Misli i kako im se suprostavljati Jeromonah Venedikt Svetogorac "Kao to je prirodno da u stene okeana udaraju talasi, tako e i ovek, sasvim

sigurno, biti izloen udarima pomisli" Sveti Jefrem Sirijski Uvod Pored neminovnih problema sa kojima se ovek u molitvi suoava, nalaze se i razne pomisli koje ulaze u njegov um. Ova knjiica nije plod strunog rada na ovu vanu temu o razmiljanju i rasuivanju. Pred vama je doraeni tekst koji nije izgubio svoj prvobitni nain izlaganja, razgovora voenih u prolosti. Kako ima mnogo onih koji se bore sa nepristojnim i neistim pomislima i ak onih koji zbog toga "diu paniku", ovaj pokuaj je uinjen da Hrianin u svojoj borbi moe razumeti ta su to pomisli, odakle dolaze, ta donose i kako se izlazi sa njima na kraj. Ako nekome ovaj mali rad bude na duhovnu korist, neka se moli za one koji su ga trudom izradili Jeromonah Venedikt Predgovor U naem vremenu znanja i tehnologije, vremenu prepunom saznanja koji se tiu prirode ovekovog tela i due, jo uvek smo edni Istine, koju nam je ostavio na Spasitelj i Gospod, Isus Hristos, pored onoga to su dali Njegovi Svetitelji i nai Sveti Oci Crkve. Ne moemo biti Hriani, ako ne razumemo i ne verujemo u potpunosti, u ono to nam na Gospod govori. On nas upozorava na postojanje zloga, i pokazuje tano kako da to zlo pobedimo, da ne bi ono pobedilo nas, decu Hristovu. Hrianin, koji tek ulazi u veru svojim prvim koracima lestvice prema Hristu, bez sumnje e doiveti mnoge divne trenutke u njenom jaanju. U toku ovoga putovanja lestvicom prema Hristu, javie se elja da ovek uroni sebe duboko u Hristu. To je ona taka, u njegovom duhovnom putovanju, kada e ui u borbu sa svojim pomislima. Javie se elja da se ispita svaka pomisao pojedinano i odredi da li ona dolazi od Hrista ili ne. ovek e biti iznenaen uestalou misli koje dolaze od avola i njegovog drutva. U ovom dobu prepunom iskupenja, osoba koja nije u braku, moe imati nepriline misli, a koja je u braku, moe razmiljati o razilaenju od svog branog partnera. Ovo doba napretka tehnologije dozvoljava nam da se razdvojimo i unitimo svoje porodice kao da su one bezvredne pojave, stvarajui tako nezaleive rane svojim voljenima i samima sebi, naim duama u naem telesnom zdravlju. Dogodie se ak i trenuci kada e i sama molitva izgledati nemogua! Znamo od sveznajuih psihologa, da su nai snovi i misli uzrokovani, potisnuti eljama i strahovima, meutim, na Gospod nas ui da, uopte, ne smemo prihvatati iskvarene misli, jer su i one same greh. "A to izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani oveka. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krae, lana svedoenja, hule. I ovo je to pogani oveka." (Matej 15:18-20) U borbi protiv misli moramo neprekidno drati na umu rei Gospoda: "Budite sveti, jer sam Ja Svet" (1 Pt. 1:16) i verovati da e nas On rukovoditi "Ja sam koji govori s tobom" (Mesija) (Jovan 4:25-26) Na Gospod nam govori: "Bog je Duh; i koji Mu se klanjaju u duhu i istini treba da se klanjaju. Zaista vam kaem: ko Moju re slua i veruje Onome Koji Me je poslao, ima ivot veni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot" (Jovan 5:24) "Niko ne moe doi Meni ako ga ne privue Otac koji Me posla: i Ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jovan 5:44) "Svaki koji uje od Oca i naui, dolazi k Meni" (Jovan 6:45) "Ja sam hleb ivota" (Jovan 6:35) "Ja sam hleb ivi koji sie s neba: ako ko je de od ovoga hleba ivee vavek; i hleb koji u ja dati telo je Moje , koje u ja dati za ivot sveta" (Jovan 6:51) "Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete Telo Sina oveijega i ne

pijete Krvi Njegove, nemate ivota u sebi. Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima ivot veni; i Ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jovan 6:53-54) "Ovce Moje sluaju glas Moj, i Ja njih poznajem, i za Mnom idu. I Ja im dajem ivot veni, i nikad nee izginuti, i niko ih nee oteti iz Moje ruke. Otac Moj koji Mi ih je dao vei je od sviju; i niko ih ne moe oteti iz ruke Oca Moga! Ja i Otac jedno smo." (Jovan 10:27-30) "I Ja u umoliti Oca, i dae vam drugog Uteitelja da prebiva sa vama vavek - Duha Istine, Koga svet ne moe primiti, jer Ga ne vidi, niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama e biti. Neu vas ostaviti sirote; doi u k vama. Jo malo i svet Me vie nee videti, jer Ja ivim, i vi ete iveti. U onaj dan znaete vi da sam Ja u Ocu Svome, i vi u Meni u Ja u vama. Ko ima zapovesti Moje i dri ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi, toga e ljubiti Otac Moj, i Ja u ga ljubiti i javiu mu se sam." (Jovan 14:16-22) "Ako me neko ljubi, re Moju drae, i Otac Moj ljubie njega; i njemu emo doi i u njega emo se nastaniti" (Jovan 14:23-24) "Mir vam ostavljam" (Jovan 14:27) "Neka se ne zbunjuje srce vae i neka se ne boji" (Jovan 14:49) "Ja sam okot, a vi loze" (Jovan 15:5) "A kada doe On, Duh Istine, uvee vas u svu istinu" (Jovan 16:13) "Oe sveti, sauvaj ih u Ime Tvoje, one koje si Mi dao, da budu jedno kao Mi" (Jovan 17:11) "Ne molim da ih uzme sa sveta, nego da ih sauva od zloga. Od sveta nisu, kao ni Ja to nisam od sveta" (Jovan 17:15-17) "Kao to Ti Mene posla u svet, i Ja njih poslah u svet" (Jovan 17:18) "Koji nije sa Mnom, protiv Mene je; i koji ne sabira sa Mnom rasipa. Kada neisti duh izie iz oveka, prolazi kroz bezvodna esta, traei pokoja, i ne nalazei, govori: Vratiu se u dom svoj otkuda sam izaao. I doavi, nae pometen i ukraen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i uavi obitavaju onde: i potonje stanje biva oveku onome gore od prvoga" (Luka 11:23-27) "I Ja vam kaem: Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svako koji ite dobija; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se" (Luka 11:9-11) "Svaki ovek porobljen grehom je iznutra potpjuno smuen. Mora se potvoriti mali prolaz u naim duama, tako da Hristova Svetlost i Ljubav mogu ui u nas. tako poinjemo da ispravljamo svoju duu. Hristos uvek ini prvi korak. Prvo se moramo otvoriti, a kasnije, kroz podvig budnosti (molitvom, ispoveu, sveti Prieem i ljubavlju) moemo biti u stanju da osetimo velianstvenost koju nam Bog otkriva. On nas je sve predodredio za Raj. A ta je to Raj? Sam Hristos. Kada voli Hrista, bez obzira na svoja oseanja grenosti i slabosti, siguran si da se kree preko smrti, jer prebiva u zajednici Hristove Ljubavi. Neka nas Bog udostoji da gledamo Lice Gospodnje ovde na zemlji, kao i tamo kuda hodimo" (K. Ionidis "Starac Profirije", 1997) Treba da nam biude jasno da satana zna da je Isus Hristos Jedinorodni Sin Boji, ali da on ne voli Hrista. Zapravo, on Njega mrzi, kao i celo oveanstvo. Zli nas bez prestanka napada. Iz ovog razloga moramo biti blizu Isusa Hrista i itati Njegovu Re. Kao to vladika Kalistos Ver kae u "Unutranjem Carstvu", treba da svakodnevno itamo Sveto Pismo, a samim itzanjem i bez nekog posebnog reda, postiemo sledee: "uimo Njegov Zakojn, u isto vreme smo u molitvi, Gospod e nam govoriti". Bojom pomoi, svako ko trai Njegov Duh Sveti, nai e ga i pronai. Amin. Teak Rat Dobro je poznato da je molitva dinamina radnja duekorisna oveku dok se moli, a i Gospodu je mila. injenica je da sve ovo nervira avola, i tera ga na rat protiv oveka koji prebiva u molitvi. Na ovaj nain se verujui, koji te da priblii sebe Gospodu kroz molitvu, suoava sa smetnjama od avola. Ovi demoni stavljaju prepreke koje su detaljno razraene i isplanirane sa svrhom uspenosti njihovih napada. Zbog ovih nemonovnih napada, molitva postaje in tekog rada koji iziskuje

veliko zalaganje, vie i od jednog drugog posla. Da bi se neko molio do poslednjeg daha, od njega se zahteva bitka. Nije samo molitva ta koja je naporna. Najvie zamara nepomirljiva borba demona koji ini molitvu jo napornijom. Otuda, mrnja koju demoni gaje prema onima koji se mole jeste stvarnost. Ovo je razlog to je jedan od pustinjskih Otaca naglaavao "da nema veeg napora za oveka od molitve Bogu". Rat izmeu demona i oveka u molitvi ima dva vida: vidljivi (najvie za poetnike) i nevidljivi, za duhovno uznapredovale. Demoni koriste zvuk, predmete, prave buku, da bi odvukli panju oveka u molitvi. Bilo da je poetnik ili duhovno uznapredovali ovek, demoni esto ratuju, sa njime, koristei razne pomisli. *** Zaista je to teka borba za bilo koga ko je izabrao da zapone bitku protiv pomisli. Misli i rasuivanja su najvee prepreke sa kojima se ovek susree, kako bi dostigao svoje duhovno obrazovanje i savrenstvo. Ovo savrenstvo se ne moe niim drugim postii do neprekidnim prizivanjem Imena naeg Gospoda Isusa Hrista. Zapravo, to prizivanje mora biti tako esto, kako je Sveti Grigorije Bogoslov istakao, tako da je "poeljnije za nekoga da slavi Boga, nego da die." Ovde je oigledno prisutan unutarnji rat. Ne postoji rat koji je nasilniji od iracionalne misli koja se gnezdi u naoj dui. Sve ono to je nastanjeno u nama, mnogo je jae od onoga to nas udara spolja. Bolesti koje se raaju u nama samima su podmukle i pokvarene, i one prouzrokuju veu tetu od spoljanjih povreda. ak su i odreeni narodi bili pogoeni snanije unutarnjim neprijateljem u poreenju sa napadima koji su dolazili spolja. Prema tome, dua se ne moe unititi tako pogubno sa spletkarenjem koje dolazi spolja, kao to moe boleu koja se razvija u nama samima, a to su mrane, nepristojne i bogohulne pomisli. Misli i njihovo poreklo ta su misli i odakle dolaze? Kada kaemo misli, ne mislimo samo na iskaze, nego i na slike i okolnosti pod kojima one postoje sa svakom projavom. Tako, najpodesnije iskaze sa opisnim slikama nazivamo misli i rasuivanja. Prvi i glavni uzrok postojanja misli kod oveka je sam praroditeljski greh. Sve do tada, ovekov um je bio "jednosmeran", a to znai ovekove misli nisu bile zaokupljene niim drugim. ovekove jedine misli bile su sa Bogom. Od vremena praroditeljskog greha, zainju se misli sumnji, i u nastavku, sve druge misli se nadovezuju. Drugi uzrok nastanka misli su sam ovek i njegova ula, onda kada nisu pravilno voena njegovim umom. To se posebno odnosi na ulo vida i na ulo sluha. Sa tehnologijom dananjice, naa ula, vie nego ikada ranije, primaju razliite nadraaje. Ovo je razlog da borba protiv misli postaje snanija. Trei uzrok su same strasti koje postoje u oveku - upravo one strasti koje daju demonima povoda da pokrenu lukave misli protiv nas. etvrti i glavni uzrok su sami demoni. Sveti Grigorije Sinajski karakteristino istie: "Misli su re demona i predvodnice strasti". Shodno ovome, Sveti Isak Sirijac naglaava da "prirodna elja" koja postoji u nama, kao i naa naklonost i stremljenja due, prouzrokuju misli i njihov rast. Ovaj rat je posebno snaan protiv monaha koji su mnogo puta morali da se bore protiv demona telom uz telo, u vreme trajanja napada podlih pomisli. Sveti Maksim Ispovednik istie da je ovaj rat mnogo tei od vidljivog rata. Pored toga, lukave misli nastaju kao uzrok temperamenta oveka i njegovog telesnog sastava, dnevnih obroka, kao i zbog kretanja i poriva kome se podrglo samo telo. Gore pomenuti uzronici podstiu razuzdane i neiste misli. Putovanje prema svetu greha Spolja gledano, poiniti greh moe izgledati jednostavno, kao lom automobila, ili neka druga nesrea. Zapravo, da bi se poinila ova radnja, mnoge druge pratee pripreme moraju da se sloe. Na primer, da bi se poinilo ubistvo, tu mora pre svega, da se u ljudskom umu javilo hiljadu razmiljanja i planova. Ljudski um, da bi doao do take izvrenja ubistva, mora prvo postati potpuno

utoite demonskih misli. To je stvarnost koja je prisutna u izvrenju bilo koje grene radnje. A sve je poelo samo od jedne grene pomisli! Hajde dlja vidimo, ta se deava posle napada jedne obine pomisli. Mi nismo odgovorni za obinu pomisao ili sliku koja prolazi naim umom, niti je teko da joj se suprotstavimo. Ali, od momenta kada otvorimo vrata i primimo je, ova misao zauzima svoje mesto u nama i postaje preovlaujua. Misao je glavni razlog "za putovanje prema izvrenju greha". Ovo putovanje je za nas isto to i put razvoja oboljenja u ljudskom telu. Da bi neko otiao u bolnicu, razni dogaaji su se pre toga morali odigrati u ljudskom telu; to vai i za onoga koji je doao do take izvrenja greha. Veliki rat se morao odigrati pre toga. Slino je i sa roenjem deteta: celokupni tok dogaaja se odvija od samog zaea pa sve do poodmakle trudnoe. Isto se odnosi i na greh. Misao se zainje, traje njen period sazrevanja i njeno roenje. Sveti Nikodim Svetogorac veruje da je misao poetak, ili koren, iz koga klijaju stablo, grane i samo drvo greha! Oteenje nastaje od trena prve misli, a u nastavku se samo poveava. Kada neko baci kameni u bunar, talasi nastali od njegovog bacanja stvaraju mali val na poetku. Mali val stvara vei, taj jo vei, sve dok talas ne stigne do samih zidova bunara. Sasvim je isto i sa grehom. Pre nego pto je greh poinjen, nizanje mehanizama i radnji prethodno zauzima svoje mesto, i svaki za sebe prati onaj drugi u tom posledinom redu. Stupnji razvoja greha U stanju smo da uoimo tri stupnja na putu prema svetu greha, i to ovim redom: 1. napad 2. pristanak ili odobravanje 3. zarobljenost ili utamnienje Kako ovaj mehanizam radi? Neka pokvarena misao, kao to je umiljenost, tatina, tvrdiluk, prejedanje, osuivanje i drugo, javi se u umu oveka. Iskuenje nastaje kroz korienje mate i njenih fantazija. Dogaaj se predstavlja to je mogue zavodljivijim. Na ovaj nain, predstavljanje postaje jae i privlanije. Sve do ove take ovek nije odgovoran za nastalu misao. Prvi stupanj je uvreda, neprijateljski napad, ili jednostavno, njegovo kucanje na naa vrata. Ovo stanje je normalno, psiholoko. Nije mogue da ovek postoji, a da nije primio uvrede. Sveti Jefrem Sirijski kae da kao to je normalno da korov i cvee rastu zajedno u bati, ili da talasi udaraju ostrva po celoj duini njihove obale, isto vai i za oveka - nema sumnji da ovek nee doi u dodir sa napadima zlih misli. Od ove take dolazi stupanj samoga sagreenja. Ova bitka poinje napadom. Ako izbacimo napad iz svoga uma bez promiljanja o grehu, tada spasavamo i oslobaamo sebe od loih posledica koje slede. Ako, pak, prihvatimo razgovor sa pokvarenom milju, otvaramo vrata ovoj neistoj pomisli koja je rethodno samo "kucala na naa vrata". ovek stvara druenje sa njom i dolazi do take odobravanja greha. Ovo je drugi stupanj izvrenja greha. ovek isprobava greh u nepristupanim delovima svoje due i zamilja sebe kako aktivno uestvuje u grehu. On osuuje, bogohuli, u bludu je, ini preljubu, ubija i ini bezbrojne zloine koje ljudski um moe da zamisli. Kasnije, nita ne preostaje do sam trei stupanj, koje je samo izvrenje greha oveka, iji je um postao rob misli. ovek vie ne kontrolie misao, ve je njen zarobljenik. Tako misao koja je poela prostim kucanjem na vrata (napad), prouzrokovala je otvaranje vrata (pristanak). Na kraju, ovek nije bio u stanju da odbaci misao. I time je izvrio in greha. Ovako smo opisali put ka grehu, koji je poeo jednom prostom milju. Strasti su izvor grenih misli Sve do same ovekove smrti, i sve dok je njegova dua utelu, nemogue je nemati zle misli. Glavni razlog postojanja ovih zlih misli je rat koji avo vodi p rotiv

nas. najvei broj misli ima avolsko poreklo. Cilj avola i njegovog saplitanja jeste da baci oveka u sagreenje, bilo kroz upotrebu zlih misli ili kroz samu radnju sagreenja. Sveti Makarije Egipatski tvrdi da nae duhovno neverstvo daje pristanak podlim mislima. Zato on kae: "ovek je duan da odrava svoju duu istom i ednom, poto je ona nevesta Hristova". U najveem broju sluajeva, misli nalikuju "nabujaloj reci" pred kojom ovek stoji u panici. Zato nas demoni prvo isprobavaju, koriste avolske misli, a kasnij e slede same fizike pojave. Ako im se dopusti, oni e lagano gurnuti oveka u sagreenje. Sveti Jovan Damaskin govori da ima devet glavnih razloga: 1. revougodije (stomakougaanje) 2. blud 3. tvrdiluk 4. gnev 5. tuga 6. uninije (amotinja) 7. tatina 8. gordost 9. nedmenost Ima miljenja da osnovne strasti u ljudima, iz koje sve ostale strasti vode poreklo, jesu sebinost i andmenost. Sebinost je besmislena ljubav i panja koju pridajemo samome sebi. Ona je, takoe, i strast dananjeg oveka. Iz sebinosti vode poreklo tri dominantne strasti: 1. revougodije (stomakougaanje) 2. tatina i 3. nadmenost Iz ova tri poroka nastaju sve zle misli. Vrste misli Sve do sada reeno odnosilo se na pokvarene misli. Ali, postoje dobronamerne misli, ali i prazne i neproduktivne misli. Dobronamerne misli dolaze od Boga. Kako onda moemo razlikovati takve misli od onih koje su pokvarene i neiste? Jednom su upitali Oca Varsanufija o ovom i dobili sledee objanjenje: "Misli koje dolaze od Boga, donose unutarnji mir i radost oveku. Suprotno, misli koje potiu od avola prepune su komara, uznemirenosti, tuge." Misli su poetak rata Kao to smo spomenuli, misli su uglavnom poetak rata koji avo vodi protiv nas. Rat poinje napadom pokvarene pomisli, koja kasnije prelazi u pristanak i odobrenje samoga greha. Ovo je put i razvoj misli koja prevashodno nastaje od avola, ali i od samoga oveka. Demonska podlost Ispitajmo sada kako je ovek napadnut od strane misli, ili koji metod demoni koriste da bi nas pretekli kroz upotrebu pomisli. Prepredenost demona koji eli da utka u nas bezbroj neistih pomisli je ogromna. avo e, ak, iskoristiti najnevaniji dogaaj koji nam se desio, ili najneverovatniju situaciju, samo da bi nas otrovao. Kao poetak, pre nego to nas navede na greh, on usauje u nas pomisao da je Bog dobar i svepratajui. Posle poinjenog greha, demon nas bombarduje pomislima da je Bog nagao, grub i nemio. On to ini da bi nas doveo do take oaja. "Pre grehopada, nazvao je Boga ovekoljupcem, a posle oveijeg pada, On je nagao i otar". Bogohulne misli Slede pokupaji skrnavljenja svetih tenutaka, kao to je molitva, Sveta Evharistija, ili pokuaj usaivanja u na um pomisli kao to su hule protiv Boga. Na ovaj nain, ova niska i neista bia eljno iekuju trenutke Svete Zajednice, a posebno strane momente Svetih Tajni (Svete Evharistije), da bi pohulili na Boga i Svetu Trpezu. avo prilazi i usauje razne bogohulne misli. Misli kao "Sveta Evharistija nije Samo Sveto Telo i Krv Hristova" i "To to emo primiti jeste apsolutno nita bezvredno!" postoje ak neistije i bednije misli koje se ne usuujemo da

pomenemo. Sveti Jovan sa Sinaja spominje da je jedan monah ratovao protiv ovakvih misli punih etrnaest godina. ne postoji misao tako teka za povlaenje pred njom i njeno proterivanje, kao to je misao huljenja, koja moe dovesti oveka do oaja. Ovo je rat u kome je iguman Pamvo uestvovao i dok je molio Boga za pomo. uo je Boanski glas odozgo: "Pamvo, Pamvo, ne uzbuuj se mislei na sagreenja drugih, obrati panju na svoje postupke". Ove bogohulne i niske misli ratovale su i sa mnogim drugim ljudima, velkikim i punim vrlina, kao to je Meletije Ispovednik, kao i sa onima koji su svedoili i umrli za svoju veru u Gospoda. Jedan od njih, jeste Sveti Petar Aleksandrijski kao i Pafnutije Ispovednik, koji je bio i rtva muenja. Sveti Petar Aleksandrijski pria: "Dok sam ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista, u sudnici gde su i oni bili, i sok su na razne naine ibali i pekli moje telo, demon je u meni hulio na Boga". Sigurno je, kako istie Sveti Nikodim Svetogorac, da ove misli postoje uglavnom zbog osude, bahatosti i zavisti demona. Iz ovih razloga, najjae oruje koje se protiv njih moe upotrebiti jeste skruenost i samoprekor. Lanac misli Sledei tekst se odnosi na pisanje Svetog Jovana Lestvinika sa Sinaja: "Obratimo panju i videemo da se nevidiljivi neprijatelji okupljaju onda, kada se na znak duhovne trube ponu skupljati braa. Zbog toga, neki demoni prilaze k postelji tek to smo ustali, nagovarajui nas da ponovo legnemo u nju, govorei: "Priekaj dok se ne zavre uvodne pesme, pa e tada u crkvu," drugi demoni pogruavaju u san one koji su na molitvi. Ili podstrekavaju na razgovaranje u crkvi. Ili odvlae um na sramne pomisli. Ili nas naslanjaju uza zid, kao klonule, ili nas ponekad i estim zevanjem spopadaju." Neprijatelj nas podsea na dugove, ugovore i bankovne raune. Na ovaj nain, naputamo crkvu oteeni umesto blagodati, na uvi ak ni najvanije delove Svete Liturgije. Postoje mnogi momenti u naoj molitvi, kada je na um ispunjen neprikladnim i nepristojnim mislima. Ali, po zavretku molitve svako iskuenje se iznenada gubi. avo jer vrlo svestan dobara koja nastaju iz molitve. Iz ovog razloga on namerava da je zatruje. ak i ako smo uspeli da pobedimo demona, on usauje u nas misli gordosti i nadmenosti, koristei druga sredstva, kao to su pomisli da smo dostigli vrlinu, poto su, na primer, sve podle i zavodne misli nestale. Ova pomisao da smo pobednici, slina je zmiji koja je sklupana i sakrivena na smetlitu nadmenosti. Podle i zavodne pomisli su sakrivene i gnezde se u dubini naeg srca. Postoje demoni koji truju nau duu kada odlazimo na spavanje, a ima i onih koji se javljaju kada se probudimo. avo nikada ne isputa priliku da se bori sa nama. Postoje situacije kada avo ugrauje u nas misli protiv naeg duhovnog oca i vodia. U drugim prilikama tu je nakon nae ispovesti, samo da bi nas doveo do take oaja. Ili, pak, odvodi nas u sam greh, a dodatno tome, ugrauje u nas misao da i druge savetujemo da poine isti greh! Uglavnom, ovo su nmisli koje su stvorene od strane avola. Sada emo ispitati misli koje stvara sam ovek. oveiji um je sklon stvaranju katastrofa. A to lii primeru psa koji ide do mesara ne bi li ugrabio neko pare mesa, ili ljubitelju hrane koji esto govori o hrani. Puno puta ovek pothranjuje neprimerne i neiste pojave. Monah, Hrianin, koji nema linu svojinu, nee imati problema sa iskuenjima u toku molitve. Tada ne postoje misli i pitanja koja su u vezi posedovanja zemlje, i koja mu padaju na um da razbiju njegovu panju dok je u molitvi. Ali, ovek koji je vlasnik svojine i poseduje dobra, a ona su mu draga u vreme molitve, dri svoje misli na materijalnim stvarima. ovek koji nije u stanju da obuzda sebe, jeste osoba koja se prejeda, dri svoj um i misli bez prestanka na neistim sliakama. Sveti Jovan Lestvinik daje nam za to primer - kao to se na gomili smea nastanjuju tetoine, tako isto i

mnotvo hrane raa propast, kroz stvaranje podlih misli i nepristojnih snova. Stomakougaanje je za blud, isto to i suvo drvo za vatru. Iz ovog razloga, Sveti Jovan Sinajit u svojoj "Lestvici", posle svog izlaganja o stomakougaanju, mudro iznosi pitanje bluda. Pitamo se, gde je poreklo bludnim mislima? Ako ovek uiva u lagodnom ivotu, punom udobnosti, i kao rezultat, ne ume da trpi tekoe i nema znanja kako da se ukljui u duhovni podvig podvinike prirode, tada je za ovog oveka prirodno da poseduje bludne misli, koje e postepeno voditi oveka do samog njenog izvrenja. U drugim prilikama, takoe, ovek oslobaa svoja ula da bi posmatrao drugu osobu, ili je dodirnuo svojom rukom, ili sluao nepristojnosti; on je od tog trenutka otvorio vrata neistim pomislima. Naravno, ljudska priroda naginje negovanju ovakvih misli. ak i odstupanje od Bojih zapovesti raa pravu "radionicu misli". To je kad ljudski um postaje skladite podlih misli. Iste misli se javljaju kod neposlunosti naem duhovnom ocu, duhovnom ispovedniku. esto, ljudska radoznalost da ispituje Boije tajne, raa bogohulne misli, kao to je pomisao da je Bog nepravian i daje prednost jednima nad drugim. Nekima od nas podaruje vidovitost i sposobnost injenja uda, a drugima, pak, ne daje nita! Udruene misli Postoje i misli koje doalze kako od oveka tako i od avola. "Video sam", kae Sveti Jovan Lestvinik, "ljude koji se naslauju, ali ne bivaju smesta napadnuti. A video sam i ljude koji su zajedno sa enama jeli i sa enama stajali, i nikakvu prljavu misao nisu imali u odnosu na njih. No, kada su se malo oslobodili i postali samouvereni, pomiljajui da ve imaju mir i sigurnost, iznenada ih je zadesila nesrea u njihovoj sopstvenoj keliji." Ovo su uglavnom misli koje dolaze kako od oveka, tako od avola. *** U ovoj borbi prisutne su lestvice: napad, udruenje, pristanak, zarobljenost. Neprijatelj napada oveka sa jednom pomisli ili jednom slikom. Kada ovek da odobrenje, nastupio je pristanak. Sledi razgovor sa tom milju. Od ovog momenta sam ovek je odgovoran za misli i radnje. Sledi ovekov pristanak i ushienje da se ispuni ono to mu misao predlae. Najzad, ovek se pokorava i postaje zarobljenik te strasti. Posledice misli Kada neka misao ivi dugo u nama, mi tada postajemo robovi u nastojanju da je izvrimo. Nastojanje je sklonost oveka materijalnim stvarima i njegova elja da poseduje ove stvari. Na ovaj nain, ovekov um postaje odvojen od venih dobara. A kada se ovekov um odvoji potpuno od Boga, tada "on postaje ili okrutan ili avolski". To znai, da ovek postaje ili zver, ili demon. Dananje potroako drutvo je svedok ove pojave. Ljudski um je postao privren samo zemaljskom i ne dotiu ga nebeske misli. Kao plod toga, ovek je pretvoren u zver ili roba tehnologije koji se oboavaju u bilo kom obliku. ovek postaje nesposoban da se obuzda i da kontrolie svoje postupke. Kada se ne bori protiv podlih misli, on postaje rob greha. "Ko god zadrava misao o grehu, bez bitke i rasprave sa njom, taj ve ini greh". Nae misli nas porobljavaju i lome, i stvaraju nam pobleme u naim meuljudskim odnosima. Misli prljaju i zagauju nau duu, trujui je i poniavajui. "Ovo je sam rat podlog demona. Ovo su strele kojima on truje nau duu", kae nam Starac Sveti Isihije. Ukoliko pristanemo na pomisli, avo stie vlast nad nama i moe odvesti oveka i do samoubistva, jer ovek nije u stanju da se odupre avoljoj silini - on vezuje ljudsku duu za zemaljske stvari. ovek koji je neprestano uznemiren podlim mislima i osea ar svog niskog stomaka, odvojen je od slatkog misrisa Duha Svetoga. Tako se gubi otvorenost prema Bogu. Kada se um uputa u razgovor sa sramnim i nepristojnim mislima, "On je iskljuen iz svoje iskrenosti prema Bogu". Nemogue je da Bog bude prisutan, i da se obraa oveku iji je um neprekidno zagaen nepristojnim i podlim

mislima, kao to je neprijatno zemaljskom domainu kada primeti da ga ogovaraju da bi razgovarali sa njegovim neprijateljem, isto je i sa Bogom. "Neiste misli odvajaju Boga od oveka". Bog ne otkriva Svoje tajne oveku, koga su osvojile oskrnavljene misli. Kako su misli te kojeodovode oveka od Boga, mogue je izvestan boroj telesnih poremeaja. Kao dodatak mnogim telesnim bolestima, koje su uzrokovane mislima, dolaze anksioznost, nesigurnost, strah. Ovi uzronici su potvreni i od samih lekara. Oni savetuju svoje pacijente da ne misle na stvari i pojave koje e im doneti uznemirenje. Jedna misao je dovoljna da prouzrokuje nesanicu. Iz ovog razloga hoemo da istaknemo da pomisli uzrujavaju oveka i mogu skriti njegove nerve. Sveti Teodor, iguman, imao je obiaj da kae: "Misao stie da bi me uznemirila". Ovo su ukratko posledice podlih i pokvarenih misli. Treba, svakako, da izvidimo i nain kako se odupreti ovim mislima koje najee vode poreklo od samog avola. Suprotstavljanje mislima Kako se moemo osloboditi sramnih misli? Svetitelji i Sveti Oci nae Crkve ostavili su nam na raspolaganju razliite naine, kako da se suprotstavljamo napadima misli. Sveti Jovan Zlatoust savetuje da ih ne prijavljujemo i ne iznosimo, ve da ih progutamo bez glasa. Daje nam primer adaja i reptila kada upadnu u jamu. Ako pronau neki izlaz prema vrhu, uspinju se da izau i postanu jo opasniji. Ako, pak, ostanu sve vreme na istom mestu, lako se zagube i nestaju. Tako je i sa neistim mislima. Ako pronau i najmanji izlaz kroz govor oveka i izgovorenu re, oni tada pale unutarnju vatru. Ako su, pak, zaustavljeni naim unutranjim spokojem, postaju slabi i brzo nestaju. Deo u Postanju (1 Mojs. 39:9) odnosi se na reeno: "Izbavi me od svih prestupa mojih, ne daj me na podsmeh bezduniku". Ako bilo koja nerazborita misao doe do nas da bi nas uznemirila, treba da imamo na umu kako ni najmanja i najbesmislenija misao ne moe biti sakrivena od Boga. Usvajanje Boijih zapovesti, razmiljanje o buduim dogaajima, kao i o svemu to je Bog uradio za nas umanjuje snagu pokvarenih pomili. Tako one, ne mogu da se ukorene u nama. Izbavljenje od demonske podlosti Kao to zmija izlazi iz svog gnezda da bi se sakrila negde drugde, isto vai i za gnusne misli. Kada im se ne ide u susret one odlaze od oveka. Treba da znamo da nita tako ne ini demone nesrenim, kao zanemarivanje pomisli. Podvizavanje dua i tela "u svim prilikama i na svim mestima" pomae oveku u neposedovanju neprijatnih misli. Sveti Maksim Ispovednik istie: "Potrudi se sa oslobodi sebe od strasti i odmah e biti u stanju da izgoni te pomisli iz tvog uma". To znai, da bi se neko oslobodio bludnih misli, treba da iscrpi svoje telo i da posti. Da bi se odagnali bes i tuga, treba da se preziru slava i sjaj, neiskreno st i pokvarenost. Da bismo se oslobodili osvetoljubivosti, treba da se molimo za osobu koja je prouzrokovala zlo delo. Ne moemo spreiti misli da dolaze do nas, ali moemo, svakako, da ih ne prihvatamo. Isto je i sa pticama: ne moe se zaustaviti njihovo preletanje naih glava, ali sigurno moemo omesti vrane da prave svoja gnezda na naim glavama. Pogledajmo ta Sveti Vasilije kazuje na ovu temu i o bitci koja se odvija: "Moramo se suprotstaviti ovim napadima sa izuzetnom brigom i pozornou, kao to i atleta koji izbegava protivnikov juri detaljno planira sve to je neophodno, ukljuumjui i gipkost svoga tela. Kraj ovoga rata i izbegavanje strela treba da poverimommolitvi i pomoi odozgo. ak i ako nas lukavi neprijatelj, u vreme molitve, podvrgne podlim izmiljotinama, dua ne sme prekidati molitvu. Ona treba da je svesna da nije odgovorna za podle napade od strane neprijatelja - dodatnim fantazijama koje potiuu iz "neverovatnog injenja uda". Suprotno tome, treba misliti na saznanje da ove misli potiu od

drskosti samog izumitelja zla. ovek treba da pjaa svoje kleanje pred Gospodom i moli Boga da On razrei podle podeljenosti nastale iracionalnim i besmislenim pomislima, tako da se neometano moe pristupiti Bogu. Ako, pak, pogubni napadi misli postanu snaniji, a neprijatelj besraman, ne treba se prepustiti slabosti, niti prekinuti bitku u njenom trajanju, nego, naprotiv, izdrati do take kada e Bog uvaiti nau istrajnost. Tada e nas On prosvetliti blagodau Duha Svetoga, koji e oterati neprijatelja sa jedne, i nahraniti na um Svetlou, s druge strane, da bi misao mogla da velia Boga kroz neometano smirenje i radost." Ukratko, u suprotstavljanju podlim mislima Sveti Oci se dre sledeih pravila: molitva primedba i nepristajanje Molitva Poetniku nije mogue da se sam oslobodi misli. To je mogue samo onima koji su usavrili u molitvi i znaju kako se to radi. Samostalna, umna molitva: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog", jeste najjae oruje koje moemo koristiti da bismo pobedili podle pomisli. "Samo Ime Isusa Hrista iba neprijatelje. To je, zaista, najjae oruje na zemlji i na nebu", istie Sveti Jovan Lestvinik. Primedba Molitva je za poetnike i slabe. Oni koji su u stanju da se bore, treba da koriste primedbu, koja je u stanju da odagna demone. Na Gospod je i Sam koristio ovo pravilo i pobedio u tri velike bitke koje je zapoeo na Gori pustinjs koj u borbi sa demonima. ulnost je pobedio sa: "Ne ivi ovek o samom hlebu"; slavoljublje sa: "Nemoj kuati Gospoda Boga svoga"; a srebroljublje sa: "Gospodu Bogu some klanjaj se i Njemu Jedinom slui" (Matej 4:4-10) Sveti Muenik Teodor Damaskin povezuje reeno sa: "Kada demoni ubace u tebe misao gordosti, tada se seti sramnih pomisli koje su baene na te i tako e postati krotak. Isto tako, kada si podvrgnut iskvarenim pomislima, seti se svojih misli gordosti i pobedi ih, koristei ovo pravilo, te nee izgubiti izbavljenje zbog neistih misli, niti e postati gord zbog onih dobrih." Kada je bio opsednut mislima gordosti, jedan starac je rekao: "Stare, paljivo se udubi u bludne misli" i rat bi se tada odmah zavrio." Iz ovog razloga, najbolje je da se nae utoite u snazi molitve i suza, jer: dua nema uvek istu mo avo ima hiljadugodinje iskustvo, dok je nae iskustvo vrlo ogranieno, sa ishodom odstupanja od borbe kao poraenih i ranjenih, jer je na um uvek iznova zagaen neistim i podlim pomislima * ovek se oslobaa gordosrti i pokazuje poslunost kada trai utoite u Bogu u vreme borbe sa loim pomislima. Priznaje svoju slabost u ovoj borbi i ispoveda Isusa Hrista Jedinoga koji je dobio rat i Koji nam je rekao: "Ne bojte se, Ja sam pobedio svet" (Jovan 14:3). Ovde se misli na strasti, pomisli i samog avola. Nepristajanje Ako budemo obraali panju na pomisli koje nam avo namee, nikada neemo moi uraditi neto dobro. Odbojnost, prezir i neobaziranje na nametnute neprijateljske misli najmonije su oruje. Ovo su najjai udarci koji se mogu naneti avolu. Moramo gledati na njegove misli kao na glodare, ili larmu pasa, ili roj komaraca, a jo gore, kao na buku aviona, i nita vie, jer: verujemo u mo naeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista verujemo da posle Njegovog Raspea i Smrti, avo nema ba nikakvu mo nad nama, ve ivotari nemoan i slab, kao ti je i napisano: "Zapretio si narodima i propade bezbonik" (Ps. 9:6)

Ne postoji vea pobeda i oienje demona od ovog nepristajanja i prezira, s obzirom da je ovek koji je doao do ovog stupnja bitke, naoruan blagodau Boijom i ostaje neustraen pred pomislima koje mu demon namee. *** Opisana su tri naina borbe sa neistim pomilima koje vode poreklo od demona. Uz to moemo istai da je seanje na smrt vrlo moan nain za neprihvatanje ovih pomisli. Seanje na smrt stvara iskrenu alost za nae grehe i spreava um od prihvatanja ovih misli. Ko god razmilja o proteklom danu kao poslednje m usvom ivotu, obuzdavae svoje sramne misli do najvieg stepena. Kada seda za svoj obrok, pomiljaj na smrt da te prejedanje hranom ne bi iskuavalo. Pred oima treba da nam je slika sopstvene grobnice, da bi se izbegla naa nesmotrenost i neuviavnost. Avva Siluan, poslednji Svetac Svete Gore, rekao je: "Dri um svoj neprestano u adu i ne oajavaj!" Na ovaj nain se nijedna misao nikada nee ukoreniti u tebi. Kojem se nainu prikloniti da bismo izbegli neprestanu i munu patnju (kako Sveti Teodor Studitski prikladno karakterie pomisli)? Predlaem da pratimo nain Svetog Jovana Kolovosa, koji je isprobao sve mogue naine. Ovaj veliki duhovni podvinik savetuje nam: "Ja nalikujem oveku koji sedi ispred velikog drveta i odjednom ugleda gomilu zveri i gutera kako dolaze da ga napadnu. Tada se on penje na drvo, poto ne moe lako odstupiti, i tako se spasava. Isto tako radim i ja. Sedim u svojoj keliji i gledam kako se podle misli pribliavaju da me napadnu. Ja se tada penjem na "Drvo ivota", mome Gospodu prinosim molitvu, i tako se spasavam od neprijatelja".