PRIRUNIK

PREVODILAKI SERVIS ZA ZNAKOVNI JEZIK

Asociajcija tumaa srpskog znakovnog jezika (ATSZJ) je nestranako, neprofitno udruenje tumaa znakovnog jezika osnovano 2010. godine sa ciljem da realizuje aktivnosti i unapredi kvalitet rada i promovie profesiju na teritoriji Republike Srbije. MISIJA organizacije je unapreenje rada i obrazovanja tumaa znakovnog jezika, realizacija aktivnosti koje de biti odgovor na potrebe zajednice gluvih. VIZIJA organizacije je drutvo u kome su korisnici znakovnog jezika aktivni i ravnopravni graani koji mogu da iskau svoje potencijale, ija se ljudska prava u potpunosti potuju, i koji samostalno uestvuju u odlukama o svojim ivotima i obrazovanju. Vie informacija na veb sajtu Asocijacije tumaca srpskog znakovnog jezika www.atszj.org.rs Ciljevi ATSZJ: promovie struno usavravanje; doprinosi irenju kulture i promovie lingvistiki identitet zjednice gluvih, kao i srpski znkovni jezik; rdi n istrivnju, uenju, ztiti i unpreenju znkovnog jezik; prikuplja i obrauje naunu i strunu literaturu u oblasti teorije i prakse; bvi se strunim usvrvnjem bududih tum znkovnog jezik; organizuje, sama ili u zajednici sa drugim organizacijama, strune skupove, savetovanja,seminare i druge oblike strunog obrazovanja u ovoj oblasti; sarauje sa univerzitetima, institutima, strunim udruenjima, dravnim ustanovama i drugim organizacijama i strunim licima u zemlji i inostranstvu; u srdnji s ndlenim orgnim jvne vlsti rdi n ureivnju sttus tumaa znakovnog jezika; prua podrku borbi za ostvrivnje prv korisnika znakovnog jezika n koridenje svog prvog jezik; informie i edukuje sve zainteresovane.

ATSZJ je ustanovila Etiki kodeks i standarde rada tumaa znakovnog jezika. Od 2010. godine je punopravni lan Evropskog foruma tumaa za znakovni jezik.

Predstavnici Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika su 2010. godine potpisali zajedniku izjavu u kojoj su se obavezali da de zajedno da se zalau za unapreenje standarda i profesije tumaa i zakonsko priznjanje znakovnog jezika.

Savez gluvih i nagluvih Srbije je samostalno, dobrovoljno, neprofitno, socijalno-humanitarno udruenje u koje se udruuju udruenja gluvih i nagluvih lica sa seditem na teritoriji Republike Srbije radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, interesa i potreba. Savez je osnovan 2. novembra 1944. godine i deluje kao jedinstveno udruenje na teritoriji Republike Srbije. Sedite Saveza je u Beogradu, u ulici Vuka Karadida br. 8/1. Veb sajt: www.savezgluvihsrbije.org.rs Oblast ostvarivanja ciljeva Saveza je unapreenje svih vidova zatite i podizanje kvaliteta ivota gluvih i nagluvih lica Republike Srbije i jaanje mree njihovih udruenja na nivou lokalne samouprave. CILJEVI I ZADACI SAVEZA Ciljevi Saveza su: unapreenje i razvoj sistema socijalne, zdravstvene i sveobuhvatne zatite gluvih i nagluvih lica; poboljanje materijalnog i drutvenog poloaja gluvih i nagluvih lica; sveopta afirmacija gluvih i nagluvih lica; unapreenje sistema obrazovanja gluvih i nagluvih lica, primena savremenih metoda profesionalnog osposobljavanja i rehabilitacije i njihovo zapoljavanje; uspostavljanje, negovanje i razvijanje saradnje meu lanicama unutar Saveza, kao i sa drugim udruenjima koja okupljaju gluva i nagluva lica i ustanovama koja se bave njihovim problemima. Zadaci Saveza su da : prati materijalni i drutveni poloaj gluvih i nagluvih lica, pokrede inicijative i predlae mere nadlenim organima Republike Srbije, privrednim subjektima i institucijama; inicira i podstie rad nauno - istraivakih ustanova za otkrivanje i spreavanje uzroka koji izazivaju otedenje sluha i preduzima mere za ublaavanje posledica istih; podstie razvoj izdavake delatnosti, i bavi se izdavanjem svojih asopisa, publikacija, monografija i slino; daje predloge za bolje reavanje materijalnih, zdravstvenih, socijalnih i drugih pitanja od znaaja za gluva i nagluva lica; prua strunu pomod svojim lanicama i pojedincima u ostvarivanju propisanih i garantovanih prava po osnovu otedenja sluha; inicira donoenje zakona o priznavanju znakovnog jezika, njegovoj standardizaciji i usavravanju, radi na uvoenju i usavravanju slube prevodilakih servisa -prevodilaca i tumaa; lobira i insistira kod dravnih organa na doslednoj primeni zakonskih propisa koji se odnose na gluva i nagluva lica; organizuje kole, seminare i kurseve za obuku prevodilaca i tumaa znakovnog jezika i izdaje odgovarajude diplome; priprema predloge u vezi unapreenja zakonodavstva u pogledu povedanja stepena dostupnosti pomagala za gluva i nagluva lica i njihovoj nabavci i distribuciji; 3

organizuje kulturno-umetnike, sportsko-rekreativne i druge drutvene aktivnosti u cilju svestranog razvoja linosti gluvih i nagluvih lica, preko republikih smotri, festivala, izlobi i raznih takmienja; uestvuje u meunarodnim aktivnostima, skupovima Svetske federacije gluvih, Evropske unije gluvih, Balkanskog udruenja gluvih, nacionalnih saveza gluvih i nagluvih, itd.; informie iru javnost o ivotu, radu i problemima gluvih i nagluvih lica preko sredstava masovne komunikacije, sve u cilju realizacije zadataka i ire drutvene afirmacije gluvih i nagluvih lica; prati rad svojih lanica i ustanova koje se bave pitanjima gluvih i nagluvih lica u zemlji i inostranstvu i vri razmenu iskustva u cilju sticanja novih saznanja i poboljanja ukupne zatite gluvih i nagluvih lica; radi na polju edukacije roditelja gluve i nagluve dece radi njihovog uspenijeg tretmana u porodinim uslovima; ostvaruje saradnju sa preduzedima i ustanovama koje pomau uspenu zdravstvenu, socijalnu i deiju zatitu, vre vaspitanje, obrazovanje i radno osposobljavanje i ukljuenja u proces proizvodnje; organizuje simpozijume, seminare, savetovanja, strune sastanke, prigodna predavanja i druge oblike rada na kojima se razmatra znaajna problematika gluvih i nagluvih lica; obavlja ostale poslove i zadatke koji proizilaze iz odgovarajudih pozitivnih pravnih propisa, odluka i drugih akata nadlenih upravnih organa i ostalih subjekata; aktivno uestvuje u radu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom na polju ostvarivanja zajednikih ciljeva od interesa za osobe sa invaliditetom u Srbiji.

Organi Saveza gluvih i nagluvih Srbije su: Skuptina Izvrni odbor Predsednik Nadzorni odbor

SGNS ima 45 organizacija - udruenja, u svim vedim gradovima Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, koje pokrivaju vie optina. Svaka organizacija je samostalna, a meusobno funkcioniu na principu uzajamnosti zajednikih interesa lica otedenog sluha i lokalne zajednice. Osnovni cilj im je poboljanje uslova ivota i rada gluvih i nagluvih lica, zatita i proirivanje njihovih prava i interesa, kao i stvaranje koristi za iru drutvenu zatitu. Interesi lanstva i organizacija u pokrajinama se usklauju preko Pokrajinskog saveza, dok se interes celokupnog lanstva i njihovih organizacija ostvaruje kroz jedinstven Savez gluvih i nagluvih Srbije.

Gradska organizacija gluvih Beograda, je humanitarna, neprofitna organizacija koja je osnovna 7 februara 1926. godine, osnovala su je gluva lica. Organizacija broji preko 1200 lanova. Sedite organizacije je u ul. Svetog Save 16-18, drugi sprat, tel. 011 2437 338, imejl: gogb@sbb.rs Veb sajt: www..gogb.org.rs Cilj Gradske organizacije gluvih Beograda je da okuplja gluva lica sa teritorije grada Beograda, radi njihovog svestranog uzdizanja i sprovoenja zajednikih akcija u cilju zatite socijalnih, materijalnih i moralnih prava pred organima javne vlati, kao i koordinacija aktivnosti usmerenih ka prevazilaenju komunikativnih barijera koje nepovoljno utiu na socijalni i kulturni poloaj gluvih. Pri organizaciji postoji Klub penzinera, Klub ena, Omladinska sekcija i Turistiko rekreativna sekcija. Zastupajudi gluva lica pred organima javne vlasti u svim segmentima na kojima se odluuje o njihovim pravima i socijalnoj ukljuenosti, radi na podizanju nivoa svesti i otklanjanja svih oblika diskriminacije gluvih lica, i podsticanju primene domadih i meunarodnih pravnih akata koja pitanja tretmana gluvih lica vezuju za oblast ljudskih prava. Obezbeuje i stvara uslove da se gluvim licima omogudi pristup televizijskim programima, filmovima domade produkcije, pozoritu i drugim kulturnim zbivanjima na znakovnom jeziku ili titlu. Posebno radi na unapreenju poloaja znakovnog jezika i u saradnji sa strunjacima iz te oblasti radi na njegovom planskom i edukativnom razvoju, ukljuujudi distribuciju renika, CD, DVD diskova i drugog materijala potrebnog za njegovo uenje. Organizuje seminare, tribine, savetovanja, i druge oblike strunih okupljanja koja se tiu gluvih lica; organizuje i sprovodi kulturne, obrazovnoinformativne, zabavne, turistike i sportsko-rekreaktivne aktivnosti i sl. U cilju ukazivanja na probleme i potrebe gluvih osoba Organizacija je zadnjih godina realizovala razne projekate, a najvaniji od njih je pilot projekat Prevodilaki servis za znakovni jezik Beograd u okviru projkta DILS-a, od 2009. godine, kao jo tri projekta Prvodilakog servisa za znakovni jezik Beograd koji je finansiralo Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike Beograd- Sektor za zatitu osoba sa invaliditetom. Aktuelni predsednik organizacije je Hari Colja, a Danica Jaslar je sekretarka organizacije.

Sadraj

Uvod Zato Prevodilaki servis za znakovni jezik Terminologija Znakovni jezik Znakovni srpski Tuma za znakovni jezik Smernice za rad Prevodilakog servisa za znakovni jezik Dostupnost usluge Radni zadaci angaovanih u Servisu Zadaci administratora Zadaci tumaa Prevodilaki zadatak Poverljivost i privatnost Sigurnost i zdravlje na radnom mestu Kontinuirani napredak Zatita interesa (inkluzivni pristup) Individualne potrebe korisnika Osamostavljivanje korisnika

7 8 11 11 11 12 13 14 15 15 16 17 18 20 21 22 22 23

Uvod
Prirunik koji je pred Vama je kreiran za potrebe obuke angaovanih osoba u Prevodilakim servisima za znakovni jezik u Republici Srbiji u okviru projekta Standardizacija rada prevodilakih servisa za znakovni jezik koji realizuje Asocijacija tumaa srpskog znakovnog jezika u partnerstvu sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, Prevodilakim servisom za znakovni jezik Beograd uz finanskijsku podrku Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, Sektora za zatitu osoba sa invaliditetom. Uloga ovog prirunika je da priblii rad Prevodilakog Servisa za znakovni jezik u Beogradu tumaima i drugim osobama angaovanim u Prevodilakim Servisima irom Srbije, upozna uesnike sa ulogom Servisa u drutvu i ulogom svih aktera u komunikaciji koji koriste tumaa za znakovni jezik, a u skladu sa UN Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Prirunik obuhvt sve neophodne elemente z svakodnevni rad, dokumentovanje i izvetavanje Servisa i daje smernice i uputstva za napredak i razvoj rada Servisa i prevodilake usluge. U priruniku se nalaze primeri dobre prakse, predloena reenja za dalji razvoj Servisa u lokalnim zajednicama. Ovaj Prirunik nema za cilj da razmatra pojedinane okolnosti, stoga preputamo angaovanima u Servisima da odlue kako de najbolje primeniti ovaj Prirunik a u skladu sa principima ljudskih prava zajednice gluvih i osnovnim ciljem Prevodilakog servisa - JEDNAKOST U KOMUNIKACIJI. Zahvaljujemo se Centru za orjentaciju drutva (COD) i Meunarodnoj mrei pomodi (IAN) to su nam svesrdno pomogli da izgradimo politike i procedure Prevodilakog servisa kao i koleginicama iz Beograda, Valjeva, Kosovske Mitrovice, Paradina, Leskovca i Novog Sada na njihovom aktivnom uedu kod kreiranja politika i procedura Prevodilakog Servisa. Nadamo se da dete Prirunik smatrati korisnim, ne samo tokom obuke ved i kasnije u svom radu i razvijanju usluge u Vaem gradu.

S potovanjem,

Tim Prevodilakog Servisa za znakovni jezik Beograda Desanka iid, Vera Jovanovid, Ivana Budko i Marija Markovid

Zato Prevodilaki servis za znakovni jezik

Na potrebu stvaranja pristupanog okruenja i jednakosti za sve obavezuje nas Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima oveka, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i slobodama kao i Meunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koju je Republika Srbija potpisala 2007. godine, a ratifikovala u maju 2009. godine. Zakon o zabrani diskriminacije, zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2007- 2015. Svi gore navedeni dokumenti su doprineli da se u okviru Gradske organizacije gluvih Beograda uz podrku Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, Sektora za zatitu osoba sa invaliditetom u decembru 2009. godine pokrene pilot projekat - Servis tumaa znakovnog jezika za gluve osobe, nakon ega su se irom Srbije otvorile kancelarije Prevodilakih servisa za znakovni jezik (u daljem tekstu Servisi), kao najznaajniji vid podrke gluvim osobama u svim organizacijama gluvih u Srbiji. Servis je jedan od njpotrebnijih vidova podrke zjednici gluvih n njihovom putu k drutvenoj firmciji. Servis prua usluge prevoenja osobama koje koriste srpski znakovni jezik kao primarni jezik u komunikaciji. Koridenjem ove usluge prua se mogudnost korisnicima znakovnog jezika da uivaju jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na slobodu miljenja i izraavanja, ukljuujudi pravo da se primaju i ire informacije. Servis se zalae za dostupnu kvalitetnu komunikaciju posredstvom profesionalnih tumaa za znakovni jezik izmeu gluvih i ujudih osoba. Usluge u okviru Servisa n njdirektniji nin doprinose uklnjnju brijer u komunikciji izmeu gluvih i ujudih ljudi. Prevodilake usluge su njkonkretniji kork k osnivnju i smostlnom, dostojnstvenom ivotu svke gluve individue. Postojnje Servis i prvo n interkciju n znkovnom jeziku umnogome unpreuje poloj svke gluve osobe u drutvu. Ciljevi Servisa su : Uklnjnje brijer u komunikciji, i povednje vidljivosti zjednice gluvih, i gluvih i ngluvih pojedinc u drutvu; Afirmcij prv n interkciju n znkovnom jeziku, promovisanje i potovanje lingivistikog indentieta zajednice gluvih; Prunje prevodilkih uslug. Tumi de svkodnevno, bez novane nadoknade od strane gluve osobe, pruti usluge prevoenj korisnicim znkovnog jezik n podruju Republike Srbije. Time svk gluv osob uiv prvo n dobijnje i dvnje informcij i prvo n koridenje mternjeg (prvog) jezik;

 Osnivnje zjednice gluvih u smeru koridenj prevodilkih uslug Servis, to doprinosi vedem stepenu samostalnosti gluvih lica Srbije, unapreenju njihovog poloaja, njihovoj svestranijoj integraciji u drutvenoj sredini i vedem doprinosu gluvih i nagluvih lica drutvu u celini; Prikupljnje informcij o potrebm gluvih osob z uslugom tum znkovnog jezik; Utvrivnje njedih situcij u kojim su gluvim osobm potrebni tumi znkovnog jezik; Definisnje stndrd kvlitet usluge tum znkovnog jezik; Aktivn promocij srpskog znkovnog jezik kroz podiznje svesti ire jvnosti; Aktivn promocij profesije tum znkovnog jezik. Savez gluvih i nagluvih Srbije je u saradnji sa Sektorom za zastitu osoba sa invaliditetom, Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike i sa lokalnim organizacijama otvorio Servise irom Srbije. Servisi pruaju prevodilake usluge u okviru 41 organizacije gluvih i nagluvih u slededim gradovima: Beograd, Smederevo, Poarevac, Jagodina, Paradin, Ni, Aleksinac, Pirot, Prokuplje, Leskovac, Kurumlija, Vranje, Negotin, Zajear, Kruevac, Trstenik, Kraljevo, Kragujevac, Valjevo, Uice, aak, Novi Pazar, Bajina Bata, Loznica, abac, Kosovska Mitrovica, Novi Sad, Novi Beej, abalj, Senta, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Vrac, Zrenjanin, Panevo, Bela Crkva, Ruma, Kikinda, Velika Plana i Smederevska Palanka. U okviru finansijske podrke Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, Sektora za zatitu osoba sa invaliditetom, Servis prua usluge prevoenja bez novane nadoknade gluvim i nagluvim osobama u hitnim sluajevima (hitna pomod, vatrogasci, policija, smrtni sluajevi...) i u slededim oblastima: zdravstvo, policija, komunikacija sa organima lokalne samouprave i drugim zvaninim telima: Optina i sve dravne ustanove - agencije ( Sud administrativni poslovi, PIO, Centar za socijalni rad, katastri, zemljine knjige, nacionalna sluba za zapoljavanje, poreska uprava...), u procedurama sastavljanja zvaninih dokumenata (testamenti, ugovori...sa advokatom), pri zapoljavanju i vezano za posao, telefonski i video razgovori, prevodjenje sa pisanog srpskog jezika na znakovni jezik i obrnuto (prevoenje dokumenata, popunjavanje formulara, prevod dokumenata i pisama) i podrka samostalnom ivotu (koridenje javnih servisa, reklamacije, albe, roditeljski sastanak, banka, informacije o odreenim uslugama) U okviru finansijske podrke MRZSPa, Servis nije u mogudnosti da bez nadoknade prui prevodilake usluge korisnicima za potrebe postupaka pred sudom, u formalnom i neformalnom obrazovanju, za potrebe konferencija i sastanaka, kulturnih, drutvenih, verskih i sportskih dogaaja kao i u medijima, i

za potrebe institucija, kompanija, ustanova i organizacija. Angaovani u lokalnim Servisima mogu pruiti dodatne informacije o angaovanju i akreditovanim tumaima. U zavisnosti od potreba lokalnog Prevodilakog servisa, Servis angauje administratora, stalne tumae i poseduje listu akreditovnih registrovanih tumaa koje po potrebi angauje. Svi tumai Servisa su akreditovani od strane Saveza gluvih i nagluvih Srbije, poseduju diplome za tumace i prevodioce izdate od strane SGNS, imaju iskustvo u poslovima prevoenja i ako nisu lanovi Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika u obavezi su da slede principe etikog kodeksa profesije.

10

Terminologija
Gluvi i nagluvi, osobe koje ne uju, korisnici znakovnog jezika su korektni termini za osobe koje koriste znakovni jezik. Osobe otedenog sluha, iako iroko rasprostranjen izraz u Srbiji, ne odnosi se samo na korisnike znakovnog jezika, ved i na nagluve, osobe sa kohlearnim implantom, osobe kojima u starosti oslabi sluh tako da je termin neprecizan. Takoe neke osobe smatraju uvredljivim termin otedenje i treba biti oprezan u koridenju tog izraza. Izraz GLUVONEM je, pored toga to je netaan, jer nisu sve gluve osobe i neme, i uvredljiv za zajednicu gluvih. Temini gestikulacija gestovni jezik gestovni govor nisu odgovarajudi s obzirom na to da se gest odnosi na spontani, propratni pokret ruku i tela pri usmenom govoru, dok je znakovni jezik: JEZIK, koji ine znakovi koji se formiraju pokretima ruku i drugih delova tela, ukljuujudi facijalnu ekspresiju, poziciju tela i pokrete usana, kojima se prenosi odreeni smisao. To je JEZIK koji ima svoju fonologiju, morfologiju, semantiku, sintaksu, kao i govorni jezici. Znakovni jezik nije izumeo pojedinac, znakovni jezik je nastao u zajednici gluvih. UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom naroito podvlai ravnopravnost znakovnih jezika sa govornim jezicima. Vaan segment u znakovnim jezicima je daktilologija, odnosno runi alfabet. On moe biti jednoruni, dvoruni i kombinovani. U Srbiji se koristi kombinovani runi alfabet, u kome su slova prikazana razliitim poloajem prstiju jedne ili obe ruke. Znakovni jezik nema pisanu formu. Ono to je vano u komunikaciji na znakovnom jeziku jeste to da je sam znak obavezno propraden mimikom i pozicijom i pokretima tela. Ono to je u govornom jeziku intonacija, intenzitet glasa i sl, u znakovnom jeziku je izraajnost lica i tela. Veoma esto ovi elementi imaju i funkciju da oznae razliku u samom znaenju onoga to je izreeno. Znakovni jezik nije univerzalan, to znai da svaka zemlja ima svoj znakovni jezik. ak i unutar jedne zemlje postoje razlike u odreenim znakovima tj. postoji mnogo lokalizama. Osim nacionalnih znakovnih jezika postoji internacionalna znakovna komunikacija, koja nije jezik ved je nain sporazumevanja koji se raa u komunikaciji izmeu gluvih osoba koje koriste razliite znakovne jezike. Osnova internacionalne znakovne komunikacije je ameriki znakovni jezik (ASL) i ona se koristi na zvaninim meunarodnim skupovima (kao npr. Skuptina Meunarodne federacije gluvih, Svetski kongres WFD, omladinski kampovi, razne konferencije na meunarodnom nivou itd.). Tumai za srpski znakovni jezik se u svom poslu susredu i sa nainom komunikacije nazvanim ZNAKOVNI SRPSKI. U znakovnom srpskom sluimo se znacima koji se kombinuju u skladu sa redom rei u srpskom jeziku. Znakovni srpski se oslanja na strukturu i gramatiku srpskog jezika i gotovo uvek se koristi govor tj. artikulacija. Ovaj nain komunikacije koriste gluve i nagluve osobe kojima je srpski jezik prvi jezik.

11

Tuma za znakovni jezik je osoba sa minimum zavrenom etvorogodinjom srednjom kolom , koja odlino vlada srpskim znakovnom jezikom i srpskim jezikom i koja se pridrava Etikog kodeksa profesije. Tuma za znakovni jezik je osoba koja je pohaala kolu za znakovni jezik, Saveza gluvih i nagluvih Srbije, koja je polozila ispit za tumaa pred komisijom SGNSa i poseduje diplomu sertifikat za tumaa, koju izdaje Savez gluvih i nagluvih Srbije. Tuma za znakovni jezik je osoba koja odlino poznaje drutvene i kulturne karakteristike zajednice gluvih i prevod prilagoava potrebama uesnika. Tuma je duan da poruku prenese u duhu srpskog jezika odnosno srpskog znakovnog jezika, ukljuujudi nijanse u osedanjima i stavovima koje uesnici izraavaju. U Srbiji ne postoji formalno obrazovanje za profesiju tumaa znakovnog jezika, tumai znakovnog jezika su najcesce deca gluvih roditelja, nastavnici u kolama za gluvu decu i osobe koje su profesionalno vezane za zajednicu gluvih (sekretari organizacija gluvih, socijani radnici...)

12

SMERNICE ZA RAD PREVODILAKOG SERVISA ZA ZNAKOVNI JEZIK

Prevodilaki servis za znakovni jezik prepoznao je est oblasti, ijim definisanjem se rad Servisa podie na profesionalni nivo, a usluga koju servis prua je kvalitetnija.

Dostupnost usluge Radni zadaci angaovanih u Servisu Poverljivost i privatnost Sigurnost i zdravlje na radnom mestu Kontinuirani napredak Zatita interesa (inkluzivni pristup)

13

1. Dostupnost usluge
Servis je posveden organizovanju posla na nain koji dopinosi dostupnosti, informisanosti i komunikaciji. Servis prua usluge prevoenja sa srpskog govornog jezika na srpski znakovni jezik i obratno za gluve i nagluve pojedince na teritoriji Republike Srbije.

Kako bi zajednica gluvih imala informacije o radu Servisa, preporuuje se esto obavetavanje zajednice gluvih o mogudnostima koridenja usluga koje Servis prua. Takoe je potrebno institucijama kontinuirano pruati informacije o prevoenju;

14

2. Radni zadaci angaovanih u Servisu

Servis nastoji da svoj kompletan rad zasniva na dobroj organizaciji i jasnoj raspodeli obaveza. Servis definie obaveze angaovanih i uslove rada tumaa radi adekvatnijeg pruanja usluga. U Servisu su angaovani administrator Servisa, stalni tumai i slobodni tumai. Sve osobe koje su angaovane u Servisu moraju da vladaju srpskim znakovnim jezikom i srpskim jezikom, a ako to nije sluaj u obavezi su da pohaaju kurseve i za razumno vreme usavre znanje jezika. Svaka osoba koja je angaovana u Servisu je u obavezi da potpie saradniki ugovor sa Servisom.

Zadaci Administratora Servisa Koordinira svim aktivnostima u okviru Servisa; Komunicira sa svim zainteresovanim stranama; Informie zainteresovane o Servisu i prikuplja komentare, pritube, pohvale i drugo, kako od korisnika tako i od osoba angaovanih na projektu; Prikuplja podatke o korisnicima i uslugama i belei ih u bazu podataka; Ukoliko je potrebno pravi rasporede rada stalnih tumaa i po potrebi angauje i slobodne tumae; Vri prijem korisnika i korisnica i zakazuje usluge prevoenja: a) Administrator (koji u isto vreme moe biti i tuma/ica) je u obavezi da za vreme radnog vremena u roku od 60 minuta odgovori na faks, SMS poruku,mejl, i dr. porukom da je primila zahtev i da de odgovoriti o mogudnostima i rezervaciji tumaa u toku radnog dana; b) On je takoe u obavezi da 24 sata dnevno, u roku od 60 minuta odgovori korisniku i kontaktira deurnog tumaa ako je u pitanju hitan sluaj (hitna pomod, policija, smrtni sluaj..)Ako sluaj nije hitan, u obavezi je da poalje poruku da de na zahtev biti odgovoreno u radno vreme Servisa. Obavlja, ukoliko je tuma i poznaje znakovni jezik, prevodilake usluge iz kancelarije (telefonski i video razgovori, prevoenje dopisa, molbi, albi...); Izvetava donatore putem mesenih izvetaja o pruenim uslugama na osnovu radnih lista, baze podataka, izvetaja tumaa i upitnika koje tumai urade sa korisnicima; Reava eventualne nesporazume i probleme; Obavlja monitoring i evaluaciju rada Servisa.

15

Zadaci tumaa Tuma znakovnog jezika je osoba koja prenosi znaenje poruke gluve osobe ujudoj i obrnuto. Tuma je duan da poruku prenese u duhu srpskog jezika odnosno srpskog znakovnog jezika, ukljuujudi nijanse u osedanjima i stavovima koju uesnici izraavaju.

CILJ TUMAA ZNAKOVNOG JEZIKA JE USPENA KOMUNIKACIJA IZMEU DVA ILI VIE SAGOVORNIKA

Tumai se pridravaju Etikog kodeksa tumaa Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika i Standarda rada tumaa znakovnog jezika propisanog od strane Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika Tumai ( stalni i slobodni) ispunjavaju sledede uslove: Imaju najmanje etvorogodinju srednju kolu; Nisu osuivani; Vladaju srpskim znakovnim jezikom i srpskim jezikom; Osobe su od kredibiliteta i uivaju poverenje u zajednici gluvih i rade na tome da steknu poverenje i ujudih korisnika; Pridravaju se Etikog kodeksa tumaa - Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika; Poseduju dugogodinje radno iskustvo u poslovima tumaenja (znanje srpskog jezika i srpskog znakovnog jezika) i poseduju odgovarajude reference; U mogudnosti su da se prilagode znakovnom jeziku korisnika i nainu prevoenja po preferenci korisnika (srpski znakovni jezik, znakovni srpski, itanje sa usana artikulacija i drugo: pantomima, gestikulacija, crtanje..).

16

Prevodilaki zadatak ini: Priprema za zadatak, odlazak na mesto gde de se zadatak obaviti, prevoenje, potpisivanje radne liste i dostavljanje radne liste administratoru servisa, pisanje mesenog izvetaja. 1) Priprema za zadatak Tuma je u obavezi da se pripremi za zadatak. Da bi tumai adekvatno odgovorili na potrebe korisnika, potrebno je da se upoznaju sa: Korisnicima i temom prevodilakog zadatka; Terminologijom i nainom komunikacije; Relevatnim materijalom. 2) Odlazak na mesto gde de se zadatak obaviti Tuma na zadatak dolazi 15 minuta ranije kako bi dobio sve ostale relevantne podatke vezane za prevodilaki zadatak. 3) Prevoenje Tuma uvek prevodi u prvom licu, odnosno govori Ja ili Mene, jer ima funkciju samo prevodioca, a ne savetnika; Tuma je obavezan da prevede sve to vidi i uje; Tuma ne odgovara na pitanja o gluvoj osobi; Tuma mora biti adekvatno odeven (preporuuje se da se uklopi u dogaaj i sutuaciju kao i da nosi tamniji, jednobojni gornji deo); Tuma je duan da zauzme poloaj, dok prevodi, koji odreuje gluva osoba; U sluaju da zadatak nije obavljen u predvienom roku, tuma moe ostati due od dogovorenog vremena samo ako mu raspored to dozvoljava; Tuma na zadatak donosi anketu koju dostavlja gluvom i ujudem korisniku da je popune i popunjenu je dostavi administratoru do kraja radne nedelje. Ukoliko postoji potreba tuma prevodi upitnik gluvom korisniku na znakovni jezik. 4) Potpisivanje radne liste Tuma na zadatak donosi radnu listu, koju popunjava zajedno sa korisnikom. 5) Dostavljanje radne liste administratoru Servisa Tuma je u obavezi da radnu listu dostavi administratoru do kraja te radne nedelje. 6) Dostavljanje mesenog izvetaja o eventualnim izazovima i problemima Tuma je u obavezi da izvetaj dostavi administratoru do kraja tog meseca.

17

3. Poverljivost i privatnost
Servis je posveden ouvanju dostojanstva korisnika i korisnica kroz obezbeivanje uslova za puno potovanje privatnosti i poverljivosti podataka o njihovoj linosti. Servis treba da obezbedi da korisnici i korisnice Servisa uivaju isti nivo privatnosti, dostojanstva i poverljivosti kao i ostali graani Srbije. 1) Obrada podataka o korisnicima Baza podataka o korisnicima Servis poseduje internu bazu podataka o korisnicima i korisnicama koja je uraena u Excel tabeli; Prilikom prvog zakazivanja prevodilake usluge administrator Servisa od korisnika i korisnica, uz njihovu saglasnost, prikuplja sledede line podatke: ime i prezime, broj line karte, broj lanske karte organizacije (ukoliko je lan), adresa stanovanja, godina roenja, pol, kontakt telefon,internet adresa, skype i ooVoo kontakt, i vrsta invalidnosti (gluv/a, nagluv/a i gluvoslep/a) i dodeljuje mu/joj identifikacioni broj; Identifikacioni broj je nepromenjiv lini broj korisnika ili korisnice koji se formira na osnovu rednog broja korisnika ili korisnice u bazi podataka tj. Excel tabeli; Podaci koji se unose u bazu su strogo poverljivi i koriste se iskljuivo u svrhu zbog koje su prikupljeni; Baza podataka se uva u raunaru Servisa i osigurana je ifrom koju znaju samo administrator i tuma; Podaci o korisnicima se uvaju i u papirnoj formi (baza podataka se tampa) i dre se u zakljuanom ormaru.

2) Obrada podataka o uslugama Baza podataka o uslugama Servis poseduje Bazu podataka o uslugama u Excel tabeli i u vidu radnih lista; Radne liste sadre sledede podatke: ID broj korisnika, broj zadatka, ime i prezime korisnika, ime i prezime tumaa, dan, datum i vreme prevoenja, mesto i adresa prevoenja, vreme poetka i vreme zavretka prevoenja, kao i trajanje prevoenja, ekanje na realizaciju usluge, putovanje od i do mesta prevoenja i trajanje pripreme za samo prevoenje. Vremena se piu u minutama i zaokruuju na 5 minuta; Podaci iz radne liste ubacuju se u bazu podataka o uslugama; Za potrebe izvetavanja, lini podaci korisnika ili korisnice su anonimizirani putem ID broja; 18

Svaku radnu listu, po obavljenom zadatku, popunjava tuma na licu mesta, a svojim potpisom verifikuju tuma i korisnik ili korisnica; Zbirka radnih lista se uva zakljuana. Klju poseduje administrator; Tuma koji je angaovan u Servisu moe da ima uvid u sve radne liste onih prevodilakih usluga koje je sam realizovao, a uz odobrenje administratora.

3) Poverljivost Servis i svi angaovani u Servisu duni su da prikupljene podatke o korisnicima koriste iskljuivo u svrhu zbog koje su prikupljeni. Nedozvoljena je svaka dalja obrada prikupljenih podataka bez prethodno pribavljene saglasnosti korisnika; Prilikom dostavljanja podataka o pruenim uslugama za potrebe izvetavanja, Servis i lokalna organizacija gluvih duni su da zatite privatnost svojih korisnika. Pri slanju informacija o pruenim uslugama Servis de izbrisati imena korisnika i umesto tih podataka dostaviti identifikacione brojeve korisnika; Informacije o korisnicima koje tuma sazna tokom obavljanja prevodilakog zadatka bide uvane u skladu sa Etikim kodeksom profesije; Prilikom meusobnog konsultovanja i savetovanja za potrebe adekvatnog pruanja prevodilakih usluga, svi angaovani u Servisu duni su da se pridravaju Etikog kodeksa profesije, naroito u vezi sa zatitom prava na privatnost korisnika.

4) Etiki kodeks

Svi angaovani u Servisu se pridravaju Etikog kodeksa Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika; Prilikom angaovanja Servis svakog tumaa informie o Etikom kodeksu. Tuma je duan da Etiki kodeks proita u celosti, a zatim i da potpie ugovor o saradnji sa Prevodilakim servisom; Za svaku povredu bilo koje od stavki Etikog kodeksa, tuma odgovara organizaciji koja ga je angaovala.

19

4. Sigurnost i zdravlje na radnom mestu

Servis je posveden zatiti interesa tumaa, brizi o zdravlju i sigurnosti tumaa i korisnika kako bi se usluga obavljala to efikasnije i bezbednije. Servis je duan da obezbedi da se prevoenje obavlja na nain koji garantuje bezbednost i sigurnost kako tumaa tako i korisnika usluga.

Radno mesto tumaa Radno mesto tumaa podrazumeva kancelariju Servisa i teren; Teren podrazumeva javnu instituciju, zdravstvenu, socijanu edukativnu itd; Prvi kontakt tumaa i korisnika na terenu je u holu javne institucije; Tuma ne ulazi u privatan posed (stanovi, kude, dvorita) korisnika. Ako je priroda posla takva da je neophodno otidi u stan ili kudu korisnika (npr.popis stanovnitva, nepokretne osobe), tuma potpisuje izjavu da na sopstvenu odgovornost odlazi na lice mesta. U sluaju hitnog zadatka, gde postoji potreba da tuma ode u stan korisnika, tuma to radi na svoju odgovornost, a saglasnost potpisuje prvom slededom prilikom.

Radno vreme i pauze Tuma ima pravo na pauzu od 10 minuta na svakih 30 minuta prevoenja; Za angaovanje due od 2 sata, ili za angaovanja gde je nemogude napraviti pauzu tokom dva sata, potrebno je angaovati 2 ili vie tumaa koji se smenjuju na svakih 20 minuta i podravaju jedni druge tokom svoje pauze; U sluaju prevoenja sastanaka, skuptina i konferencija, tumai ne prevode tokom predvienih pauza; Tuma radi najvie 6 sati dnevno u skladu sa standardima; Tumai angaovani u Servisu rade samo za definisane zadatke u okviru Servisa, radnim danima (u skladu sa dogovorom i honorarom) i samo na teritoriji grada ili optine kojoj pripada Servis, osim u hitnim sluajevima kada je deurni tuma na raspolaganju 24 sata.

20

5. Kontinuirani napredak
Servis treba da razume da su zahtevi i potrebe korisnika i korisnica promenjivi i zato da ulae napore u kontinuiranu edukaciju tumaa angaovanih u Sevisu i razmenu informacija izmeu kolega. Usluge koje se pruaju u okviru Servisa moraju da budu u skladu sa savremenim profesionalnim preporukama i standardima koje izmeu ostalih promovie Asocijacija tumaa srpskog znakovnog jezika.Svaki tuma je u obavezi da kontinuirano obnavlja i unapreuje svoje znanje jezika, srpskog i znakovnog. Unapreenje rada se moe postidi : Redovnim sastancima tima Servisa kao i vanrednim sastancima tima sa korisnicima; Putem albi i pohvala. Moraju se obezbediti uslovi da korisnici usluga Servisa uloe albu ili da upute pohvalu na rad Servisa ili tumaa organizaciji gluvih i nagluvih anonimno ili sa potpisom i da dobiju odgovor na nain koji im je prihvatljiv; Edukativnim seminarima, radionicama, predavanjima, i studijskim putovanjima. Tumai se ohrabruju da prisustvuju seminarima i treninzima Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika i Evropskog foruma tumaa znakovnog jezika kako bi unapredili znanje u oblasti prevoenja. Takodje se ohrabruju da poseduju seminare i treninge iz raznih oblasti kako bi unapredili svoje znanje i proirili oblast delovanja.

21

6. Zatita interesa (inkluzivni pristup)

Servis doprinosi zatiti interesa gluvih i nagluvih osoba u smislu pruanja podrke za to samostalniji ivot, kao i podizanje svesti javnosti. Inkluzivni pristup doprinosi stvaranju jednakih mogudnosti za sve kao i smanjenju diskriminacije i predrasuda. Potrebno je da Servis obezbedi gluvim i nagluvim osobama koridenje svojih prava i ispunjenje obaveza koje im pripadaju u drutvenoj zajednici tako to de uzimati u obzir individualne potrebe korisnika i podsticati njihovo osamostavljivanje. Individualne potrebe korisnika Tuma prua usluge prevoenja korisnicima (gluvim i nagluvim osobama) prema njihovim individualnim potrebama; Neke gluve i nagluve osobe koriste srpski znakovni jezik, neki znakovni srpski, neki artikulaciju. Tumai prevode na nain koji najvie odgovara korisniku; Koridenje rilej tumaa ( posrednika) u komunikaciji; Rilej tuma je gluva osoba koja dobro poznaje kulturu gluvih i SZJ i posrednik je izmedju korisnika i akreditovanog tumaa prilikom prevoenja. Gluvi tuma i gluvi korisnik dele istu kulturu i jezik sto olakava komunikaciju. Takodje gluvi tumai poseduju znanje kao to su taktilni alfabet koji koriste gluvoslepe osobe, druge znakovne jezike i internacionalnu znakovnu komunikaciju koju u vedini sluajeva tumai za znakovni jezik ne poznaju. Rilej tuma (posrednik) se angauje u slededim sluajevima: kada gluvi korisnik nije proao sistem obrazovanja; gluva osoba je mentalno nedovoljno razvijena; gluva osoba boluje od neke mentalne bolesti; korisnik je gluvoslepa osoba; korisnik koristi strani znakovni jezik.

Gluvog tumaa angauje administrator u saradnji sa tumaem kome je dodeljen odredjeni zadatak uz korisnika/korisniocu. Rilej tuma dok prevodi ne moe biti u savetodavnoj ulozi i duan je da se pridrava Etikog kodeksa Asocijacije tumaa srpskog znakovnog jezika tj. da potpise saglasnost o saradnji.

22

Osamostavljivanje korisnika

Tuma prua usluge prevoenja i nije asistent i savetnik korisnicima usluga; Tokom tumaenja, tuma ne sme da utie na donoenje odluka koje se tiu korisnika; Tuma na zadatku nikada ne govori u ime korisnika i trai saglasnost od korisnika da se upusti u razgovor kada je to neophodno; Tuma se mora uzdrati od davanja saveta u toku prevoenja, i informacije koje eli da podeli sa korisnikom moe uraditi pre ili posle prevodilakog zadatka, a u skladu sa Etikim kodeksom profesije; Tuma upuduje korisnika na socijalnog radnika ili strunu slubu organizacije gluvih kada se od njega oekuje da da savete ili da pomogne korisniku.

www.atszj.org.rs

23