http://www.zazdravje.net/razkrivamo.asp?art=253 2.2.

2010

Sovranik ni zunaj! Tekst: Sanja Lonar

Kako lepo je verjeti, da so za vse bolezni krive male poasti. Koncept zunanjega sovranika je bil e od nekdaj dobikonosen. Zaradi njega se ohranjajo vlade, vojna tehnologija in seveda farmacija. To, da so za vse bolezni krivi patogeni organizmi, dedni zapisi ali kemikalije, pa ni neizpodbitni aksiom, temve le hipoteza, ki si je pred dobrim stoletjem uspela zagotoviti bolje investitorje. Proti koncu devetnajstega stoletja so se namre mnenja o tem, kako nastanejo bolezni, mono razhajala. Eno vejo je predstavljal zelo kredibilen znanstvenik in profesor Antoine Bechamp (za katerega verjetno veina e ni sliala), drugo pa vsem nam poznani Louis Pasteur, ki je bil v svojem asu znan bolj po svojih nastopih in dobrih povezavah z zainteresirano industrijo kot po kredibilnih znanstvenih raziskavah. Kljub temu, da je Bechamp, ki je bil pravi poznavalec in oe bakteriologije, argumentirano zavrnil Pasteurjevo teorijo o mikroorganizmih kot povzroiteljih bolezni, je bila ta zelo povei in dobrodola industrijskim mogotcem, ki so v farmaciji prepoznali odlino nalobo in ta se jim je zares obrestovala. e so mikrobi krivi za vse, potem so farmacija in zdravniki edini reitelji. Bingo! Tako je nastala ena najbolj dobikonosnih panog, ki sta jo na noge postavila najbolj premona loveka tistega asa, Andrew Carnegie in John D. Rockefeller. O tem, da je tudi Pasteur na koncu ivljenja priznal, da se je motil, pa javnost danes le malo ve. Pravijo, da je ta na smrtni postelji povedal: Mikrobi niso vse, bistveno je okolje V resnici je vse sila preprosto. Res so mikrobi morebitna semena za takne in drugane teave, vendar potrebujejo kot vsaka semena dobro prst in pogoje, sicer ne morejo skaliti. Ali bomo dobra tla za patogene organizme, pa je odvisno predvsem od nas samih. Ko smo energijsko pretoni, nezakisani in nezastrupljeni, v nas enostavno ni pogojev za razvoj bolezni. Bolezenske klice lahko uivamo z veliko lico, vendar pa nas bodo zapustile tako hitro, kot so v telo prispele. Povsem drugae je, e jim pripravimo teren tako, da lastni vrtiek zakisamo, zastrupimo, skrimo, zamaimo itd. Mikroorganizmi so dejanska posledica in ne vzrok naih bolezenskih teav. Dejansko jih prikliemo sami ali aktiviramo tiste, ki so e prisotni, ko se v nas nabere toliko smeti, da jih je treba kompostirati. Glivice so na tem svetu, da razgradijo snovi, ki ne oddajajo e vitalnega valovanja. To ponejo z odpadki na vrtu, z odpadlim listjem itd. To, da jih imamo vse ve tudi v lastnem telesu, pa je rezultat tega, da je v nas vse ve odpadkov in vse manj energije zato narava ne ve ve, ali naj nas obravnava kot ive ali kot material za kompostiranje. Bechamp in somiljeniki so prili do taknih ugotovitev tudi v primeru bakterij. Bakterije ne nadzirajo organizma in niso sovranice zdravja. So obiajno prebivalci naega telesa, kjer

opravljajo tudi veliko koristnih nalog. Kot lahko preberete v zelo zanimivi knjigi Zorana eleznikarja lovek je ve (elektronska verzija in ve informacij na http://www.prisluhni.si/): Bechamp je dognal, da se oblika in lastnosti mikroorganizmov spreminjajo v skladu z okolico, v kateri se nahajajo; tu so pomembni kislost, vsebnost kisika, koncentracija toksinov in prostih radikalov itd. Mikroorganizmi niso povzroitelji bolezni, temve pridejo na sceno po naraajoi toksemiji, zakisanosti telesa s kodljivimi in odpadnimi snovmi in pomagajo pri ienju, ki ga izvaja telo samo. Ob bolezni sproijo mikrobi fermentacijo, ob smrti pa gnitje. Hranijo se s strupenimi snovmi, ki jih najdejo v bolnem organizmu in jih pripravljajo za izloanje. Mikrobi pa nimajo moi nad zdravimi celicami. Virusi kot strateko oroje Vrhunec izprijenosti dananjega asa se kae v tem, da povsod vidimo sovranike zunaj nas. Tam, kjer je sovranik, sta tudi strah in skrb. In tam je tudi odlina osnova za manipulacijo. e leta 1965 se je tak svet domislil izprijene zamisli, in sicer da bi lahko bili tudi virusi in bakterije oroje. Dr. Leonard Horowitz je sistematino opisal, kako je potekalo financiranje in razvijanje ubijalskih virusov, kot so EBOLA in HIV za potrebe biolokega oroja. Naroilo se je glasilo: Razviti virus, ki podira imunski sistem loveka. Torej taknega, ki bo sposoben preskoiti osnovno naravno pravilo, o katerem smo ravnokar govorili. e vas zanimajo podrobnosti, si preberite njegovo knjigo, ki je polna natannih opisov, sledljivih dokumentov in konkretnih imen in priimkov, ki jih je mono tudi preverjati. e ne vemo, kaj bi s toliko neprijetne resnice, je najbolje avtorja razglasiti za paranoidnega, kar se je tudi zgodilo. Zanimivo pa je, da nobena od navedenih ustanov, komisij, znanstvenikov in drugih soudeleencev v scenariju, ki ga opisuje, avtorja ni toila zaradi morebitnih neresnic. Ko so predsednika Baracka Obamo vpraali, kaj meni o dr. Horowitzu, je povedal, da so mu njegove knjige pomagale dojeti, esa vse je zmona uprava, s katero bo imel opravka. Ali mu bo to zares pomagalo, da bi vsaj nekaj tega, kar se dogaja po skrivnih laboratorijih, ustavil, pa je drugo vpraanje. Na alost so bile ZDA mnogim zgled glede tega, da je laje osvojiti svet z boleznijo kot z atomskim orojem. e je poanta vsake vojne ustvarjanje odvisnosti, ekonomsko izrpavanje osvojenih in bogatenje, potem poiljanje virusa ez mejo stane manj kot poiljanje vojakov. Dejstvo je, da je danes v obtoku vse ve virusov, za katere lahko upravieno dvomimo, da jih je ustvarila mati narava. Dejstvo je tudi to, da tudi sodobna prehrana, nekakovostna prehranska dopolnila in sintezna zdravila pogosto slabijo nae splone obrambne moi in tako kot trojanski konj odpirajo bolezni vrata od znotraj. Razen snovnih strupov je v igri tudi vse ve informacijskih strupov tako imenujem dirigirano irjenje dezinformacij, ki sproajo plaz strahu, skrbi in omogoajo manipulacijo neslutenih razsenosti. e se ozrete na vse, kar smo v zadnjem letu sliali o praiji gripi, lahko vidite strategijo manipulacije, ki se bo v prihodnosti e velikokrat ponovila, le da bodo glavni igralci (ime bolezni) v tem filmu razlini. Kaj lahko storimo? Nekateri zmotno menijo, da se bodo zavarovali s tem, da bodo panino zbirali informacije o vseh monih zarotah, ki jih kuhajo tam zgoraj. Drugi pa e bolj zmotno mislijo, da bodo ohranili svoj mir s tem, da jih ne bo zanimalo, kaj je v njihovi hrani, zdravilih in domovih.

Danes ni teko priti do informacij, kaj se zares dogaja. Seveda jih ne boste dobili v naih mnoinih medijih, vendar pa je na razpolago dovolj dobrih knjig, precej kredibilnih virov na internetu in predavateljev, ki jim lahko prisluhnete. Seveda pod pogojem, da elite vedeti, kaj se dogaja. Veliko veje vpraanje pa je, kaj boste storili z informacijami o vseh zarotah, manipulacijah, zlorabah in nevarnih tehnologijah, ki so e v uporabi. e vas bodo nove informacije pahnile v strah, skrbi, jezo in malodunost, potem boste na slabem, kot e tega ne bi vedeli. Skrivnost zdravja je v tem, kako vedeti resnico in ob tem ostati prisoten, ljube, sproen. Kako dojeti, da ima vse, kar se nam dogaja, svoj namen. Mislite, da bi zdaj brali te novice, e ne bi imeli teav, dvomov in druganih potreb? Akcija rojeva reakcijo. In prav koliina dananjega pritiska, ki mu je izpostavljeno nae zdravje, je morda odlien vzvod, ki nas bo premaknil iz pasivnosti, slepe vere v znanost in ignoriranja lastne vesti. Takrat bomo dojeli, da je glavni saboter naega imunskega sistema v nas samih. To spoznanje je bolee, vendar obenem osvobajajoe. Ko to spoznamo, dojamemo, da nam zdravja ni treba iskati v Braziliji, klinikah v tujini, pri tem ali drugem zdravilcu ali zdravniku. Zdravje namre e imamo, le nehati ga moramo razprodajati! as je, da se zberemo, pospravimo in zanemo svet spoznavati od znotraj. Le prisoten lovek je lahko zdrav. Le tisti, ki ga ni strah, lahko prevzame odgovornost za svoje zdravje in zauti, kaj mora storiti.

Kljune besede: bolezen, mikrobi, bakterije, farmacija, glivice, virusi, imunski sistem, manipulacija,

Sorodni lanki: IMUNSKI SISTEM Soor v ustih in pod plenicami Kaj storiti, ko zakriplje zdravje otrok? Probiotiki specialisti za razline prebavne teave! Nas bodo v prihodnosti cepili komarji? Bitja teme in vlage hoejo vao kri! Naravni antibiotiki so inteligentneji od sinteznih! Ali res veste, kje se v vai hii skrivajo patogene bakterije? Rok trajanja 0,015625 Mladina, 2010 / 06 / intervju
/morda ne berete Mladine, tudi zame jo tole novo! In me spomni nato, kako je prijatelj po letu zdravega ivljenja, bicikliranja in drugega portanja zbil svoj holesterol s 5,8 na 5,7 kar je lahko tudi standardna laboratorijska napaka pri meritvah/ Lidija Gajski, zdravnica in avtorica knjige Zdravila ali zgodba o prevari

Ura Marn

foto: Borut Krajnc Galerija Hrvaka zdravnica Lidija Gajski je lani, po ve letih raziskovanja, objavila provokativno knjigo Zdravila ali zgodba o prevari, v kateri razkriva prevare farmacevtske industrije, hkrati pa ostro kritizira zdravnike in politike, ki se tej industriji brez pomisleka udinjajo. V knjigi z anatomsko natannostjo analizira pojave v sodobni medicini, od irjenja definicije bolezni, proizvodnje novih patolokih stanj do komercializacije medicinske znanosti, kar vse prispeva k podraitvi zdravstva. Lidija Gajski je specialistka interne medicine in lanica hrvakega bioetinega zdruenja. Zaposlena je v zdravstvenem domu v Zagrebu. V enem od medijev so vas opisali kot hrvakega Michaela Moora. Se z opisom strinjate ali se vam zdi podcenjujo? Moje delo je veliko resneje. Gre za strokovno analizo fenomena sodobne farmakoterapije. V ZDA je literatura na to temo praviloma napisana povrno, da je razumljiva im iremu krogu bralcev. Moja knjiga pa ni popularno tivo. Je znanstveno recenzirano delo, ki ga je podprlo hrvako ministrstvo za znanost. Farmacevtska industrija je ena najbolj dobikonosnih na svetu. Kako se je proizvodnja zdravil razvila v tako dober posel? Eden od razlogov izvira iz kulturno-civilizacijskega vzorca vedenja. Sodobni lovek je razvajen in osredotoen nase. Za zdravje je pripravljen dati vse. Ker o zdravju razmiljamo iracionalno, je medicina edino podroje, kjer je mogoe prodati nekoristne, precenjene in potencialno toksine proizvode. Liberalni kapitalizem, ki daje prednost zasebnemu podjetnitvu, je v medicini in zdravstvu nael plodna tla za zasluek. Odloilna napaka je bila storjena s tem, da se industriji niso postavile meje, pri emer ne mislim samo na proizvajalce zdravil, pa pa tudi na proizvajalce medicinske opreme, pripomokov in laboratorijskega materiala. Odprli smo jim prosto pot v zdravstvo in to so izkoristili tako, da so v zadnjih petnajstih letih prevzeli velik del zdravstvenega sistema, od medicinskih raziskav in

izobraevanja zdravnikov do zdravstvene politike, deloma pa tudi medijev in zdruenj bolnikov. V razvitem svetu stroki zdravstva znaajo okoli deset odstotkov BDP, od esar gre petina za zdravila. Ker stroki zdravil neprestano naraajo, ni udno, da prihodki najvejih farmacevtskih drub dosegajo vrednosti proraunov razvitih drav. Ameriki Pfizer je pred tremi leti zasluil 46 milijard dolarjev, britanski GlaxoSmithKline pa 37 milijard. Kako, e sploh, je farmacevtska industrija obutila finanno krizo in kako na dobiek farmacevtskih gigantov vpliva to, da so zadnja leta potekli patenti za nekatera najdonosneja zdravila? Drubi Eli Lilly je na primer leta 2001 potekel patent za veliko prodajno uspenico - zdravilo prozac. Res je, da so se cene zdravil zniale zaradi izteka patentov, vendar ne samo zaradi tega. Farmacevtska industrija je cene spustila tudi zaradi pritiska drav, saj so stroki za zdravila v zdravstvenih blagajnah presegli e vzdrno mejo. Na Hrvakem se je cena zdravil v kardiovaskularni medicini prepolovila, vendar zdravstvena blagajna zaradi tega ni ni prihranila, saj je medtem obutno narasla poraba zdravil, s imer se je kompenziralo znianje cen. Zato danes izdatki za zdravila na Hrvakem niso ni manji, kot so bili pred petimi leti, ko so bile cene e enkrat vije. Zakaj je potronja zdravil tako narasla? Ker je farmacevtska industrija dosegla limit pri prodaji zdravil bolnim, je vstopila med zdrave in jih naredila odvisne od zdravil in drugih farmacevtskih preparatov. Danes zdravimo vse ve ljudi, ki v tradicionalnem smislu niso bolni. Neko je medicina iskala zdravilo za bolezen, danes ie bolezen za zdravilo. Nova paradigma je, da zdravila potrebujemo, e preden zbolimo. Kljuno vlogo pri tem igrajo dejavniki tveganja. Gre za to, da loveka, ki nima zdravstvenih teav, razglasi za rizinega za neko bolezen v prihodnosti. Tako se pri holesterolu ustvari tveganje za infarkt, pri krvnem tlaku tveganje za mogansko kap, pri sladkorju pa tveganje za slepoto in odpoved ledvic. e hkrati znia normalno vrednost holesterola, krvnega tlaka in sladkorja, dobi ogromno populacijo, ki je razglaena za rizino. Tej mnoici nato zagotavlja zdravila, ki naj bi te bolezni prepreevala. Skrb zbujajo je podatek, da se danes kar 70 do 80 odstotkov stareje populacije v razvitem svetu zaradi ravni holesterola, krvnega tlaka ali sladkorja zdravi s preventivnimi preparati. Verjetno ne boste trdili, da je visok krvni tlak povsem nedolna stvar ... Res je, da pri visokem tlaku obstaja tveganje za mogansko kap in da je zato potrebno zdravljenje. Ni pa tega mogoe trditi za nije vrednosti tlaka. Najnoveje raziskave kaejo, da pri zdravih ljudeh krvnega tlaka, nijega1 od 140/90, ni smiselno zdraviti, ker ni dokaza, da bi s tem zmanjali tveganje. Temeljne klinine smernice, po katerih delamo zadnje desetletje, so v nasprotju s klininimi izkunjami zdravnikov, pa tudi z zdravim razumom bolnikov. Pred desetletjem je bila zgornja meja za normalen tlak pri zdravem loveku 160/95, danes pa je 140/90, optimalen tlak pa je niji od 120/80. Teava je, da so ciljne vrednosti doloene arbitrarno, pogosto celo mimo znanstvenih dokazov, e pa dokazi e obstajajo, so tako skromni, da je zelo vpraljivo, ali je smiselno posredovati z zdravili. Raziskave so pokazale, da je pri teh razmeroma nizkih vrednostih krvnega tlaka treba zdraviti tudi ve sto ljudi na leto, da bi prepreili en neelen kardiovaskularni dogodek. Podobno je z mladimi, zdravimi ljudmi. Na primer, med zdravimi enskami srednjih let z blago zvianim tlakom ima samo ena na osemsto korist od teh preparatov. Ko gre za zdravljenje diabetesa, ni dvoma, da je treba znievati visoke ravni sladkorja v krvi, toda od agresivnega znievanja na nizke ravni ni klinine koristi, tako kot tudi veinoma ni koristi od znievanja ravni holesterola v krvi.

Najbr je pravilno vijega (op. Milo)

Kot primer nove, izmiljene bolezni navajate osteoporozo. Kako je mogoe, da je osteoporoza iz medicinskega problema, ki ga tako reko ni bilo, v zadnjih petnajstih letih prerasla v globalno epidemijo? To je mogoe, ker je medicinska industrija zdravje izenaila z mladostjo, bolezen pa s starostjo. loveki rod osteoporoze ni prepoznal kot bolezen vse do leta 1994, ko so za normalno razglasili gostoto kosti pri enski, stari od dvajset do trideset let. Kosti s staranjem izgubljajo kalcij, zato je pri enski, stareji od petdeset let, velika verjetnost, da ugotovijo osteopenijo2, pri enski, stareji od sedemdeset let, pa osteoporozo. Toda tu gre za fizioloki proces staranja kosti, ki je naraven. e bolezen koncipiramo tako, pomeni, da smo bolni vsi, stareji od petdeset let. Ali ni povsem legitimno, da se z zdravili skua lajati starost? Seveda je legitimno. Toda ko analizirate uinkovitost zdravil za osteoporozo, ugotovite, da je njihova korist zelo vpraljiva. e ve. Ta zdravila so se v nekaterih primerih izkazala celo za kodljiva, poleg tega pa so draga. Pri emer se sploh e nisva dotaknili vpraanja, kaj je mineralna gostota kosti. Glede tega parametra znotraj stroke obstaja spor. Celo profesorji, ki so kariere zgradili na podroju osteoporoze, priznavajo, da mineralna gostota kosti pogosto nima zveze z dejansko vrstostjo kosti in zlomi. Obstajajo enske, ki se jim je gostota kosti z jemanjem zdravil za osteoporozo poveala, pa tudi enske, pri katerih je gostota kosti kljub zdravilom ostala enaka ali pa se je celo zmanjala. Osteoporozo je za enega od vodilnih zdravstvenih problemov razglasila Svetovna zdravstvena organizacija, ne pa kaka farmacevtska druba. Ali to pomeni, da nam WHO lae? Sama ne bi uporabila takne formulacije. Brez dvoma pa dri, da je z vstopom zasebnega podjetnitva v zdravstvo nastal konflikt interesov, v katerega so vpleteni posamezniki znanstveniki, klinini akademiki, farmakologi, zdravniki, mediji, pa tudi institucije - strokovna zdruenja, zdravstvena ministrstva, agencije za zdravila in navsezadnje Svetovna zdravstvena organizacija. Dejstvo je, da v proraunu WHO naraa dele sredstev, ki jih za delo te institucije prispevajo zasebna podjetja. Kot umetno ustvarjeno bolezen navajate tudi zviano raven holesterola. Pogosto sliimo, da je zviana raven holesterola vzrono povezana z boleznimi srca in oilja. Ali za to trditev obstaja kak dokaz? Z raziskavami je bilo dokazano, da pri enskah holesterol ni nikakren dejavnik tveganja. Za ensko je torej popolnoma vseeno, koliko holesterola ima, ker to ne vpliva na dolino njenega ivljenja ali na pojav katere koli bolezni. Zato so diete, s katerimi zmanjujemo vnos holesterola v telo, nesmiselne. Enako velja za veino mokih. Izjema je le majhna skupina mokih, ki ima specifino vrsto srne bolezni angino pektoris ali infarkt. Pri njih obstaja tveganje, da se jim bolezen zaradi holesterola poslaba ali da doivijo infarkt. Toda tudi v teh primerih je vpraljivo, ali se res splaa posredovati. Kljub temu so danes na vrhu porabe med vsemi zdravili prav preparati za znievanje maob v krvi, pri emer se v glavnem misli na statine pripravke za znievanje ravni holesterola. e tehta sto petdeset kilogramov, to zagotovo ne more biti zdravo ... Debelost in holesterol sta dve razlini stvari. Debelost je povezana z vejim tveganjem za bolezni, vendar tudi tu povezava ni tako preprosta, kot si navadno predstavlja laina javnost.
2

Blaja oblika, predhodnica, osteoporoze (op. Milo)

Tako na primer enski tip debelosti s irokimi boki in z veliko zadnjico, t. i. hrukasta debelost, ne pomeni nikakrnega tveganja za bolezni ali kraje ivljenje. Priakovanje, da je z zdravili za hujanje mogoe omejiti bolezni, ni nujno tono. Dokaz za to je zdravilo za hujanje sibutramin, ki je bilo nedavno umaknjeno iz uporabe. Izkazalo se je, da to zdravilo sicer res zmanjuje telesno maso, pa e to za najve deset odstotkov, toda hkrati poveuje tveganje za srno-ilne zaplete. Kako verodostojne so raziskave, na podlagi katerih zdravila vstopajo v iroko porabo? V knjigi piete, da znanstveniki manipulirajo s prikazom izsledkov klininih preizkusov. Ko govorimo o znanstvenih dokazih, moramo vedeti, da danes e okoli 70 odstotkov raziskav, povezanih z zdravili, financira farmacevtska industrija, raziskave, opravljene v zasebni reiji, pa so pristranske in neverodostojne. Dokazano je, da so izsledki raziskav, ki jih financirajo farmacevtske drube, tirikrat do petkrat bolj pogodu sponzorju kot izsledki raziskav, ki se financirajo iz javnih virov. e znanost poveliuje dobre strani zdravil in minimizira slabe, ni mogoe rei, kakna je resnina uinkovitost zdravil. Zaradi zasebnega financiranja je vanj e v temeljih vgrajena pristranskost. Seznam manipulacij pri klininih poskusih je dolg. Zane se z izbiro vzorca, na katerem se zdravilo preizkua. Za poskus se namenoma izberejo tisti, pri katerih je zdravilo uinkoviteje in varneje. Tako pri testiranju kardiovaskularnih zdravil prevladujejo moki, saj je pri njih ta skupina zdravil uinkoviteja. Pri raziskavah antirevmatikov se eksperimentira z mlajo populacijo, ker je pri njej manj stranskih uinkov. Izsledkom se prilagaja tudi trajanje raziskav. Na primer, celotna raziskava traja pet let, pri emer so lahko izsledki tretje leto bolji kot peto. Zato se upotevajo samo izsledki iz prvih treh let. To manipulacijo so uporabili pri rofekoksibu, zdravilu za artritis, ki je bilo s trga umaknjeno po tem, ko je bilo dokazano, da podvaja tveganje srnih bolezni. Za izhodie, na podlagi katerega se meri uinkovitost zdravila, se ne vzamejo najpomembneje kategorije, kot sta podaljanje ivljenja in zmanjanje tveganja za neelen kardiovaskularni dogodek, pa pa se za izhodie vzamejo surogati, na primer znianje krvnega tlaka, vrednosti holesterola ali sladkorja, znianje telesne tee, zmanjanje aritmije, saj je pri teh izhodiih laje demonstrirati uinek. Potem pa se pri taknih preparatih ez nekaj let pokae, da skrajujejo ivljenje, kot je bilo dokazano za nekatere antiaritmike ali antidiabetike ali pa za e omenjeni sibutramin. Ena od najvejih manipulacij se dogaja pri prikazu izsledkov raziskav. Tipien preventivni preparat zmanja stopnjo tveganja za infarkt za okoli 30 odstotkov. To je sorazmerno zmanjanje tveganja, ki ga farmacevtska industrija predstavlja zdravnikom na kongresih. To, kar se ne komentira, je veliko manj impresivno zmanjanje absolutnega tveganja, ki se skriva v ozadju e omenjenih 30 odstotkov. Resnino zmanjanje tveganja za kardiovaskularne bolnike je z okoli 4 na 2,5 odstotka, za zdrave pa z okoli 0,8 na 0,5 odstotka na leto, torej le za okoli odstotek ali manj. e se izsledki raziskave predstavijo tako, zdravil za osteoporozo ni teko prikazati kot uinkovitih in koristnih, saj zmanjujejo tveganje za zlom kolka za neverjetnih 50 odstotkov. Toda resnica je, da tveganje zmanjajo samo z 0,4 na 0,2 odstotka na leto. Zapisali ste, da je medicinska znanost, ki jo vodi tenja po hitrem zasluku, vse manj sposobna zdraviti bolezni in reevati zdravstvene teave ... Posledice komercializacije in privatizacije medicinske znanosti ter instrumentalizacije te znanosti za potrebe ustvarjanja dobika so irjenje indikacij za zdravila, irjenje mej bolezni in izumljanje novih bolezni. Zdravila za znievanje vrednosti holesterola so se vasih predpisovala samo majhnim skupinam srnih bolnikov, danes jih je mogoe predpisati tako reko vsakemu loveku, starejemu od petdeset let. Antidepresive so neko predpisovali samo za hudo obliko depresije, danes imajo dvanajst indikacij, tudi blaje anksiozne motnje. Definicije simptomatskih bolezni, kot je astma ali depresija, so se razirile, ker je bilo z raziskavami dokazano, da zdravila delujejo tudi pri blagih motnjah. Enako velja za vrsto

fiziolokih stanj in prehodnih motenj, kot so menopavza, predmenstrualni sindrom, erektilne disfunkcije. Vsa ta stanja so bila razglaena za bolezenska. S PR-kampanjo je bila menopavza, normalno obdobje v ivljenju enske, spremenjena v bolezen, zaradi katere se je na prelomu stoletja v razvitem svetu zdravila skoraj polovica ensk. Ko je govor o 'impotenci' sodobne medicinske znanosti, je treba opozoriti, da s prodorom zasebnega kapitala v medicinsko znanost to vse manj zanimajo vzroki bolezni, iz esar nujno izhaja terapevtska nemo. Zadnjih nekaj desetletij v farmakoterapiji ni bilo pomembnejega napredka, ki bi se lahko primerjal z odkritjem penicilina ali inzulina. Farmacevtsko industrijo oznaujejo za inovativno, eprav to e dolgo ni ve. Dokazano je, da farmacevtska podjetja precej veji dele prihodkov od prodaje namenjajo trenju in korupciji kot pa raziskavam in razvoju. Danes raziskave potekajo predvsem v javnih raziskovalnih ustanovah in z javnim denarjem. Farmacevtske drube od javnih ustanov za razmeroma majhen denar odkupijo patente, opravijo klinine poskuse, zdravila registrirajo, jih poljejo na trg in z njimi mastno zasluijo. V farmacevtski industriji je torej vse manj inovativnosti in vse ve trenja. To je po svoje tudi logino. e bi iznali zdravilo za raka, reklame ne bi potrebovali, preventivna zdravila pa so premalo uinkovita, da bi se prodajala sama od sebe. Prav tako je sporno, da danes skoraj ni raziskav, ki bi se ukvarjale z naravnimi zdravili, sistemsko pa so zanemarjene tudi bolezni, ki ubijajo milijone ljudi v revnejih delih sveta. Razlog za zapostavljanje teh podroij je, da takna zdravila ne prinaajo vidnejih finannih koristi. Medicinska industrija, ki je glavna 'lastnica' medicinske znanosti, raziskuje le na komercialno zanimivih podrojih. Milijoni ljudi umirajo zaradi malarije, hkrati pa farmacevtska industrija vlaga ogromno denarja v zdravila, ki so popolnoma nekoristna, se pa z njimi dobro slui. Zapisali ste tudi, da komercializacija znanosti ogroa celotno civilizacijo. Kako? Naa civilizacija se opira na znanost. Znanost smo tako reko poistovetili z resnico in postala je opora za skoraj vse nae odloitve. Ko smo dovolili, da zasebni biznis prevzame in instrumentalizira znanost in izobraevanje, smo to oporo izgubili. Z umikom drave iz znanosti smo izgubili neodvisno informacijo o boleznih in zdravljenju, in ko me pacienti spraujejo o koristnosti posameznih zdravil, je moj odgovor pogosto ne vem. Kako je mogoe, da zdravnik ne pozna uinkovitosti zdravil, ki jih predpisuje? Pri tradicionalni medicini je bilo preprosto ovrednotiti uinek zdravil. Tradicionalna medicina je imela opravka z realnimi boleznimi, ki so ljudem povzroale teave, na primer temperatura, boleine ali slabost. Zdravilo je teavo olajalo ali odpravilo, iz esar smo sklepali o njegovi uinkovitosti. Odkar se je medicina posvetila preventivi in se ukvarja z ljudmi brez subjektivnih motenj, pa se niti zdravnik niti bolnik ne moreta ve opreti na svoj zdravi razum in izkunje. Sama preprosto ne morem rei, pri koliko mojih pacientih se bo po dvajsetih letih jemanja zdravil za holesterol zmanjala nevarnost za infarkt. Edino, na kar se zdravniki lahko opremo, so klinine raziskave. Te pa so neverodostojne. e se strinjamo, da so preventivni preparati veinoma neuinkoviti, neredko kodljivi in razmeroma dragi, kako je potem mogoe, da slovijo kot zelo kakovostni? To je mogoe, ker se farmacevtski industriji niso postavile meje in je lahko zavladala zdravstvenemu sistemu. Teava seveda ni v farmacevtski industriji. Za zasebna podjetja je normalno, da si prizadevajo za im veji zasluek in da so za dosego tega cilja pripravljena manipulirati in potvarjati resnico. Tisti, ki so v tej zgodbi zatajili, so uslubenci, plaani iz javnih virov. To pa so predvsem klinini profesorji in zdravstveni politiki. Njihova naloga ni, da so podaljana roka farmacevtske industrije, pa pa, da tej industriji postavljajo meje in delujejo v obe dobro. al pa se je obrnilo tako, da tisti, ki bi morali postavljati meje, sluijo s farmacevtsko industrijo. Pri tem ne mislim samo na denar, ampak tudi na gradnjo poklicne kariere. Danes ne morete narediti kariere klininega profesorja brez sodelovanja s

farmacevtsko ali kako drugo medicinsko industrijo, ker od drave ne boste dobili denarja za raziskave. Tudi izobraevanje in strokovno izpopolnjevanje zdravnikov skoraj v celoti sponzorira farmacevtska industrija. Poleg tega ima farmacevtska industrija velik vpliv na zdravstveno politiko, in to na vseh ravneh zakonodajni, izvrni in sodni. V parlamentih obstajajo veliki in vplivni lobiji te industrije. Iz farmacevtskih dobikov se financirajo strankarske predvolilne kampanje. V evropskem parlamentu obstajajo interesne skupine za posamezne bolezni, ki izdelujejo deklaracije in akcijske narte z namenom, da se v dravah lanicah implementira takna zdravstvena politika, ki bo omogoala plasiranje proizvodov njihovih sponzorjev. Kako globoko je farmacevtska industrija prodrla v regulacijske agencije? Znano je, da je kar nekaj strokovnjakov, ki delajo za ameriko agencijo FDA, na plailni listi farmacevtskih gigantov. Kako je s tem v Evropi? Razmere so zelo podobne amerikim. Farmacevtske drube so tiste, ki agenciji plaajo postopek registracije zdravil. Ugotavljanje uinkovitosti zdravil je varovano kot poslovna skrivnost in je zato popolnoma izvzeto iz nadzora javnosti. Agencije registrirajo zdravila v dogovoru s proizvajalci. Odloa se nepregledno. Pod pritiskom farmacevtske industrije so se v zadnjih dvajsetih letih roki za registracijo zdravil obutno skrajali, standardi za registracijo zdravil pa razrahljali. V Veliki Britaniji se je povpreen as za registracijo zdravil med letoma 1989 in 1998 skrajal s 154 na 44 dni. S taknim skrajanjem obdobja za evalvacijo zdravil postane vpraljiva objektivna presoja varnosti oziroma nekodljivosti teh zdravil. Ko gre za uinkovitost, je sporno, da se zdravila pogosto ne registrirajo na podlagi dejanskih, klininih uinkov, torej na podlagi tega, ali podaljujejo ivljenje in zmanjujejo tveganje za bolezen. Poleg tega so pogosto vpraljiva tudi klinina merila. Za uinkovite se razglaajo preparati, ki verjetnost bolezni zmanjujejo za odstotek ali e manj na leto. Kako reiti problem prevelike porabe zdravil? Ena od najpomembnejih potez bi bila vzpostavitev sistema za objektivno vrednotenje vseh dosekov v medicini, torej ne le zdravil, pa pa tudi diagnostinih in drugih postopkov. Iz tega sistema bi morali izloiti interes medicinske industrije. Da ne bo pomote: seveda obstajajo tudi realne bolezni in uinkovita zdravila. O tem ni dvoma. Teava je, da ni vzpostavljen sistem vrednotenja, ki bi omogoal objektivno preverjanje. Trni nain poslovanja v zdravstvenem sistemu in medicini je treba zmanjati na najmanji moni obseg. e posebej nujno pa bi bilo, da bi medicinskim raziskavam in izobraevanju zagotovili preteno javno financiranje. Je ob e tako obremenjenih javnih financah sploh mogoe, da bi celoten zdravstveni sistem skupaj z raziskavami, razvojem in izobraevanjem financirali izkljuno iz javnih virov? Prepriana sem, da bi umik zasebnitva pomenil ve in ne manj denarja za zdravstvo. V interni medicini bi lahko prihranili morda polovico denarja, ki se porabi danes, ne da bi s tem kakor koli poslabali zdravje ljudi. Racionalizacija zdravstvene porabe je nujna, saj so drubeni viri omejeni, rastoa potronja zdravil pa zaostruje problem dostopnosti medicinskih storitev, ogroa nacionalne proraune in preizkua meje socialne vzdrnosti. Sodoben nain ivljenja nas sili v preproste in hitre reitve. Nihe noe stisniti zob. Lahko bi rekli, da nam farmacevtska industrija ponuja to, kar si v bistvu elimo. To dri. Zelo teko je nehati kaditi, zmanjati telesno teo, se ukvarjati s portom, se zdravo prehranjevati ... veliko laje je vzeti tableto. To ne velja le za bolnike, ampak tudi za zdravnike. Zaradi preobremenjenosti jim je laje napisati recept.

Prili smo tako dale, da imamo zdravnika, ki nam ne predpie tablet, za slabega ... Imate prav, toda takno razumevanje moramo spremeniti. Vse ve je ljudi, ki so zaskrbljeni in obremenjeni s koliino zdravil, ki se jim ponuja, zato se na omejitev terapije odzovejo pozitivno. Sistem je tevilne ljudi preprial, da so hudo bolni, da morajo paziti, kako hodijo, ker imajo osteoporozo, ali paziti, kaj jedo, da si ne zviajo vrednosti holesterola ... Ko jim pove, da gre za lane bolezni in da je njihov strah neupravien, se jim odvali kamen od srca in iz ordinacije odidejo sreni. Je po vaem mnenju Svetovna zdravstvena organizacija pandemijo praije gripe razglasila prehitro? Absolutno. Pandemijo je razglasila na podlagi zelo vpraljivih meril, med katerimi ni bilo merila resnosti bolezni. Ne bi me presenetilo, e bi se izkazalo, da se je za razglasitev pandemije odloila pod vplivom proizvajalcev cepiv. Javnost ivi v preprianju, da je praija gripa resneja bolezen od navadne, sezonske gripe. Nekateri strokovnjaki trdijo, da se v svoji karieri e niso sreali z okubami, ki bi tako hitro in hudo napadle pljua. Sama vem za kar nekaj uglednih imunologov, ki trdijo, da gre pri praiji gripi za bolezen, ki je po svoji klinini sliki manj nevarna od sezonske gripe. Praija gripa je bila z veliko javno kampanjo spromovirana v globalno gronjo lovetvu, eprav je stopnja smrtnosti pri njej manja od stopnje smrtnosti pri sezonski gripi. Prepriana sem, da so od praije gripe umirali predvsem kronini bolniki, ki bi lahko v dveh tednih ali dveh mesecih umrli tudi zaradi kakega isto drugega virusa. Spraujem se, ali je z znanstvenega vidika sprejemljivo, da se smrt teh bolnikov povezuje s praijo gripo. Mogoe je tudi, da virus praije gripe sploh ni nastal v naravnem okolju, ampak je bil ustvarjen v laboratoriju. Sumljiv je e tale scenosled: ena od vejih farmacevtskih drub je e ve mesecev pred pojavitvijo praije gripe vloila zahtevek za registracijo cepiva, amerika agencija FDA pa je registracijo odobrila slab mesec pred pojavitvijo praije gripe v Mehiki. To je preveliko nakljuje, da bi ne bili sumniavi. Se strinjate s tistimi, ki trdijo, da je praija gripa del zarote, katere cilj sta kraja in genocid? Da gre za krajo svetovnih razsenosti, je ve kot oitno. Upam, da bo preiskava, ki jo je sproil zdravstveni odbor evropskega parlamenta, dokazala, da gre za manipulacijo, in nam zato ne bo treba plaati ogromnih zneskov za nakup nepotrebnega cepiva. e se to ne bo zgodilo, nam bo ostalo manj denarja za druge zdravstvene potrebe in nekateri ljudje bodo trpeli kodo. Kar se tie zarote, naj reem samo to, da so se nam vasih takne zgodbe zdele paranoidne in smene, danes pa se moramo nad njimi zamisliti. Kakne so mone posledice cepljenja proti praiji gripi za imunski sistem? Je mogoe, da bomo posledice obutili ele ez nekaj let? Cepljenje lahko spremljajo stranski uinki, kot je rdeica na mestu vboda ali zviana telesna temperatura, pri emer je znano, da so stranski uinki pri cepljenju proti praiji gripi pogosteji kot pri cepljenju proti sezonski gripi. Obstaja pa veja teava. Vse ve je alergijskih bolezni, ki jih e pred dvajsetimi leti ni bilo. Mogoe je, da je na pojavitev nekaterih alergijskih bolezni vplivalo prav cepljenje. Alergija je pretiran odziv imunskega sistema na okoljske dejavnike. Drug velik problem so avtoimunske bolezni, na primer revmatoidni artritis, lupus, multipla skleroza. Gre za bolezni, pri katerih imunski sistem ustvarja protitelesa in se tako odziva na lastna tkiva. Nekateri znanstveniki pojavitev teh bolezni povezujejo prav s

cepljenjem. Z virusnim antigenom, ki ga s cepljenjem vnesemo v organizem, spodbudimo imunski odgovor, to pa bi lahko vodilo v nastanek avtoimunske bolezni. Zadnja leta se po svetu uvajajo nova obvezna cepljenja, na primer proti hepatitisu B ali okubi z virusom HPV. Ali obstajajo dokazi o uinkovitosti teh cepiv? Veliko vpraanje je, ali je tradicionalna cepljenja, na primer proti opicam, rdekam ali tetanusu, sploh e smiselno izvajati, saj ni jasno, ali so sploh kaj prispevala k zmanjanju pojavnosti teh bolezni. Zaradi boljih ivljenjskih razmer in vijih higienskih standardov so bile te bolezni tako reko izkoreninjene, e preden se je zanje uvedlo obvezno cepljenje. Kar se tie novih cepiv, pa mislim, da hepatitis B ni tako velik zdravstveni problem, da bi ga morali uvrstiti v koledar obveznega cepljenja. Na Hrvakem je bilo obvezno cepljenje proti hepatitisu B uvedeno pred desetimi leti za pubertetnike, pozneje pa se je preneslo v novorojenkovo obdobje. To se mi zdi zelo sporno. Na imunski sistem mora delovati vse ivljenje, da nas brani pred okubami in tumorji, zato ni pametno, da ga draimo e v tako zgodnji dobi. Posebno poglavje je cepljenje proti virusu HPV, ki povzroa raka na materninem vratu. V nekaterih amerikih zveznih dravah je to cepljenje e obvezno, na Hrvakem pa e ni, in to kljub monemu pritisku, ki ga farmacevtska industrija izvaja prek politinih struktur. Problem raka na materninem vratu je mogoe reevati precej uinkoviteje. Na primer tako, da mladino pouimo o odgovornem spolnem ivljenju in da enske redno hodijo na ginekoloke preglede. Poleg tega malokdo ve, da e zdaj obstaja zdravilo za raka na materninem vratu. Gre za naravni interferon, ki pa se ne proizvaja. Ko je govor o cepljenju proti sezonski gripi, je treba povedati, da ni dokaza o njegovi uinkovitosti. The Cochrane Collaboration, najverodostojneja in najbolj objektivna baza medicinskih podatkov na svetu, razkriva, da se s cepljenjem proti sezonski gripi prav ni ne zmanja tveganje, da bomo zboleli za gripo ali da bomo pristali v bolninici, kaj ele, da bi se nam s tem podaljalo ivljenje. Zelo dolgo ste iskali zaloniko hio, ki bi vam bila pripravljena izdati knjigo. Ste imeli teave tudi po tem, ko je knjiga izla? Kakni so bili odzivi farmacevtske industrije in zdravnike stroke? Priakovala sem, da bom imela teave, a se to ni zgodilo. Knjiga je zelo dobro argumentirana, zato ji v tem smislu ni kaj oporekati. Farmacevtski industriji se bolj splaa, da vsebino prezre, kot da se spua v razprave. Knjiga je zbudila zanimanje zlasti med novinarji in bolniki, zdravnika stroka jo je v celoti prezrla. Pred asom sem pripravila predavanje, na katerega sem povabila petdeset zdravnikov, a so se ga udeleili le trije. Zame je to dokaz, da zdravstveni sistem ne deluje ve v dobro bolnikom, ampak ima isto druge cilje. Tu znova triva ob vpraanje privatizacije zdravstvenega sistema. Dejstvo je, da privatizacija celoten sistem podrai, hkrati pa zmanja dostopnost zdravstvenih storitev. Zdravstvo mora biti javno in pika.

http://www.presnisvet.net/viewtopic.php?f=4&p=10583&t=1069

Kako nastaju bolesti? Kako nastanejo bolezni? Teksti so v srbskem jeziku,e vas spodbudijo k razmiljanju potem se lahko s dozo ponosa okarakterizirate kot mislei lovek!Izvor tekstov je blog http://www.ivonazivkovic.net/KAKO-NASTA ... I-DEO.html 9.04.2009 KAKO NASTAJU BOLESTI? (Prvi deo) Kako je dolo do toga da savremena medicina danas ne lei nijednu hroninu degenerativnu bolest, pa su milioni ljudi irom sveta upueni da do kraja ivota zavise od lekova? Da li itava medicina poiva na pogrenim biolokim osnovama? Priredila: Ivona ivkovi LUJ PASTER PLAGIJATOR I PREVARANT Jo 1923. godine objavljena je knjiga Beam ili Paster: Izgubljeno poglavlje u istoriji biologije (BCHAMP OR PASTEUR? A LOST CHAPTER IN THE HISTORY OF BIOLOGY), koju je napisala Etel Daglas Hjum, da bi se istom temom pozabavila knjiga objavljvena 1942. Paster: plagijator, prevarant teorija mikroba razneta (PASTEUR: PLAGIARIST, IMPOSTOR THE GERM THEORY EXPLODED). Obe ove knjige nisu imale medijsku promociju kako bi postale popularne. Naprotiv, ini se da su od javnosti veto skrivene. I danas se o njima veoma malo zna iako je 2006. napravljeno jo jedno izdanje u Engleskoj. Obe knjige razotkrivaju teak sukob koji se sredinom i krajem 19. veka vodio u medicinskim krugovima u Francuskoj u vezi toga kako nastaju bolesti. Na jednoj strani je bio ugledni profesor medicinskog fakulteta i biohemiar Antoan Beam (1816 - 1908), za ije stvaranje i rad malo lekara danas uopte zna, a na drugoj proslavljeni Luj Paster (1822-1885), hemiar koji je prouavao fermentaciju i koji je uao u sve kolske udbenike. Iz ovog naunog sukoba izaao je kao pobednik Luj Paster, koji je tada bio drutveno uticajniji, mada u medicinskim krugovima nije imao veliki ugled. Stekao ga je naknadno zahvaljujui medijima i monom biznisu koji je razvila industrija vina i piva i koja koristi proces fermentacije, a to je Paster istraivao za njihove potrebe. Iako je sam Paster pred kraj ivota priznao da je pogreio u pogledu svoje teorije o mikrobima, na postulatima njegovih otkria zasnovana je moderna bioloka teorija na kojoj poiva i itava savremena medicina. Tako se danas u svim medicinskim udbenicima kae da najvei broj bolesti u ljudskom organizmu (kao i kod ivotinja i biljaka) nastaje delovanjem mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica) koje iz spoljanje sredine ulaze u tkivo i zagade ga. To izazove reakciju imunog sistema i upale. Daljim razmnoavanjem mikrooganizama u tkivima mogu nastati teke degenerativne promene. Paster je tvrdio da u zavisnosti od vrste mikroba zavisi koja e

se bolest u organizmu razviti. Robert Koh (1843-1910) je kasnije pokuao da klasifikuje sve ove mikroorganizme koji izazivaju bolesti i da ih to vie razotkrije. Mikrobi su tako uvek u istom obliku i prenose se sa jednog organizma na drugi, sa ivotinje na oveka. Pasterovi nauni postulati se i danas primenjuju u medicinskoj dijagnostici i nauci. To znai: 1. nae se ivotinja ili ovek sa odreenom boleu. 2. izoluje se iz tkiva mikroorganizam u odreenoj kulturi. 3. on se ubaci u telo zdrave eksperimentalne ivotinje i kada se i ona razboli - zakljui se da i ova ivotinja ima isti patogen kao i originalna. I to je bio dokaz (i danas je) kako nastaju bolesti. Simptom manje ili simtom vie stavlja se u niz simptoma karakteristinih za taj mikrob. Savremena medicinska dijagnostika je tako postala prava enigmatika. Mnogo puta isti simptom oznaava razliite bolesti, a ista bolest moe da se ispolji i sa razliitim simptomima - po principu moe da bude , ali ne mora da znai. Studenti medicine se zato pretvaraju u maine za bubanje: simptom-uzrok-bolestterapija, pri emu mnogi vremenom potpuno izgube smisao da razmiljaju svojom glavom. Posumnjati da sa blagoslovenom medicinskom naukom neto u temelju nije u redu predstavljalo bi pravu jeres. Tako su Paster i Koh postavili temelje monomorfizma, a savremena medicinska nauka je napravila itavu paletu antibiotika za odreene patogene klice. Zahvaljujui genijalnoj praksi jednog nadri lekara koji se veto putem jednog falsifikata doepao lanstva u engleskom Kraljevskom lekarskom drutvu i diplome lekara, Edvardu Deneru, dolo se na ideju da se virusima stane na put vakcinacijom tj. aktiviranjem imunog sistema pre nego to virus dospe u organizam. Farmaceutska industrija je bila oduevjena idejom i napravljene su vakcine (sa umrtvljenim virusima) za sve poznate bolesti. Do 1950. praktino su svi poznati virusi stavljeni pod kontrolu, a stotine miliona ljudi je vakcinisano. Sa jedne strane stvoren je profitabilan biznis sa vakcinama , a sa druge u civilizovanom drutvu vie nema tuberkuloze, deije paralize, kolere, difterije, velikih boginja, bubonske kuge itd. Dananji lekari veoma samouvereno kau da je zahvaljujui savremenoj medicini, antibioticima i posebno vakcinama iskorenjen ogroman broj infektivnih bolesti. Istovremeno, isti lekari jo nisu u stanju da objasne odakle dolaze novi smrtonosni virusi kao ebola, HIV, legionarska bolest, ptiiji grip, tuberkuloza otporna na antibiotike i sl. Da misterija bude vea, poslednjih pedeset godina pojavile su se potpuno nove bolesti za koje se, takoe, ne zna kako nastaju. A pojavljuju se u tako velikom broju, upravo u civilizovanom drutvu, da su poprimile epidemijske razmere. To su: hipertenzija, razna srana oboljenja, dijabetes, rak, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, autizam, izofrenije Za mnoge od ovih bolesti sada se otkriva i da su infektivne kao, na primer, stomani ulceri ili bolesti srca. Na osnovu kataloga hroninih bolesti za koje se sumnja da su uzrokovane infekcijom bakterijama, Dejvid A. Relman sa Stanford Univerziteta u SAD, sada tu ukljuuje i razliite oblike upale creva, sarkoidozu, Vegenerovu granulomatozu, primarnu unu cirozu, reumatoidni artritis, lupus, dijebetes melitus, Kavasaki bolest, mnoge oblike srane

arterioskleroze, Alchajmerovu bolest, mnoge psihijatrijske bolesti, cerebralnu paralizu, policistine bolesti jajnika i moda i mnoge poremeaje gojaznosti. Ova lista je daleko vea. Nedavno je otkriveno da je arterioskleroza takoe bakterijski proces, mada zapravo niko ne tvrdi da su bakterije njen uzronik. Ali, uzorci iz zakreenja su pokazali da se u njima u ak 99 procenata nalazi bakterija klamidija pneumonije , odnosno bakterija iz bakterijuma koji je uzronik pneumonije i bronhitisa. Otkriveni bacil je srodan sa chlamydia trachomitis, koja je uzronik trahoma, vodee bolesti slepila u Treem svetu. Multipla skleroza je tako vezana za humani herpes virus 6, agent Roseola infantum, mada niko ne tvrdi da od toga ona i nastaje. Ali, kod svih pomenutih bolesti virusi i bakterije su pronaeni. Odakle oni dolaze? Iz zemlje? Iz atmosfere? Iz svemira? Ili ih moda stvara sam organizam? MONOMORFIZAM I PLEOMORFIZAM Za razliku od Pastera, Antoan Beam je tvrdio da svi mikroorganizmi dolaze iz samih ivih bia, iz tkiva posebno krvi ( tkiva u tenom stanju) i da su pleomorfni to znai da menaju oblik ( pleo = promena, a morphe = oblik) , u zavisnosti od promene stanja u sredini u kojoj se nalaze ( pH vrednost, koliine kiseonika, toksina, slobodnih radikala itd). Beam je tako prvi postavio teoriju pleomorfizma. Tako po doktoru Beamu virusi prelaze u bakterije, ove u gljivice i nazad. Kada se razvijaju u laboratorijskim uslovima pod tano odreenim uslovima, streptokoke su uvek streptokoke, ali ako se promeni pH vrednost medijuma gde rastu taj strep bacil e se promeniti u neki drugi mikrob. U koli se, meutim, uzgajaju bakterija na uvek istoj podlozi. Na primer svi strep organizmi u laboratorijama bolnica uzgajaju se na podlozi od sterilne humane ili zeije krvi pomeane sa agarom (vrsta algi koja se u ovu svrhu koristi). Ako su uzgajane na istom krvnom agaru, pri uvek specifinom pH (7,6-7 i pri odreenoj temperaturi svi mikroorganizmi rastu na isti nain, sve streptokokne bakterije su u obliku lopti u nizovima. Ukoliko bi se ovi uslovi promenili i bacili bi promenili oblik . Pleomorfizam znai da je telo domaina aktivan uesnik u infekcijama i infektivnim bolestima, dakle, suprotno od onoga to su tvrdili Koh i Paster koji su verovali da je organizam sterilan i da je samo pasivna rtva delovanja mikroba. Za razliku od pleomorfizma, monomorfizam mnogo toga nije u stanju da objasni. Otpor bakterija prema nekim antibioticima postaje sve vei. Bakterija ne mutira u formu koja je otporna na antibiotik, ona se zapravo menja, razvija drugaije, menja oblik. To je velika razlika. Mutacija se dogaa retko, pleomorfizam se dogaa stalno. Drugi je problem to zagovornici monomorfizma nisu u stanju da naprave adekvatnu klasifikaiju mikroorganizama - na adekvatne familije, rodove, vrste i da naprave vezu meu njima. PROTIT Da u vodi postoji neto ivo otkrio je jo u 17. veku Anton Liuvenhok (tvorac prvog mikroskopa, zapravo debelih naoara pomou kojih je posmatrao siune estice). Posmatraji tako uzorke kinice primetio je da u njoj ima neeg ivog. Jednom je tako sakupio sveu kinicu u stavio je u epruvete koje je zapeatio. U poetku nita se nije dogaalo. Ni nakon nekoliko dana nikakvih promena nije bilo. Ali, etvrtog dana pojavile su

se siune takice koje su migoljile u vodi. Liuvenhok nije mogao da objasni odakle su dole osim da su nastale u samoj vodi. Ali, zainteresovanih za prouavanje ovog fenomena tada nije bilo. Beam je prvi poeo da tvrdi da sve klice u organizmu nastaju od siunih takica u krvi koje je on nazvao mikrozime (ili somatidi ili protiti). Protit je nemaka re, dok ih Francuzi zovu somatide. Englezi nemaju re za ovaj fenomen. Zdrave i nezdrave elije krvi. Bele takice su protiti (mikrozime ili somatide). Protiti (somatide) se jasno vide na svakom mikroskopu pod uslovom da je podloga tamna. To su najmanje forme proteina, to su najmanji oblici ivota. Dakle, to nije elija kako je jo pre trista godina utvrdio Vilijam Harvi, a savremena biologija se i dalje toga pridrava. Razlog zato mnogi biolozi ni danas ne vide protite je verovatno taj to im niko u koli nije rekao da to treba da vide. Protiti se nalaze u krvi svakog ivog bia. Kada se premaz krvi ostavi na laboratorijskoj ploi dan ili dva , mikroorganizmi se bukvalno vide kako izlaze iz crvenih krvnih zrnaca, mikroorganizmi koji se menaju i razgrauju u patoloke forme kako proces truljenja nastavlja da se odvija. Kada je truljenje zavreno, kada ne postoji nita vie to bi bakterije mogle da jedu, one se ponovo razloe i nestanu jer se vrate u formu malih takica. Kako su somatide unitenih bakterija i dalje ive sledi da su oni ivi kraj i poetak svih elija , organa, tkiva, bia fizikog ivota. Sve ive forme nastaju od protita njihovim uobliavanjem. One jedu sebe i ponovo se raaju. I to je princip uroborosa (ouroborosa) zmije koja jede svoj rep- drevni simbol veitog ivota. Protiti su uvek u organizmu, za razliku od parazita koji ulaze spolja i sa kojima moemo, najee usled nehigijene, doi u kontakt. Kada se izvri razlaganje materije na najsitnije delove dolazi se do atoma i estica, a kod ivog organizma to je protit (somatida). U francuskim naunim krugovima odavno se poklanjala panja pleomorfizmu. ak su neki smatrali da postoji jedinstvena kolekcija mikroorganizama na itavoj planeti i da se u njoj nalazi sav genetiki materijal - Genom koji ini samoreprodukujui deo elije. Iz tog opteg Genoma nastaju svi mikrorganizmi na planeti. Drugi su smatrali da svaki organizam ima pristup ovom Genomu (genetskom bazenu) i pozajmljuje forme koje su mu potrebne da bi opstao. Nemako gledite je reprezentovao u tom smislu Ginter Enderlajn i nije se mnogo razlikovalo od Francuza. Enderlajn je jo 1935. tvrdio da svi mikrorganizmi nastaju iz protita, tako da se on u svojoj kulminirajuoj, ali i najdegenerativnijoj fazi , preobraa u gljivicu mucor racemosis. Polazei od originalnog protita do gljivine forme, manifestuju se sve poznate bakterije ukoliko su uslovi za njihovu manifestaciju odgovarajui. Gljivica mucor racemosis je tako kraj poetka. Nakon njenog raspadanja sve organske materije se dezintegriu natrag u protit odakle su u nastale. I to je novi poetak ivota. Protit je neunitaiv i to je BOIJA ESTICA IVOTA. Ona ivi veno. Dilema o tome ta je prvo nastalo- kokoka ili jaje odavno je prevaziena.

FERMENTACIJA Veliki deo radova Antoana Beama odnosi se na proces fermentacije. Luj Paster je, kako se iznosi i navedenim knjigama, veliki deo naunog rada Beama plagirao i prikazao kao svoje otkrie, a teoriju o protitima je na sve mogue naine diskreditovao. ta je fermentacija? To je primitivnija forma hranjenja, nakon koje sledi truljenje. U ivom i zdravom organizmu uloga protita je da budu fizioloki i hemijski agenti (posrednici) transformacija koje se odigravaju za vreme procesa ishrane (razmene materija). Kod bolesnog stanja oni postaju agenti fermentacije, a kod prestanka ivota organizma oni su agenti truljenja (potpune razgradnje)Sve ovo su naini ishrane i to je priroda ivota. Tako se protit pretvara po potrebi (kada treba oistiti sredinu od kisline npr.) u viruse, bakterije ili gljivice, fermentie eer i vino ili zgruava mleko ili truli jaja. (Po Pasteru to rade mikroorganizmi iz vazduha). Krenjak je sastavljen od protita bakterija koje su obeleile neku geoloku epohu i taj materijal e zato u dodiru sa vodom poeti da fermentie (poeti da se hrani). Mumije u Egiptu takoe su pune protita koji u dodiru sa vodom poinju fermentaciju. Oni jednostavno tako nastavljaju ivot nakon nekoliko hiljada godina. Nakon to vulkanska lava uniti itav predeo u okolini vulkana, prvi liajevi nastaju nakon to protiti unitene flore i faune dou u kontakt sa kiom. I tako se nastavlja ivot. Nakon laganog raskravljivanja protiti izolovani od mamuta koji je uginuo pre vie od 50 000 godina (po procenama naunika) pokazali su spontano da su ivi i poeli fermentaciju u eernom rastvoru. Ruski istraivai su ak dokazali 1926. da su protiti izlovani iz petroleuma pokazali kompletnu sposobnost za ivot i poeli fermentaciju eera. Protiti se ne unitavaju ak ni na temperaturi od 1300 stepeni celzijusovih niti u sumpornoj kiselini. Postoje ak i tvrdnje da su protiti pronaeni u mrkom uglju u jednom ekeperimentu u Nemakoj. Ukoliko su tane naune tvrdnja da kameno ulje nastaje zapravo iz magme (a ne od fosilnih ostataka), to znai da su protiti i u magmi i da ih praktino ima svuda oko nas. Njihova koncentracija u atmosferi, po istraivanjima nekih naunika (Dr Vilijam Donald Hamilton ili Berent Kristner), ak dovodi do vremenskih promena , kie ili snega. To se dogaa, navodno, kada protiti ele da siu iz atmosfere na zemlju. Hamilton i Kristner, dodue, nisu pominjali protite ve bakterije za koje su verovali da postoje u atmosferi, jer je na vie lokacija u Francuskoj, Americi i Antarktiku otkriveno prisustvo proteina u ledu i sveem snegu. MIKRORGANIZMI SU POSLEDICA, A NE UZROK BOLESTI Kako nastaju mikroorganizmi? Po Beamovoj teoriji protiti (somatide, mikrozime) se u zavisnosti koliko je organizam toksikovan zbog kiselosti sredine okupljaju zakainju meusobno i poinju kao virusi,

bakterije ili gljivice da po potrebi iste okolinu, odnosno kiseli medijum. Kako razvijaju svoje posebne forme - viruse, bakterije - one vre sopstveni metabolizam i poinju tako da stvaraju i produkte metabolizma - kiseline, koje su tetne za okolinu i lokalne telesne tenosti. Ovi toksini otpadni produkti uzrok su zapaljenja i podravaju dalji rast ovih mikroorganizama odnosno njihovo razmnoavanje stvarajui za njih pogodnu sredinu. Tako nije mikroorganizam to to nas ini bolesnim ve produkti njegovog metabolizma. Na odreenom stadijumu njihov razvoj je potpuno patogen (izaziva bolest) i parazitski. Tako su mikrorganizmi posledica, a ne uzrok bolesti. Ovo se pominje ak i u jednom savremenom medicinskom udebniku: Ukoliko je koncentracija (misli se na fluide izvan elije) promenjena , tako da sadri previe ili premalo te supstance (misli se na nutrijenate) elije postaju bolesne i ponaaju se abnormalno da bi na kraju poele da odumiru (Jacob, S. & Francone, C. Elements of Anatomy and Physiology.) U stvarnosti, nije bakterija ta koja proizvodi bolest, mi verujemo da su to hemijski sastojci tih mikroorganizama podstaknuti neuravnoteenim elijskim metaboliozmom u itavom organizmu koji zapravo proizvode bolest (Godinji izvetaj lanova Upravnog Odbora Smitsonijan instituta, 1944., u vezi analize rada Rajfovog mikroskopa i njegovog otkria.) Dr J. H. Tilden je jo 1926. objavio knjigu Toxemia u kojoj izmeu ostalog navodi: Bolesti nastaju kada eliminacija otpadnih produkata metabolizma postane blokirana. Normalni elijski metabolizam stvara otpadne produkte. Ono to nazivamo boleu je zapravo jedna kriza toksemije, kada telo pokuava da ukloni toksine koji su se negde ugradili zbog pogrenog naina ivota ili ishrane. Ali, protiti se mogu razviti i u drugaijoj formi i pretvoriti se u elije organizma koje mogu pomoi regeneraciju tkiva. Prema Enderlajnovoj formulaciji, protiti odnosno bakterije, koje su koriene kao lek u vreme Beama, gajene su na medijumu sastavljenom od asparagusa i agara. Francuski bakteriolog Gaston Nesen je i opisao itav ciklus somatida (protita) uzimajui da su sve bakterije nastale od pojedinanih somatida (protita). On je pokazao i opisao svaki stupanj kao i povratni proces kada se bakterija preoblikuje natrag u somatid i na taj nain doao do onoga to je bio cilj - da se otkrije ivotni ciklus bakterije. Ukoliko je Beamova teorija tana morala bi se ubudue izuavatio nova biologija koja bi se zasnivala na sledeim postulatima: 1. Krv nije sterilna. 2. elija nije najmanja jedinica ivota. 3. Mikrobi dolaze iz krvi (tkiva u tenom stanju) ili drugih tkiva kako bi razgradili to tkivo kada vie nisu u stanju da ive u nejmu i odravaju tako sopstveni metabolizam u sredini u kojoj su se nali. Leenje antiobioticima (anti biosis = protiv ivotni) i vakcinacija (vaca, vaccina = krava, kravlji) jednostavno nemaju nikakvog smisla.Jedini koji od Pasterove teorije ima korist je farmaceutski kartel koji je od ljudskog organizma napravio najprofitabilnije trite. 21.04.2009. KAKO NASTAJU BOLESTI /DRUGI DEO/

KAKO JE NASTAO IVOT Priredila: Ivona ivkovi ta je zaista otkrio Luj Paster? Iz onoga to u svojoj knjizi Beam ili Paster? Izgubljeno poglavlje u istoriji biologije iznosi Etel Daglas Hjum i kasnije u knjizi Paster: plagijator, prevarant -teorija mikroba razneta, R.B.Pirson - on nije otkrio nita to do tada nije bilo poznato. eronimo Frankastorio (1483 - 1553) italijanski pesnik i lekar koji je iveo u Veroni objavio je 1546. u Veneciji svoj rad nazvan De Contagionibus et Contagiosis Morbis et eorum Curatione u kome je izneo svoju pretpostavku da je prava priroda zaraznih bolesti i infekcija u postojanju siunih i za oko nevidljivih estica koje je on nazvao Seminarie Contagionum. On je podelio sve poznate bolesti na one koje se prenose kontaktom direktno ili preko posrednika i na one koje se prenose vazduhom. Frankastorio nije imao mikroskop i nije mogao da ih vidi, ali ih je opisao kao lepljive viskozne estice. Po njegovom opisu one su sline onome to danas hemiari opisuju kao koloidna stanja supstance. On je verovao je da one mogu u adekvatnoj sredini da se reprodukuju i kada se dovoljno umnoe postaju patogene za toplokrvna bia. Tek u 17. veku kada je Liuenhok napravio svoj mikroskop ove tvorevine su opisane i odgovarale su onome to je kasnije nazvano bakterijama. Ali, prvu teoriju o mikorganizmima kao uzronicima infektivnih bolesti postavio je venecijanski lekar M.A. Plenciz 1762. On je utvrdio da se oni mogu reprodukovati i izvan organizma domaina kao i da se mogu prenositi putem vazduha. Nije poznato da li je Plenciz imao mikroskop. Dakle, ukoliko bi teorija o mikroorganizmima imala neku vrednost, onda bi se ona morala pripisti Plencizu, a ne Pasteru koji ju je smislio sto godina kasnije. I ona je u tadanjim medicinskim krugovima bila poznata, napisala je Hjum. Iako je Paster pred smrt priznao da nije bio u pravu i da mikroorganizmi nisu uzronici bolesti, ve posledica, ba onako kako je tvrdio Antoan Beam, savremena medicina prihvatila je Pasterovu teoriju. Ovo je gotovo identian sluaj kao i sa vetakim ubrivom, koje je danas opte prihvaeno i u upotrebi, dok se njegov izumitelj Baron Justus fon Libig toga odrekao. Razlog je saznanje to tako gajene biljke u sebi ne sadre sve neophodne minerale. A koliko su minerali znaajni u nastanku svih bolesti videete u sledeem nastavku teksta. Razlog za ovo je interes naftno-hemijsko-farmaceutskog kartela. Vodee medicinske kole u svetu danas su uglavnom pod kontrolom upravo ovog kartela. Mnogi lekovi se dobijaju iz derivata nafte. Ovaj biznis ukljuuje i proizvodnju vakcina koje su upravo zbog toga u mnogim zemljama nametnute kao obavezne, mada su sa medicinskog aspekta, potpuno besmislene. Medicinska nauka koja se razvila nezavisno od farmakobiznisa ima ve sto godina potpuno

drugaije vienje nastanka bolesti, pa samim tim i leenje. Njihovo gledite je holistiko. Upravo zato moramo najkrae pogledati ta se danas zna o nastanku ivota, jer ovaj sitan detalj medicinske kole uglavnom ignoriu. IVOT JE USKLADITENA ENERGIJA Jedan veoma zanimljiv ameriki naunik i istraiva bio je Dord Merkl, fiziar, koji se pozabavio nainom funkcionisanja same estice ivota, koju je Beam nazvao mikrozima (protit). Merkla porede sa Nikolom Teslom jer je iza sebe ostavio preko sto originalnih patenata. I nain razmiljanja mu je bio originalan. Natanak ivota on je obradio u svojoj knjizi Genesis II. Prema Merklu protiti su sastavljeni od siunih kristala ATP(adenozintrifosfata), piramidalnog su oblika, i to je hemijsko gorivo koje pokree nae telo i ono se stvara u elijskim mitohondrimjama odnosno elijskim baterijama. Kada se miii pokreu oni sagorevaju ATP i to je energija molekula u telu. To je i elijska energija. Ovi kristali su ono to je kao ikra izbaeno u okean svih svetova, to su fiziki elementi koji imaju zadatak da transdukuju energiju nazvanu ivot od beskonanog skalarnog potencijala vakuuma ovde, u troimenzionalan fiziki svet gde se one pojavljuju kao estice i zauvek kreu u beskonanom izvoru novih protita (mikrozima). I tako odravaju ivot. Odakle njima energija? Jednostavno taj veliki okean u kome su izbaene je prostor u kome smo svi potopljeni i to je skalarni potenijal vakuuma. U njemu se nalazi poetna energija Univerzuma i ona se naziva nulta taka energije. To je neureen prostor, to je haos. Kvantna teorija fizike podrazumeva da se u tom vakuumu nalaze sve estice u rasponu svih moguih talasnih duina. to je vea talasna duina na kojoj estica osciluju u njoj je vea energija. Raunicom na ovaj nain ispada da je ova energija vea, grubo, za 120 redova magnitude nego energija koja je sadrana u materiji itavog svemira. Znai sva energija sadrana u materiji u svemiru odgovara nekom broju na koji se onda dodaje 120 nula da bi se dobila ukupna energija vakuuma. Vezivanjem ove energije u harmonine veze nastaje sve ono to nazivamo materijom i to vidimo oko sebe -galaksije, zvezde, planete, voda, vazduh, kamen, biljke, ivotinje, ljudi Pojam nulte take energije je prisutan u mnogim teorijama kvantne fizike. Pol Dirak je 1930. izveo svoju teoriju na ideji da je vakuum virtuelno more fluktativne energije koja se moe manifestovati parovima elektrona i pozitrona. Njujorki fiziar Timoti Bojer je izveo matematiku teoriju kako bi energija nulte take oscilirala i interakciji sa materijom. Teorija principa neizvesnosti Vernere Hajsenberga iz 1927., kae da je nemogue u svakom trenutku odrediti poziciju i masu u kretanju estice, pa dozvoljava da energija nulte take proizvede Braunski pokret (po kotskom botaniaru Robertu Braunu i tie se nasuminog kretanja estica u tenosti ili gasu). I to bi upravo mogao da bude nain nasuminog kretanja

protita (mikrozima). Danas se za vakuum sve vie upotrebljava re plazma. itav svemir je plasma, To je ogroman prostor napunjen energijom ogromnog potencijala. To je slobodna energija i ona je beskonana Gustina energije vakuuma ili plazme iznosi 1093 grama po kvadratnom santimetru, po Donu Aribaldu Veleru. Po Ajnatajnovoj jednaini E = MC na kvadrat (bolje po jednaini Semjuela Tolvera iz 1875. koju je Ajntajn plagirao) to znai da vie energije dri materiju nego to je u njoj sadrano. Dakle, nije bilo bilo Velikog Praska, a elementarne estice se spontano pojavljuju iz niega , zapravo iz vakuma ili plazme i ponovo nestaju. Sve je u stalnom nastajanju i stalno se stvara novi prostor, novo vreme, nova materija, nova energija, novi ivot. Sve se stalno pokree. Sve je ivo. Nita ne umire, sve se stalno preobraa u nove i drugaije forme. Nita nije izgubljeno, nita stvoreno Sve je transformisano. Nita nije plen smrti. Sve je plen ivota, tvrdio je Antoan Beam jo pre sto godina. Beamove mikrozime (protiti) kao jedinice ivota ive i hrane se i nakon smrti organizma jer ivot je u svom fundamentu neunitiv. Tako mikrobi u organizmu nastaju upravo zato to su u funkciji samog nastanka i odravanja ivota organizma. Sve u prirodi je u stalnom nastajanju i stvaranju materije odnosno u njenom stalnom povezivanju i razgradnji, prljanju i ienju. Svet niko nije stvorio, ve se on sam stalno stvara. Kreator SVEGA postoji izgleda samo u glavama ljudi. Da li ste razoarani? ENREGIJA POINJE KAO SVETLOST Po nekim novijim tvrdnjama svetlost moe da uskladiti informacije, kao hologram i to u okviru jednog fotona i jednog elektrona. Dord Merkl je otkrio da unutar molekularnih proteina postoji provodljiva nadtenost sa specifinim geometrijskim poravnjanjima. Merkl je to nazvao Kristal ivota i tvrdio je da se u odreenim okolnostima taj nadfluid moe poreati u geometrijski red i tako stvoriti matrix (matricu). U tom matriksu moe da se uskladiti energija. Tako nastaje i protit u koji se uskladiti energija. Hidroksil (joni koji formiraju atom vodonika i atom kiseonika u vodi) grupiu se i njihovi protoni ispune unutranju membranu matrice protita tako da daju elektrohemijski gradijent koji dozvoljava da se u tu uskladiti energija. To je kao kap vode koja se formira sa elektrino nabijenom membranom oko sebe, jedan kondenzator. Ovo naelektrisanje stvara elektrino polje sa mrenim efektom tako da je membrana kondenzatora od protita naelektrisana sa isijavajuom energijom.

I BI SVETLOST Protiti se tako mogu videti pod mikroskopom samo na tamnoj podlozi. Protiti (somatide) su koloidna jedinica ivota boija estica ivota. Ova energija se moe koristiti na nekoliko naina, tvrdio je Merkl. Ona se prvo nagomila kao jedan ATP rezervoar energije u hlorofilu biljke i onda u mitohondrijama ivotinja (elijskoj bateriji). Tu moe biti iskoriena za reprodukciju i upotrebljena da razdvoji genetski materijal od bilo ega to moe da ga razori i to je poetak imunog sistema. Ovi protiti proizvodnjom enzima prodiru bakterije, viruse ili bilo koju hemikaliju koja moe ugroziti genetski proces sisara, oni se tako diferenciraju u elije, limfocite itd.- koji rade taj posao. Ta energija se dalje konvertuje tako da izgrauje nae telo i stvara organe koji e ga initi, delujui iznutra. Oni se prvo pretvaraju u hlorofil (ATP energetski izvor za biljke) i onda u mitohondrije (ATP energetski izvor za sisare) i onda u elije i tako dalje, po Dordu Merkelu. Oni se mogu sintetisati u dva smera. U jednom smeru oni sintetiu sve ive organe. Ovi originalni protiti su uskladiteni u repovima spermatozoida (koji su posebna forma ivota od glave) i od njih svi stari oblici organa naeg tela. Na embrionalni razvoj (ontogenija) putuje kroz predake forme (fenotipove) recimo milione godina naeg naslea je razvijeno u slanoj vodi. U materici fetus rekapitulie sve stare forme koje je ikada imao, tvrdio Merkl tako podravajui staru teoriju nemakog biologa Ernsta Hekela iz 1866, koju danas mnogi biolozi odbacuju. Kako izgleda razvoj ljudskog bia? Jajna elija lii na jednoelijsku protozou. Kada se izdeli stvara se dvoslojna struktura sa upljinom u sredini i lii na nekog dupljara. Stvara se mezoderm, trei klicin sloj i tada ljudski embrion lii na pljosnatu glistu. Razvija se nervna cev, pa horda (kima primitivnih ljuskara, a to je i prethodnica ljudske kime), prorezi nalik krgama, srce sa dve komore i tada zametak podsea na ribu. Pojavom udova zametak poinje da lii na sisara. Ontogenija rekapitulie filogeniju, dugo se smatrao biogenikim zakonom genetike. Ali, obrnutom sintezom, verovao je Merkl mogu tako biti uzgojene sve stare forme ivota, do zelenih algi, bakterija i protita. Na taj nain moemo ponovo kreirati ili se setiti naeg starog imunog sistema, koji e biti rekostruisan i poeti iznova, a koji smo izgubili razvijanjem u ovom zagaenom svetu u kome ivimo. Stari organi, nai embrioniki organi mogu biti regenerisani iz prvobitnih protita, zapisao je Merkl svoja fantastina zapaanja. On je tako zamislio i jedan fantastian nain leenja.

Ljudski organizam, koji medicina prepoznaje kao mrtav, nastavlja i dalje da ivi tako to se energija razgrauje i ono to vie ne moe da funkcionie kao do tada i sve se vraa u formu protita, obrnutom sintezom. Tako svaki le ima svoj ivot. Ovu razgradnju vre protiti koji se formiraju u bakterije i crvie. im postoji neto to jede to znai da postoji forma ivota. I kada vie nema hrane - oni nestanu. Ali, ono to biolozi nazivaju naim precima, i danas postoji, kao na primer, alge i pljosnate gliste, ribe i to kao nai savremenici, a ne preci Iz onoga to u embrionu lii na krge ipak se ne razvijaju krge. ivot se oito razvija preko prostih ka sloenim formama, ali one su samo nalik jedna drugoj. Da li evoluicija podrazumeva milione godina ili se sve dogaa mnogo bre? Neto se oito nikada ne razvije u sloeniju formu iz razloga to ima zadatak da ba u toj formi postoji i ima svoju ulogu. Tako svaki virus, svaka bakterija, svaka gljivica ima svoju ulogu. Ako je ovek najsloenija forma, onda svakako treba pomenuti da su postojali i drugaiji ljudi na Zemlji i da su izumrli, ali da se to iz nekog razloga prikriva. Oni nisu hodali zemljom pre nekoliko miliona godina ve samo pre nekoliko hiljada godina. Pogledajte malo likove na kamenu sa vinanskih nalazita. Ili iz drevnog Sumera? Da li vam lie na dananja lica? Ali razloga za izumiranje ivotnih formi ima vie. Promene u elektromagnetnom polju Zemlje su svakako od najveeg znaaja. I one se u odreenim periodima dogaaju. Neke vrste tada izumiru, druge se stvaraju. To svakako moe dovesti do promena u sintezi prvobitnih kristala. Merkl je pronaao nain da elektrinom magnetnom indukcijom uspori, pa ak i zaustavi spin elektrona i protona u molekulu to onda drastino menja fizike karakteristike materije. Kanadski istraiva i eksperimentator Don Hainson ve godinama vrlo efektno demonstrira kako se promenama u elektromagnetnom polju tope i seku metali na sobnoj temperaturi i podiu veliki tereti. DREVNI SUMERCI ZNALI ZA KRISTAL IVOTA? Zanimljivo je da su neke informacije o geometriji kristala ivota ostavili drevni Sumerci koji su iveli pre 7000 godina. Tu poruku nastojao je da deifruje na pravi nain tek Dord Merkl. Po Merklu ispostavlja se da su Sumerci znali tajnu ivota i neke fizike zakone koje mi tek danas otkrivamo. Merkl je tako prepoznao i sumersku bio mainu, zapravo skicu principa nastanka ivota. Njihovu poruku zato moe da proita samo onaj ko zna geometrijsku postavku subatomskih estica. Jin i jang tako nisu suprotnosti, ako se ovako gleda, ve komplementarnosti. Ne postoje u ivotu suprotnosti, ve samo dopune. ivot i smrt se tako samo meusobno dopunjavaju. Kakva forma ivota e se razviti zavisi samo od uslova u sredini. Ali, kako je sve celina u celini i ljudski organizam je jedan sloeni eko-sistem u kome se stalno stvara ivot. Od stanja u organizmu kao medijumu zavisi i kako e protiti u njemu delovati, kako e se organizovati i koje e forme ivota stvoriti koje bakterije, koje gljivice ili viruse. I , naravno, kako e se sve to manifestovati na nae zdravlje.

SVAKA BOLEST OBUHVATA ITAV ORGANIZAM Naalost, naunici su danas, posebno, kada je medicina u pitanju, razvojem specijalizacija izgubili pravu predstavu o ivotu, ba kao to se neki fiziari posebno bave samo atomima, ili samo esticama, i stalno otkrivaju neto novo i time su okpirani, umesto da sagledaju celinu. Sve je u svemu, celina je u celini i nita se ne moe odvojiti, stav je koji zagovaraju dananji holistiari. Tako je u medicinu poslednjih 100 godina uvedena loa praksa da se za svaku pojedinu bolest trai adekvatan lek. Dakle, jedna bolest trai lek i farmakobiznis ga stvara i prodaje. Tako je zatvoren krug, a razne bolesti se sa svojim specifinim simptomima sve vie ire. Odakle dolaze? Ko ih izmilja? Ogovor je dolaze iz samog organizma i ne mogu se nikakvim lekovima isterati i izleiti dok se ne otkloni stanje koje ih je izazvalo. Antibios nita ne lei jer je ivot neunitiv. A ljudski organizam je jedan eko-sistem koji stalno stvara ivot. Savremena medicina, na alost uopte ne obraa panju na stanje itavog organizma, ve samo na vidljive simptome. Poetkom 20. veka doktor Oliver W. Holmes je bio lekar koji je bio veoma uticajan i ugledan u svojoj profesiji. Bio je i iroko obrazovan ovek. Da li je sluano jo tada izrekao reenicu: vrsto verujem da ukoliko bi se itava medicinska materija mogla potopiti na dno mora, oveanstvi bi bilo mnogo bolje, a ribama mnogo loije. ak 17 godina pre nego to je Paster sa svojom teorijom o mikrobima iz vazduha izaao kao svojom, poznata engleska medicinska sestra Florans Najtingel protivila se ovakvim shvatanjima. On je smatrala da infekcije predstvljaju simptom promenjenog stanja u samom organizmu, koje je ona nazivala istim i neistim stanjem. Za velike boginje je zapisla da je svojim oima videla kako ta bolest nastaje u neadakvatnim bolnikim smetajima od prljavtine, prenatrpanosti i slabog provetravanja prostora gde su leali bolesnici. istoa je po njoj bila najvaniji lek preko potreban pacijentima. To je zapisala 1860. Moemo samo zamisliti kako su tada izgledale bolnice. ta bi vakcinacija tu promenila? 03.05.2009. KAKO NASTAJU BOLESTI (Trei deo) Za razliku od promene u elektromagnetnom polju Zemlje koje mogu dovesti do velikih klimatskih promena, kataklizmi i izumiranja mnogih vrsta (jedan takav proces je upravo u toku), elektro-biohemijski debalans u ljudskom organizmu takoe se odraava na aktivnost protita (mikrozima) koji su po prirodi u svakom trenutku spremni da stvore neku novu formu ivota. Pitanje je samo kako e se nove ivotne forme stvorene u promenjenim uslovima unutar organizma odraziti na nae zdravlje Priredila : Ivona ivkovi Promene u ljudskom organizmu mogu nastati usled energetskog disbalansa (kada organizam u dugom periodu troi vie energije nego to unosi), usled kiselo-alkalnog disbalansa (kada itav organizam postane kiseliji) i usled toksikacije ukljuujui tu i sve vrste radijacija. Dakle, mikroorganizmi koji se stvore u promenjenim uslovima u naem telu su posledica bolesti tkiva, a ne uzrok bolesti. To znai da svaka bolest zapravo obuhvata itav organizam, a samo se manifestuje na nekom delu.

Po zagovornicima teorije pleomorfizma, svi mikrobi koji se stvaraju u ivom organizmu (ili mrtvom) imaju za cilj da svojim aktivnostima oiste zakiseljenu, odnosno zaprljanu sredinu. Kao to postoje ivotinje koje su po prirodi zaduene da jedu leine, mnogi mikrobi jedu toksine koji su se kao produkti metabolizma nali u organizmu. I ovo je deo univerzalnog principa koji mnogi ljudi uopte ne primeuju zbog izopaenog odnosa prema prirodi. Pogledajmo na trenutak iru sliku. SVE TO DONOSI PROFIT POSTALO JE EKOLOKI PRIHVATLJIVO Domai pas najradije se hrani otpacima sa ljudske trpeze uskraujui tako obroke pacovima i na taj nain se prirodno dri pod kontrolom pacovska populacija kao i drugi glodari. Za make je idealan obrok dnevno jedan mi. Oito je da su obe ivotinje prirodno ule u ljudsku zajednicu im je ovek poeo da jede meso. Psi i make na ulicama gradova su tako nai prirodni istai (ubre od derivata nafte se ne moe oistiti). kola nas, meutim, ui kako su ljudi pripitomili pse i make, zbog lova i zabave. To je potpuna besmislica. Drevni Sumerci su pre 7000 godina u kamenu ovekoveili svoje pse , uvare i istae. A danas Zlokobni naftno-hemijsko-farmaceutski kartel, logino, vie voli da prodaje preparate za deratizaciju i dezinsekciju (koji imaju dvostruko koristan uinak jer toksikuju i ljude i ivotinje i stvaraju nove pacijente) nego da dozvoli postojanje ovih prirodnih unititelja u ljudskom okruenju. Ali, profit donosi i prodaja konzervirane hrane za pse i make, buvljih orglica, vakcina protiv besnila, manica, ogrlica, torbica, ali i hemikalija za pseu eutanaziju i sl. Zato se savremena satanistika civilizacija bavi njihovim genetskim uobliavanjem po estetskim merilima koja su prirodi potpuno strana i zato vrlo podlona bolestima. Tako je ova boleljiva kuna igraka otvorila novo trite za veterinarske medikamente. Psima nije mesto u stanovima, ve upravo na ulicama gradova. Sa druge strane ulini psi, prirodni istai, masovno se ubijaju i steriliu, to struno rade psei lekari i to se naziva ienjem ulica i prevencijom zbog navodne pojave besnila. Tako se s vremena na vreme preko medija plasira dramatina kampanja kojom se graani plae psima lutalicama, nakon to je neki ulini pas nekog ujeo. Istina je, meutim, da ljudi svakodnevno besomuno napadaju, ikaniraju i ubijaju pse, dok izmiljeno besnilo (latentni oblik koji je prirodan) ima za cilj prodaju vakcina protiv besnila i tetanusa i konstantno odravanje straha. Ove slike necete nai nikada na naslovnim stranama medija. Veterinarski biznis poiva na istim principima kao i humani - lana edukacija, lani lekovi, lano leenje. Jedino je profit pravi. O tome kako su se u ovaj biznis uklopili neki navodni zatitnici ivotinja , takozvane ekoloke slube i korumpirani strunjaci za raun farmakobiznisa, moete vie proitati ovde. Kako je beogradska vlada jedan ekoloki problem 2005. reila bojnim otrovom strihninom u sred stambenog naselja, moete proitati ovde. Nemaki lekar Matijas Rat, koji je otvoreno ustao preko svoje Rath Foundation u borbu protiv naftno-farmaceutskog kartela, kae: Kroz itav 20. vek se u celom svetu ilo sa

sistematskim zamenjivanjem prirodnih terapija, koje se nisu mogle patentirati, sa terapijama koje su mogle biti patentirane, pa su tako nastali sintetiki profitabilni lekovi. (U srpskom jeziku, na alost, za ovakve hemikalije koristi se neadekvatna re - lek. Mnogo je prikladniji naziv droga, farmaceutik ili medikament. Medikament nije lek ve sredstvo za ublaavanje simptoma. Svi medikamenti su u osnovi sintetiki alkaloidi, esto napravljeni iz derivata nafte). Oni su odgovorni za smrt stotina miliona ljudi koji i dalje umiru od kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih bolesti koje bi mogle biti spreene i odavno iskorenjene. Ova prevremena smrt miliona ljudi nije rezultat sluajnosti niti nehata. To je sistematski organizovano voljom zbog interesa farmaceutske industrije i njenih investitora sa jedinim ciljem da to vie proire trite za svoje medikamente, trite koje vredi trilione dolara, poruuje doktor Rat. Upravo ovaj kartel stoji iza formiranja EU, velikog trita kojim oni dominiraju i u kome postavljaju vlade i ministre u mnogim zemljama. Uinjeno je to i u Srbiji. Dr Rat posebno istie Nikolasa Sarkozija i Angelu Merkel, kao njihove pione. UKLANJANJE SIMPTOMA UMESTO LEENJA Ali, ono to u organizmu, kao eko-sistemu u kome se stalno stvara ivot, predstavlja opasnost nije prisustvo mikroba ve nagomilavanje otpadnih produkata njihovog metabolizma. To su toksine materije koje ulaze u krv i cirkuliu po itavom telu. Lekari danas lako izlaze na kraj sa mikrobima, lokalizuju ih i na njih se deluje antibioticima. Simptomi se tako ublae, ali toksini njihovog metabolizma ostaju u krvi i ostalim tkivima. Reio sam da ili napustim profesiju ili da naem uzrok bolestima zapisao je jo poetkom dvadesetog veka ameriki lekar Don Tilden (1851- 1940), autor dve veoma zanimljive knjige Toksemija i Konstipacija. Ba kao i Florans Najtingejl doktor Tilden je na osnovu svoje dugogodinje lekarske prakse tvrdio da su mnoge zarazne bolesti jednostavno posledica nezdravih uslova ivota. Velike boginje se smatraju jednom od najzlokobnijih zaraznih bolesti i opte je uverenje da se osoba izloena ovom virusu uvek razboli ukoliko nije zatiena vakcinom. Ovo je jedno od najglupljih preterivanja koje se nalazi u medicinskoj literaturi. Moje iskustvo je da veoma malo ljudi zaradi velike boginje kada se njima izloi, zapisao je Don Tilden. Identino je i iskustvo amerikog doktora A.R. Kembela (1865 -1931) koji je radio kao lekar u Teksasu u vreme kada su tamo harale velike boginje. On je otkrio da se velike boginje prenose ujedom insekta nazvanog sobna stenica tj. Cimex Lectularius. Kembel je i dokazao da velike boginje nisu zarazna bolest koja se prenosi preko vazduha, ve da se stenice legu u movarnim podrujima oko ljudskih naseobina i konstruisao je na tim mestima specijalna stanita za njihove prirodne neprijatelje - slepe mieve. I bolest je iskorenjena bez vakcinacije. Iako je tada bio nominovan za Nobelovu nagradu, Kembel je nikada nije dobio. Znate ko kontrolie Nobelovu nagradu? Naravno, naftno-farmaceutski kartel. I braa Nobel su bila meu prvim naftaima. Dr Kembel i njegova vetaka stanita za slepe mieve u Teksasu. Farmakobiznis koji proizvodi i prodaje vakcine protiv velikih boginja ostao bi bez velike zarade kada ne bi postojao panian strah od velikih boginja i ostalih tekih zaraznih bolesti. Zato je uterivanje straha od ove opake bolesti deo marketinke strategije. Preko 20 miliona vakcinisanih Jugoslovena 1971. samo je bio dobar biznis, kada je otkriven sluaj jednog iptara sa Kosova zaraenog velikim boginjama koji se upravo vratio sa hadiluka u Meki.

Iako je putovao preko Iraka, zanimljivo je da se Iraani nisu vakcinisali. Jugoslavija je izabrana jer je Josip Broz Tito imao autoritarnu vlast i za samo 48 sati izvrena je mobilizacija svih zdravstvenih slubi i izvrena vakcinacija. A Kosovo je i danas rasadnik mnogih bolesti upravo zbog nehigijene stanovnitva. I taj biznis je jo 1930. godine predvideo Don Tilden: Nema dileme da je adekvatna sanitacija gotovo unitila ovu bolest (velike boginje) i pre ili kasnije e je iskoreniti potpuno. Naravno, kada doe vreme da se to utvrdi, rei e se da je to zbog vakcinacije. Mnogi lekari danas su u ovo ubeeni. Da nisu, bar ne bi vakcinisali sopstvenu decu. irenje straha od zaraznih bolesti je deo marketinga proizvoaa vakcina. HRONINA ENERVACIJA Sa nestankom simptoma, smatra se danas da je i bolest izleena. Ali, stanje u kome ostaje organizam u dugom periodu Tilden je nazvao toksemijom. Ona traje i hronino iscrpljuje organizam. Kada doe do neke akutne upale ili procesa Tilden je to opisao kao - kriza toksemije. Umesto da se tada lei itav organizam, pogreno edukovani lekari ponovo poseu za otklanjanjem akutnih simptoma. Bolest nastaja kada je eliminacija otpadnih produkata iz nekog razloga blokirana. Normalni elijski metabolizam stvara te otpadne produkte. Ono to zovemo boleu je zapravo kriza toksemije kada telo ini dodatne napore da ukloni nataloene toksine koji su posledica pogrenog naina ivota, zapisao je Tilden. Za to organizam troi dodatnu energiju koju ne moe da nadoknadi, i to vodi do hroninog energetskog iscrpljivanja organizma, odnosno enervacije. Uopte hronino preterano korienje nervne energije dovodi do iscrpljivanja. Mnogo ljudi trai nervnu energiju, dok se umesto hrane kao energetskog izvora koriste stimulatori. Prejedanje ak predstavlja vie od podsticaja i ono je potpuno kontraprioduktivno. Strah i druge emocije, zajedno sa preteranim ponaanjem moe se raunati kao stimuliua navika. Bolesti se lee kada se otkloni uzrok. Uzroci bolesti su navike korienja stimulatora kao kafe, okolade, alkohola, eera i druge hrana koju koristimo da se stimuliemo i uzbudimo. Stimulatori organizmu ne daju energiju ve kao droga vre nervni podsticaj pa kao efekat imaju energetsko delovanje koje nam trenutno koristi, dok dugorono ono predstavlja energetski odliv. Ne zaboravimo da hranu uzimamo da bi smo se snabdeli energijom, jer bez energije nema ivota. Proteini su, takoe stimulatori koji uestvuju i u izgradnji mase, ali su slab izvor energije. Videemo kasnije zato. Ovome treba dodati i preterane fizike aktivnosti, previe rada, emocija, ali i neproduktivan seks (pogaate li u ijem su vlasnitvu mediji koji promoviu seks kao veoma zdravu aktivnost?) - ima za posledicu iznurivanje. Da li je onda bodi bilding ili redovan sportsko rekreativan ivot nakon napornog rada stvarno zdrav ili je i tu prste umeao isti kartel preko svojih medija, zakljuite sami. Jednostavno, kada je utroak energije vei od unosa, itav organizam mora da se tome prilagodi i poinje unutranja redukcija u potronji. Efekat svega ovoga je da organizam troi vie nervne energije nego o je dobija i to hronino dovodi do iscrpljenosti i slabljenja imunog sistema. Evo kako ga je Tilden opisao nastanak kancera pre 70 godina:

To je udaljen kraj zapaljenskog procesa iji priblini poetak moe biti bilo koja iritacija. Na primer: ukoliko se odrava loa ishrana, kisela fermentacija prvo iritira mukus membrane stomaka; iritacija postaje upala, potom ulceracija, potom zadebljanje i naslage, to na kraju uzrokuje kancer. Kraj je degenaracija od nedostatka kiseonika i sa hranom u raspadanju, septiki materijal ulazi u cirkulaciju postavljajui hroninu septiko trovanje nazvano kancer kaheksija. Bolest je uobiajeno manifestovanje univerzalnog iznurivanja. Dr Tilden je jo tada kritikovao parcijalan nain leenja mnogih bolesti: Organ koji pati od mnogih kriza toksemije je otkriven - to moe biti ulcer stomaka, i onda se ulcer lei. To moe biti uni kamenac, onda se on izvadi, moe biti fibroidni tumor u materici i on se odstrani. Isto se moe rei za druge efekte - medicinsko oruje je osloboditi se efekta izleiti simptom. Ovo je prihvaeno u javnosti kao efikasan tretman bolesti. Ali to nije najgora greka. Hirurzi jednostavno nemaju ni najmanju ideju o tome ta je uzronik efekta (simptoma) koji veto uklanjaju. Hirurgija u onkologiji danas je najdrastuniji primer takvog leenja. Odsecanjem tumora, za onkologe je posao zavren. Remisija se smatra izleenjem. Pojava novog tumora ili metastaze, nakon nekoliko godina je boija volja. Kijanje, kaljanje, iritacija, groznica itd, predstavljaju pokuaje tela da se oisti od toksinih elemenata, i ponovo povrati ravnoteu. I to su obino dobre stvari i treba ih podsticati, a ne potiskivati. Dr Tilden je za sve bolesti sugerisao vrue kupke, post, klistir i odmor. KAKO POSTAJEMO KISELI Za protite (Beamove mikrozime) ljudski organizam je medijum u kome e se oni grupisati i oblikovati u odreene ivotne forme i u zavisnosti od kiselosti sredine. Ako bih ponovo iveo, posvetio bih se dokazivanju da mikrobi trae svoje prirodno stanite, obolelo tkivo - pre nego da su oni uzronici obolevanja tkiva zapisao je nemaki lekar dr Rudolf Virchau. Tako, ukoliko se neadekvatnom ishranom stvore uslovi za razvoj patogenih mikroba, oni e se sasvim komotno razvijati. Sve to je ivo jede, a produkti njihovog metabolizma nai e se u naem telu. Nije li i rimski onkolog Simoncini otkrio da skori svi oboleli od kancera godinama nose u sebi gljivicu kandidu? Posebno dobar ambijent za razvoj mikroba je kisela sredina. A ona se stvara upravo preteranim unoenjem proteina u organizam. Prehrambena industrija je zbog svog profita uinila da danas unosimo ogromne koliine proteina. Stanje u organizmu koje tako nastaje biolog i nutricionista doktor Robert O. Jang (koga moni lekarski krugovi u SAD ne priznaju kao strunjaka, ve smatraju arlatanom) naziva latentnom acidozom. Ona je preduslov za nastanak skoro svih degenerativnih bolesti. Evo kako ovaj arlatan vidi uzrok nastanka mnogih bolesti. Normalan pH krvi je uvek 7.40 i to je neutralna vrednost. Kada je krv u pitanju ovo je konstanta. Samo malo odstupanje moe dovesti do kome. Ali, pljuvaka i urin pokazuju promenjive vrednosti u zavisnosti od metabolizma. Za urin idealna neutralna vrednost je 6.8 a za pljuvaku 6.4. Sve ove promene imaju za cilj da odre konstantnu pH vrednost krvi (tkiva u tenom stanju kako je definisao Antoan Beam), pH (potencijal Hidrogena) meri se na skali od 1 do 14. Najniu vrednost imaju jake kiseline koje nagrizaju metal i kosti. Upravo ove jake kiseline se u organizmu stvaraju razlaganjem proteina. Slabe kiseline su one

koje se nalaze u siretu ili limunu. Kada se nau u solociji, slabe kiseline se ne razlau u potpunosti (ne jonizuju se) kao to je sluaj sa jakim kiselinama. Sire zato ne pravi rupe na odei i ne nagriza kosti i metal. Razlog je taj to se one ne razloe u potpunosti na kiselinu i delimino bazu, ve ostaju delom soli koje nastaju kada se kombinuje jedan jedan molekul kiseline i molekul baze. One tako neutraliu jedna drugu, pa siretna i limunska kiselina, vinska kiselina i sve druge kiseline u vou ne ostaju kao kiseline u telu. Slabi kiseli deo iz voa se kombinuje sa vodom i pretvara se u ugljeninu kiselinu, koja se onda razlae na ugljen dioksid i vodu. U tom obliku se izluuju iz organizma. Ugljen dioksid izdiemo, a vodu izbacujemo preko bubrega. Poto voe sadri u sebi minerale koji su bazni oni ostaju u organizmu da popune prazninu koja je ostala iza minerala koji su potroeni u procesu neutralizacije ovih kiselina. Limun tako iako veoma kiseo, deluje na organizam alkalno. Suprotno se dogaa sa izbacivanjem jakih kiselina iz proteina. Kada se protein razloi u naem telu, razloi se na tri jake kiseline: sumpornu, azotnu i fosfrornu. Ove tri kiseline su toliko jake da ne mogu da prou kroz bubrege jer bi ih sagorele, a ne mogu da se razloe na ugljen dioksid i vodu. One zato moraju prethodno da se alkalizuju tako to za sebe veu neki molekul baznog minerala iz organizma kako bi se konvertovale u neutralne soli i kao takve bezbedno prole kroz bubrege. Tako se sumporna kiselina uglavnom izluuje kao so natrijuma, kalijuma, magnezijuma ili kalcijuma jer su to osnovni bazni minerali u telu i njih ima u izobilju. Sumpor u sumpornoj kiselini moe da se kombinuje sa kalcijumom iz kostiju i izluuje se kao kalcijum sulfat. Ova so ne oteuje bubrege kada prolazi koz njih, ali zato njeno formiranje kosti liava kalcijuma. Proces razgradnje jakih kiselina tako neminovno liava organizam minerala, pa sam organizam vremenom postaje kiseliji. Tako se termin latentna acidoza odnosi na ovaj fenomen ukupne mineralne deficitarnosti i pojaane kiselosti itavog organizma. Latentna acidoza nije ono to se u medicini naziva acidozom, jer se u ovom sluaju pH krvi ne menja. Biti deficitaran sa mineralima je isto kao i biti zakiseljen, kae dr Jang. Dakle, osteoporoza nije posledica starosti ve demineralizacije organizma. Gubitak minerala vidimo kao starenje. Glavni razlog gubitka minerala iz organizma je prekomerno unoenje proteina koji se ne nalaze samo u mesu nego i u mleku. Organizmu jesu potrebni proteini, ali samo do 40 grama dnevno. Proseni Amerikanac danas dnevno unosi preko brze hrane (burgera, hot dogova) i do 200 grama. Jedna jaka srpska pljeskavica ima i preko 50 grama proteina. Robert.O. Jang OPASNO MLEKO Fenomen hiperproteinizacije nastaje i zbog svakodnevnog konzumiranja kravljeg mleka. Ovo mleko ima tri puta vie proteina nego humano majino mleko, naglaava dr Jang. Velike koliine proteina iz mleka se konvertuju u kiseline i ove kiseline raskvase vie kalcijuma u kostima nego to ih organizam unese sa mlekom. Lako je izmeriti koliinu kalcijuma koja se na ovaj nain unese u organizam i koliinu koja se iznese kroz urin i digestivni sistem, kae Jang. Tako je kravlje mleko, po Jangu, glavni uzronik osteoporoze. Po njemu, apsolutna je la da mleko gradi jake kosti. Ovome treba dodati i injenicu da se 50 odsto kalcijuma iz pasterizovanog mleka ne absorbuje jer su u njemu prethodno ubijeni svi enzimi. Da apsurd bude vei, pasterizacija ne ubija ba sve bakterije, jer se prenosi salmonela. Svaki seljak zna ukoliko se tele hrani pasterizovanim mlekom da e ono za nekoliko meseci uginuti. Ogroman procenat ljudi je i alergian na mleko, ali industrija mleka je profitabilna i ona e uiniti sve da preko korumpiranih uglednih lekara i medija koje kontrolie

promovie pijenje mleka kao zdravo za decu i odrasle, posebno stare ljude koji pate krtih kostiju. Dodajmo jo i to da se minerali mogu uneti u organizam samo kada su u koloidnom obliku. Kupovni minerali neorganskog porekla se u organizmu ne absorbuju. PREVARA NAZVANA POVIENI HOLESTEROL Ove injenice nisu bile nepoznate, pa je jo 1977. ameriki senator Dord Mek Govern predstavio listu korisne hrane za Amerikance. Na vrhu liste se nalazila preporuka da se smanji konzumacija proteina. Godinu dana kasnije ovo je uklonjeno iz kongresnih beleki i industrija mleka i mesa zamenila je to strahom od previe holesterola. I ovde je skovana nova prevara. Iako je holesterol prirodan sastojak krvi neophodan za rad nekih hormona i izgradnju elijske opne, izmiljena je pria da pojaan nivo holesterola izaziva taloenje masnih kiselina na unutranjim zidovima krvnih sudova. Da , masti se taloe, ali ne zbog vika holesterola u krvi, ve da zakrpe pukotine u elijskom endodermu krvnih sudova koje nastaju usled nedostatka vitamina C (to je utvrdio proslavljeni Lajnus Pauling). Ovaj vitamin se ne proizvodi u ljudskom organizmu, a neophodan je u procesu elijskog metabolizma. A da bi se vitamini transportovali moraju imati dovoljno minerala. Kako je sve povezano! Tako se pukotine koje nastaju u endotelu krvnih sudova i popunjavaju onim ega ima u krvi, a to su lipidi. Kada su ove pukotine suvie velike i kada probiju krvne sudove nastaje poznata bolest od koje su patili mornari - skorbut. Proteini su pored svega navedenog i negativan izvor energije, jer su zapravo jaki energetski stimulatori. Mada protein moe doneti etiri kilokalorije na gram telesne mase, njegov efekat je u sutini stimulativan. Pored lekova, farmaceutskih ili drugih, protein je najstimulativnija stvar koju konzumiramo, naglaava dr Jang. Kafa , na primer, uinie da budete u energetskom podsticaju oko jedan sat, biftek podstie organizam za pet sati aktivnosti. Ali, ukupno gledano za razlaganje proteina i eliminaciju produkata proteina potroi se vie energije nego to se u telo na taj nain unese, pa je dugorono energetski bilans negativan. Ovakav nain ishrane u dugom periodu dovodi do enervacije. Na osnovu ovoga sastavljena je poznata visokoproteinska redukciona dijeta. Tako moete izgubiti na teini ishranom sa puno proteina, ali vam niko nee rei kakve su dugorone posledice ovakve dijete. Oito, sve je dobar biznis. Leenje ljudi - najbolji. Uobliavanje sveta i svega u njemu , ivog i neivog u skladu sa profitom, to je dananja globalna politika. Ona poiva na satanistikoj filozofiji koja tvrdi da je svet nesavren i da OVEK ima pravo bogom dano (Annuit coeptis) da ga prekroji po svojim potrebama. Da ta tvorevina ne funkcionie najbolje pokazuju nove bolesti koje se stalno pojavljuju. Pitanje je samo trenutka kada e satanistiko najprofitabilnije trite - ljudski organizam, izgubiti sposobnost funkcionalnog saomorganizovanja i prei u trajno degenerisanu formu kojoj e odmah po roenju biti neophodne skupe hirurke korekcije. 20.05.2009. KAKO NASTAJU BOLESTI (etvrti deo)

POSLEDICE NAGOMILAVANJA KISELINA I IMPREGNACIJA TKIVA TOKSINIMA Priredila: Ivona ivkovi SKLADITENJE KISELINA U ORGANIZMU Denis Mejer i Robert Miler u svojoj knjizi The New Biology tvrde da prekomeran unos proteina predstavlja za organizam veliki problem, ne samo zbog velike potronje baznih minerala kojima mora da neutralie jake kisline na koje se ovi proteini prilikom varenja razlau, ve i zbog nemogunosti da se velike koliine ovih kiselina uopte neutraliu. Naime, organizam ne moe sam sebe da razgradi koliko mu je potrebno baznih minerala, pa on pokuava da problem vika jakih kiselina rei tako to e ih negde u organizmu uskladititi. Tako krv pokupi kiseline koje nisu u mogunosti da se neutraliu i izlue iz organizma i transportuje ih najpre do vezivnog tkiva, koga u telu ima najvie, i one se tu skladite. Pri tome se pH krvi ne menja. Vezivno tkivo, zapravo, funkcionie kao organ i to je najvei organ u telu. Sastavljen je od ligamenata, tetiva i veoma finih vlakana. Kako se ova vlakna sve vie usitnjavaju bukvalno dre sve elije u organizmu na svom mestu kao fina graevinska skela koja svaku eliju okruuje. Ovaj organ naziva se jo koloidno vezivno tkivo ili schade, a moderna anatomija ga jo naziva predbubreni organ upravo zato to se u njemu skladite kiseline pre nego to e se neutralisne isporuiti bubrezima. Deo ovog organa su i svi miii u telu. Ukoliko se previe kiselina deponuje u miinim vlaknima dolazi do bolova i upala. Fibromialgia je svakako bolest kiseline, naglaava i Robert. O. Jang. I MEUELIJSKI PROSTOR JE ORGAN Prostor ograen ovim finim vlaknima nazvan je Piingerov prostor, po nemakom nauniku koji ga je opisao. Tu je i meuelijski prostor u kome se nalaze tenosti koje hrane, kupaju i iste svaku eliju i tako odnose otpadne produkte koje su elije izbacile metabolizmom. Jang tvrdi da se u SAD ovaj organ u medicinskim knjigama uopte ne pominje, ve se samo opisuje meuelijski prostor, ali ne kao organ. KISELO ALKALNO Da li je ivot na Zemlji kakav danas poznajemo nastao u morskoj vodi kada se natrijum hlorid pocepao na hlorovodoninu kiselinu i natrijum bikarbonat? Naime, na ovom kiselo-alkalnom balansu poiva zdravo funkcionisanje ljudskog organizma sa svim ivotnim formama koje su u njemu. Svako odstupanje, kao to emo videti, stvara nove ivotne forme. Zagovornici nove biologije zasnovane na pleomorfizmu (u koje spadaju i R. Jang, D. Majers i R. Miler ) , na osnovu ovog disbalansa izvode svoju teoriju nastanka svih bolesti. Dr Jang, koga pristalice Pasterove teorije ignoriu i osporavaju mu struni kredibilitet, smatra da je glavni uzrok svih bolesti nedovoljno snabdevanje organizma bazama. A ovo snabdevanje se vri unosom koloidnih baznih minerala putem voa i povra. Neorganske minerale organizam ne prima, pa zato da ih uzimaju iz zemljita, jedu i sitne, postoje biljke.

Pe feb 26, 2010 1:46 pm jabolko Pridruen: Sr sep 30, 2009 5:23 pm Prispevkov: 215 Kraj: Overmuraland Re: Kako nastaju bolesti? BAZNA PLIMA I BAZNA OSEKA Kiseline i baze imaju svoje mene, kao plima i oseka. Naunik Fridrih Sander ih je nazvao bazna plima i bazna oseka. Tako je pomenuti Piingerov prostor najalkalniji oko dva sata popodne (nakon doruka i ruka) i to je bazna plima, kada se bikarbonati stvaraju u eludcu. Kiseline dostiu svoju maksimalnu koncentraciju u meuelijskim tenostima , kao i u urinu, oko dva sata nou i Sander je to nazvao baznom osekom. Ove kiseline, koje su privremeno deponovane u vezivnom tkivu, nou se dok spavamo pokreu i do jutra treba da budu izbaene iz organizma sve kisline nakupljene tokom prethodnog dana. Ovo izbacivanje se vri tako to baze zapljusnu meuelisjki prostor i neutraliu kiseline. Samo tako one mogu da prou kroz bubrege i izlue se kao urin. KOLIKO KISELINE TOLIKO BAZE U normalnim uslovima, elije u spoljnjem zidu eludca proizvode sokove za varenje i to hlorovodoninu kiselinu i natrijum bikarbonat. Koliko se proizvede molekula kiseline, toliko se stvori molekula bikarbonata (baze). Hlorovodonina kiselina ostaje u eludcu, a natrijum bikarbonat ide preko krvotoka do pljuvanih lezda i kasnije do une kese, lezda u pilorusu (deo creva za koje je vezan eludac) i pankreasa. Ovo su alkalne lezde tela i u njihovim sokovima mora biti natrijum bikarbonata. Preko krvotoka bikarbonat cirkulie i do meuelijskog prostora gde vri pomenuto zapljuskivanje i neutralizaciju privremeno uskladitenih kiselina. Ono to preostane od bikarbonata pokupe jetra, pankreas, dvanaestopalano crevo. Ukoliko organizam ne unese dovoljno alkalne hrane i unosi previe proteina (koji se razlau na jake kiseline) , natrijum bikarbonat se potroi za neutralisanje kiselina odloenih u vezivnom tkivu i nema ga za alkalne lezde (jetru, pankreas, dvanaestopalano crvo) pa one ne lue adekvatne sokove i enzime. Varenje se ne moe odvijati bez dovoljno ovih alkalnih sokova, pa eludac tada mora da proizvede vie kiseline kako bi istovremeno stvorio vie baze. U tom sluaju u eludcu nastaju munina i ulceri. Tako Majers, Miler i Jang izvlae zakljuak da ulcer nije posledica stvaranja previe kiseline ve primarno posledica deficita baznih elemenata. Ova pojaana aktivnost eludca troi vie energije itavog organizma, pa hronino dolazi i do iscrpljivanja organizma. Deava se da baze nema dovoljno ni da se poiste deponovane kiseline iz vezivnog tkiva, pa tako ona ostaje tu uskladitena u dugom vremenskom periodu, to vodi ka degenerativnim

promenama. Ovo stanje smo opisali u prolom broju kao latentnu acidozu. ACIDIFIKACIJA CREVA I DISBIOZA Ova poremeena funkcija luenja sokova za varenje, vremenom dovodi do acidifikacije creva jer kiseline iz eludca ne uspevaju da se neutraliu i prelaze u creva pa nastaje njihova upala. Podsetimo, ivot je, po doktoru Antoanu Beamu, proces koji je nezaustavljiv i on u zavisnosti od uslova za razvoj samo menja oblike. Poremeen pH u crevima pokree razvoj bakterija i gljivica kojima odgovara ba takav sredina i nastaje rast mikroba kojima tu nije mesto to se naziva disbioza. Razvijaju se gljivice (npr. kandida) i bakterije i, poto se hrane (kao sve to je ivo), stvaraju i otpadne produkte koje isputaju u creva i jo vie ih acidifikuju (kisele), dok se u itavom organizmu odrava stanje latentne acidoze. Dakle, umesto da se hrana u eludcu razlae pomou hlorovodonine kiseline, zbog njenog manjka, ona poinje da fermentira. Bakterije se hrane primitivnim procesom fermentacija iji je produkt alkohol. Tako moe nastati ciroza jetre kod ljudi koji u ivotu nisu popili ni jedno alkoholno pie. Kao kada se pravi vino, proces fermenatacije moe poeti da se odvija loe i pree u truljenje. Sire i druge trulei se tada stvaraju u stomaku i ta siretna kiselina moe prouzrokovati goruicu, kao i gasove i nadimanje. Krv tako pokupi sa hranjivim sastojcima i ovu trule iz creva i toksini poinju da cirkuliu po itavom organizmu. I ovde, za iv organizam (koji je sposoban da se sam organizuje i odrava u ivotu), nastaje novi zadatak: kako se ovih toksina osloboditi? Organizam se po prirodi sam brani od toksina i nastoji da ih izbaci ili, ako to ne uspe, on pokuava da ih negde deponuje i dri pod kontrolom. HOMOTOKSIKOLOGIJA Jo 1955. nemaki lekar, homeopata, dr Hans Hajnrih Rekeveg (1905 -1985) pokuao je da razne simptome bolesti sintetie i objedini ih u jedan jedinstveni funkcionalni sistem. Tako je postavio osnove homotoksikoligije - procesa koji se odvija u organizmu u nekoliko faza u njegovom nastojanju da se oslobodi nagomilanih toksina. Tu borbu koju organizam vodi mi vidimo po simptomima koji su danas prihvaeni od strane konvencionalne medicine kao autohtone bolesti. Njegovu shemu moete videti ovde. Meutim, sa gledita onih koji podravaju novu biologiju i holistiki pristup u leenju, bolesti su upravo posledica nastojanja organizma da se izbori sa toksinima i disbiozom. Po doktoru Rekevegu ova borba organizma sa toksinima se odvija u est faza: Prva je faza eksekrecije (izluivanja), kada organizam pokuava da izbaci viak toksina preko svih telesnih otvora (putem stolice, znoja, urina) To moe biti u obliku proliva ili pojaanog luenja mukusa gde god se on pojavljuje to ukljuuje i bronhitis i alergije itd. U drugoj fazi nastaje reakcija kada organizam pristupa uklanjanju toksina podizanjem

temperature, raznim upalama, goruicom, mobilizacijom belih krvnih zrnaca ne bi li ona napala mikrobe i toksine i progutala ih. Ovde se mogu javiti polipi na sluzavim membranama, konstipacija itd. Ukoliko su ove dve faze bile neuspene, nastaje trea faza deponovanja toksina. Oni se tada skladite negde u telu i to najpre periferno tamo gde nee remetiti osnovne ivotne biohemijske procese. Ali, ako se toksini vremenom nagomilavaju, organizam ih odlae sve dublje i dublje u sistem, tako da ovi depoi poinju da se formiraju i u samim vitalnim organima krvnim sudovima , srcu, kao i u organima gde je odbrana imunog sistema najslabija- locus minoris resistentie. Sve navedene tri faze su reverzibilne, i organizam se od ovakvih dejstava potpuno oporavi. Ali, ukoliko su ove tri faze bile neuspene, nastaju dalji procesi ienja koji ostavljaju trajne posledice. Organizam tada pokuava da razaranjem pojedinih lokacija popravi ve pretrpljenu tetu i odri vitalne ivotne procese. Tako se u etvrtoj fazi vri impregnacija toksina u neko tkivo (kao kod tetovae na koi kada se boja koja je toksin, trajno impregnira u kou). Impregnacija toksina se esto manifestuje boleu nekog najmanje otpornog organa. Ukoliko se hlorovodonina kiselina npr. ili toksin impregnira u eludcu, stvara se ulcer. Ukoliko se u kou kod tetovae ubaci previe boje takoe se stvara ulcer. Peta faza je degeneracija i tada dolazi do nepovratnog oteenja nekog organa, ime se menjaju elijski enzimi ili organska struktura u organu. Tuberkuloza creva je faza degenerecije i tu ulcerozne elije umiru i pojavljuje se bakterija helicobacter pylori. Ona se tako pojavljuje da pojede mrtve elije toksikovanog tkiva u eludcu. Mrtve elije koje su postale pune toksina helicobacter pylori izjeda upravo zato jer ne postoji drugi nain da ih se organizam otarasi. Tako organizam izjede sopstveni deo, kako bi se spreio irenje toksina i nainila jo vea teta. Podsetimo jo jednom, ivot je fenomen koji, ne samo da se sam stvara, ve se sam i odrava. Tako, helicobacter pylori nije uzronik ulcera ve posledica ulcera, tvrdi Jang. Po njemu, uzrok ulcera je latentna acidoza. Helicobacter pylori se danas nalazi u eludcu jedne treine odraslih Amerkanaca navodi se u asopisu The Atlantic Monthly, A New Germ Theory, 1999.. esta faza predstavlja nastanak neoplazme (rast tkiva bez fizioloke fukcije) i to je nastanak kancera kada je oteen elijski materijal. [Homotoxicology, The Core of a Probiotic and Holistic Approach to Medicine, Claus-F. Claussen, M., Aurelia-Verlag, 1990] I kancer eludca i debelog creva predstavlja neoplazmiku fazu, poslednji odbrambeni anac za re-generisanje. Toksini su tada postali toliko impregnirani i elije su tako degenerisane da im je i sam DNK ugroen. Intoksifikovane elije poinju da se umnoavaju bez kontrole samo da bi se odrale u ivotu. Toksini trule u sreditu tumora je zdruen sa mikroorganizmima. Ovi mikrorganizmi su nazivani razliitim imenima, ali se u poslednje vreme nazivaju Siphonospora polymorpha (to im je dala proslavljena Virdinija Livingston) ili Fasciolopsis buskii kako ih naziva Hulda Klark u knjizi Lek za sve bolesti.

Tanko crevo u koje jetra izbacuje svoju alkalnu u, a paknreas svoje alkalne sokove i enzime za varenje, teko, zapravo nikada ne postaju mesto razvoja kancera jer su ovi organi sve vreme alkalni. Oni nikada ne postaju kiseli. Kancer je najkiselija od svih bolesti. MEDIKAMENTI Jang posebno istie da jae kiseline od proteina oslobadjaju medikamenti (lekovi). Veina njih su alkaloidi koji sadre nitrogen. Ti medikamenti moraju da se konvertuju prvo u njihove adekvatne jake kisline, azotnu kiselinu u ovom sluaju, i onda u mineralne soli, natrijum, kalijum ili kalcijum nitrat pre nego se izlue iz tela. Aspirin kao i svi antiinflamatori za artritis, u dugom periodu koienja zapravo pojaavaju artritis. Razlog je to se svi oni u organizmu prilikom razlaganja konvertuju u jake kiseline koje se onda neutraliu bazama pre izbacivanja. Kada telo ne moe da se izbori sa previe kiseline koju unesemo, jedno od mesta gde se ove kisline odlau su zglobovi. Deponovanje jakih kiselina ne pomae zglobovima. Na protiv, jo vie ih nagriza i to pokazuje uzorak tenosti koji se uzima iz oteenih zglobova koji je uvek kiseo. Da ponovimo, svi farmaceutski lekovi su u sutini sintetiki alkaloidi napravljeni iz derivata nafte. Nafti nije mesto u ljudskom organizmu. Sve ovo je medicinskoj nauci odavno poznato, ali savremena medicinska praksa koja se kao i nauka i edukacija usmeravaju od svetskih medicinskih centara i organizacija koje su prihvaene kao zdravstveni autoriteti (kao na primer Svetska Zdravstvena Organizacija), pod potpunom su kontrolom naftno-farmaceutskog kartela. Tako je savremena medicina postala najobinija prevara, nain da se od uspanienih i zastraenih ljudi uzme novac. Umesto toksina unitavaju se mikroorganizmi (dodatnom toksikacijom), simptomi bolesti se ublaavaju, dok se uzroci maskiraju, a energetski iscrpljeni oragnizam se vetaki stimulie hemikalijama. Kvar pojedinih tkiva ili organa se hirurki popravlja ili se jednostavno organ, bez koga se moe, odstrani ili zameni vetakim. Kao kod maine. ak i vitalni organi postali su predmet zamene vetakim napravama. Kardiohirurgija je svakako najmonstruoznija doktorska vetina. Odmah do nje je onkologija gde su najvee rtve ene. Tako je poraavajua istina da moderna medicina poslednjih pedeset godina uopte i ne lei. Kada je nekoliko amerikih lekara objavilo knjigu Smrt od savremene medicine (Death by modern medecine javnost je bila okirana podatkom da je od leenja 2006. godine samo u SAD umrlo 783,936 pacijenata. 2,2 miliona ljudi je zavrilo u bolnici zbog reakcije na prepisani lek, 20 miliona ljudi je nepotrebno pilo antibiotike koji su im prepisni zbog prehlade, a izvreno je 7,5 miliona nepotrebnih hirurkih intervencija i ak 8,9 miliona je nepotrebno hospitalizovano. Sve ovo plaeno je stotinama miliona dolara - nepotrebno. Srbija je, na alost, nakon politkih promena 2000. godine dobila vladu i (nezamenjivog ) ministra zdravlja koje je postavio upravo ovaj kartel. Stalno medijsko zastraivanje graana

porastom malignih oboljenja i navodna borba u prevenciji kancera ima za cilj samo kupovinu skupih dijagnostikih aparata, dok se na pravoj prevenciji i otklanjanju uzroka raka u stvarnosti ne radi nita. Jer glavni uzronik malignih oboljenja u Srbiji danas je ivotna okolina toksikovana radioaktivnim otpadom, kao i loa i beskorisna hrana, uglavnom uvezena. Srpska poljoprivreda sve vie potpada pod kontrolu stranog faktora , semenska roba se uvozi, dok se itava teritorija pretvara u veliku deponiju za potrebe Evropske Unije. Farmakokartel je i ovde stavio jednog, po svojoj meri edukovanog lekara, Olivera Dulia. Sva srea da bar neke privatne klinike u Srbiji ipak poinju da shvataju da se bolesti moraju tretirati holistki, prirodnim metodama. BIZNIS SA PROTEINIMA Prekomerno, ali profitabilno, industrijsko uzgajanje ivotinja za ishranu predstavlja takoe teko zagaivanje ivotne okoline. Sama proizvodnja proteina ima efekte i na ivotnu sredinu uopte. Ekskretivni produkti pilia, prasia i drugih domaih ivotinja koje se vetaki uzgajaju iznose 16,6 milijardi tona godinje, a to je 60 puta vie nego to proizvede itava ljudska populacija za koju se tvrdi da je prekobrojna . Ne zaboravite da se sve ove ivotinje hrane uglavnom koncentratima koje takoe proizvodi - pogaate ko. Za ove ivotinje (pojenje i odravanje higijene) koristi se 240 triliona galona vode godinje, odnosno 7.5 galona u sekundi, to je dovoljno da se svaki ovek na planeti tuira 8 puta dnevno. To je vie vode nego to se koristi u Evropi, Africi i Junoj Americi zajedno. Po podacima UN oko 990 litara vode je potrebno da se proizvede jedan litar mleka. Od ovih ivotinja se emituje 7,8 milijardi tona ugljen dioksida godinje, to je 40% vie nego to emituju automobili, tvrdi se u istom izvetaju UN. Ogromne povrine zemljita se koriste za uzgoj stone hrane, nepotrebno se krme ume, erodira zemljite itd. Proizvodnja hrane je odavno postala biznis koji je u potpunom raskoraku sa ljudskim stvarnim potrebama. Amen!

http://sl.netlog.com/groups/anti_cancer__h_b__terapy_/forum/messageid=50134

Forum / Brez naslova / Naravno zdravilo proti raku KORBAZOL

U Srbiji se odnedavno je primenjuje nemaka arobni formula za leenje tap kancera Priroda

Ono to e mnoge iznenaditi je da se i u Srbiji odskoro primenjuje jedna uspena formula protiv kancera koja je do sada pokazala veoma dobre rezultate u klinikoj primeni (in vivo), dok su in vitro ispitivanja skeptine istraivae na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu ostavila iznenaenima. Radi se prvenstveno o formulama Korbazol i Nakvonit. Glavna formula je zapravo Korbazol, dok se u terapiji koju sprovodi jedna privatna beogradska bolnica koriste i druge formule kao Amazonski Megamin, Imunark, Gonebazol Priredila : Ivona ivkovi

ta je Korbazol? Koliko je ova formula uspena u saniranju kancera? Pored toga koriste se i druge formule kao Amazonski Megamin, Imunark, Gonebazol. Ove formule su se godinama razvijale i modelirale u Nemakoj i to je radila grupa genetiara i biohemiara ija je istraivanja, verovatno, pokrivala kompanija Bayer (poto su neki radili za nju). Da li je moni nemaki koncern odustao od daljeg rada na ovom preparatu zbog neisplativosti ili neeg drugog, nije poznato. U svakom sluaju, kao i sve velike farmaceutske kompanije, oni "i dalje rade" na istraivanjima vezanim za kancer. Ali, ono to nije nastavio da radi Bayer nastavili su nezavisni istraivai. I ovde se, po nekim naznakama, radilo na tome da se sprei izbacivanje formule protiv raka na trite, pa je ona postala samo dopunska hranljiva formula. Zvanina medicina ovu formulu ignorie, a ime Korbazol je izvedeno iz imena (odnosno nadimka) izvesnog dr Korba. Ali kako niti jednom pronalazau uspene terapije u leenju kancera nije suena slava i novac, ve iskljuivo ikaniranje, izbacivanje sa posla i pretnje - imena su ostala tajna. Naravno, najvea "greka" ove formule je to je napravljena od obinih prirodnih supstanci (glavne su amazonski minerali, alge, trave, polen i propolis) i to se, verovatno, ne moe profitabilno patentirati. Samo sticajem okolnosti, linih veza i inata jednog Beograanina (Milomira Kandia), ova formula je nala put do Srbije, gde su u beogradskom Biofarmu (gde je Kandi suvlasnik) poeli da je prave, ne kao lek protiv kancera, ve kao hranljivu formulu za jaanje imuniteta. Naravno, lek protiv kancera i dalje zvanino - NE POSTOJI. Ali, mnogi strunjaci govore da je kancer upravo hronini poremeaj metabolizma. I upravo takva metabolika terapija poela je pre nekoliko godina, pomou navedenih formula, da se sprovodi u Srbiji. Kako su tretmani pomenutim formulama pokazali veoma dobre rezultate kod nekih tipova karcinoma (ali i drugih bolesti), pomenute formule uzete su ozbiljno u razmatranje. Verovali ili ne, tu nema ni hirurgije, ni hemoterapije, ni X- zraenja. Naalost, najvei broj pacijenata je do sada dolazio na ovakav vid leenja tek kada su iscrpeli sve druge metode konvencionalnog "leenja" i kada im lekar kae: "Uinili smo sve to je u naoj moi, ali..." arobna ili prirodna formula

Zadrimo se sada na samoj formuli i moguem nainu njenog delovanja. Da napomenem da su za sada relevantne naune institucije u Srbiji izvrile samo jedno studiozno istraivanje, u laboratorijskim uslovima, dok se za klinika ispitivanja (in vivo) jo niko iz dravnih

institucija nije ozbiljno zainteresovao. Korbazol je hranljiva formula na bazi propolisa, polena i meda (rak grozniavo trai eer) koja u sebi sadri jo jednu vrstu alge, meavinu raznih zrnevlja trava i nekih plodova iz doline Amazona, izuzetno bogatih energijom i mineralima i koji u sebi najverovatnije sadre neke supstance koje deluju ubitano na kancerozne elije. ive elije ne trpe nikakve posledice. Tu se nalazi i srpski mineral zeolit (najkvalitetniji na svetu), a koji ima izvanredno svojstvo apsorbcije toksina. Sama formula Korbazola i Nakvonita je poslovna tajna. Da bismo shvatili mogui nain delovanja ovih formula, moramo jo na jedan nain razmotriti nastanak kancera. Posluimo se tvrdnjama koje je jo pre deset godina u jednom intervjuu izneo namaki biolog i virusolog dr Stefan Lanka, koji je prouavao i evoluciju ivota u moru. Naime, jedan od razloga zato savremena medicina nije u stanju da shvati taan uzrok nastanka kancera verovatno je i u injenici da se na studijama medicine ignorie sam fenomen nastanka ivota. Ali, ukoliko bismo savremena saznanja o tome primenili na fenomen kancera, doli bismo do logikog zakljuka kako razne prirodne formule, koje koristi alternativna medicina, postaju delotvorne. Gde je problem u leenju

ivot je uskladitena energija koja se sama organizuje i funkcionie na principu koji se menja u zavisnosti od prirodnog miljea (elektromagnetnog, hemijskog, termalnog...). Samo je estica ivota - protit (mikrozima, somatid), kako je to razotkrio dr Antoan Beam - vena i neunitiva. Ona ispunjava itav svemir. Sve ostalo se menja. Tako je i smrt, kako je definie savremena medicina, samo promena ivotne forme. I kada govorimo o ljudskom organizmu on radi na principu funkcionalne endosimbioze triliona elija koje razmenjuju energiju i informacije (genetski materijal) i praktino rade kao tim. Ova kompleksna simbioza je danas u skladu sa homeostatskim principom koji se odrava na Zemlji i na kome jedino moemo da funkcioniemo u sadanjem obliku. U ovom trenutku osnovni milje za ivot ljudi na Zemlji je planetarna homeostaza koja odrava optimalnu temperaturu od 15 do 35 stepeni Celzijusa, koliinu soli u moru 3 do 4 posto, koncentraciju kiseonika 21 posto, amonijak koji neutralie jake sumporne kiseline, ozon koji titi molekule DNK od ultraljubiastog zraenja itd. Promenom ovih vrednosti ne nestaje estica ivota, jer je ona neunitiva, ve se menja samo simbiotiki princip odravanja i proizvodnje energije. I sve na Zemlji i itav svemir deo su istog principa koji uvek ivi, spaja se i stvara galaksije, zvezde, planete, bakterije, biljke, ivotinje... Od najmanjeg do najveeg prolazi ista - energija. U prirodnu simbiozu elija ljudskog organizma tako moe da se ukljui samo ono to je deo prirode i to organizam prihvati kao funkcionalno u odravanju onoga to ini fundament ivota, a to je proizvodnja energije. Svaki eventualni poremeaj u energetskom napajanju ili u komunikaciji meu elijama, moe se ispraviti samo ukoliko se organizam od toga slono odbrani (pomou imunog sistema) i simbioza nastavi da funkcionie po univerzalnom principu i na optimalnom nivou odrivosti odnosno proizvodnje energije. Sve ono to nije stvoreno u prirodi, kao na primer sintetiki lekovi, za ovakvu simbiozu predstavlja toksin koji ulazi na silu i prevarom, maskiran kao deo simbiotikog materijala. On ima zadatak da neki proces razori i time ublai simptome koji pokazuju funkcionalnu greku u organizmu. Nema simptoma - nema greke. I to je danas moderna medicina. Ukoliko neki organ otkae, jednostavno se odsee i izvadi. ivi organizam se danas u konvencionalnoj medicini tretira kao maina.

ta

je

kancer

ovakvoj

simbiozi?

Dr Lanka smatra da su prvobitne bakterije, kao jednoelijski organizmi koji su postojali na Zemlji pre nego to se u atmosferi pojavio kiseonik, proizvodile energiju primitivnim procesom fermentacije. Iz toga su dobijale veoma malo energije, nedovoljno da komuniciraju sa drugim bakterijama. Veruje se da planete nisu uvek imale dananji raspored, pa se tek sa promenom okolnosti u Sunevom sistemu, kada je Zemlja dobila dananju poziciju u odnosu na Sunce, i to odrazilo i na funkcionisanje bakterija.Tako su one poele da koriste fotosintezu odnosno energiju Sunca kako bi razgradile materiju i iz nje izvukle jo elektrona. Nauile su da razdvajaju molekule vode i uzimaju elektrone i tako se oslobaao kiseonik. Posledica toga je da su atmosfera i voda vremenom na itavoj Zemlji postale zasiene kiseonikom. Sledei evolutivni korak je nastao, veruje Lanka, kada su neke bakterije nauile da koriste kiseonik kako bi proizvodile jo vie energije (oksidacijom) organskih meterija. Tada su na neki nain napravile svoju "furunu" pa su mogle da proizvode 20 do 30 puta vie energije iz molekula eera, nego procesom fermentacje. Kiseonik je pri tome isisavao mnogo elektrona iz molekula eera. Na ovom principu danas rade i bakterije nazvane mitohondrije, koje se nalaze u svakoj eliji naeg organizma, i kao elijska baterija skladite energiju neophodnu za rad svake elije. Energiju skladite u molekulima nazvanim adenozintrifosfat (ATP). Tako je osnova za nastanak sloenih simbioza bila viak energije i svaka elija u ljudskom organizmu mora zato da proizvede odreenu koliinu energije (od 29 do 38 molekula ATP od jednog molekula glikoze). Sve to odvija se pri koncentraciji kiseonika u atmosferi koja iznosi 21 posto. Ali, ukoliko koliina kiseonika koju transportuje krv iz nekog razloga postane manja i nedovoljna za ovu elijsku "furunu", koja se mora "potpaliti" da bi mogla da uzima hranljive materije, nastaje problem. Tada ova elijska baterija ostane bez dovojno energije za ishranu i komunikaciju. elija tada ili umre ili grozniavo nastoji da preivi vraanjem na nain ishrane prostog jednoelijskog organizma - a to je fermentacija. Tada ona ne koristi kiseonik ve postaje anaerobna i prozvodi veoma malo energije (1 do 2 ATP molekula iz jednog molekula glikoze). Poto nema vie energije, nije u stanju da komunicira sa drugim elijama, ve samo moe da se podeli i tako nastavlja da ivi sama za sebe. To je kancerozna elija, kako je opisao nobelovac Oto Varburg jo 1940. Dakle, kancer nije strano telo u organizmu, nego deo sloene simbioze sa elijama koje vie nisu u stanju da se uklope u vieelijsku zajednicu koja koristi kiseonik, ve su postale anaerobne. Zato rak nema karakteristine simptome kao kod delovanja toksina u organizmu, nego je proces koji se godinama odvija neprimetno, sve dok se ne izgradi nefunkcionalno tkivo koje postane primetno. Nedostatak energije

Kancer zapravo poinje u delovima tkiva gde je dolo do trajnog oteenja neke elije. Ove elije tada treba da budu zamenjene "univerzalnim" elijama koje se u toku embrionalnog razvoja nisu izdiferencirale, ve su trajno ostale "zarobljene" na embrionikom stadijumu. To su matine elije. One se po potrebi aktiviraju i pretvaraju u odreeni tip elija. Na primer kod loma neke kosti, univerzalne elije iz kotane sri pretvaraju se u kotane elije i obnavljaju oteeno kotano tkivo. Tako kost zaraste. Ukoliko ovakva matina elija dobije nalog da izvri pretvaranje u kotanu eliju, a nije u stanju da proizvede dovoljno energije da bi ovaj

posao odradila, ona grozniavo nastoji da se pretvori u kotanu eliju, ali joj to zbog nedostatka energije ne uspeva. Tako ona, ukoliko ne ugine, ostaje da ivi kao anaerobni jednoelijski organizam (jer estica ivota je neunitiva), konstantno se umnoavajui kao bakterijum. Zbog nemogunosti da ostvari energetsku komunikaciju sa drugim elijama, ne dobija poruku kada sa umnoavanjem treba da prestane. Ovo je utvrdio jo 1902. kotski naunik Don Berd. Dr Stefan Lanka tvrdi da zbog toga kancerozna elija ima samo embrionske markere na svojoj povrini, pa je testiranje na razne kancerozne markere samo biznis koji se prodaje i nema nikakvog smisla u ranom otkrivanju kancera. U pokuajima da se diferencira, kancerozna elija vremenom gubi deo genetskog materijala, a to se nekada smatralo uzrokom kancera. Ali, nova saznanja, koja podrava i dr Lanka, kau da je proces podstaknut nedostatkom kiseonika. Brojni su razlozi koji mogu zaustaviti dotok kiseonika nekoj eliji: ukoliko je krv oksidisana unoenjem nitrita (koje sadre mnogi stimulatori gde spada i famozna Viagra) ili sulfinamidi (gde spada popularni lek Bactrim) ili se na putu izmeu krvi i neke elije nau teki metali (koji se ubacuju preko vakcina). Nedostatak masnih kiselina u ishrani (Omega 3) takoe moe onemoguiti unos kiseonika u eliju, kao i radijacija. Problem je i kada padne energija u samoj mitohondriji zbog nedostatka mikronutrijenata koji slue za "potpalu" elijske "furune" ili prevelikim korienjem antibiotika. Iz navedenog se moe zakljuiti da je leenje ovog poremeaja mogue samo kada se u sloenu elijsku simbiozu ubaci neka prirodna supstanca koju e ona primiti i koja e preko kiseonika uneti elektrone u kanceroznu eliju, potpaliti "furunu" u mitohondriji i sa dodatnom energijom pomoi joj da ostvari komunikaciju sa ostalim elijama. Imuni sistem e tada uspeno aktivirati proces apoptoze (programirane smrti) u kanceroznim elijama. Koliko je Korbazol efikasan?

Teorijski bi to mogao biti nain delovanja formula Korbazol i Nakvonit. Elektrone transportuju minerali kojima obiluje ova formula, ali i jedna vrsta amazonskih algi (proteini algi imaju izuzetnu simbiotiku sposobnost), a amazonski polen i propolis su mamac sa kojim e u kanceroznu eliju ui i citotoksini molekuli iz drugih biljaka i koji e je navesti na apoptozu. Zeolit e pokupiti toksine koje su moda spreili dotok kiseonika u kanceroznu eliju. Za razliku od ovog laikog objanjenja, savremena nauka je svim hemijskim procesima i svakom paretu proteina koji su ugledali na ogromnim elektronskim mikroskopima dala precizna imena i voli takvim terminima sve nauno da tumai. Na taj nain su delovanja ove formule ispitivali godinu dana na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Iako su prvo odbili da ovo istraivanje rade, jer kako su sami rekli, "... lekari su rezervisani prema svemu to dolazi iz sveta koji nije zasnovan na njima poznatim injenicama", zbog znatielje pojedinaca iz ove ustanove prihvatili su se ispitivanja. Tako je ova struna studija zakljuila da: "Nakvonit i Korbazol imaju selektivno citotoksino dejstvo i da citotoksian efekat raste sa poveanjem doze ispitivanih supstanci i sa vremenom inkubacije". Takoe su otkrili da pomenute formule aktiviraju odreene kaspaze (- 2, -4 i -3). Kaspaze su struno nazvani enzimi koji kao medijatori uestvuju u elijskoj apoptozi. Poto smo videli da je nedostatak kiseonika, po dr Varburgu, glavni faktor nastanka kancera, trei zakljuak istraivanja u Kragujevcu je posebno zanimljiv. On otkriva da: "Nakvonit i Korbazol poveavaju koncentraciju malonildialdehida i vodonikperoksida tako to inhibiraju (zaustavljaju) supsroksid dizmutaze i glutation peroksidaze". Superokisid dizmutaze i glutation peroksidaze su antioksidanti. Vodonik peroksid (H2O2)

ima jedan atom kiseonika vie od vode. Malondialdehid je biomarker za oksidativni stres. Prosto reeno, ove formule oigledno otvaraju put veem broju atoma kiseonika u kanceroznu eliju, kao i veem broju slobodnih radikala, gde proizvode oksidativni stres koji pokree kompleksan mehanizam koji eliju uvodi u apoptozu. Procenat malignih elija koje su na ovaj nain (in vitro) ubijene je od 60 do 90 u toku 24 sata, to zavisi od koncentracije supstanci iz formule i zavisno od tipa malignih elija. Korbazol i Nakvonit su, za ove istraivae, trenutno najjai poznati prirodni citostatici. Ozbiljna klinika ispitivanja u Srbiji bi u ovom sluaju mogla da budu veoma intrigantna, ali moni medicinski establiment (koji namee hemoterapiju, zraenje i hirurgiju ) verovatno eli da ih izbegne. Vremenom se glas o ovim uspenim formulama ipak proirio, pa su pacijenti postali i Amerikanci, Italijani, Rumuni, Maari, Arapi i, najzanimljivije, sami lekari. Krv je vitalno tkivo i samo mali poremeaj u nainu njenog rada, oteuje napajanje i rad svih elija u organizmu. Ostati bez ruke ili noge, manje je zlo za itav organizam. Kako izgledaju crvena krvna zrnca nakon konvencionalne hemoterapije, moete videti na gornjim slikama. Okrugli kruii su crvena krvna zrnca na tamnoj mikroskopskoj podlozi: levo pre hemoterapije, a desno nakon nje. Naalost, veina ljudi koji se podvrgnu hemoterapiji sa ovim nije upoznata.