Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog (prvi tom)

Nap, Berdlip, Gloster, 27 Mart 1941 Dragi Bus, Zanima me tvoj izvstaj sa sastanka od 2 marta! Mislim da "i "ilo naj"olje da ti pisem s o"zirim na pitanja o kojima si me izvestio i u odnosu na tvoje "eleske koje si sa#inio! $re svega mora da "ude jasno da se #ovek na ovoj Zemlji nalazi u vrlo neo"i#noj situa#iji! %ad sam prvi put #uo o ovoj ideji o #oveku, to je na mene ostavilo snazan utisak! $o o"i#aju, naravno, mi mislimo da #ovek moze da raste i razvija kako "i se reklo na normalan prirodan na#in, jednostavno, o"razovanjem iskustvom itd! &pak, ako pogledamo istoriju vide#emo da se #ovek ustvari ne razvija, naro#ito ako gledamo sada ne mozemo se po'valiti da je #ovek dostigao "ilo kakvu (azu razvoja! $ogledajmo samo uzase koje #ove#anstvo samo se"i #ini u sadasnjem vremenu! &pak ljudi su skloni da zamisljaju da vreme zna#i napredak, i da s vremenom sve postaje "olje i "olje! )judi o"i#no na o#igledne kontradi#kije gledaju kao na izuzetak! *to #e re#i da su ljudi po pravilu skloni da misle ono sto su uo"i#ajene i sve+prisutne okolnosti zivota, u losem smislu, su ustvari izuzet#i! ,erujem da #es se sloziti da ljudi o"i#no misle o ratu kao iznimku! &pak moras priznati da ako uzmes "ilo koju knjigu o istoriji vide#es da se "avi uglavnom ratom, intrigom, ljudima koji se "ore za vlast itd! -stvari , sem ako imamo snagu uma da vidimo sta o"i#an zivot na ovoj planeti predstavlja osta#emo u uo"razilji ili ako vise volis izraz. u iluziji! %ao sto znas u ovom sistemu rada, medju mnogim izrekama koje imaju veoma zgusnuto zna#enje+ naime, uzme dugo da se s'vate+ ima jedna izreka a to je da /je nivo #ovekovog "i#a privla#i njegov zivot0! 1va izreka vazi za #ove#anstvo uopste+ to jest, opsti nivo #ove#anstva u odnosu na "i#e tog #ove#anstva, privla#i o"lik zivota koji mu se desava! Beskorsino je misliti da su ratovii uzasi i revolu#ije itd! izuzetni! Greska je u nivou "i#a ljudi! 2li niko nije voljan da razume to i kadgod se dogodi rat, kao sto reko', ljudi misle da je to nesto iznimno, #ak govore o "udu#nosti u kojoj ne#e "iti ratova, #im se teku#i rat zavrsi! &sti pro#es mozemo videti na delu sada! &storija se ponavlja zato sto #ovek ostaje na istom nivou "i#a+ naime on je taj koji ponovo i iznova privla#i iste okolnosti, ose#a iste stvari , kaze iste stvari, nada se istim stvarima i veruje u iste stvari! 2 ustvari, nista se zapravo ne menja! *vi tekstovi sto su napisani u pred'odnom ratu su "as isti kao i tekstovi napisani u ovom ratu i tako #e uvek zauvek "iti! 2li ono sto nas ovde jos vise interesuje je da ta ista ideja vazi za nas, za svakog pojedin#a ponaoso"! Dok god nema promene na nivou "i#a, li#na istorija #oveka osa#e ista! *ve se neprekidno ponavlja u njegovom zivotu. govori iste stvari, radi iste stvari, zali za istim stvarima, #ini iste stvari! & sve to pripada toj veoma du"okoj ideji da nivo

njegovog "i#a privla#i njegov zivot! $ri"lizimo se nekima od ti' ideja koje govore kako #ovek moze da promeni svoje "i#e! *av ovaj rad je o promeni "i#a+ tj promeni nivoa "i#a na kome se #ovek prirodno nalazi+ u o"i#nom zivotu! $re svega mora se imati u vidu da je svako od nas na odredjenom nivou "i#a! - vezi satim moramo vizualizovati vertikalni prava# ili stepeni#e koje se odozdo penju navise koje na se"i imaju mngo stepenika! )judi, svako od nas nalazi se na ovom ili onom stepeniku ovi' merdevina koje stoje vertikalno iznad i ispod nas! Merdevine su razli#ite s vremena na vreme, naime iz proslosti, sadasnjosti i "udu#nosti koje vidimo kao 'orizontalnu liniju! Da "i' pojasnio ovo zna#enje, zelim da vas upitam kako zamisljate vreme+ tj! $rotok vremena od proslosti prema sadasnjosti ka "udu#nosti! 1"i#no, neka vrsta me'ni#ke nade koje se ljudi drze je povezana sa idejom vremena+ naime da #e u "udu#nosti stvari "iti "olje ili da #e oni "iti "olji, i tome sli#no! 2li ove stepeni#e o kojima govorimo i koje se odnose na razli#ite nivoe "i#a nemaju nikakve veze sa vremenom u tom smislu! ,isi nivo "i#a lezi neposredno iznad svi' nas "as u ovom sadasnjem #asu, sada! *av rad na se"i, sav li#ni rad koji se odnosi na zaustavljanje negativni' ose#anja, na samo+se#anje , na odsustvo poistove#ivanja sa sopstvenim nevoljama, na ne+zlopam#enje itd! je povezan sa izvesnim delanjem koje moze da se odigrava "as u ovom momentu, sada, ako #ovek pokusa da "ude vise svestan i seti da ono sta pokusavamo da #inimo u ovom radu je da se setimo svog #ilja, tj, drugim re#ima, ako pokusamo da se /samo trans(ormisemo0 , da trans(ormisemo svoju misao, zna#i rad se odnosi na odredjenu neposrednu trans(orma#iju, momenta, sadasnjeg trenutka, ak#ijom rada! Na primer, #ovek se nalazi na dnu o#aja, ako posmatra situa#iju i pokusa da se seti se"e, ili pokusa da se"i da "ilo kakav svesni sok u tom odredjenom momentu, kao sto je me'ani#ka reak#ija na okolnosti koje ga okruzuju u tom trenutku moze, na svoje iznenadjenje, da otkrije da se sasvim iznenada sve promenilo, njegovo depresivno raspolozenje je nestalo, i zati#e se"e u novoj atmos(eri iz koje se #udi kako je mogao da "ude u onom pred'odnom stanju! 1vo predstavlja momentalnu promenu nivoa "i#a jer sve ima ne "as pre#izan nivo "i#a, nego opsti nivo "i#a u kojem postoje visi i nizi stepeni! 2li mi ovde govorimo o radu na promeni nivoa "i#a! Govorimo o ne#emu sto mozemo nazvati tre#e stanje #oveka i sada #u o"jasniti sta pod time mislim! %ao sto smo rekli, #ovekje rodjen kao esen#ija i to predstavlja njegov stvarni sadrzaj, deo od kojeg on moze stvarno da raste i da se razivja! 2li ovaj deo njega moze samo da raste u maloj meri! 1n nema snagu da raste sam dalje nakon uzrasta od 3, 4 ili 4 godina! Nazovimo to prvim stupnjem #oveka! 5j prvi stupanj #oveka je #ista esen#ija koja je po se"i sposo"na da se delimi#no razvije, ali dostize u"rzo ta#ku od koje ne moze vise da raste! $rimetio sam po nekim pitanjima koje si mi u svom pismu postavio, da ovaj momenat nije "io s'va#en tako da #u to da ponovim! %ao sto reko', ovaj sistem u#i da esen#ija u #oveku moze da raste samo malo sama od se"e! Morate da pro"ate da s'vatite sta mislim! )udi normalno misle da je taj

razvoj i rast nesto sto je kontinuirano ili da "i tre"alo da "ude, ali to nije slu#aj! 6ovekova esen#ija moze da raste sama od se"e u veoma maloj meri, i sa njom takvom #ovek je samo jedno malo dete! 2li da "i rasla dalje nesto mora da se dogodi! Nesto mora da se o(ormi oko esen#ije i to se zove li#nost! 7sen#ja mora "iti okruzena ne#im sto joj je uistinu strano, ste#eno u zivotu, sto ulazi kroz #ula! Malo dete mora prestati da "ude to sto jeste i mora postati nesto razli#ito od se"e! %ao sto je re#eno teziste sa se"e po#inje da prelazi sa esen#ije na li#nost! -#i mnoge stvari, imitira razne stvari itd! 8ormiranje li#nosti oko esen#ije, sto je neop'odno za razvoj esen#ije, moze se nazvati drugim stupnjem #oveka! 2li prvo da pojasnimo ovo! Budu#i razvoj esen#ije zavisi od (ormiranja li#nosti oko nje! 2ko sla"a li#nost jadna li#nost se (ormira oko nje, sla"a je pomo# za dalji rast esen#ije o kojoj #emo govoriti kad dodjemo do tre#eg stupnja! - drugom stupnju, (ormiranje li#nosti se desava i kao sto smorekli sto je "ogatija li#nost to "olje! 2li prime#ujem da neki od vas ne razumeju o #emu je ovde re#! 9azlog z"og #ega ne razumete o #emu je re# ovde je sto ne vidite ovu pose"nu situa#iju, naime da #ovek ne moze da raste kontinuirano iz esen#ije jer je esen#ija suvise sla"a da "i rasla sama od se"e! Dalji rast esen#ije prvo zavisi od (ormiranja li#nosti i sto je "ogatija li#nost to je "olje za rast esen#ije ali jednostavno govore#i,(ormiranje li#nosti je sasvim dovoljno za svr'u zivota! 6ovek se zati#e u do"roj pozi#iji sposo"an da se nosi sa zivotom kroz (ormiranje "ogate li#nosti u se"i! & ako je zadovoljan , on je za sve zivotne prilike adekvatan! 2li ovaj rad, ovo u#enje je o daljem stupnju #ovekovog razvoja i taj stupanj nazivamo tre#i stupanj! Moramo razumeti da ovaj rad nije u vezi ovog zivota, on je u vezi ne#eg drugog sto #ovek moze da pokusa nezavisno od toga dali je uvazeni politi#ar, poznati nau#nik, ili #enjeni kasapin ili pekar ili sve#ar! 1vaj rad po#inje od #oveka kao do"rog doma#ina, naime od #oveka koji je razvio li#nost i moze da ide kroz zivot na svoj odredjeni na#in, u razumnim razmerama! Drugim re#ima po#inje od do"rog doma#ina koji pripada drugom stupnju #ovekovog razvoja:!5re#i stupanj je usmeren na mogu#i dalji razvoj esen#ije i zato su mnoge paradoksalne ili u najmanju ruku neo"i#ne stvari re#ene u ;evandjeljima < kao one sadrzane u propoved sa Sinaj planine o coveku! *ve one su u vezi omogu#avanja esen#iji da raste na ra#un li#nosti , koja je (ormirana oko nje i to je jedini na#in na koji esen#ija koja je suvise sla"a moze dalje da se razvija i raste! - tom smislu li#nost koja je (ormirana oko esen#ije i koja mora da postoji oko esen#ije postaje tako, ukoliko nastane ovaj tre#i stupanj, izvor iz kojeg esen#ija moze dalje da raste! -zmimo za primer "ogatog #oveka, u smislu ;evandjelja! 1n zna o svemu on je jedan vazan #ovek, i sli#no! *ta je siroto u njemu= 1no sto je siroto u njemu je esen#ija! 1n jos uvek nije pravi #ovek! 1no sto on radi je da stekne zaslugu, ili iz stra'a od gu"itka #asti ili reputa#ije, i sli#no, ali ne #ini nista iz se"e, nista iz lju"avi prema onome sto se #ini, nezavisno od nagrade, autoriteta, polozaja popularnosti, ili na neki drugi na#in! %ao 9asipni sin, naime da ne jede nista osim ljuski! Mislim jednostavno da se ose#a u se"i praznim

uprkos #elom svom /"ogatstvu0! &ma najlepsu ku#u ili drago#enosti ima ugledno ime, ima u nekom smislu sve "olje nego ostali a i dalje se ose#a praznim! 5akav #ovek se pri"lizava tre#oj mogu#oj (azi razvoja! *tigao je do ta#ke kad njegova esen#ija, njegov stvarni deo, moze da raste i tako zameni njegovo ose#aj praznine ose#ajem smisla! 2li da "i se u #oveku dogodio taj razvoj on mora da po#ne da zrtvuje svoju li#nost i da u izvesnom smilsu ide u suprotnom prav#u od onog u kojem je do tada isao! Drugim re#ima preo"ra#anje mora da se dogodi u njemu sto je lepo izrazeno pra"olom o Za"ludelom sinu i dok ne s'vatimo da je ovaj tre#i stupanj mogu# i da vodi ka stvarnom razvoju #oveka ne#emo razumeti o #emu jevandjelje govori i ne#emo s'vatiti o #emu ovaj sistem govori! >>> $re neki dan na sastanku ovde, slede#i #itat je pro#itan. /-zmimo propoved na *inajskoj gori i pokusajmo da s'vatimo sta zna#i! %ao sto je ranije re#eno na poslednjem razgovoru /religija0+ tj o psi'oloskim idejama koje je propovedao ?rist o individualnoj evolu#iji #oveka i njegovoj trans(orma#iji u novog #oveka se uo"i#ajeno nazivaju+povezano je sa razvojem esen#ije nakon sto je li#nost (ormirana! 6ovek u kojem je "otgata li#nost (ormirao se na osnovu iskustva, o"razovanja i interesovanja je /"ogat #ovek0 s o"zirom na njegovu li#nost! 2li esen#ija ostaje sirota! Za njen razvoj li#nost mora postati pasivna! 1vo nije s'va#eno ali je vrlo vazno da svako ko radi tre"a da razume sta ovaj paragra( zna#i! 1n zna#i da religija u stvarnom smilsu+ a mi znamo samo ?ris#anstvo+ govori o tre#em stanju #oveka, pasiviziranju licnosti da bi esencija mogla da raste. Moram da opet ponovim da unutrasnje zna#enje ;evandjelja nema nikakve veze sa onim sto #ini zivot! Nji'ovo u#enje po#inje na mestu gde je li#nost ve# (ormirana u #oveku i odnosi se na ovo tre#e stanje mogu#eg razvoja! 6ovek prvo mora da razvije svoju li#nost delovanjem zivota! 1vaj rad se nekad zove drugo o"razovanje! 1n je za one koji traze drugo o"razovanje! $rvo o"razovanje je o"razovanje koje nam zivot daje: i to o"razovanje je apsolutno neop'odno! *to je "olje #ovek o"razovan zivotom, vise je nau#io pametniji je, sto je iskusniji zna vise o ljudima i odnosima, sto vise zna o manirima, "olje se moze izraziti, sto je vise u stanju da sluzi razli#itim stranama zivota "olje za njega! 5o je prvo o"razovanje! 1no stvara li#nost! 9ekli smo ranije da se #ovek sastoji od razli#iti' #entara i da svaki od nji' ima razli#ite delove, ovi #entri i nji'ovi delovi tre"a da "udu do"ro opremljeni i sto su "olje opremljeni zapisima na rolnama, "olje za njega! 2li nastaje momentat u #ovekovom razvoju gde, kao sto je re#eno on se ose#a praznimm i to je na tom mestu razvoja , da u#enje ;evandjelja i sav ovaj rad stupaju na s#enu! Ne znam dali je iko od vas o ovome mnogo razmisljao! 2li sasvimm je mogu#e da su oni od vas koji su ispunili svoju duznost u zivotu da se #esto pitaju sta to zapravo rade i kakav je smisao toga! Govore#i na tako li#an na#in za momenat zelim da vas upitam slede#e pitanje. Dali mislite da je zivot i smisao koji od njega imamo je dovoljan i dali se u nekom smilsu ose#ate da niste do"ili sasvim sto ste

o#ekivali! Ne zelim da kazem da je zivot "esmislen: on sigurno ima mnogo zna#enja! 2li, dali je iko od vas dosao do ta#ke da ose#ate izvestan "esmisao #ak i u stvarima koje sledite i koji' se drzite! 5o govorim z"og toga sto ako nam zivot daje nase potpuno zna#enje onda ne"i imalo ni smisla ni zna#enja ono o #emu govore ;evandjelja, i o #emu ovaj sistem govori! 2ko ste sasvim zadovoljni sa onim smislom koji zivot pruza, sasvim samozadovoljni, onda nema smisla pokusavati da razumete sta ovaj sistem podu#ava, i dozvolite da dodam, nema smisla pokusavati razumeti sta u#enje ?rista zapravo zna#i! 2ko #ovek nije nista drugo osim do"ro (ormirane li#nosti i da je to njegov #ilj, onda mozemo slo"odno da verujemo u sve ta u#enja 'umanitarizma i druge nau#ne ideje koje kazu da #ovek nije nista osim kreature okrenute spram spoljnjeg zivota kome tre"a da se prilagodi sto je mogu#e inteligentnije! 2li ako ste pratili ono sto je re#eno u ovom pismu o ideji #oveka u ovom sistemu vide#ete da je razvoj li#nosti samo (aza, i to neop'odna (aza spram slede#e (aze! 5o je direktno uporedivo sa (ormiranjem mase 'rane oko zametka kao u slu#aju semenke! *emenka ima esen#ijalni deo+ naime seme koje moze da raste, ali ne moze da raste ako nije o"avijeno masom 'ranljivog materijala kao sto jaje ima semenku koja je okruzena masom zuman#a itd! -zmimo poslednji primer. kako pile raste iz jajeta ako nema sve potre"ne supstan#e u svom okruzenju na kojima se 'rani! & ne za"oravimo ono raste unutar ljuske i kona#no se ispiljuje iz ljuske #elo pile i to kompletno pile nastalo je od supstan#i koje je ziva semenka napala i pojela! *ud"ina zira je jedna stvar, ali sud"ina ora'ovog drveta je razli#ita stvar! & re#eno je da #ovek okruzivsi se li#nos#u sli#an je ziru i trpi istu sud"inu kao i zir dok ne po#ne da raste a rast u #oveku odgovara onom sto zovemo tre#e stanje nakon sto se u #oveku (ormirala li#nost koja se o"avila oko esen#ije! 2ko uzmemo #oveka u ovoj drugoj (azi gde je esen#ija okruzena li#nos#u, on je kao zir! Moze "iti manji ili ve#i zir, ali i dalje zir! Mozda je vrlo vazan, nau#io je mnogo stvari, ose#a da zna, ukratko on je prava ljudska sud"ina, ali sud"ina jednog nerazvijenog organizma, sud"inu #oveka koji nije jos sasvim odrastao, "as kao sto i zir nije odraslo drvo! & dok god ne razumemo vrlo jasno o ovom tre#em stupnju, naime, razvoj jednog zira u odraslo drvo tako sto se njegova ziva esenija ili seme 'rani supstan#ama koje se (ormiraju oko nje, nikad ne#emo, kao sto sam ranije rekao, s'vatiti o #emu je ovaj rad! Niti #emo razumeti o #emu govore ;evandjelja! ,e# ste #uli da je #ovek samo+razvojni organizam i da je kao takav stvoren! 2li sada mozete videti da ovaj razvoj nije kontinuiran! Mora "iti prekinut razvojem li#nosti! Bilo "i mi veoma drago da ovo pitanje eesn#ije i li#nosti svi mozete da s'vatite sada! %asnije govori#emo detaljnije o tome sta zna#i razviti esen#iju na ra#un li#nosti ali ve# sada znate nekoliko osnovni' stvari! Dozvolite da vas upitam jos jednom pre nego sto zavrsim ovo pismo. dali je iko od vas ranije razmisljao sta $ropoved na *inaj $lanini zna#i= Dali se ozi"ljno mesate sa drugim stupnjem #ovekovog razvoja ili ve# imate neki ose#aj skale! Zar ne uvidjate da je propoved na planini o tome kako da se "ude skrusen itd! Nema nikakve veze sa o"i#nim zivotom nego se odnosi na tre#e stanje #oveka kad dolazi do ta#ke da se ose#a praznim, jer ga

li#nost ne zadovoljava i on zeli da nadje novi smisao svog postojanja %asnije #u pokusati da vam pisem detaljnije! Nadam se sada da razumete sta nazivam na po#etku ovog pisma pose"nom situa#ijom #oveka na zemlji u odnosu na njegov razvoj! 1n se radja sa esen#ijom i to je stvarno, i ona je njegova ziva semenka )i#nost mora zatim da se o(ormi oko esen#ije a eesn#ija nema sanse za dalji rast izuzev ako se li#nost oko nje ne o(ormi! 2li ako #ovek ostane u tom stanju koje smo nazvali drugi stupanj, naime, u kojem li#nost je sada aktivna u njemu+ on jos nije #ovek i moze se porediti sa zirom ili semenkom koja se o"avila 'ranom za svoj eventualni razvoj! 5re#i stupanj #ovekov je kad on polazi da svoju li#nost u#ini pasivnom tako da esen#ija u njemu moze da raste! & tu su, tri o"lika u#enja koje #ovek susre#e uz posledi#e! %ao esen#ija kao mala "e"a #uje jednostavne ideje od svoje majke, i kao sto #emo videti kasnije ove jedonostavne ideje su vazne! 1nda prelazi u zivot i saznaje misljenja vremena u kome se rodio! 5o je druga (aza: u ovoj (azi u#i sisteme pam#enja, dopisne te#ajeve, polaze ispite itd! )i#nost se (ormira! 2li tu postoji u ovom svetu vrlo neo"i#na vrsta u#enja koja su ilustrovana naj"olje u ;evandjeljima! %akva je nji'ova svr'a! 1 #emu se u njima radi= 1na pripadaju tre#em stupnju #ovekovog razvoja, novom rastu esen#ije koji sada moze da se odvija na ra#un li#nosti! Dok god ne s'vatimo ovo nemozemo razumeti "ilo koji sistem ili ;evandjelja!1na pripadaju tre#em stupnju koji je ?rist de(inisao kad je rekao "ogatom #oveku. &di rasprodaj sve sta imas i daj sirotinji! 2 mi moramo da zapamtimo da je sirotinja u nama taj jadni razvoj esen#ije a da je "ogatstvo #oveka od li#nosti! ,erovatno razumete "olje sta je zna#enje (raze u radu koja glasi da je #ovek nedovrsen ili nekompletan! - drugoj (azi kad se li#nost (ormira oko njega on je nekompletan, "as kao zir, i "as u sli#nom smislu! 2ko ste razumeli nesto od svega ovog, to zna#i da #ete "iti u mnogo "oljem polozaju za mene da govorite sta je lazna li#nost i "i#ete u stanju da razumete sta zna#i i#i protiv lazne li#nosti! 2 sada zelim da dodam jos koju re#, s rizikom da imate ose#aj da se suvise ponavljam! Dali zaista po#injete da razumete neke od implika#ija ovi' ideja o esen#iji i li#nosti! Dali mozete da po#nete da uvidjate sta to zna#i= *ta zna#i to= Bez o"zira koji o"lik o"razovanja ste imali u zivotu, kojoj politi#koj "oji pripadate to moze samo da stvori li#nost u vama! Mozete organizovati naj"olje mogu#e #asove nauke, ekonomije, istorije, literature, itd! 2li to #e samo da o(ormi li#nost u #oveku: ne moze da ga vodi ka njegovom stvarnom eventualnom razvoju! & tako mozda sada jasnije razumete zasto u zivotu postoje uti#aji koji deluju na #oveka, kao sto se vi, stariji ljudi u 9adu se#ate! ;edna vrsta uti#aja su 2 uti#aji. nji' stvara zivot i to su razli#iti o"li#i o"razovanja koji pripadaju periodu u kojem smo odrasli, i pogledima na svet koji pripadaju odredjenom vremenu u kojem smo se rodili! 1vo su 2 uti#aju i oni (ormiraju li#nost u #oveku! 2li postoje

takodje, kao sto danas mozemo da vidimo, drugi uti#aji koji su neprolazni s vremenom! Za nas ;evandjelja i nji'ovo u#enje su glavni primer! 1vi su kao sto znamo nazvani u ovom sistemu B uti#aji i oni su do"ri za "ilo koje do"a, jer govore o jednoj te istoj stvari, a to je tre#i stupanj razvoja #oveka u kojem esen#ija po#inje da raste na ra#un li#nosti! Dok god ne s'vatimo ovaj naizgled paradoks ne#emo imati jasnu ideju o tome gde ovaj sistem da smestimo! 1n po#inje na kraju drugog stupnja, kad je li#nost (ormirana i kada #ovek koji je iskusio zivot i spoznao kako stoje stvari ose#aju#i se neispunjenim po#inje da trazi nesto dodatno, nesto sto #e mu omogu#iti da "olje razume, nesto sto #e mu pomo#i da "olje razume i usmeriti ga da se eventualno upotpuni! ,as, Mauri#e Ni#oll >>> %napm Berdlip, Gloster 27 2pril 1941 Dragi Bus, * o"zirom da smo na sastanku ovde u Berdlipu u *u"otu razgovarali o temi koja je vazna, zeleo "i' da ,am malo pisem o tome! 9adi se o na#inu na koji ljudi tretiraju ovaj rad i kako i u kom du'u rade na se"i! $o#e#u od se"e! ,aspitan sam u odnosu na religiozne ideje tako da je jedino osuda gre'a zna#ajna! -kratko sve je "ilo gre'! *'odno tome religija je "ila veoma sumorna stvar i ja li#no sam je se grozio! Moral je jedino "io seksualni moral! ,rlina je "ila samo uzdrzavanja, itd! & uopste gre' i ose#aj da si gresnik "ila je osnovna ideja religije! Nista drugo nisam s'vatio u vezi religije kao de#ak i tako sam "io ili uplasen ili za"rinut ili sam mrzeo #elu stvar! $o#eo sam strasno da mu#am! *lusao sam odlomke iz Bi"lije uglavnom stari zavet sto je uvek zvu#alo neopisivo strasno! Bog je "io nasilan, lju"omoran, zao, optuzuju#i, itd! 2 kad sam #uo Novi zavet nisam razumeo zna#enje para"ola, i niko nije znao niti je mario za to sta one zna#e! 2li jednom na #asu Gr#kog novog zaveta koje je nedeljom drzao direktor, usudio sam se da pitam, uprkos svom mu#anju, sta je jedna para"ola zna#ila! 1dgovor je "io toliko kon(uzan da sam ustvari doziveo svoj prvi momenat svesti+ tj odjednom sam s'vatio da niko nista ne zna! 5o je "io de(initivan dozivljaj i moj prvi dozivljaj samo+se#anja, slede#e je "ilo da sam odjednom s'vatio da niko ne zna na sta sam ja mislio, i od tog momenta po#eo sam da

razmisljam za se"e ili ta#nije s'vatio sam da mogu! %ao sto znate svi momenti samo+se#anja stoje izdvojeni zauvek u unutrasnjem zivotu #oveka, i #ovekov zivot nisu spoljni dogadjaji ve# unutrasnja stanja! ;asno pamtim u#ioni#u, visoke prozore zidane tako da ne mozemo da vidimo kroz nji', klupe, plat(ormu na kojoj je sedeo Direktor, njegovo u#eno uzano li#e, nervozna navika njegove mimike i gestikula#ije i iznenada ovo unutrasnje otkri#e da znam da on ne zna nista, tj nio#emu sto ima nekog zna#aja! 5o je "ilo moje prvo unutrasnje oslo"odjenje od sila spoljnjeg zivota! 1d tog vremena znao sam zasigurno a to zna#i zauvek da unutrasnjom li#nom autenti#nom per#ep#ijom, koja je jedini izvor pravog saznanja da je sva moja mrznja prema religiji kako su mi je predstavljali "ila na mestu! & iako #ovek uvek pada ponovo u san posle momenta samo+se#anja, i #esto za visegodisnji period, ipak su takvi momenti svesnog stanja uvek u visem delovima #entara i ostaju i #ekaju slede#e momente spoznaje, svesnije, sta zivot zapravo jeste, sto zna#i, nisu nikad izgu"ljeni i iako za"oravljeni u nekom smislu, stoje u pozadini "i#a i izlaze u prvi plan u kriti#nim momentima da nas zastite! *ada zelim da govorim o tome kako #ovek da radi na se"i, i u kom du'u da pristupi radu! Ne moze se jednostavno raditi iz o"i#ni' religiozni' uverenja i stanja! *e#ate se izreke o novom vinu u starim (lasama! 1vaj rad, sistem u#enja, ove ideje koje izu#avamo su najlepsa stvar koju mozete da zamislite+ i to je sve novo za nas! ;edino z"og #ega mozete "iti okrivljeni je sto spavate! - toj osudi nema nikakvog gre'a! *amo ste nezno upitani da posmatrate se"e! 1staje na vama samima da se"i sudite! -zmimo jednu od ideja ovog u#enja+ idaja o esen#iji! 1vo u#enje nam govori da esen#ija svakog od nas dolazi od zvezda! *eti#ete se zraka nastajanja! 7sen#ija silazi sa note )a @zvezdana galaksijaA i prolazi korz notu *ol @sun#eA zatim nota 8a @planetarna zonaA ulazi na zemlju! Nismo samo rodjeni od nasi' roditelja: nasi roditelji stvaraju aparatus za prijem te esen#ije koja dolazi od zvezda! *av rad, "ilo li#ni rad, rad sa drugima u radu, ili rad radi samog rada+ i to su tri neop'odne linije rada za "ilo koga ko zeli da ostane u ovom radu < vodi nas tamo odakle smo izvorno dosli! *vako od nas je ovde, na ovoj mra#noj planeti, tako nisko u zraku nastajanja zato sto ima nesto pose"no u se"i, neki pose"an #inila#, ili glavnu karakteristiku da uvidi, posmatara da je postane svestan da po#ne da je ne voli i stoga da radi na njenom otklanjanju! 5o moze "iti zlo#a, okrutnost, lazljivost, gordost, stra', neznanje itd! & ako #ovek ili zena umre a da nije uvideo zasto je ovde i sta je pravi razlog nji'ovog postojanja, moze li se to nazvati "ilo kako druk#ije nego tragedija= *vako od nas je ovde, na ovoj zemlji jer sa stanovista rada ima nesto pose"noi nesto vrlo vazno da vidi u se"i i da se "ori protiv toga svim vestinama i znanjem #elom snagom svog uma i volje, svojom dusom, sr#em i telom! 2li naravno ako se di#imo svojim vrlinama, sta se moze dogoditi izuzev samo+zadovoljstva, tako da se lazna li#nost uve#ava svakim danom: a rezultat #e "iti taj da se kristalizujete u uzanim pogledima i stavovima i postajete mrtvi ljudi! 6uli ste

me kako govorim o mrtvima u ;evandjeljima+ na primer ?ristova primed"a. Bneka mrtvi sa'rane svoje mrtveC! Mrtvi su oni sto su mrtvi za svaku mogu#nost rada na se"i i time menjanja se"e! 9ad moze samo da se o"avlja u du'u sopstvene lepote i svetlosti, u du'u njegove prave poruke i zna#enja! Zivot na zemlji nije nista drugo do polje da se radi na samom se"i, tako da #ovek moze da se vrati tamo odakle je dosao! -zeti zivot kao #ilj samom se"i je ne razumeti rad, i to moze da stvori uzrokuje pogresan stav, sto moze "iti izvor mnog' negativni' emo#ija i "eskorisni' napora u#injeni' u negativnim stanjima! ;er raditi na negativan na#in je "eskorisno! *amo kroz odredjenu vrstu zanosa, ose#a ja radosti i zadovoljstva ili neke izvorne sklonosti ili zelje da #ovek moze da radi i izazove promenu svog "i#a! *tra' na primer ne#e delovati tako! 6ovek moze imati neka saznanja istine ali dok god on ne vrednuje tu istinu, dok god ne ose#a odusevljenje u njoj ona ne moze imati uti#aja na njega! Ne moze da daeluje na njega, jer #ovek se ujedinjuije sa istinom ona ga ne pogadja! Ne moze da deluje na njega jer se #ovek sa istinom ujedinjuje samo u lju"avi i na taj na#in njegovo "i#e se menja! 2li ako je negativan onda je njegov lju"avni zivot, tj! njegova emo#ionalna strana u naopakom stanju, i ne#e "iti isto ako je u stanju stra'a i ose#a se prinudjenim da u#ini nesto protiv svoje volje! -#initi nesto voljno, iz zanosa da se to u#ini, #e proizvesti promenu u #oveku! & kad #ovek po#ne da nosi svoj sopstveni krst tj! teret neke tesko#e u njemu koju je napokon po#eo da posmatra i to radi u takvom du'u, onda #e do"iti rezultate! 2li ako to radi sa tezinom, iz osude gre'a, iz toga nikad ne#e nista ispasti, a pose"no ako pokazuje drugima sta on pokusava da u#ini i izgleda sumoran tuzan ili jadan! & u vezi sa tim seti#ete se sta je ?rist rekao o postu, naime da ako postis tre"a da miropomazujes svoju glavu i da operes li#e, da te ne vide kako postis! 9aditi na se"i iz osude gre'a stavlja rad u negativne delove #entara a raditi na negativan na#in moze da vodi u gore stanje #oveka nego da uopste ne radi! Neki imaju sklonost da rad uzimaju na ovakav na#in! 2li niko ne moze da doku#i slast s kojom ljudi se"e #ine jadnima i uzivaju u negativnim stanjima! *vi znate i #esto ste #uli kako govorim da negativni delovi #entara ne stvaraju nista! %ad sam prvi put #uo od G! -spenskog da negativni delovi #entara ne mogu nista da stvore i da ljudi koji pokusavaju na radu jako, sumorno, negativno, #ine samo sopstveno stanje tezim nego sto je "ilo < onda sam mislim doziveo neki drugi momenat svesti! *'vatio sam da ono sto sam ja ose#ao za religiju je "ilo ispravno! &znenada se (ormulisalo i o"jasnilo! 1vaj rad, ako zelis da ga slusas i da ga #ujes u svom sr#u, je u"edljivo najlepsa stvar koja uopste moze da se #uje! 1na ne govori o gre'u nego o "ivanjem u uspavanom stanju, "as kao sto i ;evandjelje ne govori ustvari o gre'u nego promasenom znamenju < to zna#i gr#ka re#! Mozemo li da #ujemo rad= &ma jedna stara knjiga koju imam, napisao je #ovek u radu njegovog vremena! Njen prizor je #ovek koji lezi i spava na zemlji i merdevine koje ste penju ka ne"u, i na njemu andjeli sto sviraju u tru"e, gotovo u

#ovekovo uvo! 2li on i dalje ne #uje nista! 1n spava u zivotu+ mozda je milioner ili neka veoma ponata oso"a ili o"i#an zlostavljani #inovnik, ili za"rinuta majka i tome sli#no! 1vaj rad je divan kad vidis zasto postoji i sta zna#i! 9adi se o oslo"adjanju! 5ako je lepo kao kad "i na primer "io zatvoren u zatvoru i naidje #ovek da ti ponudi klju# od "rave ka slo"odi! 2li ti ga mozes od"iti zato sto si stekao zatvoreni#ke navike i za"oravio na svoje poreklo a ono je od zvezda! 7 dali #es tada "iti u stanju da se setis sebe samo sa zatvoreni#kim mislima i interesovanjima, ili izru#iti svoj #eo zivot neuvrnut i neumrljan negativnim emo#ijama i svim o"li#ima identi(ikovanja= 5ada "i najprirodnije "ilo da od"ijes klju# koji #e da otvori sva zatvorska vrata, zato sto ti vise volis zatvor tj ti si u se"i! Ne, jos gore, mozda #es "iti primitivan i traziti da se strana# u"ije i da se "orimo za svoju tamni#ui #ak i svoj zivot zrtvovati da "i se ostalo u zatvoru! ,as, Moris Nikol 11 2 $si'oloski komentari 11! 5'e 8ourt' DaE, Berdlip maj 4, 1941 ,eoma je vazno pravilno razumeti sta 6etvrti put zna#i! $ostoje #etiri na#ina 9ada na se"i! Mi pripadamo 6etvrtom putu, koji je najtezi put od svi' zato sto mora da se praktikuje usred zivota! $ut 8akira, tj! $rvi put: *vestenikov put, tj! Drugi put: Fogijev put, tj 5re#i put: nisu nasi putevi! Mi samo skromno mozemo da govorimo o se"i!, ali 9adi se o tome da iako u malim razmerama , pokusavamo da pratimo 6etvrti put koji se u zivot spustao uvek kad je vladao period pose"nog nereda i 'aosa! Zeleo "i' svima da vam kazem da neki od vas ne s'vatate ideju 6etvrtog puta, na primer u uverenju da uslovi koji su nekad postojali moraju da se nastave i da zauvek da postoje! 5o je sasvim pogresno! 6etvrti put uvek tre"a da se poveze sa razli#itim okolnostima zivota i nikad ne moze "iti (iksiran i uo"i#ajen! &znenada moze se ukazati potre"a da se #itav spoljni poredak stvari izmeni! - ovom trenutku pose"no zelim da "udem okruzen ljudima koji ovo razumeju i koju mogu da se uspostave u odnosu na razli#ite uslove i da i dalje odrzavaju u se"i prin#ipe i ideje 9ada! Nemamo nikakvu predstavu kako #e se stvari odvijati u"udu#e! 2li s'vatamo da 9ad mora da se nastavi u "udu#nosti! 5o zna#i da ljudi moraju "iti u stanju da se prilagode

sasvim razli#itim spoljnim uslovima a da i dalje odrzavaju du' i ose#aj 9ada! - 6etvrtom putu glavno postignu#e je postati #ovek "r! 4 tj! iz"alansirana oso"a, ili svestrana oso"a! 2ko su neki od vas (ormirali ideju o tome sta je spoljni o"lik 9ada iz raniji' udruzivanja i nadjete se kon(rontirani sa jednim sasvim novim spoljnim stanjem sveta i postanete negativni vi ste onda po meni potpuno "eskorisni sto se ti#e 6etvrtog puta! Morate nau#iti da je svaka spoljna promena u 9adu uvek korisna za vas, "ez o"zira na o"lik u kojem se pojavljuje, i svi morate "iti spremni da pratite 9ad u svojoj promenljivoj spoljnoj mani(esta#iji, i u svakom trenutku morate imati jasan unutrasnji stav prema tome! - sadasnjem trenutku je zaista nemogu#e reprodukovati situa#iju koja je "ila u 7seksu! *adasnja #entrala naseg ogranka 9ada se nalazi pod "udnim okom javnosti, tj! dve ku#e koje smo uzeli su "ukvalno na putu, pose"no ku#a u Berdlipu koja se nalazi "as u selu! *toga je sasvim nemogu#e ziveti zivot kakav smo ziveli u 7seksu na 8armi i svako je morao da s'vati i da se prilagodi okolnostima i svako je morao da s'vati da smo da tako kazem u BstranojC zemlji i naro#ito konzervativnoj zemlji, i moramo se potruditi da ostavimo utisak razumni' i pristojni' ljudi! $od tim okolnostima ne mozemo imati isti spoljni zivot kao pre, ali ne vidim razlog da ljudi koji nas pose#uju ne"i to razumeli, i da ova sasvim mala tesko#a moze "iti savladana i da je izuzev toga sve isto kao i pre! 9ekao sam to i ranije i ponavljam vise puta da 9ad ne uklju#uje nuzno dolazak na 8armu i da je 8arma odvojena od u#enja o 9adu! 9ad postojii kroz sva#iji pojedina#an stav prema njemu, spoljne okolnosti i nji'ove razli#itosti, to ne"i tre"alo da su od zna#aja! *ve sto znam je da se opet mozemo na#i u potpuno izmenjenim okolnostima koje #e opet za'tevati pravilno razumevanje i onda opet tako ponovo i opet! )judi moraju da s'vate da su u 6etvrtom putu i da i dalje moraju da "udu u stanju da urade Bsve stvari sa drugim ljudimaC i da razviju svaku stranu se"e u odnosu na drustvo i sve o"like spoljneg zivota, do razumne mere, u protivnom oni ne razumeju ideju #etvrtog puta koja se odrzava usred zivota medju svime sto se desava, prilagodjavaju#i se, a ipak se odrzavaju#i iznutra! 6etvrti put jeste i mora uvek "iti naj(leksi"ilniji od svi', ali za'teva naj(leksi"ilnije unutrasnje razumevanje i ako neko ne moze da "ude (leksi"ilan a i dalje odrzava ose#anje 9ada, onda je takav zaista tezak u#esnik u vezi sa ovom linijom 9ada! *vka promena okolnosti omogu#ava vrlo korisne sanse za svakoga da nesto nau#i! %ad imam dovoljno ljudi oko se"e kojima verujem, u smislu da #e "iti u stanju da se op'ode sa "ilo kojom oso"om koju sretnu i sa svakom situa#ijom u zivotu, ose#am da "i' "io u stanju da produzim 9ad na na#in na koji "i' ustvari i zeleo da se on nastavi! 1vde #u vas podsetiti na jedno zna#enje Bme'ani#nostiC u 9adu! 2ko nemozete da se uspostavite u odnosu na ovu ili onu stranu u zivotu morate da se"i to postavite za #ilj! Ne postoji ni jedna stvar u vezi koje #ovek #etvrtog puta ne"i imao znanja ili mogu#nost da se odnosi prema toj stvari! 6etvrti put nije romanti#na stvar i nema svr'e imati romanti#na ose#anja u vezi sa tim! 6etvrti put je zapravo nemilosrdan #im se nesto zavrsi+ tj! nema vise stvarne vrednosti, napusteno je!

1vim ne mislim da ne mozemo da se vratimo na 8armu , ali da je to velika sansa za svakoga da se prilagodi spoljnim o"li#ima i (izi#kim prilikama 9ada u odredjenom trenutku! 5o se odnosi jednako na one koji ne mogu da "udu ovde kao i na one koji su tu! Bilo "i mi veoma drago da svi pokusate da razumete sta mislim ovim jer je vazno da se o"rati paznja na ovu stvar usled #injenio#e da tako #esto svako po#inje da se uspostavlja zasniva posle izvesnog vremena u neku (ormu 6etvrtog puta za koju taj smatra da #e tako nastaviti i dalje! Nazalost takve mentalne i emo#ionalne navike se stvaraju! ;ednom sam rekao G+evu. BZasto ne g9adite solidnijeC @g9adili smo pozoristeA 1n je rekao. 1vo je samo privremeno! Za veoma kratko vreme sve #e "iti sasvim druga#ije! *vi #e se razi#i! Nista trajno ne moze se sada podizati! 5ako da svi tre"a da s'vate sta to moze da zna#i! Mnogo puta G nije imao spoljni 9ad, tj! mesto ili nastam"u! *ve je izgledalo kao da se rastopilo i sa spoljne ili opazajne ta#ke gledista ja sam nestao, ipak kao sto znate 9ad se nastavio i kona#no je prenet u ovu zemlju a ipak to nije imalo nikakve veze sa spoljnom (ormom 9ada, sa nekom ku#om ili situa#ijom i tome sli#no i u smislu onog sto je G rekao meni privatno nalazim da nemozemo imati trajnu ku#u za 9ad i da moramo da se prilagodimo svakoj vrsti situa#ije u "udu#nosti! 2li svi vi koji ste #uli u#enje tokom dovoljno vremena tre"alo "i da ste sasvim opusteni u vezi promene u spoljnoj (ormi 9ada sa konkretnom ku#om ili spoljasnji' za'teva u odnosu na 9ad i da se momentalno opredelite sa stanovista 9ada! $ro"lem je sto stvari postaju me'ani#ke i neop'odno je za sok da nastane tako da stvari nisu sasvim me'ani#ke! 2li 9ad nastavlja na isti na#in i govori istim glasom istom snagom onima koji ga priznaju i praktikuju! Moram da dodam da se teziste ovog sto vam govorim nalazi u zna#enju 6etvrtog puta! Mi nismo (akiri sa ispruzenim rukama iz godine u godinu, niti svesteni#i koji zive u manastirima, nismo ni ;ogiji koji po'adjaju udaljene skole i meditiraju u pe#inama ?imalaja! Mi pripadamo onom sto se zove 6etvrti put, koji je usred zivota! 5ako da moramo da 9adimo usred zivota, okruzeni svim nevoljama zivota i zivot #e postati eventualno nas u#itelj+ tj! moramo da praktikujemo ne identi(ikovanje usred dogadjanja zivota: moramo da praktikujemo samo+se#anje usred dozivljaja, i moramo da primetimo i da se odvojimood negativni' emo#ija usred tesko#a i promenljivosti dnevnog zivota! & stoga se kaze da #ovek koji prati 6etvrti put mora postati #ovek "r! 4 tj! #ovek koji je razvio razne strane u se"i, tako da moze da se sretne sa svakom situa#ijom razumno, sa svakom klasom, sa svakom vrstom ljudi, sa svakim gledistem sa svakom teorijom sa svakom prakti#nom ili teorijskom stvari ili (ilozo(skom do odredjene ta#ke! * jedne strane on je svestski #ovek! $ogresno je da se tako kaze ali to verovatno ipak daje ideju sta #ovek "r! 4 jeste! 6etvrti #ovek zapravo ne zna#i #ovek

od sveta! Zna#i nesto du"lje od toga, ali svakako da uklju#juje ovo pred'odno tj! zna#i da je oso"a u stanju da se sretne sa svim dogadjajima i situa#ijama u zivotu na razuman na#in i nije "udala u odnosu na zivot i ljude! &ma mnogo stvari da se nau#i od o"i#nog zivota sto svako tre"a da nau#i, u odnosu na ideju 6oveka "r! 4 sve ove stvari postaju interesantne! 6ovek me'ani#ki mrzi odredjenu stranu zivota ili odredjena oso"a me'ani#ki mrzi tu stranu zivota! -stvari #ovek mora da svoj puni razvoj postigne i dozivi u zivotu u isto vreme kad i 9ad da "i stigao u (azu "r! 4, jer niko ne postaje "r! 4 dok god se ne uspostavi takav u odnosu na sve strane zivota! -pitajte se, svi vi, u kojim delovima zivota ste nerazvijeni, ovde jednostavno mislim na o"i#an spoljni zivot! Dali "iste "ili u stanju da odjednom predvodite vojsku! Dali "iste "ili u stanju da upravljate 'otelom= Dali "iste "ili u stanju da e(ektivno govorite sa $remijerom= Mozete li da napravite pozorisni komad i da vozite "rod ili da nesto vazno otplesete i da #utite i da znate sta da 9adite= Mozete li da kritikujete knjigu= Mozete li da odrzavate razgovor sa o"razovanim ljudima= &ako sve to nije vazno i niko ne tre"a da uzme ovo "ukvalno, svako mora da ima ideju sta "r! 4 #ovek zna#i, jer "r! 4 #ovek ne zna#i "as ovako sve sto sam rekao! 5o zna#i postignu#e izvanredne svestranosti tako da iako nikad niste razgovarali sa $remijerom, kad dodje momenat za to mo#i #ete to da uradite iz unutrasnjeg razvoja i iz vase unutrasnje snage! 6etvrti put lezi u zivotu i ljudi moraju da "udu dovoljno jaki da ga odrzavaju u svojoj volji i u razumevanju jer on nema #rkvu ni 'ramove ni rituale, samo pravila! *toga, molim vas da s'vatite da ako se spoljni uslovi 6etvrtog puta promene za vas i nastave i dalje da se menjaju, morate uvek nastojati da odrzite ravnotezu i da pri'vatite nove uslove kao uslove 9ada i verujete da "ez o"zira koliko mozda li#no volimG1H nekog #oveka ili zenu ne mogu da u#inim nista ako izmena spoljni' okolnosti #ini tu oso"u negativnom u 9adu! & doda#u jos ovu jednostavnu re#eni#u! Molim vas nemojte da mislite, neki od vas, da 9ad zna#i 8arma! 6esto ljudi povezuju se"e sa 9adom kroz opazene prizore tako da za"oravljaju i u #emu se zapravo 9ad sastoji! 9ad nije mesto, nije stvar koju mozete da dodirnete ili da njome rukujete! 9ad nije u 8ran#uskoj ili u 7ngleskoj ili 2meri#i, ili na "ilo kom mestu u svetu! 9ad je u vasim sr#ima i u vasem sopstvenom razumevanju, i gdegod #ovek mora da ide, 9ad uvek ide sa njim, ako prema 9adu zadrzava pravilan stav! 9ad se jedino odrzava #ovekovim aktuelnim naporom! *amo ako je voljan da ga primi 9ad #e dodirnuti #oveka, a onda polako po#inje da ga trans(ormise! *toga, 9ad nije u prostoru #ak ne ni u vremenu, ni mesto ni momenat, za koji je re# izmisljena davno, re# koja je uvek potpuno pogresno s'va#ena, zvana vecnost! 3 -vodna "eleska na komentare ideja 9ada

- tume#enju ideja ovog sistema 9ada, neop'odno je dati ideje u #istom o"liku tj! onako kako su izvorno date, moraju tako "iti i predavane! 5o je zadatak "ilo koga ko je do"io dozvolu da podu#ava druge 9adu! - suprotnom ljudi po#nu da prilagodjavaju ideje s'odno nji'ovom nivou tako da vremenom to postaju sasvim druga#ije ideje s'odno nji'ovim predrasudama, "a(erima,G2H pristrasnostima itd! - razgovorima o 9adu po se"i, ideje su date u nji'ovom izvornom o"liku! 2li predmet ideja 9ada je da u#ini ljude da misle za se"e, svojom glavom, jer ni jedna od ideja ne moze zaista da se primi u #oveku dok god ne po#ne da misli o njima, i s'vati sta one pojedina#no zna#e i po#ne da i' vrednuje i da razmislja o zivotu i njegovom smislu i o se"i sa stanovista ideja! & moramo ovde dodati da niko ne moze "iti druga#iji od onoga sto jeste sada dok ne po#ne da razmislja na drugi na#in! 9ad tre"a da nas natera da mislimo i da pojedina#no pro"udimo nase umove, ili kako se u ovom sistemu kaze da pro"udimo vozaca u nama, koji u ve#ini ljudi #vrsto spava, i ostaje u #vrstom snu #eo zivot uprkos svim nevoljama i tragedijama, zato sto izmedju ostalog #ovek vise voli da zivi u prizemlju se"e, u svojim nizim delovima, u instinktivnom i motori#kom #entru < tj u senza#ijama, apetitima i muskulaturnim aktivnostima! 2li kako je prvi #ilj 9ada da u#ini da ljudi misle za se"e iz ti' ideja, i od ti' ideja ono sto nazivamo komentarima ima svoje mesto u 9adu! %omentari su re(leksije o 9adu, individualne misli koje se radjaju iz njega kroz li#no posmatranje i primenu ideja 9ada prakti#no, dodatne ilustra#ije itd! 1vi komentari predstavljaju stoga jednu dodatnu stranu 9ada ali su to, da tako kazemo, individualni doprinosi opstem sistemu ideja 9ada i stoga ne smeju "iti uzeti za aktuelno u#enje ideja 9ada ili po"rkani sa njima, one mogu "iti pri'va#ene ili ne, s'odno individualnom iz"oru! -#enje ideja 9ada je trajno. komentari pripadaju nekom drugom redu i vise po prirodi sugestije, mogu#eg uve#avanja, o"jasnjenja itd! 2li kao telo, komentari su kao neki dodatak i mogu se menjati s'odno okolnostima! ,azno je da se #ovek seti sta je 9ad po se"i a sta pripada samo komentarima, kako smo i' nazvali! - ovom smislu mora se s'vatiti da u 9adu postoji nekoliko stvari kako su do sada date i koje su maglovite i potre"ne su im jos neke dodatne misli da "i zna#enje "ilo jasnije, ali takve dodatne misli nisu nista do komentari, ali oni su dodatni materijal i nista vise, i kao sto reko' mogu "iti pri'va#eni ili ne s'odno li#nom iz"oru! 2ko pomazu u "oljem razumevanju 9ada, komentari mogu "iti korisni, ako nisu onda i' se ne sme uzeti kao da su sam 9ad! %omentari na 9ad spadaju u dva poglavlja! $rvo je. komentari koji sadrze ideje koje se de(initivno ne nalaze u samim idejama 9ada! Drugo je. komentari koji su samo dodatna re(leksija i ilustra#ije se direktno odnose na jedan ili drugi aspekt 9ada, kao sto su komentari na samo+posmatranje i sli#no! 4 1 dodatnim na#inima samo+posmatranja

$rime#ujete li razliku izmedju vasi' pojedina#ni' zivota i zivota uopste! *ta podrazumevate pod terminom moj zivot kao kad na primer kazete. BMoj zivot je do sada jedan sre#an zivotC ili BMoj zivot do sada je nesre#an zivotC! Mislite li da su spoljne stvari "ile lepe i sli#no i unutrasnje stvari < dali su vasa raspolozenja i ose#anja su "ila prijatna do sada ili ne= *lozi#ete se da je ponekad oso"a koja se nalazi u odli#nim spoljnim zivotnim okolnostima u zivotu sa dovoljno nov#a i sa prijatnim okruzenjem , i "ez ikakvi' oz"iljniji' neprilika itd, je ustvari jedna nesre#na i jadna oso"a, i s druge strane ta oso"a u sasvim druk#ijim i #ak gorim okolnostima je #esto sasvim suprotno! $ogledajmo na tu situa#iju po"lize! *ta je #ovekov zivot+ ta stvar o kojoj govorimo tako nesumnjivo ne uvidjaju#i sta je to!= %ad ljudi za'valno zele da ispri#aju pri#u svog zivota, o #emu govore= Govore o dogadjajima, o drugim ljudima, o spoljnim stvarima! 2li #ovekov zivot sastoji se od dve razli#ite stvari, sto za svr'u samoposmatranja mora "iti s'va#eno! 6ovekov zivot se ne sastoji samo od dogadjaja nego i od stanja! *tanja su unutrasnja, a dogadjaji su spoljni! *tanja su stanja se"e, tj! unutrasnja stanja , kao sto su losa raspolozenja, navike i "rige, uo"i#ajeni stra'ovi, sujeverja, predose#aji, depresija, s jedne strane a s druge strane "olja stanja, stanja sre#e, stanja uzivanja, i milosti! 1na su u nama < tj, sva stanja su stanja se"e iznutra! Dogadjaji su spoljni i dolaze k nama od spolja! 7, sada #ovekovo unutrasnje stanje moze da korespondira sa spoljasnjim dogadjajem ili moze "iti uzrokovano njime ili sasvim ne "iti u vezi sa njim! 2li neop'odno je videti da stanja i dogadjanji su dve rezli#ite stvari, pre svega, pre nego sto po#nemo da razmatramo kako mogu "iti povezani! -zmimo na primer prijatan dogadjaj! Dali vase unutrasnje stanje korespondira sa tim= Mozete li re#i zasigurno da kad se spoljni dogadjaj desi da vase unutrasnje stanje korespondira sa tim! 9e#imo da o#ekujete neki prizeljkuju#i dogadjaj i idete mu u susret! Mozete li re#i da kada stvarno dodje vase unutrasnje stanje #e mu iza#i u susret sa odusevljenjem= &li #ete pirznati da iako se dogadjaj desio #ak i onako kako ste se nadali, #esto mu nesto nedostaje= 1no sto nedostaje je korespondiraju#e unutrasnje stanje da se iskom"inuje sa spoljnim dogadjajem koji se tako zeljno o#ekivao! & kao sto svi znate o"i#no je to sasvim neo#ekivani dogadjaj koji nam donosi naj"olje momente! -zmimo tu ideju, naime, odnos unutrasnji' stanja i spoljni' dogadjaja! Dok god nismo u se"i u pravom stanju ne mozemo se kom"inovati ispravno sa sre#nim dogadjajem , to zna#i, nesto u nama mora postojati da "i se angazovalo i tako da se uziva spoljni dogadjaj! &pak ljudi su vrlo skloni da o svojim zivotima misle kao o spoljnim dogadjajima i da samo "roj spoljni' dogadjaja jedne ili druge vrste koji im se jesu ili nisu dogodili #ini da #e nji'ov zivot "iti nesre#an! 2li #ovekov kapa#itet za zivot zavisi od njegovog unutrasnjeg razvoja tj! od kvaliteta njegovi' unutrasnji' stanja! ;er iznutra, u odnosu na nasa unutrasnja stanja lezi masina zivota tj! taj odredjeni #ovek u nama je sasvim nemo#an da se kom"iniuje na sre#an na#in sa takvim dogadjanjima koji dolaze iz spoljneg zivota koje mogu da mu daju zadovoljstvo i radost! 1so"a moze i#i u susret putovanju u inostranstvo i kad se to dogodi to je onda neki

dogadjaj! 2li moze "iti i tako zao i sitni#av oko ne"itni' stvari i tako dalje da taj put nije nista drugo nego sama propast! & u takvom slu#aju "i#e to #ovekovo unutrasnje stanje koje je pogresno! 5ako ako se pitamo od #ega se nas unutrasnji zivot sastoji, ne mozemo re#i samo od dogadjaja, nego da se vise sastoji od stanja! $redpostavimo da vam se #ovek #ija je najve#a lju"av da "ude pesimisti#an, melan'oli#an i sumoran zali da je zivot sla" posao, i da ga ne vredi ziveti, dali "iste predpostavili da je uzrok tome nedostatak odgovaraju#i' dogadjaja ili, da je to uzrokovano #ovekovim unutrasnjim stanjima, i dali "iste "ili toliko sasavi da pomislite da #e priredjivanje lepe zurke za njega promeniti stvari! Bolest je u samom #oveku! $redpostavite samo, i koliko ljudi vidite svaki dan koji svoj sopstveni zivot i zivot drugi' #ine "ednim z"og nji'ovi' losi' unutrasnji' stanja < koji ustvari zasluzuju zatvor zato sto nisu po#eli da uvidjaju sta su uopste nji'ova unutrasnja stanja i zamisljaju zivot kao sto "i se reklo nesto sasvim van nji'= - samo+posmatranju, pokusajte da razlikujete izmedju spoljni' dogadjaja i unutrasnji' stanja i zapazite gde se nalazite u odnosu na o"oje. u odnosu na vase unutrasnje stanje i u odnosu na prirodu spoljnjeg dogadjaja! *poljni dogadjaji mogu "iti svake vrste! *poljni zivot nije glatki list papira po kome mi gamizemo kao mravi! $un je "rda i dolina, do"rog i loseg vremena! 5o je priroda zivota , ali po pravilu mi sve dogadjaje uzimamo kao izuzetne ili "ar one neprijatne , kao "olesti ratove itd! Zivot je serija drazli#iti' dogadjaja koji stizu na ve#oj ili manjo' skali da i' susretnete i svaki dogadjaj je pose"ne prirode! & unutrasnja stanja mogu "iti svakojake prirode! *av li#ni rad je na unutrasnjim stanjima i svi znate na kom pogresnom stanju #ovek mora da radi i da pokusa da se ne identi(ikuje sa tim! 2ko radite na tim pogresnim stanjima i pokusavate da se odvojite od nji' onda neprijatni dogadjaji zivota ne#eda se odraze na vama tako lako i da vam oduzimaju snagu! Dogadjaji su uti#aji koji se u svakom trenutku menjaju u svojim raznim kom"ina#ijama i neki su "olji od drugi', ali svi moraju "iti uzeti svesno, #ak ioni do"ri, na ovom niskom novou na kome se nalazimo u kosmosu, naime, na planeti Zemlji, i neki od ti' dogadjaja su vrlo opasni i ne smemo se identi(ikovati sa njima ni pokoju #enu! &z re#enog, "i#e jasnije da je #ovekov zivot nesto o #emu vise tre"a misliti kao o unutrsnjim stanjima a pose"no o negativnim emo#ijama! Ziveti "ilo kako u se"i u ovom nepreglednom unutrasnjem svetu dostupnom pojedin#u samo kroz individualno samoposmatranje i uvek nevidljivo drugima < je najgori zlo#in koji mozemo u#initi! 5e tako ovaj 9ad po#inje samoposmatarnjem i prime#ivanjem pogresni' stanja u se"i i radom protiv nji'! Na taj na#in unutrasnji zivot postaje pro#is#en i posto nas unutrasnji zivot privla#i nas spoljasnji zivot promenom nasi' unutrasnji' stanja izgladnjivanjem jedni' i pot'ranjivanjem drugi' takodje menjamo ne samo nas odnos prema dogadjajima koji dolaze spolja nego #ak i prirodu dogadjaja koji nam dolaze iz dana u dan! *amo tako mozemo promeniti prirodu dogadjaja koji nam se desavaju! Nemozemo i' promeniti direktno, nego samo kroz menjanje stanja u se"i tj!

zavodjenjem reda u ku#i koju nastanjujemo! Nisu #ak ni dogadjaji danasnjeg dana ono sto je "itno, kao kad izgu"ite nesto ili nesto je poslo naopako ili vas je neko za"oravio ili "io gru" prema vama, nego se radi o tome kako reagujete na to sve, tj! u kojim stanjima u se"i o"itavate, jer se tu zapravo nalazi vas zivot i vasa unutrasnja stanja su vasa prava stanja, nista u prirodi spoljni' z"ivanja moze da vas nadvlada! $okusajte dakle da razlikujete, kao vez"u da zivite malo svesenije izmedju unutrasnji' stanja i spoljni' stanja, i pokusajte da "ilo koji spoljni dogadjaj nakon sto ste mu zapazili prirodu, primite sa pravim unutrasnjim stavom, tj u pravom stanju! & ako ne mozete, razmislite potom o tome+ prvo pokusavaju#i da de(inisete prirodu dogadjaja i vidite dali ovakva vrsta dogadjaja vam se desava #esto i pokusajte da ga sagledate jasnije u smislu B1vo se zove kasnitiC ili Bovo se zove gu"iti stvariC ili Bovo se zove saslusati losu vestC ili Bovo se zove neprijatno iznenadjenjeC ili Bovo se zove tezak radC ili ovo se zove B"iti "olestanC! $o#nite na ovaj vrlo jednostavan na#in i uskoro #ete videti kako razli#iti li#ni dogadjaji , i u tom smislu #ovekov spoljni zivot, se menja sve vreme i ono sto u nekom vremenu ne mozete da uradite, mozete u neko drugo vreme! ;er su dogadjaji kao otvaranje i zatvaranje vrata! 1nda #ete uvideti u odnosu na male dogadjaje dnevnog zivota koji su dogadjaji koji su oni sto ste i' sami uzrokovali a koji su se desili slu#ajno i sl! & onda mislite o svom stanju i u kakvom stanju primate o"i#no neki tipi#an dogadjaj i dali je to stanje ono koje je prava alatka za to prava ponuda ili metod koji tre"a primeniti na taj dogadjaj! *pram mnogi' dogadjaja #ovek mora da nau#i da "ude pasivan tj! da ne reaguje uopste, da nista ne #ini! 2li da se "ude pasivan za'teva veliku unutrasnju aktivnost svesti da "i se spre#io neki me'ani#ki utisak koji dodiruje #isto aso#ijativni me'anizam uma i ose#anja koji greskom uzimamo kao nas same! 1 dodatnim na#inima samo+posmatranja 2 Dodatna sredstva samoposmatranja $rvi deo+ ovo sto sledi je komentar, koji se odnosi na ideju razli#iti' B;2C u nama! %ao sto znate u ovom sistemu u#enja #ovek se ne smatra jedinstvenim! Nedostatak jedinstva u #oveku je izvor svi' njegovi' nevolja i tesko#a! 6ovekovo telo je jedinstveno i 9adi kao jedna organizovana #elina sem kad je "olesno! 2li #ovekov unutrasnji zivot nije jedinstven i nema organiza#iju, i ne (unk#ionise 'armoni#no kao #elina! 6ovek je u odnosu na svoja unutrasnja stanja mnostvo, i iz jednog ugla ovog u#enja o ovom unutrasnje mnostvu se govori kao o razli#itim B;aC ili raznim I7goI u njemu! 6ovek nema postojano BjaC nego se u #oveku nalazi mnostvo razli#iti' ;akoje svakog momenta uzimaju kontrolu nad njim i govore iz njega u njegovo ime! & sa te ta#ke gledista #ovek se moze uporediti sa ku#om u neredu u kojoj nema doma#ina nego gomila sluga koji govore u ime odsutnog doma#ina! %ao sto ste verovatno

ranije #uli najve#a je greska podrazumevati da sam ili drugi imate postojano nepromenljivo BjaC ili ego u se"i! 6ovek nikad zadugo nije isti! 1n se neprekidno menja! 1n zamislja da ako se #ovek zove Dzems on je uvek Dzems! 5o uopste nije ta#no! 6ovek koga znamo kao Dzemsa ima u se"i i drugi' BjaC drugi' ego+a koji uzimaju kontrolu nad njim u razli#itim momentima, i iako mozda Dzems ne voli da laze, drugi IjaI u njemu nazovimo ga $etar voli da laze itd! -zeti drugog kao jednu te istu oso"u stalno, predpotaviti da je on jedan BjaC je u#initi nasilje nad njim i u isto vreme u#initi nasilje prema se"i! Mnostvo razli#iti' ljudi zivi u svakom od nas! 1vo su sve razli#ita ;akoja pripadaju li#nosti, koju je neop'odno posmatrati i pokusati se upoznati sa njom , u suprotnom nikakvo samo+poznavanje nije mogu#e+ tj! ako #ovek zaista trazi samo+poznavanje a ne mastu i uo"razilju o se"i! Ni jedan od vas nema postojano i nepromenljivo BjaC! Niko od vas ne poseduje jedinstvo "i#a! *vi vi ste samo gomila razli#iti' ljudi, neki "olji neki losiji, i svaki od ti' ti' BjaC u vama u odredjenim mometima uzima kontrolu i #ini da govorite ili 9adite kako taj BjaC zeli i ose#a ono sto on zeli da ose#a i misli! 2li vi ve# znate sve ovo i zelim da govorim detaljnije o ovoj doktrini vise B;aC u #oveku i da sugerisem o njenom du"ljem zna#enju i zna#aju! 2ko neki od vas ne mogu da razumeju sta sledi to je z"og toga sto ili jos nemate dovoljno prakse u samo+posmatranju, u kom slu#ju morate da "udete strpljivi i sa#ekate jos malo, ili je to zato sto ako ste duze u 9adu jos uvek niste po#eli da oz"iljnije posmatrate se"e tj! niste po#eli da radite na se"i i mozda nikad niste dovoljno oz"iljno mislili sta to zna#i! - potonjem slu#aju, mogu samo da kazem da morate da u#inite napor da razumete sta to zna#i, kroz aktuelno samo+posmatranje i to sto je mogu#e pre, jer se vreme ra#una u 9adu i prilike po se"i postaju redje i ako i' #ovek ne iskoristi kad je mogu#e moze u prirodi stvari "iti prekasno da se sa so"om "ilo sta u#iniu smislu unutrasnje promene, koja je jedino mogu#a kroz samo+posmatranje i samo+saznanje koje iz toga proizlazi! $rva ta#ka na koju skre#em vasu paznju u vezi doktrine mnogi' B;aC u #oveku je da dok god #ovek uzima se"e kao jednog on ne moze da se menja! 2li dali ste razmisljali za se"e tj! iz vaseg privatnog razmisljanja, zasto je to tako= *vi znate da se ovaj 9ad sastoji u tome je da #oveka na#ini da misli za se"e, ali ako slusa ideje ovog sistema "ez sopstvenog razmisljanja o njima #ine#i i' tako delom se"e, to je onda veliko gu"ljenje vremena! 9ad nije nesto spolja, nego iznutra, i oni ljudi zamisljaju da je 9ad kao neka spoljna ograniza#ija koja #e da i' nosi i vodi zalosno grese u pogledu zna#enja 9ada! *ama #injeni#a je 9ad po#inje samo+ posmatranjem sigurno je dovoljna da pokaze da za'teva li#ni napor na strani svakog pojedina#no i samo svako od vas moze da posmatra se"e i niko drugi ne moze da to u#ini za vas! *amo kroz napor samo+posmatranja #ovek moze da vidi se"e da nije jedan i da tako raz"ije iluziju da je jedan stalan nepromenljiva individua!

;er dok god #ovek ima tu iluziju da je uvek jedan te isti on ne moze da se promeni+ i kao sto znate, predmet ovog 9ada je da na#ini promenu unutrasnjeg zovota #ovekovog! -stvari sav ovaj 9ad je zasnovan na ideji da samo+promena ili unutrasnja trans(orma#ija je je de(initivna mogu#nost svakog #oveka i da je to pravi #ilj postojanja! 2li po#etna ta#ka samo+promene ostaje skrivena dok god je #ovek pod iluzijom da je jedinstven! 6ovek mora da s'vati za se"e da nije jedan ve# mnostvo i moze samo ovo da uradi sredstvima nekriti#nog posmatranja samog se"e! 2li dugo vremena iluzija da je on uvek isti #e se "oriti sa njegovim pokusajem da se posmatra nekrit#ki i otezava#e mu da s'vati zna#aj njegovi' zapazanja! Na#i #e izogovre i pravdanja za se"e i tako #e se drzati ideje da je on uistinu jedan i da ima postojanu li#nost i da uvek zna sta radi i razmislja i govori i da je uvek svestan se"e i da se kontrolise u svakom trenutku! Bi#e veoma tesko za nejga da prizna samom se"i da to nije slu#aj! 2 s druge strane, "i#e sasvim "eskorisno ako se pravi da veruje da on nije jedan i da istinu toga ne vidi sam za se"e! Deo je znanja ovog sistema u#enja da #ovek nije jedan ve# mnostvo! 2li samo kao znanje to stoji u #ovekovoj memoriji ! dok #ovek ne uvidi istinu ovog saznanja primenjivanjem na se"e, radom na sopstvenom "i#u ovo saznanje ne moze da predje u razumevanje,! 6ovek kaze: / Znam da nisam jedan ve# mnostvo+tako kaze 9ad#02li to nije nista! Znanje ostje spoljno u odnosu na #oveka! 2li ako primenjuje znanje prakti#no i kroz duga samo+posmatranja po#inje da uvidja istinu u tome, onda #e re#i. /razumem da nisam jedan ve# mnostvoJi to je sasvim razli#ita stvar! Znanje "i donelo plodove da tako kazemo, i ne#e "iti vise samo znanje, nego razumevanje, zato sto je #ovek primenio znanje na se"e tako sto je 9adio na svom "i#u! & seti#ete se da je veliki naglasak stavljen u ovom sistemu na razliku izmedju znanja i razumevanja i koliko #esto se kaze danas da savremeno znanje ide daleko iznad razumevanja, jer je do sada je #ovek samo razvio stranu znanja a odgovaraju#u stranu "i#a s druge strane nije razvio! %ada #ovek po#inje da posmatara se"e iz ugla da nije jedan ve# mnostvo on po#inje 9ad na svom "i#u! 1n ne moze to da 9adi ako ostaje pod uverenjem da je jedan jer onda ne#e "iti u stanju da odvoji se"e od se"e, jer #e uzeti sve u se"i svaku misao, svako raspolozenje, ose#anje, impuls, emo#iju, itd kao se"e tj! %ao B;aC! 2li ako po#ne da posmatra se"e, onda #e, u tom momentu postati dva, posmatraju#a strana i posmatrana strana! & dok god ne podeli se"e na ovaj na#in i "ori se da ovu podelu u se"i u#ini jos zna#ajnijom nikad ne#e "iti u stanju da se pomeri iz mesta gde se nalazi! ;er #e uvek uzimati sve sto se desava u njemu za se"e samog! & re#i #e B;aC svemu i tako #e sve "iti B;aC u njemu i sa identi(ikovanjem sa svim sto se dogadja u njemu i uzimaju#i sve to kao B;aC u#ini#e promenu nemogu#om, jer sve #e se skrivati iza iluzije B;aC i nastavi#e da zivi u njemu! -stvari #ela gomila ljudi u #oveku < gomila

odvojeni' B;aC u njemu, i korisni' i "eskorisni', ima#e, sto "i se reklo, ista prava i uziva#e jednaku zastitu i on ne#e "iti u stanju da i' razlikuje jednog od drugog jer #e i' sve uzimati kao se"e! 1vo je samo jedan na#in da se predo#i situa#ija #oveka koji se smatra za jedinstvenog! 6ovek ne moze po#eti da se menja dok god nije u stanju na osnovu samo+posmatranja da kaze. B1vo nisam jaC! 6im po#ne da "ude u stanju da kaze interno ne#emu sto posmatra u se"i on po#inje da se odvaja od toga! 5j! $o#inje da izdvaja ose#aj B;aC iz toga i rezultat je eventualno, i #esto posle "or"e, da ono sto je posmatrao po#inje da se udaljava i prolazi, u distan#u u njegovom unutranjem svetu! 2li ovo je nemogu#e ako misli da ono sto je posmatrao je on, jer #e tada i dalje "iti B;aC u njemu a B;aC ne moze da promeni B;aC jer tada odvajanje, separa#ija, nije mogu#a i on #e ostati sjedinjen sa onim sto je posmatrao uzimaju#i to za B;aC tj! %ao samog se"e umesto da to uzme kao neko IjaI u se"i! %ad #ovek misli, on veruje da to on misli! 2li nase misli dolaze slu#ajno sem ukoliko ne razmisljamo du"oko i sa pazanjom, sto je veoma retko! Misli koje prolaze kroz nasu glavu dolaze od razli#iti' ;a u nama! $redpostavimo da #ovaek prime#uje da ima negativne misli o 9adu, ili o nekoj oso"i, ili o ne#em sto se dogodilo! $redposatavimo da #ovek uzima te misli kao njegove+ kao se"e+ i predpostavimo da ose#a izvesnu nelagodu! 1n kazed se"i. ne smem da razmisljam na ovaj na#in! 5o moze ili ne mora da ima rezultat! 2li 9adi se o tome da gresi utoliko sto sve sto se dogadja u njemu uzima kao se"e kao jedno B;aC! 2ko posmatra se"e ispravno, primeti#e ove misli, ne kao se"e, nego kao nesto sto dolazi od negativne strane u njemu, o kojoj mozda ve# zna nesto! $redpostavimo da mu je to IjaI ve# poznato! $redpostavimo da to IjaI poznaje veoma do"ro! $repozna#e odma' da ovo IjaI govori u njemu i komuni#ira svoje misli njemu kroz mentalni #entar i uz"urkuje istovremeno odredjenu vrstu negativne emo#ije! Ni jednog trenutka ne uzima negativno IjaI kao se"e, ve# to vidi kao nesto u se"i odvojeno jer je on odvojen od toga! %ao rezultat, ono sto to IjaI kaze nema mo# nad njim, jer je on odvojen od toga! 2li ako potone u san u se"i<tj, ako prestane da "ude svestan onog sta se dogadja u njemu i koji IjaI su "liski njemu+ pada pod njegovu mo# i postaje identi(ikovan sa tim, zamislja da je to on ko misli na taj na#in! 9ade#i tako on poja#ava snagu ovog negativnog IjaI nad so"om <zato kao sto znate, sve ono sa #im god se poistovetimo odma' ima mo# nad nama, i sto se #es#e sa ne#im poistove#ujemo, sve vise tome ro"ujemo! - odnosu na 9ad po se"i nas izazov lezi ta#no tamo gde su negativna IjaI tj, u onim /nama0 koji mrze 9ad jer nji'ov zivot u nama je ugrozen 9adom! 5a negativna IjaI stvaraju odredjenu vrstu misli u o"liku zapisa! 2ko idemo sa tim msilima tj, *a tim negativnim IjaI koji u nekom trenutku rade u nama, nismo u stanju da se otarasimo nji'ovog e(ekta! Nji'ov prvi e(ekat je a

nas u#ini da gu"imo snagu! %ad god imamo jak ose#aj gu"itka snage to je prakti#no uvek z"og ak#ije negativni' IjaI koje po#inju sled misli iz nasi' se#anja i pazljivo "iranim materijalom predstavljaju nesto u pogresnom svetlu, i mora se imati u vidu da negativni IjaI mogu samo da lazu, kao sto i sve negativne em#oje samo iskrivljuju sve kao na primer ose#anje sumnje! Dok ne posmatramo 9ad negativni' IjaI u mentalnom #entru ima#e mo# nad nama! &ma#e momentalnu mo# ako i' uzmemo za se"e, za ;a! 2li ako i' vidimo kao samo neko IjaI na delu u nama, onda ne mogu da imaju tu mo#! 2li da "i se to s'vatilo da je to samo neko IjaI u nama moramo postati sigurni prakti#nim raodm na se"i, da mnoga razli#ita IjaI postoje u nama i da nismo jedan nego mnostvo! Deo && < ,ratimo se iluziji koju svako ima da je jedan! 1va iluzija postoji u svakom od vas ! 1na moze da se otkrije postepeno li#nim posmatranjem! *vako od vas se"i pripisuje posedovanje individualnosti, i ne samo individualnosti ve# takodje prisustvo pune svesti i volje! 2li kao sto znate ovaj sistem ideja koji studiramo podu#ava da #ovek nije jedan, nego mnostvo, tj! da nije jedna individua nego mnogo razli#iti' ljudi i takodje da nije sasvim svestan nego da je uvek u snu, u snovima, u masti, u o"zirima, negativnim emo#ijama itd, i kao rezultat toga nema samo+svest, samo+se#anje i tako gu"i i unistava svoj unutrasnji zivot, i zivi u nekoj vrsti mraka i konan#no ne poseduje volju ve# ima vise razli#iti' volja koje se medjuso"no suko"ljavaju i deluju u razli#itim prav#ima! Da je #ovek jedinstvo umesto mnostva imao "i istinsku individualnost! Bio "i jedno i imao "i jednu volju! *toga iluzija koju #ovek ima o se"i da je jedan odnosi se na mogu#nost! 6ovek moze posti#i jedinstvo "i#a! 1n moze dosti#i svoju pravu individualnost! 2li upravo ta iluzija stoji na putu #ovekovog postizavanja ove mogu#nosti! ;er dok god #ovek zamislja da ima nesto on ga ne#e traziti! *to "i #ovek stremio ka ne#emu u sta ne sumnja ni jednog trenutka da ga ve# poseduje= 5o je jedan od e(ekata uo"razilje, koji ispunjava ono sto nedostaje ili #ini privid da smo ovakvi ili onakvi, kad je medjutim sve suprotno! - ovom 9adu neprekidno se ponavlja da moramo da se "orimo sa uo"raziljom i da moramo da razumemo da se ovo takodje odnosi na uo"razilju o nama samima! Neop'odno je "oriti se sa sopstvenom mastom o nama samima ne samo z"og toga sto nas to stavlja u lazna iskustva, izvesta#ena ose#anja i #esto smesne situa#ije , nego zato sto to zaustavlja svaku mogu#nost unutrsnjeg rasta! & sada je lako videti zasto je to tako iz onoga sto je ve# re#eno! ;er ako zamislimo da ve# imamo kvalitete "i#a koje ni izdaleka nemmamo, nemozemo o#ekivati da #emo i' ste#i! Nasa masta #e nadoknaditi sta nedostaje! -stvari, nikad ne#emo znati da nam ista nedostaje u nasem "i#u, i misli#emo da je jedina stvar koja nam nedostaje je #enjenost, slava, nova#, prilika ili neka druga spoljna stvar, ali sto se nas ti#e nista nam ne nedostaje! 5o je mo# te iluzije i kaze se u jednoj od para"ola 9ada o ov#ama i #aro"njaku, da je #ovek kroz svoju mastu 'ipnotisan i da je pod iluzijom da je lav ili

orao a ustvari je ov#a, i u isto vreme, kao ov#a ima mo# da se otrgne od #aro"njaka, koje su suvise lenji ili suvise zli da "i na#inili ograde da ga zaro"e unutra! 1no sto moramo da razumemo iz svega ovoga je iluzija ne#eg vrlo stvarnog i de(initivnog u svojim e(ektima! Masta nije tek nista, /nista osim maste0 kao sto kazemo ponekad! 5o je nesto zaista mo#no! 5o je jedna univerzalna sila koja deluje na #ove#anstvo i drzi ga u stanju sna, "ez o"zira dali je primitivan ili #ivilizovan! & dok #ovek ne po#ne da s'vata sta zna#i setiti se samog se"e, tj posegnuti u tre#e stanje svesti+ sila koja se mani(estuje kao masta ili iluzija u dva niza sanja svesti ne nalazi svoj pravi smer i tako deluje protiv #oveka samog! %ao sto smo videli #ovek zamislja da je jedan i z"og ove iluzije ne moze da se pomeri u se"i sa mesta gde je! *vako se u se"i nalazi na odredjenom stupnju i niko ne moze da se pomeri iz tog stupnja gde se nalazi u se"i dok god ne vidi jasno, i za se"e, da nije jedna te ista oso"a ve# mnostvo razli#it' ljudi koji nastavljaju da misle da je on jedna te ista oso"a, mesto da je mnostvo ljudi, i da je nastaviti misliti da je #ovek jedan i jedinstven, predstavlja iluziju! 1va reliza#ija , ova unutrasnja per#ep#ija, menja #ovekov ose#aj samog se"e! Menja ili po#inje da menja njegov ose#aj B;aC! Dok god zivi u iluziji da je jedan, ima pogresan ose#aj se"e! 2li on to ne zna. niti zna da z"og toga ne samo da je sav njegov zivot pogresan i njegov odnos sa drugima sav pogresan, ve# je njegova evolu#ija nemogu#a! ;er #ovek ne moze da se menja dok god se"i pripisuje jedinstvo "i#a, jer je u tom su#aju sve u njemu je on! 1n #e pripisati se"i sve do"ro ili lose u se"i! Bi#e odgovoran za svaku misao, svako raspolozenje kroz uzimanje svega u njemu kao njega, jer veruje da je sve sto misli #ini i govori misli i #ini i govori iz se"e, onda #e to "iti njegovo jer #e ga sasvim pripisati se"i! &luzija da je #ovek uvek jedna te ista oso"a i da je sasvim svestan svega, i da ima volju i da tako nije u kontroli samog se"e #e ga sasvim zaslepeti da nije ni svestan porekla svega sto #ini ili govori! *amoposmatranje #e mu pokazati da prakti#no nema kontrolu nad svojim mislima i da ne moze #ak ni da misli ako poksa da to #ini, da misli svi' vrsta dolaze i odlaze u njegovoj glavi "ez o"zira dali i' je zeleo ili ne! & isto je to i sa ose#anjima i sa raspolozenjima i re#ima i podu'vatima! 2li ako ne moze da prizna da je nesto drugo a ne sasvim svesno "i#e, svesno svega sto kaze ili u#ini, i da nije u punoj kontorli nad svojim raspolozenjima i ose#anjima i da nije uvek jedna te ista oso"a, ako to se"i ne moze da prizna, sve #e ovo ostati skriveno, prikriveno od njega samog snagom njegove sopstvene iluzije i njegovim ukupnim ose#ajem za se"e, smislom za IjaI i njegov odnos prema njegovim unutrasnjim stanjima #e "iti lazan! 2li ako #ovek kroz pratki#no i iskreno samo+posmatranje, vise ne veruje da je jedan i ne pripisuje tom zamisljenom jednom #oveku sve sto postoji i sve sto udje u njegov unutrasnji svet, stvara se"i mogu#nost promene! ;er #ovek moze da primi pomo# samo kroz ono u sta veruje! 2ko veruje da je jedan, pomo# ne moze da dopre do njega, jer sve pripisuje se"i, i tako ne samo da je kriv za sve ve# je sasvim ispunjen so"om, i nema

mesta ni za sta drugo! 2li ako #ovek uvidi da nema prava da misli o se"i kao o jednome i da veoma mnogo razli#iti' ljudi i neki #ak veoma neprijatni' postoje u njemu i da ni na koji na#in nije svestan, i da ni u kom slu#aju nema individualnu volju, iako je to suprotno njegovoj sujeti i "olno je za njegovu gordost to je po#etni momenat promene njegovog "i#a! K 1 radu na se"i Neop'odno je raditi na se"i dnevno! *vaki dan je #ovekov zivot u malom! 6ovekov zivot je ono sto preostaje do smrti tj #ovek je ono sto je njegov zivot, i to je ono sto se misli kad se kaze u "i"liji da se knjiga #ovekovog zivota otvara kad umire! 6ovek je njegov zivot! Dan u #ovekovom zivotu je mala replika #ovekovog zivota! 2ko #ovek ne radi u svakom danu svog zivota on ne moze da promeni svoj zivot, i ako kaze da zeli da radi na svom zivotu i da ga menja, a ne radi u dnevno na se"i on ne moze da promeni svoj zivot njegov rad na se"i ostaje sasvim imaginaran! 1n se uspokojava svojom mastom da #e on da radi na svom zivotu, a ustvari nikad ne po#inje da radi ni jednog dana svog zivota! 6ovekov zivot raz"ijen je na dane i godine! 2ko #ovek ne redi na se"i svakim danom svog zivota samo+posmatranjem primenjuju#i ideje rada na ono sto posmatra, onda nema po#etne ta#ke! %aze, na primer, radi#u sutra! *e#ate se izreke da #emo dzem imati sutra! 2li uvek je sutra! 2ko #ovek kaze B$o#injem da radim na se"i sutraC onda on nikad ne#e po#eti da radi na se"i, jer sutra je uvek a nikad danas! Dok god #ovek kaze sutra < nikad se ne#e promeniti! Da "i se radilo na se"i mora se o"u'vatiti okruziti polje rada tj da se o radu ne (antazira, i masta uprazno o tome kako tre"a da se radi sutra! Dali ste po#eli da posmatrate se"e u vezi dana < o"i#nog dana koji se stalno ponavlja koji je kosmi#ki opredeljena minijatura godine i #elog #ovekovog zivota= *vi znate onu misao. BZa dan su dovoljna dnevna zlaC! 2li dali ste razmisljali sta ta izreka zna#i i dali ste razmatrali konteks ukojem je ?rist napravio ovu primed"u= *ta na primer zna#i kad kaze BdovoljanC Dovoljan za sta= Dali je dovoljno da se radi na zlu teku#eg dana! 2ko #ovek po#ne da radi #ak i sasvim malo na neprijatnostima i neprilikama , on po#inje da radi prakti#no na se"i! 2li on mora da spozna svoj dan i da zna se"e u odnosu na taj dan! $ostoji odredjeni o"i#an dan kroz koji svaki #ovek prolazi, odvojeno od veoma neo"i#ni' dogadjaja! Dogadjaji o"i#ni' dana imaju, prizna#ete, odredjenu ponavljaju#u sli#nost za svakog #oveka! $redpostavimo da ako #ovek nikad ne s'vata i nikad ne posmatra se"e u vezi sa tipi#nim dogadjajima svog uo"i#ajenog dana, kako onda ikad moze da misli da radi na se"i i kako ikad moze da predpostavi da #e se promeniti= $romena "i#a po#inje sa promenom vasi' reak#ija na aktuelne in#idente dana! 5o je po#etak uzimanja svog zivota u pravom i prakti#nom smislu na novi na#in! 2ko se stalno ponasate ne isti na#in na iste dogadjaje koji se ponavljaju dnevno kako mozete verovati da mozete da se menjate!

-poznati se"e po#inje sa posmatranjem svog ponasanja preme dogadjajima svakog dana vaseg zivota! $rimetite kako regujete tj, primetite kako vase me'ani#ke reak#ije na sve male dogadjaje sto se dogadjaju pred drugima i primetite sta govorite ose#ate mislite itd! 1nda pokusajte da vidite kako mozete da promenite te reak#ije! Naravno ako ste sigurni da se uvek ponasate svesno i ra#ionalno, i da nikad ne grestite, i tome sli#no, nista se nikad za vas ne#e promeniti jer #ete "iti nesposo"ni da s'vatite da ste masina, me'ani#ka oso"a koja uvek govori i ose#a i misli i radi tipi#ne stvari s'odno promenama okolnosti i opet iznova! 2li mozda, z"og tra#ka skromnosti ili smisla za poniznost, ili jos "olje z"og pove#ane svesti o se"i mozete s'vatiti da niste jedna < ne sasvim svesna individua, koja zeli svoj zivot svakog trenutka, ali jednog momenta zla oso"a, jednog momenta irita"ilna oso"a slede#eg momenta "enevolentna oso"a, zatim skandalozna i sklona vredjanju oso"a, zatim sveta#, zatim lazov! $okusajte da zadate se"i vez"u ponasanja svesno za kra#i deo nekog dana u svom zivotu! ;er sve sto radimo uti#e na nas zauvek! *amo jedan momenat u kojem smo svesni dovoljno da se ne ponasamo me'ani#ki, ako je u#injen voljno, moze izmeniti mnoge "udu#e rezultate! 2ko nau#ite, re#imo, danas malo 8ran#uskog, vise #ete znati sutra, ali ako danas ne u#inite nista, sutra ne#ete znati nista vise! &sto je i sa radom na se"i! 2li #ovek mora da voljno radi na se"i a ne zato sto mu je tako re#eno! 9aditi o(rlje @tek takoA ili za zaslugu je jedna stvar, ali raditi na se"i zato sto #ovek ne voli nesto u se"i i zudi za tim da to izmeni, to je druga stvar! Nas sveukupni manir kako uzimamo dan naseg zivota je pogresan zato sto po o"i#aju postaje (iksan i tako me'ani#ki! 1nda zaista postajemo me'ani#ni i nemamo nikakva realna ose#anja o onome sta radimo te nam tako dani prolaze na #udan nedozivljen na#in, tj pratimo me'ani#ke navike dana i tako nemamo stvarni zivot i ne primamo nove utiske! C51L postupa, tj! masina! 2li ako #ovek zapo#ne svoj dan svesno, #eo dan moze "iti druga#iji za njega! 2li zato mora da s'vati sta to zna#i raditi na se"i, uzimati zivot kao dan, videti posmatrati, i uvideti sta je dan za njega, a ne misliti da je dan nevazan zato sto je tako o"i#an i da rad zna#i nesto u "udu#nosti! &li da je rad nesto sto on eto Cnema jos prilike da primeni na se"e zato sto je toliko zauzet sa dnevinim o"avezamaL kao sto mi je jednom neko oz"iljno rekao! %akvi ste kad ustanete, u kom raspolozenju sedate da doru#kujete, sta vas stalno nervira itd! itd= Nemojete misliti da je promeniti se"e samo pusiti manje ili jesti manje! Zapamtite da je ovaj rad psi'oloski! Nas dnevni zivot, nasa pro(esija, nas zanat, nase zvanje, posao itd! nisu nista nego san sa kojim se poistove#ujemo! 2li ovo razumevanje dolazi sporo+ kad malo "olje s'vatimo sta spavanje i me'ani#nost zna#e i zasto se za #ove#anstvo kaze da spava i da zivot nazivaju me'ani#kim! Da "i se radilo na se"i, po#nite da radite na svom dnevnom zivotu i onda #ete s'vatiti sta zna#i izraz. C?le" nasusni daj nam danasL u molitvi! ;er re# danas zna#i na gr#kom supersupstan#ijalni 'le" ili 'le" odozgo! &deje ovog rada su da nam daju 'le" za zivot u dvostrukom smislu ideja i snage da se sretnemo sa tesko#ama dana i me'ani#kog zivota i tako nasusni 'le": i da njime 'ranimo novi zivot koji u nama po#inje jer u radu svako

zeli da postane nova oso"a! 2li niko ne moze da izmeni svoj zivot ili da promeni "ilo sta u vezi sa njegovim me'ani#kim reak#ijama njegovog dnevnog zivota dok god nema pomo# novi' ideja, i koga pomaze sila koja dolazi od ti' novi' ideja i novi' misli koje su rodjene u njegovoj glavi ako po#ne da i' razumeva! Zapamtite da se i najmanja stvar ra#una u vezi sa me'ani#kim reak#ijama na svakodnevni izvot, i najmanja negativna reak#ija ima veze, i najmanje pogresno razmisljanje o se"i ili o drugome ili samouvazavanje ili negativna imagina#ija itd! $repremiti nize #entre da prime ideje i snagu koja uvek dolazi od visi' #entara @ali koja se ne prima usled teskog stanja unutrasnjeg spavanjaA je duga#ak rad, ali svaki pokusaj u#injen voljno, da se ispravi ili odvoji od negativne reak#ije, svaki pokusaj da se setis se"e u prisustvu tesko#e, svaki #in iskrenog posmatranja se"e, kao kad #ovek laze ili kad se pravi vazan ili kad se"i pridaje previse zna#aja iz svoje lazne li#nosti ili uvrtanje istine da a"i se drugi povredio, pomaze da se na#ine nove veze sa nizim #entrima i da se tako pripreme za spoj sa visim #entrima i pomo#i koja od nji' stize! Dodatna "eleska 9azgovarajmo sad za momenat o li#nom radu u sadasnjem trenutku u kojem, kao dodatna #injeni#a, traje rat! 6ovek u ovom radu mora da izoluje se"e od posledi#a zivota, u suprotnom on je pojeden od zivota! 6eo rad na se"i je povezan sa izolovanjem #oveka tako da nesto moze da raste sto se ne moze dogoditi pod uti#ajem zivota jer zivot ne razvija nista izvan nase li#nosti u nama a ova, iako neop'odna jos uvek nije razvoj stvrnog dela u nama ve# ne#eg vesta#kog! 2ko #ovek ne izoluje se"e nego se identi(ikuje sa svim i gu"i snagu na negativna ose#anja i uvazavanja, zamisljanja i me'ani#ki govor itd!, nista se ne moze razviti u njemu van onoga sto jeste me'ani#ki! -stvari u ezoteriji #ovek mora da postane 'ermeti#ki zatvoren, kao sto drevni izraz kaze, a to se odnosi na nesto unutrasnje o #emu #emo da govorimo drugom prilikom, povezano sa snagom tisine! 8raza pripada jeziku drevni' vremena kad je postaojalo u#enje o #ovekovoj unutrasnjoj evolu#iji povezanoj sa imenom ?ermesa! 1sim ovoga, mozete razumeti da ako stalno #uri iz vas, i nemate izola#iju od zivota, nikad ne#e "iti dovoljno snage u vama da u vodi u rast "ilo #ega u vama! Ne#ete #ak "iti u stanju da postignete o"i#ne rezultate! 5ako je neop'odno da se nau#i kako da se uzdrzite od stvari i kako da se "orite protiv zivota svaki dan! Zato se kaze nekad da je ovaj rad protiv zivota < "ar, to je jedno zna#enje! 2li ako imate sustinski pogresan stav prema zivotu i verujete da u zivotu sve tre"a da ide kako tre"a, uze#ete #ak i najo"i#nije nevolje kao izuzetne i neprekidno #ete "iti razo#arani i iznervirani i gu"i#ete snagu i jedonstavno "i#ete sla"a oso"a tj sla"i# u zivotu! ,elik deo sentimentalni' "esemisli#a pri#a se i pise o zivotu! *a time se ne susre#emo u 9adu! 9ad kaze da je zivot me'ani#an i da je #ove#anstvo uspavano i da#ovek ne moze da u#ini nista ve# da se sve desava! &pak ljudi ne mogu ovo da poveruju #ak i kad se strasne stvari dogadjaju, i zamisljaju da je to z"og ove ili one oso"e koja je izuzetna itd! *ve ovo proizlazi iz pogresnog

stava! *e#ate se de(ini#ije Cdo"rog doma#inaL u ovom sistemu < #oveka koji radi svoju o"avezu i odgovoran je itd ali koji ne veruje u zivot! ,ide#ete da "as u ovom lezi stvar koju je tesko razumeti, tako tesko da ja ne#u ni pokusati da vise kazem o tome, izuzev da je u tim vremenima veoma vazno da ne dozvolite da ono sto se dogadja u zivotu is#rpljuje vase misli i ose#anja i iskustvo rada kao takvog na na#in na koji to #ini o"i#nim ljudima, koji videvsi uzas rata ose#aju uverenje da nema smisla ni u #emu i da nema Boga! *etite se da rad kaze da je zivot me'ani#an i da #ovek spava! Drugim re#ima ne po#inje iz lazni' ideja o prirodi zivota ili o prirodi #oveka! 2ko uzmete spoljnu s#enu tj zivot kao vas kriterijum i standard, ne vidite kako ovaj rad moze da vas spusta i da vam trosi snagu= ,idite kako, ako imate radni stav prema zivotu, ovaj rat moze da poja#a stvarnost rada= $okusajte da s'vatite sta se misli ovim sto sam ukratko predo#io i pokusajete da po tom postupate tj da mislite iz ideja rada i tako da steknete pravi stav prema zivotu na zemlji gde se, kao sto znate, nalazimo pod toliko zakona gde, zaista, smo na najgorem mestu u #elokupnom stvaranju! 6esto ste #uli da u ovom radu je neop'odno da se trans(ormisu utis#i i da je to sustina prvog svesnog soka, kao sto je nazvan! Znam da mnogi od vas ne razumeju prirodu u prakti#nom smislu, prvog svesnog soka, i jednostavno kazem da to zna#i samose#anje! 2li re# ne o"jasnjava sta to zna#i! 5rans(orma#ija dnevnog zivota, tj njegovog e(ekta na nas, zavisi od razumevanja svega sto vam je predo#eno o prakti#nom radu+ o samo posmatranju, radu na negativnim stanjima, rad na identi(ika#ijama itome sli#no! 5o je ono sto vas izoluje! %ad s'vatite da ne morate da uzmate stvari ili ljude na isti na#in na koji i' uzimate, vi trans(ormisete nesto i u isto vreme izolujete se"e! *amo+se#anje ne+identi(ikovanje i ne+samouvazavanje, sve pomaze da se izolujemo od uti#aja zivota! $ostupati svesno u teskim mementima ima isti e(ekat! *li#no ako dozivljavate momenat prave svesti, momenat samose#anja primeti#ete da je to isto kao da ste izolovani od zivota i da vas nista ne moze dodirnuti! & tako "i "ilo kad "i stalno "ili u stanju samose#anja! Nas zadatak je da pokusamo da imitiramo stanja svesti da "i i' tako privukli! 7 1 2, B i 6 uti#ajima Deo &+ Za svakog pojedina#no vazno je da sto #es#e misli o onome sta ovaj sistem u#enja predstavlja za njega! *ta ovo u#enje impli#ira= 1 #emu se ovde radi= Zasto je na primer neop'odno da se "orimo protiv identi(ikovanja, negativni' stanja, uo"razilje, samo+ uvazavanja i drugi' o"lika me'ani#kog laganja, protiv me'ani#kog govora itd! Zasto #ovek mora da pokusa da posmatra i raz"ija "a(ere ili da zapazi me'ani#ki stav, ili da spozna slike o se"i= Zasto mora da se "ori protiv svoje lazne persone sa svim njenim neprijatnim mani(esta#ijama!= Zasto je neop'odno da se #ovek seti se"e=

$re svega moramo da s'vatimo da ovaj sistem predstavlja jednu #elinu! -zeti mali deo nepovezan sa ostatkom nije dovoljno! Nije dovoljno jer se zna#enje #elog u#enja re(lektuje na svaki njegov deo, i da "i se s'vatilo zna#enje "ilo kog njegovog dela kao sto je ono sto govori o pravdavanju se"e na primer, neop'odno je da imamo neku ideju o #elini! Makar da "ismo rekli. BMoram u se"i da posmatram pravdanje se"e i da pokusam da ga zaustavim, ne zna#i da je uzaludno, ako je u#injeno iskreno, i moze mi pokazati nesto o meni sto nisam s'vatao, isto tako to moze postati me'ani#ka radnja < tj radnja u#injena "ez svesnog zna#enja! -zimite, za momenat, sta to zna#i kad se kaze da je ovaj sistem organska #elina! Zna#enje rada kao #eline i srodni' zna#enja izvedeni' iz opsteg pojma, sve do najmanjeg zna#enja, sve je to povezano jedno sa drugim! 5a organiza#ija je kao zivi organizam, na primer, telo! - telu najmanji delovi se jedine da "i stvorili ve#e delove a ovi kom"inovani o(ormljuju telo kao #elinu! *ve je povezano i u vezi sa svim drugim! Znanje ovog sistema za'teva znanje detalja i delova kao i #eline: i kad ovaj sistem ne"i "io #elina kao organizam gore opsisan, ne"i "io mogu#! )judi #esto kazu o ovom ili onom delu ovog sistema. B1, to je kao nesto o #emu sam #itao u nekoj knjiziC ili kazuC o, to je kao ono sto taj i taj podu#ava, ili sta ova ili ona religija kaze itd! &stina je da ako #itate odredjenu literaturu na#i #ete re#eni#u tamo ili ovamo koja vas podse#a na nesto u ovom radu! 2li sve su to (regmenti! 5o su jedva samo odvojeni komadi#i neorganizovani medjuso"no i u odnosu na #elinu, i izolovani za se"e su "eskorisni! $redpostavimo da neko naidje na re#eni#u u nekoj staroj knjizi u kojoj se kaze da B#ovek spavaC! 1n moze zamisliti za momenat da je nasao sistem u knjizi ali ako pogleda iz"lize vide#e da je to jedan izolovan iskaz! Bez povezanosti i "ez organske veze sa drugim idejama! 2ko "i uporedio taj detalj sa drugim stvarima koje rad govori, o spavanju i o "udnom stanju, o razli#itim stanjima svesti, o me'ani#kom i svesnom #ove#anstvu, i o svemu sto je potre"no da se uradi da "i se #ovek pro"udio iz sna, s'vati#e da je #ovek koji je napisao knjigu jedva nesto na#uo o ne#emu, ali da nema stvarno znanje! *ta je onda stvarno znanje= *tvarno znanje impli#ira znanje delova u vezi sa #elinom tj! stvarno znanje je u ovom smislu relativnoG3H! 5o je stvarno zna#enje prin#ipa relativnosti znanja , sa ta#ke gledista ovog sistema! Gru"a ilustra#ija na sta se ovde misli je slede#e. 6ovek moze znati sve o malom selu u kojem zivi, ali nista o gradu ili drzavi u kojoj zivi ili o drugim drzavama ili o svetu uopste! 1n nema relatvino znanje i tako niti moze da vidi "ilo sta u svojoj pravoj razmeri niti ima kakvo znanje! 1vo mora do"ro da se razume! &maju#i pravo znanje tj! relativno znanje, #ovekovo znanje moze da raste u pravom smeru, u suprotnom rezultat je jednostarnost, sa svim zlom koje je prati, sto je danas o#iglednije nego ikad ranije! ?ajde sada da primenimo ono sto je re#eno o "ilo kom pojedina#nom delu rada! -zmimo naprimer pravdanje se"e! %ao sto znate , kaze se, u vezi sa prakti#nim idejama rada na se"i,

da je neop'odno da se posmatra pravdanje se"e! 2ko #ovek nevidi zasto "i tre"alo da posmatra pravdanje se"e u samom se"i, i da radi protiv toga, on onda pokusava da radi nesto sto nema zna#enje za njega, izuzev ako mu to nije re#eno! 2ko je to slu#aj on #e tada da radi na najvise mogu#e spoljasnji na#in! 1no sto radi "i#e povrsno, sustinski nepovezano sa njim kroz "ilo kakvo unutrasnje zna#enje! 9aditi na ovaj na#in je jedva drug#ije nego kada se samo pri#a o radu! 2li jos gore, #ovek moze da radi iz puke zasluge, samo da "i se reklo da radi, pose"no ako govori o tome! & ne#e videti da je pravdanje se"e, u sustini, ose#anje zadovoljstva u samo+zasluzi, koje samo poja#ava laznu li#nost, koja u se"i nema nista stvarno ili istinito! 9azume#ete zasto je re#eno na po#etku ovi' komentara da je neop'odno za svakog da misli za se"e o zna#enju ovog u#enja! Dok god #ovek ne postupa tako on #e #inti sve na neodredjen i spoljni na#in, ne uvidjaju#i i ne razumevanju#i o #emu je to i nemaju#i nikakvu snagu da radi! Zna#enje daje snagu i sto vise zna#enja ima u ovom radu za vas, vise #e na vas emo#ionalno uti#ati i #rpe#ete vise snage iz toga! ;er iz "udjenja emo#ionalnog #entra se do"ija najvise energije! $o#nimo sada o zna#enju ovog rada u najopstijim #rtama! $o#nimo, sto "i se reklo, od vr'a! *ta rad zna#i= *vi ste #uli da je re#no da postoje dve razli#ite vrste uti#aja koji postoje u zivotu, ozna#ene kao 2 i B uti#aji! - ovom sistemu 2 uti#aji su uti#aji koje zivot stvara! 1ni nastaju u okviru zivota me'ani#kog #ove#anstva, iz interesa "iznisa, pravljenja pro(ita, nauke, sporta, politike, iz interesa osvajanja, intriga, kriminala, mo#i, iz interesa "ogatstvaa, polozaja, imidza i imetka i od svi' neop'odni' interesa. 'rane, odevanja, zakona reda, itd! *amo je potre"no da otvorite novine i vide#ete sta su 2 uti#aji i razume#ete kako i' stvara zivot i kako nastaju u okviru zivota #ove#anstva! 2li ovi interesi razvijaju li#nost, i vremenom iz li#nosti, a pose"no lazne li#nosti , drugi interesi se radjaju koji postaju deo ljudskog zivota i koji su takodje 2 uti#aji! 2li takodje postoje i uti#aji sasvim druga#ije vrste koje ovaj sistem naziva B uti#ajima! 1ni ne nastaju od zivota! Nji'ov izvor i poreklo su druga#iji! 1ni nemaju veze sa "iznisom, pravljenjem nov#a, politikom, sportom itd! 1ni dolaze izvan kruga me'ani#kog zivota ! - svim do"ima i u sva vremena mozemo na#i dokaze o nji'ovom postojanju u odredjenoj vrsti litereature, u odredjenim religioznim idejama, u mnogim drevnim spisima, u u#enjima koja su sa#uvana do nas #esto u sim"olima, preruseni, alegori#ni, kao "ajke itd! ,eoma je (as#inantno iskustvo za "ilo koga ko je postao "lizak sa idejama rada da po#ne da razumeva stvari od stvarnog zna#aja otvorivsi knjigu staru re#imo 'iljadu ili dve 'iljade godina ili #ak vise, i da nadje re#eni#e koje su da tako kazem B#ist radC! *ta je o"jasnjenje= Zasto je pozadina ideja ovog sistema tako velika= *ta to zna#i= 5o zna#i pre svega da je ovaj sistem rada koji izu#avamo nije nista novo! Nista novo u smislu da nije nesto sto je ovaj ili onaj #ovek stvorio nedavno i smislio u svojoj glavi kao da pravi neku modernu psi'olosku teoriju! 1vaj sistem koji izu#avamo je predstavljanje, u o"liku adaptiranom za ovo vreme,

ne#ega sto je davno s'va#eno i davno izu#avano o #oveku i njegovim unutrasnjim mogu#nostima! *'va#eno je i podu#avano ne samo od po#etka znane istorije, koja je samo kra#i deo ukupne ljudske istorije, nego i dugo pre toga dostizu#i nas samo u o"liku legende mita ili alegorije! &sto u#enje je uvek "ilo dato ali je dato u razli#itim spoljnim o"li#ima, odeveno razli#ito, s'odno okolnostima, s'odno vremenu i s'odno prirodi ljudi ili rase kojoj je u odredjenom trenutku dato! Menjalo se samo u odnosu na stanje ljudi tj! na nji'ov nivo "i#a i du"inu nji'ovog sna i predmete spoljni' opazanja i time nji'ovi' prilika u odnosu na unutrasnju evolu#iju! *vi tragovi u istoriji u odnosu na ideje da je #ovek sposo"an da dosegne nesto od nepro#enjive vrednosti, "lago koje ne moze "iti pro#enjeno, kroz unutrasnji rad na se"i predstavlja ono sto smo u ovom sistemu nazvali B uti#ajima! $osto se oni ne odnose na zivot nji'ovo postojanje u zivotu je neo"jasnjivo, sem ako s'vatimo da su oni neop'odni za #ove#anstvo, sem ako #ove#anstvo ne zeli da sasvim izumre u mrznji i destruk#iji sto je mogu#nost koja nam je sada "liza nego ikad! - slede#em komentaru govori#u o izvorima i poreklu B uti#aja u svetlosti ideja koje ovaj sistem podu#ava, ali ako iko zeli da pita za jasan primer B uti#aja koji sada postoje u zivotu neka uzme za primer Novi Zavet ili radije #etiri ;evandjelja koja sama za se"e sadrze u#enje ?rista, i neka uzme samo pisanu re# ?rista! Bi#e mu o#igledno da ideje sadrzane u ovim re#ima nisu sli#ne idejama koje pripadaju 2 uti#ajima+ novinama, , i o#igledno govore ne#emu razli#itom od o"i#ni' #iljeva i interesa zivota, iako na suptilan na#in imaju veze sa potonjim! Dovoljno je da se osvrne na ono sto su ga u#ili da se "ori protiv mrznje i da gleda na se"e i zapazi kakav je on sam! Do sada smo videli da je ovaj sistem rada jedna organska #elina i da jesvaki njegov deo ili detalj, kao sto je detalj o pravdanju se"e, povezan sa idejama koje su oduvek postojale i koje su podu#avane u svakom do"u! 5e ideje i ta u#enja uvek su ista! -vek su o trans(orma#iji zivota! 1ne nisu o zivotu i zivotnim interesima, ve# o trans(ormisanju se"e u odnosu na sve sto vam se dogadja u svakodnevnom zivotu u svetlosti nove grupe ideja i sasvim novog #ilja i sasvim novi' napora! 2 kada po#nete da pokusavate sve ovo, setite se da po#injete da radite nesto sto je oduvek predavano onima koji su u stanju da razumeju i da je zna#enje onog sto radite tako veliko tako du"oko tako ve#ito, da iako samo "ljesak toga mozete da u'vatite, vase emo#ije #e se pro"uditi i vide#ete u #asu sta zna#i vrednovanje rada i sta se misli kad se kaze ve#i um i sta se misli kad se kaze spavanje #ove#anstva! %omentar &, +Berdlip ;une 24, 1941 1 2, B i 6 -ti#ajima

Deo &&, < $rosli put smo diskutovali o postojanju dve razli#ite vrste uti#aja u zivotu, koji se zovu 2 i B uti#aji! - ovom komentaru, #iji je ovo drugi deo, govorimo o potre"i povezivanja "ilo kog dela ili detalja ovog sistema sa #elokupnim zna#enjem! Da "ismo stekli snagu da radimo ono sto radimo na se"i mora da ima smisla i sto vise ovaj sistem uliva smisla za vas < vise snage #ete iz njega izvla#iti! 2ko ne vrednujete rad, ako ga radije podvrgavate sumnji, ako zapravo nikada o njemu ne mislite, i kakol vreme odmi#e ni ne pokusate da otkrijete zna#enje na planu "i#a i na planu znanja, onda sta god da #inite u vezi sa radom ne#e imati zna#enja za vas i tako #e ostati "iti "ez snage! *ada govorimo o uopstenom zna#enju rada, tj u najopstijem smislu! - vezi sa tim neop'odno je da govorimo o izvorima B uti#aja! %ao sto Deo & kaze, B uti#aji ne nastaju u okviru zivota kao sto je to slu#aj sa 2 uti#ajima! Nji'ovo poreklo je iz izvora van me'ani#kog zivota! -stvari nji'ov izvor su 6 uti#aji! *ta ovo zna#i= %ao sto znate, u u#enju ovog sistema rada, #ove#anstvo se ne nalazi #elo na jednom te istom nivou! )ju#i se dele na razli#ite vrste! *asvim razli#ite vrste ljudi postoje! $re svega u krugu me'ani#kog #ove#anstva, kako ga zovemo, postoje 6ovek Br! 1, 6ovek Br!2, i 6ovek Br!3! 5o su vrste u kojima je predominantno jedan #entar iskoris#en < #entar za instinkt i pokret u slu#aju Br!1, emo#ionalni #entar u slu#aju "r! 2, i intelektualni #entar u slu#aju 6oveka "r!3! 1vi. &nstinkt+pokret, 7mo#ionalni i &ntelektualni #ovek, zato sto su ma'om jedno+#entri#ni, vide sve razli#ito iz jednog #entra sa jedne strane! Zajedno oni (ormiraju me'ani#ki krug #ove#anstva, koje karakterise #injeni#a da ljudi koji pripadaju ovom krugu su zasnovani na nasilju i ne razumeju ni se"e ni druge! 5o se nekad zove krug z"rkani' jezika ili Ba"el, u kojem nesporazumi, suko"i, progoni, patnje i ratovi svi' vrsta moraju uvek da postoje i da ni#emu ne vode! *lede#e je prelazni krug koji #ine ljudi "r! 4! 1vaj krug ne nastaje u zivotu ve# kao rezultat rada! 6ovek "r! 4 je razvijen u svim o"i#nim #entrima i nije jednostran i stoga se zove "alansirani #ovek! 6ovek "r! 4 po#inje da razumeva jedan drugog i da prevazilazi nasilje u se"i! 1nda sledi svesni krug #ove#anstva koji #ine #ovek "r 4! "r!K i "r!7! koji razumeju jedan drugog i koji nisu zasnovani na nasilju i koji ne samo da su razvijeni u o"i#nim #entrima, ve# imaju snagu svesti u ve#oj ili manjoj meri i u visem emo#ionalnom i u visem mentalnom #entru! ovi #entri prenose uti#aje na koje je me'ani#ko #ove#anstvo tj uspavano #ove#anstvo neosetljivo, ta#nije, koje ono ne moze da #uje! 5o je krug svesnog dela #ove#anstva iz kojeg B uti#aji poti#u! 2li oni ne nastaju kao B uti#aji ve# kao 6 uti#aji! *amo onda kad se poseju u me'ani#ko #ove#anstvo da postaju B uti#aji! 1vo se dogadja zato sto 6 uti#aji ne mogu da opstanu u me'ani#kom zivotu nego moraju da "udu modi(ikiovani i izmenjeni na takav na#in da samo pri"lizno li#e svojoj izvornoj (ormi! Bas kao sto ideje i emo#ionalne per#ep#ije pripadaju visim #entrima ne mogu "iti u'va#ene ili s'va#ene C(ormatornim #entromL tako i

svesno u#enje ne moze opstati u s(eri me'ani#kog zivota kao takvog! 2li moze se o#uvati i preneti putem skola koje imaju direktnu vezu sa ljudima koji su dostigli taj stepen unutrasnje evolu#ije i svesti koja pripada svesnom krugu #ove#anstva! - ovim skolama, 6 uti#aji mogu da postoje i mogu "iti preneti usmeno tj! putem usmenog predanja sa jedne oso"e koja razume na drugu koja po#inje da razumeva i na drugu koja jos ne razume! 1vaj lana# mora postojati! & u tom slu#aju ovi uti#aji se mogu preneti usmeno kao 6 uti#aji sa jedne oso"e na drugu! -zmimo na primer ;evandjelja! %ao sto smo rekli u Delu & komentara o 2, B i 6 uti#ajima ;evandjelja predstavljaju jedan primer B uti#aja! Nekada ljudi postavljaju slede#e pitanje. CZasto suL, pitaju oni, L ;evandjelja primer B uti#aja=L *igurno da je ?rist "io svestan #ovek! Zasto onda ;evandjelja nisu primer 6 uti#aja= Moramo imati u vidu da su ;evandjelja nastala mnogo posle ?ristove smrti, od 4 do 1 godina kasnije! Nije sigurno ko su "ili nji'ovi autori! Neta#no je misliti da su oni prosto zapisi na li#u mesta sa#injeni od o#evida#a! )uka na primer nikad nije #uo ?rista! 1n je "io $avlov djak koji naravno nikad nije #uo ?rista, i koje "io u suko"u sa skolom u ;erusalimu i koji je svoje u#enje stekao u nekoj skoli u Damasku! 2li nema potre"e da se ide u istorijska pitanja! 5re"a samo pro#itati ;evandjelja i vide#e se da je ?rist podu#avao svoje u#enike privatno i samo je u izvesnoj meri govorio javno i skoro uvek u (ormi para"ole! - ;evandjelju po Mateju, nakon sto je para"ola o seja#u pomenuta, re#eno je da su u#eni#i ?ristovi pitali ?rista zasto govori ljudima u para"olama. L & on je odgovorio i rekao im, vama je dato znanje tajni #arstva ne"eskoga, ali njima nije! ;er kogod ima njemu #e "iti dato i ima#e izo"ilje: ali ko nema od njega #e "iti uzeto i ono sto ima! Zato im govorim u para"olama jer gledaju#i ne vide i slusaju#i ne #uju niti razumeju! @Matej 13 11+13A 6arstvo "ozije je krug svesnog #ove#anstva! 5o zna#i krug oni' koji su se razvili iznad nasilja i #ije je znanje prakti#no tj! ono sto znaju oni i imaju volju za time, i tako i cine < krug oni' koji razumeju jedan drugoga jer govore zajedni#kim jezikom @setimo se da i mi u ovom radu u#imo zajedni#ki jezikA! *vako zna i ose#a da mora postojati mesto, drustvo, neka "i#a koja zive "ez medjuso"nog nasilja, kritike, mrznje ili netrpeljivosti! 6itira#u s tim u vezi deo iz Mu'amedanske ezoteri#ne literature! Djak je dosao Mu'amedu za instruk#iju! Mu'amed je rekao. C*ta je sustina vere i kako ustvari ti to razumes= Djak re#e. C,ideo sam $akao i raj tri puta u jednoj viziji! - paklu svako je napadao svog suseda! - raju su jedan drugog pose#ivali! Mu'amed re#e. CDo"ro si videoL! Dovljno sam rekao u ovom komentaru sada da "i' vam pokazao sta je vr'ovno zna#enje rada! *vako ko zeli mozed da #ita i da razmislja za se"e o para"olama u ;evandjeljima o 6arstvu ne"eskom tj o svesnom krugu #ove#anstva! 1ve para"ole su vrno izuzetne kad o njima razmisljate iz perspektive rada! 9ad je neop'odan da se s'vate (ragmenti u#enja koje je dato u ;evandjeljima! 1nda je mogu#e da se razume zasto se u ovom sistemu kaze da mi iznad svega

tezimo svetlosti a svetlost zna#i *vest! 5ezimo da zivimo vise svesno i da postanemo vise svesni! Zivimo u mraku z"og nedostatka svetlosti, svetlosti svesti < i u ovom radu tezimo da osvetlimo se"e! *ve u ovom sistemu o radu na se"i o samo+se#anju, o "or"i sa negativnim emo#ijama o unutrasnjem samo+uvazavanju o pravdanju se"e itd ima svoj vr'ovni #ilj da nas u#ini vise svesnim da se na nas spusti svetlost! & ta svetlost je veoma neo"i#na stvar! $re svega moramo postati svesniji se"e da "i postali svesni drugi'! 1vo je #udno iskustvo! 1vim mislim da je prava# u kojem nas rad vodi kroz rast svesti, uve#avanje svestlosti nije uopste prava# u kojem mozete zamisliti nekog ko spava, oso"u koja zna samo za o"i#nu svest tj prva dva stanja svesti u kojima #ove#anstvo zivi! $ostati svesniji se"e je #udno iskustvo! $ostati svsniji drug'i' je jednako #udno ako ne i #udnije! Zivot koji zivite sa strastima lju"omorama zlo"om mrznjom otporom itd! postaje potpuno smesan! $itate se ustvari sta ste kog vraga do sada radili #eo vas zivot do sada! ;este li sisli s uma, pitate se! Da ta#no! - du"okom snu u kome zivimo u svetlosti Ne"eskog #arstva, svi smo mi potpuno ludi i neznamo sta radimo! 9ad po#inje da vas u#i sta da radite! $ro"uditi se je #ilj rada! & za #oveka koji se pro"udi #ak samo za jednu malu stvar koju rad podu#ava zna#i da on vise nije isti #ovek! - tom smislu rad nas menja! 2li rad ne moze da promeni nikog dok god zna#enje nije izmenjeno! &spo#etka mozete da ose#ate zna#enje rada kroz druge ali dodje vreme kad morate da osetite to kroz se"e! & onda svaki detalj rada postaje ziv za vas i vidite ga kao knjigu instruk#ija kao plan kao mapu ili kompas koji morate da sledite ako zelite da se pro"udite ka drugom zivotu i drugom na#inu zivljenja na ovoj zemlji! -zmite jednostavan primer jedne instruk#ije. ne identi(ikujte se! *ledite ovu instruk#iju! *ledite je do kraja i vidite sta se dogadja i kakve promene se dogadjaju u vama i kakva svetlost po#inje da stize do vas! 2li ako ovaj rad nema stvarno zna#enje za vas i ako zna#enje zivota je daleko ve#e i mnogo realnije za vas nego zna#enje rada onda nikakva promena u vama se ne moze nikad dogoditi i vi #ete samo zeleti da znate za zivotne emo#ije i osta#ete u krugu menani#kog zivota u krugu kon(uzije tesko#e, suko"a, razo#aranja, komplika#ija i rata! 9 6ovek nije jedinstven nego mnostven 1! 2ko #ovek se"e uzima kao jedno, nikakva "or"a ne moze da se u njemu razvije! 2ko se ne razvija "or"a u njemu ni on ne moze da se razvije! Zasto je to tako= 1! ako #ovek predpostavi da postoji samo jedna stvar koja dela misli i ose#a u njemu tj jedan /ja0 < on onda ne moze da razume da mora da postoji jedna stvar koja komanduje a druga koja se pokorava! 5o zna#i da ako #ovek smatra se"e za jedinstvo

2!

3!

4!

4!

K!

nista ne moze u njemu da se promeni! 9ad kaze. /Dok god #ovek ne podeli se"e u dva nista se ne moze u njemu dogoditi! 5j on ne moze "iti razli#it u se"i! 2ko je #ovek toliko 'ipnotiziran i stoga tako uspavan da misli da je jedan, on ne moze da primi ideje ovog rada! %oji je #ilj prakti#nog dela rada tj ideja i instruki#ja koje se odnose na rad po se"i! 5aj #ilj je da u#ini da #ovek radi na se"i tako sto #e podeliti se"e na radnu stranu i na me'ani#ku stranu! 5j, da posmatra se"e iz ugla ideja rada! - tom slu#aju posmatraju#a strana gleda na posmatranu stranu! 5ako #ovek postaje dva. posmatraju#a strana i posmatrana strana! 2ko #ovek misli da je jedan i jedinstven, i da je uvek isti kad dela i kad misli, kako moze da posmatra se"e= Ne moze, jer on zamislja da je jedno i tako nema sta da posmatra u se"i! - tom slu#aju , #ovek #esto veruje da posmatranje zna#i posmatranje ne#eg van njega < auto"usa, uli#a, ljudi, prizora, itd! 2li samo+posmatranje nije u#injeno putem spoljni' #ula koja pokazuju samo sta #ovek nije tj spoljni svet! Dok god rad nije zasnovan u #oveku sredstvima posmatraju#eg /ja0 nista se u njemu ne moze promeniti! $osmatraju#e /ja0 je vise unutransje u smislu zivota! 2li ako posmatraju#e /ja0 nije podstaknuto nekom du"inom kontinuiranog i o"navljanog razumevanja rada, ono sla"i i pod stresom spoljno+zivotni' okolnosti "ledi+ onda se #ovek prosto nadje nazad u zivotu i ako je zivot udo"an u odnosu na njegove li#ne interese on ne pati! *tvaranje posmatraju#eg /ja0 ima za #ilj da nesto u#ini vise unutrasnjim u #oveku, tako da moze da posmatra ono sto je vise spoljasnje u njemu @spoljasnje ne u smislu spoljneg zivota, nego nesto u njemu, u njegovoj li#nosti u Dzonsonu, ako se zove DzonsonA! Dok god se posmatraju#e /ja0 nije (ormiralo tj dok #ovek ne postanje voljan da posmatra se"e@ i to /se"e0 ne kao nesto u spoljnjem #ulno+opazajnom zivotu , njegovu ku#u, njegov namestaj, njegov nova#, njegove ve#ere, nejgovu "astu, njegov posao, njegov drustveni polozaj, njegova odlikovanja, njegov pedigre, njegovu ode#u itdA < dok god ne zapo#ne unutrasnje delo, nista u njemu ne moze da se promeni! 1n ostaje ista oso"a! $osle duze vremena u radu, unutrasnji sistem , koji po#inje od voljnog *amo+ posmatranja tj iz voljnog posmatraju#eg /ja0 po#inje #in i kontraola me'ani#kog #oveka! 1n to postizava tako sto oko tog posmatraju#eg ja po#inje da okuplja sva ona /ja0 u )i#nosti koja zele i mogu da rade! 5o je (aza Delegirani+upravnik! 2ko ovo potraje uprkos iskusenjima, nesto vrlo neo"i#no po#inje da se dogadja! &skusenja u ovoj prvoj (azi rada su jedino "or"e sa sumnjama, zlim interpreta#ijama, uvredama, skrupulama, trazenjem greske, postavljanjem za'teva itd, jer u ovoj (azi ne postoje druga iskusenja! 5o je ono gde #ovek mora prvo "iti iskusan da se vidi dali je uopste podo"an za neko dalje "udjenje! $osmatraju#e BjaC skuplja se oko oni' BjaC koja mogu

da rade i razumeju rad! 1na (ormiraju malu grupu koja se zove zamenik upravnika, koji mora da se "ori ne samo sa )aznom li#nos#u nego i sa nerazvijenom esen#ijom! 2ko zamenik upravnika uprkos ne"rojeni' poraza postane dovoljno jak, -pravnik se pri"lizava! -pravnik pripada ne#em sto je iznad #oveka! $rvo dolazi u "ljeskovima i #esto kad se pri"lizi ljudi imaju velike tesko#e ili spolja sa "or"om protiv negativni' stanja ili u o"liku "olesti itd! -pravnik dolazi sa drugog nivoa! Da "i primio -pravnika #ovek mora da prodje kroz preraspodelu unutar se"e, novi raspored u glavi, #ak i njegove mozdane #elije! 2li ovo se uvek dogadja na na#in koji je najpovoljniji za #oveka i na na#in koji moze da podnese! 9ad se sastoji u dolazenju u kontakt u vezu sa visim #entrima! 2li oni rade na svoj na#in i promene u #oveku nuzno moraju da pred'ode! 6ovek ne mozed da stvori te promene sam jer on nista ne zna o novim vezama koje su neop'odne! %roz li#ni rad i "or"u Zamenika -pravnika u njemu dogadja se nastanak te promene tj! 1no sto pokusava da udje odozgo dogadja se u pravim prilikama! ;ednom kad se ta promena dogodi #ovek vise nije isti #ovek! Njegovo ose#anje /;a0 je druga#ije! Njegove ideje i misli nejgovo rasmisljanje i njegove ak#ije su razli#ite! $rosao je kroz latentnu evolu#iju u se"i! 1n se /ponovo rodio0 kao sto kaze ;evandjelje! 2li sve to nije mogu#e dok god se u #oveku pre svega nije uspostavilo posmatraju#e BjaC, koje podrzava rad putem razumevanja za se"e, sto zna#i grupisanja drugi' /ja0 oko posmatraju#eg BjaC tako da je mala grupi#a BjaC zvana Bzamenik upravnikaC okupljena u 'aosu unutrasnjeg zivota! 2li naravno, ako #voek ostane u uverenju da je jedan i da samo moze "iti jedan, i da je zauvek jedan koji radi , ose#a, misli, govori, itd u njemu sve sto je re#eno gore ostaje neostvarivo! 1 ! Beleska o samo < se#anju %orisno je se"i na#initi podsetnik u glavi sta je prakti#an rad! Najvaznija stvar je samo se#anje!Morate da pokusate da se setite se"e "ar jednom dnevno, i morate da to radite voljno, iz vas sami'! *av rad na se"i na kraju krajeva zavisi od samo se#anja! *amo pola minuta je potre"no, i #ak ako se ne sastoji ni od #ega drugog osim zaustavljanja svoji' misli i pokusaja da se se sve relaksira, "olje je nego nista! Ne mojte da mislite o samo+se#anju nego ga radite! *po#etka je naj"olje da se to #ini u neko odredjeno vrme koje sami odredite! $rvi znak da to radite ispravno je ako imate jasan ose#aj da neka sila ulazi u vas i da se nesto otvorilo u vama! 6im ovo osetite zaustavite se! Morate smesta da se zaustavite i da o svemu za"oravite!

Drugi o"lik samo+se#anja je kada se iznutra u se"i zaustavite, unutrasnji stop! 1vo se radi u vezi sa samo+posmatranjem! Na primer posmatrate da po#injete da govorite na odredjeni me'ani#ki na#in, ili da vas neko nervira itd! 5ada u#inite unutrasnji stop ali to morate da uradite potpuno kao da se nesto odseklo! Nema veze ako kasnije ono sto ste zaustavili dodje opet! Zelim da kazem pre nego sto nastavim da #elo samo+posmatranje tre"a da "ude pra#eno sa odredjenim stepenom samo+se#anja! *e#anje zasto posmatrate se"e i ose#ate pristustvo rada u vasim mislima dok posmatrate se"e je u izvesnoj meri samoJse#anja! -stvari to dovodi -gljenik 12 do mesta u ljudskoj masini gde $rvi svesni sok nastaje! *lede#e dolazi prakti#an rad na #entrima! Dozvolite a vas podsetim da sav rad zna#i napor! 9ad na &ntelektualnom #entru *vako tre"a da ima nekakav inetelektualni rad! Bilo koji o"lik miseljnja za'teva da paznju usmerimo na svesni deo intelektualnog #entra, kao sto je misljenje o ne#emu sto ste #uli i pokusavate da se setite, #itanje knjige koje za'teva paznju, #ak i pisanje pisama ili pregledanje ra#una itd itd! $ostoji izreka u radu da svako mora da pomera mozak svaki dan! 9ad na emo#ionalnom #entru $osmatranje i unutrasnje odvajanje od svi' vrsta suptilni' depresivni' stanja za razliku od o#igledniji' negativni' emo#ija, zaustavljanje mastarenja, rad na negativnim stanjima koris#enje intelektualnog #entra da se seti sta je re#eno za razliku od onog sta se zamislja. sve to je rad na emo#ionalnom #entru! 9ad na $okretskom #entru *vako u svom dnevnom zivotu tre"a da ima neki o"lik rada koji za'teva $okretski #entar! 1dredjeni napor tela je neop'odan i mora "iti u#injen voljno! 2ko radite nesto voljno radite to iz se"e+ tj! radite to svestno i sve sto je u#injeno svesno je sa#uvano za vas+ pripada vama! 1no sto radite nevoljno ili prosto zato sto vam je tako re#eno je gore od "eskorisnog! Morate da kazete se"i da u#inite odredjenu stvar! $onavljam, ako stvari radite me'ani#ki nikakvu korist iz toga nemate! 9ad na instinktivnom #entru

1vo u ovoj (azi nije neop'odno jer je &nstinktivni #entar mnogo pametniji od nas i zna mnogo vise nego mi, ali ako je nesto naopako sa telom moramo pokusati da pomognemo instinktivnom #entru koliko god mozemo! &nstinktivni #entar regulise unutrasnji rad (izi#kog tela i upozorava da nesto nije u redu ili putem "ola ili nelagode! ;edna od najgori' stvari je mesati se u rad instinktivnog #entra kad za to ne postoji razlog! Naravno, mnogo toga je u ovoj kratkoj "eles#i izostavljeno ali svako od vas mora da pokusa da se"i napravi neku "elesku ovakve vrste i primeni je tokom dana! *etite se da kad ne mozete da radite na jednom #entru mozete na drugom! $ored vaseg generalnog #ilja tre"a da imate manje vise tri pod+#ilja povezana sa &ntelektualnim, 7mo#ionalnim i $okretnim 6entrima! 11 %omentar Berdlip ;uli 19, 1941! Deo &!+ 9at je dogadjaj koji uvla#i ljude u svoj vrtlog 'teli oni to ili ne! )judi, medjutim, zamisljaju da su slo"odni! 6eo #ovekov zivot je zasnovan na ideji da on ima slo"odu iz"ora! %ad "i #ovek moga da vidi jasno da je me'ani#an, tj! da nije slo"odan < ne "i mogao to da podnese! Neop'odno je razumeti da je #ove#anstvo na zemlji podvrgnuto pod 4M zakona, i da je svaki #ovek zapravo po 9K nivoa zakona! 5o je na prvi pogled tesko da se vidi sem ako se setite Zraka %rea#ije i s'vatite iz njega da je deo pod kontrolom vise pravila nego #elina! 6injeni#a, medjutim, da je #ovek na zemlji pod kontrolom vise zakona moze "iti u na#elu s'va#ena! 5i zakoni ili uti#aji, neki neprijatni neki prijatni ili koji se ukrstaju i (ormiraju razli#ite kom"ina#ije uzrokuju dogadjaje koji sa#injavaju dramu ljudske egzisten#ije na povrsini zemlje! $re nego sto se neki dogadjaj desi sasvim je lako zamisliti da je #ovek slo"odan od njega! 2li kad se dogadjaj desi stvar je druk#ija! 51 je kao da privla#i da uvu#e sto je mogu#e vise u svoju zonu i da se njima 'rani! )judi za"orave sta su mislili! Dogadjaj i' privla#i u svoju s(eru uti#aja! $utem "a(era i samo opravdavanjem oni ulaze u dogadjaj i podlezu pod njegovu snagu! 6ovek moze da odlu#i da nikad opet ne#e u#estvovati u nikakvom ratu! *iguran je da ne#e! 2li kad do"osi po#nu da udaraju, kad uzas i ludilo rata po#nu i on i' vidi ili #ita o njima, on za"oravlja svoje ranije odluke! & to je isto ne samo sa dogadjajima na skali rata, nego i o dogadjajima na skali dnevnog zivota! $ostoje na primer, kolektivni dogadjaji tj dogadjaji koji impli#iraju na#ije, ili jednu na#iju, kao sto su ratovi i revolu#ije! 2 na drugom kraju skale su su mali #iklusi dogadjaja koji (ormiraju privatni zivot o"i#nog #oveka koji se okre#u kao mali to#kovi ponavljaju#i se neprekidno tj na isti na#in manje vise, dok god #ovek ne po#ne da se "ori sa samim so"om i da se menja! & iako niko ustvari nije zadovoljan svojim zivotom, on ne vidi da je njegov sopstveni nivo "i#a privla#i njegov naro#it na#in zivota tj! taj ponavljaju#i #iklus mali' dogadajaja! %olektivni dogadjaji+ naime dogadjaji koji uvla#e

millione ljudi su kao veliki to#kovi! 2li #ovekov zivot je kao mali to#kovi koji se u toj velikoj masini ve#i' i manji' to#kova okre#u, i svi ti to#kovi (ormiraju zivot koji sve nas vozi! 1vaj rad govori #esto o neop'odnosti da se izolujemo od kolektivni' dogadjaja! *a njima smo povezani stavovima i nevidljivim nitima! &zolovati se od kolektivni' dogadjaja je neop'odno da "i se izmenio stav u se"i! -spostavljanjem pravog stava prema radu me'ani#ki (ormirani stavovi se mogu videti i menjati ili se sami menjaju! 6ovek moze samo da posmatra se"e! Da posmatra sredstvima ne#eg drugog! *ama stvar ne moze se"e da posmatra! Da "i se posmatralo #ovek mora da stoji odvojen od onog sta posmatra! 6eo sistem rada i sve njegove ideje, koje pripadaju vekovno starom u#enju o #oveku i njegovom mogu#em razvoju i unutrasnjoj slo"odi, daje potpunu mogu#nost samo+posmatranja tj! #ovek posmatra se"e iz u#enja, idelja i znanja rada! 6ovek u zivotu to ne moze da uradi, jer je on (ormiran od zivota i tako moze samo da posmatra se"e sa gledista koja pripadaju zivotu! 9at, u ovom sistemu, se kaze da je uzrokovan vanzemaljskim uti#ajima, ne ljudima! ;ednostavno kaze se da planetarni uti#aji uzrokuju rat na zemlji! 2li ti uti#aji se nadovezuju na to da rat nastaje nad usnulim #ove#anstvom! Zato sto je #ovek tako du"oko u snu, ti uti#aji deluju na njega na pose"an na#in! Da je "udan, oni "i delovali na njega druga#ije! Najve#a greska i najve#a nepravda koju #inimo u odnosu nedan prema drugome je sto zamisljamo da je svako svestan! 1vaj rad takodje kaze da se u zivotu sve dogadja! &zgleda da #ovek #ini i da moze da dela ali to nije slu#aj, nego samo privid! -stvari, sve se dogadja, "as kao sto se i poslednji rat desio i ovaj sadasnji se desava! *ve se desava samo onako kako moze da se desava! 2li rad takodje kaze da se na zemlji sve desava tako sto se desava zato sto #ovek spava! *ve se dogadja u svetu usnuli' ljudi! *ve sto se dogadja dogadja se na jedini na#in kako moze da se dogodi! Milioni se u"ijaju medjuso"no, pate neopisivu "edu itd zato sto su "espomo#ni, i to sve ne vodi nigde i ne moze nigde da vodi! $rava# koji vodi negde je "udjenje iz sna! - svakom malom vremenskom intervalu neki ljudi su spremni da se pro"ude! 2ko to ne pokusaju, oni "lokiraju put drugima! 5o je kao stepeni#e na #ijem svakom podestu stoje ljudi! 2ko oni koji su iznad se ne kre#u na gore, oni ispod nji' ne mogu da se pomere! Budjenje je individualni zadatak za svakoga! 2li samo nekoli#ina moze da se pro"udi u nekom momentu ili da nadju mogu#nosti koje im se nude! 2ko ovi po#inju da se "ude e(ekat se siri i drugi po#inju da razumeju sta rad zna#i i sta "udjenje zna#i! ?ipnotizam zivota je u svakom momentu veoma snazan! 6ilj prirode je da #ovek ostane u snu zasnovan na nasilju, tako da sluzi svrsi prirode! 9ad je sila koja u zivot dolazi is svesni' izvora izvan zivota! Danasnji 'ipnotizam rata je veoma jak! Neop'odno je da mu se odupremo! Da

"ismo se oduprli uti#aji koji do nas stizu kroz rad moraju da se odrze u zivotu! Da "i se uti#aji rada odrzali u zivotu, neop'odno je konstantno misliti na nji' i kon#entrisati se na nji'ove razli#ite strane, o"navljati i' dnevno i stavljati i' u primenu! 9ad mora "iti ziv i sve sto ga drzi zivim je korisno a sve sto ima suprotni e(ekat je stetno! *vako od vas mora da misli sta to zna#i da se rad odrzi u zivotu u ovo vreme i kakav napor je potre"an od strane oni' koji ovaj sistem podu#avaju! *amo oni koji o radu misle oz"iljno i vide sve njegove tesko#e i sv'atili su sami za se"e kako je veoma lako da se za"oravi sve i da se padne nazad u o"i#ni zivot mogu da s'vate sta se ovde misli! ;edna stvar se moze dodati < svi znate da svako mora da igra ulogu na ovaj na#in tj! #etvrti na#in, koji mi studiramo! 2li jedna je stvar identi(ikovati se sa onim sta #ovek mora da radi u zivotu a druga stvar je uzeti zivot kao sredstvo rada na se"i! Zivot i rad ne smeju se mesati! 2ko #ovek mesa zivot sa radom i ne vidi razliku, ne moze osetiti delovanje rada na se"i! &z"lede#e i posta#e nista u njegovoj glavi! %ao sto znate ovaj detalj je ne naglasen u mnogim tekstovima datim za #itanje od kako je sadasnji rat po#eo! 9azlog je o#igledan, ali iako je to tako, lako za"oravljamo to i moramo se "oriti ispo#etka da zapamtimo rad i da resetujemo nas um, da vidimo unutrasnje zna#enje jos jednom i da razumemo ponovo sta je ovaj rad i sta je zivot i zasto je ovaj rad uvek u ovom ili onom o"liku podu#avan ljudima u svakom do"u! &znad svega, ne smete se prilagoditi ratu nimalo vise nego sto se morate prilagoditi ovom sistemu! $rilagoditi se ratu zna#i potonuti u san u odnosu na rat! Deo && < *ve zasnovano na nasilju moze samo da stvori nasilje! Ne postiji nijedna skola pravog u#enja koja podu#ava nasilje! 6ak i skola ?at'a joge, kao i sumnjiva skola Dziu+Dzi#ua, ustvari ne podu#ava nasilje kao metog kojim se savladava nasilje ve# je #esto pogresno s'va#eno i medju ?at'a joga skolama ima mnogi' koje su pogresne i "eskorisne! 6ovek+ prirodni #ovek+ zasnovan je na nasilju i zato on provodi odredjene planetarne uti#aje na odredjeni na#in koji stvara ratove! $lanetarni uti#aji su jedna stvar+ niti do"ri niti losi! 6ovek mora da prevazidje nasilje u samom se"i! 5o je veoma velika stvar i #ovek prvo mora da pre svega izu#ava prepoznavaju#i u se"i do njegovi' korena pre nego sto moze da razume sta prevazilazenje nasilja u njemu zna#i! 9at postoji zato sto je #ovek zasnovan na nasilju! 2ko prima uti#aje ne zna kako da i' koristi i ne razume z"og svoje de(ektivnog i nerazvijenog prijemnog aparata, ne moze da postupa sa njima i tako oni prelaze u irita#iju, ljutnju ili nasilje! 6ovek je tako onda los provodnik! 1n je zao zato sto lose provodi! %ad #ovek po#ne da se "avi malim #iklusom dogadjaja koji se ponavljaju u svom li#nom zivotu svesnije i ne identi(ikuje sa sa nekima od nji', po#inje da "iva u stanju da trans(ormise svoj zivot u malim razmerama! $renosi "olje i po#inje da "iva malo vise slo"odan od masinerije zivota < od okre#u#i' to#kova koji ga okruzuju! %ad "i svako to radio planeterni uti#aji koji deluju na #oveka ne"i tako "rzo i lako dovodili #ove#anstvo do rata! )judi "i onda mogli da odole ratu!

%ad rat dodje ljudi nalaze razloge za njega i saglasavaju se sa tim i ose#aju gotovo kao da voljno zele da imaju ulogu u njemu! 2li ako se nuzda name#e na #oveka u tom smislu #ak ni tada ne mora da sluzi prirodu! Ne mora da sluzi prirodi ako praktikuje %arma jogu tj! ak se ne identi(ikuje sa onim sto radi i sto mora da radi! 2li ako ose#a da je to (ina stvar koju radi , ideniti(ikova#e se i #ak #e i#i toliko daleko da #e zeleti nagrade i zasluge za svoje zasluzne radnje! $raktikovati ne+identi(ikovanje moze nekud da vodi. sluziti prirodi ne vodi nigde! Nema spoljni' nagrada za neidenti(ikovanje! *ve sto #ovek radi u odn osu na rad na se"i i nema odnos prema nagradama spoljneg zivota! *amo vi znate sta radite u tom smislu! 2ko je pozvan da u#ini nesto kao do"ar doma#in, #ovek mora da u#ini sta se o#ekuje od njega sto je mogu#e vise! 2li morate imati u vidu da je de(ini#ija do"rog doma#ina je da #ovek koji ose#a svoje odgovornosti i koji s'odno postupa ali ne veruje u zivot! 1vo na prvi pogled je jedna pose"na de(ini#ija! razmotrimo sta zna#i s jedne strane! Do"ar doma#in, u smislu rada je #ovek koji postupa savesno, kao na primer kada ima polozaj ne iz se"e ve# iz stra'a za svoj ugled, korist, ili u slu#aju da moze da izgu"i svoju vlast itd! 1n neveruje u zivot ali vidi zivot na odredjenii na#in i tako postupa ali ne iz se"e! 1n radi prave stvari mozda ali na pogresan na#in! Zato je put ili kako se jos zove Cput do"rog doma#inaL tako dug i za'teva mnogo ponavljanja! *vi znate da postoji vazna klasa ljudi koji vrse svoje duznosti ne zato sto veruju u zivot nego sato sto su pod uti#ajem zasluge, nagrade, am"i#ije, mo#i, nov#a itd! i mozda #ak "olji' ideala! 1ni sve se"i priprisuju! Nji'ov stav prema zivotu omogu#ava im da deluju tako da izgleda kao da nisu identi(ikovani! 2li oni su identi(ikovani na nji'ov pose"an na#in! &pak su oni veoma korisni u zivotu i #esto daju utisak iskrenog delanja! & oni se"i sami izgledaju da delaju iskreno i posteno! - "ilo kojoj situa#iji koja za'teva stvarno zrtvovanje nji'ovog polozaja itd oni se ustru#avaju i iznalaze razli#ite razloge zasto ne tre"a da delaju na ovaj ili onaj na#in! 1ni su u zivotu! 2li oni ne veruju u zivot! Na#in do"rog doma#ina je dug zato sto ono sto je do"ro u tim ljudima mora "iti pomereno sa svoje osnove i mora postati stvarno i esen#ijalno! 6ovek mora da "ude veoma do"ar #ovek me'ani#ki, iz li#nosti , ipak njegova do"rota nije stvarna! 2ko #ovek ispunjava svoju duznost u zivotu kao do"ar doma#in, izgleda da se pri"lizio delanju "ez identi(ikovanja! &pak u stvri on je veoma daleko od delanja "ez identi(ikovanja! - jevandjeljima ?rist napada do"rog doma#ina pose"no, kad napada 8ariseje, i morate sami pro#itati sve sto je o njima re#eno i nji'ovim zaslugama! & mozda i' je ?rist napao tako jako samo zato sto su oni "as ti koji mogu da razumeju i koji "i "ili najkorisniji! %ao sto svi znate, ovaj rad napada laznu li#nost, zato sto je nestvarna, tj zato sto ona ne moze "iti polaziste evolu#ije! Moglo "i se na ovu temu re#i mnogo vise ali dovoljno je re#eno da se postavi pitanje u vasoj glavi o ratu i o razuemvanju rata od ideja rada! Berdlip jul 24, 1941

$osmarati i posmatrati se"e su dve razli#ite stvari! 1"e za'tevaju paznju! - osmatranju paznja je usmerena spolja kroz #ula! - samoposmatranju paznja je okrenuta unutra i za ovo ne postoji organ #ula! 5o je jedan od razloga sto je samo+posmatranje teze od posmatranja! modernoj nau#i samo se posmatrano uzima za stvarno! 1no sto ne moze "iti predmet posmatranja putem #ula ili uz pomagala kao sto su teleskop, mikroskop i drugi delikatni opti#ki elektri#ni i 'emijski instrumenti se od"a#uje! $onekad se kaze da je jedan od opsti' #iljeva rada da ujedini nauku zapada sa mudros#u istoka! 2ko de(inisemo polaziste zapadne nauke sa njegove prakti#ne strane kao podo"no za posmatranje, kako mozemo da de(inisemo polaziste rada= Mozemo da de(inisemo polaziste rada kao podo"no za samo+posmatranje! *a prakti#ne strane ono po#inje samo+posmatranjem! 1va dva razli#ita polazista vode u dva sasvim razli#ita prav#a! 6ovek moze da provede #eo zivot u posmatranju pojavnog sveta+ zvezda, atoma, #elija itd! Moze da stekne veliko znanje ove vrste+ naime znanje spoljnog sveta+ tj tog ukupnog aspekta sveta koji moze "iti opazen #ulima uz pomagala ili "ez nji'! 1vo je jedna vrsta znanja putem koga promene mogu da nastanu! $romene su u spoljnem svetu! *poljni #ulima dozivljeni uslovi mogu se popraviti! Mnoge vrste pogodnosti olaksi#a i resenja mogu "iti pronadjene! *ve to znanje ako je primenjeno na pravilan na#in moze samo "iti od korist #ove#anstvu menjaju#i njegovo spoljne okruzenje u svoju korist! 2li ova vrsta znanja o spoljnjem moze samo da menja ono sato je spoljnje! 1no ne moze menjati #oveka unutar njega! ,rsta znanja koja moze da menja #oveka iznutra ne moze se ste#i samo pomo#u posmatranja! 1no se ne nalazi u tom prav#u+ tj! u prav#u spolja usmereni' #ula! $ostoji druga vrsta znanja dostupna #oveku koje po#inje samo+posmatranjem! 1va vrsta znanja se ne sti#e kroz #ula, jer kao sto rekosmo, mi ne posedujemo nikakv organ #ula koji moze "iti okrenut ka unutra i uz pomo# kojeg mozemo da posmatramo se"e onako lako kao sto posmatramo sto ili ku#u! Dok prva vrsta znanja moze da menja spoljne uslove zivota za #oveka, druga vrsta moze da promeni samog #oveka! $oznavanje je sredstvo promene+sveta, da tako kazem, samposmatranje je sredstvo promene+se"e! 2li iako je to tako, da "i "ilo sta nau#io, #ovek mora da po#ne od znanja kao takvog i znanja "ilo koje vrste putem #ula! Znanje ovog sistema u#enja po#inje sa tim da se o tome prvo #uje tj! ono dolazi kroz #ula! 6ovek tre"a da sazna da tre"a da posmatra se"e, i u kom prav#u da posmatra se"e i stagod #uje ili pro#ita sa tim u vezi mora pre svega da prodje kroz njegova #ula! *a ove ta#ke gledista vrsta znanja o kojem rad govori po#inje sa ravni onoga sto se moze vidite sto se da videti kao sto po#inje i u#enje "ilo koje nauke! 6ovek mora po#eti ukazivanjem

spoljnje paznje radu! Mora da posmatra sta se govori sta moze o tome da pro#ita itd! Zato moze lako da "ude pomesano sa vrstom znanja kakva samo moze da dodje kroz izu#avanje onog sto #ula pokazuju, i sto im je dostupno ili ono u #ime su zaguseni! Dok #ovek ne poseduje mo# razlikovanja prirode i kvaliteta znanja koje ovaj rad izu#ava i znanja o kojem govori nauka tj dok se u njemu ne stekne magnetski #entar u koji moze da razlikuje kvalitete znanja ovo mesanje dve ravni ili dva poretka znanja #e u njemu da stvara kon(uziju! & ova kon(uzija #e nastaviti iako oso"a nastavlja da radi dok god se ne u#ini napor da se dozvoli radu da predje tamo gde mu je mesto u se"i! 5j sudi#e rad samo na osnovu onoga sto vidi, po drugim ljudima itd! 9ad #e takol ostati na nivou #ula! %oja je to onda vrsta napora koju #ovek tre"a da u#ini u vezi sa tim! 1n mora da uzrokuje odvajanje u svojoj glavi izmedju dva reda stvarnosti koje se u njemu susre#u! 6ovek stoji izmedju dva sveta spoljneg vidljivog sveta koji ulazi kroz #ula i koji svi dele, i unutrasnjeg sveta koji niko svojim #ulima ne susre#e u kome niko drugi ne u#estvuje tj pristup njemu je jedinstveno individualan, jer iako svi drugi ljudi mogu da vas vide, samo vi mozete da vidite se"e! 1vaj unutrasnji svet je druga stvarnost i nevidljiv je! 2ko sumnjate da ova druga realnost postoji pitajte se"e slede#e pitanje. jesu li moje misli, ose#anja, senza#ije, stra'ovi, nade, razo#aranja, radosti, tuge meni stvarne= 2ko kazete da naravno nisu i da je samo sto ili ku#a stvarni onda samo+posmatranje za vas nije od "ilo kakvog zna#aja! Da vas ovo pitam. u kojem svetu zivite i gde je vase "i#e= - svetu van vas koji vam prikazuju #ula ili u svetu koji niko ne vidi i samo vi ga posmatrate+ u unutrasnjem svetu! Mislim da #ete se sloziti da je to unutrasnji svet u kojem stvarno zivite sve vreme i ose#ate i patite! 1"a sveta su utvrdiva eksperimentalno spoljni svet koji mozemo da posmatramo i unutrasnji svet koji mozemo da samoposmatramo! Mozete da dokazete stvari u spoljnem svetu i da dokazete stvari u unutrasnjjem svetu! - jednom slu#aju posmatranjem a u drugom slu#aju samo+posmatranjem! - vezi drugog slu#aja sve sto ovaj rad u#i da moramo da primetimo i interno opazimo moze "iti overeno samo+posmatranjem! & sto vise otvarate taj unutrasnji svet zvani CsopstveniL vise #ete razumeti da zivite u dva sveta i dve realnosti u dve sredine, spoljanjem i unutrasnjem i da "as kao sto morate da s'vatite o spoljnem svetu @tj da je opazajanA kako da 'odate u njemu , kako da ne prekrsite norme i o"i#aje, kako da se ne udruzujete sa zlim ljudima, kako da se ne otrujete itd, sredstvima ovog rada i njegovom primenom po#injete da u#ite kako da 'odate u unutrasnjem svetu koji je otvoren metodama samo+posmatranja! -zmimo jedan primer dve razli#ite stvarnosti kojima sasvim razli#iti o"li#i istine pripadaju! $redpostavimo da je #ovek na ve#erinku! *ve to #uje vidi okusi dodirne omirise pripada prvoj stvarnosti, sve sto ose#a, misli, dopada mu se ili ne dopada pripada drugoj stvarnosti! 1n po'adja dve razli#ite ve#erinke zapam#ene razli#ito jeda spoljna i jedna unutrasnja! *va su nasa ikustva u ovom smislu ista! $ostoji spoljne iskustov i nasa unutrasnja

reak#ija na to! %oje nije stvarno= %oji zapis ukratko, (ormira nase li#ne zivote spoljasnju i unutrasnju realnost! Dali je istina kad se kaze da je to unutrasnji svet= 5o je unutrasnji svet u kojem se uzdize i pada, u kojem se neprekidno ljuljamo ka ne#emu i "ivamo odgurnuti od ne#ega, svet u kojem smo zrtve najezde rojeva negativni' misli i raspolozenja, u kojima gu"imo sve, i sve se pokvari, kojem posr#emo i padamo a da i ne s'vatamo da postoji jedan unutrasnji svet u kojem sve vreme zivimo! 1vaj unutrasnji svet mozemo samo da upoznamo samo+posmatranjem! 5ada, i samo tada mozemo da po#nemo da s'vatamo da smo #eo zivot #inili jednu izuzetnu gresku! *ve sto smo uzimali kao /sopstveno0 usvari otvara u svet! - tom svetu , prvo nau#imo kako da gledamo, i za ovu svr'u svetlost je neop'odna! *redstvima samo+posmatranja ova se svetlost sti#e! Dodatna Nota &deja trans(orma#ije u radu 3 jul 1941 Deo &, < %ao sto neki od vas znaju -spenski je sugerisao da se ovaj rad nazove psi'o+ trans(ormizam! &deja rada je psi'oloska trans(orma#ija+trans(orma#ija se"e! 5rans(orma#ija zna#i promenu ne#ega u nesto drugo! ?emija izu#ava mogu#e trans(orma#ije materije! $ostoje poznate trans(orma#ije materije! Na primer, se#er se moze trans(ormisati u alko'ol, a alko'ol u sir#e delovanjem (ermenata. to je trans(orma#ija jedne molekularne supstan#e u drugu molekularnu supstan#u! - novoj 'emiji atoma i elemenata, radijum se polako trans(ormise u olovo! *an al'emi#ara je, kao sto znate, oduvek "io da je trans(orma#ija osnovnog metala u zlato mogu#a! 2li ova ideja nije uvek imala "ukvalno zna#enje, zato sto je jezik al'emije nekad koris#en u tajnim skolama u#enja odnose#i se na mogu#nost trans(orma#ije #oveka u novu vrstu #oveka! 6ovek onakav kakav je , me'ani#ki #ovek sluzi prirodi i utemeljen na nasilju < predstavljen je kao osnovni metal i trans(orma#ija osnovnog metala u zlato odnosi se na tu poten#ijalnu trans(orma#iju u njemu! - jevandjeljima ideja me'ani#kog #oveka kao semena sposo"nog za rast ima isto zna#enje kao i ideja ponovnog radjanja, #oveka koji se ponovo radja! %ao sto znate, u ovom sistemu u#enja, #vek se smatra kao (a"rika na tri nivoa, koja koristi tri 'rane, o"i#nu 'ranu na nizem nivou, vazdu' na drugom nivou, i impresije na tre#em! ?rana koju jedemo prolazi kroz suk#esivne trans(orma#ije! $ro#es zivota je trans(orma#ija! *vako zivo "i#e zivi tako sto jednu stvar trans(ormise u drugu! Biljka trans(ormise vazdu', vodu i soli iz zemlje u nove supstan#e u ono sto zovemo krompir, pasulj grasak vo#e itd < delovanjem

sun#a i (ermenata! 1setljivi zivi (ilm koji prekriva zemlju koji provodi silu iz svemira tj! organski zivot je ogromni organ trans(orma#ije! %ad jedemo 'ranu ona se trans(ormise suk#esivno (azu po (azu u nove supstan#e neop'odne za nasu egzisten#iju! 1vo se moze u#initi onim umom koji se zove instiktivni #entar, koji kontrolise unutrasnji rad organizma i naravno zna mnogo vise nego sto mi znamo o njemu! Mozemo da razumemo da kad se 'rana uzima, varenje po#inje! ,arenje je trans(orma#ija! ?rana se menja u nesto druga#ije u stomaku! to je samo prva (aza trans(orma#ije i ozna#ena je u radu kao prelazenje od note Do 7KM to note 9e 3M4! Dovoljno je da se ova prva (aza uzme za primer! *vako moze ovo da razume "ez tesko#a! *vako moze da vidi da je 'rana uzete u najnizem delu ove trospratne (a"rike naime da jela koja jedemo prolaze kroz trna(orma#iju! $redpostavimo da 'rana prolazi kroz stomak i da se nista ne desava. sta onda= 5elo koje je kao veliki grad, ne#e do#i u kontakt sa njom! %ako moze jedan nesvareni komad mesa ili krompora da udje u krvotok i sna"de neop'odnim (inim supstan#ama, na primer mozak! 1va situa#ija je manje ili vise isto slu#aj sa na primer 'ranom utisaka! -tis#i ulaze i ostaju nesvareni tj! nema trans(orma#ije! -tis#i stizu kao Do 4M i takvi ostaju! 1sim veoma mali "roj trans(orma#ija nista se ne desava! Nema adekvatne trans(roma#ije utisaka! Nije neop'odno za svr'e prirode da #ovek tre"a da trans(ormise utiske! 2li #ovek moze da trans(ormise utiske samo ako ima dovoljno znanja i razumevanja sta je neop'odno! Mnogi ljudi misle da im spoljasnji zivot daje ono sto im nedostaje i traze! Zivot dolazi kao utisak kao Do 4M! $rva realiza#ija zna#enja rada je da se s'vati da zivot koji ulazi kao impresija mora a"iti trans(ormisan! Ne postoji takva stvar kao sto je spoljni zivot! 1no sto sve vreme primas je utisak, impresija! ,idite oso"u koju ne volite tj! imate utisak te prirode! ,idite oso"u koju volite, imate impresiju jos jednom! Zivot su utis#i a ne opipljiva materijalna stvar kao sto predpostavljate i verujete da je stvarnost! ,asa stvarnost su vasi utis#i! Znam da je veoma tesko da se s'vati ova ideja! 1na predstavlja tesku raskrsni#u! ,i ste na pirmer sigurni da zivot postoji kao takav a ne kao vasi utis#i! 1so"a koju vidite da sedi u stoli#i koja nosi plavo odelo , smeje se i govori, vi mislite da je stvarna! Ne, to su vasi utis#i o njemu koji su stvarni za vas! Da nemate vid, ne "iste ga videli! Da nemate usi ne "iste ga #uli! Zivot dolazi kao utisak i zato je mogu#e raditi na se"i ali samo ako s'vatite da ono na #emu radite nije spoljni zivot nego utis#i koje primate! Dok ovo ne s'vatite ne#ete razumeti zna#enje onoga sto rad naziva $rvi svesni sok! 1vako sok se odnosi na te utiske koji su sve sto znamo o spoljnjem svetu koji imamo, koje uzimamo kao aktuelne stvari , aktuelne ljude! Niko ne moze da trans(ormise spoljni zivot! 2li svako moze da trans(ormise svoje utiske, naime tre#u i najvisu 'ranu koju koristi trospratna (a"rika! Zato ovaj sistem u#enja kaze da je neop'odno kreirati

trans(ormiraju#i #in na mestu gde utis#i ulaze! 1vo je zna#enje rada u svetlosti psi'oloske trasn(orma#ije i to je mesto gde rad po#inje! 5o se zove prvi svesni sok, jer je to nesto sto se ne radi me'ani#ki! Za to je potre"an svesni napor! 6ovek koji po#inje da razumeva sta se ovim misli i istovremeno prestaje da "ude me'ani#ki #ovek koji sluzi prirodi #ovek koji spava i samo postoji da "i ga priroda iskoristila za svoje svr'e, koje nisu u interesu #oveka! 2ko sad razmisljate o zna#enju svega sto se ovde u#i u smislu napora po#evsi od samo+posmatranja, vide#ete van svake sumnje da sve na prakti#noj strani ovog rada se odnosi na trans(ormisanje utisaka i rezultata od impresija! rad na nagativnim emo#ijama, na teskim raspolozenjima, rad na identi(ikovanju rad na unutrasnjem uvazavanju, rad na unutrasnjem laganju rad na imagina#iji rad na teskim CjaL rad na samo+opravdavanju, rad na stanjima sna itd! sve je povezano sa trans(ormisanjem utisaka i nji'ovi' rezultata, tako da #ete se sloziti da je u izvesnom smislu rad na se"i uporediv sa varenjem u smislu da je varenje trans(orma#ija! Neki trans(ormisu#i #in mora da postoji na mestu gde ulaze utis#i! 5o je prvi svesni sok i njegov opsti opis je samo+prise#anje! 1vo stanje sesti vodi u trans(orma#iju utisaka i time zivota u odnosu na nas! 5j! zivot ne deluje na vas na stari na#in, i to je po#etak vase trans(orma#ije! ;er dok god mislimo na isti na#in mi nemozemo da uzmemo zivot na isti na#in i nista se u nama ne menja! 5rans(ormisati utiske zivota je trans(ormisati se"e i samo sasvim nov na#in misljenja moze da to proizvede! 6eo ovaj rad je da nam omogu#i nov na#in misljenja! *vi mozete da razumete da je zivot nesto sto dovodi do naseg stalnog reagovanja! $romeniti zivot ne zna#i promeniti na#in na koji neko reaguje! 2li dok god ne vidimo da spoljni zivot dolazi u o"liku utisaka koje nas dovode da reagujemo na nase stereotipne na#ine, nem ozemo da vidimo gde se nalazi ta#ka mogu#e promene , gde je mogu#nost za rad! 2ko reak#ije koje (ormiraju vas li#ini zivot su uglavnom negativne onda je vas zivot negativen! ,as ziovt je uglavnom masa negativni' reak#ija na utisake koji nailaze svaki dan! 5rans(orma#ija utisaka tako da ne dovode stalno do negativni' reak#ija je da je #ovekov zadatak ako #ovek zeli da radi na se"i! 2li za ovo samo+posmatranje na mestu gde utis#i ulaze je neop'odno! 1nda #ovek moze da dozvoli da utis#i padaju na negativan me'ani#ki na#in ili ne! 2ko ne, onda je to po#etak svesnijeg zivota! 2ko #ovek propusti da trans(irmise utiske u momentu nji'ovog ulaska, uvek moze raditi na rezultatima ti' utisaka i spre#iti nji'ov pun me'ani#ki e(ekat! *ve ovo za'teva de(initivna ose#anja de(initivnu o#enu rada, jer zna#i da rad mora "iti ispred, tu gde utis#i ulaze i gde se rasporedjuju me'ani#ki na nji'ovo uo"i#ajeno mesto u #oveku gde evo#iraju stare reak#ije! %asnije #emo govoriti o trans(orma#iji ali tre"a dodati da visi nivo nije mogu#e dosti#i sem ako trans(oma#ija same ideje trans(orma#ije nije zasnovana na #injeni#i da razli#iti novoi postoje i da se odnose na prelaze iz jednog na drugi nivo "i#a! Niko ne moze dosti#i visi nivo "i#a "ez trans(orma#je!

Deo && < )i#nost koja se kod svakog od nas izgradjuje prima impresije od zivota! 2li i' ona ne trans(ormise jer je mrtva! 2ko impresije padnu na esen#iju "i#e trans(ormisane zato sto padaju na #entre! )i#nost, sto je samo izraz koji upotre"ljavamo da ozna#imo sve sto smo stekli @a li#nost se izgradjuje tj! sti#eA prevodi impresije iz svakog dela zivota na ograni#en i prakti#no stereotipski na#in s'odno svojim kvalitetima i aso#ija#ijama! )i#nost u tom smislu se nekad uporedjuje sa sekretari#om koja sedi u predvorju, o"radjuju#i sve prema svojim idejama! 1na ima svoje re#nike i en#iklopedije i re(erente knjige, itd! svuda naokolo i poziva tri #entra tj! mentalni emo#ionalni i (izi#ki #etar s'odno svojim ograni#enim saznanjima! 9ezultat toga je da je skoro uvek pogresni #entar alaramiran! 5o zna#i da je ulazni utisak poslat na pogresno mesto i proizvodi pogresan rezultat! 6ovekov zivot zavisi od sekretari#e, koja me'ani#ki proverava stvari u njenom re(erentnom sistemu "ez ikakvog razumevanja o tome sta to ustvari zna#i i prenosi i' na odgovaraju#i na#in ne o"aziru#i se na to sta se ustvari dogadja, ve# samo ose#aju#i da o"avlja svoju duznost! 5o je nasa unutrasnja situa#ija! 1no sto je vazno da se razume u ovoj alegoriji je da je ta li#nost koju svi imamo i moramo da izgradimo po#inje da gospodari nasim zivotom! & nema svr'e zamisljati da se to desava samo nekima! 5o se desava svakome! %o god da smo mi, zati#emo se, kroz samo+posmatranje, pod vlas#u izvesnog malog "roja tipi#ni' na#ina reagovanja u odnosu na visestrane utiske ili impresije zivota koji se odvija! 1ve me'ani#ke reak#ije vladaju nama! *vakim #ovekom upravlja njegov sopstveni skup reak#ija na utiske tj! na zivot, dali je revolu#ionar ili konzervativa#, do"ar ili los u uo"i#ajenom smislu! & ove reak#ije su njegov zivot! 6ove#anstvo je u tom smislu me'ani#ko! 6ovek (ormira u se"i izvestan "roj reak#ija koje uzima kao samog se"e i njegovo zivotno iskustvo su rezultat ti' reak#ija! 2ko mozete da se opustite (izi#ki dovoljno i da se mentalno odvojite od ideja o se"i @sto je mentalna relaksa#ijaA "i#ete u stanju da vidite o #emu govorim! ,ide#ete da postoje stvari koje su ispod vas, naime spoljasnje u odnosu na vas koje stalno smatrate so"om! - takvom pasivnom stanju vidite i' maglovito! Na prvi pogled one izgledaju iznad vas! *mesta vasi misi#i su u zategnuti ili po#injete da govorite ili postajete to! 1ne postaju vi ili vi postajete to i tako to ide neprekidno u nedogled! 2li ovu vez"u ne smete da praktikujete #esto ispo#etka! -stvari to je kao stipaljka koja name#e svoju kontrolu nad vama i za'teva da joj se podvrgnete ponovo! $okre#e i' ona sekretari#a tj! uo"i#ajeni naviknuti na#in na koji Csekretari#aI odgovara na na impresije! & reak#ije koje slede mi uzimamo kao zivot! Nase uo"i#ajene reak#ije na utiske mi uzimamo kao sam zivot! Nasu reak#iju na oso"u uzimamo kao tu oso"u samu! 6eo zivot, spoljni zivot, ono sto o"i#no podrazumevamo da je zivot, naime ono sto

#ujemo i vidimo je za svaku oso"u njegova reak#ija na utiske koji dolaze iz zivota! & kao sto sam u poslednjem predavanju rekao velika je greska misliti da ono sto zovemo CzivotL je solidna (iksirana stvar ista za sve! Niko nema iste utiske zivota! Zivot su nasi utis#i o njemu i oni mogu "iti trans(ormisani 2li kao sto smo rekli tesko je do ove ideje do#i jer je 'ipnotizam #ula tako mo#an! Nemozemo a da ne mislimo da nam stvarnost dolazi samo putem #ula! 5ako nas unutrasnji zivot, nas stvarni zivot misli i ose#anja ostaje maglovit za nase mentalne kon#ep#ije! 2 u isto vreme do"ro znamo da je se tu odvija nas zivot. u nasim mislima i ose#anjima! Zasnovati polaziste u radu u#initi ga stvarnijim od zivota, moramo da posmatramo se"e i da nas unutrasnji zviot od misli i ose#anja u#inimo #injeni#om snaznijom nego "ilo koja #injeni#a koju saznajemo nasim #ulima! 5o je po#etak trans(orma#ije! 6ovek ne moze nista da trans(ormise u es"i ako je zalepljen za #ula! %ao sto sam rekao u poslednjem predavanju rad nas u#i da ako ste negativni to je vasa greska! *enzorni pogled na svet je da je ta ili ona oso"a u spoljnem svetu , koju vidite i #ujete svojim o#ima i usima kriva! 5a oso"a, re#i #ete vi, je kriva jer tako govori ili #ini! 2li ustvari ako vas #ini negativnim , ono na #emu vi tre"a da radite, sto vi tre"a da posmatrate je negativna emo#ija koja se name#e u vas unutrasnji zivot < tj! u unutrasnji nevidljivi prostor gde vi ustvari egzistirate! ,ase stvarno "i#e je u unutrasnjem nevidljivom svetu! Dali zelite da osporavate ovo= Dakle, dali su misli i ose#anja i ose#aji i nade i o#ajanja koja imate manje stvarna vama od stola i stoli#e u vasoj dnevnoj so"i= Dali zivite u toj dnevnoj so"i= Mozda ste veoma poistove#eni sa vasim naro#itim stolom i stoli#ama , ali #ak i tada, zar nije vas ose#aj stola i stoli#a ono sto je stvarnost za vas! $redpostavimo da ste "olesni i da ose#ate da vam se "lizi smrt, dali ste i tada zaokupljeni stvarima= Naravno da ne! 2 zasto= Zato sto nemate vise nikakvi' ose#aja za nji'! ,asa ose#anja i na#ini na koij se identi(ikujete su ono sto #ini da su vam odredjene stvari vazne! 5o nisu same stvari koje opazate (izi#ki vasim o#ima! $redpostavimo da oso"a prime#uje da je identi(ikovana, na primer sa svojim namestajem. dali mislite da mora da se otarasi tog namestaja da "i se promenio! Naravno da ne! 5o "i "ilo "lesavo! 1no sto moze da promeni je da ne "ude toliko identi(ikovan! 2ko radi na tome, ako po#ne da trans(ormise svoju reak#iju, on #e i dalje uzivati u namestaju ali ako izgori u pozaru to ne#e "iti kraj sveta za njega! ,idite li razliku= Ne moze trans(ormisati zivot ali moze da po#ne da trans(ormise na#in na koji uzimate zivot! $rvi svesni sok zna#i rad na se"i u opstem smislu! *ustina ovog rada je da se"i pokusamo da damo taj prvi svesni sok! *ve #emu nas ovaj sistem podu#ava sa prakti#ne strane pripada prvom svesnom soku neidenti(ikovanja, ne samo+uvazavanja itd! 5o moze da vodi do stvarnog momenta samo+se#anja kao nagrada! 1nda #ovek ima uvid sta mora da uradi i uvidja istinu o radu! 2li rad na se"i mora "iti o"avljan u du'u ideje rada, tj sa ose#ajem, ose#anjem i vrednovanjem rada! 5o mora "iti sadrzaj svakog napora u radu, jer niko ne moze da radi na se"i sam, u

suprotnom rezultati idu samo u laznu li#nost i tako u zaslugu! #ovek mora da radi iz lju"avi prema radu! 5o dovodi vodonik 12 na mesto gde utisak stize!-lazni utis#i su vodonik 4M! 1ni ne mogu pre#i u vodonik 24 "ez vodonika 12 kao aktivne sile! 2ko je ovaj vodonik prisutan tamo gde stize utisak tj! na mestu gde smo svesni vodonik 4M koji dolazi kao pasivna sila prelazi na vodonik 24, i trijadu kompletira ugljenik 12! ,odonik 12 nije prisutan prirodno na ovom mestu u ljudskoj masini! 1n mora da "ude doveden tu! 2ko #ovek uzima zivot uo"i#ajeno, na o"i#an na#in, tj! uvek prima impresije na isti me'ani#ki na#in i dela iz nji' na isti me'ani#ki na#in onda nista ne moze da se menja u #oveku! takvi ljudi ne mogu da se razvijaju! 1ni ne vide gde se momenat ili mesto rada na se"i nalazi! 1ni misle da je rad nesto van nji'! 6ovek mora da dovede veoma mo#an vodonik na mesto gde ulaze utis#i! 5o je vodonik 12! 14! &deja trans(orma#ije u radu, "erdlip, ;ul 14, 1941 Deo &&& < Da "ismo mogli da nastavimo razgovore o trans(orma#iji dozvolite da vam postavim ovakvo pitanje. sta spre#ava trans(orma#iju utisaka u nama= Zasto se to ne desava uvek= ,ratimo se na ova pitanja! &mpresije tre"a u svojoj oktavi da prodju dok ne stignu do Mi 12! *eti#ete se dolaze kao 4M, ali se ne razvijaju dalje! @ 8igura 1A ! *eti#ete se takodje da $rvi svesni sok tre"a da omogu#i utis#ima u nji'ovoj evolu#iji naime prelazak u vodonik 24 i zatim vodonik 12! 5j! Metodom prvog svesnog soka Do 4M postaje 9e 24 a zatim Mi 12 @8igura 2A! K Mesto1*vesnog*oka4K 5re"a imati u vidu i pravilno s'vatiti dve stvari. 1! $rvi svesni sok se ne dogadja #oveku koji je uspavan! 5o je svesni napor koji za'teva pose"no znanje i samo+posmatranje i koji se dogadja u vezi s ulaze#im impresijaa zivota i #ovekovim me'ani#kim reagovanjem na nji'! Gru"o re#eno sastoji se od opazanja o"jekta i istovremenog opazanja a da #ovek nije identi(ikovan! 1vaj pro#es je nekad ozna#en dijagramom koji sledi. 2! $rvi svesni sok na ljudsku masinu pove#ava energiju masine u o"liku vodonika 24 i vodonika 12! 9ezultat je ustvari da svaka #elija u telu do"ije 'ranu viseg vodonika! vezi sa ovom drugom ta#kom dozvolite da vas podsetim da ni psi'i#ke ni (izi#ke (unk#ije ne mogu "iti s'va#ene dok god nije s'va#eno da one mogu o"e da operisu u razli#itom stanju svesti! 2ko je prvi svesni sok primenjen, tre#e stanje svesti je dodirnuto, sa rezultatom da ljudska masina radi na razli#ite na#ine z"og nov' energija i kao (izi#ke i kao psi'i#ke (unk#ije! 5re#e stanje svesti je stanje *amo+se#anja koje #ovek

tre"a da poseduje ali koje je malo po malo izgu"io z"og pogresni' uslova zivota! Danas se moze re#i da se dogadja samo u (ormi veoma retki' "ljeskova! *tvaranje 5re#eg *tanja svesti je ono koje (ormira prvi svesni sok < tj prvi predmet rada je da eventualno #ovek nema vise samo retke "ljeskove pove#ane svesti @nad kojom nema kontroluA ali moze u se"i da stvori pove#ani nivo samo+se#anja sra#unatim naporima! 1vi napori koji pripadaju prvom svesnom soku postepeno dovode do toga da masina radi ispravnije! Mnoge pogresne (unk#ije i u psi'i#koj i u (izi#koj s(eri, ste#ene pogresnim radom masine su u dva najniza stanja svesti tj u tami < po#inju da tada nestaju same od se"e! ,ratimo se sada pitanju sta spre#ava Do 4M od prelazenja u 9e 24 i onda u Mi 12! Zasto se ovo ne desava uvek= Desava se u detinjstvu, i u izvesnoj meri Mi 12 se u ranom detinjstvu stvara u telu! Mozemo se setiti njegovog delovanja ali kako li#nost raste sve vise i i vise i de"lje oko esen#ije to se redje i redje dogadja! 5j utiske sve vise i #es#e presre#e li#nost koja je na dijagramu predstavljena kao dupla linija ozna#ena sa /N0! &mpresije koje dolaze kroz #ula padaju na de"elu mrezu koja 'vata sve @izuzev jako malog dela koji prolazi dalje i proizvodi sasvim male koli#ine Mi12A! 5a mreza je li#nost sa svojim jakim "a(erima i (iksnim stavovima sa me'ani#kim aso#ija#ijama svojim zapisim koji se automatski stavljaju u pogon, i sa svojim idejama da zna i da moze, sa svim svojim protivre#nim /ja0 sa svim razli#itim o"li#ima negativni' emo#ija koje je stekla imitiranjem sa svim navikama identi(ikovanja, smatranja, samo+opravdavanja zamisljanja laganja, #entriranim u laznoj li#nosti! *ve ovo spre#ava utiske da prodju kroz svoju normalnu trans(orma#iju! Drugim re#ima nesto mra#no, se (ormira oko mesta gde utis#i ulaze i zatvara im put dalje! *a stanovista trijada impresije koje ulaze kao vodonik 4M ne mogu da predju u vodonik 24 dok god vodonik 12 nije prisutan! ,odonik 12 mora da "ude doveden na mesto gde utis#i ulaze! )i#nost je konstruisana uglavnom oko vodonika 4M < (ormativni vodonik tako da utis#i 4M padaju na li#nost 4M i posto nuzni elementi trijade stoga nedostaju nikakva trans(orma#ija nije mogu#a! - slu#aju o"i#ne 'rane vodonik 7KM "ivaju#i konzumiran susre#e se sa sokovima za varenje, i nji'ovim aktivnim (ermentima koji pripadaju redu vodonika 192, i rezultat je trans(orma#ija 7KM u 3M4! 2li u slu#aju impresija, jednom kad je li#nost (ormirana nikakav odgovaraj#i aktivni (erment i' ne susre#e @u ovom slu#aju vodonik 12A! 9ad po se"i mora da "ude na tom mestu da "i delovao kao (erment , jer rad #ini da #ovek po#ne da misli na nov na#in i da se pro"udi!

*ta to zna#i= %ako #ovek moze da dovede rad na mesto ulazni' utisaka= -kratko. prise#aju#i se rada emo#ionalno! *to god #ovek vise kroz pravilno samo+posmatranje ose#a sopstvenu "espomo#nost, sve vise s'vata sopstveno neznanje, i sve vise uvidja svoju me'ani#nost i da je masina , sto god vise uvidja svoju sopstvenu nistavost rad u njemu postaje sve vise emo#ionalan! 9ad u nama moze da postoji kao vodonik 4M! 1nda je to samo li#nost, kao nesto (ormativno u se#anju! Moze da postoji u nama u o"liku vodonika 24! 1nda je to emo#ionalno! 1nda moze da postane tako drago#eno tako zna#ajno da pripada vodoniku 12! - tom slsu#aju lazna li#nost #e po#eti da se rusi i #ovek #e postati kao malo dete! 5o je jedno od zna#enja kad se kaze. / &zuzev kad postanete kao mala de#a0! 2ko #ovekova lju"av ne ide vise samo prema njemu samom, u njegove uo"i#ajene ideje o se"i njegovu #udnu sujetu i uvazavanje samog se"e tj! u laznu li#nost, onda se prava# njegove volje menja tj! rezultanta njegovi' zelja se menja! %ad vrednovanje istine u ezoteri#nom u#enju postane ja#e nego vrednovanje se"e onda ono po#inje da deluje na #oveka! 1nda on sve po#inje da prima na razli#it na#in! 6elokupan na#in na koji prima spoljni svet po#inje da se menja! @Zasto ljudi ne mogu da s'vate da je zivot utis#iA! 6ovek vise ne reaguje na impresije iz svoje me'ani#ke li#nosti stalno ponavljaju#i iste re#i, ose#aju#i ista ose#anja itd! 1n po#inje da dela iz rada tj na sasvim nov na#in! 9ad dolazi na mesto gde ulazi zivot kao utis#i i stoji pored nji'! 6ovek po#inje da vidi zivot kroz rad i umesto da gu"i vreme na stotine (ormi "eskorisnog unutrasnjeg uvazavanja ili negativni' reak#ija , ili identi(ikovanja, on trazi kroz mo# rada pomo# da svoje me'ani#ke reak#ije izmeni, o kojima je posmatranjem stekao svest i da trans(ormise naviknute na#ine na koje uzima stvari! $o#inje da zivi svesnije na mestu gde zivot ulazi kao impresija! 1K &deja trans(orma#ije u radu, Berdlip 12 sept1941 deo &, odeljak & < -zmimo ideju Crada na se"iL! %ao sto vam je poznato do sada mi uzimamo ono sto nazivamo neko: dakle ja ili ti kao jednu stvar! Mi mislimo da smo ono sto nazivamo ja! 9ad na se"i je stoga potpuno nemogu#! %ako mozete da radite na se"i, ako vi i onaj Cse"eL na kome radite ste jedno te isto= 2ko ste vi i se"e jedna te ista stvar rad je nemogu#! 9azmislite za momenat < ako ste vi identi#ni sa so"om tj jedno te isto kako mozete da se posmatrate! Zar to nije nemogu#e= *tvar ne moze samu se"e da posmatra! ! %ako "i to "ilo mogu#e= *tvar ne moze samu se"e da posmatra! %ako "i mogla to da postigne! 5ako ako uzmete se"e kao vas i vas kao se"e i mislite da je ja i se"e isto onda kako mislite da po#nete da posmatrate se"e= ,i #ete po#eti da posmatrate vas+ i kako je to mogu#e= *tvar ne moze samu se"e da posmatra! *tvar identi#na

sama sa so"om ne moze da vidi se"e jer je ista kao i ono sto je posmatrano, onda kako predlazete da posmatrate se"e= *tvar identi#na sama sa so"om ne moze da vidi se"e jer je ista sa samom so"om, i stvar koja je identi#na se"i ne moze nikako imati ta#ku gledista odvojenu od se"e iz koje moze da se posmatra! *ve ovo govorim da "i podvukao kako je tesko za ljude da po#nu da posmatraju se"e! 2ko #ovek uzima se"e kao se"e on ne moze da posmatra se"e! *ve je on! 1n kaze /ja0 svemu! & ako #ovek kaze /;a0 svemu u se"i onda je sve u njemu /ja0 i kako onda moze da posmatra se"e! %ako ja mogu da posmatram ja ako je to jedna te ista stvar! - jednom momentu je irita"ilan i gru", a u slede#em lju"azan i u#tiv! 2li on kaze /ja0 svemu! & tako ne moze da vidi to sve! Njemu je to sve jedno! Ne moze da vidi odvojeno od se"e da je on se"i uvek jedno! Ne moze da vidi se"e odvojeno i da on i se"e nije isto! 1vaj masivni kamen spoti#anja stoji na putu svakome i dug jako dug put prevazilazenja je zadatak rada na se"i! & koliko uzme pre nego sto #ovek po#ne da uvidja sta to zna#i i sta rad stalno govori! $osmatrao sam ljude u radu #esto tokom mnogi' godina, koji tek tre"a da u'vate jedan "ljesak zna#enja samo+posmatranja tj ljudi koji i dalje uzimaju sve sto im se desava kao /ja0 i koji kazu /ja0 svakom raspolozenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom ose#anju, svakoj senza#iji, svakoj kriti#i, svakoj ljutnji, svakom negativnom stanju, svakoj primed"i, svkom negodovanju, svakoj mrznji, svakom od"a#ivanju, svakom uz"udjenju, svakoj sumnji svakom stra'u! *vakom toku unutrasnji' misli kazu /ja0 svakom negativnom monologu, svakoj sumnji kazu /ja0, svakom o"liku maste kazu /ja0 svakom potezu koji u#ine kazu /ja0! *vemu sto se desava u njima kazu /ja0! takvom slu#aju rad moze "iti samo nesto sto se #uje spolja , nesto sto #uju da im je re#eno, re#i koje pamte ili ne! 2li nemaju ideju o tome sta rad na se"i zna#i zato sto nemaju ideju da postoji stvar kao sto su /oni0! 1ni gledaju kroz svoja dva oka, i slusaju sa svoja dva uva, i #uju i vide ono sto je van nji'! Zar nije sve izvan nji', izuzev nesto sto nazivaju /ja0= Zar zivot nije mnogo stvari izvan, i ono sto uzimaju za gotovo je /ja0 tj se"e= & ako ovaj rad nije o spoljnim stvarima, koje mogu da #uju i vide i dodirnu, o #emu je onda zapravo= ;er sigurno da nema nista osim spoljneg sveta i onoga sto nazivamo /ja0! &stovremeno oni mora da ose#aju rad emo#ionalno! Mogu da ose#aju da je o ne#em #udnom i izvornom i stvarnom! 2li ne vide o #emu zapravo! Nastavljaju da govore isto kao sto uvek govore i kazu /ja0 svemu u njima! Nastavljaju da ose#aju i misle kako su uvek ose#ali i mislili i kazu /ja0 svemu! *vim svojim mani(esta#ijama, svim svim svojim me'ani#nostima, svom #elokupnom unutrasnjem zivotu kazu /ja0! & posto je sve /ja0 sta je onda ostalo da se na njemu radi= 1vo je sasvim ta#no! ;er ako sve sto je povezano sa oso"om u spoljnoj mani(esta#iji i unutrasnjem zivotu je /ja0 i ako postoji samo /ja0 ako je sve povezano sa tim /ja0 onda nema na #emu da se radi! ;er ko moze da radi na /ja0 ako je sve /ja0= *ta /ja0 moze da posmatra ako je sve /ja0= 1dgovor, naravno, je da nista ne moze! *tvar ne moze da posmatra se"e! Mora da postoji nesto druk#ije

u njemu da moze da posmatra, i u nasem slu#aju , u sva#ijem slu#aju, ako nema nista u nama sto je razli#ito od nas, kako mozemo da posmatramo se"e i da radimo na se"i! ;er raditi na se"i neop'odno je da po#nemo da posmatramo se"e! 2li ako sam OjaI i Ose"eI jedno te isto kako to moze ikako "iti mogu#e= Nemam na #emu da radim, zato sto sve sto ja radim, sve sto ja kazem, sve sto ja ose#am sve sto ja mislim kao /ja0takoda ako govorite meni o meni ja #u to vi govorite o meni tj o onome sto ja zovem /ja0 i stagod kazete o meni uze#u da ste rekli o meni tj o tome ja jer za moj pro#es misljenja /ja0 i /mene0 je identi#no! Za moje razmisljanje to je jedna te ista stvar! 17 &deja trans(orma#ije u radu Berdlip 21 sept 1941 Deo &, odeljak && < $rosli put pro#itali smo spis o neop'odnosti da ne uzimamo sve kao /ja0 u se"i! 6uli ste to i ranije da /dok god #ovek ne podeli se"e na dva ne moze da se pomeri odande gde je! 1va izreka #esto koris#ena u radu odnosi se na po#etak pro#esa koji se zove unutrasnje odvajanje! 6ovek mora prvo da se podeli u dva dela! 2li slede#e (aze unutrasnjeg odvajanja su kompleksnije od ovoga! Da#u vam jedan primer! Nedavno mi je neko rekao da je po po prvi put po#eo da uvidja sta samo+posmatranje i separa#ija zna#i! 9ekao je. uvek sam o negativnim emo#ijama mislio kao o nevaljalom delu mene! *'vatam moju gresku /samo posmatranje nam pokazuje nasa negativna stanja! 2li jos nesto dalje je po pravilu neop'odno vise nego o"i#no posmatranje a to je unutrasnje odvajanje! & niko ne moze da se odvoji od onoga sto u se"i posmatra ako ono sto posmatra smatra kao /se"e0 jer #e onda neiz"ezno ose#anje /ja0 da predje u ono sta posmatra u se"i i taj ose#aj Oja #e poja#ati snagu i mo# onoga sto posmatra! 1n mora da nau#i da na pravilan na#in kaze /5o nisam /ja0 to nije /ja0! 2ko negativnu emo#iju uzme kao nevaljali deo se"e ne#e "iti u stanju da se odvoji od se"e! Dali vidite zasto= Ne#e "iti u stanju da se odvoji od ti' emo#ija! ;er i' uzima kao se"e i tako im daje validnost /ja0! & kao sto je re#eno u poslednjem predavanju, ako svemu u se"i damo ose#aj /ja0 ako kazemo /ja0 svemu sto ose#amo i mislimo ili kazemo ili zamislimo nista ne moze da se promeni jer /ja0 ne moze da menja /ja0! & ako praktikujemo samo+posmatranje na ovoj osnovi, sve sto posmatramo "i#e /ja0! 2 radi se o tome da je sve u nama prakti#no govore#i /to0 tj masina koja sama radi! -mesto da kazemo ja mislim tre"a da s'vatimo da #emo "iti mnogo "lizi istini ako kazemo to misli i umesto da kazemo ose#am "lize je istini da kazemo /to ose#a0 1no sto nazivamo /ja0 i #emu kazemo /ja0 je ustvari veliki svet ve#i i raznovrsniji nego spoljni svet koji opazamo #ulima! Mi ne kazemo /ja0 onome sto vidimo u spoljnem svetu, ali kazemo /ja0 svemu sto se dogadja u nasem unutrasnjem svetu! 1va greska uzme mnogo godina da se mal#i#e modi(ikuje! 2li ponekad imamo jasno svetlo razumevanja za trenutak i

s'vatamo sta se misli i o #emu rad neprekidno govori! 2ko #ovek sve pripisuje zlu u se"i on se nalazi na pogresnom mestu u odnosu na to isto kao kad pripisuje se"i do"ro i zaslugu za to! *vaka vrsta misli moze da udje u um: svaka vrsta ose#anja moze da udje u sr#e! 2li ako sve pripisete se"i i svemu kazete /ja0 vezujete sve to za se"e i nemozete na#initi unutrasnju separa#iju od toga! 6ovek moze da iz"egne negativne misli i oseanja ako i' ne uzima kao deo se"e kao /ja0! 2li ako i' #ovek uzme kao /ja0 i izmesa se sa njima tj poistoveti se"e sa njima, onda ne moze da i' iz"egne! $ostoje unutrasnja stanja u svima nama koja moramo da iz"egnemo "as kao sto #ovek iz"egava da 'oda "latom u spoljnjem vidljivom svetu! 6ovek ne sme da i' slusa, ne sme da ide sa njima, ne sme da i' dodirne niti da dozvoli da ga dodirnu! 5o je unutrasnja separa#ija! 2li unutrasnju separa#iju ne mozete da praktikujete ako sve sto se desava u vasem unutrasnjem nevidljivom svetu, u kojem zapravo zivite, pripisujete se"i! 6esto sam "io zate#en pitanjima ljudi o mislima i ose#anjima koja i' truju i "rinu! Na primer ljudi koji se ponose da su /#istog uma0 se #esto nadju mu#eni nedostojnim mislima i prizorima: to je upravo ono sto se dogadja ako #ovek inisistira da je sve u njemu ili njoj je /ja0! *a tim u vezi se#am se da kad smo napustilii &nstitut u 8ran#uskoj otisli smo u *kotsku u ku#u moga dede! 1n je sakupio veliku "i"lioteku u kojoj je izmedju ostalog "ilo mnogo teoloski' i eti#ki' tomova! 1ni su naravno "ili sasvim (ormativne prirode! 2li nemaju#i sta drugo da #itam proveo sam neke od dugi' zimski' no#i pokusavaju#i da razumem o #emu se tu radi! 5o su "ili uo"i#ajeni ogor#eni argumenti o prirodi trojstva, o prirodi jeresi, itd! 2li primetio sam da jedna tema diskusije koja se #esto ponavljala je da smo mi odgovorni za nase misli! Neki od najzes#i' moralista inisistirali su da jesmo odgovorni, ali nekoliko od ti' odavno izumrli' teologa imali su stav da nismo odgovorni za svoje misli! Neki su govorili da nam misli salje djavo! 2li ni jedan od ti' pisa#a koje sam #itao nije zauzeo psi'oloski stav u odnosu na ovo pitanje! Bilo kog momenta najneo"i#nije misli i slike mogu da udju u nas! 2ko kazemo /ja0 njima, ako mislimo da i' mi mislimo one imaju mo# nad nama! & ako onda pokusamo da i' eliminisemo, to #e "iti nemogu#e! Zasto= $onovi#u jednu od moji' sopstveni' ilustra#ija o ovoj situa#iji! $redpostavimo da stojite na nekoj das#i i da pokusavate da je podignete i mu#ite se iz sve snage da to u#inite! Dali #ete uspeti= Ne zato sto sami pokusavate da podignete se"e samog i to je nemogu#e! $otre"no je izvrsiti znatnu re+orjenta#iju #ovekove #elokupne kon#ep#ije se"e da "i s'vatili sta ovo sve zna#i! 5oliko mnogo "a(era i razni' o"lika ponosa i glupi' na#ina misljenja spre#ava nas da vidimo kakva je nasa unutrasnja situa#ija! Zamisljamo da smo jedinstvo i da imamo stvarno postojano /ja0 i da imamo volju i zamisljamo jos mnoge druge stvari! *ve to

stoji na nasem putu i pre nego sto mozemo da praktikujemo unutrasnju separa#iju, sasvim novo ose#anje o se"i i o tome sta #ovek zapravo jeste je neop'odno! 1M %omentar o zna#enju Berdlip *eptem"er 21, 1941 Deo &+ Mi jedni druge mozemo toliko da zamorimo da izgu"imo svako zna#enje jedan za drugoga! 6ovek i zena mogu da se jedno od drugog toliko umore da vise nemaju zna#enje jedno za drugo! 6oveka moze da smori neka stvar toliko da izgu"i svako zna#enje za njega! 6ovek moze da o"avlja svoje dnevne o"aveze revnosno godinama sve dok jednog dana to izgu"i svaki zna#aj za njega! 6ovek moze da traga za novim avanturama sve dok ne izgu"e svaki zna#aj za njega da vise i ne zna sta radi! -pitajmo se o zna#enju zna#enja i smislu zna#enja! 9azmotrimo pre svega dali je zna#enje vazno ili ne! 2ko ipak odlu#imo da je zna#enje vazno, onda se upitajmo sta je to sto zelimo! ;edna veoma do"ra (ormula#ija onog sto zelimo je slede#a. CZelim da otkrijem zna#enje svegaL, ili C potre"no mi je vise zna#enja0 ili /uzasavam se stanja "esmisla i molim se da otkrijem vise zna#enja u svom zivotu0 itd! $re vise godina razgovarao sam sa g!1! o svrsi! 9azgovor je "io o mogu#nosti ponavljanja < tj! Zivljenju svog zivota iznova! 5o je mogu#nost i ako se nista ne promeni u nasoj esen#iji <tj u nasem najdu"ljem i najstvarnijem delu onda ponavljanje #ovekovog zivota ako do toga dodje #e "iti identi#no zivotu kroz koji je prosao! 6ovek #e ziveti isti zivot i mozda #ak vise puta iznova i ne#e imati nikakvo se#anje na to! 5o zna#i da se u momentu smrti #ovek vra#a u onaj deo ,remena gde je rodjen, i radja se u isto okruzenje itd i zivi ponovo isti zivot, i ustvari zivi ponovo i ponovo isti zivot jer nista se u njemu nije izmenilo! G! 1 me upitao sta je moj #ilj u vezi sa ovom mogu#nos#u da ponovo prozivim svoj zivot i ja sam rekao. /9azmisljaju#i o svom zivotu u meri u kojoj ga se se#am, vidim da sam vrlo malo uzeo od njega! Bio je kao san! &mao je vrlo malo zna#enja, i ustvari #itave godine su zamagljene u mom se#anju! ,oleo "i' da ose#am mo# zna#enja u raznim iskustvima koja sam imao kada "i' ponovo ziveo svoj zivot! ! 1n je odgovorio. Da, toje ta#no! $o pravilu nismo prisutni! %ao sto je g G rekao nekome. 1n nikad nije kod ku#e! Zatim je nastavio nesto u smislu slede#i' re#i. & to ustvari vazi za sve nas! Nikad nsimo ku#i ili samo veoma retko! *koro uvek smo izvan! 5ako nasa iskustva imaju tako malo zna#enja za nas! 9ekao sam. /2li siguran sam da vi na primer pamtite vas zivot daleko "olje nego sto ja pamtim svoj, i da vas zivot ima du"lje zna#enje! 1dgovorio je. /Da, ali ne "as u tom smislu kao sto kazete! $rime#ujem koliko ste mnogo za"oravili! - mom slu#aju kao dete nisam se igrao sa igra#kama! Bio sam manje pod uti#ajem imagina#ije! ,ideo sam kakav je zivot dosta rano! 9ekao sam na to. / - mom slu#aju moram priznati da nikad nisam mislio o zivotu kao o ne#em o #emu se misli! -zimao

sam ga zdravo za gotovo! 1n je odgovorio. / Da, u tom smislu ima malo zna#enja za vas! Zivot vas je jednostavno nosio kao reka a vi ste mislili da vodi negde ka nekom jasnom #ilju! *amo onda kad s'vatite da zivot nigde ne vodi po#inje da ima zna#enje0 - to vreme mislio sam o ovom razgovoru kao o ne#em veoma #udnom ! $redo#io sam ga onako kako ga se se#am u vezi ideja koje su izrazene! Dva jasna utiska su ostala u meni . jedan je "io da je pravilno da se (ormulise #ilj u smislu zelje za vise zna#enja u odnosu na mogu#nost da ponovo zivim isti zivot kad umrem i drugi je "io da ako ne s'vatite prirodu zivota ne mozete da ga osmislite zive#i ga! *'vatio sam da je odgovorio na pitanje koje nisam postavio, a naime /%ako zivot moze da ima vise smisla=0 19 Neke "eleske o pogresnom radu #entara Berdlip 1M 1#to"er 1941 ;edna od najinteresantniji' ideja ovog sistema u#enja je da #ovek ima nekoliko razli#iti' umova i da je intelekt samo jedan od ti' umova koje #ovek poseduje! $ogledajmo dijagram razli#iti' #entara u #oveku s'odno ovom u#enju! @pKMA *vaki od ovi' #entara je um! *vaki od nji' predstavlja razli#itu vrstu uma! 6entri mogu se gru"o re#eno mogu uporediti sa veoma delikatnom i veoma kompleksnom masinom, od koji' je svaka predvidjena za razli#itu svr'u i upotre"u! *tavise, svaka masina se sastoji od odvojeni' manji' masina ili masina koje se nalaze u okviru masina koje rede same za se"e! 5j! #eo #entar ili #ela masina moze da radi ili samo njen manji deo! *vako poseduje ove veoma kompleksne i delikatne masine ne znaju#i nista ili skoro nisa o njima, ljudi su odgovorni sto i' koriste pogresno! -stvari oni misle da imaju samo jedan um i da taj um moze da o"avlja sve! & ideja jednog uma je povezana sa iluzijom da je #ovek jedno+ tj sa (ormom imagina#ije da svako sa so"om nosi naime, da je iznutra jedan jedinstvo, koje ima jednu volju i jedno postojano ja i ima punu svest i samo znanje i mo# da #ini! ,eoma je #udno i interesatno da niko ne razmislja o tome dovoljno du"oko+ jer to vodi do izvora #ovekove unutrasnje /"olesti0 da uzima toliko dugo pre nego sto ljudi mogu da podnesu i pri'vate realiza#iju da oni nisu jedinstveni i 'armoni#ni ve# mnostveni i ne'armoni#ni, da nemaju jedno i postojano stvarno /ja0 ve# stotine razli#it' i sasvim kontradiktorni' ja koje uzimaju kontrolu nad njima u razli#itim momentima da nemaju stvarnu volju ve# skup promenljivi' kon(liktini' volja, koje pripadaju svaka jednom od ti' /ja0 i da samo retko imaju momente svesti ali o"i#no u naro#itim stanjima "udnog sna i da kao rezultat svega toga nemaju stvarnu mo# #injenja i tako zive u svetu gde se sve desava i to niko ne moze da spre#i! 6ak i ideja da #ovek nema jedan um nego razli#ite #entre ili umove moze "iti zazirana ili smatrana

nestvarnom kao i izreka da ljudi nisu svesni! Niko ustvari ne zeli da se suo#i sa so"om i sa svojom stvarnom situa#ijom! 5ako se #ovek drzi onog sta zamislja o se"i da jeste i 'vataju#i se na ovaj na#in za ono sto ne postoji, za ono sto je nerealno, #ini se"i nemogu#im da egzistira i postane stvaran tj ono sto "i mogao da postane i za sta je ustvari stvoren da postane! ,erovatno ste #uli za izreku u radu da svako moze da "ude milioner ali da "i "io milioner mora prvo da realizuje da nije milioner! tom smislu svako je kao mlad "ogat #ovek u onoj para"oli, "ogat ose#anjima svoje sopstvene zasluge, koji se"i pripisuje do"rotu i da je du"oko identi(ikovan sa svojom vrlinom! *e#ate se da mu je re#eno da ide i da rasproda sve i da postane siromasan tj da da onom stvarnom i esen#ijalnom delu se"e koji je zakrzljao i izgladnjen B"ogatom li#nos#uC! 6ovek nemoze da s'vati nista od onog sto se govori o pogresnom radu #entara ukoliko ne s'vati da u njemu zaista postoje razli#iti #entri! Morate da s'vatite da to nije ideja (antazije ili neka teoretska zamisao! 5o je #injeni#a, i to je #injeni#a od najve#eg zna#aja za "ilo koga ko zeli da zivi svoj zivot do"ro a ne da se zivot na#ini u nesto maglovito, ne(ormirano, i uglavnom "esmisleno! Z"og toga je prva stvar za koju vam se kaze da je radite u vezi prakti#nog rada na se"i je da zapazite koji #entar ili #entri rade u svakom odredjenom trenutku! 5j! %aze vam se da praktikujete samo+posmatranje, jer to je jedini put koji vodi ka samo+promeni, pre svega u odnosu na zapazanje o tome koji #entar kad radi u vama! 2li #ak i ovo je veoma tesko i ljudi #ak i nakon duzeg vremena sami ne uvidjaju da ti #entri u njima postoje! &li pokusaju da i' posmatraju za momenat i misle da je to dovoljno! Za po#etak da kazemo da u svakom #oveku postoje tri #oveka! &ntelektualni 6ovek, 7mo#ionalni 6ovek i &nstinktivno+$okretski 6entar korespondiraju sa ta tri #entra ili uma u #oveku! *to zna#i #ovek misli jedno, ose#a drugo i B#utiC svojim #ulima koja pripadaju njegovom instinktivnom #entru tre#e+to jest njegova #ula koja pripadaju njegovom instinktivnom #entru i razlikuju se od njegovi' ose#anja koja pripadaju 7mo#ionalnom #entru, i njegove misli koje pripadaju intelektualnom #entru! $redpostavimo da zelite da se drzite nekog #ilja i potrudili ste se da taj #ilj u#inite se"i jasnim! $redpostavimo da ste se z"og ne#eg iznervirali. sta #e se desiti, gledaju#i samo iz perspektive razli#iti' #entara! 2ko ste uznemireni to zna#i da je emo#ionalni #entar postao negativan! 2ko se ose#ate ljuti, razo#arani, ili ose#ate da nista ne vredi! $redpostavimo sada da sledite um emo#ionalnog #entra onakvog kakav je u tom trentuku, dali "i se drzali #ilja, sta god da je! Naravno da ne! 2li ako odete u vas intelektualni #entar+ ako mozete+ i mislite o svom #ilju i sta vas je navelo da to uzmete se"i za #ilj, mozda #ete "iti u stanju da se drzite #ilja! Zasto= Zato sto koristite pravi #entar za tu priliku! Ne koristite pogresan #entar, jer kada se koristi, sledi 7mo#ionalni #entar kad je negativan, uvek zna#i pogresno koris#enje #entra! 2li o svemu ovome je dovoljno "ilo re#i! Danas zelimo da govorimo o pogresnom radu #entara ne toliko u smislu da se koristi pogresan #entar za neki zadatak, kao na primer u pokusaju kako da se

"rzo silazi, ve# vise u smislu koris#enja pogresnog dela #entra! %ao sto znate, svaki #entar je podeljen u tri dela i svaki od ti' delova je dalje podeljen u slede#a tri dela! *ada ne govorim o podeli neki' #entara na pozitivne i negativne strane! *vaki #entar re(lektuje se"e i druge u svoje tri podele i tri pod+podele koje predstavljaju &nstinktivno+$okretski #entar, 7mo#ionalni 6entar i &ntelektualni #entar za se"e, ali sve to na manjoj skali! 2 ovi opet su dalje podeljeni na jos manjoj skali! &nstinktivno+$okretski 6entar je najme'ani#kiji i "as u ovim malim me'ani#kim delovima #entara ljudi provode po pravilu svoj zivot! 2li pre nego sto detaljnije porazgovaramo o podeli #entara uopsteno, jedan prin#ip mora "iti s'va#en u vezi nji'ove podele! Zasto ljudi provode vreme u me'ani#koj podeli #entara! 1dgovor je jednostavan to ne za'teva nikakvu paznju! %ad je paznja ravna nuli #ovek se nalazi u najme'ani#kijem najautomatskijem delu #entra! 9ezultat toga je da #ovek kaze i #ini stvari "ez ikakve ideje o tome sta radi! Drugi rezultat je da #ovek ne moze da se prilagodi promeni ili da upotre"i svoje znanje ve# se ponasa sasvim me'ani#ki u svim prilikama i ponavlja sta zna kao masina! *vi ste primetili da je ljudima jako tesko da usvoje nove ideje ili da se prilagode novim prilikama i uslovima i kako samo ponavljaju ono sto su nau#ili kao da su dja#i! *ti#i do visi' delova #entara napor paznje je neop'odan! 5o je princip! -zmimo sada me'ani#ki deo &ntelektualnog #entra kao polaziste! Njegova uloga je registrovanje memorije, utisaka i aso#ija#ija, i to je sve sto "i on normalno tre"alo da radi, tj ako je pravilno koriscen! 5aj deo nikad ne"i tre"alo da odgovara na pitanja koja su postavljena #elom #entru! &znad svega ovaj deo ne"i nikad tre"alo da odlu#i nista "itno! 1vde imamo prvi primer pogresnog rada #entara u odnosu na nji'ove delove i podele! Me'ani#ka podela intelektualnog #entra koji se zove 8ormatorni deo ili 8ormatorni #entar neprekidno odgovara na pitanja i neprekidno donosi odluke! 1dgovara "ilo kako u u zargonu ili tipi#nim uo"i#ajenim (razama! 1dgovara automatski i na na#in kako je najvise naviknuto poput masine! &li, na malo visem nivou odgovara u stereotipnim (razama na na#in kako govore direktori skola i drzavni sluz"eni#i, koriste#i slogane, (raze, poslovi#ne mudrosti i sli#no! 6udna stvar je da mnogi ljudi odgovaraju na ovaj na#in i nikad ne prime#uju to, ili zato sto ne mogu da misle ni o#emu i oslanjaju se na me'ani#ke ili #ak automatske izraze nji'ovog &ntelektualnog 6entra ili zato sto ne vide zna#aj da misle sami za se"e i oslo"ode svoju misao me'ani#ki' re#i i izraza koji dolaze iz najnizi' delova #entara! 1vde dolazimo do paznje! $aznja nas stavlja u "olje i svesnije delove #entara! $ostoje tri vrste paznje! 1! nulta paznja koja karakterise me'ani#ku podelu #entara 2! paznja koja ne za'teva napor i koja je privu#ena i tre"a je samo sa#uvati od nevazni' stvari 3! paznja koja mora "iti usmerena naporom i odrzavana voljom

%ao sto smo rekli prva vrsta paznje ili nulta paznja prati rad me'ani#ki' delova #entara, druga paznja nas stavlja u emo#ionalne delove #entara, a tre#a paznja je intelektualna paznja! -zmimo za momenat opet primer &ntelektualnog 6entra, jer #emo se ovoj materiji vratiti ponovo! 7mo#ionalni deo #elokuponog intelektualnnog #entra sastoji se od zelje da se sazna od zelje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkrije, da se uve#a razumevanje, da se doku#i i otkrije, da se oseti zadovoljstvo spoznaje, zelje za istinom, da se dozivi zadovoljstvo u#enja, postizanja, i o"ratno, "ol neznanja, nezadovoljstvo sa "ivanjem neo"avestenim ili neznali#om! 9ad emo#ionalnog dela za'teva punu paznju, ali u ovom delu #entra paznja ne za'teva nikakav napor! $aznja je privu#ena i odrzavana zanimljivos#u samog predmeta! &ntelektualni deo #elog intelektualnog #entra uklju#uje kapa#itet za stvaralstvo , konstruktivnost, pronalazastvo, iznalazenje metoda, uvidjanje veza, i dovodjenje u vezu prividno izolovani' delova u poredak i jedinstvo ili (ormula#iju tako da vidimo istinu o ne#emu koja je do tada "ilo zamagljeno! 1vaj deo ne moze da radi "ez direktne paznje! $aznja u ovom delu nije privu#ena ali mora "iti kontrolisana i odrzavana naporom i voljom: o"i#no iz"egavamo da #inimo rad koji pripada ovom delu #entra koji je stoga #esto neupotrebljen! 1davde mozemo da zapazimo u kojim delovima #entara se nalazimo! *lede#i put #emo o ovome govoriti vise! 2 $ogresan rad #entara Deo &&+ $rosli put smo govorili o pogresnom radu #entara iz perspektive koris#enja pogresni' delova #entara i iz perspektive Paznje! %ako je re#eno, ljudi zive ili nastanjuju male delove #entara, tj! me'ani#ke delove! Morate razumeti da svi razli#iti BjaC u nama zive u manjim ili ve#im delovima #entara! 5o zna#i da imamo manje ili vise me'ani#ka BjaC! - malim delovima, u me'ani#kim ili #ak automatskim delovima #entara pre"iva ve#ina oni' BjaC koji kontrolisu nas svakodnevni zivot! - tom smilsu ljudi zive ili nastanjuju male me'ani#ke delove #entara! 1ni "i tre"alo da su sluge a ne gospodari, jer posedujemo BjaC razli#iti' mo#i, kvaliteta ili mogu#nosti! Na primer BjaC koja nastanjuju male pod+delove #entara su nesposo"na da s'vate rad! 1na su vrlo ograni#ena! Ne mogu da se menjaju! 1ni su kao prosta#i koji su sumnji#avi prema svemu sto je novo! Mala BjaC koje koristite u o"i#nom zivotu < BjaC koja se svadjaju i ose#aju zadovoljnim, koja su zaokupljena malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, sitnim radoznalostima itd, su u me'ani#kim delovima #entara! 1na su sasvim korisna za male stvari! 2li oni ne mogu da razumeju rad! 1ni pripadaju malim delovima #entara! $onekad vidite ljude koji su toliko u ovim malim dnevnim BjaC da su nesposo"ni da s'vate "ilo sta izuzev onog sto se odnosi na neposredne male interese i pogled iz ovoi' mali' BjaC zaokupljen je samo malim stvarima dnevnog zivota, koje su u toj ravni veoma vazne, naime u ravni mali' stvari! 5o zna#i ova mala

BjaC imaju svoje odgovaraju#e mesto i ako se "ave onim sto im pripada oni o"avljaju svoj posao kako tre"a, i svako mora da ima istrenirana BjaC te vrste! %ao sto znate #ovek mora "iti razvijen u izvesnoj meri u svim delovima #entara da "i postao #ovek "r! 4 ili "alansirani #ovek! 2li kao sto je re#eno ovi mali BjaC ne mogu da s'vate rad, ne mogu da se prilagode idejama rada i ako ideje rada padaju samo na ta mala dnevna BjaC rad ne moze "iti primljen i pravilno pri'va#en u #ovekovom "i#u! -kratko, ovaj rad, ako je uzet samo sa ovim malim, samo <zainteresovanim dnevnim BjaC, "i#e s'va#en samo na nivou "i#a ti' mali' BjaC! 9ad mora da padne na ve#a BjaC i nikad da ne potone na mala BjaC! 5o je veoma stvarna i vazna strana rada na se"i, tj! to je veoma vazno da se ne dozvoli malim BjaC koji zive u malim delovima #entara da misle i odlu#uju o idejama rada! Budu#i da je to vazno i sa prakti#ne ta#ke gledista predstavlja tako jedan neposredan primer pogresnog rada #entara, koji je predmet koji sada izu#avamo, moramo da razumemo "olje sta se ovim misli! Za, kao sto je re#eno, izu#avanje pogresnog rada #entara nije dovoljno samo navsti da se radi o pogresnom radu #entra, kao sto je slu#aj sa misljenjem o tr#anju niz stepeni#e "rzo, u kom slu#aju #ovek #e da padne, nego se isto tako radi o pitanju koris#enja pravog #entra u vezi sa onim sta tre"a u#initi u odredjenom trenutku! ;er psotoje razli#ite vrste stvari koje smo pozvani da resavamo u razli#ito vreme i posedujemo ne samo razli#ite #entre ili umove+ intelektualni za kompleksna poredjenja i misli, pokretni za kompleksne pokrete mnogo "rze nego sto je misao i emo#ionalne za uvidjanje kvaliteta stvari i odnosa i zna#enja skriveni' od inteleketa itd! 2li svaki #entar je podeljen i dalje podeljen u delove, svaki od koji' ima svoje pravo mesto u s'emi stvari i svoju odgovaraju#u (unk#iju! Da se vratimo na intelektualni #entar! Me'ani#ki deo uklju#uje u se"i rad na registrovanju pam#enja, aso#ija#ija i utisaka i to je sav rad koji "i tre"alo da radi normalno, dok drugi #entri i delovi rade svoj odgovaraju#i posao! 1n "i tre"alo da samo radi registrovanje i zapisivanje, kao sekretari#a koja "elezi sta je re#eno i organizuje itd! & kao sto je re#no nikad ne"i tre"alo da odgovara na pitanja koja su upu#ena #elom #entru i nikad ne"i tre"alo da donosi "ilo kakvu vaznu odluku! 2li nazalost, on uvek odlu#uje i uvek odgovara na svoj uski i ograni#eni na#in, sa unapred pripremljenom (razeologijom i nastavlja da govori iste stvari i da radi na isti me'ani#ki na#in pod svim uslovima! 5o je (iksni deo #oveka i kad #ovek o"itava intelektualno u me'ani#kim delovima intelektualnog #entra on se ne menja, i njemu nista ne moze da "ude novo, jer #e uvek videti zivot na odredjeni na#in i re#i iste stvari kao gramo(on! 2li ako ima drugi deo u se"i razvijen u ve#em delu slu#aj #e "iti sasvim razli#it! 1nda #e on imati veoma me'ani#ki deo mrtav a drugi deo koji je svesniji i zivlji, deo koji se nalazi u ili emo#ionalnom ili intelektualnom delu! -stvari "alansirani #ovek u smislu rada je razvijen u izvesnoj meri u svim delovima, me'ani#ki, emo#ionalni i inetelektualni delovi svi' #entara! 5j on je predstavljen u svakom od #entara emo#ionalno i intelektualno! 5j predtavljen je u njima

nekim a od svoji' ja i oni nisu kao prazne so"e! 5o rasporedjuje njegovu energiju i dovodi psi'i#ki zivot u 'armoniju , ali to se desava samo preko ideja sli#ni' idejama rada < naime idejama koje dolaze od B6C uti#aja, iz svesnog kruga #ove#anstva, od oni' koji su dostigli pun unutrsnji rast da je 'armoni#ni razvoj #entara mogu#! Zivotni interesi sami su osudjeni da vode u jednostran razvoj i nijedan #ovek ne moze da se razvije kroz samo+interse jer onda razvija samo odredjene delove emo#ionalnog #entra! 2li ako rad padne na me'ani#ku stranu intelektualnog #entra pas#e medju one BjaC koji se "ave o"i#nim dnevnim stvarima zivota! 5a BjaC se 'rane B2C uti#ajima i koriste zivotu ali ne mogu da razumeju o #emu je re# u radu ili zasto je rad neop'odan! 1na su okrenuta na spoljnu vidljivi zivot koji je suma svi' stvarnosti za nji'! Za nji' samo ono sto vide, #uju ili #ulima opazaju je stvarno! 5amo nema tla za ideje rada da na njemu rastu , jer rad nije o stvarima #ula koje mogu "iti opazene, ve# po#inje samo+posmatranjem tj sa onim sto ne moze "iti #ulno opazeno! *toga #ete s'vatiti kako je opasno za one koji su imali priliku da prime rad u ve#im delovima #entara, u ve#im BjaC da dozvole da te ideje padnu u njima u male me'ani#ke BjaC gde #e "it podeljene ili rastrgnute u par#i#e! 5o je u osnovi ideja skrnavljenja i pro(anog tj! ona pripada pogresnom radu #entara! 9ad mora uvek "iti kontempliran sa paznjom, jer ona stavlja #oveka u inteletkualni deo #entara! *to se ti#e slusanja ideja rada sa mlim uskim BjaC, vi svi znate para"olu o seja#u i semenu! 6ovek koji samo zivi u malim delovima #entara u malim li#nim stvarima #e kada #uje za ideje rada razumeti to na veoma mali na#in! 1va situa#ija je pomenuta u para"oli! *eme zna#i ideje ezoteri#izma, ideje rada! 2ko su ideje rada pale, ko zivo seme, na mala BjaC na male delove #entara nastanjeni' veoma malim malim BjaC to je kao da je seme tj ideje rada, pale ustranu! $odsetimo se ove para"ole. *eja# je isao napred da poseje svoje seme, i kako je sejao neke semenke su pale ustranu i gazene i pti#e su i' pojele i ne"o i' je prozdrlo! 2 drugo seme je palo na stenu i kako je izniklo tako je uvenulo, jer nije "ilo vlage! 2 drugo je palo medju trnje i trnje je raslo sa njim i udavilo ga! 2 neko je palo na do"ro tle i raslo i donelo plod stostruki!C &nterpretiraju#i ovu para"olu svojim sled"eni#ima ?rist je rekao. *eme je "ozja re#! 2 oni sa strane su oni koji su #uli a onda je dosao djavo i uzeo re# iz nji'ovig sr#a i oni ne mogu da veruju i da "udu spaseni! 9azumete li zasto se zove ustranu= 5o zna#i a ideje rada padaju usred prometa #ovekovog uma, medju o"i#ne misli #ovekovog zivota i prima i' me'ani#ka strana uma koju ?rist naziva djavolom, jer me'ani#nost je djavo!

*vi znate da u smislu rada #ovek moze da razume ono sto je na njegovom nivou "i#a! 5o zna#i da ako nekog sretnete na visem nivou "i#a nego sto je vase vi ga ne razumete! 2 ako zivite u malim veoma malim ograni#enim me'ani#kim BjaC onda to predstavlja vas nivo "i#a! 1nda #ete razumeti samo ono sto je veoma malo voema li#no i kao sto je re#eno ako ste #entrirali se"e u ove male BjaC ti mali BjaC koji su u vezi sa malim poslovima vaseg dnevnog zivota i vasi' mali' lju"omora mali' mrznji i zelja zlo"a, ne#ete "iti u stanju da se prilagodite ni#em novom tako da #e ideje rada pasti BustranuC ili #e "iti "ezna#ajne za vas ili #ak smesne "lesave i imaginarne! 5o zna#i da #ete s'vatiti rad na ovom novou vaseg "i#a! 2li svako ima skalu "i#a tj #ovek ima, ako ima magnetski #entar, "olji nivo i "olje je u se"i ako pokusa da ga pronadje kroz koji #e pri'vatiti rad! 2 jedan znak ovog je posedovanje Bmagnetskog #entraC koji pravi razliku izmedju B2C i BBC uti#aja! 21 $ogresan rad #entara 3 Deo &&&, < Me'ani#ki delovi #entara imaju da o"avljaju rad koji im pripada i mogu da o"avljaju taj rad "ez ikakve paznje, ili sa vrlo malo paznje! %ad 'odate ta radnja za'teva vrlo malo paznje, i to samo s vremena na vreme, svi kompleksni pokreti uklju#eni u #in 'odanja su izvedeni pravilno me'ani#kim delom pokretskog #entra! Da je to uradjeno me'ani#kim delom pokretskog #entra moze se dokazati tako sto vase ruke mogu "iti angazovane u pokrete koji za'tevaju svesno usmerenje tj! paznju, kao naprimer ostrenje olovke ili odmotavanje ili mesanje itd! Bas zato sto me'ani#ki delovi #entara mogu da rade sa nula paznje ili veoma malo povremene paznje oni #esto rade nezavisno, tj #ovek se o"la#i za ve#eru dok razmislja o nekom pro"lemu i onda zatekne se"e, na sopstveno iznenadjenje, da odlazi u krevet! Mora "iti da je svako primetio sli#ne primere! 6ela ljudska masina je sa#injena na taj na#in da jedan deo moze u nuzdi da o"avlja posao drugog dela za izvesno vreme! 1vo je izrazeno u ovom sistemu kad se kaze da se u izvesnoj meri #entri preklapaju u odnosu na (unk#ije! &ako je "as z"og ovog preklapanja u izvsenoj meri ljudska masina u stanju da u odredjenim situa#ijama nuzde (unk#ionise sto je #ini prilagodljivom, ustvari "as z"og tog preklapanja nastaju prilike za pogresan rad #entara! Na primer. znamo da se disanje moze sasvim o"avljati "ez ikakve paznje! 1vde pokretski #entar, koji kontrakuje i opusta misi#e koji radi prilikom disanja kontrolise instinktivni #entar, koji u svakom trenutku pro#enjuje uslove krvi i s'odno tome uve#ava ili smanjuje dinamiku izdisaja! 2li mi ovo ne mozemo da posmatramo direktno! Ne mozemo da posmatramo instinktivni #entar i njegov kompleksni zadatak nad unutrsnjim organima! 2li mozemo da posmatramo rezultate njegovog rada, naime, da nakon tr#anja disemo du"lje ili da kad smo pod grozni#om disemo u"rzano i s'vatamo da je to zasto sto instinktivnki #entar potre"uje vise kiseonika itd!

2li disanje se ne odvija samo pomo#u instinktivnog+pokretskog #entra! $ostoji preklapaju#a kontrola jer mi mozemo da disemo i voljno tj! namerno! 6ovek ne moze da zadrzava svoj da' voljno preko odredjenog vremena jer instinktivni #entar preuzima kontrolu nad disanjem #im #ovek po#ne da gu"i svest! 2li #ovek moze da uti#e voljno na svoje disanje i u#ini ga sporijim ili du"ljim itd! 5o je opasna stvar da se radi, ali postoje momenti kad je to neop'odno i moze i da spasi zivot! 2ko medjutim, #ovek pokusava da kontrolise disanje a da ne razume sta radi i "ez znanja moze da uti#e na normalan rad instinktivnog+pokretskog #entra, koji onda postaje lenj i napusta u izvesnoj meri kontrolu disanja! *e#am se da sam #uo G! vise puta da kaze da su ljudi koji o#ekuju da uve#aju svoju mo# kontrolisu#i svoje disanje "udale jer se mesaju u jednu (unk#iju koja ako se jednom poremeti na pogresan na#in dovoljno dugo, moze vise nikad da ne radi ispravno! $itanje pogresnog rada #entara je pitnje #elozivotne studije kroz samo+posmatranje! Da "ismo razumeli "ilo sta moramo da s'vatimo njegovu prirodu, u suprotnom pristup ili stav moze "iti pogresan! Ne mozete razumeti u momentu sve o #entrima i o nji'ovom pogresnom radu! 2ko mislite da mozete pita#ete pogresno pitanje i ne#ete usvojiti nista o ovoj stvari! 9azmislite za momenat! 6eo vas zivot je (unk#ija #entara i kontrolisana #entrima, vase misli, vasa ose#anja, vase ideje, vase nade, stra'ovi, lju"avi, mrznje, ak#ije, senza#ije, zadovoljstva, udo"nosti itd! %ako onda mozete da o#ekujete da u kratkom vremenu razumete sve o ispravnom i pogresnom radu #entara= 5o "i "ilo isto kao i o#ekivati da razumete sve o zivotu nkon sto ste o tome #uli lek#iju ili dve! 1vo sto je do sada re#eno je samo da vam da neku indika#iju i da vas navede da po#nete da izu#avate ovu materiju, i ako je ne izu#avate samo+posmatranjem, onda i kad #ujete 'iljadu i jednu lek#iju o ovoj stvari i dalje ne#ete nista razumeti! 1vde je neop'odno izloziti delove drugi' #entara tako da imate uopstenu ski#u po kojoj da se sami orjentisete i u odnosu na koju mozete da opredelite neka svoja zapazanja o se"i i da utvrdite odakle poti#u jer to pomaze da #ovek vidi jasnije sam se"e! 1vde #u podeliti odredjeni #entar na pozitivni i negativni deo pre svega, a onda popuniti tu i tamo sada neke manje segmente davaju#i pribliznu de(ini#iju nji'ovi' (unk#ija! $o#nimo od intelektualnog #entra! 8igura & < &ntelektualni #entar 4 8igura1&ntelektualni6entar7K Beleska. *amo pokretski deo intelektualnog #entra je detaljnije o"radjen u ovom dijagramu! $rimetite ovde razliku izmedju 7mo#ionalnog dela od $okretskog dela od &ntelektualnog 6entra i 7mo#ionalnog dela &ntelektualnog #entra kao #eline! $rimetite sta se ovde zeli da kaze!

8igura && < 7mo#ionalni 6entar 2 8igura77 8igura &&& < $okretski #entar 3 8igura7M 8igura &,+ &nstinktivni #entar 4 8igura79 %ao sto smo rekli, u ovim dijagramima #entara i nji'ovi' delova samo je nekoliko delova o"elezeno da posluze dao vodi# posmatranjima #entara i nji'ovog rada! Deo naseg rada pre nekoliko godina je "io da posmatramo delove #entara i da prikupimo i uporedimo nasa zapazanja! *ve ovo sto je do sad re#eno za'teva pazljivo izu#avanje! $re svega neop'odno je da zadrzimo sta je re#eno o #entrima i delovima kako su dati a onda da razmisljamo sta to sve zna#i i da steknemo li#nu ideju o toj stvari, jer na taj na#in to izdizemo u vise delove #entara! 2 zatim da nadjemo primere i da pokusamo da i' smestimo! Molim vas ne mojte da pitate o delovima centara koji nisu mapirani. 5o je uvek znak negativnog razmisljanja i automatskog postavljanja pitanja sto je gore nego (ormatorno ispitivanje, da pitate o 2ziji ako je predavanje o 2meri#i ili pitati o izuzetku kad se pravilo o"jasnjava! 22 $ogresan rad #entara $odela &ntelektualnog #entra na pozitivni i negativni deo Deo &,+ po#nimo studiju negativni' delova #entara i sta one predstavljaju! Da "ismo mogli to da u#inimo, po#nimo danas od intelektualnog #entra koji je prirodno podeljen na pozitivnu i negativnu stranu i istovremeno porazgovarajmo o tome sta je misljenje i sta rad zna#i u odnosu na pravilan poredak intelektualnog #entra! *ta je uloga negativnog dela intelektualnog #entra= Gru"o re#eno, njegova uloga je da misliNe da negira! -loga pozitivnog dela intelektualnog #entra je da misli Da, da a(irmise! 5ako je #eo #entar predstavljen na ovaj na#in! 8igura & 1 8iguraM

Bez negativnog dela u intelektualnom #entru "ilo "i nemogu#e misliti! *ta je misljenje= $rva de(ini#ija koju ovaj sistem daje je da je misljenje uporedjivanje. Misljenje je uporedjivanje jedne stvari sa drugom, jedne predstave sa drugom, itd! 2li ako #ovek samo ima afirmacijutj! Da kao instrument sa kojim misli, poredjenje ne#e "iti mogu#e! $orednjenje za'teva kvalitet, ili iz"or izmedju dve stvari, jedna kojoj kazemo Da i druga kojoj kazemo Ne! *va pitanja koja postavljamo koja po#inju sa zasto @za razliku od oni' koja po#inju sa kakoA zna#e da trazimo razlog za nesto. i #elokupno rezonovanje uklju#ije poredjenje i iz"or < tj! iz"or ovog i od"a#ivanje onog! Bilo "i nemogu#e iza"rati ili od"a#iti kad u &ntelektualnom #entru ne"i postojala dvojna mo#+ naime, mo# a(irma#ije i mo# nega#ije! Dva dela #entra "i tre"alo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti na#in, kao sto dve ostri#e makaza rade zajedno jedna nasuprot druge! 5o zna#i da "i #ovek tre"alo da je u stanju da vidi sta a(irmise i sta negira, "ez o"zira o #emu misli, i da i' drzi zajedno i da izmedju dve suprotstavljene strane nadje put svoji' misli, jer svako izvorno misljenje vodi um u nekom prav#u @ i tre"a da vodi ka novom mestu u razumu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde je ve# "io ranije i do koji' se stize "ez ikakvog misljenja ve# jednostavnom naviknutom aso#ija#ijomA! Govorim o izvornom misljenju koje za'teva napor i predstavlja nesto sto ljudi retko rade! %ao sto ste ve# nesumnjivo #uli, svakome u radu se savetuje da Bpomeri mozakC "ar jednom dnevno a to zna#i da u#ini stvarni napor da misli! 1no sto o"i#no nazivamo misljenjem je jedan automatski tok aso#ija#ija, let magloviti' ideja, se#anja i (raza prekidani' povremenim laganim naporom da se setimo ne#eg kao na primer sta tre"a da kupimo ili gde tre"a da idemo danas! %ad intelektualni #entar radi kao #elina, svi njegovi razli#iti delovi i podelj#i padaju u svoje pravo mesto i (unk#iju, ali to se retko dogadja! 6itav #entar je retko osvetljen! $o pravilu samo mali delovi i podelj#i rade, tj radi pod sla"im pritiskom sa samo malo svetla i u malim delovima i tako nemoze da operise ni sa kakvim mislima ili idejama koje za'tevaju aktivnost #entra kao #eline! & zatim, ljudi po pravilu ne znaju o #emu da misle! 1vaj sistem sa svim svojim idejama i prin#ipima, zna#aj onog na #emu se temelji i njegovi prakti#ni detalji, ustvari #elokupno u#enje, je povezani organski sistem sazdan da #oveka natera da misli i da ga nau#i kako da misli i da mu da nesto kroz sta da razvije svoje sopstveno misljenje! ;er su neke ideje lake da se s'vate i mali' razmera, druge su teze i siri' razmera i veza menju njima ne mora "iti o#igledna dugo vremena, ali #eo &ntelketualni 6entar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potre"an da pri'vati i drzi sistem kao #elinu pravilno tako da moze ispravno da radi i da prenosi snagu kao ornganizovana ziva #elina! 5o nije pitanje samo pam#enja jer pam#enje je pre svega (unk#ija me'ani#kog ili (ormatornog dela intelektualnog #entra koji registruje, i ovaj deo nije dovoljan da s'vati ideje i u#enje u potpunosti! 5o je takodje pitanje vrednovanja uvidjanja i ose#anja BukusaC njegove istine! - isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno registrovan u #oveku on ne moze da se ispravno razvije i raste u njemu da primi i prenosi vi"ra#ije visi'

#entara! Morate razumeti da u radu po se"i ne postoji sila uzeta kao dijagrami i re#i nego sta rad prenosi kroz svoje "i#e voljno s'va#eno! ;er kad je rad s'va#en on onda (ormira nesto u #oveku sto nije posedovao ranije i taj instrument, da tako kazemo, tako (ormiran u njemu moze da odgovori na uti#aje koji' ranije nije "io svestan! Bas ti uti#aji modi(ikuju, menjaju i eventualno trans(ormisu #oveka! ,ide#ete, stoga, koliko je "itno drzati rad u zivotu u se"i i slusati njegove ideje ponovo i iznova i misliti o njima i pokusati da delujete iz nji' i na osnovu nji'! ;er ako rad umre u #oveku kroz nesrazmeran pritisak zivota i njegovi' dnevni' za'teva "i#e mozda tesko pro"uditi se opet! )judi lako padaju u san: i uzme mnogo vremena izu#avanja napora i zrtvoganja pre nego sto se rad u #oveku (ormira dovoljno snazno da moze da ostane ziv sam od se"e, stoga ljudi moraju da "udu u vezi sa onima koji ga drze u zivotu i #iji je zadatak da to #ine! Napravio sam ovaj dijagram da "i' pokazao kako je rad intelektualnog #entra kao #eline neop'odan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu svr'u i moze da organizuje #eo intelektualni #entar ispravno u instrument koji moze po#eti da odgovara na uti#aje koji dolaze od visi' #entara! 2li kako ova materija pripada Brelativnom misljenjuC @ koje samo dovodi intelektualni #entar u pravilan radA vrati#emo se sada na podelu #entra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotri#emo i' u odnosu na pogresan rad #entara @i delova #entaraA! -zmimo negativno misljenje! Negativno misljenje nastaje kad #ovek misli isklju#ivo ili uglavnom iz negativne strane &ntelektualnog #entra! %oristi negativni deo za misljenje! %ao sto je re#eno, dve strane. pozitivna i negativna, tre"a da rade zajedno i da jedna drugu proveravaju! 2ko #voek po#ne da misli, re#imo o radu, iz negativne strane intelektualnog #entra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osudjen da stigne do pori#anja rada, jer negativna strana moze samo da poveze stvari u o"liku pove#ane negacije! %rajnji rezultat #e stoga "iti Ne! 1vo negativno misljenje o stvarima sa kojima je rad na primer povezan, je vrlo uo"i#ajeno danas, ali da "i napredovao mora da od"a#i "ilo sta sta se sa tim ne slaze! Negativno misljenje ima mnoge (orme u ljudima! Neki ljudi imaju do"ro razvijen sistem sasvim neproverenog negativnom misljenja o razli#itim stvarima < o njima samima, o drugima, o zivotu, o svetu, o svemiru, itd! 1vi sistemi su (ormirani u njima nezavisno od pozitivne strane &ntelektualnog #entra i stoga su jednostrane neproverene neo"orive "ilo kakvim suprotnim misljenjem i #esto izvor "olesti! ;edna od najlaksi' stvari je ne slagati se! Ne slagati se po navi#i je koristiti negativni deo #entra ! Neslaganje po o"i#aju, iznalazenje krivi#e, ili greske, #epidla#enje, itd je koris#enje

negativne strane neprovereno. a negativan mislitelj je ukratko #ovek za iz"egavanje, jer sta god da mu kazete on #e pokusati da unisti! 1n ne moze druk#ije jer on je da tako kazemo, intelektualno u rikvercu i samo moze da ide nazad! *ve je ovo pogresan rad #entra! * druge strane, #ovek koji misli, re#imo opet o ovom sistemu, samo na strani a(irma#ije, opet ne#e nikad nista s'vatiti! 5o njemu nikad ne#e postati stvarno, jer ne#e nikad pro#i kroz iskusenje u odnosu na njega i "oriti se i osvojiti ga za se"e polako i postepeno! $ostoji pri#a u radu da je jednom davno #ovek "io savrsen! 6ovek je "io u kontaktu sa Bvisim #entrimaC! -stvari, re#eno je, razgovarao je sa "ogovima! 2li "io je veoma sla", jer nikad nije osporavan i uvek "ivaju#i a(irmisan, nije znao kako da se sretne za uskracivanjem! 5ako je lako pao sa svog visokog polozaja jer nije imao snagu da razmislja i razuemva sam za se"e! *ada mora da nadje put nazad gde je jednom "io, sa sangom uskracivanja da mu pomogne! D1D25N2 B7)7*%2. &ma interesantni' stvari koje se mogu re#i u vezi podele na pozitivni i negativni deo intelektualnog #entra ako i' uzmemo u vezi sa drugim #entrima kao sto je 7mo#ionalni 6entar! Na primer, #ovek moze imati negativno misljenje i pozitivan ose#aj ili volju u odnosu na neku stvar! &li, nasuprot tome, moze imati pozitivno misljenje i negativan ose#aj ili volju! Da "ismo ilustrovali ovo primer iz jevandjelja je do"ar za razmisljanje. 6ovek imadjase dva sina: i ode do prvig i re#e, *ine idi radi danas u vinogradu! & on odgovori i re#e ne#u. ali zatim se pokaja i ode! & ode drugom sinu i re#e isto! & on odogori i re#e, 1do' gospodaru i ne ode! %oji je od nji' dvoji#e uradio po volji svog o#a= @Matej PP&+ 2M+31A 6ovek koji ima suvise me'ani#ku a(irma#iju intelektualnog #entra #e re#i BDaC ali to pripada njegovoj misli, ne njegovoj volji! 1snova volje je emo#ionalni #entar! 5ako on kaze BDaC sa svojim misljenjem ali u krajnjoj liniji BNeC svojim emo#ionalnim #entrom! &li #ovek ima negativno misljenje i pozitivno ose#anje! 1n kaze BNeC svojim razumom ali njegova ose#anja kasnije kazu B DaC! $ara"ola ili psi'oloska de(ini#ija moze "iti s'va#ena razli#ito! 2li ona zna#i da #ovek nije jedno i ima dve distinktne strane koje se ne slazu nuzno! Druga stvar koja moze "iti re#ena je da ako #ovek nema Maganetski 6entar @ koji a(irmise postojanje dve vrste uti#aja u vrtlogu zivota < naime 2 i B uti#ajeA moze samo da po#ne iz negativne strane misljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje vreme u opovrgavanju! 1se#anje ini#iara odredjenu vrstu misljenja! Nas intelektualni aparatus podeljen je na pozitivni i negativni, moze dati bilo koji rezultat s'odno tome koja strana je u ak#iji! Moze dokazati ili opovrgnuti "ilo sta! ,rednovanje < emo#ionalni #entar je

ono sto je odlu#uju#e! Gledano kao #ista masina, dve strane intelekutualnog #entra se medjuso"no niste! Zato je re#eno da je treci faktor neop'odan za pravilan rad #entra! G1H -putstva u 9adu ne postoje ve# samo izjava u prvom li#u jednije o ne#em sto pojedina# u 9adu izgovara o sopstvenom iskustvu i dozivljaju 9ada! @prim! prev!A G2H Za zna#enje "a(era pogledaj indeN G3H Znanje jednog dela u rela#iji prema znanju drugog dela @prim! prev!A 22 Pogresan rad centara 18 Novembar 1941 $odela &ntelektualnog #entra na pozitivni i negativni deo Deo &,+ po#nimo studiju negativni' delova #entara i sta one predstavljaju! Da "ismo mogli to da u#inimo, po#nimo danas od intelektualnog #entra koji je prirodno podeljen na pozitivnu i negativnu stranu i istovremeno porazgovarajmo o tome sta je misljenje i sta rad zna#i u odnosu na pravilan poredak intelektualnog #entra! *ta je uloga negativnog dela intelektualnog #entra= Gru"o re#eno, njegova uloga je da misliNe da negira! -loga pozitivnog dela intelektualnog #entra je da misli Da, da a(irmise! 5ako je #eo #entar predstavljen na ovaj na#in! 1 8iguraM 8igura & Bez negativnog dela u intelektualnom #entru "ilo "i nemogu#e misliti! *ta je misljenje= $rva de(ini#ija koju ovaj sistem daje je da je misljenje uporedjivanje. Misljenje je uporedjivanje jedne stvari sa drugom, jedne predstave sa drugom, itd! 2li ako #ovek samo ima afirmacijutj! Da kao instrument sa kojim misli, poredjenje ne#e "iti mogu#e! $orednjenje za'teva kvalitet, ili iz"or izmedju dve stvari, jedna kojoj kazemo Da i druga kojoj kazemo Ne! *va pitanja koja postavljamo koja po#inju sa zasto @za razliku od oni' koja po#inju sa kakoA zna#e da trazimo razlog za nesto. i #elokupno rezonovanje uklju#ije poredjenje i iz"or < tj! iz"or ovog i od"a#ivanje onog! Bilo "i nemogu#e iza"rati ili od"a#iti kad u &ntelektualnom #entru ne"i postojala dvojna mo#+ naime, mo# a(irma#ije i mo# nega#ije! Dva dela #entra "i tre"alo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti na#in, kao sto dve ostri#e makaza rade zajedno jedna nasuprot druge! 5o zna#i da "i #ovek tre"alo da je u stanju da vidi sta a(irmise i sta negira, "ez o"zira o #emu misli, i da i' drzi zajedno i da izmedju dve suprotstavljene strane nadje put svoji' misli, jer svako izvorno misljenje vodi um u nekom prav#u @ i tre"a da vodi ka novom mestu u razumu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde je ve# "io ranije i do koji' se stize "ez ikakvog

misljenja ve# jednostavnom naviknutom aso#ija#ijomA! Govorim o izvornom misljenju koje za'teva napor i predstavlja nesto sto ljudi retko rade! %ao sto ste ve# nesumnjivo #uli, svakome u radu se savetuje da Bpomeri mozakC "ar jednom dnevno a to zna#i da u#ini stvarni napor da misli! 1no sto o"i#no nazivamo misljenjem je jedan automatski tok aso#ija#ija, let magloviti' ideja, se#anja i (raza prekidani' povremenim laganim naporom da se setimo ne#eg kao na primer sta tre"a da kupimo ili gde tre"a da idemo danas! %ad intelektualni #entar radi kao #elina, svi njegovi razli#iti delovi i podelj#i padaju u svoje pravo mesto i (unk#iju, ali to se retko dogadja! 6itav #entar je retko osvetljen! $o pravilu samo mali delovi i podelj#i rade, tj radi pod sla"im pritiskom sa samo malo svetla i u malim delovima i tako nemoze da operise ni sa kakvim mislima ili idejama koje za'tevaju aktivnost #entra kao #eline! & zatim, ljudi po pravilu ne znaju o #emu da misle! 1vaj sistem sa svim svojim idejama i prin#ipima, zna#aj onog na #emu se temelji i njegovi prakti#ni detalji, ustvari #elokupno u#enje, je povezani organski sistem sazdan da #oveka natera da misli i da ga nau#i kako da misli i da mu da nesto kroz sta da razvije svoje sopstveno misljenje! ;er su neke ideje lake da se s'vate i mali' razmera, druge su teze i siri' razmera i veza menju njima ne mora "iti o#igledna dugo vremena, ali #eo &ntelketualni 6entar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potre"an da pri'vati i drzi sistem kao #elinu pravilno tako da moze ispravno da radi i da prenosi snagu kao ornganizovana ziva #elina! 5o nije pitanje samo pam#enja jer pam#enje je pre svega (unk#ija me'ani#kog ili (ormatornog dela intelektualnog #entra koji registruje, i ovaj deo nije dovoljan da s'vati ideje i u#enje u potpunosti! 5o je takodje pitanje vrednovanja uvidjanja i ose#anja BukusaC njegove istine! - isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno registrovan u #oveku on ne moze da se ispravno razvije i raste u njemu da primi i prenosi vi"ra#ije visi' #entara! Morate razumeti da u radu po se"i ne postoji sila uzeta kao dijagrami i re#i nego sta rad prenosi kroz svoje "i#e voljno s'va#eno! ;er kad je rad s'va#en on onda (ormira nesto u #oveku sto nije posedovao ranije i taj instrument, da tako kazemo, tako (ormiran u njemu moze da odgovori na uti#aje koji' ranije nije "io svestan! Bas ti uti#aji modi(ikuju, menjaju i eventualno trans(ormisu #oveka! ,ide#ete, stoga, koliko je "itno drzati rad u zivotu u se"i i slusati njegove ideje ponovo i iznova i misliti o njima i pokusati da delujete iz nji' i na osnovu nji'! ;er ako rad umre u #oveku kroz nesrazmeran pritisak zivota i njegovi' dnevni' za'teva "i#e mozda tesko pro"uditi se opet! )judi lako padaju u san: i uzme mnogo vremena izu#avanja napora i zrtvoganja pre nego sto se rad u #oveku (ormira dovoljno snazno da moze da ostane ziv sam od se"e, stoga ljudi moraju da "udu u vezi sa onima koji ga drze u zivotu i #iji je zadatak da to #ine! Napravio sam ovaj dijagram da "i' pokazao kako je rad intelektualnog #entra kao #eline neop'odan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu svr'u i moze da organizuje #eo intelektualni #entar ispravno u instrument koji moze po#eti da

odgovara na uti#aje koji dolaze od visi' #entara! 2li kako ova materija pripada Brelativnom misljenjuC @ koje samo dovodi intelektualni #entar u pravilan radA vrati#emo se sada na podelu #entra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotri#emo i' u odnosu na pogresan rad #entara @i delova #entaraA! -zmimo negativno misljenje! Negativno misljenje nastaje kad #ovek misli isklju#ivo ili uglavnom iz negativne strane &ntelektualnog #entra! %oristi negativni deo za misljenje! %ao sto je re#eno, dve strane. pozitivna i negativna, tre"a da rade zajedno i da jedna drugu proveravaju! 2ko #voek po#ne da misli, re#imo o radu, iz negativne strane intelektualnog #entra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osudjen da stigne do pori#anja rada, jer negativna strana moze samo da poveze stvari u o"liku pove#ane negacije! %rajnji rezultat #e stoga "iti Ne! 1vo negativno misljenje o stvarima sa kojima je rad na primer povezan, je vrlo uo"i#ajeno danas, ali da "i napredovao mora da od"a#i "ilo sta sta se sa tim ne slaze! Negativno misljenje ima mnoge (orme u ljudima! Neki ljudi imaju do"ro razvijen sistem sasvim neproverenog negativnom misljenja o razli#itim stvarima < o njima samima, o drugima, o zivotu, o svetu, o svemiru, itd! 1vi sistemi su (ormirani u njima nezavisno od pozitivne strane &ntelektualnog #entra i stoga su jednostrane neproverene neo"orive "ilo kakvim suprotnim misljenjem i #esto izvor "olesti! ;edna od najlaksi' stvari je ne slagati se! Ne slagati se po navi#i je koristiti negativni deo #entra ! Neslaganje po o"i#aju, iznalazenje krivi#e, ili greske, #epidla#enje, itd je koris#enje negativne strane neprovereno. a negativan mislitelj je ukratko #ovek za iz"egavanje, jer sta god da mu kazete on #e pokusati da unisti! 1n ne moze druk#ije jer on je da tako kazemo, intelektualno u rikvercu i samo moze da ide nazad! *ve je ovo pogresan rad #entra! * druge strane, #ovek koji misli, re#imo opet o ovom sistemu, samo na strani a(irma#ije, opet ne#e nikad nista s'vatiti! 5o njemu nikad ne#e postati stvarno, jer ne#e nikad pro#i kroz iskusenje u odnosu na njega i "oriti se i osvojiti ga za se"e polako i postepeno! $ostoji pri#a u radu da je jednom davno #ovek "io savrsen! 6ovek je "io u kontaktu sa Bvisim #entrimaC! -stvari, re#eno je, razgovarao je sa "ogovima! 2li "io je veoma sla", jer nikad nije osporavan i uvek "ivaju#i a(irmisan, nije znao kako da se sretne za uskracivanjem! 5ako je lako pao sa svog visokog polozaja jer nije imao snagu da razmislja i razuemva sam za se"e! *ada mora da nadje put nazad gde je jednom "io, sa sangom uskracivanja da mu pomogne! D1D25N2 B7)7*%2. &ma interesantni' stvari koje se mogu re#i u vezi podele na pozitivni i negativni deo intelektualnog #entra ako i' uzmemo u vezi sa drugim #entrima kao sto je 7mo#ionalni

6entar! Na primer, #ovek moze imati negativno misljenje i pozitivan ose#aj ili volju u odnosu na neku stvar! &li, nasuprot tome, moze imati pozitivno misljenje i negativan ose#aj ili volju! Da "ismo ilustrovali ovo primer iz jevandjelja je do"ar za razmisljanje. 6ovek imadjase dva sina: i ode do prvig i re#e, *ine idi radi danas u vinogradu! & on odgovori i re#e ne#u. ali zatim se pokaja i ode! & ode drugom sinu i re#e isto! & on odogori i re#e, 1do' gospodaru i ne ode! %oji je od nji' dvoji#e uradio po volji svog o#a= @Matej PP&+ 2M+31A 6ovek koji ima suvise me'ani#ku a(irma#iju intelektualnog #entra #e re#i BDaC ali to pripada njegovoj misli, ne njegovoj volji! 1snova volje je emo#ionalni #entar! 5ako on kaze BDaC sa svojim misljenjem ali u krajnjoj liniji BNeC svojim emo#ionalnim #entrom! &li #ovek ima negativno misljenje i pozitivno ose#anje! 1n kaze BNeC svojim razumom ali njegova ose#anja kasnije kazu B DaC! $ara"ola ili psi'oloska de(ini#ija moze "iti s'va#ena razli#ito! 2li ona zna#i da #ovek nije jedno i ima dve distinktne strane koje se ne slazu nuzno! Druga stvar koja moze "iti re#ena je da ako #ovek nema Maganetski 6entar @ koji a(irmise postojanje dve vrste uti#aja u vrtlogu zivota < naime 2 i B uti#ajeA moze samo da po#ne iz negativne strane misljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje vreme u opovrgavanju! 1se#anje ini#iara odredjenu vrstu misljenja! Nas intelektualni aparatus podeljen je na pozitivni i negativni, moze dati bilo koji rezultat s'odno tome koja strana je u ak#iji! Moze dokazati ili opovrgnuti "ilo sta! ,rednovanje < emo#ionalni #entar je ono sto je odlu#uju#e! Gledano kao #ista masina, dve strane intelekutualnog #entra se medjuso"no niste! Zato je re#eno da je treci faktor neop'odan za pravilan rad #entra! 23 $ogresan 9ad #entara 4 Berdlip 2M Novem"ar 1941 Deo , - ovom tekstu koji je poslednji u seriji o pogresnom 9adu #entara po#e#emo sa 7mo#ionalnim #entrom u odnosu na njegovu emo#ionalnu stranu, ali #u napraviti veliku digresiju o negativnim emo#ijama kao takvim! - pred'odnom tekstu re#eno je da &ntelektualni #entar ima prirodno negativnu stranu! 2li to nije slu#aj sa emo#ionalnim #entrom! Negativni deo emo#ionalnog #entra je sediste negativnih emocija! 2li takav deo u #entru ne postoji prirodno. on je stecen! Moze se odma' re#i da kad god je taj ste#eni negativni deo emo#ionalnog #entra aktivan to zna#i pogresan 9ad #entra! & nije preterivanje re#i da emo#ionalni #entar veoma retko radi pravilno, usled delovanja ovog ste#enog negativnog dela koji je postao zarazen od kontakta sa zivotom! ;er negativne emo#ije vladaju zivotom, mozda naro#ito danas, i ljudi se drze svoji' negativni' emo#ija vise nego "ilo

#ega drugog! Zaraza negativni' emo#ija @kao zaraza negativnog misljenjaA se postepeno ugradjuje u dete koje raste, jer dete se radja "udno @na svojoj skaliA u svet uspavani' ljudi, i imitiraju#i i', u#i samo kako da padne u san kad dodje njegov red: i izmedju ostali' stvari u#i kako da imitira negativne emo#ije tj izraze li#a, intona#ije, re#i i (raze koje izviru iz negativni' stanja drugi' ljudi! Dete imitira sve to i postepeno po#inje da ose#a sta one predstavljaju! Na taj na#in negativna ose#anja stariji' postepeno se prenose na dete i posle izvesnog vremena dete po#inje da pokazuje negativne emo#ije da se duri da tuguje da gnjavi da se ose#a tuznim nad so"om i sli#no! Najposle sta "i drugo moglo dete da radi= & sta "i oni koji su ve# zarazeni negativnim emo#ijama radili posto su sasvim nesvesni sopstvene negativnosti i nikad nisu #uli za ideju negativnosti a i ako su #uli sasvim su sigurni da oni nisu nikad negativni! Zapazate kako je tesko izmeniti ovaj ponavljaju#i i samo+o"navljaju#i uzro#no posledi#ni lana#, ovu kontinuiranu in(ek#iju i re+in(ek#iju , koja je gora od "ilo koje druge zaraze, moralne ili (izi#ke! %o #e to prekinuti= &li #ime se to moze prekinuti= ;edino kako to moze da se prekine je ako #ovek #uje, vidi, razume i s'vati sta negativne emo#ije jesu i da pocne od sebe! ;er ako i jedan #ovek napravi pomak u svojoj pozi#iji u tom smislu u tom gustom tkanju zivota, u toj zgusnutoj masi ljudski' "i#a, oslo"odi#e mesto za druge! 2li to #e se samo dogoditi ako radi na svojim negativnim emo#ijama iskreno iz nadju"lje unutrasnje individualne per#ep#ije istine i uzasa u "eskorisnosti negativni' emo#ija, jer je to ta#ka u kojoj stvarni 9ad po#inje, iz te unutrasnje vizije! Morate razumeti da svi vi mozete po#eti 9ad iz razli#iti' mesta ili sto "i se reklo du"ina u vama! Mozete raditi iz povrsni' razloga ili iz du"lji' razloga! %ad #ovek radi na se"i radi nagrade ili po'vale ili pozi#ije ili duznosti ili iz odredjene vrste uo"razenosti ili gordosti ili samo+zasluge, ili iz neke slike o se"i, ili iz #asti ili iz zelje da zadovolji, ili imitira, ili iz stra'a, kao sto je stra' od gu"itka reputa#ije, stra'a od kritike, stra'a od gu"itka prijateljstva i sli#no < svi ti motivi ili izvori njegove volje u njemu @neki "olji neki losijiA jos uvek nisu covek koji radi na sebi! 5o je i dalje spoljni 9ad na se"i! 1vi motivi su serije zamena za stvarno BjaC u #oveku, od koji' neki (ormiraju -pravnikovog zamenika, i kao sto reko' neki su "olji a neki losiji neki su korisni a neki prepreka < neki su vise unutrasnji i time "lizi nasoj esen#iji ili stvarnom delu u #oveku, a neki su vise spoljni i time vise ka laznoj li#nosti ili imaginarnoj li#nosti za koju sami se"e smatramo i na koju trosimo toliko mnogo energije, misli, nov#a, u odrzavanju usred gusti' o"laka negativni' emo#ija i tenzija! *amo je stvarni 9ad a ne imaginarni je onaj koji #e li#nim negativnim emo#ijama u#initi pomak jer u suprotnom one su i dalje tu u drugom o"liku jer so one kao $roteus koji samo menja o"lik menjaju#i se u nesto drugo! Neop'odni deo 9ada, kroz koji svako mora da prodje je da u se"i vidi iskrenim posmatranjem, kako se drzi negativni' emo#ija jednom rukom a drugom pokusava da i' se oslo"odi! 9ad neizostavno vodi svakog ka istom mestu i ka istom iskustvu! 6ovek mora da stigne do ta#ke uvidjanja sopstvene "espomo#nosti < uvidjanja sopstvene me'ani#nosti! 2 to ako nije negativno iskustvo, #e ga dovesti do samo-secanja!

-vidjaju#i sopstvenu "espomo#nost on privla#i pomo#! -vidjanje sopstvene "espomo#nosti stavlja #oveka u tre#e stanje svesti gde pomo# moze da nas stigne! & kad smo ve# tu da dodam za one medju vama koji jos uvek ne razumeju sasvim sta zna#i raditi vise BspoljaC a sta zna#i raditi vise BiznutraC da je tako! $redmet 9ada je da pro"udi Bzakopanu svestC < ovde ne govorim o ste#enoj svesti koja se razlikuje kod svake rase, i predstavlja pitanje svake kulture, treninga, klase i na#ije! Zakopana svest je ista u svim ljudima , ali je zakopana < to jest van domasaja! Dok nema te zakopane svesti u nama, 9ad "i "io "eskoristan < nista vise od o"i#ne mode, novog trenda ili zargona! %ad "ismo mogli da dodirnemo tu stvarnu zakopanu svest, momentalno "i znali da su sva negativna stanja pogresna < i da nas zapravo truju! -pravo po unutrasnjem dozivljaju, BukusuC, kako kazemo u 9adu da ovo sami po#injemo da uvidjamo! -nutrasnji ukus po#inje #oveka da #ini svesnim kad je negativan! 1nda po#inje "or"a! Zeli nesto da kaze a nemoze! %ad se ovo dogodi, kad ga 9ad dovede do ove ta#ke onda 9ad Bu njemu radiC ! 5o vise nije nesto sto on pri'vata, ve# nesto za sta se mora "oriti u se"i! 1nda po#inje da uvidja da mora da radi na svojim negativnim emo#ijama vise iznutra, i onda mu svest pomaze! 2li ako radi na svojim negativnim emo#ijama zato sto mu je to re#eno da tre"a da radi, ili zato sto ga je pred drugima sramota da i' ima, i sli#no, onda on radi vise BspoljaC na njima, a ne izvorno iznutra! Bez ti' udaljeni' indika#ija stvarne svesti koje 9ad po#inje da po"udjuje u ljudima i njegovoj unutrasnjoj pomo#i, "or"a sa negativnim emo#ijama "ila "i nemogu#a! 5o jest, kad ne"ismo imali svest negde u nama, negativne emo#ije "ile "i nepo"edive! Zivot "i "io suvise jak! 2li sre#om po nas koji zivimo na ovoj planeti, koja se nalazi daleko dole niz Zrak nastajanja koja je samo jedan stepen udaljena od najgoreg mogu#eg mesta u #elom svemiru < sre#om po nas, mi u se"i imamo sredstva "udjenja iako zakopana, a s druge strane imamo van nas o"like u#enja o "udjenju koje svesni krug #ove#anstva izvan zivota prenosi s genera#ije na genera#iju, tako da moze da nas podigne da se u se"i pro"udimo! > > > 1svrnimo se sada ukratko na 7mo#ionalni #entar i njegov negativni deo! %ao i &ntelektualni #entar i 7mo#ionalni moze "iti predstavljen gra(i#ki na sli#an na#in iako ne sasvim ta#no! 7mo#ionalni 6entar 7 7mo#ionalni6entarMK Ovo predstavlja centar nakon sto je stekao svoj negativni deo od kontakta sa zivotom. Na ovom mestu ne zelim nista vise da kazem o razlicitim delovima i aspektima Emocionalnog centra, izuzev da je polaziste o vasem licnom razmisljanju na tu temu ideja da je sve u negativnom centru radi na naopak nacin kao u rikvercu. Uzmimo na primer sumnju. Sumnja je emocionalno stanje kouje ubrzo ukljucuje

negativni deo Intelektualnog Centar i vodi ka ormiranju zakljucaka negativne vrste. !oslednji put sam rekao da jednu stvar koju moramo da s"vatimo o Intelektualnom Centru je da svaka njegova strana, pozitivna ili negativna radi nezavisno da bi mogla da dodje do zakljucka. Ovo se mora jasno s"vatiti. #ko se sumnja stvara u negativnom delu emocionalnog centra jer je sumnja pre svega emocija, koja ce zatim pokrenuti u rad negativnu stranu Intelektualnog centra, u kom slucaju ce sve delovati da dokaze da je tvoja sumnja ispravna. !redpostavimo da se vasa sumnja iznenada promenila u pri"vatljiviju emociju time sto ste culi nesto sto niste znali. Sta se dogadja$ %ada ce pozitivna strana intelektualnog centra poceti da radi i vasi zakljucci ce biti sasvim drugaciji. !oznat vam je izraz zelja je otac misli& #li to nije zadovoljavajuca ormulacija. 'ilo koje od vasi" emocionalni" stanja upravlja vasim misljenjem. Ovo je primer kako jedan centar "ipnotise drugi i otud pogresan rad centara. (oramo stoga pokusati da nase misli oslobodimo emocija kad smo negativni. #li sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome potpunije za"teva dugo vreme. )odacu jos rec dve o negativnim emocijama. One su veoma mocne. (ogu svakog da zaraze. %o je jedan od razloga sto su toliko vladajuce i zasto ljudi vole da su negativni, jer tako mogu lako da povrede drugoga. Setimo se da u *adu postoji jedna tako teska krilatica + ako ste negativni to je uvek vasa greska. %o je tesko da se s"vati. Uvek izgleda da je to greska nekog drugog. %akodje to oduzima toliko energije koju beskorisno rasipa da ljudi cesto postaju bolesni usled toga. I napokon, ako covek ima znatne negativne emocije i negativno misljenje to je veoma opasno stanje da se u njemu bude. #ko covek radi na percepciji svog emocionalnog centra otkrice da ceo njegov zivot dobija novo znacenje i dozivece momente budjenja kakve nikad nece zaboraviti a zatim ce uvideti sta znaci kad Emocionalni centar radi pravilno. #li sam to ne moze da uradi. Samo kroz novu snagu i kroz nove ideje i kroz novi pogled na sebe to moze da pocne da bude moguce. Svi napori o kojima *ad govori su neop"odni, a narocito samo,secanje, i cela pozadina *ada mora da se oseca takodje. Berdlip, ecembar 1!, 1941 24 "arma #oga $redavanje koje je odrzao Dr! Nikol %arma joga je nauka delanja sa ne+identi(ikovanjem! 1va (razu svi morate da zapamtite! Ne smete je promeniti u Bnauka delanja "ez identi(ikovanjaC! *ustina ideje karma joge je da se susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima! Zna#i, praktikovanjem karma+joge, #ovek ne tezi neprestano da iz"egne neprijatne stvari kao sto to ljudi o"i#no #ine! Zivot tre"a sresti sa ne+identi(ikovanjem! %ad je ovo mogu#e, zivot nam postaje u#itelj. ni u kakvom drugom smislu zivot ne moze postati u#itelj, jer zivot uzet sam za se"e je "esmislen, ali uzet kao vez"a on postaje u#itelj! Bilo sta sto deluje na "i#e odma' pove#ava nasu snagu! -zeti zivot sa ne+identi(ikovanjem ne zna#i prazno delanje, to zna#i delati iz stvarne osnove, iz #ilja i iz razumevanja ideja rada i zna#enja rada!

Nemogu#e je razumti zivot njime samim! -zet sam za se"e to je jedan gigantski mulj! Ne#im mora da se prekrije, sistemom ideja kao sto je rad, da "i imao "ilo kakav smisao! %arma joga daje zna#enje zivotu! 2li po se"i to nije dovoljno! *ve ideje rada su neop'odne da se trans(ormise zivot u smisao za #oveka! %ako #ovek moze da nadje svoj smisao= *vako je rodjen u ovaj svet sa jednom lek#ijom koju tre"a da nau#i sa stanovista rada, jedan zadatak da o"avi u vezi se"e i dok god ne po#ne to da uvidja, njegov zivot je zaista "esmislen! Moramo da se setimo ne#eg sto smo svi za"oravili! Zivot je veoma kratak: izgu"imo se"e vrlo rano u zivotu! Ne lutajte! *a"erite se i upitajte. *ta ja radim= Gde idem= Mislite sta morate da uradite pre nego sto je prekasno! Mislite sta je to vazno za vas na #emu tre"a da radite! *vako mora da razlikuje za se"i na #emu tre"a da radi, sta je razlog z"og #ega zivi svoj zivot! 6ovek se radja na ovoj planeti sa unutrsnjim zadatkomi zivot je tako organizovan da on nemoze da nadje se"i smisao zivota samo kroz zivot, ve# samo kroz sagledavanje sta je njegov unutrasnji zadatak! 9ad kaze da je svako rodjen u, i nalazi se u naj"oljim okolnostima u odnosu na njegov zadatak, i ako #ovek sretne rad njegovi uslovi su upravo naj"olji za svr'u rada! 2li naravno svako misli da samo kad "i mu okolnosti "ile druk#ije, sve "i "ilo lakse! 5o nije slu#aj! 9adjanje je iz sud"ine a ne slu#aja i sve sto sud"ina ima u vezi sa #ovekom i njegovom mogu#om evolu#ijom! 6ovek mora da radi uprkos okolnostima u kojima se zatekao! Biti rodjen siromasan podrazumeva tesko#e, a "iti rodjen "ogat takodje podrazumeva tesko#e! Zivot kakav je uvek ide druk#ije nego sto o#ekujemo i sve ide da tako kazemo unakrst! Da je zivot po se"i #ilj to ne"i "io slu#aj! 2li kad mislimo o nasim zivotima s stanovista da mi kao i svi drugi ljudi imamo glavnu stvar da razumemo i trns(ormisemo, #elo zna#enje egzisten#ije se menja! Zivot je veoma kratak+ momenat #on(uzije i z"rke, ali #ak i tako mogu#e je delovanjem rada da se u'vati od"lesak onoga na #emu #ovek tre"a da radi i sta #ovekova egzisten#ija ovde zaista zna#i! 1vaj rad, ako se pravilno ose#a i primenjuje, postepeno predo#ava sta #ovaek tre"a da radi, kakvu lek#iju ima da u#i, koja je glavna stvar u njemu koju tre"a da razume i trans(ormise! 1vo se zove Glavno 1"elezje! 2li #ovek ne moze da stigne do unutrasnje per#ep#ije glavnog o"elezja dok nije spreman za to! *va njegova odvojena posmatranja i #iljevi u vezi njegovog rada na se"i, ako su preduzeti iskreno #e postepeno da se kom"inuju i pokaza#e mu sta je to na #emu tre"a da radi i da#e mu razlog zasto je ovde na zemlji! 5o je iznalazenje sopstvenog smisla ili radije zna#enja sopstvene egzisten#ije! 2li napinjati se da nadjete svoju glavnu odliku direktno je "eskorisno! Morate vrlo posteno po#eti da radite na ovoj ili onoj stvari koju ste zapazili i da je iskreno zelite da promenite! )judi ose#aju rad #esto iskreno ali nikad ne pomisljaju da zapo#nu iskreno od ne#eg sto prime#uju u se"i i da rade na tom! 1ni 'o#e sve odjednom i "ez da plate!

2li ako po#nete da emo#ionalno ose#ate da zelite da spoznate svoju Glavnu 1dliku i zaista zelite da znate o njoj mozda #ete po#eti da 'vatate od"leske tog zna#enja! Nekad mozete da vidite glavnu odliku u drugim ljudima! -pitajte se. B*ta je to u ovoj oso"i sto "i ga u#inilo razli#itim kad "i se promenilo= Nekad mozete da vidite to u nekom drugom! & kad "iste samo mogli da vidite kako gresite u sopstvenom zivotu, kako uvek reagujete na isti na#in u odredjenim okolnostima, kad "iste iznenada u'vatili sliku ovoga , onda imate #ilj koji neizostavno vodi do glavne odlike! ,ide#ete da je to nesto o #emu ste uvek znali i sumnjali ali nikad niste zapravo prepoznali kao "as tu stvar! BZna#i to je to ustvari, sve vreme je to!C 1duvek ste znali ali niste pogodili da je to ta stvar koju tre"a promeniti! & vide#ete onda da ako mozete da promenite "as tu stvar, "i#te u stanju da promenite i druge stvari! Nakon provog uvida mozda neko vreme ne#ete "iti u stanju to ponovo da vidite! 1nda #ete videti opet! 5o je osovina na kojoj se vasa li#nost pokre#e, i to je pogresna osovina , tako da ako ne izgradite nesto iza vase li#nosti, ne mozete da nadjete se"e! 2li ako mozete da stekenete trag stvarnog ja povr' glavne odlike, vide#ete sta vas zivot #ini pogresnim! & ako ose#ate da je to otkri#e stvarno zna#enje zivota za vas, onda zivot vise nikad ne#e "iti "esmislen za vas! &spravno i pogresno! 5esko je ljudima, naro#ito ljudima koji su kristalizovani u nji'ovom smislu ispravnog i pogresnog, da s'vate da ne postoji apsolutno pogresno i ispravno, nego da su ispravno i pogresno relativni! )judi se uvrede kad im ovo kazete, naro#ito ljudi koji su dovoljno sujetni da misle da su u pravu! &spravno i pogresno zavise od tre#eg (aktora! $o se"i oni su samo suprotnosti, koja jedna drugu isklju#uju! 5re#i (aktor je cilj! 2ko je vas #ilj da idete u 7dim"urg, onda je ispravno da idete na sever a pogresno da idete na jug! Mnoge ne(leksi"ilne ideje ove vrste dominiraju ljudskim umom i #ine nji'ov razvoj sterilnim! Generalna (ormula#ija ispravnog i pogresnog u radu je da je ispravno sve sto vas "udi! 2li ova (ormula#ija za'teva veliko razumevanje da "i "ila s'va#ena! *amo+ *e#anje )judi misle o samo+se#anju, ali ga ne sprovode u delo! Neop'odno je zaustaviti lana# automatski' aso#ija#ija svaki dan! 1vo se moze u#initi unutrasnjim zaustavljanjem < tj zaustavljanjem svega, svi' misli itd! 5o je po#etak samo+se#anja! 2li ljudi, kao sto reko', i dalje misle o samo+se#anju ali ga nikad ne preduzimaju! Da "i se #ovek setio se"e #ovek mora da zaustavi sve i da se izdigne u potpunu tisinu i potpuni nestanak svi' o"i#ni' dozivljaja se"e! Za ovo je potre"no malo vremena! 2li ve#ina ljudi ne moze da odvoji ni jedan minut da to u#ini zato sto su ro"ovi svoji' masina , i tako zaro"ljeni i zalepljeni uz neprekidni i "eskorisni tok me'ani#ki' misli, negativni' emo#ijja, li#ni' ra#una itd! ,elika je steta,

pose"no danas, kad je spoljni 'ipnotizam zivota tako jak da ljudi #ak misle takve stvari kao sto su da #e rat da po"oljsa sve, da ljudi ne daju se"i prvi svesni sok! $omo# moze da stigne #oveka samo kao rezultat ovog soka! Ne moze dopreti do njega od poplave njegovi' li#ni' misli pro"lema i emo#ija! $omo# koja stize iz prav#a visi' #entara, ne moze da stigne do Drugog *tanja *vesti: ona moze samo da stigne dokle doseze 5re#e *tanje *vesti! Danas kad je toliko mnogo ljudi 'ipnotizovano ratom, ima vise snage dostupne u svetu nego u druga vremena za one koji je potre"uju, kad "i je samo mogli dosti#i! 2li ona ne moze "iti dosegnuta aso#ijativnim misljenjem koje samo drzi #oveka na istom nivou kao da stalno ponavlja. Bmoram da sko#imC ne s'vataju#i da ako zeli da stigne do viseg nivoa on uistinu mora da sko#i! Nema svr'e ponavljati Bmoram da se setim se"eC ja zapravo tre"a da ostvarim samo+ se#anje! 1vo predstavlja #entar nakon sto je stekao svoj negativni deo od kontakta sa zivotom! Na ovom mestu ne zelim nista vise da kazem o razli#itim delovima i aspektima 7mo#ionalnog #entra, izuzev da je polaziste o vasem li#nom razmisljanju na tu temu ideja da je sve u negativnom #entru radi na naopak na#in kao u rikver#u! -zmimo na primer sumnju! *umnja je emo#ionalno stanje kouje u"rzo uklju#uje negativni deo &ntelektualnog 6entar i vodi ka (ormiranju zaklju#aka negativne vrste! $oslednji put sam rekao da jednu stvar koju moramo da s'vatimo o &ntelektualnom 6entru je da svaka njegova strana, pozitivna ili negativna radi nezavisno da "i mogla da dodje do zaklju#ka! 1vo se mora jasno s'vatiti! 2ko se sumnja stvara u negativnom delu emo#ionalnog #entra jer je sumnja pre svegaemocija, koja #e zatim pokrenuti u rad negativnu stranu &ntelektualnog #entra, u kom slu#aju #e sve delovati da dokaze da je tvoja sumnja ispravna! $redpostavimo da se vasa sumnja iznenada promenila u pri'vatljiviju emo#iju time sto ste #uli nesto sto niste znali! *ta se dogadja= 5ada #e pozitivna strana intelektualnog #entra po#eti da radi i vasi zaklju##i #e "iti sasvim druga#iji! $oznat vam je izraz Bzelja je ota# misliC 2li to nije zadovoljavaju#a (ormula#ija! Bilo koje od vasi' emo#ionalni' stanja upravlja vasim misljenjem! 1vo je primer kako jedan #entar 'ipnotise drugi i otud pogresan rad #entara! Moramo stoga pokusati da nase misli oslo"odimo emo#ija kad smo negativni! 2li sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome potpunije za'teva dugo vreme! Doda#u jos re# dve o negativnim emo#ijama! 1ne su veoma mo#ne! Mogu svakog da zaraze! 5o je jedan od razloga sto su toliko vladaju#e i zasto ljudi vole da su negativni, jer tako mogu lako da povrede drugoga! *etimo se da u 9adu postoji jedna tako teska krilati#a < ako ste negativni to je uvek vasa greska! 5o je tesko da se s'vati! -vek izgleda da je to greska nekog drugog! 5akodje to oduzima toliko energije koju "eskorisno rasipa da ljudi #esto postaju "olesni usled toga! & napokon, ako #ovek ima znatne negativne emo#ije i negativno misljenje to je veoma opasno stanje da se u njemu "ude! 2ko #ovek radi na per#ep#iji svog

emo#ionalnog #entra otkri#e da #eo njegov zivot do"ija novo zna#enje i dozive#e momente "udjenja kakve nikad ne#e za"oraviti a zatim #e uvideti sta zna#i kad 7mo#ionalni #entar radi pravilno! 2li sam to ne moze da uradi! *amo kroz novu snagu i kroz nove ideje i kroz novi pogled na se"e to moze da po#ne da "ude mogu#e! *vi napori o kojima 9ad govori su neop'odni, a naro#ito samo+se#anje, i #ela pozadina 9ada takodje mora da se ose#a takodje! 2$ "omentar o naporu Berdlip, ecembar 19, 1941 Deo & < %ad #ovek u ovom radu prestane da #ini "ilo kakav napor, #esto se kaze da on luta! )utati zna#i nemati prava#! - drugim slu#ajevima kaze se da je zaspao, utonuo u san! -tonuti u san u radu zna#i jednostavno za"oraviti na 9ad! Na primer #ovek moze "iti toliko zagnjuren u zivot da za"oravlja sve sto je u vezi sa radom! 1n tada ne samo da luta nego spava! - ovoj diskusiji govori#u o naporu u 9adu! 9ad zavisi od napora! Zasnovan je na naporu odredjene vrste! $re svega napor se deli na dve vrste, me'ani#ki i svesni! - opstem smislu me'ani#ki napor je ono sto moramo da radimo, ono na sta nas zivot tera! *ve zivotinje, #ela priroda, sav organski zivot, od kojeg smo mi mali deo, mora da #ini me'ani#ki napor, jer se takvim naporom prilagodjavamo zivotu! *vesni napor zna#i da nesto nije neop'odno za zivot i nije uzrokovano zivotom! 5j! zivot ga ne uzrokuje, njegov uzrok i poreklo nije u zivotu! 5o zna#i da je neki drugi izvor a ne zivotni interesi neop'odan da "i se svesni napor preduzeo, kroz koji izvor taj svesni napor postaje mogu#! Dali ste se ikad upitali dali postoje uti#aji koji ne pripadaju zivotu i koji dolaze iz drugog izvora= Dozvolite da vas podsetim o tome sta ovo u#enje kaze! $ostoje dve vrste uti#aja u zivotu kao takvom koji su nazvani 2 i B uti#aji! 2 uti#aju nastaju u samom zivotu sudaranjem, tenzijom i trvenjem, zavistima, mrznjama am"i#ijama, ratovima, zlo#inima, trgovinom, interesima zakonima itd! 2li B uti#aju postoje u zivotu i oni govore drugi jezik jer je nji'ov izvor izvan zivota tj iz 6 uti#aja tj od ljudi koji su prosli individualnu evolu#iju! 6 uti#aji ne dolaze iz kruga me'ani#kog #ove#anstva+ ve# od kruga svesnog #ove#anstva! 2li za 6 uti#aje je nemogu#ae da nas stignu direktno! 1ni ne"i "ili s'va#eni! 1ni imaju drugi jezik, jedan koji moramo polako da nau#imo! Zivot i' menja u B uti#aje! 2li poenta je da je ovaj sistem zasnovan u #elosti na postojanju ovi' drugi' uti#aja, razli#iti' od zivota, zvani' B uti#aji i 6 uti#aji tj! na 6 uti#ajima! Zato moramo da nau#imo novi jezik! Morate da razumete da kad #ovek ne"i imao unutrasnju skrivenu sud"inu , kad #ovek ne"i "io semenka, i #esto veoma nesre#an, ne"i "ilo ni#ega za njega izuzev zivota i njegovi' interesa! 2li #ovekova unutrasnja sud"ina ne lezi u zivotu ! 5o seme, koje je #ovek, je u stanju da se razvije sopstvenom evolu#ijom i samo odredjena vrsta svetolosti i toplote moze da ga razvija, ne svetlost i toplota sun#a koje upravlja spoljnim zivotom i koja je njegov izvor! *ve ovo ovde kazem jer dok god dve sud"ine #oveka nisu (ormulisane u vasim glavama, tesko je razumeti o

#emu se rad sastoji! 9ad je ono sto se zove cetvrti pravac, pose"an od pred'odna tri pravca! 5aj prava# vodi kroz zivot, i #ovek mora da zna kako da ide kroz zivot i da ga koristi da od zivota do"ije ono sto mu tre"a a da isto vreme "ude u radu! 1vo je samo mogu#e za neke ljude naime Bdo"ri doma#iniC < oni koji svoju ulogu u zivotu ispunjavaju ali ne veruju u zivot! Morate da s'vatite da morate da koristite zivot koliko god mozete za iskustvo! 2li ne smete da verujete u zivot i da se u njemu izgu"ite i misliti da svi #iljevi leze u zivotnom iskustvu! *vesni napor je napor #oveka da se pro"udi iz sna koji zivot indukuje u ljude! %ao sto znate nije u interesu prirode da se #ovek pro"udi jer onda prestaje da sluzi prirodi! 5akvi "i napori "ili nemogu#i da je #ovek samo proizvod prirode, #ija je jedina svr'a da se prilagodi zivotu! Zasto ovo kazem u ovom trenutku je da ako sami ne vidite da u zivotu postoje dve razli#ite vrste uti#aja, dve vrste stvari, dve vrste literature, dve vrste istorijski' li#nosti, onda #e "iti nemogu#e da u#inite svesne napore izvan odredjenog stepena! 5o je zato sto u ulaganju napora li#nog rada, emo#ionalni #entar mora da se otvori i mora da angazuje pravi deo. a ako je samo okrenut zivotu li#nim am"i#ijama itd, ne moze da se usmeri u pravilno delanje! $rilikom ulaganja napora neop'odno je imati u vidu iz kog dela #oveka dolazi napor! 6ovek moze da #ini napor protiv javni' izrazavanja negativni' emo#ija na primer stra' da ne ispadne "udala pred drugima, da ne izgu"i posao itd! 5o je me'an#ki napor! 6im dodje ku#i izrazi#e svoje negativne emo#ije! *vestan napor se sasvim razlikuje i poti#e iz drugog dela! %ad #ovaek ose#a postojanje 2 i B uti#aja i s'vata da 6 uti#aji mora da postoje van zivota, da "i uzeo u o"zir B uti#aje iz zivota on po#inje da ose#a postojanje ne#eg viseg nego sto je on sam! 1vo po#inje da "udi emo#ionalni #entar i da #ini svesni napor mogu#im! - suprotnom #ovek #e samo ose#ati emo#ije i osta#e u uzanoj zoni se"e samog! Najvazniji svesni napor je da se setite se"e! 1vo je uvek tesko jer smo za"oravili se"e odavno ali je sasvim nemogu#e ako #ovek nema smisao za vise uti#aje i ne moze da uvidi razliku izmedju 2 i B uti#aja u zivotu! *amo<se#anje mora da ima emo#ionalni (aktor ne od se"e ne od li#nosti ve# od ne#eg du"ljeg ili ako vise volite od ne#eg iznad o"i#nog se"e! 8aktor volje ulazi u samo+se#anje ne samo+volja ve# svesna volja! $ostoje dve strane u radu gde napor moze "iti u#injen i to su dve jedine strane na kojima #ovek moze da evoluira! $rva je na strani znanja i u slu#aju rada, napor lezi u misljenju o idejama i (ormiranju #ovekove sopstvene intimne i unutrasnje veze sa zna#enjem i nema ni#eg vaznijeg od #ega i sa #im tre"a po#eti! 6ovek mora da misli, spekulise, razmislja, pretresa na svoj sopstveni na#in zamislja i (ormira svoje (anatazije svoj sopstveni smisao rada kao izovrno polaziste u se"i! ;er kad jednom zasnuje polaziste, ako je pogresno moze "iti modi(ikovano!

9ad moze da osvetljava um! Drugi napor je na strani "i#a! Napori na strani znanja su razli#iti od napora na strani "i#a! 5o moze svako za se"e sasvim je lako uo#iti! 6ovek se moze razviti u dva prav#a i samo dva na strani znanja i na strani "i#a! ;edino sto oni moraju da idu ruku pod ruku! 9ezultat je shvatanje! %ao sto je ranije re#eno rad mora "iti zasnovan na razumevanju! 6ovek se tome ne moze prilagoditi, onako kako se prilagodjava zivotu van se"e! Ne postoji nista "olje #emu tre"a teziti u dugoro#nom smislu nego sto je razumevanje! 6ovek jeste njegovo razumevanje! Danas zelim da govorim samo o naporima na strani bica! Napori usmereni na #ovekovo "i#e se razlikuju kao sto je re#eno od napora usmereni' na razmisljanje o ovom sistemu! Dve strane #oveka, strana njegovog znanja i strana njegovog "i#a moraju "iti ujedinjene da o"razuju razumevanje! 1vaj rad nam daje vise znanja nego sto imamo "i#a da ga primimo! 2li veoma je tesko da se ujedini znanje sa "i#em! 6elokupni zadatak je da se to postigne i prva nuznost je da se vrednuje znanje tj da ga se voli, zeli, da se ima potre"a za njim! Znanje moze samo da ujedinjuje "i#e kroz neku emo#iju, zelju, volju! 6ovek mora da zeli ono sto zna! - suprotnom znanje se ne moze ujediniti sa "i#em! Ne mozete raditi na svom "i#u nezavisno od znanja ovog sistema dok god ne primenjujete to znanje na "i#e a na svoje "i#e ga ne mozete primeniti tj ne moze da udje u vasu volju i da postane vasa volja i tako deluje na vas ako ga ne vrednujete i ako ga ne zelite! 6ovekovo o"i#no stanje je da ne zeli ono sto zna! Delamo iz naseg stanja "i#a a ne znanja! Nasa volja dela i nasa volja se radja iz naseg nivoa "i#a! 5ako #ovek zna "olje ali ne radi "olje, dok god je u tom stanju, on nema jedinstvo u se"i i tako nema razumevanje jer su u njemu dve odvojene stvari! Da "i znanje delovalo na "i#e mora postojati zelja i radost ili zadovoljstvo idejama rada jer nista ne moze da predje stranu znanja u stranu "i#a "ez zelje ili zadovoljstva ili teznje tj! "ez volje! 1nda #e #ovek zeleti da zivi sa onim sto zna, da zivi svoje znanje i njegova volja i njegovo znanje #e po#eti da se prepli#u! Bas ovde vrednovanje rada i njegova pozadina u nama ima svoju ulogu! *ve u radu po#inje od vrednovanja a to zna#i zeleti nesto, jer ne vrednujete nesto ako ga ne zelite! 1vo donosi volju i kroz volju, kroz voljnost, po#injete da primenjujete znanje na vase "i#e! 2ko primenjujete, onda #e vase znanje da po#ne da se pretvara u razumevanje kroz jedinstvo izmedju volje i vaseg "i#a i znanja i vaseg uma! %ao sto znate razuemevanje je de(inisano jasnao ovim sistemom! 9azumevanje je aritmeti#ka sredina izmedju znanja i vaseg "i#a! *toga vidite da imati znanje ovi' ideja nije dovoljno! )ako je videti kad #ovek ima samo znanje a ne i razumevanje rada: ako je samo znanje govori#e iz se#anja! *to se ti#e napora "i#a! *vako mora da preduzme svestan napor na svom "i#u svaki dan, a naro#ito u ono do"a kad svi idu u san! 2ko zelite da vam zivot "ude u#itelj, onda kao sto smo rekli u pred'odnom predavanju, morate da vez"ate ne+identi(ikovanje sa onim sto vam zivot donosi, prijatno ili neprijatno odredjeno vreme svakog dana! Zivot trazi me'ani#ke napore, ali ako praktikujete ne+identi(ikovanje to postaje svestan napor! 9adite to samo za neko vreme+ re#imo jedan sat+ i "udite svesni i posmatrajte se"e pazljivo! Na primer dajte se"i za #ilj da

ni#emu ne prigovorite jedan sat! 1vo vam pomaze da vidite sta ne+identi(ikovanje zna#i! $osle mozete da se opustite u odnosu na rad i da radite sta 'o#ete da tako kazem! 2li ili radite ili nemojte ali znajte sta radite! Nemojte da o"itavate izmedju #entara! Ne lutajte z"og nedostatka mentalne direk#ije i za ovaj period nemojte da zaspite! 9elaksirati se ne zna#i nuzno spavati! *to se ti#e rada na pose"nim stvarima u se"i i ulaganja napora u vezi sa tim, tj na strani vaseg "i#a, na li#nosti kakva ste ili u odnosu na na#in na koji regujete! $re svega uzmite vas negativni deo tj! vase dnevne negativne emo#ije! $okusajte prvo da vidite da ste negativni i da to primetite! 1vo po se"i pomaze! %ao sto znate potre"an je drugi da "iste postali negativni! *toga se upitajte neka od ovi' pitanja. 1! dali mislim da me neko lose tretira= 2! jesam li lju"omoran na nekog= 3! da li je to me'ani#ko Bne volimC=

1vo pomaze da (ormilistete svoju situa#iju se"i! *ad pokusajte da (ormulisete odgovore za se"e! 1nda pokusajte da uvidite sta uvazavanje spoljnog zna#i! -vazavanje spoljnog zna#i stavljanje se"e u polozaj drugog i uvidjanje njegovi' tesko#a! 5o je jedan od o"lika trans(ormisanja zivota! *ada postanite oso"a koja mislite da vas je lose tretirala ili oso"a na koju ste lju"omorni itd! $okusajte da to u#inite iskreno! 5o za'teva svestan napor! ,izualizujte se"e kao oso"u i o"rnite polozaj tj postanite oso"a koju ne volite ili mrzite ili kritikujete i odatle posmatrate tu drugu oso"u tj se"e! $osledi#a #e "iti da #e vas ovo "rzo izle#iti ako to mozete da uradite! 2li ako ste u zlom stanju negativni' emo#ija, kako sto smo neprekidno, nista vam ne#e pomo#i izuzev realiza#ije kakvi ste ustvari+ tj to zlo koje imate u se"i i kakvi ste zapravo! 1vo je "olno! 2li ne mozemo da se promenimo "ez "ola! 9ad je ogledalo i svako u njemu moze da vam pomogne da se vidite u drugima i da druge vidite u se"i! -vazavanje spoljnog je glavni na#in da se "ori sa negativnim emo#ijama! 2li mora se do"ro razumeti sta se ovde misli! 5o zavisi od vizualiza#ije! -vazavanje spoljnog uzima vreme! 5esko ga je raditi iskreno tj ispravno! -vek za'teva veoma veliki napor da se uradi! 2li ono deluje direktno na "i#e! Neki misle da je nemogu#e jer ne mogu da zamisle da mogu da "udu neko drugi, pose"no ako se gnusaju te oso"e! 1vo #ini da im rad posle nekog vremena postaje tezak! 9azmotrimo sada napore na depresiji! Depresija nije isto sto i "iti negativan! 5re"a primetiti jednu interesantnu stvar u vezi depresije+ ona pogadja sve #entre, #ak i instinktivni #entar! Depresija ne nastaje samo od gu"itka nade i vere u "udu#nosti iako je to glavni uzrok! Moze

nastati jednostavno od nedostatka napora "ilo koje vrste tako da su #entri zapuseni, a s druge strane, to stanje "ez o"zira kako uzrokovano, je jedno od oni' koje energiju u #entrima #ini "ajatom! Moze nastati jednostavno iz slike o se"i, onako kako #ovek zamislja da je stalno, re#imo, uspesan, i nalazi da nije! 2li "ez o"zira sta da je uzrok, stanje depresije mora "iiti prepoznato i sve vrste napora ulozene da se prevazidje! %azemnapor jer jedino napor menja stanje, #ak i napor da se urade male o"i#ne neop'odne stvari! 2li samo je svesni napor da se #ovek seti se"e koji #e vas momentalno podi#i iz depresije! 5o je zato sto samo svesni napor dovodi do oni' BjaC koji rade to jest medju one jaC koji ose#aju uti#aje rada i dalje od oni' BjaC iz spoljnjeg zivota u kojima je depresija #entrirana! & ovde moram da dodam da morate da se "orite za odrzite rad u se"i! Morate da se "orite u svom razumu za rad, da ga odrzavate u zivotu, jer u suprotnom po#inje da se 'ladi! -zmimo pitanje svesnog napora na mehanicnosti! 5o je veoma veliko pitanje! $o#nimo sagovorom spoljnjim i unutrasnjim! Govor je najme'ani#nija stvar u #oveku! Zapamitite da to ne zna#i samo govor u vremenu nego i naknadni! Moram da vas upozorim da je uvek lako videti kad #ovek lose govori! & govor nije samo izgovaranje re#i nego i pisanje i izrazavanje intona#ijom, gestikula#ijom, naznakama i tome sli#no! Naznake su u govoru losi primeri pogresnog govora! Napokon to zna#i govorenje u se"i! $okusajte da razmislite sta ste kazali u toku dana a onda razmislite o pravilima! )judi jedni druge zaraze losim govorom, jedan po drugog su opasni! & zapamtite da ono sto kazem nekima od vas privatno nije za diskusiju! 5o je de(initivno pravilo! -zmimo za primer drugu me'ani#ku naviku osim govorenja! $re svega morate da zapazite dali je to losa navika tj da li vas gura u san! $otoje do"re navike koje su me'ani#ke ali zasto "ismo i' menjali= 9azlikujte izmedju do"ri' i losi' me'ani#ki' navika! Zapazite jasne primere, lenjost, po'lepa itd! $okusajte da i' zakratko prevazidjete, tj dok imate snage za to! Nikad ne navaljujte na se"e preko momenta korisnosti jer onda napor pestaje da "ude svestan i postaje me'ani#an! *ve vremenom postaje me'ani#no! Zapamtite to! *ve sto radite svesno je sa#uvano za vas. sve sto radite me'ani#ki, posto to niste vi uradili, je izgu"ljeno! *toga napor mora "iti svestan! -stvari ne postoji takva stvar koja "i se zvala me'anik#i napori u 9adu! 1ni pripadaju zivotu! $ostoji vrsta napora u radu koji se zovu napori da se zao"idje napor! 5o zna#i da ljudi prave razne vrste "eskorisni' i nepotre"ni' napora i iz"egavaju napor koji se trazi! *e#ate se klovna u #irkusu! 1n juri da o"avi stotine nepotre"ni' stvari! 5aj klovn smi mi sami! 2li, o "eskorisnim naporima, slede#i put! 2% "omentar o naporu Berdlip, &anuar !, 1942 Deo && < %roz #elokupan 9ad, na svakoj njegovoj strani napor secanja mora se preduzimati! *e#anje lezi u sva tri #entra! $redpostavimo da #ovek dostize stanje u 9adu u kojem ose#a neop'odnost da opredeli #ilj, na osnovu onog sto je zapazio u se"i! 1n opredeljuje #ilj i onda odlu#uje da ga se drzi! 2li da "i ga se drzao, mora da se seti! Ne samo da mora se seti sta je njegov #ilj, nego mora da zna zasto je taj #ilj se"i postavio i sta ga je navelo da odlu#i da ga

zadrzi! 2ko ga se samo se#a, svog #ilja, kao re#i, kao iskaza < naime, da je njegov #ilj da ovo ili ono ne radi, da ne reaguje na ovaj ili onaj na#in < jer nasi #iljevi u prvo vreme tre"a da se odnose na uzdrzavanja od cinjenja < nije dovoljno! 1n se samo se#a u malom delu svog &ntelektualnog #entra! *etiti se na stvarni na#in zna#i morati i#i nazad i re+kreirati situa#iju u kojoj je stvorio svoj #ilj i da misli o njenom zna#enju i re+osetiti okolnosti kad je odlu#io da ga zadrzi itd! $uno se#anje je :itanje sva tri #entra u radu zajedno i #ilj uklju#uje sva tri! ;er ako #ovek tre"a da radi protiv ne#eg u se"i, ta stvar, ma koja da je "i#e predstavljena u &ntelektualnom 6entru, i u 7mo#ionalnom 6entru i u $okretskom 6entru, i odrzavanje #ilja uklju#uje sva tri, i se#anje #e takodje da uklju#uje sva tri #entra! 6ine#i napor u nekom delu se"e, kao sto je odredjena vrsta negativnosti, zapamtite da se sve u #oveku odvija u #iklusima+ sve dolazi na red u odredjenim intervalima! Ne radi se o tome da su ti intervali regularni, nego da se stvari ponavljaju ili vra#aju, interno nekad ranije nekad kasnije! 9adi se o tome da posmatranjem, #ovek zapaza i pamti da je nesto tako, i u tom smislu moze da stekne odredjeno predvidjanje i da se"i zada sok pe odredjenog raspolozenja, neko stanje u njemu je zapo#elo na pravilan na#in! 1vo pripada ideji o #injenju napora u pravom trenutku! ;ednom kad je odredjeno stanje ili raspolozenje itd stekne dovoljno snage, tesko je ili nemogu#e zaustaviti ga tj suvise je kasno! 2li ako je samo+posmatranje razvilo to pose"no se#anje se"e koje rezultira iz njega @ i moze samo odatle da rezultiraA onda ako je to novo se#anje na se"e dovoljno jako onda imate uporiste, iz kojeg se moze #initi napor nad nekim "eskorisnim stanjem, kad po#ne da se vra#a! 5j prepoznajete ga! 2ko stvarno po#inje da vam se gadi, onda #ete imati jednu emo#iju koja #e pomo#i vasem pam#enju i misljenju! 5o #e pomo#i, a takodje #e vam pomo#i da se posmatrate vise+naime, da stanja po#inju ranije nego sto mislite, u nekim sitni#ama koje ranije niste dovodili u vezu sa tim, kao sto je po#etak koris#enja odredjeni' (raza ili u laganoj promeni ose#anja prema drugima i sli#no! $unije zapazanje moze da nam pomogne da prepoznamo stanja depresije i da i' razlikujemo od negativni' stanja! Depresija se razlikuje od negativnosti! $okusajte da uvidite istinu o ovome za se"e! Zapazite da je to tako! - pred'odnom listu, i ako niste primetili da je depresija razli#ito od i "iti negativan, onda ne mozete da vidite sta se ovde misli! Biti depresivan #esto se dogadja ljudima koji zele da misle da su neprekidno radosni veseli i sre#ni! Bilo kako, to nije isto sto i "iti negativan! *amo+posmatranje i se#anje na #ovekovo stanje depresije je najvaznije, jer dok god #ovek ne prepoznaje depresiju za ono sto ona jeste, moze da ulaze pogresnu vrstu napora! *amo razumevanjem takvi' stanja #ovek moze da radi na njima na pravi na#in! Depresija je #esto rezultat "olesti, ili ustvari, akd je #ovek polestan mugu#nost da je i depresivan je prisutna! Biti "olestan smanjuje vitalnost! 5o nije prava depresija ali je z"og #injeni#e da kad instinktivni #entar, koji regulise unutrasnji rad organizma i njegove 'emije, tre"a da se suo#i sa "oles#u, uzima od drugi' #entara, "as kao sto i u ratu nova# dolazi sa razni' strana! *vi ste #uli kako &nstinktivni #entar pozajmljuje uglavnom prvo iz "anke

Bpokreta#kog #entraC, onda od 7mo#ionalnog #entra a onda od &ntelektualnog #entra! 2li ovo nije nuzno samo za se"e depresija: to je deprimirana vitalnost, i ako je #ovek oprezan i ostane pasivan u odnosu na to i da se ne poistoveti sa tim kad zapo#ne, ako #ovek nista ne o#ekuje i miran je i mali u se"i, nem ora da "ude depresija, tj! gu"itak nade , itome sli#no+ ali samo u stanju u kojem #ovek ne sme da misli, i mora da ostane miran i ti' u se"i! $ostoje naravno ritmi#ne izmene u telu koje vode depresiji! 6ovek mora da nau#i da u "olesti i takvim stanjima promenjene vitalnosti videti gde se #ovek u se"i nalazi, i sta moze da u#ini, sta je zatvoreno a sta je otvoreno! 1#ekivati da se "ude kao i o"i#no kad je #ovek "olestan #e u#initi #oveka deprimiranim! 5o je pogresan stav! Biti unutra miran, prestati zamisljati, prestati se zaliti, opustiti se, s'vatiti da je #ovek "olestan i da ima malo raspolozive energije je pravi pristup! Za razliku od depresije, negativna emo#iju uvek uzrokuje druga oso"a! Druga oso"a ne mora "iti prisutna! - #oveku postoji imagina#ija koja deluje umesto! &magina#ija nas #ini negativnima+ se#anje nas #ini negativnim+ ali uvek je to ili imagina#ija ili se#anje na nekuosobu! %ad se negativna emo#ija radja iz iamgina#ije ili se#anja to je o"i#no ponavljanje onog sto je ve# ose#ano ranije o oso"i u pitanju, i posle nekog vremena mogu#e je posmatrati ga kad prvo po#inje, u kom slu#aju moze "iti odvojeno pre nego sto dostigne svoju punu snagu! %ad ste Bdivlje negativniC kao sto neko re#e, ne moze se u#initi mnogo! Zasto= Zato sto ne zelite i ve#ina nas voli da "ude divlje negativna u momentu! Morate da razumete da ljudi vole da su negativni, da ose#aju da pate, i tome sli#no! 5o je sve sto mozemo da kazemo! 2li morate to da vidite! ,eliko trvenje je optre"no tokom dugog perioda da "iste po#eli da ne volite da ste negativni! 5ako je lako "iti negativan+ u tome je pro"lem! *amo vi sami, u vasim najdu"ljim mislima i razumevanju i ose#anju mozete da se izvadite iz rupe negativni' stanja, svetlos#u svesti i #iljem! ;edno od najoz"iljniji' negativni' stanja moze "iti rezultat dugoro#nog samo+sazaljenja, koje pose"no moze da vodi gu"itku snage da se ulozi napor! 6ak i naj"laze samo+sazaljenje je negativno po "oji! Moze da se pretvori u lju"av sa so"om ali je negativno i ima "oju i ukus negativne emo#ije, ako #ovek pokusa da ga posmatra! %ad smo moja zena i ja "ili u 8ran#uskoj G je reako. B2ko ne"udte sazaljevali se"e, ja #u da vas sazaljevamC! $as kad se nekad opere sazaljeva samog se"e! *ta radi= %oristi priliku < sko#i na vas krevet iako zna da ne sme! Bio je jedan pas u 8ran#uskoj zvani CkakvasL+ to jest, Ckakav jesiL! 5re"a s'vatiti je da svako ima sklonost da zali se"e, "ogat ili siromasan, u "raku ili slo"odan, uspesan ili propao! %ad #ovek zali se"e on ose#a da su mu duzni < kao pas! 2ko mislite da vam je neko duzan onda nikad ne#ete stvarno po#eti da radite na se"i! %ako "iste pa mogli= Morate da ose#ate da dugujete! -#initi napor raditi na se"i vi morate da zapravo ose#ate da nesto nije u redu sa vama! 1"i#no uzme godina i godina pre nego sto #ovek #ak po#ne da vid ov osa "ilo kakvim uverenjem! 9ad mora da prodre kroz slojeve i slojeve sujete, neznanja, samozadovoljstva, samoza"orava, samolju"lja, samozasluge i sli#no! &pak on moze

da prodre! 2li pre nego sto se to dogodi, prvi znak je o"i#noda #ovek ojednom po#inje da s'vata da rad govori o ne#em stvarnom i pokazuje znake da se o idejama razmislja! $rva promena je u razumu +tj! misliti druga#ije! 5o je metanoja! < - jevandjeljima pogresno prevdena kao CpokajanjeL! 5o se zove C"udjenje ,oza#a! L u radu! $o#inje sa uvidjanjem sopstvene situa#ije! Morate da s'vatite da ovo nije u"i#ajeno! );udi retko zapravo misle o radu za se"e+ mislim, kao da im zivot o tome zavisi! 5o je zato sto oni ne ose#aju tako #esto da nesto nije u redu sa njima, iako su sigurni da drugi grese! 5o je kao #ovek koji je postao kratkovid i od"ija da nosi nao#ari, govore#i da nista nije s njim, ali je nevolja u tome sto su od nedavno papiri tako lose odstampani! Govorim o koraku koji se mora preduzeti! Dok god #ovek misli na isnit na#in i ose#a na isti na#in #ovek je me'ani#an! 6ovek je masina, znate < ali #ovek zamislja druk#ije! Nas zivot nije ak#ija kakvu zamisljamo, ve# reak#ija: i reagujemo na stvari na isti me'ani#ki na#in svaki put ponovo! *amo ako #ovek vidi da je masina, prvo u ovom malm smislu, onda u nekom drugom malom smislu, takoda #ovek moze da stekne pravu emo#iju da mu pomogne da menja! *re#om u nama ima nesto sto mrzi me'ani#nost ali to je uspavano nasom imagina#ijom da smo mi sasvim svesni i da uvek postupamo iz volje, i svesti i jednog postojanog ja i uvek znamo sta radimo i govorimo i mislimo i tome sli#no! *amo svesnim naporom #ovek moze da uvidi svoju me'ani#nost i ovaj napor mora "iti ulozen ka de(initivnoj stvari, de(initivnooj reak#iji, nesto prakti#no i jasno i odredjeno! -zeti ga kao teoriju je gore od "eskorisnog! %ad #ovek jednom s'vati da je me'ani#an u nekom odredjenom smislu, to ustvari zadaje soko+ ustvari, to je momenat samo+ se#anja! 9aditi protiv me'ani#nosti za'teva napor samo+posmatranja! 9azlog z"og kojeg reagujemo na stvari na isti me'ani#ki na#in svaki put ponovo je z"og veza i aso#ija#ija u nasim #entrima i izmedju nji'! 2li mi toga nismo svesni dok ne posmatramo nase #entre! Da "i se #ovek promenio neop'odno je da se postigne da #entri rade na novi na#in! -zmimo jedan primer. predpostavimo da se uvek iznervirate kad ne mozete nesto da nadjete! Dali je to me'ani#no ili ne= Da to je me'ani#ka reak#ija koja #e se uredno ponavljati dok je ne osvetlite svetlos#u svesti! *vest je ta koja nas menja! $rvo je napor samo+posmatranja potre"an! $redpostavimo da zapazate kako postajete negativni ako ne mozete nesto da nadjete! 5o je prvi napor i on pripada genralnom naporu samo+posmatranja < jo jest, postajanja svesnijim, prime#ivanjem se"e a ne samo uvek uzimati se"e kao datost! *lede#e, posmatrajte svoje misli! %oja vam misao dolazi uvek u pamet kad trazite nesto sto ne mozete da nadjete! 1nda posmatrajte ose#anje: primetite ga osetite ga! 1"ratite paznju na svoje kretnje, izraze, itged! *lede#i put #e "iti teze reagovati me'ani#ki kad nesto izgu"ite! *ta #e vam pomo#i= 9ad koji ste pred'odno o"avili na toj me'ani#koj reak#iji < naime, napor da se "ude vise svestan! *ve sto uradimo svesno ostaje za nas: sve sto radimo me'ani#ki je izgu"ljeno za nas!

>

>

>

$osto #emo da govorimo o kosmoloskoj strani 9ada, moram nesto da kazem unapred o odnosu svesnog napora, ili napora u 9adu, sa me'ani#kim naporom , ili naporom u zivotu! 9ad je vertikalan u odnosu na zivot! *vi 9adni naporisu da #oveka podignu na visi nivo, a visi nivo je njemu vertikalan tj iznad njega! -zmimo taj sim"ol, koji #oveku daje zna#enje krsta! ,ertikalna linija je linika koj predstavlja razli#ite nivoe "i#a, ne samo #oveka, nego i samog svemira! ?orizontalna linija, povu#ena pod pravim uglom kaosto je 2B, prese#aju#i verrtikalnu liniju u 6, #e predstavljati #ovekov zivot u vremenu na nivou "i#a predstavljenom u ta#ki 6! Napor koji #inimo iz uzroka i posledi#e u vremenu, tj !me'ani#ki napor, lezi duz 2B! ,ertikalna linija predstavlja prava# napora razli#it od onogu#injenog u vremenu! #uli ste da visi #entri svesti su "ezvvr(emeni tj! "ez iakavog ose#aja za vreme! $okret duz vertikalne linije je vanvremen! ,ise stanje #oveka ne lezi duz linija 2B, ve# iznad #oveka, < neime, na vertikal noj liniji! 1va linija daje smisao svim stvarima! 1na predstavlja ve#itu skalu zna#enja! $ristupaju#i kosmoloskoj strani ovog u#enkja moramo da razumemo da je jedan esen#ijalni deo mentalnog aparatat ovog sistema i "ez njega u#enje "i moglo da se pravilno (ormira i poveze u razli#itim delovima uma kao instrument za prijem uti#aja koji dolaze iz visi' #entara! 2li namaam da pomognem koliko god je to mogu#e, u (ormi komentara da vam kosmolosku stranu pri"lizimo tako da neka zna#enja po#inju da uti#u na vas! %osmoloska strana je vrlo mo#na stvar, ali ako nema pokusaja da se o njoj misli, njena sila ne#e uti#ati na oso"u i on tako ne#e ose#ati rad mnogo izvan svog ograni#enog samo+interesa! $oksajte da mislite o ovoj vertikalnoj strani! Mozemo da razumemo -zrok i $osledi#u u vrmenenu! - vremenu uzrok uvek dolazi ispred posledi#e! 2li uzrok nije samo u proslom vremenu! -zrok moze "iti iznad i ispod nas! - primeru uzmimo ta"li#u kosmosa od zemlje nanize! %osmos Zemlje %osmos 1rganskog zivota %osmos #oveka %osmos #elija

%osmos molekula %osmos atoma ,idite kako 6ovek nije slo"odan, jer je minijaturni deo kosmosa organskog zivota i sa#injen je od minijatuirni' delova koji pripadaju kosmosu #elija, koji je sa#injen od minijaturni' delova, naime molekula i tako dalje! 6ovek je sa#injen od #elija, koje pripadaju sopstvenom kosmosu! 2li #voek je deo 1rganskog zivota! 2ko organski zivvot umre, #ovek koji je njegov deo #e umreti! 2 ako kosmos ispod #oveka < mnostvo #elija umre, #ovek #e prestati da postoji! 1vaj vertiklni poredak je stalan! 5o je vertikalni uzrok i posledi#a! &li mozete ga nazvati trajnim poretkom, trajnim odnosom, ili uzajamnim uklapanjem svi' stvari! Dali kazete poredak, trajni aranzman, ili odnos itd za sada nije od zna#aja! 1no sto tre"a da uvidite je da poredak nije u vremenu ve# da se vreme kre#e kroz poredak! Dozvolite da vam pokazem kako vertikalni urzrok moze "iti posmatran! 2ko po#nete da posmatrate vide#ete da postoje dve vrste i dva porekla onog sto zovemo uzrok! -zmimo na primer #iglu! *ta je vertikalni uzrok #igle= Zidar %u#a 6igla 6igla ne"i "ila na#injena kad ne"i "ilo ideje ku#e, stoga, u vertikalnom zna#enju,ku#a je uzrok #igle! 2li u vremenskom zna#enju @'orizontalnom u vremenuA #iglana je uzrok! Zidar %u#a 6iglana vestina pravljenja #igleJJJJ6iglaJJJJJJJJJJJJvreme 6igla pravi ku#u u vremenu! 2li ku#a #ini #iglu u vertikalnoj skali zna#enja!

6ovek, kao sto je re#eno, stoji tako, u #entru %rsta! 1n ima vertikalno zna#enje i vremensko zna#enje! ,remenski uzrok #oveka je proslost u ,remenu. vertikalni uzrok #oveka je njegovo zna#enje, a njegovo zna#enje #e "iti nivo "i#a kojem pripada! &znad $roslostQQQQQQQQQQQQQQQQQQ*adasnjostQQQQQQQQQQQQQQQQQBudu#nost &spod 6uli ste da vas nivo "i#a privla#i vas zivot! 5o zna#i vas zivot #e "iti primeren vasem nivou "i#a! Nivoi "i#a mogu "iti predstavljeni kao ta#ke na vertikalnoj liniji koje (ormiraju zivot na 'orizontalnoj liniji! 2ko se vas nivo "i#a menja 'orizontalna linija #e pro#i kroz drugu ta#ku na vertikalnoj liniji! Zelim da uvidite opsti prin#ip koji je sadrzan u ovim ilustra#ijama, ne da i' poredimo, ve# da s'vatimo ideju iza nji'! Nastavi#emo o ovom pitanju slede#i put! 2' "omentar na napor, Berdlip, &anuar 12, 1942! Deo III. < Dijagram %rsta kao sto je dat predstavlja jedan momenat u #ovekovom zivotu! tom jednom momentu vertikalna linija je prese#ena 'orizontalnom linijom ,remena! &znad $roslostQQQQQQQQQQQQQQQQQQ*adasnjostQQQQQQQQQQQQQQQQQBudu#nost &spod *vaki momenat #ovekovog zivota moze "iti predstavljen na ovaj na#in! 5a#ka ukrstanja vertikalnog sa 'orizontalnim je sada! 2li ova ta#ka samo postaje sada u svom punom zna#enju ako je #ovek svestan! %ad je #ovek identi(ikovan za njega ne postoji sada! 2ko je uspavan u ,remenu, pozurivan iz proslosti u "udu#nost, poistove#en sa svime, u njegovom zivotu ne postoji sada! 2li ovaj trenutak postaje sada u svom punom zna#enja ako je #ovek svestan! %ad je #ovek identi(ikovan za njega ne postoji sada! Nema #ak ni sadasnjeg trenutka! Naprotiv, sve je u toku, sve se menja, sve se preokre#e u nesto drugo, i #ak i momenti zeljno o#ekivani, tako sa zarom predvidjani, kad to nastane to je ve# u proslosti! ;edino ose#anje egzisten#ije i zna#enje prav#a predstavljeno vertikalnom linijom je ono koje #oveku daje ose#aj sadasnjeg! 5o se nekad zove i ose#anje ,e#nosti! 5o je po#etak ose#anja stvarnog C;aL, jer stvarno C;aL stoji iznand nas, ne ispred nas u ,remenu! ,e#nost i ,reme su

nespojive! 5o zna#i da nikakva koli#ina vremena ne #ini ve#nost , isto kao sto nikakva veli#ina duzine ne #ini sirinu! 1ne pripadaju razli#itim dimenzijama! 2li ve#nost i vreme se sre#u u #oveku, u momentu koji se zove sada. Na vertikalnoj liniji ne postoji proslost ili "udu#nost! *ta uzima prostor ,remena, proslost, sadasnjosti ili "udu#nost= *ta uzima mesto vremena je stanje ili nivo kvaliteta! ,ertikalna linija predstavlja polozaj, ne u ,remenu, kao sto se kaze, godina 1942, ili do"a, kao sto je "iti 2 ili 4 , ve# polozaj na skali stanja "i#a, u nivou razumevanja i kvaliteta znanja! *ve u svemiru, vidljivo i nevidljivo, poznato i nepoznato, je u nekom momentu na vertikalnoj liniji! *ve je u nekom trenutku neizbezno na ovoj vertikalnoj skali jer sve nalazi svoj nivo u tome, s'odno, kao sto se kaze, svojoj gustini, kao predmeti koji plivaju u moru! *va evolu#ija u stvarnom smislu je da se prodje sa jedne ta#ke u visu ta#ku na skali! *kala zna#i stepenice! svim dijagramima izu#ava#emo, ovu ideju *vemira kao lestvi#a ili skala je zate#ena, i zato je neop'odno ste#i neki preliminarni uvid u zna#enje tog vertikalnog pravca, koji nije ispred nas u "udu#nosti ili ,remenu, idu#e godine ili idu#eg stole#a, to takodje nije ni u $rostoru ili ,remenu ve# lezi u drugoj dimenziji < naime, iznad nas! - ograni#enom smislu, svi znamo za postojanje ove vertikalne linije , jer svi znamo "olja i losija stanja u nama! 1vo je naro#ito slu#aj kad #ovek po#ne da radi na se"i i da zna sta zna#i odvojiti se od loseg stanja a sta zna#i "iti u snu! $ostoje dve vrste uti#aja koje dopiru do nas u svakom momentu! ;edan dolazi iz 'orizontalne linije, linije koja predstavlja ,reme! 5o su uti#aji proslosti koji u svakom trenutku ulaze u nas zivot i takodje uti#aji koji dolaze iz "udu#nosti+to jest "udu#nosti predstavljene na linilji ,remena kojom se kre#emo! 2li ima i drugi' uti#aja! %ad se #ovek seti se"e on se izdize na vertikalnoj liniji gore i za momenat pro"a ukus novog stanja! 1vo se dogadja kad #ovek ne misli samo o samo+se#anju, ve# ga aktuelno primenjuje, kad vise ne pokusava da po"egne iz negativni' stanja odgovaranjem se"e od nji', ve# zaustavi sve svoje misli i izdigne se u samo+se#anje! & samo za'valjuju#i ovom unutrasnjem pokretu novi uti#aji mogu da dopru do njega! %ao sto znatge #esto se ponavlja da Cpomo#L moze samo da stigne #oveka ako se se#a se"e < to jest, moze samo da stigne do tre#eg stanja svesti! - ve#ini drevni' srednjevekovni' i kasniji' knjiga poput oni' iz 17 veka, koje sadrze tragove ezoteri#ni' ideja, to jest koje sadrze CBL uti#aje na#i #ete vertikalni prava# predstavljen! *tarom Zavetu+ u prvi' nekoliko knjiga ili $etokjizju, kao sto se naziva, gde su sve pri#e alegori#ne i sadrze skriveno zna#enje nalazimo primer ;akovovi' Merdevina! 1vo predstavlja svemir vidjen u svojoj vertikalnoj visini i du"ini kako gore tako i dole! ;akov predstavlja 6oveka uspavanog na dnu mogu#e skale razvoja koja postoji u njemu!

- vezi sa time u Genesis da %akov leze na odredjeno mesto da spava. C& sanjase, i drzase mertedivne namestene na zemlji, i nji'ov vr' koji doseze do ne"a. i drzi andjele Bozije koji se penju i silazeL -zmimo sli#an primer iz ovosg sitema! Znate da je 6ovek u ovom sistemu uzet na skali! $ostoje razli#ite vrste #oveka+razli#ite u skali i na nivou! Br! 7 6ovek R Br! K 6ovek R Br! 4 6ovek R Br! 4 6ovek Br! 3 6ovek R Br! 2 6ovek R Br! 1 6ovek R Me'ani#ki 6ovek < 6ovek u snu! &z"alansiran 6ovek @BudjenjeA! *vestan 6ovek < $ro"udjen 6ovek!

6ovek je rodjen kao samo+razvijaju#i organizam! Moze da se dize sa jednog na visi nivo na vertikalnoj skali! & zato postoji stvar koja se zove ezoteri#ko u#enje! *ve znanje koje pripada ovom sistemu je o mogu#nosti #ovekove trans(orma#ije i izdizanju na nivou "i#a! ?ris#anskoj i Mu'amedanskoj religiji, na primer, to se zove jedinstvo sa Bogom! $relaziti iz jedne ta#ke na vertikalnoj liniji ka visoj ta#ki, stvar mora da "ude trans(ormisana < da postane razli#ita od onog sta je "ila na pred'odnom nivou! *a gledista ovog u#enja, #ovek nije (iksirana ta#ka u kosmosu vidjena u ovom vertikalnom maniru, kao sto je zivotinja, koja ne moze da se promeni i rodjena je onakva kakva je i kakva #e i ostati! 6ovek moze iznutra da se menja, on je eksperiment: ali on nije od zna#aja u ukupnom kosmosu dok god ne po#ne da ispunjava eksperiment koji predstavlja! Mozda #ete videti sta se ovde misli kad vam kazem da kad %osmos ne"i "io nevidljiva vertikalna skala uzlaze#i' i silaze#i' vrednosti , ne"i "ilo zna#enja u njemu! %osmos je serija (aza, nivoa, stepena koji se protezu vertikalno od najviseg ka najnizem, i sve je na odredjenoj ta#ki kosmosa! *toli#a na kojoj sedite je na drugoj ta#ki kosmosa od vas! &pak ako uzmete kosmos kao prostor koji samo postoji u tri dimenzije

prostora, mozete da mislite da ste vi i stoli#a na istoj ta#ki kosmosa! 6ovek je dete komsosa, kao njegov proizvod, nosi u se"i o"elezje kosmosa, tj #ovek ima skalu u se"i! 28 "omentar ( naporu, Berdlip &anuar 1', 1942 &znad $roslostQQQQQQQQQQQQQQQQQQ*adasnjostQQQQQQQQQQQQQQQQQBudu#nost &spod 5ri "eleske @1A 6ilj+u+radu se odnosi na vertikalnu liniju! Zivotni+#ilj se odnosi na 'orizontalnu liniju! 6ovek moze da postigne svoj zivotni #ilj! @%ad to postigne on je o"i#no u gu"itku i ne zna sta da radiA! ,r'unska (ormula#ija #ilja+u+radu je iz ;evanjdjelja gde kaze. /potrazi prvo 6arstvo "ozije i njegovu ispravnost: i sve #e vam se stvari prikloniti!0 @ $o Mateju ,& 33A! 6arstvo ne"esko je iznad #oveka, a ne u "udu#nosti vremena, nego sada! 5o je stanje #oveka, postignuto iznutra, i tako je re#eno da je /u te"i0! 6elokupno u#enje ;evandjelja je o 6arstvu Ne"eskom < tj #ilj se sastoji u tome da se izdignete u vertikalnoj liniji! 1vde lezi mogu#nost da #ovek postane svestan #ovek i to je njegovo skriveno zna#enje tj! #ovek moze da se podize na vertikalnoj skali! 1n se nalazi gde jeste na vertikalnoj skali i tako ima jedan zivot, ali moze da menja svoj polozaj u svemiru! Zivot ne sadrzi neis#rpna zna#enja ali vertikalna linija sadrzi neis#rpno zna#enje < stoga /vertikalni #ilj0 nikad ne moze "iti ispunjen kao sto /zivotni+ #lj0 moze! @2A ,ertikalna linija takodje predstavlja liniju trans(orma#ije i ova linija prese#a pod pravim uglom 'orizontalnu liniju ,remena, koja je linija transformacije! 1vo se mora o"jasniti! )inija trans(orma#ije je pod pravim uglom u odnosu na liniju promene! *vesni ste da je ,reme promena! Nista u vremenu ne ostaje isto < #ak se i planine menjaju! 2li ova promena koja pripada ,remenu, nije trans(orma#ija! $rotek vremena nista ne trans(ormise! Menja modi(ikuje stvara i na primer propada i trosi se! *ve stvari stare vremenom! 2li to nije trans(orma#ija! 5rans(orma#ija ne lezi duz 'orizontalne linije ve# je nuznost u vertikalnoj liniji! - ovom radu , izraz /promena Bi#a0 u krajnjoj liniji zna#i trans(orma#iju Bi#a! 2li mnoge promene moraju da se dogode u ,remenu pre nego sto trans(orma#ija "ilo kog stepena moze da se dogodi! -nutrasnji poredak #oveka mora da se promeni < tj! nizi #entri u #voeku moraju radom "iti pripremljeni pre nego sto trans(ormisu#i uti#aji iz visi' #entara mogu da po#nu da

ga dostizu! *ile trans(orma#ije deluju vertikalno! 1ne deluju na supstan#e koje leze u 'orizontalnoj liniji vremena! 2ko su ove supstan#e u pravom stanju, tj ako su nji'ovi kvaliteti i kvanititeti i poret#i pravi, trans(orma#ija #e da usledi! $ronadjimo neki primer! Znate da je kosmos ispod #oveka, svet zivi' #elija, od koji' su neke nedovrsene u nji'ovoj unutrasnjoj strukturi jer su sposo"ne da se razviju u ljudsko "i#e! 5o je trans(orma#ija! *triktno govore#i, trans(orma#ija je stvarno zna#enje evolu#ije! 1ve #elije imaju po nji'ovom jedinstvu, neop'odne supstan#e, i pod odredjenim uslovima prolaze kroz trans(orma#iju! %roz jedinstvo ovi' #elija nastaje ljudsko "i#e! 2li to takodje i traje u vremenu, pre svega u unutrasnjem poretku u minijaturnom svetu dve #elije posle sjedinjavanja, gde su odredjene supstan#e iza"rane a neke od"a#ene iz sjedinjeni' #elija, a zatim u odnosu na nji'ovu podelu i razmnozavanje a potom i #udesno dovodjenje u red! 2li sve ove promene u vremenu su kontrolisane vertikalnim silama trans(orma#ije a rezultat je prelazak zivog "i#a iz jednog kosmosa u drugi < iz kosmosa #elija ka %osmosu 6oveka! %ao sto znate, sli#na i jos neo"i#nija trans(ormaija se dogadja u svetu insekata gde izgleda da su mnogi eksperimenti u trans(orma#iji na#injeni! 2li ljudsko "i#e, #ovek, je opet nepotpun, i tako ose#a zelju za jedinstvom! 1ne #elije u njemu koje su nepotpue komuni#iraju nji'ovu zelju za upotpunjavanjem i to (ormira jednu zelju za jedinstvom! 2li #ovek nije samo re(leksija kosmi#ki' #elija! 1n se ose#a nedovrsenim i na druge na#ine, ako poseduje magnetski #entar! 9azume#ete da je u ovoj vertikalnoj liniji, ako mozemo da pomerimo "ilo sta na gore, to "i smesta "ilo trans(ormisano! 2 ako "ismo pomerili stvar u vremenu ona "i se samo promenila tako sto "i "ila mladja ili starija s'odno smeru u kojem "i se kretali! @3A u 'orizontalnoj liniji koja predstavlja nase zivote mi zvimo i kre#emo se! 2li tamo gde ova 'orizontalna linija prese#a vertikalnu liniju stoji ta#ka naseg nivoa "i#a i ono sto dozivljavamo u vremenu je rezultat naseg nivoa "i#a! Bi#e je vertikalno u odnosu na vreme i predstavlja #ovekov uzrast! &ma jedna interesantna izreka u Delima o toj ideji! $avle je rekao da "og nije daleko od "ilo kog od nas BjerC rekao je Bu njemu zivimo, kre#emo se i imamo nase "i#eC! Zivimo i kre#emo se u vremenu ali imamo nase "i#e u toj vertikalnoj liniji koja silazi sa najviseg ka najnizem! Mi o"i#no mislimo da nase poreklo lezi u 'orizontalnoj liniji, u vremenu < naime, u proslosti < i mi ne razumemo da je nase poreklo takodje vertikalno u odnosu na ovu liniju! 6uli ste za izraz da sustina dolazi od zvezda i kada "udemo govorili o Zraku Nastajanja vide#ete jasno da zvezde ozna#avaju poredak svetova daleko iznad zemlje u vertikalnoj skali! 5o zna#i da esen#ija u svom poreklu < a morate da znate da smo na rodjenju samo esen#ija < lezi iznad nas! 5a#ka gde ulazi u vreme je momenat naseg rodjenja! 5a#ka u kojoj izlazi iz vremena je momenat smrti! &zmedju te dve ta#ke je nas zivot u vremenu gde je

razvoj esen#ije mogu# i gde nezavisno od toga dolazi do neiz"eznog (ormiranja li#nosti! 5o jest li#nost se (ormira u vremenu i pripada vremenu, do#im esen#ija ulazi u vreme i napusta vreme! 7sen#ija je van vremena! %valitet esen#ije pripada vertikalnoj liniji povu#enoj pod pravim uglom u odnosu na vreme to jest tu pripada esen#ijalno "i#e! Govore#i uopsteno #ovekovo "i#e je sa#injeno od svega u njemu, ali #ovekovo esen#ialno "i#e zavisi od razvoja njegove esen#ije < onog sta je stvarno u njemu! 5o je ono sto on jeste! - izrazu napred #itiranom iz dela kada se kaze. B- njemu imamo nase "i#eC Gr#ko re# STUV zna#i mi jesmo to jest B- Njemu jesmoC! Bi#e je ono sto jesmo! - starom zavetu "og je de(inisan kao B;a sam onaj koji jesteC! %ad je Mojsije upitao za ime "ozje odgovor je "io B;a sam onaj koji jesteC! zivotu pokusavamo da "udemo nalik na nesto. stalno pokusavamo da "udemo kao nesto, neprekidno nesto imitiraju#i, stalno pokusavaju#i da "udemo nesto sto nismo! Da "i #ovek pronsao stvarno B;aC u se"i, koje lezi vertikalno iznad njega na skali "i#a, on vise ne"i "io nalik "ilo #emu, ve# "i "io ono on, ono sto jeste! Na ovoj vertikalnoj skali lezi "i#e svega, "i#e kamena, "i#e drveta, "i#e psa, "i#e organskog zivota, "i#e zemlje, "i#e sun#a, "i#e zvezdani' galaksija! 5o nema veze sa vremenom! 2li svakom nivou "i#a odgovara skala dodeljenog vremena, jer per(ek#ija "i#a lezi u vremenu! &mamo nama dodeljeni period zivota u vremenu odgovaraju#i promeni naseg "i#a! ;er kao sto znate sa stanovista ovog rada #eo svemir na svakoj skali i na svakom stepenu evoluira! 1vaj rad ne podu#ava da zivimo u umiru#em kosmosu ve# u evoluiraju#em, i sve u njemu, u svakom svetu ili kosmosu, tezi evolu#iji < to jest tezi da se uzdigne vise i vise na nivou "i#a! & u svakom kosmosu nesto radi! Znammo direkno da u kosmosu #oveka kome mi pripadamo nesto radi! 1vaj rad pose"i je znak toga! 6elokupna ideja ezoteri#izma je znak toga! 9e#eno je da je #ovek samo <evoluiraju#i organizam, da postoji i oduvek je postojala pose"na vrsta u#enja koja podu#ava da postoje ljudi koji su dostigli ovu mogu#u unutrasnju evolu#iju! 9azmotrimo sadakosmos #elija koji se nalazi ispod kosmosa #oveka, kako "ismo videli dali tu ima nesto sli#no! 5ri vrste #elija koje se medjuso"no vidno razlikuju postoje u #oveku. 1! mozdane #elije 2! polne #elije 3! telesne #elije < naime, #elije od koji' se sastoje organi, koza, misi#i, koje su sve razli#ite ali isto tako u izvesnom smislu sli#ne! -. #elije mozga su odvojene od tela na psoe"an na#in sa kostanim tvorevinama @lo"anja i ki#meni prsljenoviA od udara su zasti#eni vodenim jastu#i#ima, potpuno izolovane od telesni' organa, do"ijaju naj"olju is'ranu i u izgladnjivanju pokazuju najmanje promene! Mozdane #elije zive koliko i #ovek < u poredjenju sa zivotnim vekom o"i#ni' #elija koji je otprilike 24 #asa, one su da tako kazemo "esmrtne! *to zna#i da one zive

M godina #ovekovog vremena, sto je 2,4 , godina nji'ovog vremena! 1ne se mogu uporediti sa krugom svesnog #ove#anstva, sa onima koji su dostigli besmrtnost! 2! polne #elije < su u izvesnom smislu nepotpune i imaju sud"inu sasvim razli#itu od #elija tela! 3! telesne #elije, #elije koje sa#injavaju jetru, stomak, itd! *e neprekidno dele u intervalima kra#im ili duzim od 24 #asa ili mese# dana < ali tog poretka vremena! 1ve #elije se mogu uporediti sa me'ani#kim #ove#anstvom, koje je pod odredjenim zakonima i na ovaj ili onaj na#in mora da im se podvrgne!

1ve #elije mozemo urediti u vertialnom poretku na slede#i na#in. Mozdane #elije $olne #elija 5elesne #elije %ao sto smo i #oveka stavili u vertikalnii poredak, svesni 6ovek, Balansirani 6ovek i Me'ani#ki 6ovek! - ovom momentu zelim samo da vam skrenem paznju na ovaj odnos izmedju kosmosa 6oveka i kosmosa #elija! 9azgovara#emo o kosmosu atoma i pose"nim vrstama atoma kasnije! 1no sto zelim da nazna#im ovde je da Bnesto radiC u svakom kosmosu, ili ako zelite, da ono sto postoji u kosmosu 6oveka mora na neki korespondiraju#i na#in da postoji i u kosmosu ispod njega, jer je svaki kosmos pod istim zakonima! 29 )akon trojstva Berdlip 2$ &anuar 1942 Deo &+ $rema kojem krajnjem prin#ipu, s'odno kakvim (undamentalnim zakonima, moze -niverzum i sve njegove mani(esta#ije da se redukuje= $rema u#enju ovog 9ada u osnovi svi' stvari su dva krajnja zakona koji se zovu BZakon 5riC i BZakon sedamC! 1va dva zakona su (undamentalna! *a gledista ovog u#enja -niverzum je stvoren. pre svega zivimo u stvorenom, a zatim uorganizovanom -niverzumu! %ad "i -niverzum "io 'aos, ne"i "ilo reda i ne"i "ilo zakona! osmos "ukvalno zna#i poredak za razliku od haosa! %ad "i svet "io 'aos, izu#avanje zakona materije i tome sli#no "ilo "i nemogu#e! Nauka ne"i mogla da postoji! Zakon 5ri je zakon 5ri *ile !tvaranja! 1vaj zakon kaze da tri sile ulaze u svaku manifestaciju! 2li stvaranjem upravlja drugi zakon! "akon sedam! &li "akon poretka manifestacije! %reativne sile ne mogu da rade dok nisu kreairane u nekom poretku i taj poredak

mani(esta#ije ili poredak krea#ije je rezultat Zakona *edam! 2li sada #emo da govorimo samo o Zakonu 5ri! *vaka mani(esta#ija u svetu je rezultat kom"ina#ije tri sile! 5e sile se zovu 2ktivna *ila, $asivna *ila i Neutralisu#a *ila! 2ktivna se zove $rva *ila, ili *ila 1 $asivna se zove Druga *ila ili *ila 2 Neutralisu#a je 5re#a *ila ili *ila 3 *ila 1 moze da se de(inise kao ini#ija#ijska sila, *ila 2 kao sila otpora ili reak#ije i tre#a sila kao "alansiraju#a ili povezuju#a sila ili ta#ka primene! 1ve tri sile se nalaze i u prirodi i u #oveku! %roz #eo svet, na svakom nivou, ove tri sile deluju! 1ne su kreativne sile! Nista ne moze da nastane "ez konjuk#ije te tri sile! %onjuk#ija ove tri sile stvara trijadu! ;edna trijada kreira drugu trijadu, i na vertikalnoj skali i na 'orizontalnoj skali ,remena! - vremenu ono sto zovemo lana# dogadjaja je lana# trijada! *vaka mani(esta#ija, svaka krea#ija, rezultira iz susretanja ove tri sile, 2ktivne $asivne i Neutralizuju#e! 2ktivna sila ili prva *ila, ne moze da stvori nista sama za se"e! $asivna sila ili druga sila ne moze nista da stvori sama za se"e! Neutralizuju#a sila ili tre#a sila ne moze nista da stvori sama za se"e! Niti samo dve od ove tri sile mogu da proizvedu mani(esta#iju! Neop'odno je da se sve tri sile sretnu zajedno da "i nastala mani(esta#ija ili krea#ija! 1vo moze "iti predstavljeno na slede#i na#in! ijagram 1 2ktivna *ila $asivna *ila Neutralizuju#a *ila Nema mani(esta#ije ijagram 2

2ktivna *ila $asivna *ila Neutralizuju#a sila Mani(esta#ija 5ri sile su jedino kreativne na ovoj ta#ki nji'ovog podudaranja, i ovde se desava mani(esta#ija, krea#ija, dogadjaj, ali ne u drugim okolnostima! 2li od neograni#enog "roja stvari koje mogu da se dogode, samo nekoliko se zaista dogadja! Naime kad se ove sile sretnu u konjuk#iji! 2ko se sve tri ne sretnu uopste onda nista ne moze da se dogodi! Na primer ako se prva i druga sila pojave nista ne moze da se dogodi, nikakav dogadjaj se ne#e desiti! 2li ako se neutralisu#a sila pojavi, onda #e "iti tri sile u radu i nesto #e se dogoditi! 5rijada #e "iti prisutna+ tj trijada sastavljena od tri sile+ i gde god da se tri sile sretnu u konjuk#iji kao trijada mani(esta#ija mora da usledi! *vaka trijada, svaka konjuk#ija od tri sile, moze da stvori slede#u trijadu i pod pravim uslovima lana# trijada rezultira! -vek iz neutralizuju#e sile tj! tre#e sile nova trijada nastaje! 1 2ktivana *ila 3 Neutralizuju#a *ila Nova trijada odavde po#inje - slede#oj trijadi Neutralizuju#a sila pred'odne trijade postaje ili aktivna ili pasivna sila! 1 #emu #emo govoriti drugom prilikom! Neutralizuju#a sila, ili *ila 3, u trijadi dovodi aktivnu i pasivnu silu u vezu! *astavlja i' kao sto stozer dovodi u ravnotezu dve stvari! Bez neutralizuju#e sile aktivna i pasvina sila "i ponistile jedna drugu, jer su suprotne jedna drugoj, 1ne su suprotnosti! $ovezuju#a ili sila koja i' dovodi u vezu je neop'odna! Neutralizuju#a sila je posrednik izmedju aktivne i pasivne sile! %ad je prava neutralizuju#a sila prisutna, aktivna i pasivna sila nisu u "eskorisnoj suprotnosti jedna sa drugom, ve# stoje u radnom odnosu koji stvara mani(esta#iju! Na primer masina *ila 2 $asivna

moze nekad "iti smatrana za neutralizuju#u silu! Gru" primer je vetrenja#a! 2ktivna ili originarna sila je vetar! $asivna sila ili sila otpora je zgrada! ;edra koja se okre#u #ine vezu izmedju pritiska vetra i otpora zgrade i mani(esta#ija se dogadja! Da nema jedara, ili ako "i se vetrenja#a srusila ili da nema vetra nema mani(esta#ije! 1vo je samo gru"a ilustra#ija! &deja tri sile je u religijama zasnovana na kon#eptu trojstva! - nau#i ideja razli#iti' sila postoji kao i pozitivni i negativni elektri#ni na"oj od #ega je u krajnjoj liniji materija stvorena! 2li u nau#i ideja tre#e ili povezuju#e sile nije jos jasna! 6injeni#a da tri sile stvaraju, zna#i da tri volje stvaraju! $rivi poredak krea#ije je stoga predmet tri volje ili tri zakona, i sledi da su potonji pored#i stvaranja koji slede iz ovog prvog pod dejstvom sve vise i vise zakona! @1A 2psolut, koji ima jednu volju @nestvorenoA @3A$rvi red krea#ije 3 volje ili zakona @3W3A Drugi red krea#ije, K volja ili zakona 3 njegova i tri iz prvog reda! &td! Za 5ri sile se kaze da dolaze iz jednistva! 1vo jedinstvo ozna#eno je i kao 2psolut, sto zna#i ono sto nije uslovljeno ili ograni#eno "ilo na koji na#in! $osto tri sile su neop'odne za "ilo koju mani(esta#iju, 2psolutno i Nemani(estno ili nestvoreno! 2psolut je izvan svake ljudske misli! %rea#ija nastupa vertikalno nadole pove#avaju#i gustinu zakona, sve dalje i dalje od apsoluta! %ao sto #emo videti u Zraku stvaranja Zemlja dolazi na veoma niskom nivou vertikalne skale kosmosa! > > >

Deo &&+ $romena kvaliteta neutralizuju#e sile ne#e smao da izmeni odnos snaga u trijadi ve# moze i da preokrene aktivnu i pasivnu silu! %ad je zivot neutralizuju#a sila, li#nost je aktivna i #ovek i esen#ija su pasivni! )i#nost

%oja provodi aktivnu snagu %ad je rad neautralizuju#a sila polozaj je o"rnut, naime, esen#ija, ili stvarni deo postaje aktivna , a li#nosti ili ste#eni deo postaje pasivan! - ovom slu#aju imamo da razmotrimo ponovo zna#enje vertikalne i 'orizontalne linije %rsta! Mozemo da zamislimo Neutralizuju#u silu zivota koja deluje duz 'orizontalne linije i Neutralizuju#u *ilu 9ada koja u svakom trenutku ulazi iz vertikalnog prav#a i ose#a se samo kad #ovek prestane da se identi(ikuje sa stvarima ,remena i seti se se"e! $orazgovarajmo sada o 5re#oj sili u njenom psi'oloskom aspektu! *tudija tri sile po#inje sa nji'ovim izu#avanjem u #oveku! %ao sto je re#eno 5ri sile postoje u prirodi i u #oveku! ,eoma je tesko videti 5ri sile! 1ne pre svega moraju "iti sagledane psi'oloski tj! kao sto postoje u #oveku+ sredstvima samo+posmatranja! 2ktivna sila ili prva sila moze "iti uzeta kao ono sto covek zeli! $asivna sila ili druga sila moze "iti uzeta kao ono sto se opire ili spre#ava ono sto #ovek zeli! 5o je ono sto se mora uvideti za po#etak! Nemoguce je videti trecu silu dok covek ne vidi Prvu i Drugu silu. Druga sila ili sila otpora postoji u svemu! 5j u odnosu na ono sto zelimo neiz"ezno postoji sila otpora! 2ko ljudi s'vate ovo oni ne#e se zaliti i optuzivati onoliko koliko to #ine, niti #e smatrati da su nji'ovi pro"lemi jedinstveni! Govori#u ukratko o par pitanja u vezi studija tre#e sile na psi'oloskoj ravni! %od stvaranja #ilja, druga *ila mora "iti uzeta u o"zir, u protivnom #ilj #e "iti neprakti#an! 2ko imate neki #ilj morate da imate u vidu #enu drzanja tog #ilja! 2ko to uradite "i#ete mnogo prakti#niji! 6ilj ne sme "iti previse tezak! *ve sto vas spre#ava od ostvarivanja vaseg #ilja je druga sila! $redpostavimo da ste na#inili neki vesta#ki privremeni #ilj < da ne#ete da sednete #eo dan! $rimeti#ete drugu silu u se"i u vezi sa ovim #iljem+ naime sta pruza otpor, sta se suprotstavlja, sta se suprotstavlja odrzavanju ovog #ilja, sva razli#ita B;aC razli#ite argumente itd! $riroda druge sile #e naravno "iti odredjena prirodom prve sile < u ovom slu#aju to je #ilj koji zelite da odrzite! Nemojte da pokusavate da vidite tre#u silu! 5o je na po#etku sasvim uzaludno! 2li pokusajte da vidite prvo prvu a zatim drugu silu! $rva sila #ini da se druga sila pojavi! 2ko nista ne zelite onda nema prve sile u odnosu na vasu zelju! )judi #ak i neznaju sta je prva sila u njima tj ne znaju sta 'o#e! $itajte se ponekad B*ta zelim=C Morate "iti iskreni u zapazanju sta je ono sto zaista zelite! 2ko se #ovek pretvara da ne zeli nesto sto stvarno zeli njegova aktivna sila je ono sto stvarno zeli! 1n laze se"e!

-kratko smo govorili o Zakonu tri sile u nji'ovom psi'oloskom aspektu! *lede#i put po#e#emo da govorimo o zraku stvaranja u svetlosti tri sile krea#ije tj! razmatra#emo zakon tri u kosmoloskoj primeni! Deo &&&+ -zmimo (razu koja ve# postoji naime. B6injeni#a da tri sile kreiraju zna#i da trivolje kreiraju! Mozemo se upitati dali su ove tri volje koje poti#u od apsoluta potpuno identi#ne kad se poklope sa voljom samog 2psoluta! 1vo se ne moze podrazumeti jer to preo"r#e poredak stvaranja #ine#i da tri prelaze u jedno! 5ri ne moze da predje u jedno izuzev ako je to volja apsoluta a to "i zna#ilo povla#enje #elog stvaranja! @$rimetite ako podeliete 1 sa 3 do"ijate 3 koje se "eskona#no ponavlja!A *tvoreni univerzum sledi iz 2psoluta zato sto tri sile, koje vise kao takve ne pripadaju Nestvorenom 2psolutu! @-poredite ?ris#ansku kosmologiju gde se u 2tanasijskom ,erovanju kaze. Nema tri nestvorena, nego jedno NestvorenoCA 2psolutno je nestvoreno nemain(estovano, neuslovljeno i izvan je svake ljudske misli! 5ri sile koje slede iz 2psloluta u prvom aktu stvaranja su ve# uslovljene @1A sa jednom voljom 2psoluta i @2A sa nji'ovim medjuso"nim odnosom jedne prema drugoj kao aktivna pasivna i neutralizuju#a! 1ve sile na nji'ovom primarnom nivou su sve svesne ali ve# ograni#ne i sto se u vertikalnoj skali vise udaljavaju od 2psoluta, sugerisali "ismo da primarne tri sile prelaze u 2psolut u medjuso"noj konjuk#iji u kom slu#aju nema stvaranja! 5ri se pretvara u ;edno! 2li volja 2psolutnog je da stvara, i tri sile ili odvojene volje krea#ije slede iz apsolutnog i ne mogu se vratiti u njega, sem ako to nije volja samog apsoluta da povu#e sve stvoreno! 5ri primarne sile se sjedinjuju da stvore kosmos u suk#esivnim (azama! 1ne se ne ujedinjuju da stvore jednu volju 2psoluta sto je nestvaranje, jer ako je nji'ova konjuk#ija jedinstvo identi#no sa voljom apsoluta, sto je nestvaranje, kad "i nji'ova konjuk#ija stvarala jedinstvo identi#no sa voljom 2psoluta, kreativni pro#es ne"i postojao! 1 izu#avanju tri sile u se"i Deo &,+ &mamo ve#e mogu#nosti da posmatramo se"e nego da posmatramo spoljni svet! Zivimo veoma malo u spoljnjem svetu, koji nam je stran! * vremena na vreme smo svesni toga ali to sla"o to prime#ujemo! Mozemo pro#i pored iste ku#e 'iljadama puta i da nismo u stanju da je opisemo! -stvari, mi smo mnogo postojaniji #ak i sami za se"e nego sto je to svet! 5o je jedan razlog sto izu#avanje tri sile po#inje od samo+posmatranja! 5akodje morate da zapamtite da je sila nevidljiva i nas direktniji kontakt sa nevidljivim je metodom samo+ posmatranja! 5akodje morate da imate u vidu da pokusavaju#i da studirate ovo pitanje sila vi ne istrazujete stvari! Zelja je sila, ne stvar, na primer! *led misli je sila a ne stvar! &deja je sila a ne stvar!

;edan razlog z"og #ega imamo toliko tesko#a u razumevanju tri sile je da imamo tenden#iju da u svemu vidimo jednu silu! Mi razmisljamo o sili kao o ne#emu sto je jedno, i u svemu sto se dogadja, u "ilo kojoj mani(esta#iji, u "ilo kom dogadjaju mi vidimo samo jednu silu! $ripisujemo to jednoj sili! ,idimo jednu ak#iju u jednom dogadjaju! 5o je delimi#no z"og nase nemogu#nosti da po pravilu ne mozemo da mislimo o vise od jedne stvari! Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o tri stvari je van nas, tj! to je van (ormatorne misli! Dogadjaj, na primer, mora uvek da "ude do"ar ili los, ispravan ili pogresan za nas! Mi samo vidimo jednu ak#iju u tome, o dogadjajima ni ne mislimo kao o dogadjajima koji zavise od sila! ,idimo ja"uku kako pada sa drveta i od toga vidimo ja"uku kako lezi na zemlji! ,idimo magnet kompasa kako je privu#en ili odklonjen! &ako sve to vidimo ne razmisljamo o silama+ u ovom slu#aju, o#igledno razli#itim silama! 5akodje ne prime#ujemo kako se sile menjaju za nas! - jednom momentu privu#eni smo nekom stvari u slede#em ista stvar nas od"ija! &li nas od"ija a onda nam dodje neka ideja i privla#i nas! Ne s'vatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a u drugom suprotnu silu! Na isti na#in, nas odnos prema oso"i se menja! 5o jest oso"a prolazi kroz promenu predznaka za nas, a to zna#i da u trijadi sila koje stvaraju odnos doslo je do promene sila, tj me'ani#ka lju"av se okre#e u mrznju, me'ani#ko poverenju u sumnju, i tome sli#no! *ve takve o"i#ne mani(estaa#ije u ljudskom zivotu su z"og sila i promena u tim silama! Ne trazim od vas da u takvim situa#ijama opredelite sile nego da i' primetite! *ile ne mogu "iti izu#avane teoretski! ;edini prakti#ni na#in da se studiraju tri sile u nama je da radimo nesto! 1vim mislim imitiranje ili personi(ikovanje u nama jedne od tri sile u odonsu na drugu silu tako sto #emo ili @1A da delujemo u nama samima, ili @2A da delujemo u spoljnim dogadjajima! $rimer. @1A Bor"a sa navikama Bor"a sa patnjom Bor"a sa neznanjem itd! @2A Bor"a sa izrazavanjem neprijatni' emo#ija prema nekome koga ne volimo me'ani#ki, Bor"a da se istraje na nekom teskom zadatku Na ovaj na#in mozemo po#eti da uvidjamo sta je druga sila za nas u svakom slu#aju, i odatle po#injemo da imamo kratke uvide o tre#oj sili!

Primer. &znenadan priliv sile koja pomaze #ovekovoj "or"i sa odredjenim zadatkom zna#i promenu u kvalitetu neutralizuju#e sile < na primer o'ra"renje moze da ima taj e(ekat! 2ktivna sila u trijadi je stoga pove#ana i zadatak @druga silaA moze "iti lakse ostvaren! * druge strane, to moze da oslabi aktivnu silu @stvaranjem iluzije da #ovek moze da ostvari #iljA, tako da #ilj postaje aktivan < tj! sila otpora postaje najja#a! 1 izu#avanju tri sile u se"i Deo &,+ &mamo ve#e mogu#nosti da posmatramo se"e nego da posmatramo spoljni svet! Zivimo veoma malo u spoljnjem svetu, koji nam je stran! * vremena na vreme smo svesni toga ali to sla"o to prime#ujemo! Mozemo pro#i pored iste ku#e 'iljadama puta i da nismo u stanju da je opisemo! -stvari, mi smo mnogo postojaniji #ak i sami za se"e nego sto je to svet! 5o je jedan razlog sto izu#avanje tri sile po#inje od samo+posmatranja! 5akodje morate da zapamtite da je sila nevidljiva i nas direktniji kontakt sa nevidljivim je metodom samo+ posmatranja! 5akodje morate da imate u vidu da pokusavaju#i da studirate ovo pitanje sila vi ne istrazujete stvari! Zelja je sila, ne stvar, na primer! *led misli je sila a ne stvar! &deja je sila a ne stvar! ;edan razlog z"og #ega imamo toliko tesko#a u razumevanju tri sile je da imamo tenden#iju da u svemu vidimo jednu silu! Mi razmisljamo o sili kao o ne#emu sto je jedno, i u svemu sto se dogadja, u "ilo kojoj mani(esta#iji, u "ilo kom dogadjaju mi vidimo samo jednu silu! $ripisujemo to jednoj sili! ,idimo jednu ak#iju u jednom dogadjaju! 5o je delimi#no z"og nase nemogu#nosti da po pravilu ne mozemo da mislimo o vise od jedne stvari! Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o tri stvari je van nas, tj! to je van (ormatorne misli! Dogadjaj, na primer, mora uvek da "ude do"ar ili los, ispravan ili pogresan za nas! Mi samo vidimo jednu ak#iju u tome, o dogadjajima ni ne mislimo kao o dogadjajima koji zavise od sila! ,idimo ja"uku kako pada sa drveta i od toga vidimo ja"uku kako lezi na zemlji! ,idimo magnet kompasa kako je privu#en ili odklonjen! &ako sve to vidimo ne razmisljamo o silama+ u ovom slu#aju, o#igledno razli#itim silama! 5akodje ne prime#ujemo kako se sile menjaju za nas! - jednom momentu privu#eni smo nekom stvari u slede#em ista stvar nas od"ija! &li nas od"ija a onda nam dodje neka ideja i privla#i nas! Ne s'vatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a u drugom suprotnu silu! Na isti na#in, nas odnos prema oso"i se menja! 5o jest oso"a prolazi kroz promenu predznaka za nas, a to zna#i da u trijadi sila koje stvaraju odnos doslo je do promene sila, tj me'ani#ka lju"av se okre#e u mrznju, me'ani#ko poverenju u sumnju, i tome sli#no! *ve takve o"i#ne mani(estaa#ije u ljudskom zivotu su z"og sila i promena u tim silama! Ne trazim od vas da u takvim situa#ijama opredelite sile nego da i' primetite!

*ile ne mogu "iti izu#avane teoretski! ;edini prakti#ni na#in da se studiraju tri sile u nama je da radimo nesto! 1vim mislim imitiranje ili personi(ikovanje u nama jedne od tri sile u odonsu na drugu silu tako sto #emo ili @1A da delujemo u nama samima, ili @2A da delujemo u spoljnim dogadjajima! $rimer. @1A Bor"a sa navikama Bor"a sa patnjom Bor"a sa neznanjem itd! @3A Bor"a sa izrazavanjem neprijatni' emo#ija prema nekome koga ne volimo me'ani#ki, Bor"a da se istraje na nekom teskom zadatku Na ovaj na#in mozemo po#eti da uvidjamo sta je druga sila za nas u svakom slu#aju, i odatle po#injemo da imamo kratke uvide o tre#oj sili! Primer. &znenadan priliv sile koja pomaze #ovekovoj "or"i sa odredjenim zadatkom zna#i promenu u kvalitetu neutralizuju#e sile < na primer o'ra"renje moze da ima taj e(ekat! 2ktivna sila u trijadi je stoga pove#ana i zadatak @druga silaA moze "iti lakse ostvaren! * druge strane, to moze da oslabi aktivnu silu @stvaranjem iluzije da #ovek moze da ostvari #iljA, tako da #ilj postaje aktivan < tj! sila otpora postaje najja#a! !* )akon trojstva Berdlip ' +ebruar 1942 Deo ,+ Govore#i o Zraku Nastajanja, zelim da to povezem sa vasim razmisljanjem na neki na#in! *vako moze da pri'vati da je kosmos stvoren i mnogi veruju da jeste! 2ko su religiozni oni kazu na primer da je Bog stvorio svet! 5akodje #uli su o 5rojstvu, ako su 'ris#ani, mozda jesu ili nisu o tome razmisljali! Bilo kako "ilo, mogu imati ideju a da je "og stvorio svet i neodredjenu ideja o5rojstvu! 2li nikakva veza se ne uspostavlja! Na primer, #ak i ako su razmisljali da je nastanak ili stvaranje na neki na#in povezano sa 5rojstvom, ne vide nuzno da u stvaranju u#estvuju tri volje! ;edva da misle da je "og stvorio sve oko se"e kao puno igra#aka i da u tome nema nikakve skale, i da sve nastajanje nije na istom nivou ve# silazi u poretku stepenova nize i nize! *'odno tome ljudi nisu skloni da misle da je "ozja volja u direktnom dodiru sa svim stvorenim i da njime upravlja! $ropustaju da misle o zna#enju trojstva+ to jest primarne tri sile ili tri volje koje kreiraju, iz koji' nastaje, i tako propustaju da misle da volja "ozja stize direktno svaku stvorenu stvar! Neke religije u#e samo jedinstvo sa "ogom, kao sto je Mu'amedanska religija ! ?ris#anska religija u#i o 5rojstvu! $si'oloske

posledi#e su velike! 2ko ljudi veruju samo u "oga, oni misle da je "ozja volja svuda i u svemu, i tako teze (anatizmu, progonu itd! Ne da 'ris#anstvo moze da pokaze "ilo sta mnogo druk#ije, ali istovremeno ova religija sadrzi ideju 5rojstva, koja dolazi izmedju Boga i sveta! ,eza B"ogaC ili 2psoluta < i pro#esa stvaranje moze samo "iti s'va#ena kroz 5rojstvo ili primarnu trijadu tri sile i potonji' izvedeni' trijada! %ao sto drevna izreka kaze B Boga je tesko s'vatiti jer 1n je prvo ;edan onda 5ri onda *edam! ,ra#aju#i se na temu Zraka Nastajanja. prva trijada tri sile sledi iz 2psoluta i stvara $rvi poredak svetova, koji je pod tri zakona+ to jest, tri volje $rimalne 5rijade! 1! 2psolut

1! $rvi $oredak *tvoreni' *vetova, *vetovi *veta 3

1vo je prvi #in stvaranja predstavljen dijagramski! -stvari, to je zivi pro#es, nezamisliv i ve#it! 1znakom *vet 3 misli se na prvi nivo stvaranja, podvrgnut pod 3 zakona ili 3 volje! 1vaj svet kreira nadalje drugi poredak svetova ispod se"e koji ima svoje 3 sile! 1vo se zove svet K, zato sto je pod 3 volje ili zakona koji na njega deluju iz sveta 3! 1vo se zove *vet K, jer je pod 3 volje ili zakona koji deluju na njega iz *veta 3! 1vaj pro#es stvaranja se nastavlja! *lede#i poredak svetova je stoga *vet 12, koji ima 3 svoje sile, K od sveta "r! K, i 3 iz sveta "r! 3! na sli#an na#in tri slede#a sveta su stvorena, #ine#i ukupno K poredaka svetova ili K silaze#i' nivoa stvaranja ispod apsoluta, svi povezani zajedno zakonima! $ro#es stvaranja zaustavlja se na svetu 9K, iz razloga koje #emo kasnije o"jasniti kad Zakon 7 < ili Zakon $oredka *tvaranja+ "ude predo#en! *vet 9K, na kraju Zraka krea#ije, je pod 9K zakona! 1vaj svet @ili ovaj poredak svetovaA je najdalje od 2psoluta i pod najve#om gustinom zakona! *to dalje pro#es krea#ije ide od 2psoluta , to je ve#i "roj zakona! 1no sto je neop'odno s'vatiti je da stvaranje nuzno impli#ira zakone, a ovo nastaje iz same #injeni#e da su tri sile neop'odne za "ilo koju mani(esta#iju! Nema stvaranja "ez zakona a to zna#i da su sve stvorene stvari nezi"ezno pod delovanjem zakona, tj nista sto je stvoreno nije slo"odno! 2ko sad razmatramo vertikalnu liniju *tvaranja, mozemo videti da kad "i se uzdigli tom linijom, podpali "i pod manje i manje zakona < tj stekli "i vise i vise slo"ode! Do#im, kad

"ismo silazili, podpadali "i pod sve vise restrik#ija i tako "i "ili manje slo"odni! 2ko je #ovek stvoren na nivou 12, nalazi se pod 12 zakona ili 12 poredaka zakona! 2ko padne na nivo sveta 4M nalazi se pod 4M zakona! 6ovek kakav jeste je na odredjenom nivou u Zraku stvaranja! 2li on je tako stvoren da moze da promeni svoj nivo na gore ili na dole i tako podpadne pod vise ili manje zakona! *lede#a ta#ka za razmatranje je da zakoni ili sile, ili volje ili uti#aji koji silaze od Zraka imaju razli#ite izvore! 2ko uzmemo svet 4M mozemo da vidimo da pojedini zakoni dostizu diretkno iz sveta 3 neki direktno iz sveta K i tako dalje! 5o zna#i da "i#e rodjeno u *vet 4M je pod 4M zakona, ili zakonski' poredaka, ali ti zakoni nisu istog kvaliteta+ neki sa sa viseg nivoa a neki sa nizeg! 6ovek, ako zna kako, moze da se stavi pod ovu ili onu vrstu uti#aja! 1 Q 3 K 12 24 Q 4M 9K 4M Zemlja

*lede#e je vazno zapamtiti da je krea#ija nasilna tj nastaje silom! $o#inje radom $rimalne trijade 5ri *ile izvedene iz 2psloluta i nastavlja se ponovnim ponavljanjem slede#i' trijada 3 sile! %rajnja ili poslednja ta#ka krea#ije *vet 9K je pod mnogim silama! 5o zna#i da je u

krea#iji sadrzana ogromna snaga! %roz delovanja zakona 3 *vemir je umotan, nekad u prirodi mozemo da vidimo kako se te sile odvijaju , kao na primer kod elementa radijuma! Deo ,&+ *ada moramo da pogledamo na vidljivi svet sa stanovista prin#ipa Zraka Nastajanja! Znamo da je vidljivi -niverzum u svojim najsirim dimenzijama sa#injen od ogromnog "roja zvezdani' sistema od koji' je Mle#ni $ut samo jedan! Moramo da pojmimo da je prvi #in *tvaranja uporediv sa pravljenjem opste (orma#ije svi' mogu#i' sistema koji se popunjavaju zgusnjavanjem kondenza#ije! 1vo nazivamo *vet 3. B *vi mogu#i sistemi svetovaC $osto zelimo da saznamo polozaj nase Zemlje u krea#iji, slede#e #emo uzeti nas sistem svetova koji su odvojieni od primalne mase, naime, nase zvezdane Galsksije ili Mle#nog $uta. *vet K! 1davde #emo uzeti nas *un#ani sistem ili *un#e. *vet 12! $lanetarna masa (ormirana iz *un#a #e onda "iti *vet 24 od kojeg izdvajamo nasu planetu Zemlju @*vet 4MA od koje je nas mese# izveden @*vet 9KA! 5o je nas Zrak stvaranja! Nas Mese# je krajnja ta#ka te grane #elokupnog drveta -niverzuma u kojem se nasa Zemlja pojavljuje! 2li kao sto do sada vidite 6ovek se jos ne pojavljuje u Zraku! 6eo Zrak se razvija! *vaki njegov deo tezi da se podigne vise u skali stvaranja! Mese# nije mrtva planeta, ve# najmladja ta#ka u nasem Zraku! Deo ,&& < $okusajmo da nadjemo neke jednostavne ilustra#ije! Bilo koji organizam ili organiza#ija re(lektuje u izvesnoj meri $rin#ipe Zraka *tvaranja! -zmimo na primer "ilo kakvu organiza#iju ljudi < na primer vojska! $redpostavimo da je general glava vojske, pukovnik slede#i, zatim kapetan, pa poru#nik, i na kraju vojnik! $od koliko zakona je vojnik= 1n je pod zakonima $oru#nika, koji je pod zakonom %apetana, koji je pod zakonom $ukovnika, koji je pod zakonom Generala! 2li zakon Generala moze da stigne vojnika direktno! 5akodje zakoni $ukovnika mogu da stignu vojnika direktno i tako dalje! &z svega ovoga vidimo. @1A Da je deo uvek pod vise zakona nego celo! @2A da zakoni pod kojima je deo su iz izvora drugog porekla! Nastavimo ovu sazetu analogiju! ,ojnik je pod zakonima poru#nika ali on moze privu#i paznju kapetana! Moze #ak privu#i paznju generala! - tom slu#aju moze izma#i zakonima poru#nika! -zmimo sada analogiju 5ela! 5elo je ponovo konstruisano po prin#ipu Zraka *tvaranja! 5o je jedna organiza#ija organizma a svi organizmi se vladaju po Zakonima *tvaranja! 5elo je gledano kao neka stvar ;edno! 1nda je podeljeno u mnoge sisteme < krvotok, sistem za varenje, lim(o+sistem, nervni, itd! *vaki je zatim podeljen dalje u grupe ili delove, sve dok se ne stigne do najmanji' delova 5ela! 5o je dostizanje dela putem prin#ipa Zraka stvaranja < naime, pove#avanjem "roja zakona! - gru"om primeru, pogledajte misi#e vaseg malog prsta ruke: oni su pod svojim zakonom, onda pod zakonom sake, a ruka je pod zakonom ruke, a ruka je pod zakonom misi#nog sistema uopste a misi#ni sistem je deo mnogi' drugi' sistema koji u krajnjoj liniji (ormiraju 5elo kao #elinu! 1va gru"a ilustra#ija pokazuje kako se od vr'a nadole zakoni umnozavaju i u tom smislu pokazuje prin#ip zraka krea#ije < naime , prin#ip

pove#avanja "roja zakona odozgo nadole! & ovo, mora "iti s'va#eno, to je priroda stvari! 5j! to je (undamentalni zakon stvaranja! !1, )akon Sedam Berdlip 14 -ebruar 1942 -,1D *vi nalazite da imate malo snage za razmisljanje o kosmoloskim idejama 9ada! 1so"a zivi u svom malom kosmosu, njenom ili njegovom, i koji je njen ili njegov svet i tim veoma malim svetom vladaju uglavnom samo+interesi! )judi #ak i ne zive u ovom svetu+ ovoj maloj planeti zvana Zemlja! 5o je z"og nedovoljno razvijene svesti, z"og #ega su i mnoge druge nevolje na Zemlji! *vest je kod ve#ine ljudi, zaro"ljena u veoma malom nji'ovom svetu i svetu nji'ovi' interesa! ;edva da imamo "ilo kakvu ispravnu svest jedni o drugima! Mozemo samo da primimo sto nas interesuje i ako je #ovek zainteresovan samo za se"e i one koji pripadaju nji'ovim samo+interesima, sve sto je re#eno o %osmosu ima malo ili nimalo zna#enja, jer to za'teva misljenje izvan se"e! 6ovek je zalepljen za svoj zivot < stoga, po pravilu, poseduje vrlo malo slo"odne sile u se"i da misli izvan sopstveni' neposredni' zivotni' interesa! - tom slu#aju, samo najspoljnija strana njegovi' #entara radi, i one apsor"uju njegove energije! 5o je senzualni #ovek @iz Novog ZavetaA, #ovek ziv samo u onim delovima koji su okrenuti ka spoljnim #ulima, prema zivotu! 2li u svakome ko imamagnetski centar, ostaje nesto iza, nesto unutrasnje, sto zeli da razume vise jer ustvari #ovek ima mnogo vise unutrasnjih #ula nego spoljnih! 2li ova unutrasnja #ula traze da se razvijaju i to po#inje sa samo+posmatranjem koje je jedno od unutrasnji' #ula koje se o"i#no ne koristi! *tvarni ili esen#ijalni deo #oveka @kome je ovaj 9ad upu#enA lezi iza spoljne #ulno+kontrolisane strane! *amo ga unutrasnja #ula dostizu! %ad #ovek po#ne da vrednuje 9ad, to je znak da iza lazne #ovekove li#nosti, koje je zivot #ula stvorio u njemu, postoji jedna prava stvar, neiskvarena zivotom. to je #sencija! Misli iz li#nosti mozda izgledaju daleko pametnije i u#enije nego misli iz 7sen#ije, koje su misli koje su iz nase najjednostavnije i najizvornije strane nas! 2li kvalitet misli iz 7sen#ije je daleko ve#i po poretku nego onaj iz li#nosti! *toga pokusavaju#i da mislite o stvorenom i uredovanom svemiru, to su najjednostavnije misli koje mogu da po#nu da prave kontakt sa svojim zna#enjem! -zmite vrlo jednostavnu misao. Dali vam se desilo na "ilo kakav zivopisan, stvaran i li#ni na#in da ste na zemlji samo za jedno kratko vreme= 1pet, dali ste imali jednostavnu misao o tome da je Zemlja deo *olarnog sistema < Deo *un#a= 5o je tako jednostavna zivopisna neo"i#na misao koja po#inje da nas povezuje sa Zrakom *tvaranja! %osmoloske ideje 9ada moraju prvo da padnu na najspoljnije delove &ntelektualnog 6entara i da i' on registruje! 5o jest morate da u#ite dijagrame kroz odrzanje paznje! *vako to mora

da uradi! 5o je zadatak koji 9ad nalaze! 2li dijagrami mogu "iti s'va#eni samo kad dostignu vise ili emo#ionalne delove &ntelektualnog 6entra za po#etak, i onda predju u 7mo#ionalni 6entar za se"e! %ad #ovek usvoji nesto sto je njegov (ormatorni #entar registrovao i #udi se o tome jer zeli emo#ionalno da da tako postupi, onda dijagrami po#inju da rade u njemu i #ine da misli za se"e o kosmoloskoj strani! 5o je prvi #ilj 9ada: da poveze #oveka sa visim delovima o"i#ni' #entara, i kona#no sa samim ,isim #entrima! 1vaj postepeni pro#es se zove budjenje! 2ko #ovek odri#e svako zna#enje kosmosu, njegovi visi delovi #entara su "lokirani tim stavom. %osmos je onda ono sto on misli da jeste < ta#no onako kakav je njegov stav prema tome+ i onda #ovek jeste ono sto misli! 2li ovaj 9ad tre"a da #oveka na#ini da misli na nov na#in! ;er dok god #ovek ne po#ne da misli na drugi na#in ne#e se promeniti! 5o je dovoljno o#igledno ako pogledate ljude! 2li da "i mislio na nov na#in #ovek mora da ima nove ideje, nove kon#ep#ije, da i' usvoji, i da misli iz nji'! Deo &, < pro#es nastajanja putem 3 sile koji poti#e od apsoluta moze se pratiti sve do sveta 9K! 9e#eno je da kako nastajanje napreduje umnozavanjem tri sile na svakom nivou ili ravni postajanja gustina ili zakoni se uve#avaju! 5o jest sto dalje pro#es nastajanja napreduje od aposluta, sve vise restrik#ija se javlja, sve do sveta 9K koji je u nasem zraku nastajanja njegova krajnja ta#ka tj nas Mese#, gde "roj zakona ili restrik#ija dostize maksimum! 9azmotrimo sada jos zakon koji ograni#ava nastajanje. Zakon *edam! Nastajanje napreduje uve#avanjem restrik#ija! Zakon 5rojstva nuzno stvara uve#ane restrik#ije, ali zakon *edam dodaje jos ograni#enja! ,e# je re#eno da se Zemlja nalazi na veoma losem polozaju u pro#esu nastajanja! 2li gledano sa stanovista drugog (undamentalnog zakona iza svi' stvari, naime zakona sedam, polozaj zemlje je jos vise nezavidan! $okusajmo da razumemo sta to zna#i! Zakon *edam primenjuje se na poredak mani(estovanja nastanka i "as u toj re#i poredak na#i #emo njegovo prevas'odno zna#enje! Neop'odno je ovde s'vatiti da zakon poretka je odvojen od zakona nastajanja! Nastajanje je uredjeno poretkom i uredjeno je na odredjeni na#in! Na odredjenim ta#kama ovog poretka pojavljuju se tesko#e i Zemlja se nalazi na jednoj od ti' ta#aka gde se tesko#e u uredjenju (aza nastajanja neizostavno pojavljuju! ,e# je re#eno da tri primarne sile 5ri sile nastanka slede iz 2psoluta kao nji'ovog izvora i zauzvrat stvaraju sile koje slede! 2li to nije slu#aj! 1ne se zaustavljaju na dva mesta razlozima sadrzanim u Zakonu *edam! $okusajmo da razumemo ove ta#ke zaustavljanja metodom vizuelne predstave! Zamislimo #ev od neke elasti#ne supstan#e sa dva suzenja u njoj i predpsotavimo da se u tu #ev naliva voda odozgo! 5u #ev mozemo da predstavimo na slede#i na#in.

,ide#ete da prolazak vode, koji mozemo da uzmemo da predstavlja silu, "iva zadrzan na dva mesta na svom prolazu kroz #ev! $rimenimo sliku Zraka krea#ije kako je do sada data na slede#i na#in, dodaju#i istovremeno note. do, si, la itd! Nivo 2psoluta Nivo svi' mogu#i' sistema svetova Nivo naseg Mle#nog $uta Nivo naseg *un#a Nivo planeta kao jedne mase Nivo nase zemlje Nivo Mese#a $rimeti#ete da je prvi ton na skali, naime, Do, se nalazi na mestu 2psoluta, drugi ton *i na nivo sveta 3, ton )a na nivo sveta K, i tako dalje sve dok se ne dodje do 9e koje se nalazi na nivou Mese#a! 2ko "i velika skala "ila uzete dva su mesta (ormirana u njoj gde intervali izmedju tonova nisu pune note ve# polu+tonovi! 1ve ta#ke korespondiraju sa Do+*i i 8a+Mi! -stvari velika skala je konstrui#sana da ilustruje Zrak stvaranja od strane nepoznati' ljudi koji pripadaju istoj nepoznatoj skoli! %onstruisana je da pokaze Zakon *edam ili zakon 1ktave! - okvirima muzi#ke skale mozemo da govorimo o intervalu izmedju Do i *i kao o mestu nedostaju#eg polu+tona i na isti na#in o intervalu izmedju 8a i Mi! 6eo Zrak moze "itgi nazan oktavom u kojoj 2psolut zvu#i kao prvi Do, ali ne znamo o postojanju nizeg Do! Mese# nam je uvek okrenut istom stranom, iako se okre#e mi ne znamo sta je sa druge strane! $rvo suzenje ili mesto gde nedostaje polu+ton pojavljjuje se izmedju 2psoluta i *veta 3 < to jest, izmedju Do i *i < a drugo suzenje se pojavljuje izmedju *veta 24 i *veta 4M to jest izmedju 8a i Mi! 5o zna#i da je prolaz sile zadrzavan na ova dva mesta z"og prirode Zakona *edam i ovde je sok neop'odan! &zmedju *i i 8a sila prolazi slo"odno i ponovo izmedju Mi i 9e, ali izmedju Do i *i zastoj se desava i izmedju 8a i Mi drugi zastoj se desava! 5o je u prirodi stvari+ tj radja se iz jednog od dva (undamentalna zakona iza svi' stvari! 5u se ne postavlja pitanje zasto: to je jednostavno tako! Zato sto (undamentalni zakon zna#i zakon koji ne moze "iti dalje redukovan, u odnosu na sve ostalo! 5o je kao kad kazemo da je re# o pozitivnom i negativnom

elektri#nom na"oju! 5o nije pitanje zasto! ;ednostavno tako je i za zakon 3 i zakon 7 moze se re#i da oni jednostavno postoje! *toli#u na kojoj sedite mozete da o"jasnite kao jednostavno drvo i drvu u smislu #elija i #elije u smislu molekula i molekule u smislu atoma i atome u smislu pozitivnog i negativnog elektri#nog na"oja! 2li ne mozete i#i dalje jer ovde dosezete do jedne od dve sile koje pripadaju zakonu 3 sile, a taj zakon je osnovni! 5o je tako i iza toga nema nista sem apsoluta, koji je van ljudskog razumevanja! 9edukovati svet na jedan zakon sto je san nauke, "ilo "i razumeti um 2psoluta! 9ad redukuje *vet na dva zakona , istovremeno nazna#avaju#i postojanje jednog zakona! Zakon *edam neiz"ezno stvara poredak stvoreni' stvari i stvara istovremeno dve ta#ke suzenja u odgovaraju#em poretku u silazenju niz Zrak kreaa#ije! %ako se ovi zastoji ili suzanja prolaze= $rvo suzenje izmedju 2psoluta i *veta 3 je prevazidjeno sokom voje 2psoluta! Zato se kaze da je krea#ija po volji 2psoluta kroz tri primalne sile! 2li u slu#aju drugog mesta zastoja u Zraku, stvari se razlikuju! ,olja 2psoluta ne doseze ovu ta#ku i zato nesto mora "iti stvoreno na ovoj ta#ki da deluje kao sok! 1vde se pojavljuje #ovek! ,e# je re#eno da se #ovek ne pojavljuje u Zraku %rea#ije kao datost u gigantskim razmerama! *amo se Zemlja pojavljuje 2li da "i se omogu#ilo da sile koje se spustaju niz zrak prodju lako do zemlje i mese#a aparata mora "iti kreiran izmedju nota 8a i Mi, to jest izmedju planeta ako #eline i Zemlje uzete kao deo! Za ovu svr'u kreirana je mala oktava iz tog nivoa krea#ije predstavljena *un#em! Na nivou *un#a ova oktava zvu#i notu Do, ili *un#e glasi notu Do! Na nivou planeta zvu#i notu *i! &zmedju $latenta i zemlje svu#i tri note. )a, *ol, 8a! 1nda prolazi u zemlju kao nota Mi i dostize mese# kao Nota 9e! 5ri note. )a, *ol, 8a, koje se oglasavaju izmedju $laneta i Zemlje od 1rganskog zivota! 1rganski zivot je senzitivni zivi (ilm koji prekriva zemljinu povrsinu i deluje kao transmieter sila koje prolaze izmedju gornjeg i donjeg dela Zraka krea#ije! 6ovek je deo organskog zivota i u ovom pose"no stvorenom aparatu za transmisiju pojavljuje se u samom Zraku! 1rganskim zivotom se smatra svaki o"lik zivota na zemlji , ljudska rasa, sve zivotinje, pti#e, reptili, insekti, ri"e, drve#e, "iljke , svi o"li#i vegeta#ije sve do najmanji' zivi' organizama! 1vaj osetljivi (ilm koji skuplja uti#aje iz visi' delova zraka i prenosi i' na zemlju i mese#, je kreiran sa nivoa sun#a i njegova pojava u velikom zraku stvaranje je za'valjuju#i ta#ki suzenja gde je sok potre"an izmedju nota 8a i Mi, javljaju#i se iz same prirode zakona sedam! Deo && < %ad je ovaj sistem predstavljen u #isto (ormalnom smislu, Zrak krea#ije je dat u okvirima spoljeneg -niverzuma! 2li zrak je prin#ip koji kada se primeni na spoljni -niverzum daje razli#ite nivoe od zvezdani' masa, sun#e, planete, i mese#e u nji'ovom silaznom redu!

5ako moze "iti s'va#en! %ad se na primer kaze da sun#e stvara malu oktavu koja (ormira organski zivot na zemlji, to moze "iti s'va#eno "ukvalno! 2li zrak predstavlja nivoe "i#a i jednako je unutrasnji kao i spoljni! 5o jest sun#e predsavlja spoljne zna#enje zraka aktuelno *un#e! - unutrasnjem zna#enju predstavlja Bi#e na tom nivou vertikalne skale "i#a! 2li mozete to da s'vatite za po#etak kako zelite, tj razli#iti nivoi spoljneg sveta su predstavljejni razli#Xitim nivoima inteligen#ije koja su unutrasnja ili psi'oloska! 2ko govorimo o &nteligen#iji *un#a, s'vati#emo da je ve#a nego inteligen#ija zemlje jednostavno z"og spoljasnje predstavljenosti, jer sun#e ima "eskona#no mnogo vise energije i zra#enja nego zemlja ! 2li Zrak "i tre"alo da "ude s'va#en u o"a smisla jer unutrasnje i spoljno su u odnosu < to jest, razli#iti nivoi spoljnog univerzuma su prestavljeni razli#itim nivoima inteligen#ije sto je unutrasnje ili psi'olosko! Mozemo to da primetimo u koris#enju jezika! Govorimo o unutrasnjim ili psi'oloskim stvarima u okvirima spoljni' ili vidljivi' stvari! )ukavog #oveka zovemo lisi#om, 'ra"rog lavom, i sli#no! $osto spoljnje i unutrasnje imaju sli#an izvor oni stoga mogu da predstavljaju jedno drugo, jer kao sto se kaze, (undamentalni zakoni, zakon 3 i zakon 7 se nalaze i u #oveku i u $rirodi! *toga kompleksne psi'oloske ideje mogu "iti predstavljene vizuelnim slikama, izvu#enim iz spoljni' o"jekata kao sto je to slu#aj sa para"olama! & iz istog razloga uzeti #oveka van -niverzuma u kome je rodjen je greska! -niverzum je makrokosmos a #ovek mikrokosmos! 6ovek u -niverzumu i -niverzum u 6oveku! *toga re#i da -niverzum umire a da se #ovek razvija je apsurd sa stanovista 9ada! Deo &&&+ Zrak *tvaranja predstalja silaznu oktavu! 1na silazi u sve ve#u i ve#u tamu i kompleksost i restrik#ije su ve#e kako silazi od 2psoluta! &deja uzlazne oktave od apsoluta je nemogu#a jer je apsolut sva do"rota i sva savrsenost a uzlazna oktava "i zna#ila pove#anje per(ek#ije! 9e#imo sada par re#i o Zakonu *edam ili o Zakonu oktave sa psi'oloske strane! 6ovek moze da posmatra oktave sa psi'oloske ta#ke gledista! 6ovek moze da posmatra oktavu u se"i ili #ovek moze da posmatra po#etak oktave! *ve sto smislite da uradite moze da "ude po#etak oktave! %ad nesto odlu#ite vi oglasavate Do! 2ko je to Do oglaseno sla"o nista se ne#e desiti! 2li ako je oglaseno ja#e mozete sti#i notu 9e #ak i Notu Mi! & ovde stizete do /mesta nedostaju#eg polutona0 i ovde je neop'odan sok da vas osposo"i da stignete notu 8a! 1vo se retko desava! Moze se desiti slu#ajno! 2li se po pravilu ne desava! Zato se u ovom radu kaze da je zivot pun raz"ijeni' oktava! )judi nesto po#nu pa odustanu! 2li morate se setiti da je #ovek na#injen kao samo+razvijaju#i organizam a to zna#i da se samo razvija naporima, jer je evolu#ija #oveka svesna+ to jest svesnim naporima! Nema me'ani#ke evolu#ije! & mnoge nas tesko#e ne tre"a da iznenade! Zakon 7 #ini stvari teskima po prirodi! 2li o tome #emo vise drugi put!

!% )akon o Sedam, Berdlip 21 -ebruar 1942 *un#eva 1ktava Deo &,+ Danas #emo da govorimo o maloj oktavi izmedju *un#a i Mese#a! 1va oktava stvorena inteligen#ijom sun#a oglasava tri note na Zemlji, $a, !ol, %a, koje predstavljaju zivu masinu zvanu organski zivot Zemlje, od koji' je #ovek deo! *ada ne#emo govoriti o zna#enju razli#iti' nota ove male oktave! 1no sto pre svega moramo da s'vatimo je da se #ovek ne pojavljuje na velikoj oktavi stvaranja, ve# u maloj "o#noj oktavi koja kre#e od sun#a! &ovek je posebno stvorenje u okviru zraka. $okusajmo sada da s'vatimo zasto se #ovek pojavljuje i zasto je mala oktava neop'odna! 9azlog z"og #ega sun#eva inteligen#ija stvara ovu malu oktavu je da ispunu rupu ili razmak do /nedostaju#eg polutona0 izmedju 8a i Mi u velikom Zraku, s'odno prirodi zakona *edam! ;edino ako na ovom mestu nesto nastane na ovoj ta#ki sila koja se spusta od 2psoluta mo#i #e da nastavi put slo"odno ka Zemlji i Mese#u! Na ovoj ta#ki sok je neop'odan, zbog prirode zakona sedam! 1vaj zakon upravlja poretkom stvaranja i u odredjenim ta#kama stvara uslove gde nesto mora da se doda po prirodi soka! Zakon *edam je stoga nekad imenovan i kao Zakon Yokova! ;edno morate jasno da s'vatite. na odredjenim mestima su potre"ni odredjeni sokovi u odvijanju ili napredovanju evolu#ije "ilo #ega! &nteligen#ija Zemlje ili $laneta nije dovoljno velika da stvori "ilo sta sto #e delovati kao sok na ovom mestu! $otre"na je inteligen#ija sun#a! 2li sun#e u stvaranju male oktave ima dva #ilja sto je sustinski vazno da se s'vati i uvidi jasna razlika izmedju nji'! ;edan #ilj je da stvori osetljivu prenosnu masinu izmedju veliki' nota 8a i Mi u ,elikom Zraku, da omogu#i da sila prodje do Zemlje i Mese#a prilikom gasenja Zraka! *a ove ta#ke gledista 1rganski zivot, uklju#uju#i #oveka, postoji samo za svr'u Zraka i njegov nastanak je samo z"og delovanja zakona sedam, koji stvara odredjene teske ili uzane prostore da se javljaju u poretku stvaranja! %ad "io ovo "io jedini #ilj, #ovekova situa#ija "i "ila ta u kojoj kao deo te prenosne masine on mora da sluzi Zraku i njegovoj evolu#iji, koja se odvija tokom jako dugog perioda! Drugi #ilj je povezan sa samim sun#em! *tvaranjem male oktave, *un#e ne stvara samo radi Zraka da popuni nedostaju#e mesto, ve# takodje deluje i za se"e! *un#e tezi necemnezavisno od potre"a Zraka *tvaranja! Na ovom mestu se nalaze mogu#nosti za #oveka! 9azmisljajmo sada o toj ideji koja je od tako (undamentalne vaznosti za razumevanje 9ada! &nteligen#ija *un#a zeli nesto za se"e u stvaranju #oveka na zemlji, sasvim nezavisno od potre"a ,elikog Zraka! *ta zeli= Zeli da se #ovek uzdigne sa nivoa zemlje na nivo sun#a! &z tog razloga stvara 6oveka kao nesto nedovrseno, kao nedovrseno "i#e! - kom smislu nedovrseno=

- smislu "ivanja delom 1rganskog Zivota, sluze#i potre"ama, Zraka *tvaranja on je kompletan i nista se vise ne trazi od njega nego zivot koji o"i#no zivi! 1n moze da zivi na zemlji onakav kakav jeste! 1nda se za njega kaze @u 9aduA da sluzi prirodi! 2li s o"zirom na njegovo poreklo iz 1ktave sa *un#a, on ima drugu sud"inu utkanu u njemu! - odnosu na tu sud"inu #ovek je Nedovrsen, nepotpun, zato sto ga je inteligen#ija sun#a stvorila iz drugog razloga i stavila je u njega, nezavisno od onoga sto je potre"no da "i sluzio $rirodi, druge snage i mogu#nosti! 5o jest, 6ovek ima u se"i mnogo vise nego sto je neop'odno radi svr'e da se sluzi $rirodi! Govore#i o $rirodi ovde se misli na Zivot na Zemlji < sve sto vidimo oko nas na Zemlji, zivot "iljaka, zivotinja, drve#e, ri"e i takodje zivot #ove#anstva, sa svim svojim (rik#ijama, u"ijanjima, "olom, radjanjem, smr#u, sto sve zajedno #ini ovaj neprekidni rad masine zvane organski zivot stvoren od *un#a da prenese uti#aje iz visi' delova zraka stvaranja! - odnosu na drugi #ilj *un#a, 6ovek je stvoren na Zemlji kao nedovrsen da "i mogao da se razvije do nivoa "i#a predstavljenog *un#em! - tom smislu se za #oveka kaze da je samo+ razvijaju#i organizam! 6ovek je tako eksperiment *un#a stavljen na Zemlju! 1n moze da ostane uspavan i da sluzi 1rganskom Zivotu. ili moze da se pro"udi i sluzi *un#u! Da je stvoren sa istim "i#em i inteligen#ijom kao sun#e ne"i "io na zemlji !6ovek stoga ima dva o"jasnjenja! *tvoren je da sluzi prirodi tj da "ude deo organskog zivota, i u tom smislu nije u interesu $rirode da se 6ovek razvija i da tako prestaje da sluzi svrsi prirode! 2li #ovek je takodje stvoren da se razvija dok ne stigne nivo sun#a! 2ko "iste ulozili napor da mislite, kad "iste se stvarno potrudili da razumete zna#enje Zraka *tvaranja i 1ktavu sa *un#a, mnoge neo"jasnjive i naizgled nepomirljive stvari "i vam postale jasnije u glavi! 5o jest "ili "iste u stanju da po#nete pravilno da mislite o zivotu na zemlji, i o 6ovekovoj situa#iji < to jest o svojoj sopstvenoj situa#iji! Deo ,+ Govore#i na spoljni na#in o Zraku *tvaranja, sasvim je o#ito da (izi#ki zivot na Zemlji zavisi od (izi#kog *un#a! 2li da nije (izi#ke svetlosti i toplote *un#a nikakav zivot na zemlji ne"i postojao! *vaki zeleni list, svaka vlat trave, svaki o"lik alge koji plovi morem, je minijaturna solarna masina, koja prima enrgiju od sun#a i svojim sredstvima stvara iz vazdu'a, vode i minerala, 'ranljive supstan#e na kojima se svi zivi stvorovi 'rane! 2li kad govorimo o inteligen#iji *un#a govorimo o drugoj svetlosti koja samo iznutra moze "iti vidjena umom, svetlost inteligen#ije < i tako govorimo o Zraku *tvaranja u unutrasnjem smislu kao o vertikalnoj skali inteligen#ije i "i#u rastu#eg kvaliteta kako se uzdizemo! - tom smislu inteligen#ija *un#a je sveta u odnosu na inteligen#iju Zemlje! - nepreglednoj evolu#iji samog Zraka na nepojamnim dimenzijama ,remena, inteligen#ija Zemlje moze dosti#i nivo *un#a! 5o nije garantovano! Zemlja moze nestati pre nego sto se "ilo sta postigne! Na isti na#in Mese#

moze a i ne mora dosti#i inteligen#iju Zemlje! Mi ne mozemo da sagledamo *un#e, Zemlju i Mese# kao "i#a i inteligen#ije! ;edan od razloga je sto i' vidimo kao ta#ke prese#anja sa njima samima, krugovi na ne"u, "as kao sto "i dvo+dimenzionalna "i#a #iji svet je ograni#en na veliki komad papira "i videla #oveka onako kako ga vidimo u udz"eni#ima 2natomije! 2li sa gledista ovog u#enja Mese# je rastu#e i razvijaju#e "i#e i vremenom moze dosti#i isti nivo kao Zemlja! 1nda #e se pored njega pojaviti drugi mese# i Zemlja #e postati *un#e! ;ednom *un#e je "ilo kao Zemlja a Zemlja je "ila kao Mese#! 2 jos ranije *un#e je "ilo kao Mese#! 9ad u#i da se #eo svemir razvija a to zna#i da nas Zrak sa nasim Mese#om nasom Zemljom $lanetama i *un#em se razvija kao i neograni#eni "roj drugi' zrakova! 2li delovi naseg zraka mogu da propadnu, u dodeljenom im periodu vremena, ne dostignu neop'odnu (azu razvoja i tako "udu unisteni! %ao sto je re#eno, kad "i od evolu#ije #oveka zavisila evolu#ija #itavog Zraka *tvaranja koji nas stize, njegove sanse "i "ile sla"e! - meri u kojoj je #ovek deo 1rganskog Zivota a 1rganski Zivot sluzi svrsi Zraka, njegova evolu#ija #e "iti zadrazana sve dok svi pro#esi kosmi#ke evolu#ije mese#a Zemlje i drugi' $laneta i *un#a iznad nas ne "udu ispunjeni! 2li #ovek ima druge sanse < pose"ne sanse+ koje postoje za'valjuju#i maloj oktavi od *un#a u kojoj je on nastao, jer #ovekov nastanak je pose"an! - ovoj maloj oktavi on moze da se uzdigne ili padne! Moze da dostigne nivo *un#a ili da padne na nivo Mese#a! $otpuno razvijen #ovek tj 6ovek "r! 7 dostigao je inteligen#iju *un#a! Dostigao je svoj puni razvoj i podleze delovanju samo 12 zakona, i tako za njega postoji slo"oda! ;er se sva slo"oda sti#e izdizanjem u vertikalnoj skali od stvaranja i tako podleganjem manjem "roju zakona! - isto vreme #ovek "r! 7 je postigao "esmrtnost na skali zivota od *un#a! ,e# ste mnogo puta #uli da postoje razli#iti nivoi #oveka! Govoriti o #oveku nije dovoljno! Na kog 6oveka mislite= )judi koji zive na zemlji mogu da pripadaju razli#itim nivoima 6oveka! Bas kao sto postoje razli#iti nivoi #oveka tako postoje i razli#iti nivoi svetova vidjeni' kao vertikalna skala "i#a ili skala inteligen#ije! &nteligen#ija *un#a je sveta nama na zemlji! -ti#aji sun#a dolaze do nas kroz male oktave su od viseg poretka nego one koje dolaze od planetarnog sveta koje su nadalje vise od oni' sto dolaze sa nivoa zemlje ili Mese#a! & za #oveka postoji mogu#nost da iza"ere odredjeni uti#aj < drugim re#ima da prelazi od jednog uti#aja na drugi! Na primer ako #ovek po#ne da se "ori sa negativnim ose#anjima po#inje da izmi#e jednoj vrsti uti#aja sa mese#a! 2ko se #ovek seti se"e po#inje da "iva prvo pod planetarnim uti#ajima a zatim potpada pod uti#aj sun#a! 2li mora da nau#i da pravi unutrasnji iz"or a da "i to u#inio mora da zna dosta o se"i o svojim raznim /;a0 u njemu i o delovima #entara! -ti#aj *un#a stize do visi' #entara! 2li kad #ovek zivi u me'ani#kim delovima #entara on je pod uti#ajem znatno nizi' uti#aja! Morate da razumete jednu stvar. nemogu#e je postati slo"odan od neki' uti#aja a da se ne podpadne pod druge! *av rad na se"i sastoji se u "iranju uti#aja kojima zelite da se podvrgnete i zapravo podvrgavanju pod taj uti#aj! & ovde nakon dugog posmatranja morate da znate sta u tom smislu zelite!

Deo ,&+ Masina zvana organski zivot na Zemlji ne samo da prenosi sile niz zrak *tvaranja, ve# stvara u se"i odredjene sile koje prelaze na rastu#i mese# i pomazu njegov razvoj! Mese# se 'rani organskim zivotom, pored sila koje ga dostizu od Zraka! Na primer, sva "eskorisna patnja na Zemlji je 'rana za mese#, kao sto su negativne emo#ije! Bol je 'rana za Mese# i zato se nekad kaze da je 1rganski zivot (a"rika Bola! Bol i smrt 'rane Mese#, i odredjena koli#ina je potre"na! &z tog razloga u drevnim vremenima zrtvovanja su ini#irali u proslim vremenima oni koji su to razumeli! Mnogo se ovde moze re#i, uzimaju#i organski zivot samo sa gledista masine zainteresovane u odredjenu ta#ku u Zraku radi odredjene svr'e+ naime da posluze Zraku! Morate da razumete da za Zrak #ovek nema zna#aja osim kao deo organskog zivota! 2li u odnosu na *un#e, koje ga je stvorilo, #ovek ima najve#i zna#aj ako se odlu#i da ga nadje! 1vde mu se otvaraju vrata < ne uz gigantski sam Zrak, nego duz odvojene lestvi#e pored njega! 5o je jedno zna#enje para"ole o Gresnom *inu. 6ovek moze da se vrati svom o#u! Mnoge druge zna#ajne stvari re#ene su u Novom Zavetu koje su u vezi sa *un#evom 1ktavom! ,ideli ste ve# da i *un#e ima nesto za se"e u stvaranju 6oveka na Zemlji! 6ovek nije samo stvoren radi Zraka ve# je stvoren i z"og sun#a kao jedan eksperiment u samo+evolu#iji! Dok se ova samo+evolu#ija 6oveka ne ispuni u dovoljnom "roju *un#e ne#e primiti sta sve zeli i ne#e "iti zadovoljno! -zmimo samo jednu od mnogi' para"ola u vezi sa ;evandjeljima. /Neki #ovek imadjase smokvino drvo u svom vinogradu! & dodje da trazi njegov plod, i ne nadje ga! & re#e vinogradaru, pogledaj, ove tri godine trazim plod na tom drvetu i ne nalazim ga. ise#i #u ga da ne tereti zemlju= & odgovaraju#i re#e mu, Gospod, ostavi ga i ove godine, dok ne okopam oko njega i ne nadju"rim ga, i ako od tad donosi plod, do"ro, ali ako ne, pose#i ga! @)uka. 13 K+9A ne pokusavajte da ovu para"olu s'vatite "ukvalno! *'vatite je psi'oloski i vide#ete da se misli da #ovek ima odredjene mogu#nosti koje mogu dozreti i, ukoliklo neki plod nije na#injen, 6ovek #e "iti odse#en! *ve sto je do sada re#eno, makako sazeto, o stvaranju sveta, kroz delovanje Zakona 3 i Zakona 7, i o oktavi od *un#a "i moralo "iti dovoljno za "ilo kog od vas da ne moze vise da se kaze. B 2ko postoji "og, zasto dozvoljava da se na Zemlji dogadjaju stvari koje se dogadjaju=C! 2li #ete morati da u#inite sopstveni li#ni napor da razmislite o u vezi sa svim sto je re#eno o stvaranju i zna#ajnim idejama i dijagramima koji su predo#eni, da "iste odgovorili na pitanje jasno i jako iz sopstvenog novog razumevanja! ;er dok ne "udete u stanju da povezete vase misli oko ovog pitanja koje je tako z"unjuju#e i takav kamen spoti#anja za ve#inu ljudi,

pravilne veze u vasoj glavi u vasem &ntelektualnom #entru ne#e "iti uspostavljene! $rema jednoj drevnoj izjavi BBog mora "iti opravdanC! Gledaju#i oko se"u iu zivotu vide#ete da je to tesko ukoliko ne razumete stvaranje! Ne#ete videti tesko#e i restrik#ije koje su neiz"ezno uklju#ene u nastajanje, niti #ete videti otvorena vrata, i tako #ete odrzavati nede(inisano tajno ose#anje ali negativno u karakteru dovoljno da vas zadrzi od "ilo kakvog razvoja u visem razumevanju! Morate da pravilno s'vatite stvari u glavi a to ne#ete mo#i ukoliko ne s'vatite pravilno ograni#enja i uslove stvaranja! $ro"lem je u tome da #ak i kad ljudi dodju u kontakt sa ezoteri#nim u#enjem oni ga ne slede, ili ako ga slede, ne razumeju ga u sustini, kao na primer sta zna#i u'vatiti se za njega, kao sto se na primer drzi za konopa#! Dovoljno je samo da iskreno pogledamo se"e i da s'vatimo koliko je tesko raditi i koliko smo u du"okom snu! 2 ipak stvarni i najintenzivniji smisao #oveka na Zemlji lezi u 1ktavi od *un#a u kojoj moze da raste iznutra i dospe pod druge uti#aje! - nasem slu#aju moramo se podvrgnuti uti#ajima 9ada i drzati i' se! ;ednom kad #ove#anstvo izgu"i sve veze sa &nteligen#ijom *un#a, "i#e neizostavno unisteno, a to je pose"no opasnost danas! & isto je to i na skali #oveka kao pojedin#a! ;ednom kada izgu"i kontakt sa "oljim BjaC u se"i, jednom kad izgu"i svu veru, #elokupno zna#enje, sve a(irma#ije, #elo du"lje razumevanje, on je unistio se"e! 2 kad zivot okrene zlim tokom #ovek "rzo sla"i! 2li ako je rad izgradjen u njegovom umu tako da iz njega razmislja o svim stvarima, nista ga ne moze osla"iti! .. /akon Sedam, 'erdlip, (art 0, -12-

/akon Sedam i Ideja Soka )eo 3III, U zivotu mnoge stvari zapocnu koje kasnije se okrenu na nesto sasvim drukcije od onog sta se od nji" ocekivalo. !ocetak bilo cega moze biti predstavljen notom )o. Sledeca aza u njegovom razvoju je Nota *e, a sledeca Nota (i. 4ad bi razvoj stvari bio lak nebi bilo nikakvog razloga da bilo koja stvar ne dostigne svoj potpuni razvoj. %o jest, oktava bi bila kompletirana. #li ovo sprecavaju dva aktora. !re svega, prolaz izmedju note )o i *e i izmedju *e i (i za"teva napor da se odrzi pravac razvoja u pravilnom poretku sa pocetnom tackom. Uzmimo neki primer. 4ad se nesto zapocne, recimo neko medjunarodno drustvo za ocuvanje mira, ili nesto takve vrste, pocetna tacka zvuci notu )o. #li kako se razvoj ovog drustva odvija, zbog nerazumevanja i neslaganja i mnogi" drugi" aktora, originalna linija nije odrzana sasvim. !ocinje da se otklanja u jednu stranu ili drugu od svog originalnog pravca. Umesto da se razvije u pravu liniju kao na 56ig. -7 njegov pravac pocinje da zaokrece kao na 56ig 07.

+ig, 1 (i

Fig. 2

*e

*e (i

)o

)o

*ezultat je da stvari u zivotu zapocete sa jednim ciljem mogu da se okrenu i da daju sasvim kontradiktorne rezultate + tj. drustvo za mir moze da postane izvor rata. )rugi aktor u sprecavanju punog i uspesnog razvoja stvari je tacka suzenja ili usporenja izmedju nota (i i 6a. 4ad se bilo sta razvije do aze (i, neizostavno se dolazi do mesta prepreke i ako spolja ne nastane sok oktava se nece nastaviti. %o znaci da dalje razvojne aza te stvari nece biti dostignute. %ako, pored tendencije ka devijaciji takodje postoji tacka gde zastoj ili provera nastaje, takozvano mesto soka. Sve se razvija u azama, ali moze da se razvije pravilno samo ako ispunjava /akon Sedam. )evijacija ne nastaje po zakonu i stati na mestu soka je neuspe". Svaka nota mora biti oglasena u potpunosti na svakoj azi. Na primer, da bi govorilo, citalo i pisalo dete mora da nauci slova pre nego sto nauci reci. *eci mora da nauci pre nego sto nauci raze, i onda ce dobiti sok od zivota jer je okruzen ljudima koji svi govore citaju i pisu. Onda ce preci u 6a. #li ako nije pravilno oglasio notu )o, nikad nece pravilno nauciti svoja slova, ili ako *e nije dovoljno dobro oglasio, nece nauciti reci pavilno iz svoji" slova itd. Njegova moc da govori cita i pise bice s"odno tome biti ogranicena. Svi znate amatera koji svoj predmet nikad do kraja ne zna, a s druge strane svi razumemo sta se misli kad se kaze da je covek dobro zaokruzen. 4ad covek razvije svoju vestinu ispravnim azama u punu vestinu i prodje kroz sok koji mu zadaje ucitelj, onda imate razvoj koji se odvija u "armoniji sa /akonom Sedam i pravilno se povezuje zajedno. U slucaju cudesnog razvoja coveka iz jedne jedine celije, na odredjenim mestima se daje sok u progresivnoj evoluciji razliciti" delova i tela kao celine. 8edna celija deljenjem na dve , na cetiri , cetiri u sesnaest, dok se ne dostigne 9: aza deobe u 1 meseci, proizvede -:: ::: :::, :::, ::: zivi" celija. !roces deobe je rezultat /akona .. Uredjenje organizacija i povezivanje celog razvijajuceg coveka

zivi" celija sa sokovim datim u odredjenim trenucima kontrolise /akon Sedam. !rvi sok u prvoj oktavi je naravno dat samim procesom oplodjenja. Ima mnogo nacina na koje se moze sagledati kako su stvari dostigle odredjenu azu i ne mogu da idu dalje bez pomoci spolja + tj bez soka. )ali ste ikad razmisljali da priroda dovede stvari do odredjene tacke i stane$ #li covek moze da zada sok i da i" uzme dalje u nji"ov razvoj. (islite o zitu na primer. 3ekne "leba ne rastu u polju zita. *azmislite o svr"ama za koje covek koristi sirovine. *azmere )eo I; + !orazgovarajmo za momenat o dijagramu. )ijagram je samo sredstvo razumevanja. %o je kao mapa. (apa je dijagram zemlje koja daje polozaj i odnose stvari. Ceo /rak 4reacije ukljucujuci i Oktavu sa Sunca je mapa. #li to je vrlo cudna mapa. Obicne mape su ili na jednoj ili na drugoj razmeri. (ozete imati mapu grada u kome zivite koja pokazuje polozaj vase kuce. Ili mozete imati kartu zemlje u kojoj zivite koja pokazuje vas grad ali ne i vase kucu. Ili mozete imati kartu sveta koja ne pokazuje ni vas grad ni vasu zemlju. (ozete imati kartu solarnog sistema u kojoj se svet pojavljuje u kojoj se svet pojavljuje kao jedna tackica. O tome mislimo kad kazemo razlicite razmere. #li /rak 4reacije je jedna posebna mapa zato sto nije u jednoj razmeri vec u mnogo razliciti" razmera. Uzmimo notu Si 5koja stoji za Sidera ili zvezde7 u velikom zraku. Ova nota se zove svi moguci sistemi zvezdani" svetova. #ko uzmemo zrak u njegovom izickom ili spoljnem znacenju ova nota Si predstavlja kartu koja pokazuje sve zvezdane sisteme. !recnik izickog svemira kako se vidi sa -:: in teleskopu je <:: miliona svetlosni" godina i u ovom nepreglednom prostoru -:: miliona ogromni" zvezdani" sistema postoji i svaki u sebi sadrzi stotine "iljade miliona sunaca. Sledeca nota =a u nasem /raku je samo jedan od ti" zvezdani" sistema, u nasem slucaju (lecni !ut 5=a> (lecni put ?alaksije7. Ova nota je na daleko manjoj skali. Sledeca Nota Sol predstavlja samo jedo od "iljada miliona sunaca u nasoj galaksiji + naime, nase Sunce, itd sve do naseg malog meseca. Svaka nota predstavlja kartu na odredjenoj skali i ovaj poredak skala na razlicitim nivoima je usled delovanja /akona Sedam koji nam omogucava da nadjemo polozaj nase /emlje u svemiru. /ato se za /akon Sedam ili /akon Oktave moze reci i da je zakon koji odredjuje odnos dela prema celini. #li za ovaj zakon kreativno delovanje %ri sile nece biti povezane ni u kakav iksni ili cvrst poredak + to jest nisu uredjene vec prosto nagomilane. (orate razumeti da je svemir jedan nepregledan zivi ko,ordinirani Organizam. I sve sto je stvoreno, stvoreno je na odredjenoj tacki u u odredjenoj razmeri u ovom nepreglednom organizmu u kojem je sve povezano i nista nije nezavisno i izolovano. Sve je stvoreno i povezano zajedno sa visina i dubina svemira dvostrukim delanjem /akona %ri i /akona Sedam. Ovde dolazimo do onoga sta se misli u *adu kad se kaze @relativno razumevanjeA. )a bi bilo sta razumeli pravilno morate da znate nesto o celom pre nego sto cete moci da razumete deo. Na primer ne

mozete da razumete zemlju polazeci od nje same. (orate nesto da razumete o Solarnom sistemu, i onda o galaksiji i tako dalje, da biste imali pravo razumevanje o zemlji. Na isti nacin ne mozete da razuemte grad u kojem zivite ako ne znate ponesto i o zemlji u kojoj se nalazi, i o kontinentu i konacno o svetu u kome zivite. Objasniti stvar njome samom kao nesto izolovano, je nemoguce, jer je povezano sa necim drugim i zavisi od neceg drugog, jer je ceo Univerzum povezan. Ovo je osnova onoga sto se zove relativno razumevanje u radu. (ozete da znate veoma malo o celini da biste razumeli deo o kojem mozete da znate daleko vise ali dok ne pocnete da razmisljate relativno vase razumevanje ce biti pogresno. 'eskorisno bi naprimer bilo da pokusavate da razumete svecice u motoru ako ne znate nista o kolima kao celini i o elektricitetu i o Coveku i njegovim potrebama. %o je ono sto nauka danas nalazi naime da je svaki deo nauke povezan i da se nista ne moze razumeti odvojeno a to je posebno slucaj sa medicinom, jer svaki deo tela zavisi od drugog dela i sve je povezano da ormira jedinstvo celog covekovog tela. I kad dostignemo tu tacku, razumecemo Coveka samog i znacaj njegovog postojanja na /emlji. /rak kreacije u okviru Sunceve Oktave daje nam relativno razumevanje coveka. %o je relativan dijagram i kao takav mora da bude s"vacen. !rimetio sam da neki od vas misle da ima samo jedan zrak stvaranja. %o je naravno sasvim pogresno. Ima i" neogranicen broj. ?ovorimo o nasem /raku Stvaranja, onom u kojem se mi nalazimo. Njime mi nalazimo nas polozaj u odnosu na ceo univerzum. /amislite veliko drvo. Nepodeljeno stablo je apsolut, prve velike grane su nota Si svi moguci sistemi& %reba da zamsilite -:: miliona veliki" grancica na kraju. Onda uzmemo nasu veliku granu, nasu galaksiju. Svaka velika grana deli se u -:,::: miliona manji" grancica. %o su sunca. Uzmemo nase Sunce i tako najzad dodjemo do grancice gde mi obitavamo u ovom gigantskom drvetu Sveta i na kraju nase grancice pupoljak zvani (esec. #li sigurno ne mozete da zamislite da je ovo jedina grancica i pupoljak, i da #psolut zavrsava kreaciju na nasem usamljenom (esecu. Sunceva Oktava )eo ;, Neop"odno je da svako ormira neku svoju odredjenu koncepciju u vezi sa Oktavom od sunca. U obliku dijagrama ova oktava predstavlja covekovu mogucnost razvoja. (ozemo da razumemo ovu oktavu bukvalno u izickim razmerama ili psi"oloski. 6izicki, mozemo da vidimo za sebe da zivot na zemlji zavisi od toplote i svetlosti od Sunca i mozemo, predpostavljam, da verujemo da je na neki nacin izicko vidljivo Sunce stvorilo organski zivot na zemlji. (ozemo da uzmemo tri note =a, Sol, 6a, oglasene suncem na zemlji koje ormiraju osetljivu materiju na zemlji da predstavljaju naprimer, ljudski, zivotinjski i biljni zivot. (ozemo uzeti notu (i koja prelazi u /emlju kao mineralni otpad od nekad zivi" oblika,mrtva tela zakopana u zemlju, naslage uglja, krecnjacke stene, koralni sprudovi, itd. 4oji su svi nekad bili ziva bica i mozemo da uzmemo

notu *e oglasenu na (esecu kao neku razmenu vrlo ine energija,materije elektrona atoma molekula, kako prelaze izmedju /emlje i (eseca, jer znamo da u slucaju /emlje stotine tona veoma ine energija materije padaju svaki dan na zemlju iz svi" delova svemira. #li nezavisno od ovog bukvalnog razumevanja postoji i drugi oblik razumevanja zvani sistem psi"oloskog razumevanja. 4ad se kaze da je covek u svemiru i da je svemir u coveku, prva raza znaci da covek stoji u bukvalnom spoljnjem vidljivom svemiru. # ako uzmemo zrak u ovom smislu onda ga uzimamo kao spoljasnji u smislu cula, tj u smislu objekata vidljivi" teleskopom. #li druga raza + univerzum je covek, moze samo biti s"vacena psi"oloski. 'as kao sto je svemir spolja na razlicitim nivoima + jer je ocigledno da galaksija uzeta kao jedan ceo izicki organizam sunaca stoji na visem nivou nego bilo koje pojedinacno sunce koje je samo jedan beskrajno mali do njega, + tako je Univerzum uzet iznutra, kao u coveku, na razlicitim nivoima. %o jest covek imajuci kosmos u sebi 5priblizno7 ima u sebi razlicite nivoe, i ovi nivoi u njemu su nivoi bica, nivoi znanja, nivoi razumevanja tj psi"oloske stvari postignute samo u njemu iznutra. Covek koji dostize nivo sunca u tom smislu stize do nivoa predstavljenog spolja izickim suncem a interno inteligencijom koja pripada tom nivou. %o jest on dostize sveti nivo, jer je inteligencija sunca za nas sveta. /a nas je to relativno govoreci apsolut. Na ovom nivou moramo da stavimo svesnog coveka br. B. Na ovom mestu moramo da stavimo centralnu temu jevandjelja + carstvo nebesko, to jest potpuno razvijenog coveka. I od ovog nivoa moramo da razumemo da celokupno ezotericko ucenje silazi ka coveku na /emlju. 8er je cilj celokupnog ezotericnog ucenja da podigne coveka na njegov visi nivo jer covek je stvoren radi ove svr"e. #ko mislimo o suncevoj oktavi na ovaj nacin to jest psi"oloski onda mozemo da razumemo kako svaka nota ove oktave predstavlja moguce stanje coveka. Covek moze da se uzdize ili pada duz ove skale izmedju Sunca i (eseca. On moze biti pod vise ili manje zakona i da se zatekne u zatvoru daleko losijem od /emlje, zatvor od 1< redova zakona, a moze da se uzdigne dok ne podpadne pod poredak od 02 zakona, i konacno pod poredak od -0 zakona. #koje dobar domacin na zemlji bice pod 2C zakona. #ko prevazidje liccnost bice pod planetarnim zakonima, tj 02 reda zakona, jer esencija je pod 02 reda zakona. #ko se esencija razvije, podpasce pod -0 redova zakona i biti na nivou Snage, inteligencije i bica predstavljenog Suncem. .2 !si"oloski govor, 'erdlip (aj -C, -120 Sada cemo da govorimo o posmatranju veza izmedju centara u obliku razni" ja&. 4ao sto znate rad pocinje samo,posmatranjem jer je njegov predmet ona nevidljiva stvar zvana taj neko& koga obicno uzimamo kao datost, i koju samo svako sam za sebe moze da posmatra individualno. !re svega treba s"vatiti da vi niste jedna te ista osoba bilo u razlicito ili isto vreme. U prvoj praksi samo,posmatranja receno vam je da zapazite kako imate sasvim razlicite centre i umove u sebi koji rade simultano. Imate misli, osecanja i pokrete, uzimajuci samo ta tri centra , naime Intelektualni centar, Emocionalni centar i !okretski centar. %o su potpuno tri razlicite stvari. Svaka osoba je saborni centar svoji" ja&. *azlicita

ja& u vama imaju svoju zastupljenost u sva tri centra u manjoj ili vecoj meri. %o znaci da svako &ja& u vama ima svoju zastupljenost u sva tri centra ili uma i tako se predstavlja razlicito u svakom centru + ustvari, toliko razlicito da uzme dosta vremena pre nego sto mozete da vidite mani estaciju nekog ja& u sva tri njegova oblika. Iako postoje drugi centri, recimo par reci ovde o Intelektualnom, Emocionalnom i !okretskom Centru. Svako ja& u coveku je predstavljeno u ova tri centra. =judska masina kao tri centra

Intelektualni Centar Emocionalni Centar !okretski Centar U pokusaju da se kontrolise neko posmatrano 8a& morate zapamtiti da je to nesto sto misli oseca i krece se. %j njegova zastupljenost u svakom centru se razlikuje. 4ontrola ljudske masine je teska stoga sto sve sto je u njoj ormirano psi"oloski + naime kao neko ja& je predstavljeno na tri potpuno razlicita nacina, koji na prvi pogled izgledaju nepovezani. Na primer mrstite se. %o je u pokretskom centru. #li mrstenje je predstavljeno i u emocionalnom centru kao osecanje, predstavljeno je i u intelektualnom centru kao misao ili gramo onski zapis, tj serija misli koje idu ukrug me"anicki . !uno posmatranje nekog @jaA je posmatranje njegovog nastajanja u sva tri centra simultano. Uzmimo sad neki primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brige. !itanjeD Sta je briga$ )ali *ad kaze nesto o brigama$ 4ako i" mozemo zaustaviti$ OdgovorD 'riga je jedan oblik identi ikovanja. U bukvalnom smislu, rec ima znacenje cepanja i uvrtanja, davljenja i stezanja, izvorno je bila povezana sa recju @zavrnutiA i jos se koristi u razi @zavrtati nekom rukuA, jedan od spoljnji" znakova brige. Seticete se da svako psi"olosko ili unutrasnje stanje nalazi neku spoljnu mani estaiciju kroz pokrete odredjeni" misica kontrakcije itd. /apamtite da svako psi"olosko ili unutrasnje stanje nalazi neku spoljnu mani estaiciju kroz centar pokreta, tj predstavljeno je u narocitim misicnim pokretima, kontrakcijama i sl. (ozda ste primetili da je stanje

brige cesto re lektovano u mrstenju cela i krsenju ruku. Stanja radosti nikad nemaju ovu mani estaciju. Negativna stanja brige, stra"a, anksioznosti, ili depresije, predstavljena su u misicnim kontrakcijama, pogurenosti, dok su suprotna emocionalna stanja re lektovana u pokretskom centru kao sirenje, stajanje uspravno, izduzenost udova, opustanje napetosti i osecanje snage. =judi koji brinu i stoga mrste celo, stiscu sake ili skoro da prestaju da disu, da bi prestao da brine covek treba da pocne ovde, opustanjem misica izrazavanjem emocionalnog stanja, i oslobadjanja da"a. Opustanje uopsteno ima iza sebe, ezotericki receno, ideju prevencije negativni" stanja. Negativna stanja su manje u stanju da dodju kad je osoba u stanju opustenosti. /ato se kaze tako cesto da je neop"odno praktikovati svaki dan opustanje prelazenjem paznje po telu i namernim opustanjem zategnuti" misica. 4ontrola emocionalnog centra tesko se sprovodi direktno, delimocno zato sto on tako brzo radi .:,::: puta brze od ormatornog dela intelektualnog centra tako da covek postaje zabrinut i negativan pre nego sto to uopste moze da zna. #li emocionalni centar se nekad u radu poredi sa nekontrolisanim divljim slonom sa dva kontrolna slona sa svake strane, naime intelektualni i pokretski centar. !ogresna emocionalna stanja, uobicajena stanja brige, ljutnje, itd, moraju prvo biti primecena u sebi. !o pravilu ljudi ne vide svoja stanja nego postaju ta stanja. Sledece, jedan od kontrolisani" slonova mora biti iskoriscen. *azmotrimo sta znaci koristiti intelektualni centar u ovom smislu. %o znaci da morate da primetite misli koje prolaze kroz intelektualni centar + da mozemo da kontrolisemo misli u malim razmerama. /austavljanjem ili ne povodjenjem za njima, ne verovanjem, ne uvazavanjem briga, jedan slon, da tako kazemo, je priveden s jedne strane nekontrolisanog emocionalnog centra. )rugi slon koga je mogce kontrolisati je pokretski centar ka kome mozemo da usmerimo paznju nasom voljom. (ozemo da opustamo misice i tome slicno. 4ao sto znate u uputstvima datim u *adu o relaksiranju receno je da mali misici treba da budu opusteni. (ali misici lica, misici izraza narocito, %o ukljucuje misice oka, misice oko usta i brade, jezik grlo i slicno. )a se vratimo na brige. 'rinuti se je pogresan rad centara. %o je uvek beskorisno. %o je oblik unutrsnjeg obzira tj identi ikovanja. %o neprekidno mesanje negativne imaginacije sa nekoliko cinjenica cini samo pogresne veze u centrima. %o je vrsta laganja, medju mnogim drugim oblicima laganja koji se odvijaju u nama i brkaju nase centre. =ako je brinuti se, posto to daje olaksanje i neka je vrsta samo opravdanja. 'lisko je samo,sazaljenju i nasilju. 'rinuti se nije isto sto i razmisljanje. Um kad je vodjen brigom kao emocionalnim stanjem je zamagljen. !aznja usmerena na bilo sta uvek pomaze jer nasa usmerena paznja vodi u svesnije delove centara. 'riga nije misljenje o drugima. %o nije uvidjavnost okrenuta ka spolja. 'riga je izmesana je sa unutrasnjim u coveku i uzme dugo vremena dok se dobro ne sagleda. Izucavanje kako da zivimo sa stanovista *ada, tako da mozemo da zivimo svesnije u zivotu tj. da zivimo u *adu u zivotu, a ne samo u zivotu bez icega izmedju nas i zivota, pokazuje nam kako je briznost samo jedna od stvari koju ako posmatramo dovoljno dugo i bez kritikovanja ce nam pokazati nesto o nama. #li ne smete da mislite da je suprotnost briznosti

indi erentnost. %rebalo bi i morali biste da osecate EanksioznostF zbog toga sto je neko driugi u opasnosti + da osecate mesavinu nade i stra"a, ali zabrinutost je nesto sasvim drugo, jer tada masta stupa na scenu. 'ivanje zabrinuim postaje navika, bas kao i druga negativna stanja, ljudi cak zamisljaju da su bolji od drugi" zato sto i" imaju, i osecaju zaslugu u bivanju briznim. =judi cak misle da je ispravno brinuti se o svemu, o proslosti i buducnosti, o sebi, o drugima itd. %o jednostavno nije nista dugo do ozbiljna negativna bolest teska za lecenje, jer kad covek jednom postane nista drugo nego ka sebi okrenuta masina za brigu, razne vrste pogresni" veza se uspostavljaju i sve radi na pogresan nacin, i posto je jedina stvar u kojoj uziva briga, uskratiti mu to, gde je moguce, znacilo bi unistiti njegov glavni interes. U vezi sa tim, seticete se jedne od izreka *ada, + da se od vas iznad svega trazi jedna stvar a to je da napustite vas speci icni oblik patnje. %o zvuci lako. !okusajte. *azlog zbog cega je to tesko je zato sto postupiti tako znaci unistiti citav sistem ja& u sebi koji uziva da vas muci, a da vi mislite da patite. )a se vratimo na pitanje. Sta je briznost$ !osto je to obliik identi ikacije to znaci da je rezultat toga gubitak snage. =judi koji se brinu mnogo iscrpljuju se, prazne se od snage. #ko primetite sami kad brinete, to je zaista kao da se unutra kidate i trzate i rvete se iznutra, korespondirajuci sa spoljnim misicnim pokretima koji su ranije opisani. Nema gravitacionog centra. Nema pravca ni jasnog ciljaG sve je u nereduG sve ide svojim putem u coveku u svakom pravcu. %o je kao da su razlicita ja& u coveku ustala i ustrcala se unaokolo u coveku, krseci ruke i govoreci bilo sta sto mu negativna masta, koja dominira scenom sugerisse. Ne kazem da je moguce nikad ne brinuti. !ostoje situacije, posebno danas, gde je nemoguce ponekad prestati brinuti se. 8a vise govorim o tendencijama navike da se o svemu brine i da se sve uzima kao izvor brige. 6ormilisati jasno sta ce covek da radi + imati neko usmerenje + pomaze prevenciji ovog nereda, koji je kako je receno, vrsta unutrasnjeg a ne spoljnog uvazavanja. Unutrasnje smatranje je uvek me"anicko. Spoljnje uvazavanje je uvek svesno, to je svesno stavljanje sebe u neciji polozaj i posto ovo za"teva usmerenu paznju izvodi vas van briga. #ko obratite paznju primeticete da mali oblici zabrinutosti pocinju vrlo rano ujutro. 3eoma je dobra stvar, koju vredi praktikovati, raditi na sebi rano ujutro, pre nego, sto bi se reklo, spustanja u zivot i obaveze. (alo svesnog rada u to vreme, primecivanje mali" oblika briga ili negativni" misli ili samo,sazaljenja, itd *ad na neidenti ikovanju znaci kazati tome ne& izdici se iznad toga, ne smatrati kao da ste to vi + sav taj napor ili *ad na neidenti ikovanju sa odredjenim me"anizmima, odredjenim @jaA u rano jutro , moze da izmeni ceo dan. Napor na tome neidenti ikovanju pripada ideji oprosta dugova, otpustanja svi" unutrasnj" racuna sa ljudima + ako je moguce. Onada nesto novo i sveze pocinje dan, i ustajalost zivota je tako onemogucena, sto je ustvari ustajalost samog sebe koji uvek reaguje na isti nacin na sve. *ad na sebi moze da ima cudesne rezultate + ako se setite da ste u zivotu u radu a ne u zivotu od kojeg vas ne deli nista izmedju. *ad treba da trans ormise nas odnos prema zivotu. Sve prakticne stvari recene u *adu njemu imaju to za cilj. %o znaci raditi na sebi. %o je biti u radu u zivotu + ne u zivotu. Sta je vas zadatak$ /asto ste ovde$ Sta ovde treba da promenite$ Sta treba da naucite o sebi, toj stvari

koju uzimate zdravo za gotovo, toj stvari koja je vas aparat za zivljenje. )obro je poceti uvidjati da ste vi ustvari de inisani kao onaj nacin na koji uzimate zivot. )ali vam vas aparat za zivljenje daje rezultate koje zelite$ 3i, vasa licnost, je aparat je aparat koji koristite za zivljenje. %reba poceti uvidjati da je vas nacin na koji uzimate zivot jeste vas zivot i da mozete da pocnete da radite na nacinu na koji uzimate zivot, a to znaci raditi na sebi i vasim me"anickim reakcijama na sve sto se dogadja. 8er vase me"anicke reakcije na zivot ste vi i to cini vasu nesrecu ili srecu i ta stvar koja se zove vi sami je aparat za zivljenje zivota koji ste nacinili i koji je nacinjen u vama "iljadama zaboravljeni" uzroka. %o je stvar koju iskotrljamo svako jutro da se sretneemoda danom. %o je ista stvar o kojoj govori rad u svakoj svojoj azi, stvar na kojoj moze da se radi i da se menja. !okusajte da mislite da nije zivot ono sto mozete da menjate, nego ste to vis u vasoj reakciji na zivot. %u pociva prva ideja o tome sta znaci rad na sebi. 8ednom kad uvidite tu ideju, onda, kakvi god da su uslovi zivota, imate snagu u vasem s"vatanju cija cena je iznad cene. !ocinjete da s"vatate biser, sta zivot na zemlji zaista znaci. 3eoma dugo apsorbujemo svaku vrstu negativne emocije, identi ikujuci se sa njom i uzimajuci je kao nas same, tretirajuci je kao nuznu, istinitu, i pokusavajuci da radimo na njoj onda kad se vec ormirala. #li doci ce dan kada vise nece sama od sebe nastajati. E ekat ne povodjenja sa me"anickom reakciom u sebi i osecanje da smo se oslobodili od nje je potpuno magican. /apazicete sta se dogodilo. %o je veoma interesantno ali je to u domenu licnog iskustva. (ozda cete tada s"vatiti da rad nije samo tupi kuluk. %o je narociti unutrasnji napor koji ima samo,oslobadjajuci e ekat iznutra i zove se rad na sebi. %okom (arta i #prila -120 )r. Nicoll je pisao seriju radova o 8evandjeljima.

.9 !si"olski komentar, 'erdlip (aj 0C, -120 5original -227 II O 'ICU )eo I + 3eceras cemo govoriti o /nanju i 'icu. )ali se secate necega sto je receno ranije o /nanju i 'icu$ )ozvolite da vas podstetim da ovo ucenje koje studiramo kaze da postoje dve strane coveka i da covek mora da i" razvija postepeno tokom svoje trans ormacije. Stranu svog znanja i stranu svog bica. Culi ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a to uzme vremena i napora. #li to vodi de initivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da vodi samo,saznanju ako covek radi. Nije tesko da se s"vati da postoje razliciti nivoi znanja. #li nije tako lako razumeti da postoje razliciti nivoi bica. Hajde da jos jednom pokusamo da razumemo sta je to bice. Cesto ljudi mesaju bice sa egzistencijom. 4amen egzistira, biljka egzistira, covek egzistira, ali oni egzistiraju sasvim razlicito. Ovde se susrecemo sa idejom bica. Na primer bice kamena, bice biljke, bice zivotinje, bice coveka i sveto bice

su svi na razlicitim nivoima. /ametak se desava pre rodjenja. Uzmimo na primer bice zivotinje. Sve zivotinje egzistiraju pre rodjenja. 4onj postoji, krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajednicko postojanje. #li bice krave, konja, ili psa su razliciti i to od zaceca a ne od radjanja. 3ratimo se coveku. Covek se razlikuje od zivotinje. Njegovo bice je u stanju da se razvija. On je rodjen kao samo,razvijajuci organizam i tako je nedovrsen i na nizem nivou bica nego sto mu je namenjeno kako je stvoren. /ivotinje su potpune. %akodje za rzliku od zivotinja covekov odgoj se proteze kroz dugi period tokom kojeg stice mnoge stvari u svom bicu + obrazovanjem, oponasanjem i obicajem. %o je jedan od razloga zasto bice jednog coveka nije slicno bicu drugog coveka. (ozemo da razumemo da znanje jednog coveka ne mora biti na istom nivou kao znanje drugog coveka. #li ne vidimo tako jasno da nivo bica moze takodje biti razlicit. Sa stanovista ovog ucenja covecanstvo nije uzeto kao jedno. S obzirom na nji"ovo bice ljudi nisu isti. 4oncept coveka u ovom ucenju razlikuje sedam kategorija bica saD Covek br. -, ciji centar tezista je u njegovim instinktima i pokretima, u njegovom izickom zivotu, onda Covek br. 0, cije je teziste u njegovom emocionalnom zivotu, onda Covek br.., cije je teziste u njegovom intelektualnom zivotu. Ove tri kategorije ormiraju me"anicko covecanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog ne razumeju. 4ao sto znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug 'abela. /atim postoji Covek br. 2, cije teziste nije u instinktivnom pokretskom centru, niti u emocionalnom centru, niti u intelektualnom centru vec je rasporedjeno medju njima. %o je balansirani covek , u kojem razvoj vise nije jednostran i koji je poceo da se budi. !ostoji i krug svesnog covecanstvaD br. 9, br. <, br B covek, i to su ljudi koji su prosli razlicite stepene trans ormacije ili preporoda ili razvoja, ukratko koji su imali novo zacece. Ovi" sedam podela opsteg pojma coveka znace sedam stepena ili kategorija bica. Uzmimo coveka br -, 0 i .. Oni pripadaju me"anickom krugu covecanstva ili uspavanom covecanstvu& ali pokazuju velike razlike u svom bicu. Sva tri mogu ziveti samo pod zivotnim uticajima + tj uticajima #, naime uticaji stvoreni u zivotu kroz istoriju, kroz proslost, kroz obicaj, kroz tok stvari. #li neki mogu biti pogodjeni uticajima i # i '. !odseticu vas da ' uticaji nisu kreirani zivotom vec dolaze izvan me"anickog zivota, iz kruga svesnog covecanstva, i ponovo cu vas podsetiti da su jevandjelja primer ' uticaja. !onovo da kazem da neki ljudi mogu biti vise pod # nego ' uticajima, ili vise pod ' nego pod # uticajima. Neki su mozda dosli i u kontakt sa C uticajima, naime sa onima koji pripadaju svesnom krugu covecanstva, sa nekim ko je bio iznova rodjen, ponovo zacet, kao sto su Hristovi ucenici dosli u vezu sa njim. Neki su mozda vec na putu da postanu covek br.2. Sva ova razlicita stanja znace razlicite nivoe bica. (ozda ste primetili da ova ideja o covekovom nivou bica uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se vaznijom nego bilo sta drugo. Nivo bica sveca drugaciji je od nivoa bica gresnika. )obar covek, los covek, zao covek, istinoljubiv covek, lazov, posten covek, strpljiv covek, "ipokrit, uobrazen covek, sujetan covek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bica a ne znanja u coveku. )anas ljudi dolaze do saznanja da ono sto covek jeste nije od znacaja s obzirom na ono sta zna. Cak misle da je covek kriminalnog bica moze biti veliki mislilac i veliki naucnik ili veliki umetnik ili pisac.

)eo II + predjimo sad na znanje ovog rada i njegov odnos prema nasem bicu. Ovaj *ad je dat kao znanje i tako mora biti naucen, kao bilo kakva druga vrsta znanja sto mora biti naucena. #li rad dolazi od viseg uma. %o nije obicno znanje. %o je znanje o trans ormaciji, bas kao sto su jevandjelja znanje o ponovnom rodjenju, ili biti rodjen ponovo, preporod, i dali to zovemo trans ormacijom ili ponovnim rodjenjem nema razlike. %o je znanje koje dolazi od oni" koji su postigli pun unutrasnji razvoj i dostigli rastom i trans ormacijom nji"ovog bica, stanje svesti zvano objektivna svest. /nanje koje se stice u ovom *adu mora postepeno postati vase znanje, tj ono sto rad poducava, pre svega, mora postati vase znanje, a za to je potrebno vreme i napor. #li posto ovo znanje dolazi od nivoa covecanstva koje je daleko iznad naseg nivoa bica, puno razumevanje ovog znanja nece biti moguce dok nas nivo bica ne odgovara sa nivoom znanja koje *ad poducava. 4ao sto znate, jedinstvo izmedju znanja i bica je neop"odno pre nego sto usledi razumevanje. Stoga znanje koje izucavate mora biti primenjeno na vase bice a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje *ada. Uporedni razvoj znanja i bica je neop"odan. %o jest, morate da radite na svom bicu saglasno znanju koje izucavate da podignete nivo vaseg bica. Sa nivoom bica koje posedujete sada mozete da razumete znanje *ada do odredjene tacke. #ko u vasem bicu ima nesto dobro, bicete u stanju i da razuemete nesto od rada a ne da samo imate saznanje o tome. !ostoji izreka u radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. %o se odnosi na kvalitet bica koje covek ima. #ko u njemu postoji dobro on vec ima malo zlata. Niko ne moze da razume izvan nivoa njegovog bica. 3idecete zasto covek sa losim bicem, degenerik, lazov, moralna gnjida, kriminalac, itd ne moze da razume *ad, i takodje cete videti zasto je receno u odnosu na nove ljude koji ulaze u rad da moraju da budu na nivou )obrog )omacina. #li cak i tako oni moraju da budu ljudi koji traze nesto, ljudi koji ne veruju sasvim u zivot i osecaju da mora da postoji nesto drugo, neko drugo znacenje nase egzistencije na ovoj planeti. )eo III + %oliko stvari je receno o ovom ucenju o bicu da je nemoguce o tome govoriti na jednom mestu samo. )ozvolite da spomenem jednu stvar koj je recena o bicu koja je mene veoma zainteresovala kad sam prvi put cuo za rad. Izreka kazeD 3ase bice privlaci vas zivot. Ova izreka mi je najednom ucinila jasnim da postoji veza izmedju onog sto je spoljnje i onog sto je unutrasnje. Na primer, u opstim razmerama, nivo bica covecanstva privlaci rat. )a je nivo covecanstva na malo visem nivou rat kakav je sada bio bi nemoguc. U individualnim razmerama, covekovo bice privlaci njegov zivot. Uvek ce privlaciti iste vrste stvari iste situacije istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. !romeniti bice znaci promeniti covekov zivot, ali promeniti jednu ormu zivota za drugu ne znaci promenu bica. (enjajuci svoje spoljnje uslove, necete promeniti vas zivot, jer ce vase bice nastaviti da privlaci odredjenu vrstu zivota. 4onj privlaci na sebe odredjenu vrstu zivota koja je razlicita od zivota krave ili psa i mozete da razumete da je to zbog nji"ove razlike u bicu. (enjajuci oblik zivota krava se

nece promeniti. Ne biste zeleli da sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vasem krevetu, ne samo zbog toga sto bi to bilo neprakticno, vec i zato sto je njeno bice toliko razlicito od bica psa. Uopsteno govoreci, vidite da bice zivotinja i" povezuje sa odredjenim zivotom. =asica je privucena zivotom lasice, zmija zivotom zmije, i tako dalje. #li ne vidimo na slican nacin kako zakon koji kaze da nase bice privlaci nas zivot& predstavlja malu razliku u bicu kod ljudi. Naravno vi treba da izucavate vase bice, da uvidite da imate odredjenu vrstu bica, i da izucavate vas zivot, da uvidite da imate odredjeni zivot. =judi ne uvidjaju lako da imaju sasvim odredjene i ogranicene okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. (isle da mogu da budu sta god bi zeleli i da rade sta god zele, i da zive kako izaberu. #li ako covek pocne da izucava svoje bice i istovremeno svoj zivot, covek ce otkriti da ima odredjenu vrstu bica. %o je veoma dugotrajan zadatak. *ad kaze izucavanje naseg bica je apsolutno neophodno. /nate da rad kaze da smo mi masine vodjene spoljnim utiscima. )ok god covek nema znanje o svom bicu, on je zasigurno masina. (asina ne moze da poznaje samu sebe. 4ad bi mogla nebi bila masina. #li covek,masina moze da zna sebe. 4ad covek pocne da saznaje sebe nije vise masina. (oze zaista cak postaticovek. #li to uzme dugo vremena i mnogo napora. /a"teva se razlicita vrsta napora od onog koje je potrebno da se sazna znanje o *adu. %o jest *ad na liniji bica i *ad na liniji znanja za"tevaju razlicite napore. Covek ne moze da upozna sebe dok ne posmatra sebe sa unutrasnjom paznjom i ne moze da posmatra sebe inteligentno osim ako nije stekao de initivno znanje o tome sta da posmatra i uvidja razlog zasto je to tako. !ostoje odredjeni posebni aktori u nasem bicu koji sprecavaju njegov razvoj. 8edan na primer su negativne emocije, kao sto su samo,sazaljenje, itd. Ovi posebni aktori se moraju pre svega poznavati kao stvar znanja. Stoga prvo ucite znanje *ada. /atim morate da ga primenite tako da steknete aktuelno znanje vaseg bica u svetlosti ovog ucenja. /nanje vaseg bica je samo,spoznaja. #li u ovom ucenju to je narocita vrsta samo,spoznaje jer ovo ucenje upucuje na odredjene stvari u covekovom bicu koje moraju biti zapazene i napokon promenjene kroz uvecanje volje da se izmene. #ko jedino znamo da su negativne emocije lose i da nas drze na nasem nivou bica nije dovoljno. #li cesto se desava da ljudi ne posmatraju sebe na nacin kako se poducava, ili uzimaju za gotovo sve sto kazu urade ili misle i ne vide da tu ima bilo sta da se posmatra. 4ako, onda, covek moze da ocekuje da se menja kad sve u sebi uzima za dato. Onda je covek masina a ne covek. Sok je neop"odan. #li sok cesto coveka cini negativnim. Ipak tada nesto primecuje.

)eo I3, + Svako postupa iz osecanja dobrog, iz onoga sto on smatra dobrim. Niko ne postupa iz zla. #li covek postupa po onom sto misli da je dobro s"odno svom nivou bica, to jest, iz onog sto se njemu pojavljuje kao dobro. =opov krade zato sto oseca da je dobro krasti. *evolucionar ubija ljude zato sto misli da je dobro da i" pobije. %ako se dobro bori sa zlim. 4ao sto je znanje relativno tako je i dobro relativno. )obro je relativno s"odno nivou bica. Ono sto ljudi smatraju dobrim razlikuje se od slucaja do slucaja. (ozda ste primetili da ono sto ste nekad smatrali dobrim danas vise ne smatrate. %o znaci

da se vas nivo bica promenio. #ko se nivo bica promeni samo malo, smesta imate novu percepciju o onom sto je dobro. Na primer, mozda ne volite da budete negativni onako kako ste nekad bili. %o je zbog male promene u nivou bica. /nanje ovog *ada je o ostvarivanju viseg nivoa i tako drugacijeg zivota ovde. #li to mora biti nauceno i provereno u primeni na covekovo bice kroz samo,posmatranje i kroz licno razmisljanje o tome. 4ad istinu o tome pocnete da uvidjate za sebe, vozac ili um u vama pocinje da se budi iz zivot,sna. 4ad pocinjete da uvidjate dobro ziveci i cineci *ad, vase bice pocinje da se menja. 4ad uvidite da je dobro setiti se sebe, dobro da se zaustavi unutrasnje samouvazavanje, dobro u tome da se izadje iz smesni" iluzija i slika o sebi, iz sujete, samozadovoljstva lazne licnosti, dobro da se ne vole negativna stanja, dobro da se uvidi sopstvena nistavnost s vremena na vreme, dobro da se bori protiv stalnog identi ikovanja, dobro da se misli o svemu sto *ad poducava, dobro da se to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari , onda sticete novu percepciju dobrog, a to znaci da se nivo vaseg bica menja i dobro viseg unutrasnjeg nivoa zamenjuje pred"odni nivo dobrog. 2- !si"oloski komentar, 'erdlip 2 jun -120 III O bicu 5nastavak7 )eo I + Svako ko je ovaj rad uzeo ozbiljno i razmisljao o njegovom smislu i znacenju sredstvima koje svi posedujemo ali slabo koristimo,naime, razmisljanjem svojom glavom, trebalo bi da bude sposoban da svesno udje u polozaj drugi" i da i" razume. Ovaj razvoj bica je od sustinskog znacaja za nas u *adu. Niko ne moze da se razvije sam. Odnos je moguc samo kroz kontakt unutrasnji" svetova. (i se srecemo kroz nase unutrasnje svetove. )a biste razumeli drugog morate uci u njegov unutrasnji svet, ali to ne mozete ako niste usli u vas sopstveni svet . Stoga je prvi korak prema svesnom ulazenju u polozaj drugog i razumevanju drugog se postize kroz ulazenje i razumevanje sopstvenog polozaja i ako ovaj korak nije ucinjen, do najveceg moguceg stepena, nema mogucnosti da se udje u polozaj drugog i da se drugi razume. Ulazenje u sebe pocinje sa samo,posmatranjem, a razumevanje sebe pocinje sa dugotrajnim izucavanjem sebe u svetlosti znanja ovog ucenja ciji je krajnji cilj postepeno ali de initivnotransformisanje sebe. Samo iz ovog razloga misliti da je covek u stanju da se stavi u polozaj drugog i da razume polozaj drugog, i cak da pomogne, onakav kakav je, a ova iluzija je veoma uobicajena, znaci ne razumeti sustinu ljudskog kontakta i univerzalne teskoce koje prate ovaj impuls koji isto tako cesto zavrsava u propasti i nekoj vrsti kompromisa koji je isto tako plodno tle za gorcinu, uzajamnu kritiku, nepriteljstvo i cak gora emocionalna stanja i tokove misli. Niko, onakav kakav je me"anicki, to jest kako je ormiran zivotom i njegovim uticajima ne moze uci u polozaj drugog i razuemti ga kakav je i odatle pruziti pomoc, sve dok pred"odno vec nije upoznao sebe svojim samo, posmatranjem, samo,izucavanjem, i uvidom i radom na sebi. Samo uvidevsi i razumevsi sta je u nama

mozemo da razumemo sta je u drugome. 8edno od najveci" zala ljudski" odnosa je da ljudi ne pokusavaju da udju u polozaj drugog vec samo kritikuju jedan drugog bez ikakvog ustrucavanja i nemaju nikakvu unutrasnju zadrsku u odnosu na me"anicko kritikovanje usled nepostojanja bilo kakvog uvida u sebe i sopstevenu upadljivu sirovost, greske i nedostatke. 4ao rezultat toga ne samo da ne pomazu jedan drugome, nego je normalna ravnoteza stvari poremecena, a ovim mislim na akomulirani pogresan i zao psi"oloski sadrzaj koji se dnevno ormira u ljudskim odnosima i ustvari u zivotu svakog coveka, koji nikad nebi postojao kad bi ljudi videli sebe i druge u isto vreme, i na ovaj nacin neutralisali e ekte svog ponasanja dan za danom. Ovaj nedostatak psi"oloske odgovornosti i prema sebi i prema drugima je mozda posebno karakteristican za moderno vreme i predstavlja izvor jednog dela rasprostranjenog modernog nedostatka srece koja oznacava sadasnje vreme, u kojem, izmedju ostalog, cak i obicna ljudska ljubaznost opada, sa rezultirajucom krutoscu koja je medju najopsanijim aktorima u odnosu na buducnost, i koja e ektivno onemogucava sav moguci pravilni razvoj emocionalnog zivota. =judi u *adu koji su imali priliku da se emocionalno razviju, trebalo bi da narocito obrate paznju na precutnu ili iskazanu kritiku drugi" kao kontinuirani pogresan aktor u sebi, koji neprekidno u nama stvara pogresan psi"oloski materijal i da se posteno osvrnu na ono sta rade. U mnogim slucajevima, tvrdoglavost i neznanje su temeljni uzroci, iako postoje mnogi uzroci, kao sto je neobican stepen sujete, i samo,zadovoljstva, osecanja da je covek u pravu, samozasluga, osecanje vrline i superiornosti, i drugi cinioci ove vrste koji naravno onemogucavaju put bilo kakvoj unutrasnjoj promeni. Ovde posebno spominjem, u vezi sa me"anickim osecanjem zasluge i samo,savrsenosti, one koji ocekuju druge da se menjaju a ne polaze od sebe, i koji cak sude o *adu po e ektima na druge, ne s"vatajuci izgleda da imaju mnogo da rade na sebi pre nego sto ce moci da sude drugima, i takodje da i drugi nji" sude na bas isti nacin na koji oni sude drugima + cinjenica koja i" uvek iznenadi. (e"anicko kritikovanje drug"i" rezultira u mnogim psi"oloskim teskocama za onog koji kritikuje + to jest, mnogim ja& koji onemogucavaju nji"ov unutrasnji razvoj i slobodu. (ozda ovo nije jasno. Ono sto se zeli da kaze je da ako dozvoljavate kritikovanje i negativne ja& da se slobodno razviju u vama, oni ce se okrenuti na vas u *adu i onemogucavace vase razumevanje i vas sopstveni razvoj. Ono sto cinite drugima cinite sebi. Sve je uredjeno na ovaj nacin. Sve pogresno postepeno reaguje na vas u *adu. !osle izvesnog vremena cete nauciti da ne mozete da dozvolite EluksuzF da isuvise spavate i da govorite i postupate me"anicki i dozvoljavate da vas zivot bude u rukama pogresni" ja&. !ocecete da uvidjate sami za sebe da zaista morate da zivite svesnije i u vezi sa vasim unutrasnjim svetom u kojem svi prosli racuni moraju da budu ponisteni. /iveti svesnije u vasem unutrsnjem svetu za pocetak ne znaci ici za svojim losijm EjaF. /apamtite da ako ste u *adu da se stavljate pod vise zakona nego drugi + naime, pod zakone *ada. Stavljate se u polozaj u kojem morate da postujete sta *ad poducava.

)eo II + Ciscenje emocionalnog zivota u *adu moze se vestacki podeliti na dve strane za svr"u prakticnog samo,posmatranja. !rvo cemo se baviti emocijama koje nastaju iz lazne licnosti ili izmisljeni" EjaF, iz onog nestvarnog dela sebe ciju paznju *ad neprekidno doziva i koji bi morao da bude predmet dnevnog samo,izucavanja i *ada, u svetlosti cinjenice da je to izvor velikog svakodnevnog nesporazumevanja, nesrece i napada. Ova stvar, koju sami ormiramo, i koja se ormira uticajima sredine u kojoj odrastamo, i koja kao obojeni me"ur stoji nad povrsinom naseg psi"ickog zivota, zbunjuje i iskrivljuje nas celokupni unutrasnji svet. Ona ormira deo naseg stecenog bica. Osnovni uzroci skoro svi" nesporazuma koji nastaju u unutrsnjem svetu coveka, kao i u s eri zajednickog zivota ljudi i svi" moguci" odnosa medju ljudima je psi"icki aktor zvani =azna =icnost, koja se ormira u pripremnoj azi zivota. Stimulacija ovog psi"ickog aktora u coveku, kako pre tako i za vreme odgovornog zivota, predstavlja osnov emocija sujete i uobrazenosti. Ove emocije koje se radjaju iz stimulacija lazne =icnosti, stoje na putu normalnom razvoju emocionalnog centra. I moze se takodje reci da one stoje na putu razvoju svesti uopste. One onemogucavaju trece stanje svesti stanje samo,svesti. Stepen srece i samo,svsti koji bi trebalo da postoji u stvarnoj osobi, stvarnom coveku, kao i u miroljubivoj zajednickoj egzistenciji ljudi, zavisi skoro u potpunosti od odsustva u coveku sujete i uobrazenosti. #li ove emocije mogu da imaju veoma suptilne oblike i za"tevaju dugorocno i iskreno unutrasnje posmatranje i veliki samouvid i postepeno samo,ostvarenje. #li cesto ljudi cak zamisljaju da i" nemaju, i bez obzira sto su cesto uznemireni onim sta drugi o njima govore ili kako se prema njima odnose oni ne uvidjaju da to ima bilo kakve veze sa nji"ovom sujetom i uobrazenoscu. 3remenom kako se zakopana svest budi ove emocije se mogu prepoznati po unutrasnjem ukusu. %o su neciste emocije. %o je uistinu ono sta se uglavnom misli u religioznim spisima kad se kaze necisto& i sto se u jevandjeljima toliko napada kao u slucaju 6ariseja, koji sve cine da bi i" ljudi videli to jest iz pobuda sujete i uobrazenosti. /nate da kad cinite dobro drugima i kad osecate zaslugu, to je vase samo,ljublje kojem cinite dobro. %o je necistost emocija. #li ako nesto cinite iz ciste ljubavi onda je to cisto. Na zalost to se dogadja po pravilu samo sa zadovoljavanjem nasi" apetita. )rugi aktor u vezi prociscavanja emocionalnog zivota je kao sto svi znate aktor negativni" emocija. Necu sada govoriti o njima osim da vas podsetim da mogu da uzmu veoma suptilne oblike. 3remenom mogu biti prepoznate unutrasnjim ukusom. Sve one smrde. Setite se takodje da na rodjenju nema =azne =icnosti. #li rodjen medju uspavanim ljudima koji uzivaju sopstvene negativne emocije, one se prenose na dete kao zaraza. /adovoljstvo koje ljudi imaju bivajuci negativnima dete imitira, i istovremeno ormiranje lazne licnosti u detetu pomaze proces jer kroz emocije sujete i uobrazenosti stvaraju se nacini da se covek lako vredja u svojoj beskrajnoj raznovrsnosti. Nas nivo bica karakterisu necista stanja emocionalnog zivota gore opisana. *ad na bicu, u odnosu na Emocionalni Centar, stoga za"teva, izmedju ostalog, napor da se posmatra i uvidi postojanje ovi" emocija u sebi, da se zapazi nji"ovo poreklo, pravac nji"ovog delovanja, i posledice koje stvaraju. 4ad smo pravilno svesni neceg u sebi mi smo na putu da to promenimo. Sama svest o tome ako je potpuna,

pocece da ga menja. 8ednom kad ste nesto zapazili jasno u sebi, u svom bicu, vodice vas da vidite nesto drugo. S"vatite da bice mora da se promeni u svakom bez izuzetka i mora se promeniti sad i ovde. *eligiozni ljudi smatraju da ce se oni promeniti na onom svetuD ili zamisljaju da bas kakvi su, sa nivoom bica koje imaju, i svim negativnim emocijama, sujetom, uobrazenoscu, malicioznim govorom, ljubomorom, neprijatnim radoznalostima i slicno ce stici do boga. I ima mnogo slicni" iluzija, od koji" su sve rezultat toga da covek ne vidi nivo svog bica koji zapravo odredjuje covekovo mesto na skali svi" bica koja vodi ka svetom bicu. Svako se nalazi negde na toj lestvici. U ovom *adu na psi"oloskom aspektu , dato nam je znanje o tome kako da menjamo bice, i to znanje mora da bude primenjenona vase sopstveno bice kroz posmatranje sebe s"odno onom sta vas znanje poducava da posmatrate. %ako dolazite do saznanja o vasem bicu i mozete da pocnete da radite na svom bicu. #ko pocnete da posedujete neko stvarno znanje o svom bicu i radite na tome, onda cete biti u stanju da se stavite u polozaj drugoga i da mu pomognete, ali samo u meri u kojoj ste poznavalac samog sebe i sopstveni" teskoca. I medju ostalim stvarima, bicete u stanju da znate kada govorite iz sujete ili osecaja superiornosti, ili iz negativnog osecanja, zelje da povredite ili samo kritikujete i slicno. Ukratko bicete u stanju da bolje razlikujete izmedju cistog i necistog u sebi i iz tog polazista da govorite jedan drugome cistije. #ko dok govorite vidite u sebi ono sto vidite u drugome govoricete cisto ili cistije, a ono sto je cisto u tom smislu ne moze povrediti drugog ili ga uvrediti vec mu samo pomoci. #ko dok govorite drugom ne znate dali govorite ispravno a ipak govorite iz dvostruke svesti o sebi i o drugoj osobi, sto je govorenje iz stanja samo,svesti, naime gledajuci istovremeno i spolja i unutra, onda cete znati naknadno po naknadnom ukusu. %o jest *ad ce vam pokazati, za sve sto ste ucinili iskreno, iz osecanja *ada, bice sacuvano za vas i pokazano vam u svom pravom svetlu, ako slusate a ne padate u san.

)eo III,, U tekstu koji smo procitali prosli put, receno je da u religioznim spisima mnogo je receno o bicu. =judi se dele s"odno nji"ovom stanju bica u svece i gresnike, dobre i lose ljude i slicno. (nogo toga je receno u jevandjeljima koje se odnose na bice. U paraboli o sejacu koji seje seme bozije reci medju ljudima, razlicite kategorije ljudi koje se spominju dele se s"odno nji"ovom bicu u odnosu na seme reci i nji"ov prijem iste. Na drugom mestu ljudi sa pogresenim bicem se zovu trnje ili bodlje u odlomku gde Hrist kazeD )ali ljudi skupljaju grozdje ili trnje smokve ili bodlje$& Hrist zatim poredi ljude s"odno nji"ovom nivou bica sa drvecem i kaze&svako dobro drvo radja dobro voce ali zlo drvo radja zlo voce.& Sve ovo znaci da je covekov nivo od najveceg znacaja. 4ao sto znate neop"odno je misliti o nivou covekovog bica pre nego sto se uvede u *ad. Ovde je rec o necem veoma ozbiljnom i sada bi trebalo da pocnete da razumevate sta je to. )anasnja tendencija da se kriminalci prave "erojima je potpuno pogresna. !ostoje dva snaga bica u vezi ljudi koje mozda zelite da uvedete u *ad. %o moraju da budu odgovorni ljudi i moraju da imaju neki magnetski centar. )ruge stvari su recene u proslosti o ovom pitanju i pokusacu da se prisetim neki" od nji". Nezavisno od ideje )obrog )omacina i

magnetskog centra, covek koji stupa u *ad treba da ima prirodni osecaj sramote. /nate da mnogi takozvani moralno de ektivni nemaju osecaj sramote i to je veoma los znak. I zapazite ovde da bivajuci tvrdim i nikada ne osecajuci sramotu, zarobljavate razvoj sopstvenog bica. =judi koji ulaze u *ad treba da imaju neki osecaj religije, neki trag u nji"ovim zivotima religioznog impulsa, to jest naravno povezano sa magnetskim centrom, proslim utiscima i obrazovanjem. /atim treba da osecaju ponesto od smrtnosti, da imaju neku svest o sopstvenoj smrtnosti. Svi ovi aktori i nekoliko drugi" ormiraju polazisne tacke u nji"ovom bicu iz koji" se ideje i ucenje *ada mogu da razviju.

.B 'eleska o molitvi, odgovor i za"tev, 'erdlip 8un -1, -120 U tekstu koji je procitan poslednji put o ideji molitve koja je data u jevandjeljima 5koji nije ukljucen u ovaj tom7 receno je da je Univerzum moze biti uzet kao odgovor na zahtev. Covek potrazuje a Univerzum u svojoj punoj i totalnoj realnosti, spoljnoj i unutrasnjoj odgovara s"odno za"tevu. U odnosu na ono sto je receno prosli put zelim da obratim vasu paznju na ovu cinjenicuD mnogi ljudi dobijaju odgovore na svoje za"teve, na za"teve za koje ni ne razumeju da i" cine. 4ada bi Univerzum, vidljivi i nevidljivi, materijalni i psi"oloski, grubi i ini, bio s"vacen spolja culima a iznutra umom i srcem, kao odgovor na za"tev videli bi kako je vazno kakva vrsta za"teva se cini da bi se razumelo ono sto dobijate za odgovor. *ad kazeD vase bice privlaci vas zivot& )ali vidite vezu$ 'ez da zna covek moze da postavlja za"tev i dobija od univerzuma ono sto ne voli. Oni vide samo posledice a ne uzrok. (isliti samo iz e ekata je jedna stvar. %ako me"anicki ljudi misle. (isliti iz uzroka je druga stvar. %o pripada svesnijem misljenju. Nivo vaseg bica ulazi u za"tev isto toliko ili vise nego vase znanje. (ozete intelektualno da za"tevate srecu, a da ne vidite kako cinioci koji vladaju vasim bicem , kao na primer ljubav prema vasim negativnim stanjima, skrivene ljubomore, zalopojke, lenjost ustvari traze nesto sasvim drugo i da univerzum odgovara na te aktore u vasem bicu koje tajno zelite i a irmisete i ne uvidjajuci da to cinite. (orate da s"vatite da pun za"tev mora da sadrzi oboje i misao i izraz volje i emocionalnu zelju. Strana znanja je strana misli i covek moze da misli samo iz svog znanja. Strana bica "oce, a covek "oce samo ono sto zeli. #ko volite negativna stanja onda je vase "tenje ovog kvaliteta. 3asa ljubav je vasa voljaG ona ce privuci odgovor koji joj pripada. Samo samo,spoznaja ce vas uciniti svesnim vaseg stanja bica a ovo pocinje samo,posmatranjem. )ovoljno je bilo reci ovde o toj stvari, naime, da covek moze da dobije odgovor koji ne ocekuje ili ne zeli a da ne vidi da ga sam privlaci, jer ga trazi a da toga nije ni svestan. III

Sada cemo da govorimo o stvarima direktno ili indirektno recenim u radu, o molitvi.

.C Ucenje o molitvi u radu, Samo,secanje )eo I + Ucenje *ada o ideji molitve i ideji samo,secanja su tesno povezane da jedna ne moze biti odvojena od druge. 'ez samo,secanja, molitva je nemoguca. !ogledajmo sta to znaci. Covek onakav kakav je ne moze da se moli. %o jest, covek u svom uobicajenom dnevnom stanju ne moze da se moli. )a bi se molio covek mora biti u stanju samo,secanja. (oliti se onakav kakav je u svom uobicajenom stanju, je moliti se u stanju sna, a moliti se u stanju sna je beskorisno. Nista se ne moze dogoditi. %akva molitva ne moze biti uslisena jer takva molitva nigde ne ide. Setimo se sta je receno o stanjima svesti u radu. Cetiri stanja svesti su moguca, ali obicno covek zna za i zivi u samo u dva, i u radu se oba zovu stanje sna. !rvo stanje svesti ili najnize je stanje obicnog telesnog sna, koje je pasivno stanje u kojem covek lezi u krevetu skoro bez pokreta. U ovom stanju covek provodi trecinu ili cak vise svog zivota. )rugo stanje svesti je stanje u kome ljudi provode ostatak svog zivota, u kojem se krecu "odaju govore pisu knjige ucestvuju u politici, ubijaju se medjusobno, i ovo stanje smatraju aktivnim i nazivaju ga stanjem jasne svesti ili budnim stanjem svesti&. Nije preterano da se kaze da termini jasna svest ili budno stanje svesti izgleda kao da su dati uz podsme" posebno kad, kroz licno samo, posmatranje pocnete da s"vatate sta jasna svest u stvarnosti treba da bude, i sta je ustvari stanje u kome covek zivi i dela. 8er u takozvanom budnom stanju covek nije svestan ni sebe ni drugoga. On zivi i umire u mraku. U izvesnom smislu bi za njega bilo bolje kad bi ostao pasivan u prvom stanju svesti jer nebi mogao da se krece i ubija bliznjeg svog. %rece stanje svesti je samo,secanje ili samo,svest ili stanje samo,uvida. Obicno se smatra da smo mi vec u tom stanju i da smo uvek svesni sebe i da delamo, mislimo i osecamo sa punom svescu onoga sto radimo. #li zapadna nauka je previdela cinjenicu da mi nemamo ovo stanje svesti. Ne mozemo ga stvoriti u sebi pukom zeljom samo, ili odluciti da cemo od sada uvek ziveti u stanju samo,svesti. #li ovo trece stanje predstavlja prirodno pravo coveka kakav je, a ako ga covek ne poseduje to je zbog pogresni" uslova njegovog zivota. )anas se ovo stanje svesti desava samo u obliku retki" bljeskova i samo dugotrajnom praksom, pokusajem i pogreskom, covek moze poceti da ponovo uspostavlja stanje samo,secanja u sebi. Stanja svesti !omoc mogucaCovek probudjen S3E%=OS% !omoc nije mogucaCovek u 2,to stanje Objektivna svest 5kad covek moze da vidi stvari onakvima kakve jesu7 Samo,svest, svest o EjaF, samo,secanje %akozvana jasna svest ili

.,ce stanje 0,go stanje

snu

(*#4

-,vo stanje

budno stanje. %elesno aktivan covek. Covek aktivan u odnosu na svoje snove. San sa sanjanjem. Covek spava i sanja. %elo mirno. Covek pasivan kao sto je masina pasivna u odnosu na snove.

!omoc moze da stigne samo do treceg stanja svesti. Ne moze da stigne do tame u kojoj ljudi zive svoje svakodnevne zivote u kojima su tako cesto zadovoljni da egzistiraju. Stoga moliti se iz stanja sna, moliti se iz tzv budnog stanja + je isto sto i sanjati da se covek moli, jer u tom drugom stanju svesti mi takodje sanjamo i sve je neralno, jedino sto ne primecujemo da sve sto radimo je u snu dok ne iskusimo momenat svesti koji pripada trecem i cetvrtom stanju svesti i vidimo razliku. 8er kad covek moli on mora da se seti sebe. (ora da oseca da je zaista ja& u njemu koje se moli a ne grupa mali" EjaF ili grupa me"anicki" EjaF romirani" navikama. I konacno, covek ne moze ni da se moli ni da se seti sebe ako oseca da postoji visi nivo njegovog unutrasnjeg stanja, niti da postoji nesto sto je vise od njega. (oramo da razmotrimo cetvrto stanje svesti u vezi sa celim redom molitva koje se mogu nazvati molitvama za prosvetljenje. 4ad se covek moli za prosvetljenje moli se da vidi stvari kakve one stvarno jesu, odvojeno od njegove imaginacije i njegovi" subjektivni" ideja. U religijama svi" naroda postoje indikacije o mmogucnosti takvog stanja svesti koje se zove E!rosvetljenjeF i druge slicne reci, ali koje se nemogu opisati recima jer prevazilazi sve reci. 4ad se covek moli za prosvetljenje moli se za objektivnu svest. #li on pred"odno mora da bude u trecem stanju svesti jer jedino je trece stanje svesti to koje moze biti dodirnuto i moze zadrzati znacenje bilo kog iskustva ili pomoci koja dolazi od oni" koji su u cetvrtom stanju svesti. #li morate da s"vatite da ako se covek moli za prosvetljenje, recimo o sebi, moli se da se probudi, a ako je covek sasvim probudjen u odnosu na sebe i vidi sebe onakvog kakav jeste, to jest objektivno, poludeo bi. 'olje je misliti o molitvi za vise razumevanja. #li to ce naravno biti beskorisno ukoliko ne cinite bilo kakav napor da sebe razumete bolje. #ko covek u radu ne radi na liniji znanja niti na liniji bica i samo se moli za vise razuemvanja, njegov pogled na univerzum je veoma naivan. (ora da sv"ati surovost i cenu koja mora biti placena da bi se oslobodio detinjasti" i sentimentalni" pogleda. (oram da ponovim da moliti se za nesto za sta treba da radite i mozete da radite ako biste pokusali, je sasvim nekorisno. #li ljudi imaju beskorisne poglede i ne mogu da se probude u odnosu na opasnost od samog sebe. (orate se boriti za rad i boriti se da ga odrzite a necete ga odrzati ako ne skocite da se u"vatite za njegovu nit i insistirate da je se drzite. %ri brata u coveku

)eo II + Sledeca stvar koju *ad kaze o molitvi je da svi centri u coveku moraju da mole. /a pocetak, ako se samo um moli a ne i srce, ne moze biti odgovora. Ceo covek mora da moli a ceo covek je pre svega sva tri coveka + tri brata koja se ne slazu. #ko ova tri centra, u trospratnoj kuci koja je covek, rade u slozi, covek bi vec bio u trecem stanju svesti. 'io bi dovljno probudjen da primi pomoc, da dobije odgovor na svoj za"tev. #li ova tri brata u coveku ne saradjuju a to je narocito u ovo vreme slucaj. Iz tog razloga, dozvolite da ukratko pogledamo na neka ucenja data u *adu o stanjima nasi" centara danas. /nate da studija o mnostvu naseg bica koju karakaterise nas nivo bica pocinje sa posmatranjem nasi" centara. %ri centra rade nezavisno zbog abnormalni" uslova modernog zivota, koja proizvode jednostrani razvoj. Svaka svesna percepcija i svaka mani estacija coveka, sve sto je primljeno unutra i sve sto izlazi napolje treba da bude rezultat ko,ordiniranog *ada tri centra, svaki od koji" treba da obezbedi svoj deo asocijacija, znanja i iskustva. Na mesto ovog, rad tri razlicita centra je skoro sasvim nepovezan danas. 4ao posledica toga intelektualni, emocionalni i instinktivno,pokretski centar ne saradjuju jedan sa drugim i tako koriguju i dopunjuju jedan drugog, nego se krecu i putuju duz razliciti" putanja koje se retko srecu. Iz ovog razloga covek je veoma retko svestan, i opet iz istog razloga covek je za pocetak ne jedna osoba, vec tri razlicita coveka koji nisu u "armoniji. !rvi misli u potpunoj izolaciji od ostatkaG drugi oseca na isti takav nacinG a treci dela me"anicki, s"odno starim, utvrdjenim navikama. 4ad bi razvoj ova tri coveka u coveku bio normalan, intelektualni covek, emocionalni covek i instinktivno,pokretski covek, bi ormirali jednog coveka u kojem bi sve njegove unutrasnje strane bile uskladjene. #li covek je u sebi u stanju dis"armonije. On je pre svega tri coveka, tri brata koja se retko slazu, i koji zaista provode svoje vreme rustrirajuci jedan drugog, svadjajuci se jedan sa drugim i dominirajuci jedan drugim kako koji stigne. 'ilo kakav opsti rezultat nji"ove kombinovane akcije, u kojoj svaki od nji" je u slozi i svaki potpisuje svoje ime na, da tako kazemo, sporazumu, je veoma redak, ali kada se dogodi, covek je za momenat u drugom stanju svesti. U smislu ucenja *ada on je ustvari svestan, jer je u simultanom posedu sva tri svojstva i svestan u svakom od nji". Njegova svest obu"vata sve centre u isto vreme, uzmesto da je svedena na ovaj ili onaj centar ili njegov mali deo u odredjenom trenutku. Ova ekstenzija i ekspanzija svesti koja istovremeno ukljucuje sva tri centra u isto vreme nije supernormalna vec je ustvari ono sto normalan covek moze da ima. %o je trece stanje svesti , stanje samo,secanja ili samo,svesti koje je covekovo pravo sa kojim je rodjen ali koje gubi vrlo brzo zbog e ekta uspavani" ljudi koji ga okruzuju. 4roz pogresne uticaje, pogresno obrazovanje i pogresne uslove zivota modernog zivota covek se odvojio od svesti, koja je njegovo prirodno pravo, i koja kad bi je posedovao bi ucinila nemogucim da se on danas ponasa na nacin kako se ponasa.

III

)eo III + Sada cu da govorim o par stvari o kojima *ad govori, koje se indirektno odnose na molitvu. *ad kaze da u bozjoj molitvi, kao i u parabolama i izrekama 8evandjelja postoji znacenje u okviru znacenja. /ato se u *adu kaze da su jevandjelja test za covekov nivo razumevanja i takodje da kad se covek menja tako se i 8evandjelja za njega menjaju. U bozijoj molitvi ima bezbroj ideja. Svaka raza ima unutrasnje oktave. %oliko stvari ima u njoj za coveka koji je ormirao ideje *ada u svom umu da govoriti uopste u potpunosti o molitvi znaci govoriti o svakom aspektu i svakoj pojedinacnoj stvari u samom *adu. Citati molitvu i misliti o svim njenim vezama, pocinjuci sa oktavom svete inteligencije sunca u kojoj je Covek kreiran i o svemu sto *ad kaze o coveku i njegovim unutrasnjim stanjima i sta mora da uradi da bi se probudio znaci upotrebiti molitvu u pravom smislu. !onavljati reci je beskorisno. Sada bi" se osvrnuo na jednu od izreka Hrista navedenu u pred"odnom tekstu o (olitvi, gde je receno da covek mora da se moli za stvar i da ima veru da je ima i dobice je. sve stvari za koje se molite i koje trazite, imajte veru da i" imate i da cete i" imati& 5(arko ;I, 027. *eceno je u *adu da covek ne sme da ceka dok ne stekne snagu da nesto uradi nego mora da radi, ako je to njegov cilj, kao da je vec ima i on ce je privuci. Cekati dok ne steknete snagu i razumevanje da nesto uradite, govorim ovde o *adu + cini nemogucim da se to uradi. #li o ovome svako od vas mora da sam misli. 8os par stvari. Sve molitve iz samo,sazaljenja su naravno beskorisne. (olitva za druge je samo moguca kroz razumevanje nji"ovi" teskoca i tako kroz razumevanje sebe, jer je vase razumevanje drugi" moguce samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Sav *ad je priprema nizi" centara za prijem uticaja koji dolaze iz visi" centara. Covek ima dva centra potpuno razvijena u sebi koja pripadaju visim nivoima inteligencije, ali iako oni u njemu rade neprekidno on ne moze da i" cuje. Nji"ov uticaj dodiruje stanje samo,secanja, ali ne ide dalje. %ako je sav rad molitvaD jer sva stvarna molitva je da se covek poveze sa Nebom, i sav rad na sebi je ciscenje nizi" centara i uspostavljanje pravog reda u umu kroz usvajanje istinskog znanja, tako da uticaji visi" centara mogu biti primljeni. (ozemo da govorimo o razlicitim vrstama molitveD -. (olitva za !rosvetljenje ili *azumevanje 0. (olitva o Iskusenju .. (olitva o sebi i o drugima U odnosu na 0. (olitva o Iskusenju&, ovo se odnosi na iskusenje o *adu. Nije neop"odno uslisena jer ce *ad da odgovori na nju ako se borite da se drzite njegovog ucenja i da ga primenite i koristite. /apamtite da je iskusenje u *adu i u vezi sa radom je neop"odno da bi se covek menjao i sledi da ako se molite u vezi sa tim, vasa molitva nece biti uslisena, ali ako umesto toga radite dobicete odgovor.

4ao sto sam rekao beskorisno je moliti se umesto da radite, ocekujuci pomoc onda kad je potreban napor. %ri sile moraju da udju u molitvu, i o ovome je sada suvise tesko govoriti, ali mozete to pronaci u bozijoj molitvi ako o tome dovoljno mislite.

/a vreme jula -120, dr. Nicoll je nastavio da pise njegove tekstove o jevandjeljima. a.1. 'eleska o negativnim emocijama, 'erdlip #vgust -9, -120 *azgovarajmo o *adu. *azgovarajmo o tome sta znaci rad na sebi u vezi sa negativnim emocijama. *ad kazeD imate pravo da ne budete negativni&. !rimetite da *ad ne kazeD nemate pravo da budete negativni&. 8edan od znakova kad mozete da razlikujete izmedju lazne licnosti i pravog ucenja je u tome da lazno ucenje insistira na tome ili namece pravila o tome da uradite nesto sto nemozete. %o je znak laznog ucenja, na primer, da vas ucini da obecate nesto ili da se zakunete na nesto ili da uzmete zavet cutanja i slicno. Covek + obican covek, ne moze da odrzi obecanje pod bilo kakvim okolnostima, zato sto on nije jedna osoba vec vise osoba. 8edan covek u njemu, jedno ja& moze da obeca ili cak da se obaveze zakletvom. #li drugo ja& u njemu nece o tome znati nista. !odrazumevati da covek moze da obeca je isto sto i podrazumevati da je on jedan, jedinstven to jest, covek koji ima samo jedno stvarno postojano ja& koje ga kontrolise i tako ima jednu volju. #li covek ima mnoga ja& i tako mnoge razlicite volje. !redpostavimo da *ad ima pravilo sa sledecim e ektomD Ne smete biti negativni&. (orate da se zakunete da nikad necete biti negativni. #ko prekrsite obecanje, morate da napustite *ad.& 4ad bi *ad to nametao, to bi znacilo da *ad uzima za gotovo da covek moze da cini. #li *ad kaze da covek onakav kakv jeste ne moze da cini i ovo je jedna od stvari koji" morate postati svesni kroz samo,posmatranje. #ko jos zamisljate da mozete da cinite, ako jos mislite da mozete uvek da se setite i da se drzite svog cilja onda necete imati mesta za *ad u sebi i *ad nece biti u stanju da vam pomogne. 4ako vam *ad moze pomoci$ Osecacete vasu unutrasnju bespomocnost. #ko pocnete da osecate unutrasnju bespomocnost na pravi nacin osecacete potrebu *ada da vam pomogne. 4ako vam *ad moze pomoci$ (oze vam pomoci samo ako ga slusate. (orate pokusati da uvazavate *ad. Naravno, ako nista ne razumete, nemozete se pokoriti *adu. %ako da morate da mislite sta je to sto *ad poducava i da to jasno s"vatite vasim razumom. (orate da mislite, vi, u vasim najintimnijim stvarnim mislima, sta *ad govori vama sve vreme. #ko ste mislili na ovaj dublji, intimni, privatni nacin, videcete da vam *ad govori vise o tome sta da ne radite nego o tome sta da radite. =judi cesto pitajuD sta treba da radim&. Na tu temu *ad kaze samo dve de initivne stvariD setite se sebe& i posmatrajte i primetite sebe&. %o je ono sto morate da pokusate da radite. #li s druge strane *ad navodi mnoge stvari koje ne treba da radite. 4aze, na primer, da morate da pokusate da se borite protiv toga da se identi ikujete, da se borite protiv me"anicnosti, protiv me"anickog i pogresnog govora, sa svakim oblikom unutrsnjeg smatranja, sa svakim oblikom samo,opravdavanja, sa svim razlicitim slikama o

sebi, sa razlicitim oblicima zamisljanja, sa me"anickim nesvidjanjima, sa razlicitim oblicima samo, sazaljenja i samo,postovanja sa sopstvenim ljubomorama, sa svojim mrznjama, sa sujetom, unutrasnjim pretvaranjima, sa vasim lazima negativni" emocija, sa uvredljivoscu, sa stavovima, predrasudama itd. I otvoreno govori o borbi sa vasim negativnim emocijama u celini uzev. Nekad sretente osobu u *adu koja je vrlo namerna da zna sta da radi. Ovo narocito pitaju ljudi koji samo imaju spoljnu paznju i nikakvu unutrasnju paznju. 4ao sto znate, *ad pocinje sa unutrasnjom paznjom. Covek mora da pocne da vidi sebe kakav je i sta u njega ulazi + na primer mora da pocne da vidi kroz unutrasnju paznju sopstvene negativne emocije umesto sto samo vidi druge ljude sa svojom spoljnom paznjom. Covek mora da vidi sta znaci identi ikovati se sa svojim negativnim emocijama a sta znaci ne identi ikovati se sa njima. 8ednom kad to uvidi on ima kljuc *ada u svojim rukama gledano sa prakticne strane. !rve aze u *adu nekad se zovu ciscenje masine&. Covek koji neprekidno govori Sta treba da radim$& nakon sto je mnogo puta cuo prakticnu stranu ucenja *ada lici na coveka cija je basta puna korova a neprekidno se pita Sta bi" zasadio u svojoj basti$ Sta da uzgajam u njoj$& On prvo mora da ocisti bastu. %ako *ad stavlja veliki znacaj na sta ne raditi, to jest na ono sto treba obustaviti, u sta se vise ne sme upustati, sta mora biti ocisceno iz ljudske masine. 8er niko od nas nema lepu novu masinu kad ulazi u *ad, vec zardjalu, prljavu masinu kojoj treba svakodnevno i zaista dozivotno ciscenje, za pocetak. 8edan od najveci" oblika prljavstine su negativne emocije i prepustanje njma po navici. Najveca prljavstina su negativne emocije. Osoba koja je po navici negativna je prljava osoba u smislu *ada. Covek koji uvek misli ruzne stvari o drugima, govori ruzne stvari, svako mu smeta, ljubomoran je, uvek se zali na nesto, ili oseca neki vid samo,sazaljenja, uvek oseca da nije pravilno tretiran itd. %akva osoba ima prljav um u najrealnijem i najprakticnijem smsilu, jer su sve ove stvari oblici negativni" emocija a sve negativne emocije su prljavstina. *ad kazeD imate pravo da ne budete negativni. 4ao sto je naglaseno ne kaze se nemate prava da budete negativni. #ko razmislite o razlici videcete koliko je velika. Osecati da imate pravo da ne budete negatrivni znaci da ste uveliko na putu ka stvarnom unutrasnjem radu na sebi u odnosu na negativna stanja. 'iti u stanju da se to oseti znaci povlaciti ka sebi silu koja vam pomaze. Onda stojite uspravno u sebi u celokupnoj masi svoje negativnosti i osecate i znate da nije neop"odno da lezite u toj masi. Izgovoriti ovu razu u sebi na pravi nacin, osetiti znacenje reci 8a imam pravo da ne budem negativan& je ustvari oblik samo,secanja, osecanja tragova stvrnog ja& koje vas uzdize iznad nivoa vasi" negativni" ja& koje vam sve vreme govore bez prestanka da imate svako pravo da budete negativni. III )eo II + Svi ste culi o postojanju razliciti" nivoa, ali neki mozda ne razumeju sta visi nivo znaci u prakticnom smislu. Sta je visi a sta nizi nivo u vama$ *ad treba da nas dovede da zivimo na visem nivou u sebi. Na primer, predpostavimo da pocnete da se iznutra uvazavate. !ocinjete da stvarate racune, da predstavljate sebi da su vam drugi duzni, da mislite da vas ne tretiraju er,da se brinete o

tome sta drugi misle o vama, i tome slicno. Ovo je aktivnost vaseg nizeg nivoa. %o jest ne mozete da zivite na boljem nivou u sebi ako cete stalno da se upustate u unutrasnje uvazavanje. !redpostavimo da pocinje da vam se ne dopada ukus unutrasnjeg uvazavanja, onda kad unutrasnje uvazavanje pocinje u vama i vi ga primecujete pocinjete da se osecate nelagodno. /asto$ /ato sto ste vec poceli da osecate kako izgleda visi nivo. Osecate se nelagodno zbog kontrasta. 3ideli ste nesto bolje. U prilici ste da napravite unutrasnji izbor. Ili obratno, nalazite se u negativnom stanju, nalazite se na nizem nivou sebe. Nalazite se na nizem nivou i necete biti u stanju da osetite kakav je ukus viseg stanja dok god se bez uzdrzavanja prepustate negativnim stanjima. %o je uvek pitanje unutrasnje odluke, ili unutrasnjeg izbora. #ko se zainteresujete za vasa bolja stanja i posmatrate sta i" kvari pocinjete praktican *ad na sebi. 'olja stanja pripadaju visim nivoima u vama. Ona su u vama kao razliciti nivoi. (ozete da zivite u podrumu ili iznad. #li sve ovo morate sami da uvidite i s"vatite gde se nalazite u sebi. Upitajte seD ?de sam$& Sa kojim mislima i osecanjima idete, sa kojim raspolozenjima, sa kojim ja&$ Covek mora da nauci ne samo sa kim da zivi u sebi nego i gde da zivi u sebi. III 8os jedna primedba. U *adu sa negativnim stanjima gledajte u ja& u sebi a ne u osobu u odnosu na koja ste negativni. !ravi uzrok negativnog stanja je ja& koje govori vama i u vama koje slusate. #ko dozvolite tom ja& da govori i vi ga slusate, postajacete sve vise negativni. Njegova jedina svr"a je da vas ucini negativnim i apsorbuje sto je moguce vise vase energije. Svako negativno EjaF ima samo jednu svr"u + da vas osvoji, da se na vama "rani i da ojaca na vas racun. Stvarni uzrok vasi" negativni" stanja je u vama + u negativnim ja& koji zive samo da vas ubede sa svojim poluistinama i lazima i da vladaju vama i da pokvare vase zivote. Sva negativna ja& samo zele da vas uniste, da uniste vas zivot. Ovo je veoma dobra vezba da se praktikuje.