You are on page 1of 19

Upotreba iskljuivo u akademske svrhe

Organizacija drutva
Literatura: Nedomaki, V., Arheologija Bliskog istoka, Beograd 1978, 55-58, 133,156-158. Polock, S., Ancient Mesopotamia, Cambridge 2001, 173-195. Oates, J., Babylon, London 1986, 38-41.

Socijalna i ekonomska struktura sumerskih gradova-drava i njihovi meusobni odnosi. Hram i ideologija zajednice.
Stvaranje imperija i uspostavljanje novih oblika organizacije drave, koncepta vladarske moi i drutvenih odnosa. Zakonodavstvo kao odraz promena drutvenog ustrojstva.
2

Ranodinastiki period
Uprkos jedinstvenoj kulturi i jeziku, Sumer nije predstavljao jedinstvenu politiku celinu. oblik politike organizacije drutva - grad-drava. Grad-drava: zaokruena teritorija, sa jednim ili nekoliko velikih gradskih centara i izvesnim brojem manjih gradova i sela. Glavni grad se u ekonomskom pogledu oslanjao na selo i manje gradove, koji su proizvodili viak proizvoda, neophodan za izdravanje postojeih institucija (hram, administracija). Gradova-drava je u Sumeru bilo vie od 10. Povremeno se po nekoliko dravica udruivalo u koalicije, ali su one su bile kratkotrajne. Gradovi-drave su se opirale centralizaciji; ta tendencija se uoava i u kasnijoj mesopotamskoj istoriji.
3

Ranodinastiki period
Sredite zajednice je hram
Hram je i verski centar i ekonomski centar drutva. Bliska veza hrama i zajednice potie jo iz preistorije. Zbog ovakvog poloaja hrama ne treba itavu drutvenu zajednicu posmatrati kao teokratsku (J. Oates).

Hram je zavisio od zajednice i ona je njime upravljala.


Nove analize pokazuju da je u ranodinastikom Lagau kralj bio taj koji je kontrolisao ekonomiju, a hramovi su samo upravljali imanjima (N. Cherpin).

Ranodinastiki period
Sumerski izvori: hram je zemaljski dom boga, njegovo domainstvo, u kome sem njegovih linih slugu (svetenika), ima pisara, nadzornika i radnika koji upravljaju imanjem boga, odnosno hrama, obrauju ga, proizvode (hranu i zanatske proizvode), brinu se o nabavci (trgovina). Hram je ekonomska organizacija koja prikuplja i distribuira vikove proizvoda (poljoprivrednih, zanatskih i sl.) koji mu pripadaju. U jednoj instituciji, hramu, nerazdvojivo vezane verska, drutvena i ekonomska funkcija.
5

Ranodinastiki period
Hram je zemljoposednik, poseduje znaajna imanja, ali ne svu teritoriju grada drave. Vlasnici zemljita su i vladarska palata i privatna lica. Grad je posmatran kao vlasnitvo glavnog gradskog boga, te je i hram tog boga sredite grada. Bilo je i manjih svetilita posveenih supruzi i deci tog boga, a u veim gradovima su mogli postojati i hramovi (hramovski kompleksi) drugih sumerskih boanstava.
6

Ranodinastiki period
Vlast se obavlja u ime boga kao nalogodavca i gospodara; autoritet svih slubenika poiva na tome. Gradovi su imali i svetovne vladare, ija se priroda i naziv od drave do drave mogu razlikovati. Vladar moe bitu sanga (upravnik hrama) ili en (u Uru, svetenik Inane), ensi (u Lagau, nije vezan za konkretni hram). U ovom periodu je ovaj poloaj ostajao u porodici (prenoen sa oca na sina ili na brata), ali znamo da je zajednica potvrivala/birala vladara. Lugal kralj. Prvobitno vojskovoa koji je biran u vreme rata. Sve dravice priznavale Ki kao sedite kraljevske moi Legitimnost vladaru daje bog, potvruje vlast i vladar u ime njega upravlja dravom. Vladar takoe ima obavezu da obavlja ritualne dunosti u okviru kulta boga. Vladar je odgovoran za dobrobit zemlje.

Akadska drava
prva velika drava na tlu Mesopotamije, sa centralnom vlau, sloenom administracijom i jedinstvenom privredom privreda u velikoj meri prelazi u svetovne ruke, nije omeena gradskim zidinama nova vojna organizacija: umesto sporih kopljanika - strelci; usavrena borna kola i prevozna sredstva na vodi. akcenat se stavlja na politiku kontrolu teritorija (a ne samo ekonomsku eksploataciju) osvojene teritorije su izvor profita nametanje danka, nesmetan pristup izvorima sirovina i kraljevski monopol nad trgovinom. ratovi su izvor plena i robova. Robovlasnitvo je vano za velikoposednike, to je pre svega vladar novi koncept kraljevske moi

III dinastija iz Ura


Kralj ulgi i oba njegova naslednika su se proglasili za boga u svim veim centrima hramovi za kult ivog kralja Razliita uprava u centru i na periferiji drave: Provincije u centru (nekadanji gradovi-drave) - pod upravom ensija lokalnog porekla; svaka ima i vojnog upravnika (agina) neposredno povezanog sa centralnom administracijom. Periferija pod upravom vojnih guvernera, odgovornih jedino sukalmah-u (premijer) Sukalmah zaduen za celokupnu administraciju, sudstvo, vojsku, meunarodne odnose; podreen jedino kralju.
9

III dinastija iz Ura


Stvorene stalne vojne jedinice. Osnovan dravni centar za skladitenje i snabdevanje za dravne potrebe (Puzri-Dagan) Centralizovana dravna administracija stvaranje jedinstvenih principa upravljanja, i ujednaavanje sistema mera, kalendara, puteva, pote jedinstven sistem obuke pisara
10

Starovavilonska drava
U doba Hamurabija pravo carstvo Zemlja podeljena na oblasti kojima upravljaju guverneri potinjeni samo Hamurabiju Hramovi se bavili i trgovinom, davanjem novca u zajam (sa kamatama) Razvoj privatne trgovine Kraljevski dvor ubirao takse za sve trgovake poslove Zakonodavna delatnost Hamurabija Lokalni bog Vavilona Marduk proglaen za tvorca sveta i vrhovnog boga
11

Starovavilonska drava
Graani mogli da zakupe svetenike funkcije i hramovske prihode pripadnost vioj (avelum) ili nioj (mukenum) drutvenoj klasi graana odreivalo imovinsko stanje, a ne poreklo.

Robovi: Sticani u ratu (tretirani kao predmet, imovina drave, hrama ili privatnog lica) Vavilonjani u dunikom ropstvu (vremenski ogranieno, izvesna prava ouvana, ukljuujui sklapanje braka sa slobodnim osobama)
12

Kasitska drava
Nedovoljno prouen period Administrativni sistem zasnovan na zateenoj tradiciji Novina: sistematsko gajenje konja, usavravanje koija Kraljevi nagraivali neke podanike poklonjenom kraljevskom zemljom kuduru (dokument o posedu zemlje), u ovo doba u obliku stelemeaa, beleili taj dogaaj i podatke o meama
13

Asirska drava
IX vek - cilj pre svega kontrola nad vanim putevima, manje kontrola osvojenih teritorija osvojenim teritorijama upravljaju guverneri (aknu) podreeni asirskoj centralnoj vlasti (samo interno zadravaju titulu kralja)
Predaja danka Asircima (vrata u Balavatu, almanasar IIi)

823-745.g. kriza u dravi slabi autoritet kralja guverneri provincija vladaju kao pravi monarsi - samo nominalno priznaju kralja.
14

Novoasirska drava (744-612)


Teritorijalna drava (ne skup provincija, ve celina). Kraljevi su u novo-asirskom carstvu, a moda i ranije, krunisani i u prvoj godini obavljaju dunost limmu-a (eponima, daju ime godini) i to po izboru dva boga, Aura i Adada (bogovi oluje i kie).

Od poetka masovne deportacije stanovnitva iz jedne oblasti u drugu


15

Novovavilonska drava
Osvajanja i dovoenje zarobljenog stanovnitva u Vavilon Naglaavana pobonost - vladari gradili i obnavljali hramove, Znaajna graevinska delatnost u samom Vavilonu. Davane koncesije za korienje vonjaka Urbana elita koristi hramovske resurse: npr. za uzvrat za obavljanje dunosti u hramu (kuvanje, pravljenje piva i dr.) dobija deo rtvenih darova

Glineni peat Nabonida, sa zapisima o obnavljanju hrama boga meseca u Haranu i boga sunca u Siparu

16

Zakonodavstvo
Urukagina iz Lagaa (XXV/XXIV v.) drutvene reforme: suzbijanje samovlaa, zelenatva, potkradanja, gladi ograniavanjem moi svetenika. Ur-Namu (XXII v.) drutvene i moralne reforme: sistem sigurnih i potenih mera globa u srebru (umesto telesnog kanjavanja) Bilalama iz Enune (XX v.)

17

Zakonodavstvo
Hamurabijev zakonik (XVIII v.) zbirka kraljevih odluka (ne obuhvata sve propise) Obuhvata odredbe krivinog, graanskog i trgovakog prava Uvodi ius talionis , tj. princip oko za oko, zub za zub (ukljuujui smrtnu kaznu) Stela sa tekstom prvobitno postavljena u hramu amaa u Siparu; u XII v. odneta u Suzu kao deo ratnog plena Elamiana
18

Izvori ilustracija
H. Frankfort, Art and Architecture of the Ancient Orient, The Pelican History of Art, 1970.
S. Lloyd, The Archaeology of Mesopotamia, London 1984. J. Oates, Babylon, London 1986. M. Roaf, Mesopotamien. Geschichte Kunst Lebensformen, Christian Verlag, Mnchen 1991.

19