Upotreba iskljuivo u akademske svrhe

Naslee Mesopotamije
Literatura: Oates, J., Babylon, London 1986, 163 174, 180-193.

Pismo Knjievnost Religija Medicina Matematika Sistem mera i trgovina Astronomska znanja

Preplitanje kategorija
2

Pismo i obrazovanje
Pismo Sumeraca preuzimali ne samo kasniji stanovnici Mesopotamije ili susedi, ve i drugi udaljeniji narodi. Drugi su pismo nekada prilagoavali svojim potrebama, nekada preuzimali samo ideju i razvijali sopstvene sisteme pisanja (npr. hetitski hijeroglifi). Klinasto pismo sadralo oko 500 znakova; sistem pisanja sloen. Period opismenjavanja bio dosta dug. kola je istovremeno i obrazovala birokratski sloj. kole su u Mesopotamiji bile obino vezane za hram ili palatu, kasnije elita u potpunosti preuzima obrazovanje. Veina pisara je bila u dravnoj slubi, ali je poznato da je u Starovavilonskom periodu bilo ulinih pisara, tj. onih koji su za nadoknadu pisali pisma ili sl. za svakog ko im to plati.
3

Pismo i obrazovanje
Uenje se zasnivalo na memorisanju. Prepisivani su i prouavani razni tekstovi (knjievni, religijski, matematiki i dr.), sastavljani glosari - spiskovi rei i td.
Uz pismo se prenosio i mesopotamski model obrazovanja i bio je uzor za kole u Siriji, Maloj Aziji i u Iranu.
Levo: primer klinopisnog teksta. Desno: kolska tablica za vebu. Sipar, XVIII v. p.n.e. Pisari su vebali na okruglim tablicama, koje su se mogle ponovo upotrebiti.

Pravosue
Uobliavanje apstraktnog pojma pravde se moe pratiti kroz mesopotamske zakonike1. U osnovi je leala ideja o bogovima koji vladaju kosmosom i koji, zavisno od toga da li ih neko potuje ili zapostavlja, nagrauju i kanjavaju. Zakoni nisu bili celovita zbirka propisa kojima se reguliu svi sluajevi, nego su preteno kraljevski dekreti ili zbirke kraljevskih odluka o pojedinanim sluajevima - esto o drutvenim i ekonomskim reformama koje je sprovodio neki kralj. Zakoni su objavljivani kao kraljevski natpisi. Primer:
Hamurabijev zakonik, ispisan na kamenim stelama2, a primerci zakona su bili ispisani i na glinenima ploicama.
1 - Poev od zakona Urukagine (XXIV v. pne.), preko Ur-namua (ca 2100. p.n.e.) i Lipit-Itara (XX v. p.n.e.), preko zakona iz Enune (ca 1900. p.n.e.), Hamurabijevog zakonika (XVIII v. p.n.e.), srednjeasirskih (iz XII v. p.n.e.), do delimino ouvnih novo-vavilonskih zakona. 5 2 - Postojale su bar dve stele sa ovim zakonikom, postavljenje u Siparu i u Vavilonu.

Mesopotamski zakoni reguliu pitanja vlasnitva, cena roba i visinu nadnica za radnike, bave se krivinim, naslednim i porodinim pravom, dunikim odnosima, zlostavljanjem robova, pozajmicama i zakupima.

Zakonik iz Enune Hamurabijev zakonik

6

Religija, filozofija, knjievnost

U uskoj vezi sa shvatanjem pravde koje podrazumeva potovanje boanskih zakona jeste stav da je pojedinac odgovoran, tj. njegova sudbina je posledica njegovog ponaanja. Od kasitskog doba poinje sa razmatranjem problema pravednog oveka koji pati, odnosno prethodni koncept se pokazuje kao neto to ne funkcionie u celosti i trae se objanjenja za to.

Religija, filozofija, knjievnost

U epu o Gilgameu razmatrano pitanje besmrtnosti motiv prijateljstva (Gilgame i Enkidu) najstarija verziju prie o Potopu.

Sumerski mit o stvaranju sveta se moe prepoznati u poznijim tekstovima drugih naroda.
8

Religija, filozofija, knjievnost

Kult nekih mesopotamskih boanstava se proirio na velikom prostoru Bliskog istoka. Itar (sumerska Inana) pod raznim imenima potovana u zapadnoj Aziji. Ona je ki boga meseca, boginja ljubavi i rata, prikazuje se nekada kako jae na lavu (njen simbol), kao Artemida vodi opor pasa, ili u ratnikom aspektu biva prikazana sa lukom i tobolcem. Adad, bog oluje (vremena) - jedno od boanstava koje je uivalo potovanje meu zapadnosemitskim narodima. Neki strunjaci ukazuju slinost atributa Adada i ranih formi hebrejskog Jahve (Jehova).

Itar

a) bog ili genije vremena (oluje) iz Nimruda; b) bog vremena iz Zindirlija, Turska. 9

Tumaenje boije volje i proricanje

Tumaenje boije volje je predstavljalo komunikaciju sa bogovima. Svrha: da se predvidi razvoj dogaaja u budunosti tj. sazna volja bogova i eventualno utie na nju (kroz in prurifikacije i sl. ukoliko se neko zlo ukazuje). Osobe koje su tumaile boiju volju bile uticajne i prisutne u raznim sferma ivota (npr. starovavilonska vojska imala svog proroka, koji ju je pratio na pohodima. Tumaenje na zahtev bilo privatnih lica, bilo dravnih slubenika. Tehnike proricanja: posmatranje ivotinjskih iznutrica, ulja na vodi, dima tamjana, leta ptica i ponaanja ivotinja, nebeskih i drugih pojava u prirodi. Niz zapisa o tome kako se tumae neki znaci.

Humbaba

10

Tumaenje boije volje i proricanje

Znaaj i udeo nekih tehnika tumaenja se menjao vremenom. Posmatranje nebeskih tela i tumaenje uoenog,
potvreno u pisanim izvorima jo u starovavilonsko doba, ima izuzetno veliki znaaj u I milenijumu.

Akumulacijom znanja o nebeskim telima ova vrsta proroanstva, postaje nauna, egzaktna grana tumaenja boije volje. Smatralo se da su za kralja i dravu od izuzetnog znaaja upravo nebeske i prirodne pojave, kao i kia, grmljavina, grad, zemljotres i sl. Pravili razliku izmeu traenih znakova i onih koji su se sami ukazivali (provocirani i neprovocirani omen). Tumaenje snova imalo neki znaaj samo kroz tumaenje strunjaka ima tj. relativno mali udeo u tumaenjima boije volje.

11

Tumaenje boije volje i proricanje

Tablica astrologa sa asirskog dvora, iz biblioteke u Ninivi. Sadri astronomska opaanja i predskazivanje dogaaja.
12

U poznoasirskoj dravi se razvila vetina tumaenja nebeskih pojava, naroito pomraenja sunca i meseca. Proricanje na osnovu pomraenja meseca se oslanjalo na tani trenutak eklipse, dan i mesec u godini, deo meseca koji je pokriven i pravac kretanja senke i vidljivost planeta, naroito Jupitera. 22. maja 678. g., pri punom pomraenju meseca, dvorski astrolog je prorekao nesreu za Elam i Amuru, a sreu za Subartu (Asiriju) i Akad (Vaviloniju).

13

Medicina
Dve vrste leenja jedna se zasniva na magijskim radnjama, druga na irokom spektru lekova. Vra je ashipu, a lekar i apotekar asu. Jo iz doba III dinastije iz Ura je poznata lista lekova iji su sastojci, npr. kornjain oklop, zmijska koa, mleko, razliito bilje (majina duica, mirta), plodovi vrbe, kruke, smokve urme i dr. Ima masti i tenih lekova, onih lekova koji se piju (esto rastvoreni u pivu) i onih koji se nanose spolja.

Recepti. Kraj III milenijuma p.n.e. Nipur.

14

Medicina
Iako su u Mesopotamiji bolesti pripisivali prisustvu zlih duhova u telu, nema znakova da su lekari te duhove terali vradbinama. Spravljali lekove Koriena je tehnologija koja je zahtevala odreeni stepen poznavanja hemije i koja je omoguavala pravljenje izvesnih jedinjenja ili proiavanja nekih supstanci. Iz ranog perioda nema podataka o tome kojim bolestima su ti lekovi bili namenjeni, ali iz novoasirskog perioda ima neto turih podataka o proceduru leenja.
Na tablici lekara Nabu-leu(-a) tekst je podeljen u tri stupca, navodei u jednom imena biljaka (koji se deo koristi, upozorenja ukoliko su potrebna), u drugom kojoj su bolesti namenjene, u treem na koji nain se lek daje (koliko toplo, razmaci izmeu doza, doba dana, da li treba postiti pre toga i sl.).

15

Najvei deo sauvanih mesopotamskih medicinskih tekstova je ipak vezan za aktivnosti ashipua: na osnovu posmatranja tela pacijenta predvia ishod.

Isterivanje demona iz bolesnika koji lei na krevetu Otisak asirskog cilindrinog peata, IX-VIII v..

Bronzana ploica, zatita od Lamatu koja je opasnost za porodilju i novoroene. Oko 700. p.n.e. 13,3x8,4 cm.
Glava Pazuzua u punoj plastici, telo u reljefu na drugoj strani ploice. Prikazani 1. simboli bogova, 2. niz demona, 3. svetenici (?) obueni kao ribe pored bolesnika na krevetu, 4. Pazuzu proteruje Lamatu (lavlja glava, na brodu) u donji svet. 16

Matematika
Brojevi se pojavljuju ve na najranijim ploicama. U starovavilonsko doba je sistem ve potpuno razvijen: postoje tablice za mnoenje i deljenje, izraunavaju povrinu kvadrata, kvadratni i kubnog korena, poznaju pribline vrednosti za kvadratni koren prostih brojeva i dr. koristili su Pitagorinu teoremu vie od 1000 godina pre nego to ju je Pitagora formulisao.

Tablica mnoenja sa deset (seksagezimalni sistem. Starovavilonsko doba.

17

kolska veba. Ploica iz Tel Harmala, XIX v. p.n.e.

Pitagora, grki filozof i matematiar iz VI v. p.n.e., tvrdio je da je svoja znanja o matematici stekao na Bliskom istoku.

Tablica - izraunavanje kvadratnog korena iz broja 2

18

Matematika
Sauvane su i tablice sa reenjima algebarskih i geometrijskih problema (u praktine svrhe iskopavanje i proirivanje kanala, zemljani radovi i dr.)
Uenika tablica izraunavanje povrina razliitih geometrijskih povrina. Prva polovina II milenijuma p.n.e.
19

Matematika
Sistem koji je korien je seksagezimalni (60 jedinica pa ide sledei, vii red). Decimalni sistem se negde prepoznaje u tekstovima. Jedino je u isto matematikim i astronomskim raunicama dosledno korien seksagezimalni sistem. U svim drugim stvarima (datumi, mere za povrinu, teinu i dr.) korieni su meoviti sistemi, sa razliitim podelama: sa brojevima 60, 24, 12, 10 i 2, dakle sistemi koji paralelu imaju u jedinicama mere nae civilizacije.

20

Matematika
U XIX veku p.n.e. razvili pisanje brojeva po vrednosti mesta (poziciona notacija). Nije bilo znaka za nulu sve do I milenijuma, verovatno oko 700. p.n.e., u doba Persijanaca (Seleukida). Pre toga ponekad ostavljali prazni prostor tamo gde bi trebalo da stoji nula. Oko 300.g. n.e. Indijci su poeli da pozicioni sistem koriste za decimalni sistem. Sistem notiranja (pozicioni) koji mi danas koristimo je indijsko arapskog porekla Grci i Rimljani ga nisu bili usvojili. Za astronomska posmatranja seksagezimalni sistem je zadran, ne samo kod helenistikih astronoma, ve i kod Indijaca, islamskih strunjaka, a potom i Evropljana. I danas za merenje luka, uglova, vremena koristimo seksagezimalni sistem.
21

Merenje vremena
Vavilonci su dan podelili na 12 dvostrukih sati, sate na po 60 (dvostrukih) minuta, a njih na po 60 sekundi. Ovaj sistem su prvo usvojili Jevreji dok su bili u vavilonskom ropstvu, a potom Grci i Rimljani. Vavilonci su prvi koristili vodeni sat za merenje vremena, ali je ipak helenistika sprava tog tipa bila poreklom iz Egipta.
22

Mere
Zasnivale se na seksagezimalnom sistemu. Mere za teinu su poivale na konceptu tereta (biltu priblino 30kg), sa podelom na manje, kao to su mina (ca 500 g) i ekel* (1 mina = 60 ekela). Mera za duinu se zasnivala na duini lakta (ca 50 cm) Mera za rastojanje je bila preko 10km duga, i bila je ekvivalent hodanju od dvostrukog sata. Postojala je posebna jedinica za zapreminu, posebno za povrinu (povrina se nekada izraavala i koliinom semena potrebnog da se ta povrina zaseje).
* Mere za teinu su se u Judeji
u VII veku p.n.e. Zasnivale na ekelu teine ca 11,3 g. 23

Najstariji tegovi potiu iz ranodinastikog perioda, iz sredine III milenijuma p.n.e. Raeni su u obliku patke, lava, kugle ili valjka.
A) teg sa hebrejskom oznakom za pola ekela; krenjak; iz Lahia, VII v.p.n.e. (teine 6,095g); B) vavilonski teg sa natpisom 1 ekel (teina tega 7,98 g). C) teg od bazalta, sa natpisom 30 pravih mina i imenom vavilonskog kralja Eriba-Marduka, ca 770. p.n.e. Teina 15 kg.

Pet od sedamnaest asirskih bronzanih tegova iz Nimruda. Najvei je teak 20 kg, dug 30 cm, najmanji je teine 50 g i 2 cm dug. Na nekim tegovima je ispisana njihova teina i ime kralja Senaheriba (704.-681.g.)

24

Iskazivanje vrednosti dobara

Prvobitno su itarice bile mera za teinu i vrednost, ali ve u III milenijumu srebro postaje osnovna mera (plaanje izmerenim komadima srebra). Najee se samo raunalo na bazi srebra, a da se pri tome u transakciji stvarno srebro i nije pojavljivalo. Ponekad je srebro korieno u ove svrhe bilo igosano, ali kako se deavalo da je loijeg kvaliteta, nije smatrano sasvim pouzdanim. Izum kovanog novca se pripisuje Lidijcima u VII v. pne., ali jedna uzgredna napomena u analima Senaheriba (sam poetak VII veka p.n.e.) pokazuje da su se ve tada u Mesopotamiji koristili bakarni novii. Darije I je 493. p.n.e. uveo srebrni kovani novac u Persijsku dravu, koja je tada obuhvatala i Vaviloniju.
25

Astonomija
Najstariji pisani podaci koji su rezultat astronomskih posmatranja potiu iz starovavilonskog perioda o pojavi i nestajanju planete Venere iza Sunca. Takva vrsta podataka je od manje ili vee vanosti (zavisno od same nebeske pojave) za uspostavljanje hronologije Mesopotamije. Posmatranje nebeskih tela i beleenje podataka: radi tumaenja znakova, od vanosti za kalendar. Iz doba Asurbanipala ima opisa nepokretnih zvezda i kretanja meseca i planeta.
Tek u doba Seleukida (helenistika Vavilonija) moe govoriti o matematikoj astronomiji. Njihove astronomske teorije su u svemu uporedive s savremenim grkim. Sami Grci tradiciju astronomije pripisivali Vaviloncima.
26

Seleukidski astronomski tekst. Doba Antioha I. Iz Uruka. Levo = planeta Uruk; zmija sa apama = sazvee Hidre; lav = zodijaki znak lav.
27

Astonomija
Astronomija je vana za uspostavljanje pravilnog kalendara i proistie iz potrebe da se tano predvide neke redovne nebeske pojave. Mesopotamski kalendar je lunarni (tj. 11 dana krai od solarnog). Priblino svake tree godine dodavan jedan mesec da bi se lunarna i solarna godina sinhronizovale. Poetak vavilonskog, jevrejskog i muslimanskog meseca se podudara sa prvom pojavom mladog meseca.
28

Astonomija
Seleukidi su napravili tekstove poznate kao efemeride koje sadre podatke o poloaju sunca, meseca i vidljivih planeta u pravilnim intervalima dakle da se na osnovu toga moe predvideti neki poloaj, tj. znati kada ga treba oekivati. Izraunavali brzinu meseca i sl.
Efemeride meseca Saturna

29

Astronomija i astrologija
Bliska veza u Vaviloniji U I milenijumu p.n.e. zodijak. Primitivnih predskazanja ovog tipa bilo i u starovavilonskom periodu. Dananji znaci zodijaka se pojavljuju sredinom I milenijuma p.n.e. Najstariji poznati primer linog horoskopa potie iz 410. g. p.n.e. Astrologiju kao i astronomiju su kasnije razvili helenistiki strunjaci, a potom su je, preko Arapa, preuzeli u zapadnoj Evropi.
30

Vavilonska mapa sveta. Poznija verzija mape nastale oko 700. p.n.e.
Prsten predstavlja okean, sa njegove spoljne strane je raj. U prstenu je nastanjeni svet. Zapad je gore. Ime Vavilonska mapa sveta. Poznija verzija mape nastale oko 700. p.n.e. Ime Vavilonije je u gornjem pravougaoniku, imena Asirije i Urartua su desno, Suza dole. Dve vertikalne linije kroz sredinu prstena verovatno predstavljaju Eufrat.
31

Tehnologija
izgradnja svoda proizvodnja stakla rana upotreba bakra, ali pozna gvoa livenje - tehnika cire perdue farmacija tkanje ve kod ranih sedelaca u Mesopotamiji veto tavljenje koe, rano savladano
32

Knjievnost
Niz mitova i knjievnih motiva, pa i itavih knjievnih dela poreklom sa Bliskog istoka; ugraeni u nau dananju kulturu. Preneti posredstvom Biblije, grke i rimske knjievnosti. Biblijsko izlaganje o Postanju i Potopu ima bliske paralele u starijim bliskoistonim mitovima: vavilonski Ep o stvaranju enuma eli. potop - Ep o Gilgameu Ziusudra, odnosno Utnapitim = Noje Vavilonske knjige mudrosti su uticale na neke delove Biblije. Herakle/Herkul iz grke i rimske knjievnosti ima paralele ne samo u Epu o Gilgameu, nego i u nekim drugim mitovima Bliskog istoka.
33

Likovna umetnost - motivi

Mnogi motivi koji se koriste do danas, potiu od simbola koji su prvi put dokumentovani na Bliskom istoku: polumesec, svastika, malteki krst;

Detalj sa bronzane ploice Posuda sa motivom svastike. Kultura Samara, VII milenijum p.n.e.

Otisak kasitskog peata sa motivom kasitskog (maltekog) krsta

Svastika - redak motiv u Mesopotamiji i Iranu. U Mesopotamiji se koristi u kulturi Samara, i potom sa prekidima (na ranodinastikim peatima i na jednom novoasirskom spomeniku). Tumaena kao i simbol sunca, tvrave, kovitlaca etiri vetra. Malteki (ili kasitski) krst je, kao i sunev disk i krilati disk, bio simbol sunca. Nema dokaza da je svastika imala to znaenje.

34

Likovna umetnost - motivi

drvo ivota - na istonjakim tepisima, ali i u hrianskoj umetnosti; tap sa prepeletenim parom zmija, bio je simbol Ningizide, sina boga iscelitelja Ninazu-a, postao je do danas korieni simbol profesija koje se bave leenjem, naroito apotekara.

35

Dopunska literatura i izvori ilustracija

Frankfort, H., Art and Architecture of the Ancient Orient, The Pelican History of Art, 1970. Kramer, S.N., Historija poinje u Sumeru, Zagreb 1966. Neugebauer, O., The Exact Sciences in Antiquity, New York 1969. Oates, J., Babylon, London 1986. Roaf, M., Mesopotamien. Geschichte Kunst Lebensformen, Christian Verlag, Mnchen 1991.

http://exchanges.state.gov/culprop/imimage.html

36