Miijana BOGiEVI

INTERNA REVIZIJA U QjGURAVAJUIM KOMPANIJAMA ...

38-48

Mirjana BOGIEVI*

INTERNA REVIZIJA U OSIGURAVAJUIM KOMPANIJAMA - MOGUNOST ZA DODAVANJE VREDNOSTI

Apstrakt: Autor analizira poloaj interne revizije u domaoj regulativi i korporativnoj praksi, sa posebnim naglaskom na specijinosti regulative i prakse u drutvima za osiguranje. Poreenjeprakse interne revizije u drutvima za osiguranje sa primerima najbolje prakse, potvruje da je postojee regulatorno reenje uticalo na uspostavljanje dobre prakse interne revizije u drutvima za osiguranje, ali ukazuje i na druge preduslove koje je potrebno uspostaviti kako bi drutva prepoznala i koristila to vie od potencijala interne revizije. Iako je tradicionahio uveravanje u adekvatnost i ejikasnost internih kontrola sa davanjem preporuka za korekcije i unapredenja tek jedna od usluga interne revizije, ona je u naim drutvima za osiguranje dominantna, a esto i jedina predvidena iponudena aktivnost interne revizije. Kljune rei: interni nadzor, interne kontrole, funkcija interne revizije, dodavanje vrednosti, Povelja (Pravilnik o internoj reviziji), Medunarodni okvir projesionalne prakse. 1. I N T E R N A REVIZIJA - PRINCIP KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA Sve sloenije poslovno okruenje, brzina i intenzitet promena, razliitost interesnih grupa i potreba zatite svih tih interesa na nain konzistentan odgovarajuim etikim, pravnim, drutvenim i ekonomskim standardima, zahtevaju adekvatan i efikasan nadzor. Interna revizija, kao deo internog nadzora, priznati je princip korporativnog upravljanja. Interna revizija je aktivnost nezavisnog, objektivnog uveravanja i savetodavna aktivnost osmiljena radi dodavanja vrednosti i unapredenja poslovanja organizacije, koja pomae organizaciji da ostvari ciljeve,

obezbedujui sistematini, disciplinovani pristup ceni i unapreenju efikasnosti procesa upravljanja kom, kontrola i rukovodenja. "'

prorizi-

Kao malo koja druga funkcija u organizaciji, intema revizija obuhvata sve njene procese, aktivnosti, projekte i programe. Sva imovina, svi zaposleni, ukljuujui i trea lica - pmaoce usluga kao i same usluge koje organizacija na ovaj nain pribavlja, mogu biti predmet revizije. Uveravanje je tradicionalna usluga koju intema revizija prua organizaciji, dok je znaajnije pruanje savetodavnih usluga novijeg datuma. U aktuelnoj svetskoj praksi, relativno uee savetodavnih usluga u ukupnim aktivnostima inteme revizije se poveava, kao posledica zahteva za efikasnijim nadzorom. Funkcija inteme revizije moe znaajno da doprinese ukupnoj efikasnosti organizacije, koordinaciji izmeu pojedinih funkcija, procesa i organizacionih jedinica i povezivanju kritinih komponenti sistema dok vri njegovu integralnu procenu, daje preporuke za otklanjanje slabosti i odgovarajua poboljanja ili prua bilo koju iz sve ire ponude savetodavnih usluga. 2. I N T E R N A REVIZIJA U Z A K O N U O PRIVREDNIM DRUTVIMA Kada je re o regulativi, mesto inteme revizije svakako je u Zakonu o privrednim drutvima. Iako aktuelni Zakon o privrednim drutvima 2 , u l. 168-170 i l. 329332, bavei se pitanjima nadzora, pominje intemog revizora, on ne otvara prostor za uspostavljanje inteme revizije kao posebne organizacione funkcije u skladu sa iskustvima svetske korporativne prakse. Umesto da afirmie izuzetni potencijal ovog vida intemog nadzora, ZPD: stvara netano i po razvoj aktivnosti internog nadzora tetno uverenje da su intema revizija, nadzorni odbor i odbor za reviziju (l. 329. st.l), tri potpuno ista, ravnopravna i meusobno zamenjiva oblika internog nadzora, sa istim ciljevima, delokrugom i rezulztatima. Uz tradicionalno pogreno shvatanje inteme revizije kao inspekcije, ija sumnjiavost i ispitivanje ugroava menadment a pri tom predstavlja i visoki troak, drutva su odredbama ZPD gotovo ohrabrena da izbegnu uspostavljanje inteme revizije - prema ZPD, ona je ionako samo ponuena alternativa iji znaaj ili korist za drutvo nisu dovoljno jasni;

1 2

* Energoprojekt Garant a.d.o., e-mail: m.bogieevic@energoprojekt.rs. International Professional Practice Framevvork, Altamonte Springs, FL: The Institute of Internal Auditors, 2009, str. iii. Slubeni glasnik RS br. 125/2004, u daljem tekstu: ZPD.

38

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

Revija 2a pravo osiguranja

ne sagledava internu reviziju kao posebnu funkciju. Nije jasno taje smisao stava 5 l. 329. ZPD: ,,Interni revizor je fiziko lice?" Ovaj stav ima smisla taman koliko bi imao i u odreivanju pojma lana nadzomog, upravnog, izvrnog i revizorskog odbora, ili uz odredbe o generalnom direktoru. Ni jedan lan ZPD u odeljku o nadzoru zapravo i ne pominje internu reviziju, ve eksplicitno intemog revizora kao fiziko lice. U praksi, intema revizija jeste posebna funkcija u drutvu, ak i kada je obavlja samo jedan zaposleni revizor. tavie, drutvo moe nai ekonomski, organizacioni ili neki dmgi interes da za obavljanje nekih ili svih usluga inteme revizije, bez obzira da li je re o uslugama uveravanja ili savetodavnim uslugama inteme revizije, angauje specijalizovanu organizaciju. ak i u sluaju kada celokupnu aktivnost inteme revizije u drutvu sprovodi spoljni pmalac usluga, ne treba imati delemu: to drutvo je uspostavilo funkciju inteme revizije, bez obzira ko je obavlja. Posebnost, relevantnost i sva vrednost koju rezultati rada interne revizije obezbeuju drutvu, poivaju na injenici da je ona posebna organizaciona funkcija, sa strategijom, planovima i programom rada, metodologijom, uspostavljenim procedurama za sprovoenje aktivnosti. Sve ovo, uveliko primenjivano u svetskoj praksi, ZPD nije prepoznao; predvia praksu izbora i razreenja intemog revizora, 51. 331. st. 1 koja moe ugroziti prctpostavke objektivnosti u radu internog revizora: Intemog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira upravni odbor iz reda nezavisnih lanova, a ako odbor nema takve lanove ili nema dovoljan broj, nedostajui broj bira skuptina drutva." Iz navedenog zakljuujemo da internog revizora upravni odbor moe da izabere iz reda svojih (dodue, nezavisnih) lanova. To su lanovi koji nemaju odgovornost za opcrativne funkcije drutva. Nesporno da je uee nezavisnih lanova u sastavu upravnih odbora i odbora za reviziju izraz dobre prakse i njen principijelni zahtev. Ali svi lanovi upravnog odbora, ukljuujui i nezavisne, imaju punu odgovornost za svoj rad u ovom organu. S obzirom da aktivnosti upravnog odbora, kao najvaniji domen pitanja korporativnog upravljanja, podleu preglcdu i oceni interne revizije, ovo reenje ZPD suprotno je kljunom zahtevu lana 2. stava 1 Etikog kodeksa Instituta intemih rcvizora' za objektivnou intemog revizora: Interni revizori ne bi smeli da uestvuju u aktivnosti-

CLANCI
ma ili odnosima koji ugroavaju, ili se moe pretpostaviti da ugroavaju njihovu ncpristrasnu procenu". Nije u skladu sa principima dobre prakse da intemi revizor bude lan upravnog odbora organizacije u kojoj obavlja poslove inteme revizije, jer moe doi u situaciju da ocenjuje aktivnost (posebno rad upravnog odbora) za koju je i sam odgovoran. Napred opisani nedostaci reenja ZPD za internu reviziju stvaraju mogunosti da se, kao posledica promovisanja neadekvatnih principa, uspostavlja neadekvatna praksa, posebno u okruenju koje nema dovoljno prethodnih informacija i iskustva sa intemom revizijom. Izuzev to je naziv intcrni revizor" samim uvoenjem u ZPD priblien auditorijumu, svrha, odgovornost, osnovni zadaci i organizacioni poloaj funkcije inteme revizije ostali su izvan zakona. Izuzetak od navedenog stanja predstavljaju kompanije sa znaajnim ueem stranog kapitala i organizacije koje pripadaju finansijskoj delatnosti o kojima e biti rei u narednom odeljku. Napominjemo da je intema revizija u javnom sektoru, koja je regulisana posebnim aktom s obzirom na specifinosti organizacija i delatnosti koje joj podleu, nije bila predmet interesovanja ovog rada, kao i da se napred izloeni zakljuci ne temelje na ispitivanju poloaja inteme revizije u javnom sektoru. 3. INTERNA REVIZIJA U ZAKONU O OSIGURANJU Zakon o osiguranju 4 u posebnom odeljku VI, 51. 135-141, ureuje obavezu drutva za osiguranje da organizuje intemu reviziju, statutom predvidi ovu funkciju kao posebni organizacioni deo i obezbedi samostalnost i nezavisnost ove funkcije u obavljanju poslova. U ZO je predvieno da interna revizija za svoj rad ncposredno odgovara nadzornom odboru dmtva, te da organi drutva i zaposleni u drutvu ne smeju spreavati, ograniavati ili oteavati izvetavanje o nalazima i procenama interne revizije. U samo etiri prethodno opisana kratka stava lana 135. ZO, nudi se adekvatni okvir za obavljanje profesionalne prakse inteme revizije i daje mogunost drutvima za osiguranje da ovaj vaan oblik intemog nadzora uspostave na principima i iskustvima najboljih praksi. Kada govorimo o intemoj reviziji u drutvima za osiguranje, moe se smatrati da je ZO ispravio nedostatke ZPD.

Code of Ethics, Institute of Internal Auditors (IIA), dostupno na adrcsi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guidance/ippf/code-of-ethics/ Slubeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004 i 61/2005, u daljem tekstu: ZO.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

39

Miijana BOGiEVI

INTERNA REVIZIJA U QjGURAVAJUIM KOMPANIJAMA ...

38-48

Fonna po kojoj je svako drutvo za osiguranje uspostavilo funkeiju interne revizije, ukljuujui i donoenje potrebnih internih akata, je slina. Nain na koji svako drutvo za osiguranje sutinski sprovodi odredbe ZO o internoj reviziji, sigurno se razlikuje, odraavajui ,,ton na vrhu" - etiku klimu u drutvu, istinsku privrenost odgovarajuim korporativnim vrednostima, stil rukovoenja, otvorenost i svest o znaaju uspostavljanja adekvatnog nadzora i najzad, ali nikako manjc vano, znanje i sposobnost rukovodstva da sagleda koristi koje drutvo moe irnati od aktivnosti inteme revizije. Za razliku od revizora koji u gotovo svakoj zemlji zatiu lokalnim zakonom propisani profesionalni profil, propisano stmno obrazovanje i kvalifikacije, kao i lokalnu profesionalnu regulativu, intema revizija se najee uspostavlja direktno na principima meunarodne regulativc i prakse. U kontekstu sve razvijenije globalizacije i osiguranja kao delatnosti, sasvim je logino i od velikog znaaja korienje Meunarodnog okvira profesionalne prakse kao globalne profesionalne regulative za intemu reviziju. 5 Iako je status inteme revizije u bankama i fondovima regulisan veoma slino kao i u osiguranju, to je logino ukoliko se zna da superviziju pomenutih delatnosti vri ista organizacija, ovaj lanak je fokusiran na poloaj i organizaciju inteme revizije u drutvima za osiguranje. 4. O D N O S I N T E R N E REVIZIJE I OSTALIH FUNKCIJA INTERNOG NADZORA Interni nadzor je opti pojam koji se odnosi na pregledanje, ispitivanje i nadziranje pravilnosti rada, procesa i poslovanja, kao i na otklanjanje uzroka nepravilnosti uoenih kroz postupke nadzora. ine ga sve vrste i oblici kontrolnih mera i aktivnosti koje uspostavlja i sprovodi rukovodstvo: interne kontrole, sistem intemih kontrola, upravljanje rizicima, intcrna revizija, aktuarska funkcija, funkcija provere usaglaenosti poslovanja sa zakonom, drugim propisima i internim aktima (compliance"), kontroling, kontrolori, inspekcije, ad hoc kontrole i dr. Na odgovarajui nain uspostavljen, intemi nadzor predstavlja instrument mkovodstva za uveravanje u obavljanje njegovih svakodnevnih aktivnosti. Jnterni nadzor se operacionalizuje kontrolnim postupcima, procesima, intcmim kontrolama, sistemom

intemih kontrola, a primena svih ovih postupaka se proverava sprovoenjem revizija, kontrolom ostvarivanja ciljeva i zadataka poslovne politike, kontrolom sprovoenja akata i uputstava koje je utvrdilo mkovodstvo. Za uspostavljanje i sprovoenje bilo kog oblika nadzora mora se definisati podruje u kome nadzor treba da deluje, ciljevi i rezultati koji treba da se postignu, nain na koji e se nadzor sprovesti, kako e se i ko izvetavati o rezultatima i o preduzetim merama. Kvalitetan interni nadzor treba da prui rukovodstvu sigurnost u poslovni sistem, raspoloivost i pouzdanost informacija kod donoenja poslovnih i upravljakih odluka i sigumost da e prisustvo slabosti u sistemu biti blagovremeno uoeno, a korektivnc mere preduzete. Uspostavljanje jednog vida nadzora ne moe iskljuivati potrebu za uspostavljenjem drugog, naprotiv, kao to su procesi upravljanja u organizaciji meusobno povezani tako su i oblici nadzora povezani: meuzavisni, komplementami i kompatibilni. Povezanost inteme revizije i ostalih oblika internog nadzora zasnovana je na funkciji koju oni imaju u upravljanju. Celokupan intemi nadzor je u nadlenosti rukovodstva, kao deo njegove upravljake funkcije i kao sredstvo za nadzor nad poslovanjem, to podstie i obavezuje rukovodstvo da koristi sinergijsko delovanje svih oblika internog nadzora. 5. CILJEVI I N T E R N E REVIZIJE VS. P O S L O V N I CILJEVI Ciljevi drutva definiu ta ono eli da postigne, a njegov trajni uspeh zavisi od ispunjenja zadatih ciljeva. Na nivou drutva, ovi ciljevi su predstavljeni kao misija i vizija, tako to misija izraava najoptije aktuelne ciljeve, dok vizija saoptava ciljeve drutva za budunost. Najee koriena podela 6 ciljeva je na: strateke operativne ciljeve izvetavanja i ciljeve usklaenosti

Na primerima datim u Tabeli 1 ilustruje se odnos ciljeva dmtva (na razliitim nivoima) i ciljeva interne revizije u vezi sa istim procesima:

Mr Peter Hauser. Izmene u oblasti interne revizije, kontrole i osiguranja i njihova meusobna uslovljenost", rad objavljen u Zborniku radova sa IX godinjeg savetovanja Udruenja za pravo osiguranja Srbije Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju", Pali, april 2008, str, 60. Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (COSO).

40

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

LANCI
Tabela 1 Poslovni ciljevi STRATEKI Rast trinog uea akvizicijom entiteta komplementame delatnosti OPERATIVNI Svi vikovi rizika iznad visine samopridraja iz Tabele maksimalnog samopridraja moraju biti preneti u saosiguranje ili reosiguranje Ciljevi interne revizijc Proceniti stepen tanosti, kompletnosti i validnosti informacija na bazi kojih rukovodstvo donosi odluku o akviziciji

Proceniti adekvatnost kontrole: - da li jc visina samopridraja adekvatno utvrena. Ukoliko se utvrdi da kontrola nije adekvatna, tj. da je visina samopridraja neadekvatno utvrena (bilo da je previsoka ili da je preniska) ne vri se testiranje primene tako neadekvatne kontrole, ve se radi na davanju preporuka za izmenu kontrole (Tabele maksimalnog samopridraja); Oceniti da li se kontrola primenjuje bez odstupanja - ukoliko se oceni da je kontrola adekvatna , ispituje se (testira) da li se drutvo pridrava kontrole (Tabele maksimalnog samopridraja).

IZVETAVANJE Evidentiranje (u poslovnim knjigama) samo validnih transakcija USKLAENOST Usklacnost sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu

Ispitati da li su kontrolne aktivnosti adekvatno dizajnirane i operativno efikasne da obezbeuju, na primer, da se sva potraivanja evidentirana u glavnoj knjizi po osnovu premije odnose na izdate polise Ispitati da li su uspostavljene politike i procedure za primenu zakona i da li su one adekvatno dokumentovane, prenete odgovarajuim nivoima zaposlenih u organizaciji i dobro shvaene. 6. INTERNA REVIZIJA VS. INTERNA KONTROLA Interna kontrola se najee defmie kao: proces koji sprovodi upravni odbor, menadment i drugi zaposleni, osmiljen u cilju obezbeenja razumnog uveravanja da e organizacija postii svoje ciljeve: ekonominost i efikasnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izvetavanja i usklaenost sa zakonom i drugom regulativom." 7 ili svaka aktivnost koju sprovodi rukovodstvo, odbor i druge strane (u organizaciji) u cilju upravljanja rizikom i poveanja verovatnoe da e postavljeni ciljevi i zadaci biti ostvareni. Rukovodstvo planira, organizuje i sprovodi aktivnosti dovoljne da obezbede razumno uveravanje da e ciljevi i zadaci biti ostvareni."8 Inteme kontrole odraavaju poslovnu kulturu i tradiciju drutva, filozofiju, poslovni stil, usvojene moralne vrednosti, kadrovsku strukturu, stmnost, obrazova-

Poslovne ciljeve, kao i ciljeve internog nadzora utvruje rukovodstvo. Najvanija aktivnost rukovodstva je planiranje, a potom odluivanje i organizovanje. Shodno tome, i sa pozicije interne revizije najvanije funkcije rukovodstva su planiranje kao poetna i kontrola kao zavrna faza upravljakog procesa, na osnovu koje rukovodstvo preduzima potrebne mere. Poto se aktivnosti rukovodstva sprovode na svim nivoima (operativnom, taktikom i stratekom) i intemi nadzor se sprovodi na istim nivoima. Jasno defmisani i merljivi ciljevi predstavljaju zadate vrednosti, parametre za vrednovanje ostvarenja tokom vremena. Ciljevi organizacije slue kao osnov za definisanje ciljeva inteme revizije. Uspostaviti direktnu, loginu i konzistentnu vezu izmeu ciljeva organizacije i ciljeva angaovanja inteme revizije, presudno je za uspeh interne revizije i za pruanje efikasne pomoi organizaciji u ostvarenju postavljenih ciljeva.

Internal Control - Integrated Framework, Jersey City NJ: Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, 1992, str. 13. * Glossary to the International Standards for the Professional Practice of Internal Auditing, 2009, Institute of Internal Auditors (IIA), dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guidance/ippf/standards/full-standards/?i=8317.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

41

Mirfana BOGIEVI

r^:

INTERNA REVIZIJA U OgjGURAVAJUIM KOMPANIJAMA ... *" : " " --. :

38-48 :

nje i osposobljenost radnika i rukovodstva. Stanju navedenih karakteristika se mora dati veliki znaaj kada se, poreenjem ostvarenih veliina i uspostavljenih standarda, ocenjuje se funkcionisanje internih kontrola. Najea se inteme kontrole (kontrolni postupci) dele prema nainu delovanja na one koje: spreavaju, otkrivaju ili naknadno koriguju greke. Bez obzira o kojoj vrsti je re, kontrole moraju biti potpuno razumljive zaposlenima koji ih primenjuju, a odnos trokova uvoenja i koristi od kontrole mora da obezbedi ekonominost. Rukovodstvo nastoji da poslovanje uspostavi na preventivnim kontrolama, tj. na prethodnim kontrolnim postupcima koji omoguuju blagovremeno otkrivanje greaka i najvie doprinose efikasnosti procesa, dok se naknadna (korektivna) kontrola vie vezuje za funkciju nadzora. Interne kontrole se sprovode u tri osnovne faze: - utvrivanje referentnih veliina (definisanje standarda za uporeivanje/kontrolu), - poreenje/kontrola ostvarenih veliina sa referentnom veliinom (standardom) i - utvrivanje efekata odstupanja ostvarenja od referentnih velikina (standarda). Intema kontrola je prethodni postupak nadzora jednog procesa, dok intema revizija predstavlja naknadno preispitivanje delotvornosti intemih kontrola. Ponekad je u praksi teko razlikovati obinu kontrolnu aktivnost od naknadnih aktivnosti internog nadzora. Ipak, postoji sutinska razlika izmeu naizgled istih aktivnosti: kontrole i nadzora. Kriterijum prema kome se opredeljuje o kojoj aktivnosti je re jeste: da li ova aktivnost, osim to spreava / otkriva / koriguje greku, istovremeno identifikuje i njene uzroke i odgovarajuem nivou rukovodstva ukazuje na potrebu sistemske korekcije kojom e se spreiti dalje pojavljivanje greke. Adekvatno uspostavljeni nadzor mora da rezultira identifikovanjem nepravilnosti u funkcionisanju nadzirane kontrole (procesa, aktivnosti), identifikovanjem uzroka nepravilnosti (odstupanja) i izvetajem koji e primiti upravo onaj rukovodilac (ili nivo rukovodstva) koji treba i moe da preduzme mere za korekciju identifikovanog stanja. Primer poreenja operativnih ciljeva i ciljeva interne revizije sa njima u vezi, naveden u Tabeli 1. moe i ovde da poslui. Tabela maksimalnog samopridraja je kontrola procesa prijema rizika u osiguranje. Ova kontrola moe da se primenjuje bez ikakvih odstupanja, ali ukoliko samopridraj nije dobro utvren, drutvo e i pored stroge primene Tabele biti izloeno poveanom 42

riziku - bilo zato to je, nosei rizike za koje nije imalo kapacitet, dovelo do nemogunosti da izmiruje svoje obaveze prema osiguranicima, ili zato to je, prenosei u saosiguranje i reosiguranje rizike koji nisu biii vikovi, umanjilo svoju profitabilnost. U primeni kontrole u procesu rada ovo se ne moe sagledati, ali zato nadzor (u ovom sluaju pregled inteme revizije) moe analizom kontrole sagledati njenu neadekvatnost, sagledati uzroke neadekvatnosti, dati preporuke za izmenu i izvestiti o tome onaj nivo rukovodstva koji je nadlean za preduzimanje mera. Ciljevi inteme kontrole i interne revizije u vezi sa istim procesom su razliiti, kornplementarni, ali ne meusobno zamenjivi (altemativni). Koja je uloga i znaaj sistema intemih kontrola uspostavljenog u drutvu za osiguranje? Drutvo za osiguranje, kao veoma sloeni sistem, svaka njegova funkcija, proces ili aktivnost, mora imati ugraene kontrolne postupke koje rukovodstvo uspostavlja radi korienja informacija potrebnih za donoenje poslovnih odluka. Objedinjavanjem svih kontrolnih postupaka i procesa u jedinstveni koncept koji obuhvata celokupno poslovanje i proces upravljanja, uspostavlja se sistem intemih kontrola. I dok je pojedinana interna kontrola usmerena na pojedinanu aktivnost, sistem intemih kontrola ima daleko iri obuhvat. Samo adekvatan sistem intemih kontrola moe da obezbedi tane i pouzdane infonnacije i sigurnost u itav poslovni sistem i upravljanje drutvom, to je od kljune vanosti za uspenost rada rukovodstva i donoenje adekvatnih poslovnih i upravljakih odluka. ta podrazumeva dobar i pouzdan sistem intemih kontrola drutva za osiguranje? Dobar sistem internih kontrola treba: - da bude ugraen u poslovanje drutva predstavljajui deo njegove kulture omogui drutvu, - da blagovremeno prepozna rastue, eksteme i inteme, rizike u poslovanju, sa sprei ili umanji tetu koja bi mogla nastati, da prepozna uzroke uoenih nepravilnosti i mogunosti za njihovo otklanjanje, - da ima uspostavljene procedure za blagovremeno izvetavanje odgovarajuih nivoa primaoca izvetaja o postojanju znaajnih nedostataka i / ili slabosti, blagovremeno preduzimanje odgovarajuih mera, kao i izvetavanje odgovarajuih nivoa primaoca o preduzetim merama. Za kvalitetno funkcionisanje sistema nije dovoljno samo ga uspostaviti, ve je potrebno stalno nadzirati i periodino procenjivati njegovu delotvornost. Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

&<SV#D*i ZMSQVO
j i B B L j

osjguran! m POUCV<M INSURANCE ... ""'V" ' t-

LANCI7

Ko je odgovoran za uspostavljanje i nesmetano funkcionisanje sistema intemih kontrola drutva za osiguranje? Rukovodstvo je odgovorno za uspostavljanje, odravanje, nadziranje i procenu funkcionisanja jednom uspostavljenog sistema intemih kontrola. Pri tom se uvek mora uzeti u obzir odnos trokova za uspostavljanje i koristi od uspostavljanja kontrola. Sadraj rada svake poslovne funkcije podrazumeva i aktivnosti na uspostavljanju kontrolnih postupaka u domenu sopstvene odgovomosti. Poslovne funkcije su dune da periodino sprovode procenu delovanja intemih kontrola, predlau i preduzimaju odgovarajue korektivne mere. Ko sve moe pomoi rukovodstvu u proceni funkcionisanja sistema internih kontrola? S obzirom na kompleksnost sistema, brojne su funkcije dmtva ija je pomo od velikog znaaja kod procene adekvatnosti i efikasnosti sistema intemih kontrola: kontroling, pravna funkcija, funkcija upravljanja rizikom, upravljanje ljudskim resursima, aktuari, ekstema revizija, IT funkcija, regulator (obavljena kontrola kao dodatna garancija pouzdanosi sistema intemih kontrola) i dr. Kakva je uloga pravne funkcije u procenjivanju funkcionisanja sistema intemih kontrola i intemom nadzoru uopte? Usaglaenost poslovanja sa zakonima, propisima i intemim aktima dmtva, kao i meusobna usaglaenost intemih akata veoma je vana, a neusaglaenost je izvor znaajnih rizika za drutvo. Ispitivanje usaglaenosti je najvanija usluga nadzora koju moe da prui pravna funkcija ili u okviru nje posebno organizovani deo, ili posebno uspostavljena organizaciona funkcija - compliance". U razvijenim praksama na ovu funkciju se usmeravaju prijave nepravilnosti i primedbe korisnika usluga drutva, ali i specijalni programi, tzv. vrue linije" za dojave nepravilnosti, nezakonitosti i neusaglaenosti. Takoe, uobiajeno je i potrebno da se intema revizija, kada u pregledu naie na pitanja koja su u nadlenosti pravne funkcije, obraa pravnoj funkciji za savetodavne usluge. Pri tome treba obezbeditidve znaajne pretpostavke saradnje: 1) intema revizija se ne sme baviti pitanjima (kao to su struna pravna pitanja) za koje nema dovoljno kompentnosti, a 2) pravna funkcija se prilikom davanja miljenja za raun inteme revizije mora obavezati na kvalitet, od-

nosno preuzeti odgovornost za dato miljenje, koje intemoj reviziji predstavlja osnov za zakljuivanje o predmetu revizije. Ukoliko predmet revizije podrazumeva znaajnije potrebe za pravnikim strunim radom, praksa je da se u timu za revizije angauje specijalista pravne struke zaposlen u pravnoj funkciji dmtva. Ovo iznajmljivanje" usluga u praksi se naziva ,,co-sourcing" a slui kvalitetnijem obavljanju revizije. Naravno, uvek je preduslov da angaovani strunjak iz pravne funkcije nema operativnu odgovornost za oblast koja je predmet revizije. 7. TA JE ZADATAK INTERNE REVIZIJE U PROCENJIVANJU SISTEMA INTERNIH KONTROLA? Svaki sistem, pa i jednom uspostavljeni sistem intemih kontrola, ima sklonost da se protokom vremena naruava. Neophodno je to ranije prepoznati odstupanje, oceniti njegove efekte i preduzeti efikasne mere za vraanje sistema u ravnoteu. Da bi to bilo blagovremeno i uz manje tete, svako drutvo nastoji da obezbedi to primerenije, tekue ili posebne, procene adekvatnosti i efikasnosti jednom uspostavljenog sistema. Najstarija, tradicionalna uloga inteme revizije upravo se odnosi na pregled i ocenu internih kontrola. Iako je ve davno prestala da bude jedina, ova usluga ostaje najznaajnija meu brojnim uslugama inteme revizije. Ono to se menja jeste pristup u kome dominira koncept dodavanja vrednosti i proaktivno delovanje na kome svaka moderna funkcija inteme revizije mora da insistira, bez obzira o kojim aktivnostima je re'. Uvoenjem inteme revizije u nau sredinu, posebno u drutva koja nisu imala dovoljno iskustva u intcmoj reviziji, ak ni indirektnog, preko uea stranog kapiatala, plan inteme revizije je bio dokument ijih su se predvienih aktivnosti, ukljuujui i njihov redosled, vrsto drali i intema revizija i nadzorni odbori. Zahtevi za odobrenjem izmene plana smatrani su posledicom slabosti u planiranju. Verujemo da su mnoge funkcije inteme revizije u meuvremenu unapredile metodologije izrade plana, pa ipak, potrebe za izmenama planova ostaju, ak rastu. Mnoge promene u poslovanju, pojave novih ili porast postojeih rizika, utiu na potrebu eeg auriranja godinjeg plana, odnosno na uspostavljanje fleksibilnih planova inteme revizije. Ako se neka oblast ne procenjuje kao rizina, treba odustati ili pomeriti planirani pregled. Funk-

Urton Anderson, Andrevv J. Dahle. Implementing the International Professional Practice Framework, 3rd edition, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 145.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010

43

Miijana BOGiEVI _

INTERNA REVIZIJA U QjGURAVAJUIM KOMPANIJAMA ...

38-48

cija interne revizije kojoj je efikasnost cilj, ne sme angaovati 99% resursa na oblasti poslovanja koje su 99% procenjene kao nerizine.""1 Intema revizija mora dobro da poznaje proces iji pregled vri, sa njim povezane rizike i postojee kontrole, kako bi najpre ocenila njegovu adekvatnost." Kada intema revizija u pregledu uoi nepravilnosti u funkcionisanju kontrola, zaposleni i odgovomi esto insistiraju na injenici da su kontrole primenjivane bez odstupanja. Ali, potovanje kontrola ima smisla samo u situaciji kada su one adekvatne, dizajnirane u skladu sa poslovnim procesom. Ukoliko je poslovni proces izmenjen toliko da je jednom uspostavljena kontrola postala neadekvatna i ne podrava proces, nema smisla da intema revizija ispituje doslednost u potovanju neadekvatne kontrole. Ukoliko je, na primer, visina samopridraja (kontrola) neadekvatno odreena, proveravanjem konzistentnosti njene primene nee se prepoznati da je prijem rizika u osiguranje i postupanje sa vikom rizika (proces) ugroen. Interna revizija ne bi pokazala dunu panju, a njen rad bi bio neefikasan ukoliko bi se zavrio na uzorkovanju i utvrivanju broja ili procenta ugovora kod kojih je bilo odstupanja. Umesto toga, treba prvo ispitati adelcvatnost utvrenog samopridraja. Testiranje odstupanja od primene neadekvatne kontrole ima smisla samo ukoliko je potrebno proceniti efekat (tetu) primene neadekvatne kontrole. Smatra se da polovinu vremena predvienog za pregled nekog procesa intemi revizori koriste za ispitivanje adekvatnosti dizajna intemih kontrola i davanje prepomka za njihove korekcije i unapreenje. 8. CILJEVI I N T E R N E REVIZIJE U P R E G L E D U P R O C E S A PRAVNE F U N K C I J E Izgradnji odnosa sa pravnom funkcijom svaki rukovodilac inteme revizije mora posvetiti posebnu panju, s obzirom na znaaj oblasti koja je u nadlenosti pravne funkcije, kao i na znaaj usluga za ije pribavljanje je intema revizija upuena na pravnu funkciju. U praksi, pa i svetskoj, odnos ove dve funkcije nije uvek uspostavljen na nain koji dolikuje znaaju koji obe imaju za drutvo. Autor je slobodan da iznese zapaanja svojih kolega iz domae ali i strane prakse, da su nesporazumi tokom pregleda sa rukovodstvom ove funkcije ei nego u pregledu dmgih poslovnih funk-

cija. Iako se napred izreeno ne moe potkrepiti rezultatima odgovarajueg istraivanja, autor se za iznoenje ovog stava opredelio u nameri da razmatranjem moguih uzroka nesporazuma doprinese boljcm razumevanju i saradnji ove dve funkcije. Neadekvatno kontrolisanje procesa pravne funkcije najeeje posledica je nerazumevanja (od strane inteme revizije) naina na koji oni funkcioniu ili uverenja (rukovodstva i / ili zaposlenih u pravnoj funkciji) da procesi pravne funkcije ne treba da podleu kontroli. Brojne su primedbe koje se mogu oekivati pre, u toku i po obavljenoj reviziji u pravnoj funkciji. Meutim, ,,ak i organizacije koje se bave osetljivim pitanjima dravne bezbednosti (na primer FBI) treba da podravaju rad inteme revizije radi uveravanja da se aktivnosti pravne funkcije obavljaju u najboljem interesu organizacije. Pri tom revizija treba da bude obavljena profesionalno i blagovremeno." 12 Intema revizija mora biti svesna razloga za limitirani pristup dokumentaciji i informacijama koje su vlasnitvo pravne funkcije. ak i pri obuhvatu koji je zbog potrebe zatite poverljivosti dokumenata i informacija ogranien, revizija procesa u pravnoj funkciji moe obezbediti dragocene preporuke za korekcije ili unapreenje procesa. Intema revizija se, sem u izuzetnim situacijama kada se cilj pregleda posebno odreuje a odgovarajua ekspertska pomo pravnika obezbeuje, ne uputa u ispitivanje i ocenjivanje reenja za stmna pitanja. Smatramo da jasni stav inteme revizije i jasno predstavljanje njenih ciljeva u pregledu procesa pravne funkcije moe doprineti uspostavljanju odnosa poverenja i saradnje. Najvaniji ciljevi interne revizije i pregledi koji preporukama znaajno mogu doprineti poboljanju i unapreenju procesa u pravnoj funkciji bili bi: - utvrditi da li je dmtvo uspostavilo jasne zahteve i oekivanja od pravne funkcije, - da li je pravna funkcija, u odnosu na zahteve drutva, uspostavila jasne sopstvene ciljeve i zadatke, - da li su ciljevi i zadaci pravne funkcije podudarni sa ciljevima drutva, - da li je drutvo uspostavilo adekvatnu komunikaciju sa pravnom funkcijom, radi efikasnog prenoenja informacija,

10 11 1J

Isto, str. 112. Isto, str. 141. James S. Fargason, Legal Services: Auditing the process, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 7.

44

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

Revijaza pravoosiguranja
- da li drutvo na efikasan nain koristi iznajmljene (eksterne) pravne usluge i da li su ciljevi tih aktivnosti podudarni sa ciljevima pravne funkcije i drutva u celini. Ovde se mogu razmotriti i principi na kojima funkcioniu aktivnosti koje pruaju trea lica, na primer, da li su to isti ctiki i profesionalni principi koji su uspostavljeni u drutvu i da li postoji rizik da spoljni pruaoci usluga diskredituju principe prihvae u drutvu i u samoj pravnoj funkciji, - da li se trokovi korienja usluga treih lica adekvatno odobravaju, da li se adekvatno dokumentuju i da li su uinjeni u skladu sa politikama drutva, - uveriti se da rukovodstvo adekvatno upravlja rizicima ove funkcije, - uveriti se da li pravna funkcija na efikasan nain i u skladu sa politikama drutva sarauje sa drugim funkcijama (obezbeenje, naplata potraivanja, ljudski resursi...), - uveriti se da pravna funkcija blagovremeno obezbeuje informacije u vezi sa obavezama drutva i da te informacije usmerava na rukovodioce koji mogu da preduzmu odgovarajue preventivne ili korektivne akcije na osnovu komuniciranih informacija. 9. KONCEPT DODAVANJA VREDNOSTI Podruja moguih usluga kojima intema revizija moe da doda vrednost razlikuju se u svakom dmtvu i zavise od veliine, organizacione strukture, uspostavljene etike kulture, kompetentnosti i profesionalnih kvaliteta rukovodstva, profila samog dmtva, kulturolokih specifinosti geografskog regiona u kome drutvo posluje, usvojene strategije, faze u ivotnom ciklusu drutva, planiranih promena u poslovanju, planiranih restruktuiranja, zahteva i oekivanja zainteresovanih strana. Za dobro upravljanje aktivnostima inteme revizije potrebno je razumeti pokretake vrednosti kljunih interesnih grupa. Prema ovim interesima postavljeni su i ciljevi organizacije. Da li su procesi upravljanja, upravljanja rizikom i kontrola adekvatni i u vezi sa ciljcvima drutva, da li su ciljevi pojedinih funkcija dobro povezani sa aktuelnim ciljevima na nivou dmtva i da li aktuelni ciljevi dmtva obezbeuju ostvarenje njegove strategije, kljuna su pitanja na koja intema revizija treba da odgovori dajui ocene kroz pojedinane preglede ili sveobuhvatne procene, uveravanja ili savetodavne usluge.

CLANCI
Koncept dodavanja vrednosti obavezuje internu reviziju da svoje aktivnosti obavlja i njihov kvalitet meri stepenom identifikovanja efikasnijih mogunosti za postizanje ciljeva drutva, poboljanjem poslovanja i smanjivanjem izloenosti drutva riziku. Od izuzetne vanosti je procena rizika, jer je samo ona pouzdani indikator za angaovanje. Ukoliko jc drutvo nedavno izvrilo velike promene u poslovanju, sasvim je sigurno da podruja u kojima je bilo promena treba da budu predmet revizije. Takoe, ukoliko drutvo uvodi novi informacioni sistem, program za etiku ili program za otkrivanje i spreavanje prevara, uee inteme revizije u timu za ovaj projekat bie znaajan doprinos ukupnoj efikasnosti (smanjenju trokova) drutva. Nedopustivo je da se tek posle implementacije ustanovi neadekvatnost projekta. Veliki rizici kao to su skupi projekti, mogu se znatno umanjiti i mogunost njihovog uspeha poveati ueem inteme revizije i uvaavanjem preporuka interne revizije pre implementacije. Naravno, kompetentnost inteme revizije je neophodan uslov za obavljanje ovih usluga. 10. USLUGE KOJIMA INTERNA REVIZIJA MOE DA OBEZBEDI NOVU VREDNOST Osim tradicionalnog uveravanja u vezi sa funkcionisanjem intemih kontrola, drutva koja su adekvatno uspostavila intemu reviziju mogu raunati na sve raznovrsnije savetodavne usluge'3, s pravom uverena da poznavanje poslovnih procesa, kompetentnost i jeinstveni poloaj ove funkcije u drutvu mogu uspeno da obezbede: - konsultacije, preporuke i savete rukovodstvu, najee prilikom razvijanja i dizajniranja novih politika, procedura i kontrola, - post mortem" analize, kadaje potrebno to pre i to tanije identifikovati uzroke i izvui pouku iz loeg iskustva u poslovanju koje je organizacija nedavno doivela, - due diligence (prethodna provera, uveravanje u stanje pre zakljuivanja nameravanih poslovnih transakcija - spajanje poslovanja ili akvizicija, na primer), - vodenje ili konsolidaciju programa za upravljanje rizikom, programa za etiku, programa za spreavanje i otkrivanje prevara i slino. Svim ovim aktivnostima osnov je dobro poznavanje poslovnih procesa, njihovih glavnih rizika, slabosti u sistemu intcmih kontrola, mogunosti za poboljanje kontrola i unapredenje procesa;

13

Internal Auditing: Assurance & Consulting Services, Types of Consulting Services, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 15-5.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

45

Mirjana BOGlEVi
^ .

INTERNA REVIZIJA U QjGURAVAJUIM KOMPANIJAMA ...

* ^ - - - - - : - . . . , . _. - -

38-48
-

- uee interne revizije u radu timova za uvoenje novih sistema, skupih i visokorizinih programa, raznih korporativnih i / ili poslovnih projekata. Otkrivanje nedostataka u projektu ili odustajanje od projekta u to ranijoj fazi pre implementacije moe da utedi znaajna sredstva, - edukaciju i treninge za rukovodstvo i zaposlene u organizaciji, u vezi sa procesima upravljanja rizikom i kontrolama. Treninzi se mogu realizovati po specifinim temama koje su od interesa za drutvo, po specifinim korisnikim grupama, ili po potrebi kao individualni, - uspostavljanje benchmarking"-a (uspostavljanje merila, standarda ili kriterijuma, bez kojih zapravo i nema kontrole), - saradnju sa ekstemim revizorom. Ova aktivnost poveava efikasnost dmtva tako to umanjuje njegove ukupne trokove revizije. Meutim, mera u kojoj e ekstemi revizor koristiti rezultate rada inteme revizije i pouzdati se u njih srazmerna je stepenu u kom je ova funkcija razvila metodologiju rada, obezbedila sistematinost u pristupu, adekvatno planirala angaovanje, uspostavila program za izvoenje revizije i dokumentovala nalaze. Savetodavne revizije najee se ukljuuju u plan revizije i izvode na zahtev rukovodstva, ali esto i interna revizija tokom angaovanja nailazi na oblasti i pitanja koja indikuju potrebu za posebnim savetodavnim angaovanjem. 11. P R E T P O S T A V K E Z A D O D A V A N J E VREDNOSTI Kako izai iz zatvorenog kruga u kome interne revizija ne moe ili nema objektivnih mogunosti da promovie sopstvene potencijale, a rukovodstvo ne moe da prepozna gde se krije i kako da oslobodi novu vrednost? Saznanja koje autor ovog lanka ima o vrstama usluga inteme revizije koje se pruaju u praksi domaih drutava, bez obzira na delatnost kojoj pripadaju, govore da je tradicionalno bavljenje internim kontrolama osnovni vid aktivnosti, a da menadment jo uvek ne pokazuje dovoljni interes za ostalim uslugama iz sve ireg depoa usluga inteme revizije. Funkcije inteme revizije nisu u prilici da organizacijama znaajnije dodaju vrednost, a posledica ovoga je da rukovodstvo, ne retko, doivljava intemu reviziju kao nametnuto troenje ionako oskudnih resursa. Ovo ima za rezultat da ugled

inteme revizije u drutvu moe da bude nii nego to joj je dat regulativom - ekstemom i intemom. A posledica prethodnog moe biti da se za funkciju inteme revizije planira i odobrava sve manje resursa, posebno za angaovanje kompetentnih profesionalaca. Ipak, i u nedovoljno razvijenom okruenju, pozicija inteme revizije moe se popraviti posveenou i koncentrisanim naporima rukovodioca inteme revizije na poveanju efikasnosti funkcije koju vodi: planiranjem i izvoenjem revizija uvaavanjem ocene rizika, obezbeenjem fleksibilnog plana, tj. mogunost da prioriteti revizija jednom odobreni planom mogu biti izmenjeni u skladu sa auriranom procenom rizika. Interni revizori pojedinano moraju posedovati znanja, vetine i strunost u oblastima na osnovu kojih obavljaju dodeljene im poslove, dok intema revizija kao funkcija (kolektivno) mora imati znanje i strunost za ukupnost pitanja kojima se bavi. Da bi se izbegla svaka mogunost nekompetentnog obavljanja posla, funkcija inteme revizije moe koristiti i usluge treih lica, specijalista za pregled oblasti za koje rukovodilac inteme revizije proceni da ova funkcija nema dovoljno strunosti. Intemi revizori su duni da u radu manifestuju profesionalnu panju, razboritost i kompetentnost, a znanje i vetine moraju neprekidno odravati, aurirati i uveavati. Intema revizija kao funkcija mora biti kompetentna, iskusna i struna, za trajno profesionalno usavravanje mogunosti obezbeene u skladu sa zahtevima profesije, a broj zaposlenih primeren obimu planiranih aktivnosti. Interna revizija svoju snagu ne crpi samo iz linih i stmnih kvalifikacija pojedinanih revizora, ve takoe, i pre savega, iz pozicije koju uprava preduzea zauzima prilikom vrenja svoje kontrolne funkcije u preduzeu" N Drutvo mora uspostaviti funkciju interne revizije na nain koji e obezbediti objektivnost pojedinaca (bez kompromisa na raun kvaliteta i bez potinjavanja sopstvenog suda o predmetu revizije drugima) i nezavisnost funkcije (u odreivanju delokruga, obima revizije i saoptavanju rezultata revizije na nepristrasan nain). Rukovodilac inteme revizije treba da odgovara za svoj rad onoj poziciji u organizaciji koja ima dovoljno autoriteta da promovie nezavisnost, da obezbedi sveobuhvatnost revizija, adekvatno razmatranje rezul-

14

Mr Peter Hauser, isto, str. 61.

46

Revija za pravo osiguranja

Broj 4/2010

Revija^a pravoosigMranja
tata obavljenih angaovanja i da podri korektivne akcije u vezi sa preporukama interne revizije. U drutvima za osiguranje, kao i u ostalim finansijskim institucijama ije poslovanje nadzire Narodna banka Srbije, predviene linije izvetavanja u skladu su sa najboljom praksom i podrazumevaju direktnu komunikaciju rukovodioca revizije sa nadzornim odborom ili odborom za reviziju, kao i direktni i neogranieni pristup viem rukovodstvu i nadzornom odboru. Organizacija mora internim aktima da ustanovi poziciju interne revizijc, da autorizuje pristup dokumcntima, zaposlenima, imovini i informacijama relevantnim za obavljanje revizije i da na odgovarajui nain defmie svrhu, nadlenost i odgovornost ove funkcije. Interna revizija se ne bi smela baviti uslugama, ma koliko bile potrebne i korisne drutvu, koje nisu predviene povcljom (pravilnikom o internoj reviziji), a dunost rukovodioca interne revizije je da obezbedi usklaenost aktivnosti funkcije sa poveljom i da predlae izmene povelje kojima bi se interna revizija ovlastila za obavljanjc drugih usluga koje trenutno nisu predviene poveljom, a koje bi drutvu mogle da obezbcde novu vrednost. Od dobro koncipirane povelje koja sagledava potrebe drutva poinje promovisanje funkcije inteme revizije kao nove vrcdnosti za drutvo. Upravni odbor, nadzorni i/ili odbor za reviziju, a posebno rukovodioci inteme revizije ne bi trebalo da na povelju gledaju kao na jo jednu fonnu - ona mora da odraava sutinu i da bude skrojena" po meri drutva kako bi mu istinski koristila. Primena odgovarajue profesionalne regulative Meunarodnog okvira profesionalne prakse 15 - u domaoj praksi nije obavezna, prcputena je opredeljcnju samog drutva i/ili rukovodioca funkcije inteme revizije. Samo drutva ije su funkcije inteme revizije u uspostavljanju i metodologiji rada privrene meunarodnoj profesionalnoj regulativi i najboljoj praksi mogu da oekuju veu korist od ove funkcije. ZAKLJUAK Istorijski dogaaji kao to su ekonomske krize ili veliki finansijski skandali, uvek su se zavravali, a periodi oporavka i uspona otpoinjali, reenjima ija je sutina unapreenje korporativnog upravljanja. Svetska finansijska kriza koja upravo traje donela je velike probleme i postavila vana pitanja za perspcktive korporativnog upravljanja. Bez identifikacije uzroka problema i nalaenja mehanizama za budue spreavanje istih i slinih pojava, nee moi da se povrati poverenje u funkcionisanje finansijskih institucija. Knza je donela znaajnc izazove i za profesiju inteme revizije kao najznaajnijeg oblika internog nadzora. Dobra praksa domae internc revizije za sada se oslanja na profesionalnu posveenost pojedinaca koji vode funkciju interne revizije i rukovodstvo koje ume da prepozna i trai novu vrednost. Miljenja smo da je nizak nivo razvoja profesijc intemc revizije u domaoj sredini, nedovoljna svest o potrebi uspostavljanja metodologije rada, sistematinog, disciplinovanog i dokumcntovanog pristupa ocenjivanju i unapreenju procesa kontrola, upravljanja rizikom, i upravljanja, u znaajnoj meri posledica neadekvatnog obuhvatanja interne revizije regulativom, te da e potencijalna korist od uspostavljanja funkcije interne revizije biti bolje prepoznata ukoliko se na odgovarajui nain izmeni regulativa. Za razvoj inteme revizije, njenu poziciju u drutvu i korist koju e drutvo za osiguranje imati od ove funkcije izraenu kroz dodavanje vrednosti i doprinos ukupnom poveanju efikasnosti, od presudnog je znaaja stav vieg rukovodstva prema internoj reviziji. Da bi bila efikasno koriena kao nadzor nad sve brojnijim i kompleksnijim procesima za koje rukovodstvo ima odgovomost, neophodno je da rukovodstvo poseduje dovoljno infonnacija i razumevanja za potencijale i principe rada interne revizije. Za poveanje ukupne efikasnosti drutva na bazi usluga interne revizije, odgovornost i ansu imaju poednako i rukovodstvo i sama funkcija interne revizije. Nije preterano rei da je interna revizija danas u naoj sredini pionirski posao? Kada uspe, a nadamo se da hoe, postae rutina, sa manje poetnikog entuzijazma ali vie zrelih rezultata koji e i u naoj sredini potvrditi intemu reviziju kao princip korporativnog upravljanja.

15

International Professional Praetiees Framework (IPPF), dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guidance/ippf/.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010

47

Mirjana BOGIEVI "Energoprojekt Garant" Insurance Co. President of The Institute of Internal Auditors of Serbia INTERNAL A UDITINGININSURANCE COMPANIES - THE OPPORTUNITY TOADD VALUE SUMMARY

mework for establishing internal audit in accordance with its definition. to make clear the connections and differences between internal audit and other categories of internal oversight, particularly the role of internal audit in internal control system assessment; to outline variety of services internal audit functions could provide, adding value and providing growth oftotal efficiency ofthe organization;

to outline the opportunities and advantages baThe author traces the position of internal audit resed on the synergy of legal services and internal audit presented in Serbian regulatory rules as well as in lofunctions. cal corporate practices, emphasizing attributes of internal audit regulation and practices in insurance industry. The comparison of internal audit practices deployed in local insurance companies with the bestpractice, confirms that the actual regulation has influenced adoption and development of good internal audit practices, but concurrently depicts other requirements to be established in order the overall potential of internal audit should be recognized and utilized by both management and internal audit practitioners. Although the traditional assurance in adequacy and efficiency of internal control system, together with the recommendations for corrections and improvements, is only one of many internal audit services, it is often the only service scheduled and provided by internal audit functions in our local circumstances. The intent of this article was: to outline internal audit as the profession and function in an organization, its objectives, responsibiiities and authorities, as well as the position it takes in corporate practice; to outline internal audit as the profession as well as aspects internal audit functions have been established in local companies, particularly in insurance companies; to compare the position of internal audit functions in local companies with the best practice, to observe key variance, to examine causes and effects and to introspectpossibilities for improvements. Author strives to assess how local regulatory rules are adequate fra-

48

Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010