Oda srenom danu

PABLO NERUDA Ovog puta me pustite da budem srean, Nita se nije desilo nikom, Sve to se deava to je da sam srean Sa sve etiri strane srca, Kad hodam, spavam ili piem. ta da radim, srean sam. Bezbrojniji sam od pae na livadama, Oseam kou kao cerovu koru I dole nadu, gore ptice, More kao kopu na svome pojasu, Od hleba i kamena stvorenu zemlju, Vazduh raspevan kao gitara. Ti, pokraj mene u pesku, pesak si, Peva i pesma si, Svet je danas moja dua, Pesma i pesak, Svet su danas moja usta, Pusti me da u tvojim usnama I u pesku budem srean, Srean to diem i to ti die, Srean to dodirujem tvoje koleno I tad mi se ini da sam dotako Azurnu kou neba i njenu sveinu. Danas me pustite samog da budem srean, Sa svima ili bez ikog, Srean sa paom i peskom, Srean sa vazduhom i zemljom, Srean sa tobom, Sa tvojim usnama srean.