M

M
OBILNI
OBILNI
KOMUNIKACIONI
KOMUNIKACIONI
SISTEMI
SISTEMI
Prof.
Prof.
dr
dr
Vera
Vera
Markovi
Markovi

PREDAVANJE 1
PREDAVANJE 1
SADR
SADR

AJ
AJ
Uvod i kratak istorijat
Karakteristike sistema 1G, 2G i 3G
NAIN POLAGANJA ISPITA:
Predispitne obaveze: 30%
Ispit: 70%
10 poena max. prisustvo predavanjima i vebama
10 poena max. - I kolokvijum
10 poena max. - II kolokvijum
70 poena ispit
PREDAVANJE 1
PREDAVANJE 1
SADR
SADR

AJ
AJ
Uvod i kratak istorijat
Karakteristike sistema 1G, 2G i 3G
Mobilni komunikacioni sistemi su danas medju
najznaajnijim telekomunikacionim sistemima koji
rade u oblasti mirotalasa.
Veoma brz razvoj mobilnih komunikacija
predstavlja glavno obeleje razvoja
telekomunikacija na kraju XX i poetkom ovog
veka.
KRATAK ISTORIJAT
Era beinih komunikacija poinje 1860.
godine u Engleskoj, postulatima
elektromagnetnih talasa Maxwell-a.
Eksperimentalna potvrda postojanja
elektromagnetnih talasa se vezuje za Hertz-a,
1880. godine, u Nemakoj.
Tesla: Ideja o beinom prenosu 1892
Marconi je 1896. objavio prvi patent iz
sfere beinih komunikacija (beina
telegrafija).
1905. ostvaren je prvi prenos govora i
muzike beinim linkom.
1912. potapanje Titanika ukazalo je na
potrebu za beinim komunikacijama u
plovidbi; narednih godina je
ustanovljena pomorska radio telefonija.
1921 - 1945 poetak razvoja mobilnih
sistema, uglavnom vojna i policijska
primena
1928 - instaliran je prvi funkcionalni
sistem mobilnog radio prenosa za
potrebe policije u Detroitu
1935 - pronalazak frekvencijske
modulacije
1940 - FM sistemi su potisnuli AM
Karakteristike ranih mobilnih
sistema
sistemi su zasnovani na amplitudskoj
modulaciji
jednosmeran prenos govora - od centrale
ka telefonu
problemi sa izgradnjom predajnika
velike dimenzije mobilnog terminala koji
se mogao smestiti samo u automobilu
velika potronja energije
1947. godine u SAD poeo sa radom prvi javni
sistem mobilne telefonije - BTL (Bell Telephone
Laboratories), slini sistemi pedesetih i u
Evropi.
KONCEPT:
Jedna bazna stanica pokrivala je jako veliku
oblast
Centralni radio predajnik u baznoj stanici
emitovao je signal velikom snagom
obezbedjujui vezu sa mobilnim korisnicima na
velikoj udaljenosti, i do 100 km od bazne
stanice
Mobilni telefoni jako veliki i sa velikom
potronjom snage
M li k it t i t tlji t
U poetku, oko 120 kHz za prenos jednog
govornog kanala.
Sa razvojem FM tehnologije radio kanali postajali
su ui - poetkom ezdesetih godina kanali su irine 10
do 30 kHz. Medjutim, kapaciteti sistema i dalje su
nedovoljni
Zaguenja u sistemu esta, sa verovatnoom
blokade od preko 20%, a ak i znatno vea u vremenu
glavnog saobraajnog asa.
Prvi evropski mobilni radio sistem
uveden je 1955. godine u vedskoj i sa
modifikacijama bio je u upotrebi do
1981. godine.
1965. godine je Velika Britanija uvela
svoj prvi komercijalni mobilni sistem.
1G sistemi
Primena vezana za 80-te
1971. godine BTL je predstavio novu arhitekturu
za mobilne komunikacije danas poznatiju kao
celularni sistemi.
1977. godine amerika Federalna komisija
za komunikacije (FCC) odobrava AMPS
(Advanced Mobile Phone System -
napredni servis mobilne telefonije)
Isto telo 1981. godine odobrava korienje
frekvencijskog opsega irine 40 MHz
unutar opsega 800-900 MHz za celularne
sisteme.
U Americi prvi komercijalni celularni sistem
za mobilnu telefoniju poeo je sa radom u
ikagu oktobra 1983. godine.
1969. godine Skandinavske zemlje (vedska,
Finska, Norveka i Danska) formirale su radnu
grupu iji je zadatak bio da se postavi zajedniki
celularni sistem za ove zemlje. 1981. je
zahvaljujui tome uveden tzv. NMT (Nordic
Mobil Telephone) standard. U poetku je
korien frekvencijski opseg od 450 MHz, a
kasnije i opseg od 900 MHz.
U Velikoj Britaniji je 1985. uveden Total Access
Communication System (TACS) standard koji se
primenjuje u frekvencijskim opsezima od 800 i
900 MHz.
Paralelno, i u drugim delovima sveta
poeli su da se razvijaju celularni sistemi
za mobilnu telefoniju. Japan je zapravo
prva zemlja koja je uvela celularne
sisteme, i to jo 1979. Koriena je
varijanta AMPS razvijena od strane
Nippon Electronic Corporation (NEC), pri
emu je sistem radio na 800 MHz.
Kasnih osamdesetih pojavio se JTACS -
Japanska verzija TACS analognog
standarda.
Najvaniji predstavnici (standardi) 1G
sistema:
NMT - Skandinavija
AMPS - SAD (modif. varijanta -
Japan)
TACS - V.Britanija
JTACS- Japan
KARAKTERISTIKE:
Manje bazne stanice
Ponovno korienje frekvencija
Hand-over
Vei kapacitet mree
Vea cena infrastrukture, ali jeftiniji i manji
mobilni telefoni
Samo glasovna komunikacija
Makro elije
Glavna tehnologija: FDMA
Fokus na poslovne korisnike
Poetkom devedesetih pod pritiskom zahteva
korisnika za veim kapacitetom, kvalitetnijim
signalom, dodatnim servisima, roaming-om itd.),
dolo je do razvoja sistema mobilne telefonije druge
generacije.
2G sistemi karakteriu 90te!
1982. godine osnovana je u Evropi GSM
grupa (Group Speciale Mobile) u cilju
definisanja pan-evropskog standarda za
beini komunikacioni protokol za mobilne
telefone.
Definisanje specifikacija sistema trajalo je
do 1990., a 1992. u Finskoj poeo je sa
radom prvi GSM operater.
Evropa je predstavljala zahvalno trite i
plodno tle za razvoj druge generacije
mobilnih sistema, zahvaljujui:
tehnolokom napretku,
znaajnim promenama u regulatornom
okruenju
evropskim politikim vizijama.
Veliki uspeh digitalnih GSM sistema u
Evropi ogledao se i po izuzetnom porastu
broja pretplatnika, koji se kretao i vie od
50% godinje.
Danas je GSM sistem prihvaen od strane
velikog broja zemalja na svim
kontinentima, tako da je promenio pan-
evropski karakter i radi se zapravo o
globalnom sistemu za mobilne
komunikacije.
Najvaniji predstavnici (standardi) 2G
sistema:
GSM - Evropa
PDC - Japan
IS-95 (CDMA) - USA
IS-54 (D-AMPS) - USA
IS-136 - USA
Prednosti digitalne tehnologije:
otpornost na um i presluavanja
mogua je korekcija greaka i regeneracija
signala
prilagodljivost razliitim uslovima rada
prenose se binarni simboli, bez obzira ta oni
predstavljali
mogu se primeniti nove metode ifrovanja
mogue je dodavanje novih funkcija i
korekcija starih, jednostavnom izmenom softvera
KARAKTERISTIKE:
Vei kapacitet sistema
Bolja pokrivenost
Bolji kvalitet govornog servisa
Internacionalni roaming
Pored govornog servisa omoguen FAX, SMS,
prenos podataka
Prenos podataka mogu je brzinom od 9,6
Kb/s.
Makro/mikro/piko elije
Glavna tehnologija: TDMA
Fokus na obine i poslovne korisnike
U tabeli je prikazana raspodela mobilnih sistema po primenjenoj tehnologiji u
pojedinim regionima sveta
Zemlja Tehnologija
Evropa GSM
TACS, NMT (analogna)
Afrika GSM
TACS, AMPS i NMT (analogna)
Severna Amerika,
Ju`na Amerika
D-AMPS (TDMA IS-136)
CDMA (IS-95)
GSM
ostalo, ukljuujui analognu AMPS
Azija-Pacifik GSM
CDMA
D-AMPS (TDMA IS-136)
PDC
ostalo, ukljuujui analogne sisteme
Ve u periodu 1996-97. broj novih
mobilnih pretplatnika sustigao je broj novih
fiksnih pretplatnika.
Danas je rast mobilnih mrea mnogo bri
u odnosu na rast fiksnih mrea.
Prva zemlja u svetu kod koje je broj
mobilnih pretplatnika prevaziao broj
fiksnih (1993):
Kamboda
Druga zemlja, hronoloki:
Finska (drugi razlozi)
Porast broja mobilnih pretplatnika u svetu (u milionima) od 1990. do 2008.
godine (izvor: ITU baza podataka, 2009)
11
16
23
34 55
90
145
215
318
490
738
961
1157
1417
1763
2219
2757
3305
4100
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008
2G
HSCSD
GPRS
EDGE
3G
2 G 3 G
3 G SISTEMI
3G sistemi predstavljaju univerzalne mobilne
komunikacione sisteme koji omoguavaju irok
spektar integrisanih servisa govora, podataka,
slike i videa
Maksimalno orijentisani korisnikim
potrebama
Glavna tehnologija: WCDMA (Wideband
Code Division Multiple Access)
FREKVENCIJSKI SPEKTAR I
REGULATIVA
Razliiti servisi kao to su mobilne
komunikacije, radiodifuzija, satelitske
komunikacije, fiksni zemaljski sistemi itd. treba
da podele ogranieni spektar frekvencija.
Svaki od servisa treba da se razvija tako da ne
prouzrokuje interferenciju sa nekim drugim
servisom.
Zadatak da dodeljuje i kontrolie korienje pojedinih
delova frekvencijskog spektra pripada medjunarodnoj
organizaciji pod nazivom
Internacionalna Telekomunikaciona Unija
(ITU)
koja je uspostavljena od strane Ujedinjenih Nacija
i ima sedite u enevi.
Sektori ITU:
ITU-R Radiocommunication sector.
ITU-T Telecommunication standardisation sector
ITU-D Telecommunication development sector
WRC - World Radio Conference
Srbija: Republika agencija za telekomunikacije (RATEL)
Region
Frekvencijski opseg (MHz) Namena
453 - 457
463 - 467
NMT
Evropa 890 - 915
935 - 960
1710 - 1785
1805 -1880
GSM
SAD 824 - 849
869 -894
AMPS, TDMA, CDMA
1850 - 1910
1930 - 1990
GSM, TDMA, CDMA
Japan 810 - 826
940 - 956
1429 - 1465
1477 - 1513
PDC
Frekvencijski opsezi za neke od mobilnih
sistema
GSM-900 koristi 890-915 MHz za slanje informacija od
mobilne stanice ka baznoj stanici (uplink) i 935-
960 MHz za obrnuti smer (downlink), obezbedjujui 124
RF kanala irine 200 kHz.
U nekim zemljama GSM-900 opseg je iri od navedenog
obezbedjujui na taj nain dodatne kanale.
GSM-1800 koristi 1710-1785 MHz za uplink i 1805-
1880 MHz za downlink, obezbedjujui 374 kanala.
Za sisteme 3. generacije ITU preporuuje
sledee opsege:
1885 - 2025 MHz
2110 - 2200 MHz.
Izdavanje licenci
Dobra pravno-tehnika regulativa moe da uvede zdravu
konkurenciju i stvori klimu koja e odgovarati interesu
korisnika.
Pravno-tehnika regulativa obuhvata:
definisanje pravila za dobijanje licence za rad operatera,
prava i obaveze operatera prema dravi i korisnicima,
prava i obaveze korisnika prema operaterima i dravi,
tehnike uslove koje mora da zadovolji oprema u mobilnim
komunikacijama,
opseg ili opsege frekvencija koji su na raspolaganju
mobilnim operaterima, itd.