Centar za studije roda i politike

Fakultet politikih nauka Jove Ilia 165 11 000 Beograd, Srbija Diplomske akademske studije kulturologije Master teorija kulture i studije roda STUDIJE RODA 2011/2012.

Rodno osetljiv jezik na internetu

lanice tima: Adriana Sabo (br. indeksa 320/2011), Ljiljana Arsenovi (br. indeksa, 267/2011), Mirjana Vlahovi (br. indeksa 230/2011) i Jovana Janji (br. indeksa, 39/2011) Profesorka: dr.Svenka Savi (devojke, molim vas dodajte sve titule, ako ih znate)

Saetak: Prema podacima RZS-a 41,2 % graana i graanki Srbije koristi internet u svojim domainstvima, to predstavlja konstanti rast (39 % u 2010, 36% u 2009). Taj podatak nam govori da se sve vei procenat stanovnitva obrazuje i dobija informacije sa interneta. S tim u vezi, smatramo da je znaajno promovisati upotrebu rodno osetljivog jezika na ovom, sada sve razvijenijem i rasprostranjenijem mestu za dobijanje informacija. Na taj nain bismo elele da doprinesemo poveanju vidljivosti ena u svim sferama drutvenog ivota. U tekstu e, tako, biti predstavljena tri mala projekta koja za cilj imaju promociju rodno osetljivog jezika postavljanje prozora Rodno senzitivni jezik, sa web stranici Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti pri Ministarstvu za manjinska prava u Crnoj Gori (ubaciti link), postavljanje prozora sa naslovom Kola, sa web stranici turistike agencije Funny travel u Beogradu (ubaciti link) i otvaranje facebook stranice, posveene ovoj temi (https://www.facebook.com/RodnoOsetljivJezik) Kljune rei: internet, rodno osetljiv jezik, ravnopravnost

O rodno osetljivom jeziku, prvi put se poelo govoriti 70-tih godina 20. veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama, da bi se govor o ovoj temi proirio na Evropu i ostale delove sveta, te postao drutvena realnost i pravilnost u zemljama Evropske Unije, u S.A.D, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, pa ak i u susednoj Hrvatskoj. Vidljivost ena u jeziku je veoma vana, jer se u njemu reflektuju rodni odnosi u drutvu. Najei nain da se ena u jeziku uini nevidljivom, jeste upotreba oblika mukog roda za oznaavanje zanimanja i titula koje obavljaju, odnosno nose, ene. Teko je razumeti da u dananjem trenutku, kada ene dijele sa mukarcima gotovo sve funkcije i zanimanja, i dalje postoji ovakva praksa, koja je, moda najpre uoljiva u nainu na koji ene govore same o sebi. Tako, vano je istai da jezik odreujemo kao delatnost, jer nas interesuje ta sa jezikom moemo initi i ta inimo dok govorimo ili piemo (Savi, 2009: 9), te da upotreba takozvanog generikog, a u stvari mukog roda, prilikom referiranja na profesije koje obavljaju i ene, upuuje na injenicu da se njihovo prisustvo u javnom prostoru eli sakriti jezikom. Skrivajui se iza opravdanja da je naziv profesije u mukom rodu zapravo neutralan, objektivan (dakle,

bezrodan), sprovodi se sistemsko iskljuivanje ena iz najrazliitijih oblasti ljudskog delovanja, i gotovo negira njihovo prisustvo. Interesantna je, vana i uznemirujua injenica da veliki broj ena odbija da o sebi i profesiji koju obavlja, govori u enskom rodu. Kao mogue osvetljenje razloga ovog odbijanja, dragoceno je miljenje psiholokinje, Aida Perovi Ivanovi.1 Ona smatra da: Na to utie tzv. sredinski faktor i njegov oblik uenje. Najprije (rano) uenje, usvajanje govora/jezika. Kada ste odmalena izloeni samo jednoj varijanti, u konkretnom sluaju samo mukim nazivima profesija, onda je logino da ih bez zadrke tako i usvojite. [...] Ipak, kada bi se ovo [upotreba naziva profesija i titula u enskom rodu] dosledno primjenjivalo u kolskom sistemu kao i u medijima, izvrio bi se pozitivan uticaj na nae jezike navike, a negativan na rodno-jezike stereotipe, bar u nekom procentu. [...] Uticaj sredine ogleda se i u tome da, kada neka osoba i pokua da primijeni rodno osjetljiv jezik, drugi iz blie i dalje okoline uvijek uzimaju sebi slobodu da vas koriguju i to na nain da vam se smiju, izruguju vam se, a nerijetko i uz verbalnu agresiju dovode u pitanje va stav i razloge da stvar nazovete svojim pravim imenom. Korienje rodno osjetljivog jezika drugim ljudima, koji ga ne koriste, esto slui kao povod da ove prve etiketiraju. Npr: nee rei: O, ti govori pravilno, ili u enskom rodu.... Nego e rei: a ti si neka feministkinja, je li?! Naravno, sa agresijom u glasu. Ako ne elite raspravu, ako ne elite svau, ako ne elite da budete u centru panje kao neki inovator, pogotovo u ovoj sredini gdje ljudi ne vole novotarije niti promjenu, najvea je vjerovatnoa da ete se povui i korigovati svoj jezik u retrogradnom smislu. [...] Ukoliko, pak, traimo razloge zato ene ne koriste rodno osjetljiv jezik a zato to ne ine mukarci razlog je to se veliki broj ena, upravo zbog iskustva svoje drugosti kroz enskost bori da ne budu druge, na taj nain to e se pre nazvati inenjerom umjesto inenjerkom, ministrom umjesto ministarkom, profesorom umjesto profesorkom, advokatom umjesto advokatkinjom, psihologom umjesto psihologicom/psiholokinjom... [...] Interesantno je da ovaj problem nemamo kod nie rangiranih, to jest nie plaenih zanimanja, za koja nije potrebna visoka struna sprema. Npr, ljudi bez problema govore da je neko istaica, uiteljica, sanitetka, kuvarica, slubenica... Mislim da je to stoga to su ova nie plaena zanimanja kroz istoriju i bila uglavnom rezervisana samo za ene te se upotreba mukog oblika nije adekvatnorazvila. Ovakvo stanje reflektovano je i na internetu, prostoru sa kog izuzetno veliki broj ljudi dobija najrazliitije vrste informacija. Tako, prema podacima RZS-a 41,2 % graana i graanki Srbije koristi internet u svojim domainstvima, to predstavlja konstanti rast (39 % u 2010, 36% u 2009). Takoe, znaajno je primetiti da je internet postao mesto debata o upotrebi rodno osetljivog jezika, da se o ovom pitanju pie i diskutuje, to je, ini se, vaan pomak u dostizanju njegovog normiranja i zvanonog prihvatanja. Interesantno je navesti da su, ak i na sajtovima na
1

Ovom prilikom prenosimo delove intervjua sa dr. Aidom Perovi Ivanovi, koji je vodila Mirjana Vlahovi, koji e se u celini nai na web stranici Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti pri Ministarstvu za manjinska prava u Crnoj Gori.

kojima se izvesni lanak ili tema, pozitivno odnose prema upotrebi rodno osetljivog jezika, mnoge ene bune protiv istog. Tako, kao paradigmatian primer ove averzije moemo dati komentar izvesne korisnice foruma sa nadimkom Anea koja kae: Niti postoji, niti je u duhu srpskog jezika, a to sto je sacica losih studenata proglasila da je to tacno u nekom njihovom, nezvanicnom srpskom jeziju, je stvarno za smeh, suze i ocaj. Nije cak ni u sirokoj upotrebi, sto samo govori da je u pitanju jedna vestacka, nakaradna tvorevina. U ostalom, takve kovanice su primerene nemackom jeziku.2 Slina protivljenja se mogu pronai i meu komentarima na tekstove u elektronskim izdanjima dnevnih listova, posveenih ovoj temi.3 Kako je naa tema ovom prilikom koncentrisana upravo na rodno osetljiv jezik i njegovu upotrebu na internetu, pokuale smo da damo svoj doprinos njegovoj promociji. Tako smo pre svega posegle za, trenutno najpopularnijom drutvenom mreom na internetu facebook-om. Na tom web sajtu smo otvorile posebnu stranicu posveenu rodno osetljivom jeziku,4 koja ima za cilj njegovo pribliavanje mladim ljudima. Kako je dostupna svima, stranica omoguava neprestano proirenje i dopunu izvora vanih za ovu temu, kao i dobar marketinki potez moda da doda neto o ovome, Jovana? . Osim drutvene mree, panju smo posvetile jo jednom, veoma poseenom sajtu iz oblasti turizma sajtu turistike agencije Funny Travel iz Beograda, jer nije sluajno da se i ovakve teme nau na jednom turistikom sajtu ne samo zato da bi nas Evropa primila u svoje okrilje ve i zato da bismo imali prilike da istu tu Evropu ugostimo u Srbiji onako kako samo mi to umemo.5 Na njemu je otvoren prozor pod naslovom KOLA koji e voditi do razliitih tema kao to su: Rodna ravnopravnost, Rodno osetljivi jezik, Putevima slavnih ena, Politika na enski nain. Kako je na stranici istaknuto, S obzirom da, rodno senzitivni jezik ima svoju opravdanost i zakonsku utemeljenost (kroz Ustav Srbije i zakonsku legislativu, kao i kroz Konvencije UN-a i drugih meunarodnih organizacija) cilj nam je da razbijamo predrasude i zablude duboko ukorenjene u naem drutvu, kreativnim korienjem raznih formi rodno osetljivog jezika u svakodnevnoj komunikaciji kako bi se odomaila i postala uobiajena Ljiljo, kad budes mogla, dodaj link za stranicu.
2 3

http://forum.burek.com/rodno-osteljiv-jezik-i-pravilno-izrzavanje-t469134.topicseen.html Na primer: http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/66391/U-formularima-i--zanimanja-u--zenskom-rodu 4 Stranica se moe nai na ovom linku: https://www.facebook.com/RodnoOsetljivJezik 5 Molim za link

Konano, svojim radom smo izale izvan granica Republike Srbije, i osmislile prozor posveen rodno osetljivom jeziku, postavljen na stranici Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti pri Ministarstvu za manjinska prava u Crnoj Gori. Doavi do zakljuka da se ene u Crnoj Gori susreu sa istim problemima, elele smo da proirimo svoj potencijalni krug delovanja. Na ovom sajtu6 itaoci i itateljke mogu pronai tekst koji istie znaaj upotrebe rodno osetljivog jezika, te znaaj borbe protiv diskriminacije ena u jeziku. Takoe, jedan segment prozora na ovom sajtu zauzima i intervju sa psiholokinjom Aidom Perovi Ivanovi, iji je segment dat na treoj stranici ovog rada. Otvaranjem ovih stranica na internetu, elele smo da doprinesemo uvoenju rodno osetljivog jezika u svakodnevnu i zvaninu upotrebu, te da pokuamo da razbijemo tabue i otklonimo nedoumice vezane za znaaj ove teme. Vano je istai i to da su ove stranice trajne, odnosno da se naknadno mogu dopunjavati, menjati i proirivati, to omoguava neprestano zalaganje za pitanja rodne ravnopravnosti.

Literatura 1. Savi, Svenka (2009): Rod i jezik, Novi Sad: enske studije i istraivanja i Futura publikacije. 2. Savi, Svenka (2006), On je rekla upotreba rodno senzitivnog jezika, Podgorica: Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Republike Crne Gore. 3. www.gendernet.rs 4. www.zenskestudie.edu.rs

Miro, molim za link