Astronom Edvin Habl i otkri e irenja svemira

Milan Miji
CSULA i ADRB

Letnji astronomski susreti, AD Rudjer Bokovi 11. septembar 2010.

Dvadeset godina od lansiranja Hablovog svemirskog teleskopa!

Astronom Edvin Pauel Habl (1889 1953)

Habl: Klasifikacija galaksija Prva merenja rastojanja galaksija otkrie strukture svemira Otkrie irenja svemira (uz V. Slajfera, M. Hamasona i relativiste)

Posmatraka astronomija:
Astrometrija merenje poloaja na nebu

Fotometrija merenje sjaja

Spektroskopija merenje temperature, hemijskog sastava, radijalnih brzina... Slikanje u raznom rasponu talasnih duina

Kristijan Dopler (1803-1853)

Doplerov efekat:
Kretanje od nas poveava talasnu duinu svetlosti: crveno pomeranje. Kretanje ka nama je smanjuje: plavo pomeranje. Promena talasne duine je proporcionalna brzini kretanja. Doplerov efekat prouzrokuje pomeranje absorpcionih linija

 Pionir astronomske spektroskopije Shvatio da radijalne brzine zvezda mogu da se odrede merenjem tamnih linija u njihovim spektrima Prva merenja radijalnih brzina

Vilijam Hagins (1824-1910)

(Sir William Huggins)

Pomeranja spektranih linija u spektrima zvezda mogu biti u oba smera, i njihove veliine su delikatne. Sjajne zvezde se kreu ka nama ili od nas sa brzinama od nekoliko desetina kilometara u sekundi.

Poetkom 20. veka jedan broj astronoma zapoinje sistematsko prouavanje spiralnih maglina...
Priroda tih maglina, njihove daljine i veliine, nisu bili poznati.

Vilijam Parsons, grof Ros,

Spiralna struktura magline M51 u Lovakim psima, 1845.

Ajzak Roberts,
Snimak velike magline M31 u Andromedi, 1888

Jedan od malobrojnih astronoma koji su poeli da se bave spektroskopijom maglina je bio...

Vesto Melvin Slajfer

Astronom opservatorije Lavel, u Flagstafu, Arizona
(Lowell Observatory).

V.M. Slipher 1875 - 1969

Poto su Fat i Volf sa uspehom preduzeli studije spektara maglina, ja sam obratio vie panje na merenja njihovih radijalnih brzina...

Slajferov spektrograph na 0.6m Klark teleskopu opservatorije Lavel

(Lowell Observatory, Flagstaf, AZ)

Izmedju ~ 1910 i ~ 1920 Slajfer meri radijalne brzine za oko 40 spiralnih maglina.

Ekspozicije su dostizale 20 40 asova!

Izmerene brzine maglina su ogromne,

za red veliine vee od brzina zvezda. Daleki objekti?

Veina izmerenih maglina pokazuje crvena pomeranja i udaljavanje od nas!

Najsjajnije (najblie?) se pribliavaju.

Otprilike u to isto vreme, na drugom kraju sveta...

Albert Ajntajn je formulisao svoju Optu teoriju relativnosti:

Albert Ajntajn, 1879 - 1955

i ispituje kako da objasni inerciju na nain predloen od strane Ernesta Maha (1838 1916): kao posledicu gravitacionog privlaenja dalekih zvezda...

Ajntajn zamilja svemir priblino ravnomerno ispunjen zvezdama...

... i da bi ga stabilizovao naspram gravitacionog privlaenja

(Njutnov problem!) dodaje ravnomernu komponentu koja ima anti-gravitaciona svojstva, tzv. kosmoloku konstantu.

U Teoriji relativnosti raspored masa odredjuje geometriju svemira. Posmatranja pokazuju da se zvezde kreu i ka nama i od nas, a njihove brzine su male u odnosu na brzinu svetlosti, to Ajntajn interpretira da se u celini stanje svemira ne menja sa vremenom. Ajntajn bira matematiko reenje koje opisuje zatvorenu statiku geometriju:

Ajntajnov model svemira, 1917

Uprkos Prvom svetskom ratu, astronomi i fiziari pokuavaju da shvate Optu teoriju relativnosti i njene posledice...

Karl varcild (1873 1916) nalazi reenja za geometriju prostor-vremena oko zvezda i prvo reenje onoga to danas zovemo crna rupa.

A astronom Viljem de Siter (1872 1934) nalazi novo, udno kosmoloko reenje...

De Siter je zamislio statiki i naizgled nepromenljiv svemir u kome je gustina materije zanemarljiva u odnosu na kosmoloku konstantu. Kosmoloka konstanta onda odreuje geometriju svemira, a geometrija odreuje kako se materija kree i svetlost rasprostire. De Siter nalazi da za bilo kog posmatraa u takvom svemiru, daleki asovnici idu sporije nego njegov. Svetlost koja dolazi sa daljine ima manju frekvencu i crveno pomeranje. a b a c b c

Efektivno, izgleda kao da se daleki objekti udaljavaju (Doplerov efekat) sa brzinama koje su proporcionalne kvadratu rastojanja!
... Ali zar to nije statian svemir?

Astronomi uoavaju moguu povezanost, pekuliu, i gree ...

Henri Noris Rasel, u pismu epliju 1920 g.: Da li su velike radijalne brzine spiralnih maglina koje je naao Slajfer moda prividna posledica krivine prostor-vremena u de Siterovom modelu? Harlou epli: Globularna jata su daleko bar koliko i spiralne magline a ona ne pokazuju de Siterovu relaciju!

H.N. Rasel 1877 - 1957

Rasel: Jasno. Mislim da si za sada objasnio da je de Siterov predlog nepotreban!

H. epli 1885 - 1972

Globularna jata su zarobljena gravitacijom nae Galaksije, spiralne magline su druge galaksije, na mnogo veim daljinama.

Drugi astronom ima jae predoseanje...

Edington (1923): Mada neki eksperti misle suprotno, najee se misli da su spiralne magline najudaljeniji objekti za koje znamo. Tada u njima pre nego bilo gde drugde moemo da traimo efekat krivine prostor-vremena koji je predskazao de Siter.

Usporavanje atomskih vibracija dalekih objekata e se onda pokazati kao privid udaljavanja tih objekata.
Artur Stenli Edington 1882 - 1944

Edington je publikovao i diskutovao najkompletniju listu radijalnih brzina koje je izmerio Slajfer.

Matematiari i relativisti takodje pekuliu, autoriteti gree...

Klajn (1920, u pismu Ajntajnu) i Lanco (1923), ukazuju da je de Siterovo reenje 4-dimenzionalni hiperboloid (to je de Siter znao), koji moe da se opie novim, jednostavnijim koordinatama:

Feliks Klajn 1849 - 1925

Kornelijus Lanco 1893 - 1974

Ajntajn i Herman Vajl: Da, ali onda geometrija svemira se menja sa vremenom, to nema smisla!

Fridman nalazi reenja TR za homogen svemir ispunjen materijom.

Nalazi modele otvorene geometrije koji se ire bez kraja (1922) i modele zatvorene geometrije koji imaju maksimalni radijus (1924).

Fridman eksplicitno diskutuje starost svemira i daje prvu procenu od 10 milijardi godina, ali naglaava da za sada nije mogue poredjenje sa modelima.
Aleksandar Fridman 1888 - 1925
Ajntajn prvo smatra da su Fridmanova reenja matematiki pogrena, zatim se koriguju i javno ih naziva korektnim i interesantnim. Privatno, izgleda da ih i dalje smatra ne-fizikim.

Astronomi pokuavaju sa kvantitativnim poredjenjem...

Knut Lundmark 1889 - 1958

Lundmark (1924) procenjuje rastojanja do Slajferovih maglina poredei njihove razmere sa razmerama Andromedine magline i konstruie...

Dijagram (Slajferovih) radijalnih brzina naspram rastojanja:

Nalazi slabu kvadratinu zavisnost, koja je konveksna, tako da postoji maksimalna brzina udaljavanja od oko 3000 km/s!
Problem: nedovoljno precizna rastojanja!

Relativisti pokuavaju sa kvantitativnim poredjenjem...

Vajl (1923): ... u de Siterovom modelu izmedju dve kauzalno povezane zvezde postoji crveno pomeranje spektralnih linija... koje linearno raste sa rastojanjem ako je udaljenost zvezda mala u odnosu na krivinu svemira, v ~ r/R. Vajl upuuje itaoca na Edingtonovu diskusiju veze ovog efekta sa posmatranim radijalnim brzinama spiralnih maglina.
Herman Vajl 1885 - 1955

Robertson (1928): ... razlika u vibracijama udaljenih atoma u de Siterovom modelu e se pokazati kao Doplerov efekt prema relaciji v ~ c (r/R) . Robertson koristi prve Hablove procene rastojanja galaksija da proceni krivinu svemira!
Hauard Persi Robertson 1903 - 1961

Korak dalje...

Lemetr (1927) razmatra model svemira koji sadri materiju i kosmoloku konstanu i eksplicitno govori o svemiru koji se iri. Pozitivne radijalne brzine vangalaktikih maglina su kosmiki efekat irenja svemira. Veza izmeu brzina i rastojanja data kao,

r/v = const.
or Lemetr 1894 - 1966

Problemi i zabune...
Niko jo nije znao sigurno kolike su daljine galaksija. Slajferov teleskop je dostigao limit, nije bilo vie novih merenja crvenog pomeranja. Mnogima je bilo nejasno da li su relativistiki efekti stvarni ili samo tako izgleda. (Sve to izgleda je stvarno!)

U Optoj Teoriji relativnosti svi koordinantni sistemi su jednako korektni ali ono to se vidi iz njih se razlikuje. Sa kojom predikcijom onda treba porediti posmatranja?
Koji je korektan model svemira? Ajntajnov, de Siterov, ili neto tree? (Samo je Lemetr obratio panju na Fridmana!)

Tada na scenu stupa Habl...

2.5m Huker teleskop opservatorije Maunt Vilson.

Praenje tokom ekspozicije u Njutnovom fokusu 2.5 Huker teleskopa.

Koristei veliku aperturu i malu inu daljinu tog teleskopa, Habl dobija odline slike sjajnijih maglina, i identifikuje u njima objekte koje koristi za procenu daljina.

Milton Hamason 1891 - 1972

Hablov kolega, Milton Hamason, je vredan spektroskopista, koji dobija spektre maglina u prelomljenom Kasegrenovom fokusu Hukerovog teleskopa.

... Dr. Habl je predloio posmatranje odabranih slabih i dalekih vangalaktikih maglina... da bi se ustanovilo da li absorpcione linije u njihovim spektrima pokazuju pomeranje ka veim talasnim duinama, kao to se oekuje u de Siterovoj teoriji zakrivljenog prostor-vremena. (Hamason, 1929)

Hamason nalazi (1929) tada rekordnu radijalnu brzinu od 3779 km/s, iznad Lundmarkovog limita, za eliptinu galaksiju NGC 7619 u Pegazu.

Habl je do tada kompletirao procene rastojanja do velikih spiralnih maglina M31 i M33 i poinje da povezuje svoja merenja daljina sa Slajferovim merenjima radijalnih brzina.

Hablov snimak Cefeida u galaksiji M31 (Andromeda). Time je definitivno pokazao da su spiralne magline druge galaksije, zvezdani sistemi van naeg.

Hablov dijagram sa SMC, LMC, M31, M32, M33 , koristeci svoja merenja Cefeida za odredjivanje daljina I vrednosti Slajfera i Harvardskih astronoma za crvena pomeranja.
1200

1000

800

Velocity (km/s)

600

400

200

-200

-400 0 0.5 1 1.5 2 2.5

Distance (10 parsecs)

Za najvei broj Slajferovoh galaksija Habl je dobio dovoljno dobre fotografije da je mogao da identifikuje najsjajnije zvezde. Pretpostavljajui da su najsjajnije zvezde u bilo kojoj galaksiji iste, on je procenio daljine tih galaksija u odnosu na Andromeda galaksiju:

M81 UMa

M31 And

Hablov dijagram za magline do kojih je naao rastojanja koristei Cefeide i najsjajnije zvezde.
1200

1000

800

Velocity (km/s)

600

400

Sigurnija rastojanja nego ikada pre njega!

200

-200

-400 0 0.5 1 1.5 2 2.5

Distance (106 parsecs)

Za ostale Slajfertove galaksije Habl je procenio rastojanja poredei integralni sjaj samih galaksija sa onim bliim ija je rastojanja imao.
1200

1000

800

Velocity (km/s)

600

400

200

-200

-400 0 0.5 1 1.5 2 2.5

Distance (10 parsecs)

Hablov dijagram
Brzine udaljavanja galaksija rastu proporcionalno rastojanju!
R A D I J A L N A B R Z I N A

Hablov dijagram (1929)

Rastojanje (u milionima parseka)

Program Habla I Hamasona: dublje u prostor, koriscenjem statistike jata

Jato galaksija u Devici

Jato galaksija u Pegazu

Pretpostavka: najbrojnije galaksije u svakom jatu su iste, tipine. Razlika u sjaju tipinih galaksija nam daje relativno rastojanje!

Grub metod, ali radi!

Hamasonova ilustracija irenja svemira. (1936).

Spektar svake galaksije je izmedju spektra referentne lampe. Crveno je levo, plavo desno.

Strelica pokazuje poloaj absorpcionih linija u spektru galaksija, koje su pomerene ka veim talasnim duinama u odnosu na referentne.
Crveno pomeranje = Poveanje talasne duine = Udaljavanje objekta od nas. Doplerov efekat.

Crveno pomeranje galaksija raste sa rastojanjem!

Hablov dijagram (1931)

Crvena pomeranja novih ~150 galaksija, sa 2.5 MWO teleskopom

Otkrie crvenih pomeranja, prvih ~ 40 vrednosti.

Procenio rastojanja do galaksija ije su brzine merili Sajfer i Hamason; potvrda linearne zavisnosti izmedju brzina i rastojanja do granice dometa tadanjih teleskopa!

Vanost Habovog zakona

U relativistikoj slici galaksije se ne pomeraju, prostor izmedju njih raste: Ako se rastojanje promeni za X, dva puta vee rastojanje e se promeniti za 2X

Brzina irenja u prvom sluaju je X/T. a u drugom 2 X/T.

To je Hablov zakon, brzina ~ rastojanju!

Prolo je 80 godina...

Danas, znamo sigurno da se svemir zaista iri, znamo tanije koliko brzo se iri, po kom zakonu, ime je ispunjen, kakva mu je budunost, i kakva mu je prolost moda sve do vremena kada je bio mnogo manji od elementarnih estica
(singularni sveopti poetak, Veliki prasak, je neizvestan, i izgleda sve manje verovatan).

Teme za drugu priliku...