Sadraj

Uvod Umee leenja Zdravlje, individualnost i besmrtnost Prvo poglavlje Doe i ukusi Pet velikih elemenata Tri doe est ukusa Drugo poglavlje Uroene karakteristike Procenjivanje prakruti Saeti pregled tipova konstitucije Tree poglavlje Hrana Ritual jedenja Svojstva hrane Namirnice za svaki pojedini tip konstitucije Vata Pita Kapha Dvojne prakruti Specifine stavke u ishrani Naviknutost i ukus etvrto poglavlje Dijetetika Sedam Datua Rasa Krv Meso Masnoa Kostur Modina ukra i Odas Gojaznost

Gubljenje teine Peto poglavlje Ustaljeni red Svakodnevna praksa Ustajanje Otpaci Pranje Meditacija Masaa Vebanje Kupanje Nain ivota Oblaenje Zaposlenje Kuni ljubimci Brani partner Ambijent Spavanje esto poglavlje Ravnotea Prana, teas i odas Loa probava Ajurvedsko leenje Odstranjivanje Ame Uravnoteenje Doa Psihiko leenje Jukti Sedmo poglavlje Bolest Alergija Reumatska bolest Leenje artritisa Pogoranje Poboljanje Rak Prodiranje Osmo poglavlje Podmlaivanje Uveavanje polne sposobnosti Rasajana

Metali i minerali Makaradvaa Ostale Rasajane Doba Deveto poglavlje Povrh Ajurvede Besmrtnost Prinoenje rtve Kundalini Tama i svetlost Tarpana Zakljuak Dodatak Renik

Uvod Priroda i njeni putevi zaista su nedokuivi smrtnicima. Moete da krenete na svoje ivotno putovanje sa namerom da odete na zapad, ali ukoliko Ona hoe da odete na istok put pred vama e menjati pravac sve dok ne budete okrenuti prema istoku. Kad sam na Martovske Ide napustio SAD 1973. godine, nije mi padalo na pamet da u zavriti ivei u Indiji. Bio sam upisan na medicinski fakultet Univerziteta u Oklahomi, i predvideo sam samo kratak boravak u Africi pre povratka na poetak semestra u septembru. Mesec dana kasnije, meutim, leao sam u Abianu, na Obali Slonovae, estoko muen dizenterijom. Dva Francuza saalila su se na mene i odnela me u svoj stan da u njemu provedem vikend pre no to budem u stanju da pronaem lekara. to se njih tie, zaputili su se na ono to su sami opisali kao 'skup vraeva', skuptinu iscelitelja, magova i ekstatinih medija u divljini. Njihov vodi je i sam bio 'vra'. Kada je doao i video me kako nepokretan leim na krevetu, insistirao je da me izlei. Bio sam suvie iscrpljen da bih se usprotivio. Bio je to dobro obueni mladi Afrikanac u tridesetim godinama, snano graen. ovek bi ga lako mogao pobrkati sa bankarskim inovnikom, i da sam imao dovoljno energije za razmiljanje pomislio bih da je to jedan krajnje neobian vra. Ali bio sam isuvie slab da mislim, tako da nisam nita mislio kada je iz bokala pored moje glave nasuo au vode i poeo usredsreeno da zuri u nju. Pasivno sam ga posmatrao dok je mrmljao nekakvu bajalicu iznad ae i zatim mi je pruio da je ispijem. Bez opiranja sam popio tu vodu, verujui da mi obina voda ne moe nakoditi, makar mi i ne pomogla. Lekar i Francuzi su mi poeleli zbogom, i potonuo sam u dubok san. Kada sam se probudio oekivao sam nastavak simptoma bolesti, ali sam bio prijatno iznenaen kad sam ustanovio da mi se stomak umirio. Ostao je smiren itav taj dan i sutradan, i takav bi i ostao da sam tada znao ono to sada znam o uticaju ishrane na bolest. Pa ipak, lekcija je bila potpuno usvojena: bio sam

privremeno izleen od strane amana, uz neznatno uee mog poverenja. Tokom sledeih nekoliko dana oporavka u tom stanu proitao sam i svoju prvu knjigu o jogi. Na taj nain je zapoeo proces koji je kulminirao mojim preseljenjem u Indiju. Sledei korak dogodio se u Keniji, gde sam sa timom Kenijskog nacionalnog muzeja uestvovao na etnolokoj ekspediciji u oblast u kojoj ivi pleme Pokot. Bio sam pozvan da ritualno pristupim plemenu, i uinio sam to. Upoznao sam plemenske vraeve i vraare, i razgovarao sa evropskim doktorima medicine koji su potvrdili korisnost nekih od tradicionalnih plemenskih lekova. Odluio sam da detaljnije izuim Pokot medicinu i obeao sebi da u se posle posete Nepalu vratiti u Keniju. U Nepalu me je, meutim, jedan lekar Mirovnih snaga upoznao sa reju Ajurveda, a tibetanska Kalaakra inicijacija kojoj sam potom prisustvovao u Indiji uputila me je u praktine koristi od joge. Uprkos bojaznima koje sam imao na osnovu svojih prvih utisaka o Indiji, znao sam da treba da ostanem tamo i prouavam njena drevna umea fizikog, psihikog i duhovnog isceljivanja. Umee leenja Jedna od prvih stvari koje sam nauio bilo je to da je medicina umetnost. Do tada sam se drao preovlaujueg mehanistikog pogleda na ivot, po kojem je ovek u osnovi mislea maina, a bolest i zdravlje su uglavnom pitanja tehnike odravanja. Ajurveda me je nauila da, kao i ostale umetnosti, terapija postaje isceljenje samo kada je sprovodi iscelitelj. Zanatlije mogu da naslikaju slike, da prave grnariju ili komponuju muzika dela, ali njihovi proizvodi su beivotni ukoliko nisu u stanju da, kao umetnici, udahnu ivot u kreaciju. Sada znam da je valjana medicina plod braka umetnosti i nauke. Kuvanje je nauka, ali nijedan nauniki pripremljen sufle ne moe da se meri sa onim koji pripravi glavni kuvar. Glavni kuvar moda ne zna nita o termodinamici pripreme hrane, ali zna kako da od svog jela uini pravo zadovoljstvo za ovekovo nepce. Glavni kuvar je umetnik kuvanja. Ajurvedski lekar mora da bude dobar kuvar isto koliko i doktor, poto se valjan lek priprema ba kao i dobro jelo. Kuvanje je jedan aspekt ajurvedskog umea, a ajurvedska terapija je uspena samo ukoliko lekar ima isto toliko oseaja za terapiju koliko vet kuvar ima oseaja za pitu s jabukama. Usklaenost sa Prirodom donosi taj oseaj, i omoguuje doktoru da se priblii idealu lekara kao intuitivnog iscelitelja. Ajurveda nije nenauna; ona je prodrla dalje od nauke. U itavoj istoriji oveanstva ne postoji lekar koji je ikada izleio pacijenta, niti e to ikome ikada uspeti, poto je Priroda jedina koja moe da izlei. Posao lekara nije da stvaraju uda. Pravi lekar je uitelj koji pomae svojim pacijentima da na

svim nivoima vre uticaj na svoje probleme. Lekari treba da koriste svoje poznavanje istorije pacijentovih bolesti i njegovog trenutnog stanja kako bi naslutili budue mogunosti za zdravlje i uspostavili strategiju leenja za dotinu osobu. Pravi lekari uda preputaju Prirodi, nudei sebe kao kanale kroz koje Priroda moe da sprovodi svoju magiju. Svaki lekar ima bezuslovnu dunost da u svakom trenutku ulae maksimum energije u leenju svih svojih pacijenata, ak i u toku uspostavljanja dijagnoze. Ajurveda je vie od medicinskog sistema; ona je nain ivota, nain saradnje sa Prirodom i ivljenja u usklaenosti sa Njom. U Ajurvedi zdravlje znai isto to i harmonija, a nema kraja usavravanju harmonije koju moete da ostvarite ukoliko ozbiljno poradite na tome. U ovom metodu ivljenja prevencija je vanija od leenja, pri emu se ni leenje ne zapostavlja. Neki prigovaraju da Ajurveda sporo deluje, ali i sama ta sporost je esto zasluna za uklanjanje uzroka bolesti, naroito u dananje vreme kada mnogi od nas pate od bolesti uurbanosti. Ajurveda uravnoteuje i podmlauje organizam, smanjujui njegovu podlonost oboljenjima i jaajui mu imunitet kako bi se spreio razvoj nove bolesti. Mi ljudi zapravo se nismo mnogo promenili u toku celokupne zabeleene istorije. Nema sumnje da nam je tehnologija uznapredovala, ali tela i umovi su nam gotovo istovetni kao kod naih predaka, koji su patili od istih bolesti i pokazivali iste osobine, od kojih su neke dostojne divljenja a neke prezira. Neprekinuti lanac ajurvedskog iskustva moe mnogo toga da kae o nama danas. Njene terapije, kao i metodi za utvrivanje odgovarajue terapije za svaku pojedinu situaciju, bili su ispitani od strane mnogo hiljada lekara na mnogo miliona pacijenata. Njene teorije izdrale su probu vremena. U drevna vremena., kada je Ajurveda nastajala, ljudi su mnogo manje bili u stanju da kontroliu svoje spoljno okruenje no to mi to danas moemo. Nisu imali drugog izbora do da se uzdaju u Prirodu. Poto su im nedostajali vrhunski instrumenti, kultivisali su svoje intuitivne moi, a poto su iveli u neposrednom prirodnom okruenju bilo im je lako da ustanove medicinsku delotvornost biljaka, ivotinja i minerala. Eksperimentisali su na sebi samima, a svoja zapaanja prenosili su na potomke. To prikupljeno medicinsko znanje odavno je bilo sistematizovano u obliku Ajurvede. Nai drevni preci koristili su ljudski um za svoje kompjuterske sisteme. Usavrili su sposobnost uenja napamet, tako da je svaki lekar predstavljao pravo skladite medicinskih podataka, a za praktino usmeravanje terapija koristili su svoje izrazito razvijene i prefinjene intuitivne moi. Nainili su od Ajurvede umetnost leenja, i ustanovili da istinski cilj medicinskog sistema ne treba da bude nita manje od postizanja besmrtnosti.

Zdravlje, individualnost i besmrtnost Svaki ovek je bar jednom u svom ivotu sanjao da postane besmrtan. Uprkos tome to znamo da sve to je stvoreno u svoje vreme biva uniteno, svako od nas potajno gaji nadu da bi Smrt mogla upravo u naem sluaju da napravi izuzetak. Drevni indijski riiji (vidovnjaci) bavili su se ovim pitanjem i izlagali ga u svojim himnama, sakupljenim u najstarijim knjievnim delima ljudskog roda, Vedama, koje predstavljaju temelj indijske kulture. Vede istiu da su duhovno, psihiko i fiziko savrenstvo podjednako neophodni za besmrtnost. U jednoj uvenoj vedskoj molitvi se kae: Vodi me iz tame u svetlost. Vodi me iz neistine u istinu. Vodi me iz smrtnosti u besmrtnost. Budui da se svaka utelovljena jedinka sastoji od tela, uma i duha, stari indijski riiji koji su razvili Nauku o ivotu organizovali su svoju mudrost u tri glavne oblasti znanja: Ajurvedu, koja se prvenstveno bavi fizikim telom; Jogu, koja se pre svega bavi duhom; i Tantru, koja se ponajvie bavi umom. Sve tri imaju istu filozofiju; njihova ispoljavanja se razlikuju samo zato to stavljaju naglasak na razliite aspekte. Ajurveda se najvie zanima za fiziku osnovu ivota, i usredsreuje se na njenu usklaenost koja podstie usklaenost uma i duha. Joga postavlja sebi zadatak da nadzire telo i um kako bi ih osposobila da se usklade sa duhom, a Tantra tei da upotrebi um za uravnoteenje potreba tela i duha. Joga i Tantra su putevi oslobaanja od zavisnosti od sveta. Istinska sloboda je sposobnost da se bude krajnje prilagodljiv. Joga se zasniva na postupnom smanjenju spoljnog unosa; Tantra se oslanja na preobraavanje svih spoljnih unosa tako da ovek vie ne zavisi od njih, ve moe svojevoljno da ih uzme ili ostavi. Joga i Tantra pomau oveku da postane nezavisan. Ajurvedu su riiji osmislili posebno za one pojedince koje ele da na zdrav nain uivaju u svetu. Njene svakodnevne i sezonske ustaljene prakse, dijetetsko usmerenje, nauka o lekovima i protivlekovima za nuspojave navikavanja mogu da vas odre krepkim, otpornim i u punoj snazi do duboke starosti ukoliko moete u dovoljnoj meri da se ograniite da bi precizno sledili njena uputstva. Morate svesno da odluite koliko elite da povlaujete sebi i odajete se ulnim zadovoljstvima, jer je to presudno za vae zdravstveno stanje. Nijedno meze nije bez posledica. Joga tradicionalno preporuuje ljudima da dre svet na pristojnom odstojanju i da ive asketski kako bi ograniili unoenje spoljnih uznemirenja u svoj unutranji ambijent. Takav pristup daje odline rezultate, ali je isuvie strog za veinu naih savremenika. Za Tantru bi se na prvi pogled reklo da odobrava neogranieno odavanje uicima pod izgovorom duhovnosti, ali istinska Tantra je ustvari jedan

krajnje rigorozan sistem kojem moe uspeno da se pristupi tek nakon revnosnog ajurvedskog proiavanja i joginskih vebi. Jogike i tantrike postupke ne treba sprovoditi bez makar elementarne osnove ajurvedskog znanja. Individualna uravnoteenost ili usklaenost ima vertikalnu dimenziju koja predstavlja dinamino uzajamno dejstvo tela, uma i duha jedinke; njena horizontalna dimenzija je balans izmeu jedinke i njenog okruenja. Vae fiziko telo mora da bude u ravnotei sa Prirodom, um mora da vam bude usklaen sa skupnim umom drutva ili grupe u kojoj ivite, a dua mora da vam bude u zadovoljavajuem odnosu sa Univerzalnom Duom ukoliko hoete da budete istinski zdravi. Riiji su celokupan ivot koristili kao svoj udbenik; i lekari moraju to da ine, uei kada i kako valja pristupiti pacijentovom telu, umu i duhu. Sloenu celinu telo-um-duh najlake je uskladiti poinjui od tela, koje je relativno vrsto i postojano. Ravnotea uma i duha, koji su eterini i stoga po prirodi stvari zahtevniji za uravnoteenje, lake se uspostavlja kada telo postane snano i zdravo. To je naroito znaajno danas kada je veina ljudi potpuno zaneta i potinjena materijalnom svetu. Lekar mora da postupa sa pacijentom na onom nivou svesti na kojem ovaj moe da se odazove i reaguje, a budui da je velika veina zaglibljena u fiziku svest, fizika medicina mora prva da bude primenjena. Prilika za primenu mentalne i duhovne medicine neminovno sledi. Svako ljudsko bie je jedinstvena osoba, sa jedinstvenim telesnim, misaonim i duevnim sklopom. Vaa najdragocenija imovina - ivot, vaa je i samo vaa, i razlikuje se od ivota bilo kojeg oveka iz prolosti, sadanjosti ili budunosti. Svaki ovek je neponovljivo ispoljenje Majke Prirode, Kreativne Energije univerzuma. Svako u sebi poseduje deli Univerzalne Due. Vede nam poruuju da svako od nas mora da pronae svoj vlastiti put do potpuno proivljenog ivota, jer jedino izvlaenjem maksimuma iz sebe moemo da se oduimo Prirodi za to to nam je podarila ivot. Potrebni ste svetu da date svoj doprinos ogromnoj kolektivnoj tapiseriji koju zovemo ljudska civilizacija. Svoj najpotpuniji doprinos ivotu moete da pruite samo ukoliko ste zdravi, a zdravlje je i jedino to vas osposobljava da zauzvrat u potpunosti uivate u svom ivotu. Re svastha na sanskritu znai zdravlje. Ona potie od: sva 'bie' + stha 'zasnovano' = svastha 'zasnovano u biu'. 'Bie' ovde oznaava ego; ne frojdovski ego, ve potenciju individualne linosti koja izdvaja svako bie od svakog drugog bia. Ego je ono to mi daje identitet, to mi omoguuje da znam da sam ja - ja, a ne ti, on, ona, mi ili oni. Aspekt linosti koji me neprekidno podsea da sam ja ba ja na sanskritu se zove ahamkara, doslovno 'tvorac, modelar ja'. Poto je svako od nas telo, um i duh, svako poseduje telo-ja, um-ja i duh-ja. Biti 'zasnovan u biu' znai biti zasnovan u svakom od tih bia.

Dananji lekari skloni su da se ne osvru na individualnost. esto posmatraju ljude kao 'jetre' ili 'plua', i zanemaruju organizam koji je domain toj jetri ili pluima. Neki zastupaju terapiju koju najbolje poznaju kao univerzalni lek za sva oboljenja, previajui razlike koje postoje ak i meu pacijentima sa istom boleu. Takva rasparana terapija ne moe da potpomogne ravnoteu u organizmu. Budui da dananji lekari esto ne uspevaju da isplaniraju i prenesu zdravlje na svoje pacijente, dananji pacijenti moraju da naue da sami isplaniraju svoje zdravlje. Svako u dananjem svetu ko eli da bude zdrav ima linu odgovornost da naui o zdravlju to je vie mogue. Svi mi postojimo kao pojedinci naspram pozadine naeg spoljnog okruenja, Majke Prirode. Niko od nas nikada ne moe da bude samo pojedinac, poto svi potiemo od Prirode, koja odreuje nau individualnost. Veina nas se priklanja svetu, neogranieno mu se predajemo i uzdamo se da e svet nastaviti da nas snabdeva potrebnim stvarima i da e nam Priroda pruiti dovoljno probavnog kapaciteta da ih upotrebimo i potroimo. Mnogi to samo-povlaivanje nazivaju slobodom. Uivanje je svakako jedna od svrha ivota, ali ukoliko prekoraite svoje granice gubite sposobnost da uivate. Ogranienje je nerazluno povezano sa ivotom. Ogranieni ste desetinama obaveza i prinuda, kao to su nunost disanja, jela, spavanja, i korienja rei da bi optili sa drugima. A vae najvanije ogranienje je sposobnost vaeg organizma da podnese vaa zadovoljenja i ugaanja. Ili ete se vi svojevoljno obuzdati i ograniiti, ili e vas ograniiti Priroda. Bolest je nain na koji vas Priroda primorava da usporite i odmorite se. Zato se Ona i zove Majka Priroda: Ona vas toliko voli da ne moe da vas gleda kako se upropaujete. Stalno iznova vas upozorava na vae greke, a energine mere preduzima tek kada tvrdoglavo odbijate da je posluate. To je klasian primer sukoba slobode i odgovornosti: ili vi svakodnevno pomalo ograniavate svoju slobodu, ili e vam je Priroda ograniiti danima, nedeljama ili mesecima bez prekida. Zadovoljenje je zakoniti ivotni cilj, ali ono je samo jedan od etiri ivotna cilja. Nijedan ivot nije u celosti proivljen ukoliko se ne postigne svaki od tih ciljeva. A to su: Darma, cilj ispunjavanja dunosti koje su nam odreene na osnovu naeg poloaja u drutvu; Arta, cilj prikupljanja imovine za vreme izvravanja svojih dunosti; Kama, cilj zadovoljavanja pravovaljanih elja uz pomo svoje prikupljene imovine; i Moka, cilj spoznavanja da u ivotu ima jo neto znaajno osim dunosti, imetaka i elja.

Potrebno vam je stabilno mesto u drutvu kako bi obezbedili neophodna sredstva za sreen ivot i priutili sebi slobodno vreme koje vam doputa da ili ugaate sebi ili se posvetite duhovnom isposnitvu. Kakav god da vam je ivotni cilj, potreban vam je zdrav um i zdravo telo da bi ga postigli. Morate da budete zdravi ukoliko elite da stalno i potpuno oseate zadovoljstvo. Mnogi e zapadnjaci prouavati Ajurvedu u nadi da e otkriti uda koja e im omoguiti da nastave sa svojim razmaenim navikama. Moda e nai privremenu potporu i olakanje, ali trajna potpora dolazi samo sa trajnim promenama u nainu ivota. Ti ljudi se zavaravaju isto koliko i ljudi koji se sjate oko prodavaca uda nadajui se duhovnom napredovanju bez napora. Ajurveda je za one koji su spremni da preuzmu odgovornost za sebe. Kada bi Ajurveda bila religija, Priroda bi bila Boginja, a preterano povlaivanje sebi bio bi jedini greh koji bi Ona kanjavala. Ajurveda je sredstvo koje vam omoguuje da uivate u ivotnim zadovoljstvima do one take posle koje takvo uivanje remeti vae zdravlje. Neprekidno zadovoljavanje je zapravo ropstvo i zavisnost, jer to vie konzumiramo to vie postajemo sunji svoje potronje. Prekomerno ugaanje ini nas neslobodnijim poto postajemo manje dovoljni sami sebi. Svaka od naih zavisnosti od kofeina, eera, soli, sportskih spektakala, TV emisija, alkohola, droga, palata za kockanje, i drugih slabosti predstavlja jo jedan ekser u mrtvakom sanduku nae slobode, jo jednu prepreku za individualnost i samosvest. Veina nas ak i ne zna kako da sebi priuti estito zadovoljstvo, a oboljevamo i umiremo od nuspojava svojih zadovoljavanja. Istinski uitak mogu je samo tamo gde postoji istinsko zdravlje. Putovao sam irom SAD, razgovarao sa ljudima o Ajurvedi i nastojao da uvidim ta Ajurveda moe da uini za njih. Ova knjiga je jedan rezultat mojih putovanja. Ona nije izlaganje klasinih principa Ajurvede; zapravo, neki tradicionalni ajurvedski lekar mogao bi da ue u ozbiljnu raspravu sa mnom povodom nekih tvrdnji. Ova knjiga predstavlja moje osobeno tumaenje odreenih ajurvedskih teorija. Zahvalan sam svome uitelju Vimalanandi za ove konstatacije i zapaanja, poto me je on nauio da razmiljam na ovaj nain. Darana, sanskritska re za 'filozofiju', doslovno znai 'vienje'. Filozofiju bi prema tome sainjavale rei koje vam omoguuju da vidite stvari na odreen nain. Ajurveda je filozofija koja lekarima omoguuje da vide pacijente onako kako ih Priroda vidi. Mudraci koji su stvorili Ajurvedu bili su nazivani 'vidovnjacima' zbog njihove sposobnosti da jasno opaaju stvarnost. Oni su bili u stanju da uvide kako funkcionie svet i njegovi delovi, i mogli su da opiu svoja zapaanja reima koje su onima koji su doli posle njih omoguile da posmatraju i uviaju na isti nain. Svaki vidovnjak video je stvari sa drugaijeg stanovita, tako da postoje mnogi sistemi Ajurvede, a ne samo jedan. Pridravajui se te tradicije, svaki ajurvedski

lekar ima svoj lini sistem, izveden iz iskustava Velikih Vidovnjaka i proiren na osnovu vlastitih iskustava. Ova knjiga je delimino izlaganje mog linog iskustva. Ona poinje sa upuivanjem u osnove ajurvedskog pogleda na svet i pokazuje kako ti principi utvruju tipove konstitucije. Zatim razmatra delovanje hrane na konstituciju, skrivena prirodna svojstva hrane, i dobre navike za uspostavljanje i ouvanje zdravlja. Tematika zatim skree na predmete koji istrauju sile koje povezuju telo, um i duh u celinu, koncentriui se na ahamkaru i prirodu individualnog identiteta. Budui da ste zdravi (svastha) onda kada ste utvreni u svom biu, vano je da se ispita kako dolazi do te utvrenosti u biu i kako se ona odrava, kao i to kako na nju utiu loe navike. Sprovedeno je istraivanje uzroka bolesti, koristei gojaznost i artritis kao dva primera ajurvedskog pristupa nadziranju bolesti. Na kraju su rasploavanje i podmlaivanje prikazani u svetlu ahamkare kako bi se razmotrili ezoteriniji metodi uravnoteenja jedinke. Mnoge sanskritske knjige poinju reju 'atha', to znai 'sada', ukazujui da znanje koje dotina knjiga sadri eka unutra, spremno da u svako doba bude izueno od strane svakog ko je otvori. Ajurvedsko znanje je veito i sveobuhvatno, i jednako je valjano i nepobitno danas kao to je to bilo pre 5000 godina i kao to e biti kroz 5000 godina. Pojedinosti mogu da se menjaju, neki naroiti lekovi mogu da se pojavljuju i nestaju, ali sutina znanja ostaje nepovreena. Izuavao sam stare ajurvedske autore, poput arake, Surute i Vagbate, i u prevodu i u originalu. Uzevi njihova uenja k srcu, pokuao sam da primenim sutinu njihove drevne mudrosti na osobenosti naih savremenih problema. Ajurveda je veoma sloena; dao sam sebi slobodu da uzmem iz nje nekoliko uenja za koja smatram da mogu da poslue kao poetna pomagala za one meu nama koji ele da se usavravaju. Moda najvei problem naeg doba je neukorenjenost, bolest izazvana velikom pokretljivou dananjih ljudi. Mi Amerikanci smo ponosni na prilagodljivost nae kulture, koja predstavlja kotao u kojem se dananji svet pretapa. U naem drutvu svako moe, barem teoretski, da iskoristi svoj talenat i ambiciju da stekne slavu i bogatstvo. Nae geslo je: svaki ovek je kralj, ako ni za kog drugog a ono za sebe samog. Uivamo i terevenimo u svojoj neukorenjenosti, i volimo da ivimo nevezani, slobodni od svih spona i ogranienja iz prolosti. Veina naih predaka dola je iz drugih zemalja da bi zaboravila na svoju prolost. Zaboravljanje prolosti je postalo takorei obavezno za prihvatanje amerikanizma. Veliajui na taj nain svoju individualnost, stigli smo dotle da izjednaujemo progres sa zaboravnou, i sada je Progres, onakav kakav je Nauka ovaplotila, postao na idol. Veina nas dri se toga, robujui Progresu. Privrenost progresu ini nas sklonim da pobrkamo individualnost sa suverenitetom. Izraen oseaj individualnog identiteta znaajan je za zdravlje svih

ljudskih bia, ali u starijim drutvima u kojima su svi pripadnici posedovali zajedniku kulturu, pojedinac nije bio jedini odgovoran za odreivanje svog identiteta. Japanac, na primer, zna da je naslednik stare kulture Japana. Mnogo toga u njegovoj linosti razvija se na osnovu prihvatanja ili odbijanja naela te kulture, kao to su duboko potovanje roditelja, starijih i cara. Ameriki kulturni obiaji i naela nisu u nama ni priblino tako duboko ukorenjeni, i Amerikanci su uopte uzevi mnogo manje od drugih naroda spremni da uvaavaju prolost. Poto imamo manje iskustva iz prolosti koje bi nam posluilo kao tlo u koje bi posadili seme naih linosti, moramo vie da se oslanjamo na sopstveno pojedinano iskustvo. Svako od nas uspostavlja linu etiku i moral. To je vrhunac samoljublja. Naalost, veina nas mnogo ulae u svoju posebnost, poto ne posedujemo nita drugo u ega bi mogli sa poverenjem da ulaemo. Na kolektivni stav glasi sauve qui peut (svako za sebe) i stoga svakog izvan jedinke, pa ak i Prirodu, smatramo za neprijatelja. Zaboravnost je razorno oboljenje. Mi savremeni ljudi zaboravili smo svoje korene, zaboravili smo svoje bogove, a sada se revnosno trudimo da zaboravimo i svoje etike principe. to vie zaboravljamo oseamo se slobodnijima i manje ogranienima, nesvesni da nas svaki dodatni gubitak pamenja sve vie udaljava od nae istinske izvornosti. Gradimo za sebe lane linosti izvedene iz povrinskog sloja zavisnosti od povlaivanja naim ulima, definiui slobodu kao neogranieno zadovoljavanje, zaboravljajui pri tom da je itava ta naa samobitnost itekako uslovljena. Lieni komunikacije sa naom unutarnjom majkom, odvojeni smo od svog izvora saoseanja i zaboravljamo na oseanje empatije sa drugim ivim biima. To je razlog zbog kojeg se mnogi od nas ne ustruavaju da uklone bilo ta to niti je deo nas niti nam je od neke oigledne koristi. Zato je nae drutvo nasilno. Naa knjievnost, naa umetnost, naa muzika, ak i naa poljoprivreda je nasilna, pa je i naa medicina podjednako nasilna. Ubijamo pomou antibiotika i antiseptika, a ukoliko nae ubijanje nije dovoljno delotvorno pribegavamo hirurgiji da bismo organ koji nam pravi neprilike uklonili iz nae blizine. Unitavamo telo da bismo ga spasli. 'Utvrenost u biu', meutim, ne znai da se liavate svoga izvora, Bia koje vas je stvorilo. Preterano ulaganje u linost podjednako je nezdravo kao i njegova suprotnost. Unitavanje treba da bude poslednje pribeite; odgajanje, majinsko oseanje negovanja i podrke sebi i svim biima, treba da bude prvenstveno sredstvo. Priroda je uvek velikoduna, i bie milosrdna prema vama onoliko koliko ste vi milosrdni prema sebi i prema drugim biima. Zdravlje ne moete da kupite, isprosite, pozajmite ili ukradete; ono je dar Prirode vama. Ajurveda je proizvod civilizacije koja je duboko ukorenjena u Majci Prirodi. Vidovnjaci su znali da je sveukupna Priroda deo jedinke, poto smo svi nastali iz

nje, ivimo u njoj i vraamo joj se. Prema tome, individualnost je vrlo kratkotrajno stanje koje moe da se rascveta samo uz pomo, a ne neprijateljstvo, Prirode, i to predstavlja nepromenljiv uslov. Karl Jung izrazio je ovo shvatanje nakon posete Indiji 1938. godine: ''Sasvim je moguno da je Indija autentini svet, i da beli ovek ivi u ludnici punoj apstrakcija... ivot se u Indiji jo uvek nije povukao u auru glave. On jo uvek predstavlja celokupno telo koje ivi. Nije nikakvo udo to se Evropljanin tu osea kao da sanja; itav ivot Indije je neto o emu on moe samo da sanja. Kada hodate bosonogi, ne postoji opasnost da zaboravite na zemlju!'' Ova knjiga ima nameru da ponovo upozna zapadnjake sa 'hodanjem bosih nogu' kroz ivot, da bi ponovo stupili u kontakt sa Prirodom. Iako je veoma star, koncept individualne konstitucije nije poznat zapadnjakom umu, i za sve nas predstavlja novi nain da razumemo svoju 'povezanost' sa Prirodom. Ajurveda je pre svega namenjena svim onim ljudima koji dovoenjem samih sebe u sklad tee da deluju kao usklaujue snage u svetu. Naa bahata, nadmena strast koju oseamo prema ugaanju sebi zatrovala je na svet. Ukoliko nameravamo da nastavimo da ivimo na ovoj planeti, vreme je da nadoknadimo tetu, kako u sebi tako i u svom okruenju, kako bismo mogli da stiamo gnev Prirode i da se vratimo zdravlju. Svrha Nauke o ivotu, kao to je Vimalananda rekao, jeste da svaki dom uini srenim domom, domom u pravom smislu te rei: utoitem. Svako treba da poseduje istinski dom, sklonite sa kojim uvek moe da rauna, i unutar sebe i izvan sebe. Svi mi imamo Majku u Prirodi, i jedino Ona moe da nas vodi ka domu.

Prvo poglavlje Doe i ukusi Svako od nas zadrava odvojenost od drugih ivih bia dokle god nam Priroda doputa da ostanemo u ivotu. Priroda nam daje prostor omeen koom i probavnim traktom da ga nazivamo svojim sopstvenim. Sve to je izvan koe predstavlja deo okruenja. Ti si deo mog okruenja, a ja sam deo tvog okruenja. Priroda je ukupni zbir svih jedinki i njihovih okruenja. Unutar vaeg probavnog trakta nalazi se materija koja je prvobitno bila deo vaeg okruenja. Jednom je posedovala vlastito zasebno postojanje, svoju pojedinanost; sada se nalazi na metabolikom ispitivanju, i nastoji da poloi probavne ispite da bi postala deo vas. Ukoliko bi u vaem eluano-crevnom traktu postojao neki procep, neto od te materije isteklo bi u vau telesnu upljinu. Poto je vae telo u stanju da je prepozna kao tuu, dolo bi do estoke reakcije, koja bi vas vrlo brzo usmrtila ukoliko bi joj se dozvolilo da uzme maha. Ukoliko bi vaa spoljna koa podbacila u obavljanju svog zadatka, kao to moe da se dogodi nakon tekih opekotina, strani razbojnici prodrli bi u va organizam, to bi takoe moglo da ima za posledicu vau smrt. Za svoje neprekidno svakodnevno postojanje moemo da zahvalimo zadivljujuoj postojanosti te dve granine povrine naeg tela, spoljne koe tela i unutarnje koe utrobe. Bolesti su bia sa parazitskim namerama. Neke imaju kolektivna tela, poput glisti, bakterija i virusa, i pokazuju znake kolektivne svesti ba kao i zadruni insekti poput mrava i termita. Druge bolesti nemaju vlastita tela i 'preuzimaju vlast' nad organizmom da bi izvrile nasilje nad individualnim egzistencijama. Neki drugi, pak, entiteti kao to je rak, nastaju unutar tela. O kojem god uljezu da se radi, do ozdravljenje dolazi kada je strano telo (tj. tui identitet) uklonjeno iz organizma i domainov uroeni identitet vraa se u normalu. Tuini nisu dobrodoli u zdravom telu. Neizbalansiran organizam podstie nepravilnu probavu hrane, koja proizvodi fizike i psihike toksine, koji se na sanskritu zovu 'Ama'. Ama slui kao hrana za parazite i pomae im da se razvijaju u organizmu. Loa probava nastaje usled loih prehranbenih i ivotnih navika, namernog, samovoljnog uputanja u nezdrave postupke koji se zajedniki nazivaju 'pranaparada', odnosno 'zloini protiv mudrosti'. Loa probava spreava hranljive sastojke da stignu do tkiva, i oslabljuje imunitet domaina.

Aura predstavlja prvu liniju odbrane od parazitskih bia. Drugu liniju odbrane sainjavaju koa i utroba. Trea linija odbrane je imuni sistem, koji slui da presretne i uniti sve parazite koji na neki nain uspeju da se probiju kroz prve dve linije. Imuni sistem, koji je u vezi i sa koom i sa utrobom, je vrlo osetljiv i svestan organ, 'esto ulo' za detektovanje uljeza. To je sloena mrea T-elija, B-elija, antitela i limfokina, sistem zapanjujue kompleksnosti koji je itav pod kontrolom jednog jedinog upravitelja: Ahamkare. Ahamkara neprekidno poistoveuje sebe sa svakom od milijardi elija u telu. Vaa Ahamkara stalno podsea svaku od vaih elija na njen identitet kao podjedinice tog vanog i velianstvenog bia poznatog kao Vi. Ahamkara osigurava da samo onim elijama koje ispoljavaju podaniku vernost svome vrhovnom gospodaru bude dozvoljeno da ive u telu. Svi tuinci se love, hvataju i nemilosrdno unitavaju, a svi pobunjenici mutanti ili kancerozne elije bivaju bespotedno pogubljeni kao upozorenje ostalim elijama koje bi mogle da se usude da se usprotive vaoj vladavini. Moete da ostanete ivi, bezbedni u svome dvorcu, samo dotle dok vaa Ahamkara slui kao va garnizonski upravitelj. Kada je ona ozleena, strana bia imaju priliku da pronau slabu taku u vaim odbrambenim redovima i da vas savladaju. Kada ona, tamniar koji prisiljava vae elije da rade za vas, napusti svoju dunost, svi zatvorenici slobodni su da idu kud im je volja, i vi umirete. Ona je vaa supruga, vaa ljubavnica, va prijatelj, va obavetajac i savetodavac, i vaa slukinja. Ona je sve sa ime moete da raunate. A pre svega, ona je vaa majka. Ahamkara je enskog roda zato to predstavlja deli Boanske Majke, Boginje Prirode. Ona je vaa supruga zato to je uvek sa vama, obavezana brakom tela sa umom i duom koja ste vi. Ona je vaa ljubavnica zbog toga to jedino snaga njene ljubavi moe da povee sve vae elije u jednu celinu i da ih navede da skladno funkcioniu kao objedinjeno bie. Ona je va prijatelj zato to je uvek tu da saosea sa vama. Ona vas upuuje i savetuje s obzirom na va lini interes. Kao slukinja, ona neumorno radi da bi vas odrala u pogonu. Najvaniji od svih tih aspekata je njen majinski odnos prema vama. Princip 'ja sam' pripaja sebi sve gradivne blokove koji vas sainjavaju: Pet Velikih Elemenata koji formiraju vae telo, ulne organe i um. Roeni ste upravo zahvaljujui tom 'tvorcu (modelaru) ja', te je stoga ona vaa majka. Drevni riiji su to vrlo dobro znali, i oboavali su svoje vlastite Ahamkare kao majke kako bi sa njima stupili u odnos ispunjen ljubavlju. Indijci ne nazivaju Indiju otadbinom nego svojom 'majkomzemljom' zbog toga to su riiji u svojoj transcendentnoj mudrosti uvideli tvoraki znaaj Majke Prirode. ak je i sam Adi ankaraarja, zaetnik deset sekti samoodriuih monaha koji su se klonili svih uobiajenih meuljudskih uticaja, nalagao kult Boginje u svim svojim manastirima.

Bolesti nastaju kada je Ahamkara potitena i u nevolji, usled ega opada imunitet. Sanskritska re za imunitet glasi 'vjadikamatva', to bi doslovno prevedeno znailo 'opratanje bolestima'. Svoje zdravlje zadravate samo dotle dok ste spremni da oprostite svom stresu, da slegnete ramenima kad vas snau nedae i da se prilagodite novim situacijama. Opiranje promeni uvek ometa funkcionisanje imuniteta. Stara sanskritska izreka kae: ''Kama a anani'' sutina majinske ljubavi je pratanje. Povreivanje Ahamkare-majke oslabljuje nae priroeno pratanje i ini nas podlonim oboljenju. Nega i leenje Ahamkare je vrhunska medicina. Indijskim mudracima odavno je bilo poznato da je dobro duhovno zdravlje preduslov za dobro fiziko i psihiko zdravlje. Duhovno zdravlje je dinamika ravnotea izmeu vrsto integrisane individualne linosti i kosmike linosti Prirode, ravnotea koja je moguna samo dotle dok bie pamti svoj dug Majci Prirodi. Samo besmrtna bia mogu da budu potpuno zdrava, poto su jedino ona toliko osposobila svoje Ahamkare da nikakvo strano bie nikada ne moe da prodre u njih. Indijski drevni riiji sprovodili su dugotrajne pokore da bi potpuno razbudili, osvestili i kontrolisali svoje Ahamkare, i stoga su uspeli da postanu besmrtni. Budui da su eleli da prenesu svoja iskustva drugima, uspostavili su sistem filozofskog 'vienja' koji izuavaoci Ajurvede koriste u posmatranju utelovljenog ivota. Kada su mudri riiji razmotrili svoje sopstveno iskustvo i konsultovali svoju intuiciju, uvideli su da ljudska svest, volja i identitet moraju biti delii svesti, volje i identiteta Prirode. Istananost njihovih moi opaanja i shvatanja omoguila im je da stupe u vezu sa Prirodom i da neposredno opte sa njom. Jedna od prvih stvari koju su nauili ticala se strukture i porekla univerzuma. Priroda im je saoptila da u poetku postoji isto Postojanje koje osea elju da se ispolji, i razdvaja se na Svest i Volju koje zatim sklapaju brak. Njihov plod je Intelekt koji predstavlja mo rasuivanja. Intelekt zatim evoluira u Ahamkaru koja je 'tvorac ja'. Univerzum se ispunjava nebrojenim malim snopovima intelekta sa individualnom samosveu, i svi oni trae nain da se izraze. U skladu sa svojim uroenim sklonostima ti Ahamkara-snopovi ispoljavaju se kao: talasi kinetike energije, Radas

materijalne estice potencijalne energije, Tamas i subjektivna svest, Satva Radas je aktivnost, Tamas je inercija, a Satva je ravnotea izmeu to dvoje; jedino svest moe da uspostavi ravnoteu izmeu kinetike i potencijalne energije. Ahamkara Prirode je dovoljno ogromna da uravnotei energije itavog kosmosa. Ja-svest u ljudima je dovoljna da dri u ravnotei njihove individualne energije. Pojedinani snop 'duha', eljnog da se izrazi, koristi subjektivnu svest, Satvu, da ispolji ulne organe i um. Duh i um se zatim projektuju u fiziko telo, stvoreno od Pet Velikih Elemenata koji nastaju iz Tamasa. ulni organi koriste Radas da se prenesu (tj. odraze) iz tela u spoljni svet kako bi doiveli svoje objekte. Telo je nosilac i sredstvo uma, njegov instrument za ulno zadovoljenje. Um se povlai u svoje telesno utoite svake noi tokom spavanja, kada se umori od tumaranja po spoljnom svetu. Duh sve vreme ostaje u tom sklonitu, i telu obezbeuje ivot a umu svest. Pet Velikih Elemenata Isto kao to su naa tela nainjena od biliona nezavisnih elija, tako smo i svi mi siune elije u univerzalnom organizmu. Poput naih elija, svako od nas ljudi poseduje zasebno postojanje, ali niko od nas nije dovoljno 'slobodan' da ivi nezavisno od celine. U stvari, sve to postoji u spoljnom univerzumu ima svoj duplikat u linom unutranjem univerzumu ivog bia. U njemu je u izmenjenom obliku zastupljena svaka kosmika sila. Unos hranljivih materija u telesne elije i isticanje otpadaka iz njih takoe odlikuje i neprekidni tok hranljivih materija i otpadaka u i van biljaka, ivotinja i ljudi. Prema tome, ne postoji bitna razlika izmeu, recimo, kuvanja vae hrane u loncu u pei i kuvanja vae hrane u loncu vaeg stomaka u pei vae unutranje probavne 'vatre'. U oba sluaja koristi se toplota za pripravljanje hrane radi lake asimilacije. U spoljanjoj pei koriste se plamenovi a u unutranjoj kiselina i enzimi, ali princip pripreme hrane je u oba sluaja identian. Riiji su koristili teoriju Pet Velikih Elemenata, pravilnije poznatih kao Pet Istaknutih Stanja Materijalnog Postojanja, da bi objasnili kako su unutranje i spoljne sile neprekidno povezane. Pet Velikih Elemenata su: Zemlja vrsto stanje materije, ije izrazito svojstvo je stabilnost, postojanost ili tvrdoa. Zemlja je postojana supstanca. Voda teno stanje materije, ije izrazito svojstvo je teenje. Voda je supstanca bez postojanosti.

Vatra sila koja je u stanju da vrstu materiju pretvori u tenu pa u gasovitu, i obratno, pojaavajui ili smanjujui relativni red u njoj. Izrazito svojstvo vatre je preobraaj, promena. Vatra je oblik bez supstance. Vazduh gasovito stanje materije, ije izrazito svojstvo je pokretljivost ili dinaminost. Vazduh je postojanje bez oblika. Eter polje odnosno podruje iz kojeg se sve ispoljava i u koje se sve vraa; prostor u kojem se dogaaji odvijaju. Eter nema fiziko postojanje; on postoji samo kao rastojanja koja razdvajaju materiju. Tri doe Ovih Pet Elemenata zgunjavaju se u Tri Doe: Vatu, Pitu i Kaphu, koje su po svom dejstvu Vazduh, Vatra i Voda (tim redom). Vata je princip kinetike energije u telu. Poglavito ima udela u nervnom sistemu, i kontrolie sve telesne kretnje. Kapha je princip potencijalne energije, koji nadgleda izdrljivost i podmazanost tela. Telesna tkiva i otpaci koje Vata pomera naokolo su u nadlenosti Kaphe. Pita upravlja ravnoteom kinetike i potencijalne energije tela. Sve aktivnosti Pite sadre varenje ili 'kuvanje', ak i kada se radi o kuvanju misli u teorije u umu. Enzimski i endokrini sistem su glavno polje aktivnosti Pite. Na elijskom nivou Vata podstie hranljive sastojke da uu u elije a otpatke da izau iz njih, Pita vari hranljive sastojke kako bi obezbedila energiju za elijsko funkcionisanje, a strukturu elija regulie Kapha. U probavnom traktu Vata vae i guta hranu, Pita je vari, Vata asimiluje hranljive materije i izbacuje otpatke, a Kapha upravlja luenjima koja podmazuju i tite probavne organe. U umu Vata obnavlja podatke uskladitene u pamenju radi uporeivanja sa novim podacima. Pita obrauje nove podatke i izvlai zakljuke, koje Vata zatim skladiti kao najnovija seanja. Kapha obezbeuje stabilnost koja je umu potrebna da svaki put zahvati jednu misao u jednom trenutku. To troje su sile, a ne supstance. Kapha nije sluz; ona je sila koja kada se projektuje u telu podstie nastajanje sluzi i slina. Pita nije u; to je sila koja izaziva proizvodnju ui. Vata nije gas, ali pojaana Vata prouzrokuje uveani gas. Vata, Pita i Kapha zovu se Doe zbog toga to re Doe znai 'stvari koje mogu da izgube svoj udeo'. Kada Vata, Pita i Kapha nisu u meusobnoj ravnotei i organizam neminovno gubi svoju ravnoteu. Kapha, Vodena Doa, zapravo je povezana i sa Elementom Vode i sa Elementom Zemlje, koji ne poseduju istinsku sklonost jedan prema drugom. Kada uspete pesak u vodu, na primer, on pada na dno posude i tu se zadrava. Koliko god da se trudite pesak e ostati da lebdi u vodi samo dok nastavljate da meate. Mada se neke vrste materije poput obine soli rastvaraju u vodi, sa velikom veinom to nije sluaj.

Kapha je ta sila kojom nas je Priroda snabdela da bi telesna Zemlja (tj. tvrde telesne materije) lebdela u Vodi tela (njegovim tenostima) u podesnoj razmeri. Bilo gde da telo postane isuvie vrsto, tu uvek nastaje problem. Na primer, kamen u ui i u bubregu. To su stvrdnjavanja Zemlje koja je preterano liena Vode, te je onemogueno nastavljanje slobodnog protoka. Takoe, kada je previe Vode a nedovoljno Zemlje u organizmu, moe da doe do smetnji kao to je edem. Kapha prisiljava Vodu i Zemlju, koje bi inae odbile da uzajamno deluju, da se pravilno ujedinjuju i da ostanu u ravnotei. Pita, Vatreni Element, povezana je i sa Vatrom i sa Vodom. Dok bi Voda i Zemlja volele da mogu da ignoriu jedna drugu i uzajamno su neaktivne kada se pomeaju, Vatra i Voda su uvek suparnike sile. Svaki put kada pomeate Vatru i Vodu, jedna od njih mora da ispadne nadmona. Ukoliko je vie Vatre nego Vode, Vatra uzrokuje da Voda iskipi ili ispari; ukoliko je vie Vode nego Vatre, Voda ak i dok vri potapa Vatru. Zadatak Pite je da takva dva suparnika natera na saradnju. Sve 'vatre' u telu sadrane su u vodi. eluana kiselina, na primer, je izuzetno snana kiselina, sa ph-vrednou 2. Ona sagoreva sve to dodirne, poput otvorenog plamena ili opekotina koje munjevito prodiru tkivo. Kiselina je Vatra sadrana u Vodi. Kada Vatra preovlauje u toj meavini, kiselina progoreva kroz prirodna sredstva za zadravanje koja Voda predvia. Ukoliko se to dogodi u stomaku, stvara se ir na elucu. Kada Voda preovlada ona gasi Vatru, uzrokujui lou probavu. Jedino njihovo posredovanje koje obezbeuje zdrava Pita moe da odri ovaj nezgodni savez Vatre i Vode funkcionalnim. Vazduh i Eter sainjavaju Vatu. Vazduh, nalik vetru u spoljnom svetu, moe neometano da se kree kroz telo samo kada mu na putu ne stoje nikakve prepreke. U svom domu ste bezbedni od snanog vetra, osim ukoliko se dogodi da je vetar toliko snaan da vam srui zidove. Slino tome, nedovoljno praznog prostora (Etera) ometa prikladno kretanje Vazduha, osim ukoliko sila Vazduha ne naraste u dovoljnoj meri da sama sebi probije nesmetan prolaz. Eter je potpuno nepokretan; Vazduh je potpuno pokretljiv. Vazduh uvek nastoji da se rairi van svih ogranienja. Ukoliko ta tenja postane prejako izraena, sve ograniavajue strukture bivaju razorene. S druge strane, previe praznog prostora i nedovoljna energija kretanja mogu da dovedu do zastoja, sa tetnim posledicama po zdravlje. Emfizem je jedan primer takvog stanja; drugi je jedna vrsta zatvora koja nastaje posle preterane primene klistiranja. Jedino zdrava Vata moe da odri Vazduh i Eter u uzajamnoj ravnotei. Zadatak Vate je da osigura da Etera bude upravo onoliko koliko je potrebno za ulazak Vazduha. Ove tri Doe imaju kvalitete, odnosno osobine koje obeleavaju njihova dejstva na organizam. One su:

Vata suva hladna laka neravnomerna pokretljiva razreena gruba

Pita masna vrua laka estoka tena neista itka

Kapha masna hladna teka ustaljena gusta zbijena glatka

Vata poseduje sve osobine koje obino povezujemo sa vazduhom. Ona sui, ba kao to ak i blag, vlaan povetarac na kraju osui ve rairen na uetu. Ona rashlauje, ba kao to i topao vetar moe da rashladi telo tako to mu odnosi znoj sa koe. Ona ini neravnim i hrapavim, kao to i pustinjski vetar izlae eroziji visoravni i usamljene breuljke. Stihijska je, neredovna; obino dolazi u naletima i naglim udarima, a ne kao ravnomerna struja. Vetar nije grub sam po sebi, i nije nuno da bude suv ili hladan da bi izazvao suvou ili hladnou. Njegova prirodna, nepromenljiva svojstva imaju prednost nad uslovljenim svojstvima koja prima iz svoje okoline. I Pita isto tako proizvodi svoja dejstva usled sebi svojstvenih osobina. Masna je, uljasta, ne zato to je vatra masna ve zato to ulja i masti blistavo gore u vatri. Poput vatre je vrua, estoka, i lagana, a njena prilagodljivost, fluidnost i prozirnost potiu od injenice da je Vatra sadrana u Vodi. Budui da je fluidna i moe da okrui i guta hranu, sposobna je da vari i preobraava. Sva svojstva Kaphe identina su svojstvima sline. itka je, i zbog toga se sporo kree. Takoe je i hladna, teka, mutna, zbijena, glatka, lepljiva i troma, a to su sve svojstva koja dovodimo u vezu sa blatom, materijom sastavljenom od Zemlje zadrane u Vodi. Jogurt je karakteristian primer Kapha-vrste hrane jer i on poseduje sve ove osobine. Valja zapaziti da: I Pita i Kapha su uljevite, a Vata je suva, tako da je suvoa svojstvo Vate. Suvoa se pojavljuje u telu ili umu samo kada postoji poremeaj u Vati. Suvoa je nuspojava kretanja, koje predstavlja fizioloku funkciju Vate. Neravnost, tj. hrapavost preterane suvoe dovodi do poremeaja u telu i umu. I Vata i Kapha su hladne, a Pita je vrua, tako da je toplota svojstvo Pite. Vrelina se pojavljuje u telu ili umu samo kada postoji poremeaj Pite. Toplota je nuspojava preoblikovanja, tj. preobraaja, to predstavlja fizioloku funkciju Pite. estina preterane toplote uzrokuje prenadraenost tela i uma. I Vata i Pita su lagane, a Kapha je teka, tako da je teina odlika Kaphe. Teina se u telu i umu pojavljuje samo kada postoji poremeaj Kaphe.

Teina je nuspojava stabilnosti, tj. postojanosti, koja predstavlja fizioloku funkciju Kaphe. itkost preterane teine izaziva sporost u telu i umu. Poto Vata, Pita i Kapha poseduju naroita priroena svojstva, one imaju i karakteristine sklonosti prema odreenim organima tela. Sve tri su prisutne u svakoj eliji, poto su neophodne za ivot, ali tee ka tome da se sakupljaju u izvesnim oblastima: Vata mozak srce debelo crevo kosti plua beika kotana sr nervni sistem Pita koa oi jetra mozak krv slezina lezde sa unutranjim luenjem tanko crevo Kapha mozak zglobovi usta limfa stomak pluno udubljenje udubljenje srane kese

Vata i Kapha su meusobno gotovo potpuno suprotne po kvalitetu. Kapha, koja predstavlja sva potencijalna stanja energije u telu, dozvoljava da energija bude uskladitena. Vata, koja predstavlja sva kinetika stanja energije u telu, izaziva oslobaanje uskladitene energije. Vata potpomae promenu, ali prekomerna promena moe da dovede do prenadraenosti. Kapha izaziva zastoj, ali preterani zastoj dovodi do neaktivnosti. Pita je zaduena za uravnoteenje te dve dijametralno suprotne sile. Vata i Kapha se iz praktinih razloga skupljaju blizu jedna druge. Srce i plua su stalno u pokretu i zato im je potrebno stalno podmazivanje. Vata obezbeuje kretanje, a Kapha podmazivanje. Previe kretanja troi mazivo; previe maziva ometa aktivnost. U zglobovima, sinovijalna tenost obezbeuje podmazanost i zatitu. Mozak i kimeni stub, ije kretanje je uslovljeno nervnim impulsima, plivaju u cerebrospinalnoj tenosti. Sluz titi oblogu creva celom njihovom duinom, omoguujui da hrana neometano prolazi kroz njih. Kretanje i postojanost, i sila koja ih dri u ravnotei: Vata, Kapha i Pita. Svaka od ove tri sile neophodna je za ivot, ali one mogu da izazovu i veliku tetu ukoliko im se dozvoli da narue meusobnu usklaenost. Ta dvostrana osobenost postoji zato to su to Doe, okolnosti koje su esto u pometnji. To zapravo nije njihova greka, budui da im je dodeljen veoma teak zadatak. Kapha mora da prevazie obostranu ravnodunost Vode i Zemlje i da ih navede da slono funkcioniu, Pita mora da potisne prirodno neprijateljstvo koje Voda i Vatra oseaju

jedna prema drugoj, a Vata je primorana da koristi inertni Eter kako bi pokuala da obuzda udljivi Vazduh. U stvari je iznenaujue to to one tako dobro funkcioniu. Poto su one izrazito suprotnog dejstva, telo ne moe sebi da dozvoli da ih uskladiti na dui vremenski period, kao to ni jedno postrojenje nuklearne energije nije u mogunosti da gomila radioaktivni otpad. Zbog toga se one redovno izbacuju iz tela za vreme obavljanja njihovih funkcija. Sila Kaphe se stalno izbacuje iz tela preko sluzi i sline, Pita se redovno izluuje preko kiseline i ui, a Vata se eliminie i u vidu gasa i u vidu miine ili nervne energije. est ukusa Sistematsko odstranjivanje Doa vano je zbog toga to ih redovni metaboliki procesi stalno proizvode. U kojoj meri vae telo proizvodi svaku pojedinu Dou zavisi prvenstveno od toga koje Ukuse unosite u sebe. Ukusi utiu na ravnoteu Doa u telu. Kao i Doe, i oni potiu od Pet Velikih Elemenata. Piemo ih ovde velikim slovima zato to oni vre veliki uticaj na sve delove organizma, a ne samo na jezik: Slatko Uglavnom se sastoji od Zemlje i Vode; poveava Kaphu, a smanjuje Pitu i Vatu; rashlaujue je, teko i masno. Hrani i stimulie telo i um, i umiruje glad i e. Uveava sva tkiva. Kiselo Uglavnom se sastoji od Zemlje i Vatre; uveava Kaphu i Pitu, a smanjuje Vatu; zagrevajue je, teko i masno. Kiselo okrepljuje bie, podstie eliminaciju otpadaka, ublaava greve i drhtavice, i poboljava apetit i probavu. Slano Uglavnom se sastoji od Vode i Vatre; uveava Kaphu i Pitu, a umanjuje Vatu; teko je, zagrevajue i masno. Slano uklanja otpatke i isti telo, i poveava probavni kapacitet i apetit. Smekava i olabavljuje tkiva. Ljuto Uglavnom se sastoji od Vatre i Vazduha; Ljuto (koje je papreno i pikantno kao ljute papriice) uveava Pitu i Vatu, a smanjuje Kaphu; zagrevajue je, lagano i suvo. Ljuto isteruje sve vrste luevine iz tela, i smanjuje sve Kapha-ste materije kao to su seme, mleko i masnoa. Pojaava apetit. Gorko Uglavnom se sastoji od Vazduha i Etera; poveava Vatu, a smanjuje Pitu i Kaphu; rashlaujue je, lagano i suvo. Gorko proiava i sui sve sekrete, deluje kao anti-afrodizijak, i donosi organizmu usklaenost tako to sve Ukuse vraa u prirodnu ravnoteu. Pojaava apetit, i spreava kona oboljenja i groznice. Oporo Uglavnom se sastoji od Vazduha i Etera; Oporo (koje ini da vam se usta skupljaju) uveava Vatu, a smanjuje Pitu i Kaphu; rashlaujue je, lagano i

suvo. Oporo lei, preiava, i zbija sve delove tela. Smanjuje sva luenja, i deluje kao anti-afrodizijak. Svi ti Ukusi su vani za pravilno funkcionisanje organizma, i stiu do nas prvenstveno putem hrane. Moj uitelj Vimalananda uvek je tvrdio da je presudno ta vari i apsorbuje, a ne ta jede. Najzdravija hrana na svetu je najsmrtonosniji otrov ukoliko ne moete estito da je probavite i asimilujete. Probava poinje u ustima u trenutku kada jezik okusi hranu. Ukusi hrane prenose se direktno u mozak, koji utvruje koja vrsta masti, proteina ili ugljenog hidrata je uneta u organizam i koju vrstu sokova treba izluiti za optimalno varenje. Dok hrana ne stigne do stomaka probavni organi moraju da budu spremni za nju. Restorani koji hvale ukusna jela upuuju svoju hvalu na pogrenu adresu, poto je Ukus ustvari prisutan u ustima, a ne u hrani. Na primer, jelo koje je opisano kao Slatko je jelo koje je veina zdravih osoba u normalnim okolnostima doivela kao Slatko. Naranda je obino i Slatka i Kisela, ali s obzirom na stanje vaeg ula ukusa ponekad moe da vam se ini vie Slatka, a ponekad vie Kisela. Radi eksperimenta, presecite narandu na dve polovine i pojedite jednu od njih. Zatim uzmite kaiicu neeg Slatkog, poput meda ili javorovog sirupa, pa onda pojedite drugu polovinu narande. Ma koliko da vam se prva polovina inila Slatkom, druga polovina narande bie vam manje Slatka, a vie Kisela. Nije se promenila naranda, ve vae ulo ukusa. Zaslaiva koji ste uzeli zadovoljio je i zasitio kapacitet vaeg tela za Slatko. Kada je druga polovina narande ula u vaa usta, jezik je odbacio ukus kojeg je imao u izobilju i selektivno osetio Kiselo, drugi ukus narande. Sledei primer unutranje prirode ukusa koristi indijsko lie maduvinaini, to u prevodu znai 'ubica Slatkog'. vakanjem tog lia privremeno se ponitava Sladak Ukus. ak i posle male koliine, eer gubi svoju Slatkou i jezik vam osea samo njegovu strukturu, ali ne i ukus. Poto je Slatko jedini ukus eera, on postaje nalik topljivom pesku. Jabuke zadravaju svoju Kiselost i kada se izgubi Slatkoa; slatki koren gubi Slatkou i zadrava vei deo svoje Gorine. Neto Gorine se gubi poto taj list donekle smanjuje i Gorko. Slatko i Gorko su dve strane istog novia. Ukus ne nestaje iz hrane ak ni nakon to je svarena. Svaka od vaih elija poseduje elementarni oseaj ukusa, i na svaku utie ukus hranljivih materija. Poto svaka elija u vaem telu deluje na svaku drugu eliju, i poto sve te elije deluju na vaa ula i um, ukusi u hrani koju jedete vre presudan uticaj na vau svest i vae zdravlje. Ukus ima prevagu nad svim drugim fizikim uticajima na jedinku, ak i nad Doama, poto predstavlja prvi ulazni podatak koji organizam prima od unetog jela. Sve to jedete ima tri mogunosti da utie na va organizam:

Dejstvo koje hrana vri na vas pre poetka varenja jeste ukus koji va jezik preuzima iz nje dok se nalazi u ustima. To dejstvo naziva se Rasa, ili Ukus. Drugo dejstvo, koje se osea za vreme varenja, je Virja, ili Energija hrane. 'Vrua' hrana poveava sposobnost tela da vari, oslobaajui energiju za druge metabolike zadatke. 'Hladna' hrana iziskuje dodatnu energiju za svoju probavu. Stomak dobija tu energiju iz ostatka tela, usled ega ono mora da smanji ostale svoje aktivnosti. Vipaka, ili Postprobavno dejstvo je ono to se deava posle varenja, kada su hranljivi sastojci asimilovani duboko u tkivima. Slatko i Slano obino proizvode Slatko, zadovoljavajue, hranljivo dejstvo kada se svare, istu dobit za va organizam. Kiselo po pravilu proizvodi Kiselo dejstvo, poveavajui elju za novim stvarima za varenje, ali vam pri tom niti ta dodaje niti oduzima. Gorko, Ljuto i Oporo u veini sluajeva proizvode Ljuto, usled ega se stvari, i fizike i psihike, upotrebljavaju i troe ili istiu iz vas. Gorko i Oporo umanjuju Pitu, jer mada je njihovo postprobavno dejstvo obino Ljuto (a ono uveava Pitu), njihov hladan ukus i energija vie nego nadoknauju proizvedenu Ljutinu. Ukus Slatko Kiselo Slano Ljuto Gorko Oporo Energija Hladno Toplo Toplo Toplo Hladno Hladno Postprobavno dejstvo Slatko Kiselo Slatko Ljuto Ljuto Ljuto

Kiselo, Slano i Ljuto uvek su 'topli', a Slatko, Gorko i Oporo uvek su 'hladni', meutim ponekad se dogaa da tvar ima zagrevajui ukus a hladnu energiju, to znai da kada se unese u telo pojaava mo varenja, ali u toku samog varenja ne pojaava Pitu. A ponekad moe da bude i sasvim suprotno: tvar moe da ima rashlaujui ukus a toplu energiju, tako da smanjuje apetit kad se jede, ali poveava priliv probavnog soka za vreme same probave. Na primer, kuvani luk ima Sladak ukus, toplu energiju, i Slatko postprobavno dejstvo. On umiruje glad svojim Slatkim ukusom i potpomae anabolizam (apsorpciju energije) svojim Slatkim postprobavnim dejstvom, ali njegova hladna energija ne dozvoljava da Kapha bude poremeena njegovom Slatkoom. Limun ima Kiseo i Gorak ukus, hladnu energiju, i Slatko postprobavno dejstvo. Poto je Gorak on okrepljuje telo i spreava poveava Kaphe; a poto je i Kiseo, pojaava varenje i apetit i oslobaa Vatu. Njegova hladna energija spreava remeenje Pite, a svojim Slatkim postprobavnim dejstvom pomae hranjenje tkiva.

Tvari koje najdelotvornije uravnoteuju organizam obino su one koje su najree po strukturi svojih svojstava. POSLEDICE PREKOMERNE UPOTREBE Ravnoteu izmeu est Ukusa moete da odravate sve dok ne insistirate na prekomernoj upotrebi jednog ili vie njih. Posledice prekomerne upotrebe specifinih ukusa obuhvataju: Slatko gojaznost, dijabetes, vodena bolest, paraziti, zakrenje krvotoka, upala oka, loa probava, povraanje, gasovi, tromost i tupost, respiratorna preoptereenost, i drugi Kapha-sti poremeaji. Kiselo oseaji peckanja, svrabovi, vrtoglavica, prerano starenje, mlitavost tela, gnojenje. Slano zapaljenje, edem, lako krvarenje, kone bolesti ukljuujui herpes i osip, oboljenja zglobova, impotencija, prevremeno boranje koe, prevremeno elavljenje. Ljuto bol, vrtoglavica, gubljenje svesti, suvoa usta, drhtavice, iznurenost, mravljenje, oseaji peckanja, groznica, pojaana e, suenje polnih luevina. Gorko sva oboljenja Vate ukljuujui ukoenost, izmravelost, probadanja, lomove i greve u stomaku, vrtoglavicu, glavobolju, krutost, drhtavice, umanjenje polnih luevina. Oporo svi oblici poremeaja Vate ukljuujui drhtavice, hirovitost, zatvor, suvou tela, nadutost, peckajuu utrnulost, izmravelost, e, umanjenje polnih luevina. Slano je najvaniji ukus za regulisanje Vate, zato to je teko, masno i zagrevajue, i poboljava probavu. Za njim sledi Kiselo, pa Slatko. Gorko je najbolji ukus za regulisanje Pite, zato to rashlauje i sui. Za njim sledi Slatko, pa Oporo. Ljuto je najpogodniji ukus za regulisanje Kaphe, jer je zagrevajue, lagano i suvo, i tera izluenja napolje iz tela. Za njim sledi Gorko, pa Oporo. Jaina ukusa u hrani odreuje njihovo dejstvo na Doe. Prva dva fizika ispoljenja poremeaja u telesnim tkivima su brkanje jednog ukusa za drugi i potpuna nesposobnost da se oseti ukus. Oba ova poremeaja su najee rezultat preterane upotrebe jednog ili vie ukusa. Ta otupelost ula ukusa onemoguuje mozak da na pravilan nain pripremi telo za hranu koja ulazi u njega. To ometa pravilno varenje. est Ukusa su jo znaajniji za um nego za telo, zbog toga to um udi za ulnim podstrekom. Postoje dve grupe ula: pet ula opaanja, koje svi dobro poznajemo, i pet ula delanja, a to su glas, ruke, noge, genitalije i anus. Svako ulo

opaanja predstavlja kanal u koji um ulazi da bi se izrazio projektujui svoju linost u spoljni svet, i kroz koji se ponovo vraa po zavretku svog izraavanja. Kao i svaki drugi kanal, ulni kanali mogu da pate od oboljenja: mogu da budu suvie proireni ili suvie sueni. Neumerena upotreba ulnog organa preterano iri njegov kanal, to dovodi do slabljenja tog ula tako da um vie ne moe da postigne nikakvo zadovoljstvo od njegovog korienja. Nedovoljno korienje nekog ula suava njegov kanal, a to smanjuje i sposobnost uma da uiva putem tog kanala. Preterano proiren kanal daje Vazduhu suvie Etera i tako ga onemoguava da prikladno ulazi; preterano suen kanal predstavlja prepreku za neometano kretanje Vazduha. Prekomerna upotreba, nedovoljna upotreba, pogrena upotreba i zloupotreba ulnih organa se u Ajurvedi zajedniki smatraju za jedan od tri glavna uzroka oboljenja kod ljudi. PREOVLAUJUA OSEANJA Meu mnogim iniocima koji utiu na irenje i suavanje ulnih kanala, verovatno su najznaajniji ukus i oseanje. Sanskritska re Rasa znai, izmeu ostalog, i 'ukus' i 'oseanje'. Prema pravilima sanskritske gramatike to znai da su ukus i oseanje istovetne sile na razliitim ravnima postojanja. Zapravo, ukus je za telo ono to je oseanje za um. Oseanje u umu tei ka tome da u telu proizvede odgovarajui ukus, isto kao to unoenje odreenog ukusa tei da u umu stvori odgovarajue oseanje. Preovlaujui stavovi i oseanja povezana sa ukusima su: Slatko zadovoljstvo, odnosno zasienost ('slatki ukus uspeha'). Preterano odavanje Slatkom dovodi do njegovih negativnih aspekata, samozadovoljstva i lakomosti. Kiselo spoljna potraga za prisvajanjem stvari. Kiselo prouzrokuje procenjivanje neke stvari kako bi se odredila njena poeljnost, ime se probirljivo poveavaju odreene sklonosti i prohtevi. Preterano ugaanje pri procenjivanju dovodi do zavisti ili ljubomore, to moe da se ispolji kao omalovaavanje eljene stvari, kao u sluaju sindroma 'kiselog groa'. Slano - oduevljenje ivotom, koje pojaava sve elje. Prekomerno povlaivanje tom aru i poletu vodi ka hedonizmu, udnji za odavanjem svim ulnim uicima koji su telu fiziki dostupni, kao to to ini stari morski vuk kada prispe u luku posle dugotrajne plovidbe. Ljuto ekstravertnost (otvorenost, drutvenost), sklonost ka uzbuenju i stimulisanju, a posebno udnja za estinom. Prekomerno uzbuenje i preterano stimulisanje dovode do prenadraljivosti, nestrpljenja i ljutnje ('zajedljiv jezik' ili 'otar odgovor').

Gorko nezadovoljstvo, koje izaziva elju za promenom. Kada morate da progutate 'gorku pilulu', njena gorina razvejava vae samoobmanjivanje i prisiljava vas da se suoite sa stvarnou. Previe razoaranja dovodi do frustriranosti, koja utvruje va organizam u ogorenosti. Jad i nesrea su takoe Gorki. Oporo introverzija (zaahurenost), tenja ka izbegavanju uzbuenja i stimulisanja. Preterana introverzija dovodi do nesigurnosti, teskobe i straha. Oporost izaziva skupljanje, to vas navodi da se 'smeurate kao suva ljiva', i stee 'hladnu, koatu ruku straha' oko vaeg grla. Vaa linost sve vreme nastoji da se odri u najveoj moguoj udobnosti. Ona gleda da dobije zadovoljstvo Slatkog, i posluie se svakim drugim ukusom koji je potreban da ga stekne, birajui 'vrue' i 'hladne' ukuse u skladu sa svojim potrebama. Kiselo, Slano i Ljuto su 'vrui' ukusi, a Slako, Gorko i Oporo 'hladni'. Svako od njima odgovarajuih oseanja je otuda vrue ili hladno. Toplota iri, a hladnoa skuplja; to je opti zakon fizike. Hladnoa suava fizike i psihike kanale, a toplota ih proiruje. Slatko, Gorko i Oporo su rashlaujui ukusi, a njima odgovarajui oseanja su hladna i skuena. Ona umanjuju elju tela da 'jede' nove stvari. Zadovoljenost ili samozadovoljstvo je suavajue oseanje, jer smanjuje sklonost uma da uiva putem ula. Strah skuplja sva ula; on je najsnanije od svih skupljajuih oseanja. Strah zaista proizvodi stezanje u bronhiolama osoba koje mu podleu i moe da pokrene astmatine napade. Kiselo, Slano i Ljuto su topli ukusi, pa su i oseanja koja im odgovaraju topla i donose utisak irenja. Ona pojaavaju elju tela da konzumira hranu ili druge ulne objekte. To je hedonizam, uzbuenje i duevni nemir Slanog. Zavist i ljubomora aktivno pojaavaju elju uma da uiva, dok ljutnja posredno poveava fizike i psihike apetite tako to preplavljuje organizam vruinom. Slano se naziva 'sveukusna' Sarva Rasa na sanskritu, zbog toga to moe da pojaa sve ukuse u hrani, istovremeno poveavajui i apetit organizma za hranom. Podstie ispravno varenje kada se koristi u malim koliinama kao zain, ali oslabljuje telo ako se preterano upotrebljava. 'Hedonizam', oseanje povezano sa Slanim, na isti nain utie i na um: male koliine poveavaju elju uma za snagom doivljaja, dok njegova preterana primena ini um besadrajnim i malaksalim. Slano primorava telo da sauva vodu, i uveava proizvodnju probavnih sokova i polnih tenosti, i iz tog razloga upotreba soli nije preporuljiva za one koji ele da ive bez seksa. U stvari, Slano dovodi do poveanja svih telesnih sokova. I sam ivot se zasniva na vodi svi smo mi 75% voda tako da vie sokova doprinosi 'sonijem' ivotu poto vas vaa ula, snano podstaknuta Slanim da ugaaju sebi, prisiljavaju da se zagnjurite u svetovne i materijalistike tenje. So i Slani ukus su

doslovno opojna sredstva, i kao i sva opojna sredstva imaju potencijal da budu zloupotrebljeni. POSLEDICE NA SVEST Zapravo, svi ukusi mogu da se koriste kao opojna sredstva. Slatko je, na primer, omiljena droga u naem drutvu. Ljudi ga uzimaju da bi se oseali zadovoljno. Neka drutva se opijaju zaviu Kiselog ili razdraljivou Ljutog, a neki pojedinci ak mogu da upotrebljavaju Gorko i Oporo za postizanje zadovoljenja. Svi mi koristimo hranu da izmenimo svoju svest, a sve promene svesti utiu na telo posredstvom Tri Doe: Slatko veoma prijatan utisak koji ono izaziva poveava prirodno tromu, popustljivu i samozadovoljnu Kaphu, hladi ljutnju Pite i umiruje strah Vate. Kiselo njegovo zavidljivo i surevnjivo dejstvo uveava Kaphu ukoliko vas zavist prema tuem uspehu podstie da se dodatno borite za vlastiti uspeh. U suprotnom e se uveati Pita poto zavidljivost mutira u bes jer od ivota ne dobijate koliko zasluujete. Zavist pomae smanjenju Vate time to vam usredsreuje i zagreva svest. Slano njegov 'hedonizam' uveava samozadovoljstvo sve dok ste u stanju da mu se odajete, to uveava Kaphu. Ono uveava naglost i vatrenost Pite kad god nailazite na bilo kakvu prepreku vaem zadovoljenju, i umanjuje Vatu tako to ublaava strah od nepodesnosti ili nesposobnosti da sebi pruite potpuno zadovoljstvo. Ljuto uveava Pitu tako to energino pojaava priliv hormona i probavnih sokova, olakavajui time i probavu i ispoljavanje ljutnje. Oslabljuje Kaphu smanjenjem samozadovoljstva, i privremeno rastereuje Vatu dozvoljavajui izraavanje suzbijene ozlojeenosti. Na duge staze, meutim, Ljuto uveava Vatu time to iscrpljuje organe i lezde, to vas 'isuuje' i ograniava vam sposobnost da izbacite iz sebe agresiju ili nezadovoljstvo. Gorko to je najbolji od svih est Ukusa. U malim koliinama Gorko potpomae ravnoteu svih ostalih ukusa u telu. Kao to vas umereno nezadovoljstvo sobom ili svojom situacijom nagoni na promenu, tako i Gorko iri kanale koji su suvie sueni, umanjujui time Kaphu i njeno samozadovoljstvo, a suava one kanale koji su preiroki, umanjujui time Pitu i njen bes. Ipak, preterana upotreba Gorkog uveava Vatu, poto nezadovoljstvo i neprekidno menjanje izazivaju nesigurnost i strah. Oporo skuplja i stee, odvlaei oveka od samozadovoljstva Kaphe i od velianja i snaenja Pite. To skupljanje pojaava strah od nedovoljne ulne 'ishrane' i dovodi do uveane Vate.

Gorko, Ljuto i Oporo uveavaju Vatu i umanjuju Kaphu. Njihova lakoa umanjuje vam elju da ostanete povezani sa svojim telom, i oteava vaoj linosti poistoveivanje sa telom ak i ukoliko ona eli da ga odri. Slatko, Kiselo i Slano uveavaju Kaphu i umanjuju Vatu. Njihova teina pojaava vau sposobnost da se poistovetite sa svojim telom, kao i vau zainteresovanost da to uinite. Svi smo mi rtve naih ukusa i oseanja. Na primer, mi ivimo u potroakoj civilizaciji. Da bi naa ekonomija nastavila da funkcionie, od svih nas se oekuje da se debelo zaduimo. Da bi se podstakla potronja, Medison Avenija svojim reklamnim maioniarstvom stvara u nama nove elje za stvarima koje nikada ranije nismo imali i koje nam po pravilu nisu ni potrebne. Prvo je podstaknuta elja za hedonistikim nainom ivota, koja u nama izaziva Slani ukus. Potom dolazi zavist, jer se poredimo sa Donsovima koji ive do nas i uviamo koliko su oni vie i bolje u stanju da zadovolje svoja ula nego mi. To stvara Kiseli ukus. Najzad, nae nestrpljenje da postanemo kadri da sebi ugaamo ispoljava se kao ljutnja kad nam se neka prepreka nae na putu; to u nama stvara Ljuti ukus. Slano, Kiselo i Ljuto vrui ukusi. Sada smo 'potpuno zagrejani', spremni da konzumiramo i varimo, fiziki i psihiki. I sve je u redu dok smo u stanju da nabavimo dovoljno 'hrane' (za bilo koje od naih ula) da bi utolili tu glad. Meutim, neke od tih stvorenih elja neminovno ostaju nezadovoljene. ak i kad biste imali na raspolaganju neogranieno bogatstvo, broj sati u danu je ogranien. Koliko moete da potroite? Koliko moete da ugodite sebi? elje koje ostaju neispunjene izazivaju Gorinu u vama usled vae nezadovoljenosti. Ajurveda nas oi da je Gorko u malim dozama tonik za apetit i probavu. Ono na isti nain funkcionie i u svetu; mala nezadovoljenost podstie stalni porast vaih apetita. Meutim, preveliko nezadovoljstvo proizvodi viak Gorine u organizmu. Kada nemate dovoljno energije novca da bazate naokolo, morate da birate izmeu raznih zadovoljenja, to izaziva frustraciju jer vas mediji neprekidno zasipaju stalnom ponudom raznoraznih izvora uivanja. Preterana Gorina prenadrauje Vatu i uznemirava vam um poto kukate nad sobom i svojim poloajem. Kiselo, Slano i Ljuto preplavljuju vae bie dok imate interesovanje i sposobnost da se odajete uicima, ali kada je vae ugaanje sebi prekinuto Gorina ispunjava ceo va organizam. Vae telo zna da ga je zadesila neravnotea ukusa, a zna i to da Slatko moe da se upotrebi da ponovo uspostavi ravnoteu, i stoga zahteva Slatko. Slatko utoljava gladi proizvedene Kiselim, Slanim i Ljutim, i poto predstavlja istu suprotnost Gorkog, ono uklanja frustraciju i nezadovoljstvo. Kada se pojede Slatko telo i um se privremeno vraaju u ravnoteu i zadovoljni su sami sobom.

Um ne mora da pojede hranu da bi pribavio Slatkou. On moe da izvue Slatko iz bilo koje aktivnosti koja stvara uzbuenje, ak i iz veselja kupovine. Kratkotrajni oseaj neograniene moi koja se nalazi u kreditnoj kartici prua silno zadovoljstvo, koje naalost nestaje takorei im se 'monik' vrati kui sa svojom nabavkom. Dobro svarena hrana due zadovoljava od bilo kakvih uzbuenja zato to e, i kada proe poetna navala uitka, pravilno svareno i asimilovano jelo hraniti i radovati hiljade telesnih elija. Nezadovoljavajua probava izaziva isto nezadovoljstvo kao i svako drugo jeftino uzbuenje, koje vam se ulaguje samo da bi vas zavelo. Tkiva su zaas prevarena obeanjem stvarne, bogate hrane, i oseaju se izneverenima kad se magla razie i uzbuenje proe. ak i kada je probava dobra, silina Slatkog utiska jenjava im se hrana svari i asimiluje. Tada se javlja tenja da se ponovo jede, da se ponovo doivi telesno zadovoljstvo koje hrana prua. Ta tenja je jo naglaenija ukoliko je probava loa, jer uprkos unoenju jela mala koliina hrane zaista stie do tkiva, koja tada alju poruke umu da ga podsete da gladuju. to vie jedete u takvim okolnostima, vaa probava postaje sve loija. Osoba ubrzo poinje da udi za Kiselim, Slanim i Ljutim isto koliko i za Slatkim, poto 'vrui' ukusi pale probavne vatre da bi se omoguilo dalje zadovoljavanje hranom. Meutim, Kiselo, Slano i Ljuto pri tom pojaavaju apetit, tako da bez obzira koliko jedete stalno ete oseati glad. Brza hrana, za koju se procenjuje da u dananje vreme pokriva polovinu obroka posluenih u SAD, doivela je procvat zato to niko ne zna kada moe da se pojavi udnja za neodlonim zadovoljstvom. Pomislite samo na pomfrit: krompiri su sami po sebi Slatki, a slue se sa debelim slojem Soli, i prelivaju velikom koliinom Slatko-Kiselo-Slanog keapa. Jedac uzima svoju Slatku injekciju sa dovoljno Kiselog i Slanog da se podstaknu klice ukusa i probavni organi. Ili pak prekrasni hamburger: Slatko-Kiseli majonez plus Kiselo-Slano-Ljuti senf plus Slatko-KiseloSlana turija, a sve to na Slatkoj peninoj lepinji. A tu su i 'takosi', koji poseduju sve te ukuse plus veu koliinu Ljutog za dodatno nadraenje ionako prenadraenog probavnog trakta. 'Dank hrana' (jela bez hranljivih sastojaka), koja je bezvredna zato to poseduje samo ukuse bez ikakve stvarne sadrine, obino se zalije nekim bezalkoholnim piem ili kafom. Veina bezalkoholnih pia je izrazito Slatka, a mnoga imaju u sebi i dodatak kofeina. Kafa je Ljuta, a dodaje joj se Slatko u vidu laga i eera, i uz to je puna kofeina. Kofein je metabolika kreditna kartica, supstanca koja prisiljava telo da lui dovoljno hormona koji nam omoguuju da produimo svoju aktivnost, nagraujui se pri tom Slatkoom u razliitim oblicima dok ne padnemo od umora. Slino finansijskom dugu koji smo podbadani da pravimo, veina nas poveava teko breme fiziolokog duga upotrebom takvih 'kreditnih kartica'.

Na kraju doe vreme za naplatu svih rauna. Za razliku od zemalja treeg sveta, va organizam ne moe da ne ispuni svoje obaveze, izuzimajui mogunost da umre. Moda dobijete dijabetes, bolest u kojoj telo vie ne moe da se bori sa ogromnim koliinama Slatkog koje um zahteva, i poinje da ga izbacuje nesvarenog. Ili moda vaa titna ili nadbubrena lezda pretrpi slom zbog bremena svog duga i va organizam odlazi na generalni trajk. Vaa lina konstitucija, koja predstavlja vau individualnu metaboliku opremu, pomae da se ustanovi koliki uticaj odreeni ukusi i oseanja vre na vas. Iz tog razloga svi koji jedu istu hranu ne moraju nuno da trpe potpuno iste psihike ili fizike posledice toga. Kada svi lanovi porodice zajedno uivaju u obedu, ukusi i oseanja svake pojedine osobe pretrpee uticaj shodno njenom specifinom ukusu i emotivnoj uravnoteenosti. Va uroeni metaboliki obrazac naziva se 'prakruti'. Prakruti osim toga znai i Priroda, Ona koja je prvonastala tvorevina. Vaa prakruti je vaa prva 'tvorevina', vaa prva reakcija kada ste prisiljeni da se prilagodite nekoj promeni u vaem okruenju. Vaa konstitucija je taj skup metabolikih sklonosti koji odreuje u kojoj e meri vae telo i um instinktivno reagovati kada se suoe sa podsticajem. Mnoge odlike koje visoko cenite u svom karakteru nastaju i zavise od tih metabolikih sklonosti. Mnoge osobine koje vam se ne dopadaju u vama samima takoe potiu od tih sklonosti. Poznavanje vae konstitucije omoguuje vam da bolje upoznate svoje telo i um. Tako saznajete zbog ega nema razloga da se oseate krivima zbog svojih dijetetskih prioriteta, ili zbog psihikih obeleja kao to su ljutnja ili strah. Kada shvatite da su ta obeleja uslovljena vaom konstitucijom, promene u nainu ivota mogu da pomognu vaem organizmu da svede njihov uticaj na najmanju meru. Vaa lina konstitucija bila je odreena telesnim stanjima vae majke i oca u vreme vaeg zaea. Odreeni spermatozoid koji je mogao najuspenije da izdri prilike u kojima su se nalazila ta dva tela pobedio je u trci stizanja do jajaceta, i njegovi su se geni pomeali sa genima u jajacetu da bi nainili novo dete. Na vau konstituciju je odluujui uticaj izvrila genetika vaih roditelja, ishrana vae majke i njene navike tokom trudnoe, i bilo kakvi nepoeljni dogaaji u vreme vaeg roenja. Jednom kada su vaa lina konstitucija i sklonosti koje idu uz nju bili utvreni, oni vie ne mogu trajno da se izmene. Poput svojih gena, i svoju konstituciju imate do kraja ivota, sviala vam se ona ili ne. Meutim, ono to moete da uinite jeste da nauite da se prilagoavate svojoj konstituciji tako da njeni eventualni nedostaci manje utiu na vas. Moete da nauite kako da predupredite zdravstvene neuravnoteenosti, i kako da ih na najbolji mogui nain leite kad se pojave. Moete da se upoznate sa prognozom bilo koje bolesti koju moete da navuete, i moete da odluite koji program reaktivacije e za vas biti najbolji. Izuavanjem i primenom ajurvedskih principa

takoe moete i da razumete zbog ega va brani partner, deca, roaci, prijatelji, komije i kolege rade stvari koje rade, i da ustanovite koji je najbolji nain ophoenja sa njima da biste ostvarili maksimum meuljudske sloge. Moete da osmislite obroke za svoju porodicu kako bi oni bili najprikladniji za svaku pojedinu od njihovih prakruti. Ajurveda je vrlo zdravorazumska vrsta medicinskog sistema. Koristi sasvim jednostavne i lake za razumevanje principe za utvrivanje individualne prakruti. Ti principi baziraju se na teoriji o Tri Doe, i zbog toga je vaa prakruti izraena terminima Vate, Pite i Kaphe. Vata-sti ljudi su zaista Vazduastiji (vie sanjalaki i lakomisleni) i Eteriniji od ostalih. Njihova tela sklona su da stvaraju vie utrobnih i crevnih gasova, a umovi im tee ka tome da budu 'prostraniji'. Neki strunjaci tvrde da je ak i krckanje njihovih zglobova posledica pomeranja mehuria azota u tim zglobovima. Pita-sti ljudi doslovno imaju vie Vatre u sebi od ostalih tipova. Poseduju bolji apetit i bolju probavu, bolje podnose hladnou, i naprasitiji su. Kapha-sti ljudi skloni su tome da imaju tea, 'zemljastija' tela od ostalih tipova, a vie od ostalih naginju i pohranjivanju Vodnjikavih supstanci kao to su tenosti i salo. Ajurveda posmatra jedinke kroz soiva Vate, Pite i Kaphe. Vaa konstitucija utie i na vaa oseanja. Na primer, ukoliko imate uroenu sklonost ka poveanju Vate biete po naravi nespokojni i plaljivi. Prirodno ete udeti za Slatkim, Kiselim i Slanim, koji smanjuju Vatu i tako umiruju strah. Meutim, ukoliko se prejedete Slatkog, Kiselog i Slanog u nastojanju da se oseate sve bolje, uveaete Kaphu, koja moe da osujeti neometano kretanje Vate i da izazove bolest. Da bi bile zdrave, Vata osobe treba da jedu ponajvie Slatka, Kisela i Slana jela u koliinama koje su dovoljno male da bi mogle lako da se probave. Osobe koje su po konstituciji uglavnom Kapha katkada jedu Slatko, Kiselo i Slano da bi se dodatno utvrdili u svom ustaljenom nainu ivota, a zapravo bi trebalo da koriste Gorke, Ljute i Opore ukuse da se razdrmaju i ivnu. Ne moe se iveti samo od Gorkog, Ljutog i Oporog, ali ti ukusi bi trebalo da ine znaajan deo njihove ishrane. Osobe koje imaju Pita-stu konstituciju po prirodi su agresivne i nestrpljive. Slatko, Gorko i Oporo su najpogodniji ukusi za savladavanje te uroene sklonosti i za uspostavljanje psihike ravnotee. Naalost, Pita-sti ljudi esto se odluuju za Kiselu, Slanu i Ljutu hranu, to ih ini jo nestrpljivijim, agresivnijim i nepopustljivijim, i goni ih ka sve veim dostignuima, to je bitno obeleje Pita linosti. Meutim, takva hrana doprinosi pregrevanju njihovih tela i umova, i dovodi do neuravnoteenosti. Vaa konstitucija utie na vaa oseanja i na ukuse za kojima udite, posredstvom vaih gena. Naunici su ve pronali gen koji izaziva depresiju kada se aktivira, i ubeeni su da e pronai i ostale gene koji proizvode ostale emocije koje ljudi nasleuju. Mogue je da nije svako oseanje regulisano samo jednim

genom ali, budui da sva psihika stanja imaju fiziku osnovu, mora da postoji gen ili geni koji proizvode belanevinu koja je u uzajamnom dejstvu sa hormonom koji stvara oseanje. I obrnuto vaa oseanja mogu da izazovu aktiviranje odreenih gena a da neke druge zadre neaktivnima, utiui na taj nain na vae hormone i na metaboliku ravnoteu. Ukoliko je vae roditelje i njihove roditelje lako obuzimala ljutnja, velika je verovatnoa da e oni preneti na vas gen ili skup gena koji e vas uiniti sklonim da lako padate u vatru. Ukoliko su bili plaljivi, verovatno e vam proslediti gen ili skup gena straha, te ete itavog ivota biti proganjani strahom. Svako od nas ivi u emotivnom okeanu nastalom od tih gena. Te gene aktiviraju i deaktiviraju ukusi koje unosimo u organizam, ali se oni sami nikada ne menjaju; uvek u zasedi ekaju priliku da se ispolje. Sve dok postoje vai geni zadraete sklonost prema izvesnim oseanjima. Dok ne budete u stanju da izmenite svoje gene moraete da se oslonite na poznavanje svoje line konstitucije ukoliko nameravate da dovedete sebe u ravnoteu. Razumevanje vae prakruti prua vam uvid u to zato radite stvari koje radite, i moe da vam pomogne da otkrijete nain da se popravite.

(...)