Prirucnik Za P2 Za Ronioce

IL05I80khI F8I800hIk Ik
F0Lk6khJ I5FIIk Ik IkhJ

80hILk0 5k 0 II0 F2.
(CMAS)
Instruktor: 6oran IeIic
2012. godina
UVOD
Pr|rucn|k je nastao kao rezu|tat v|segod|snjeg rada | |skustva
koje su c|anov| SOPAS-a s|stemat|zova|| u obuc| za ovu ron||acku kate-
gor|ju. O||j mu je da se sto prakt|cn|je |z|oz| mater|ja koja je sama po seb|
pr|||cno komp|eksna | ob|mna.
lstovremeno je postoja|a | potreba da se na n|vou Saveza kroz
ovakav akt pomogne u rea||zac|j| ron||ack|h kurseva. Prakt|cnom pr|-
menom pr|rucn|ka post|ze se ujednacavanje kr|ter|juma pr|||kom vrsenja
ron||acke obuke.
Ov|m pr|rucn|kom su obuhvacene sve teme predv|dene za st|-
canje ron||acke kategor|je OMAS (P2}, shodno s|ov|ma | standard|ma
za obav|janje ronjenja - ,ZOR'.
Pr|rucn|k je namenjen ron||ack|m |nstruktor|ma | po|azn|c|ma
kursa. lnstruktor|ma je vod|c | pomaga|o u obuc|, dok po|azn|c|ma u ve-
||koj mer| pruza s|stemat|zovano znanje neophodno za po|aganje teo-
retskog | prakt|cnog de|a |sp|ta.
Mater|ja koja je obradena ov|m pr|rucn|kom odnos| se na
znanje neophodno za st|canje ron||acke kategor|je P2. Ob|ast| koje su
obuhvacene obukom za ron||acku kategor|ju P1. spomenute su samo u
mer| ko||ko to zahteva uvodno razmatranje teme ||| ako je potrebno vrs|t|
s|stemat|zac|ju stecen|h znanja.
O||j pr|rucn|ka n|je da se teme razraduju za n|vo znanja potre-
ban za ron||acku kategor|ju P3. Naravno, daje se mogucnost da |nstru-
ktor| po|azn|c|ma pruze | vec| n|vo znanja nego sto je predv|den ov|m
pr|rucn|kom uko||ko procene da je to neophodno u toku trajanja obuke.
Akcenat je stav|jen na novo grad|vo sa koj|m se po|azn|c| n|su
|ma|| pr|||ke srest| kroz svoje dosadasnje ron||acko sko|ovanje. Kroz ||us-
trac|je pruza se mogucnost bo|jeg razumevanja prezentovanog grad|va.
Pr|rucn|k je prav|jen kao p|smen| rad koj| m| je dode|||a Nastavna kom|s|ja
Saveza pr|||kom po|aganja |sp|ta za ron||acko zvanje lnstruktor sa dve
zvezde OMAS (M2}.
Za |zradu rada kor|scena je sada vec ob|mna ron||acka ||tera-
tura na ov|m prostor|ma, moja ||cna |skustva | |skustva ron||aca u Srb|j|.
ve||ku podrsku | pomoc za |zradu pr|rucn|ka pruz|o je moj
mentor Goran va||c. lstovremeno zahva|jujem Nastavnoj kom|s|j| Saveza
c|j| su strucn| savet| | sugest|je pomog|| da se pr|rucn|k |zrad| u ovom
ob||ku. Tehn|cku obradu pr|rucn|ka ( d|zajn | pr|premu za stampu } |zvrs|o
je Srdan Oaha c|an DPA ,Sombor'.
Nadam se da ce pr|rucn|k b|t| od kor|st| ron|oc|ma | da ce |h
mot|v|sat| u da|jem ron||ackom usavrsavanju.
2012. god|na
Goran Ze||c
5adrzaj:
1. 0iIj ohuke i nacin reaIizacije
2. 8oniIacka oprema
3. Fizika ronjenja i proracun autonomije
4. 8oniIacke hoIesti i incidentna stanja
5. Fostupci spasavanja i prva pomoc
6. 8onjenje van krivuIje sigurnosti
7. kpsorpcija azota i ponovIjeno ronjenje
8. 0potreha dekompresionih tahIica
9. 8onjenje na vecim nadmorskim visinama
10. FIaniranje i organizacija ronjenja
0ILJ 080k I hk0Ih 8kLIIk0IJ
- FredstavIjanje, upoznavanje, evidentiranje
- 0iIj kursa i program ohuke
- 0rganizacija kursa {mesto, vreme, raspored....)
- hacin provere znanja
- erihkacija kursa {karneti, dipIome, kartice)
- Frava i ohaveze F2
{0I08: III.2.- Frogram ohuke ronioca F2)
0psti usIovi za sticanje
roniIackih kategorija
Da b| se stek|o zvanje b||o koje ron||acke kategor|je, pa sam|m
t|m | ron||acke kategor|je P.2. kand|dat mora da |spunjava s|edece opste
us|ove:
- Da je c|an k|uba, organ|zac|je c|ja je osnovna de|atnost bav|jenje pod-
vodn|m akt|vnost|ma | koja je c|an Saveza (SOPAS-a};
- da je dobrovo|jno oprede|jen za bav|jenje podvodn|m akt|vnost|ma (||ca
koja n|su puno|etna moraju |mat| potvrdu o sag|asnost| rod|te|ja ||| sta-
rate|ja};
- da |ma |ekarsko uverenje za bav|jenje podvodn|m akt|vnost|ma ne star|-
je od 6 mesec| |zdato od strane ov|ascene ustanove ||| |ekara spec|ja||ste
podvodne med|c|ne;
- da sav|ada teor|jske | prakt|cne sadrzaje | ov|ada vest|nama predv|den|m
za odredenu kategor|ju;
- da prethodnu kategor|ju n|je stekao u tekucoj god|n|;
- da |spunjava us|ove predv|dene za svaku spec|fcnu kategor|ju;
(ZOR: tacka 1.3.}
5pecihcni usIovi za sticanje
roniIacke kategorije F.2.
- Da kand|dat |ma najmanje 16 god|na z|vota;
- da je u kategor|j| ron|oca sa 1 zvezdom |mao najmanje 30 stazn|h ro-
njenja | dva spec|ja||st|cka kursa (Nocno ronjenje | Podvodna or|jentac|ja
bez |strumenata u b|stroj vod|}
(ZOR: tacka 1.7.2. pod 5 | 14}
- Da po|oz| pr|jemn| |sp|t c|j| je sadrzaj odreden sadrzajem |sp|ta za st|-
canje prethodne kategor|je
( ZOR : 1.4.2. }
Frava ronioca sa zvanjem
8oniIac sa 2 zvezde F.2.
Ron||ac sa zvanjem P.2. poseduje odredena ron||acka |skustva
| osposob|jen je da u paru ron| sa ron|ocem |ste ||| v|se kategor|je do du-
b|ne od 30 metara.
Obucen je za obav|janje sukces|vn|h ronjenja | ronjenja u p|a-
n|nsk|m jezer|ma.
( ZOR: 1.4.2. }
5adrzaj ispita za sticanje ka-
tegorije F.2.
- Provera teoretskog znanja (test|ranje};
- P||vanje |ARO u duz|n| od 300 metara;
- ron na dub|nu od 6 do 8 metara | raspremanje | opremanje |ARO;
- Bratsko d|sanje u pokretu sa promenom pravca;
- Or|jentac|ja pomocu or|jent|ra na dnu | kompasa;
- Prav||no |zvodenje spasavanja | teg|jenje 'unesrecenog' 50 metara;
lsp|t se po|aze pred kom|s|jom c|j| je predsedn|k |nstruktor koj| je rea-
||zovao kurs.
(ZOR: 1.4.2.}
Fri reaIizaciji kursa F.2. je m
oguce
skracivanje - izostavIjanje onih sadrzaja,
tem
a i vezhi za koje poIaznik im
a sertihkat
o zavrsenom
specijaIistickom
kursu tog
sadrzaja. 5adrzaj ispita se ni u tom
sIucaju
ne m
enja.
Frogram ohuke ronioca F.2.
Ieorijska predavanja: {6 casova)
- T1. O||j obuke | nac|n rea||zac|je (30 m|nuta}
- T2. Ron||acka oprema (30 m|nuta}
- T3. F|z|ka ronjenja | proracun autonom|je (30 m|nuta}
- T4. Ron||acke bo|est| | |nc|dentna stanja (60 m|nuta}
- T5. Postupc| spasavanja | prva pomoc (30 m|nuta}
- T6. Ronjenje van kr|vu|je s|gurnost| (30 m|nuta}
- T7. Apsorpc|ja azota | ponov|jena ronjenja (30 m|nuta}
- T8. Ronjenje na vec|m nadmorsk|m v|s|nama (30 m|nuta}
- T9. potreba dekompres|on|h tab||ca (30 m|nuta}
-T10. P|an|ranje | organ|zac|ja ronjenja (60 m|nuta}
Frakticna ohuka: {12 ceIina - 20 ronjenja)
- v1. Rad na kompresoru
- v2. Pr|prema grupe za ronjenje (para}
- v3. Ronjenje u otvorenoj vod| (2 ronjenja}
- v4. Spasavanje | pruzanje prve pomoc| (2 ronjenja}
- v5. Podvodna or|jentac|ja (2 ronjenja}
- v6. Pretraz|vanje (2 ronjenja}
- v7. Ronjenje u rekama | jezer|ma (2 ronjenja}
- v8. Ronjenje u ogran|cenoj v|d|j|vost| - mutnoj vod| ||| nocu (2 ronjenja}
- v9. Ronjenje u h|adnoj vod| (2 ronjenja}
- v10. Ronjenje sa broda (2 ronjenja}
- v11 Ronjenje sa ,uronom u p|avo' (1 ronjenje}
- v12. Ronjenje na dub|nama |zmedu 20 | 30 metara (4 ronjenja}
sk|adu sa spec|fcnost|ma u koj|ma k|ubov| obav|jaju svoju
de|atnost dozvo|jeno je obogac|vanje nastavnog sadrzaja sto podra-
zumeva | produzetak trajanja.
Naveden| nastavn| sadrzaj| su obavezan m|n|mum.
M|n|ma|no vreme za rea||zac|ju kursa je sedam dana. Kurs
moze trajat| | duze, a|| n|kako sa manj|m fondom predv|denog sadrzaja.
(ZOR:1.9. | lll.2.}
SPAV
0gIedni primer organizacije prakticnog deIa kursa
Iaroni na moru
Frvi dan:
- P||vanje |ARO na povrs|n| u duz|n| od 200 metara
- Pre pocetka p||vanja zaron|t| v|se puta na dah u ode|u sa o|ovom | MPD
na dub|nuod 6-8 metara
- Raspremanje | opremanje sa o|ovom na dub|n| od 5 metara
- Zaron na dub|nu od 15 metara u trajanju od 30 m|nuta. Pr|||kom zarona
vrs|t| vezbe (vadenje regu|atora |z usta, sk|danje maske, sporazumevanje
pomocu znakova, |zmena regu|atora}
- Or|jentac|ja pod vodom pomocu v|d|j|v|h or|jent|ra - re|jef dna
0etvrti dan:
- Zaron na 25 metara po s|drenom konopcu u trajanju od 40 m|nuta.
Pr|||kom zarona vrs|t| vezbe (upotreba kompasa, bratsko, d|sanje, ba-
|ans|ranje sa BOD kor|stec| |zdahnut| vazduh}
- Or|jentac|ja pod vodom pomocu v|d|j|v|h or|jent|ra - |zobata
- S|obodan |zron sa 10 metara dub|ne
- Drug| zaron nakon 6 sat| na dub|nu od 15 metara u trajanju od 20
m|nuta. Pr|||kom zarona vrs|t| vezbe (pretraz|vanja "s|stemom para|e|en|h
kurseva"}
Feti dan:
- P||vanje |ARO na povrs|n| u duz|n| od 400 metara (|edn|m st||om}
- Zaron u p|avo na 30 metara u trajanju od 40 m|nuta. Pr|||kom zarona
vrs|t| vezbe (upotrebe kompasa sa ronjenjem prema oba|| | |zronom uz
oba|u}
- Spasavanje unesrecenog sa dub|ne od 8 metara, ubac|vanje u
camac | pruzanje prve pomoc|
- Nakon 12 sat| nocno ronjenje na 10 metara bez upotrebe bater|je | 15
metara sa upotrebom bater|je
5esti dan:
- Zaron na dub|nu od 30 metara u trajanju od 25 m|nuta. Pr|||kom
zarona vrs|t| vezbe (or|jentac|ja na dnu uz upotrebu kompasa, promena
kursa od 90 stepen| | povratak |stom putanjom na po|az|ste, upotreba
BOD za d|sanje u nuzd|}
- Spasavanje unesrecenog sa dub|ne od 10 metara, transport do
camca uda|jenog 15 metara | pruzanje prve pomoc|.
0rugi dan:
- Zaron u apnet| 8 puta na dub|nu od 8 metara u ode|u bez o|ova sa
MPD
- Zaron na dub|nu od 20 metara u trajanju od 30 m|nuta. Pr|||kom
zarona vrs|t| vezbe (bratskog d|sanja u mestu | pokretu, praznjenje
maske,sporazumevanje pomocu znakova, zamena pojaseva sa o|ovom}
- Or|jentac|ja pod vodom pomocu v|d|j|v|h or|jent|ra - sunce
Ireci dan:
- Zaron na 20 metara u trajanju od 50 m|nuta. Pr|||kom zarona vrs|t| vezbe
(bratsko d|sanje u pokretu sa promenom pravca, praznjenje maske, d|s-
anje bez maske,sporazumevanje pomocu znakova}
- Or|jentac|ja pod vodom pomocu v|d|j|v|h or|jent|ra - |zobata
- Drug| zaron u p|avo nakon 6 sat| na dub|nu od 10 metara | upotreba
kompasa sa nav|gac|jom do oba|e
5edmi dan:
- Zaron u p|avo na 30 metara u trajanju od 40 m|nuta. Pr|||kom zarona
vrs|t| vezbe (upotrebe kompasa sa ronjenjem prema oba|| | |zronom uz
oba|u}
- Nakon 12 sat| nocno ronjenje na 20 metara sa upotrebom bater|je |
nav|gac|ja sa kompasom do oba|e
0smi dan: {zavrsni ispit)
- P||vanje |ARO na 300 metara za 8 m|nuta
- Zaron na 20 metara, bratsko d|sanje u duz|n| od 100 metara sa
promenom pravca
- lzron uz oba|u uz pomoc or|jent|ra na dnu
- Spasavanje unesrecenog sa 10 metara dub|ne, ubac|vanje u camac
uda|jen 10 metara | pruzanje prve pomoc|
Iaroni na unutrasnjim vodama
- Ronjenje u struj| Dunava popreko na tok reke
- Ronjenje u m|rnoj vod| (rukavac, kana|} sa preronom od oba|e do
oba|e
- Nav|gac|ja u mutnoj m|rnoj vod| pomocu kompasa u duz|n| od 100
metara na c||j s|r|ne 10 metara
- Pretraz|vanje u m|rnoj vod| s|stemom |epeze | spojn|m konopom
0 toku kursa poIaznici treha da pokazu sposohnost u
priprem
i cam
ca sa potrehnom
oprem
om
za pIovidhu
{rasprem
anje, oprem
anje, sidrenje, oheIezavanje m
esta
ronjenja) i neposredno da ucestvuju u pIaniranju i or-
ganizaciji izvodenja ronjenja. Iakode treha neposredno
da rade na kom
presoru {priprem
a kom
presora, punjenje
hoca, vodenje dnevnika rada kom
presora, osnovno
odrzavanje kom
presora). 0havezno vrsiti proveru Iicnih
sposohnosti poIaznika i korekciju eventuaInih nedosta-
taka. hakon svake vezhe vrsiti anaIizu i kom
entar
ohavIjenog ronjenja.
0etaIj sa ohuke za roniIacku kateogriju 0Mk5 F2
Fraktican primer ohrasca za verihkaciju poIaznika kursa F.2.
lme | prez|me:

Jmbg:
Mesto | datum rodenja:
Pr|padnost k|ubu c|anu Saveza:
P|smena sag|asnot rod|te|ja za ma|o|etna ||ca: da ne
|ekarsk| preg|ed ne star|j| od 6 mesec|: da ne

Ostvareno najmanje 30 stazn|h urona u kategor|j| R.1. da ne
Spec|ja||st|ck| kurs: ,Nocno ronjenje" da ne
Spec|ja||st|ck| kurs: ,Podvodna or|jentac|ja u b|stroj vod|" da ne
Pr|jemn| |sp|t po|ozen: da ne Datum po|aganja pr|jemnog |sp|ta:
Pr||oz|:
1. Fotoko|p|ja karneta
2. Fotokop|ja d|p|ome o ran|je stecenoj kategor|j|
3. Potvrda mat|cnog k|uba o c|anstvu
4. Sag|asnost rod|te|ja za ma|o|etna ||ca
5. Fotokop|ja vazeceg dokumenta o |dent|tetu po|azn|ka (||cna karta ||| pasos}
Kand|dat |spunjava us|ove za ucesce na kursu da ne
Datum ______________ lnstruktor: __________________
foto
Fraktican primer prijemnog ispita za poIaznike kursa F.2.
lme | prez|me: ______________________ Datum: ________________
1. kojim faktorima je ogranicena duhina ronjenja?
a} ________________________ (1 bod}
b} ________________________ (1 bod}
c} ________________________ (1 bod}
2. hahroj specihcne usIove za sticanje kategorije roniIac sa jednom
zvezdom:
a} ________________________ (1 bod}
b} ________________________ (1 bod}
c} ________________________ (1 bod}
3. 0a hi ohavIjao aktivnost ronjenja roniIac, pored ostaIih usIova mora
imati overen Iekarski pregIed koji ne sme hiti stariji od: _____________.
(1 bod}
4. 0isaIica je ohavezni deo roniIacke opreme kod:
a} ron|oca na dah
b} autonomnog ron|oca
c} ronjenja na uzburkanom moru
d} uvek (1 bod}
5. 8oniIacka odeIa se koriste:
a} mokro za ronjenje do 40 m
b} suvo za ronjenje preko 40 m
c} |zbor ode|a ne zav|s| od dub|ne (1 bod}
6. 8oniIac sa jednom zvezdom osposohIjen je rekreativno. 8oni u ot-
vorenoj vodi do duhine od:
a} 10 m
b} 20 m
c} 30 m (-2 boda}
d} 40 m (2 boda}
7. IeIo Iehdi kada je tezina istisnine
vEOA MANjA lSTA kao | zaprem|na te|a (1 bod}
8. 8oniIac sa jednom zvezdom osposohIjen je da roni uz pratnju
_________________{navesti najnizu roniIacku kategoriju). (2 boda}
9. koIiko puta voda ima vecu topIotnu provodIjivost od vazduha?
a} 2 puta
b} 6 puta
c} 25 puta
d} 50 puta
e} 100 puta (1 bod}

10. ktmosferski pritisak je___________________________________
________________________________________________ (1 bod}
svoj|m rec|ma op|sat|
11. Izracunaj koIika je zapremina suda od 200 Iitara potopIjenog u vodu
na duhini od 40 m {8ojI-Mariotov zakon).
Tacan odgovor je ____________ ||tara. (2 boda}
12. Ia ronjenje sa Iakom roniIackom opremom otvorenog kruga disanja
se koristi:
a} gasna mesav|na b} k|seon|k c} vazduh (1 bod}
(-1 bod}
13. Frvi stepen dvostepenog reguIatora redukuje pritisak iz hoce na
pritisak okoIine:
NE DA (2 boda}
14. vent|| na boc| aparata moze b|t|:
a} sa vent||om rezerve b} bez vent||a rezerve c} | jedno | drugo
(1 bod}
15. Ako napunjena boca |ez| na suncu pr|t|sak u njoj:
a} opada b} raste c} ostaje |st| (1 bod}
(-1 bod}
16. Kako se zove mater|ja| od koga se prave mokra ron||acka ode|a:
Odgovor ___________________. (1 bod}
17. ko||ko se potop| u vodu te|o tesko 25 kg ono ce:
a} p||vat|
b} tonut|
v} ostat| na |stoj dub|n|
g} p||vat| ||| tonut| u zav|snost| od njegove zaprem|ne (1 bod}
18. Naved| oznake koje ron||acka boca treba da |ma na seb|:
a} ____________________________________ (1 bod}
b} ____________________________________ (1 bod}
c} ____________________________________ (1 bod}
d} ____________________________________ (1 bod}
e} ____________________________________ (1 bod}
f} ____________________________________ (1 bod}
g} ____________________________________ (1 bod}
h} ____________________________________ (1 bod}
19. Brz|na zvuka pod vodom je:
a} 300 m/s b} 1000 m/s c} 1500 m/s d} 2000 m/s (1 bod}
(-1 bod}
20. Na ko||ko se bara radnog pr|t|ska akt|v|ra dobro podesen vent||
rezerve (200 bara je radn| pr|t|sak boce}?
a} 10 bara
b} 20 bara
c} 50 bara
d} 100 bara
e} 150 bara (1 bod}
f} ___ bara (-1 bod}
21. Ron||ac se moze bez vec|h prob|ema pr||agod|t| parc|ja|nom pr|t|sku
k|seon|ka od:
a} 0,18 - 0,25 bara
b} 0,10 - 1,00 bara
c} 0,16 - 0,60 bara (2 boda}
22. Ako na povrs|n| ron||ac tros| 25 ||t/m|n. vazduha, ko||ka ce mu b|t|
potrosnja na dub|n| od 30 m?
Odgovor je ___________ ||tara u m|nut| (2 boda}
23. Ko||ko ron||ac moze da provede na 40 m dub|ne ako |ma bocu
od 10 ||tara napunjenu na 200 bara, ako pr| |stom naporu na povrs|n|
tros| 20 ||tara u m|nut| vazduha, ne racunajuc| rezervu? ____________
m|nuta. (2 boda}
24. Er|troc|t| prenose k|seon|k? DA NE (2 boda}
25. Ko||k| je apso|utn| pr|t|sak na dub|n| od 37 metara?
Odgovor: ______________ bara (2 boda}
26. H|poks|ja u ronjenju na dah nastaje na: DBlNl POvRSlNl
(1 bod}
(-1 bod}
27. Sta je to ,rez|dua|na zaprem|na p|uca: _________________________
_____________________________________________________________
(navest| svoj|m rec|ma}
(2 boda}
28. Koja se boja prva gub| sa povecanjem dub|ne us|ed apsorpc|je
suncevog spektra svet|ost|?
a} |jub|casta
b} ze|ena
c} p|ava
d} zuta
e} crvena
f} oker
Napomena: za prav||no zaokruzen odgovor dob|ja se 1 bod a za ne-
prav||no -1 bod.
29. Barotrauma p|uca nastaje kod ron||aca na dah: DA NE (1 bod}
30. Ko||k| je parc|ja|n| pr|t|sak K|seon|ka u mesav|n|: 50% k|seon|ka,
30% azota, 20% he||juma |z|ozenoj pr|t|sku od 4 bara?
Tacan odgovor ____________ bara. (2 boda}
31. Barotrauma p|uca kod ronjenja sa autonomn|m ron||ack|m apara-
t|ma nastaje (svoj|m rec|ma navest|}:
__________________________________________________ (2 boda}
(-5 BODOvA}

32. Pr|||kom zaranjanja |zjednacavanje pr|t|ska se vrs|:
a} svak|h 5 m
b} svak|h 10 m
c} do 10 m svak|h 1 m, a kasn|je svak|h 2 m
d} po potreb| (1 bod}
33. Koj| gas pod pr|t|skom moze |zazvat| prob|eme kod ron|oca upotre-
bom ne|spravnog kompresora?
a} ug|jen monoks|d
b} k|seon|k
c} azot
d} sva tr| gasa (1 bod}
34. Sta moze da dovede do pojave dekopres|one bo|est|:
a} |zronjavanje brze od 10 m/m|n
b} preskocena dekompres|ja
c} |et av|onom neposredno po|e ronjeea
d} sve gore navedeno (1 bod}
35. Narkot|cno de|ovanje azota se jav|ja:
a} pr| dub|n| ronjenja do 40 m
b} u zav|snost| od fz|cke pr|prem|jenost| ron|oca, na dub|nama preko
40 m
v} pr| ronjenju na dub|nama vec|m od 80 m (1 bod}
36. Ronjenje u gran|cama kr|vu|je s|gurnost| znac|:
a} pr| |zronu n|je potrebno rad|t| dekompres|ju
b} pr| |zronu je potrebno rad|t| dekompres|ju (1 bod}
37. Naved| us|ove |zronjavanja ako se ron| na dub|n| od 25 m u trajanju
od 35 m|nuta:
_____________________________________________________________
(kor|st|t| tab||ce po |zboru} (2 boda}
38. Kada se povuce vent|| rezerve:
a} odmah treba pocet| sa |zronjavanjem
b} treba se jav|t| vod| grupe | traz|t| dozvo|u za |zron
c} treba se proracunat| ko||ko se jos m|nuta moze ostat| pod vodom
(1 bod}
39. Pr|||kom ronjenja u grup| uvek se na|az|mo:
a} na |stoj dub|n| sa parom
b} ma|o dub|je od vode grupe
v} na |stoj dub|n| ||| ma|o p||ce od vode grupe (1 bod}
40. Naved| tr| otrovne z|vot|nje Jadrana:
a} ________________________
b} ________________________
v} ________________________ (1 bod}
41. Naved| |z kog pravca duvaju:
a} bura ___________________
b} jugo ___________________
v} maestra| ___________________ (2 boda}
42. P|ankton| su: _________________________________ (2 boda}
43. Naved| tr| sportske ron||acke d|sc|p||ne:
a} ________________________
b} ________________________
v} ________________________ (1 bod}
44. Sastav vazduha: N=______%
O=______%
OO2=______% (1 bod}
Maks|ma|n| broj osvojen|h bodova je 69. Smatra se da je kand|dat
sav|ado pr|jemn| |sp|t uko||ko |ma osvojen|h najmanje 40 bodova.
Broj bodova: _______
Broj negat|vn|h bodova: _______
KPNO: _______
F0L0II0 hIJ F0L0II0
Fraktican primer ohrasca za prijavu kursa F.2.
Organ|zac|ja : SOPAS
Nastavnoj kom|s|j|
Naz|v : __________________ Sremska br.4A - ,S|obodna zona'
11000 Beograd
Mesto : ____________________ E-ma|| : zonat|gar@beote|.net
Datum: ___________
PRlJAvA KRSA
Na osnovu p|ana rada k|uba za _______ god|nu pr|jav|jujemo odrzavanje kursa za ron||acko zvanje
'RONl|AO SA DvE ZvEZDE" P.1 koj| ce se odrzat| po prav|||ma ZOR-a | OMAS-a
Kurs ce b|t| odrzan u per|odu od ___________. do ___________. | to :
- teoretska nastava u ______________ od __________ do _____________ ,
- prakt|cna obuka u _______________ od __________ do _____________
Rukovod||ac kursa ce b|t|:
__________________________ |nstruktor OMAS sa zvanjem M.1., reg.br. __________
Pomocn|c| na kursu ce b|t| :
1.______________________ |nstruktor OMAS sa zvanjem M.1, reg.br. ________________
2.______________________ ron||ac OMAS sa zvanjem P.3.,
Predsedn|k k|uba Rukovod||ac kursa

____________________ MP _____________________
( |spun|t| u 2 pr|meraka }
hapomena: kurs za P2. se pr|jav|juje Savezu najmanje 15 dana pre odrzavanja, a|| pr|sustvo de|egata na |sp|tu n|je obavezno.
__________________________ __________________________
Prakt|can pr|mer obrasca - |zvestaja o rea||zac|j| ron||ackog kursa za P2.
lnstruktor:
Jed|nstven| mat|cn| broj:
Te|efon:
E-ma||:
K|ub:
Kategor|ja (OMAS}:
Kategor|je drug|h asoc|jac|ja:
Adresa:
As|stent| na kursu (|me, prez|me | kategor|ja}
Podac| o obucen|m ron|oc|ma u ________ god|n|.
Potp|s |nstruktora
Pecat k|uba
Mesto | datum
erihkacija okoncanog kursa
Po uspesno okoncanom zavrsnom |sp|tu po|azn|k dob|ja
OMAS kart|cu | d|p|omu sa ron||ack|m karnetom. lnstruktor je duzan da
|zvrs| up|atu na racun SOPAS-a broj 205-45819-80 |znos od 1200,00
d|nara po kand|datu.
0.M.k.5. numhering system
A|| the cert|fcated have to be numbered as fo||ows
AAA/B//88/999999 where
AAA = O|ymp|c acronym of the federat|on`s sountry
B = F for federat|on
= O for ODO
= code number of the federat|on g|ven by O.M.A.S.
= |eve| of the cert|fcate ( P1, P2, P3, P4, M1, M2, M3 }
88 = year of |ssuance
999999 = sequent|a| number |n 6 pos|t|ons ( zeros mandatory }
to |n|t|a||se each year on January 1st at 000001
80hILk0kk 0F8Mk
- FonavIjanje i sistematizacija ranije stecenih
znanja
- 5uva roniIacka odeIa {namena, odrzavanje,
cuvanje, vrste, izhor, upotreha)
- 8oniIacki kompresor {namena, vrste, rukovanje,
ohaveze rukovaoca)
{0I08: III.2.)
0a hi covek m
ogao horaviti pod vodom
neophodna je roniIacka
oprem
a koja om
ogucava udisanje odgovarajuceg disajnog m
edija,
kretanje i vid pod vodom
. 0 zavisnosti od stanovista sa kog se
priIazi podeIi roniIacke oprem
e ista se m
oze razIicito grupisati.
F00Lk 80hILk0k 0F8M 5k FIII0L05k06 5Ikh0I5Ik
1. kparati i sredstva za ronjenje u kojima vIada normaIan pritisak {cvrsti skafander, hatiskaf, posmatracka komora i podmornica). 8oniIac iIi
posada u ovoj opremi deIuje pod normaInim pritiskom {1 atmosfera) dok se regeneracija atmosfere vrsi dodavanjem kiseonika i apsorpcijom ugIjen-
dioksida.
0vrsti skafander je predv|den za obav|janje |aks|h podvodn|h
radova | posmatranje na ve||k|m dub|nama u koj|ma je nemoguce duze
ron|t| u k|as|cnoj ||| autonomnoj oprem|. lzraduje se od ce||cn|h segme-
nata sfer|cnog ob||ka medusobno spojen|h varenjem | vodonepropusn|h
zg|obova.
Fosmatracka komora je predv|dena za podvodno posmatranje
pr|||kom |zvodenja podvodn|h radova, pretraz|vanje kada se traze po-
tonu|| objekt| ||| za naucno |straz|vacke akt|vnost|. lma ob||k neprav||nog
na vrhu pros|renog c|||ndra na c|jem su obodu postav|jena stak|ena okna
za posmatranje.
Fodmornica je ratn| brod ofanz|vne namene predv|den za nad-
vodnu | podvodnu p|ov|dbu. Konstrukc|jsk| se sastoj| od cvrstog | mekog
trupa. Ovrst| c|||ndr|cn| trup predv|den je da |zdrz| pr|t|ske vode. Mek|
trup |ma otvore kroz koje pro|az| voda zbog cega ne do|az| do njego-
vog gnjecenja. On daje podmorn|c| v|d|j|vu s||uetu | s|uz| kao osnova za
ugradnju uredaja za nav|gac|ju, propu|z|ju, naoruzanje | s|.
God|ne 1900. konstru|sana je prva podmorn|ca koja se kreta|a
na d|ze|-e|ektro pogon 'Ho|and', a 1955. god|ne por|nuta je prva pod-
morn|ca na atomsk| pogon 'Naut||us'.
8atiskaf je s||can podmorn|c|. Od podmorn|ce se raz||kuje po
s|ab|joj pokret|j|vost|, ma||m d|menz|jama | sposobnost| zaranjanja na
mnogo vece dub|ne. Prvenstveno je namenjen naucno |straz|vack|m ak-
t|vnost|ma na ve||k|m dub|nama. bat|skafu se mogu smest|t| 2-3 osobe
| |ma manju mogucnost autnomnog kretanja. Bat|skaf Trst (Tr|este} post|-
gao je najvecu poznatu dub|nu od 10916 metara, 25. januara 1960.
god|ne u Mar|janskoj brazd|.
kutnomno ronjenje sa kiseonikom: Rec je o ron||ack|m apara-
t|ma koj| funkc|on|su na kruznom, regenerat|vnom pr|nc|pu (aparat| za-
tvorenog kruga d|sanja} kojom pr|||kom se odstranjuje ug|jen d|oks|d |z
|zdahnutog vazduha uz ponovo kor|scenje |stog. Ova oprema se kor|st|
|sk|juc|vo u vojne svrhe a njena upotreba u sportskom ronjenju je zabra-
njena u skoro sv|m zem|jama. Zbog toks|cnog dejstva k|seon|ka ronjenje
sa ovom opremom je ogran|ceno na ma|e dub|ne. potreba ove opreme
zahteva spec|fcnu obuku | znanja.
2. kparati i sredstva za ronjenje u kojima se dise pod povisenim pritiskom { Laka autonomna roniIacka oprema Lk80 na vazduh, kiseonik iIi
gasne mesavine, meki skafander i nargiIe )
5ema aparata "recirkuIacionog" tipa 5ema aparata "penduIum" tipa
kutonomno ronjenje sa gasnim mesavinama: Aparat| zatvore-
nog, po|uzatvorenog ||| otvorenog kruga d|sanja} namenjen| su za ron-
jenje na ve||k|m dub|nama u profes|ona|nom ronjenju ||| za ronjenje u
vojne svrhe. Kao med|j za d|sanje kor|ste se raz||c|te gasne mesav|ne
us|ed cega ron||ac moze ot|c| dub|je, produz|t| boravak na dnu | skrat|t|
dekompres|onu proceduru. Za ronjenje do 54 m dub|ne upotreb|java se
vazduh obogacen sa k|seon|kom ( N|trox }, a za ronjenje na vec|m dub|-
nama kor|ste se mesav|ne k|seon|ka | he||juma.
Za ove uredaje veoma je b|tno prav||no odred|vanje procen-
ta k|seon|ka u udahnutom med|ju c|j| parc|ja|n| pr|t|sak treba da bude
|zmedu 0,8 | 1 bar.
Aparat| po|u zatvorenog kruga d|sanja funkc|on|su tako sto
se jedan deo |zdahnute gasne mesav|ne regener|se | ponovo vraca
na udah, a drug| deo se |spusta u oko||nu. Ovo je moguce zahva|jujuc|
vecem m|nutnom doz|ranju nego kod aparata zatvorenog kruga d|sanja.
Savremen| ron||ack| aparat| po|u zatvorenog ||| zatvorenog kru-
ga d|sanja danas se |zraduju kompaktno u jednom b|oku dok su ran|je
postoja|| t|pov| sastav|jen| od |ednog | prsnog de|a.
Meki skafander: Prv| mek| skafander |zrad|o je br|tansk| |nzenjer
August S|ebe 1919. god|ne. Sastoj| se od mekog (e|ast|cnog} komb|n-
ezona | cvrste kac|ge sa prsn|m ok|opom.
Komb|nezon se |zraduje od cvrstog gum|ranog p|atna | pokr|va
ce|og ron|oca |zuzev saka | g|ave. Kac|ga se hermet|ck| spaja sa kom-
b|nezonom preko prsnog ok|opa, a spoj se os|gurava s|gurnosnom ma-
t|com. lspred ||ca ron|oca na|az| se okno koje se moze otvarat| ||| sk|dat|.
Sa strane | |znad g|ave na|az| se po jos jedno okno rad| bo|je preg|ednos-
t|, a koja su zast|cena meta|nom resetkom. vazduh se u kac|gu doprema
preko cev| sa povrs|ne preko dovodnog nepovratnog vent||a. Zadatak
ovog vent||a je da sprec| nekontro||sano |spustanje vazduha uko||ko se
prek|ne dodavanje vazduha sa povrs|ne.
heophodna pomocna oprema za funkcionisanje mekog skafan-
dera ohuhvata: vuneno ron||acko rub|je, o|ovom otezane ron||acke c|-
pe|e, tegove, te|efonsk| kabe| | z|votn| konop. Nov|j| t|pov| mekog ska-
fandera |maju manj| vo|umen kac|ge, a umesto bakra kac|ga | prsn|
ok|op se |zraduju od arm|rane stak|op|ast|ke. vedene su | boce sa rez-
ervn|m vazduhom u s|ucaju nuzde | automat koj| regu||se snabdevanje
vazduhom u s|ucaju potrebe da se nadoknad| pad pr|t|ska u skafanderu.
hargiIe su var|janta ron||ackog aparata gde se ron||ac snab-
deva vazduhom sa povrs|ne preko mod|fkovanog h|drostatskog regu-
|atora. Regu|ator je fks|ran na |ed|ma |zmedu |opat|ca ron|oca | spojen
sa 30m dug|m crevom sa povrs|nsk|m |zvorom vazduha pod pr|t|skom.
Ma|a tez|na | jednostavnost omogucavaju |akse kretanje pod vodom u
odnosu na mek| skafander, a snabdevanje d|sajn|m med|jom sa povrs|ne
os|gurava neogran|cenu autonom|ju. c||ju vece bezbednost| danas se
pro|zvode s|gurnosne narg||e na koj|ma se h|drostatsk| regu|ator fks|ra
na bocu ma|e zapr|mene ( 2-3 ||tre }, a ron||ac moze okretanjem g|avnog
vent||a na boc| da b|ra |zmedu d|sanja sa porvs|ne ||| |z boce.
Laki autnomni roniIacki aparat na komprimovani vazduh: Rec je
o aparat|ma koj| c|ne osnovu sportsko-rekreat|vnog ronjenja | |zvodenja
podvodn|h radova na dub|nama do 40 metara.
Rade na pr|nc|pu otvorenog kruga d|sanja zbog cega su
neekonom|cn| | |maju ma|u autonom|ju. Medut|m zbog toga sto je kom-
pr|movan| vazduh jeft|n njegova upotreba je znatno ekonom|cn|ja od
upotrebe gasn|h mesav|na.
0eIovi:
1. Oe||cne ||| a|um|n|jumske boce sa g|avn|m vent||om | vent||om rezerve
2. H|drostatsk| regu|ator
3. Samar sa remenjem
8oniIacke hoce s|uze za nosenje za||ha vazduha neophodnog
za d|sanje pod vodom. lzradene su od ce||ka ||| a|um|njuma za radn| pr|t|-
sak od najcesce 200 atmosfera. Boce se prave od besavn|h cev| koje se
u donjem de|u zatvaraju postupkom ,vruceg kovanja". Spo|jasnost boce
se st|t| ga|van|zac|jom | farbanjem dok se unutrasnjost boce ne konzer-
v|ra nego se per|od|cno c|st|.
ronjenju se najcesce kor|ste boce od 6, 10,12,15 | 18 ||tara
radnog pr|t|ska 200 bara | |sp|tnog pr|t|ska 300 bara.
ha vratu hoce ohavezno se utiskuju sIedeci podaci:
1. Naz|v pro|zvodaca
2. Ser|jsk| broj boce
3. God|na pro|zvodnje
4. Naz|v gasa za koj| je boca predv|dena
5. Zaprem|na boce u ||trama
6. Masa boce
7. Radn| | |sp|tn| pr|t|sak
8. Datum prvog | osta||h atesta boce
Preko gIavnog ventiIa vrs| se otvaranje | zatvaranje dotoka
vazduha |z boce. Rucka g|avnog vent||a ob|cno je zast|cena rebrastom
gumom ||| p|ast|kom.
Dobar vent|| karakter|se ma|a s||a zatvaranja.
entiI rezerve upozorava ron|oca da su za||he vazduha pr|
kraju. Kod jednobocnog aparata vent|| rezerve funkc|on|se tako da
prvo otezava a zat|m prek|da doz|ranje vazduha kada pr|t|sak u boc|
padne otpr|||ke na radnog pr|t|ska boce. drugom s|ucaju (dvobocn|
ron||ack| aparat} vent|| rezerve je mont|ran samo na jednoj boc| tako da
prek|da doz|ranje kada vazduh u drugoj boc| bude |scrp|jen a u boc| sa
rezervom padne na oko 70 bara.
entiI rezerve se otvara pre punjenja hoca, a zatvara
kada je punjenje gotovo. 0koIiko se zaroni sa aktivi-
ranom
rezervom
ronioci m
ogu potrositi sav vazduh,
ukIjucujuci i rezervu hez ikakvog upozorenja.
6Iavni ventiI
1. Te|o vent||a
2. S|nter f|ter
3. Gumen| 'O' prsten
4. |ozak sed|sta
5. Oep vent||a rezerve
6. Pod|oska opruge
7. Opruga
8. vod|||ca cepa
9. K||zna pod|oska
10. Navrtka
13. Navrtka
14. K||zna pod|oska
15. Ruc|ca vent||a rezerve
16. Opruga
17. Navrtka
18. Oep propusnog vent||a
19. vod|||ca cepa
22. K||zna pod|oska
23. Navrtka
24. K||zna pod|oska
25. Tocak
26. Kapa vent||a
Sema g|avnog vent||a sa
vent||om rezerve
idrostatski reguIator |ma funkc|ju da za vreme ud|sanja doz|ra
ron|ocu potrebnu ko||c|nu vazduha pod pr|t|skom oko||ne. H|drostatsk| regu-
|ator redukuje v|sok| pr|t|sak vazduha |z boce na amb|jenta|n| pr|t|sak.
Konstrukt|vno h|drostatsk| regu|ator| se mogu pode||t| na jednoste-
pene | dvostepene.
Jednostepeni hidrostatski reguIatori |maju samo jedan stepen
redukc|je |zvornog pr|t|ska vazduha |z boce na pr|t|sak oko||ne. Nedostatak
|zvoda, kabasta creva, nemogucnost pr|k|jucenja kompezatora p|ovnost|,
nedostatak medupr|t|ska | |zvoda v|sokog pr|t|ska te otezano bratsko d|-
sanje osnovne su mane ov|h regu|atora. Zbog naveden|h mana nj|hova je-
dnostavnost | pouzdanost n|su b||e dovo|jne da nadu vecu pr|menu u savre-
menom sportskom ronjenju.
0vostepeni hidrostatski reguIatori |maju dva stepena redukc|je |z-
vornog pr|t|ska.
Prv| stepen redukc|je mont|ra se na |z|az vazduha v|sokog pr|t|ska
|z boce, dok je drug| stepen mont|ran na usn|k regu|atora. Prv| stepen redu-
kc|je smanjuje |zvorn| pr|t|sak na medupr|t|sak od 3-15 bara ( u zav|snost|
od pr|zvodaca } |znad pr|t|ska oko||ne. Po svojoj konstrukc|j| |st| moze b|t|
k||pn| ||| membransk| u zav|snost| da || pr|t|sak vode |z mokre komore de|uje
d|rektno na k||p ||| de|uje peko membrane.
Drug| stepen redukuje medupr|t|sak na pr|t|sak oko||ne |
obezbeduje dovo|jnu ko||c|nu vazduha za udah bez otpora | |zdah koj|
sprecava u|azak vode u suvu komoru drugog stepena. Postojanjem drugog
stepena omogucuje se manj| resp|ratorn| otpor, |ako bratsko d|sanje | pos-
tav|janje razn|h pr|k|jucaka koj|ma se o|aksava ronjenje (manometar, rezervn|
regu|ator, pr|k|jucak za suvo ode|o | pr|k|jucak za kompezator p|ovnost|}.
Jednostepeni hidrostatski reguIator
0vostepeni hidrostatski reguIator
0snovna roniIacka oprema
1.8oniIacka peraja s|uze da ubrzaju kretanje pod vodom uz sto manj|
utorosak energ|je. lzbor peraja zav|s| do vrste akt|vnost| pod vodom |
ugodnost| nosenja.
2.8oniIacka disaIica omogucava |akse p||vanje po povrs|n|. vazan je fak-
tor s|gurnost| u |os|m meteomar|tarn|m us|ov|ma | u s|ucaju pruzanja prve
pomoc| (vestacko d|sanje} na povrs|n|.
3.8oniIacka maska ostvaruje vazdusn| prostor |spred oc|ju ron|oca |
omogucuje jasno g|edanje pod vodom | zast|tu oc|ju.
4.0vostepeni hidrostatski reguIator vrs| redukc|ju pr|t|ska vazduha |z
boce | omogucava d|sanje na amb|jenta|nom pr|t|sku.
5.,0ktopus" rezervn| drug| stepen h|drostatskog regu|atora, b|tan faktor
s|gurnost| | pomoc| ron|ocu bez vazduha.
6.8eguIator pIovnosti {kompezator pIovnosti, 800) omogucava p|u-
tanje | odmor na povrs|n| | kompezuje promene p|ovnost| koje nastaju
povecavanjem dub|ne.
7.Mokro roniIacko odeIo odrzava te|esnu temperaturu | vrs| manju
mehan|cku zast|tu pod vodom.
8.8oniIacke cizmice su dodatna zast|ta od h|adnoce | omogucavaju
|aksu pokret|j|vost u akt|vnost|ma pre | nakon zarona.
9.8oniIacke rukavice pruzaju term|cku | fz|cku zast|tu ron|oca.
10.8oniIacki pojas sa tegov|ma kompezuje pr|rodnu | tehn|cku (p|ovnost
opreme} p|ovnost ron|oca.
11.8oniIacki manometar pokazuje trenutn| pr|t|sak vazduha u boc|.
12.0ekompresione tahIice omogucavaju rucn| proracun dekompres|on|h
zastanaka.
13.8oniIacki kompjuter pruza n|z |nformac|ja b|tn|h za bezbednost | kom-
for ronjenja.
14.8oniIacki noz je osnovn| ron||ack| a|at.
15.Fodvodna Iampa nezaob||azn| deo opreme u nocnom ronjenju.
16.FIocica za pisanje znacajna je za efkasnu komun|kac|ju pod vodom.
17.8oniIacka hova oznacava pr|sustvo ron|oca |spod vode.
50k 80hILk0kk 00Lk
Ron||acka ode|a |maju funkc|ju ocuvanja te|esne temperature |
zast|tu te|a ron|oca od manj|h povreda. S obz|rom da je voda dobar pro-
vodn|k top|ote ( 25 puta bo|je provod| top|otu nego vazduh } neophodna
je odgovarajuca zast|ta od brzog rash|ad|vanja.
sportskom ronjenju se ob|cno kor|ste mokra ron||acka ode|a |zradena
od neoprena deb|j|ne od 5-7mm koja obezbeduju dobru term|cku zast|tu
u vodama temperature preko 10 O stepen|.
Boravak u h|adn|m | zagaden|m vodama danas je nezam|s||v bez
upotrebe suv|h ron||ack|h ode|a.
Ova ode|a omogucuju da ron||ac ostane suv | t|me sprec| d|rektan kon-
takt sa h|adnom ||| zagadenom vodom.
Prvob|tna suva ode|a prav||a su se od gum|ranog p|atna dok se danas u
upotreb| kor|st| neopren, crash neopren ||| tr||am|nat. Komb|nezon suvog
ode|a moze b|t| sa kapu|jacom ||| bez nje.
5uva odeIa od neoprena kor|ste se za p||tka ronjenja jer je neo-
pren st|s|j|v te mu se povecavanjem dub|ne smanjuju |zo|ac|ona svojstva.
Deb|j|na neoprena se krece od 5-7mm. Da b| se prevaz|sao ovaj prob-
|em konstru|sana su ode|a od crash neoprena koj| se dob|ja tako sto
se neopren fabr|ck| podvrgava v|sokom pr|t|sku u c||ju dob|janja tanjeg
neoprena. Ovako dob|jen neopren zadrzava dobra |zo|ac|ona svojstva a||
ode|a gube svoju e|ast|cnost.
IriIaminatno suvo odeIo naprav|jeno je od tros|ojnog mater|ja|a.
Prv| ( unutrasnj| } s|oj mater|ja|a obezbeduje kontakt sa te|om bez otpora
| |aku pokret|j|vost u ode|u. Drug| ( srednj| } s|oj naprav|jen je od vodo-
nepropusnog mater|ja|a. Trec| ( spo|jasnj| } s|oj treba da bude sto cvrsc|
kako b| sprec|o ostecenja ode|a a |stovremeno zadrzao dobru pokret|jj|-
vost ron|oca. Ovo ode|o je prakt|cn|je od neoprenskog jer je nest|s|j|vo |
veoma |ako za popravku. lstovremeno zahteva | manju ko||c|nu tegova u
odnosu na neoprensko ode|o.
suvo ron||acko ode|o se u|az| kroz otvor na kome se na|az|
vodonepropusn| zapt|vn| c|bzar. O|bzar se ob|cno na|az| na ramenom
de|u |eda ||| postav|jen ukoso od kukova ka ramen|ma. Da b| se sprec||o
gnjecenje ron|oca u ode|o su ugradena dva vent||a. Jedan vent|| s|uz| za
doz|ranje vazduha a drug| za odzrac|vanje.
5uvo odeIo {triIaminat): 1. vent|| za dodavanje vazduha; 2. vent|| za
odzrac|vanje; 3. Gumene manzetne; 4. Ojacanje;
entiI za dodavanje vazduha na|az| se na sred|n| grudnog kosa,
a kao med|jum ob|cno se kor|st| vazduh koj| se dovod| sa prvog stepena
regu|atora ( |z|az za n|zak pr|t|sak }. Kao med|jum se moze kor|st|t| | gas
argon koj| se nos| u posebnoj boc| | koj| dopr|nos| jos bo|joj termo |zo|-
ac|j|. pumpan| vazduh s|uz| da sprec| gnjecenje a ujedno je | dodatna
termo |zo|ac|ja. vazduh se upumpava |agano kao | kod kompezatora
p|ovnost|.
entiI za odzracivanje na|az| se na |evom rukavu u v|s|n| ra-
mena. vazduh se |z ode|a |spusta pr|t|skom na sred|snj| deo vent||a |||
je njegov rad automatsk|. Okretanjem vent||a u njegovu krajnju desnu
poz|c|ju vazduh se |spusta samo kada se pr|t|sne sred|snj| deo. Ako je
te|o vent||a u krajnjoj |evoj poz|c|j| vent|| ce automatsk| |spustat| sav nad-
pr|t|sak. S obz|rom da je vent|| postav|jen u v|s|n| ramena na najv|soj tacc|
pr|||kom odzrac|vanja treba se postav|t| tako da je |evo rame najb|||ze
povrs|n|. Ovaj vent|| vazduh ne |spusta brzo kao kod vent||a na BO tako
da b|agovremeno treba b|t| svestan nasta|e poz|t|vne p|ovnost|. Ako
vec dode do nekontro||sanog |zrona v|sak vazduha se moze |spust|t|
pov|acenjem mandzetne na rukavu ||| vratu.
Do te|a ron|oca ob|ac| se termicko pod odeIo |zradeno od pa-
muka, vune ||| th|nsu|ate. Th|nsu|ate je mater|ja| koj| propusta v|agu |z
organ|zma | odvod| je ka unutrasnjem s|oju suvog ode|a | tako te|o ostaje
suvo. Term|cko pod ode|o ne sme |mat| grub|h | ostr|h |v|ca koje b| mog|e
da ostete komb|nezon sa unutrasnje strane uko||ko dode do gnjecenja.
potreba suvog ode|a zahteva nesto vecu ko||c|nu tegova.
Medut|m b|tno je da |sta ne bude preve||ka jer to podrazumeva | vecu
ko||c|nu vazduha u suvom ode|u. Ko||c|na vazduha treba da bude to||ka
tek da sprecava gnjecenje. Ako je ron||ac prav||no otezan | pod|gne ruku
|znad g|ave sav vazduh ce zazuzet| prostor u rukavu najda|je do |akta.
Rad| bo|jeg ba|ans|ranja manje ko||c|ne tegova se mogu postav|t| | na
noge ron|oca.
0hIacenje suvog ode|a |ma svoj redos|ed. Nakon sto se
obuce term|cko pod ode|o ron||ac u|az| u suvo ode|o kroz zap|tvn| otvor
c|bzara. Ob|ac| ga kao panta|one s t|m da se treger| sa unutrasnje strane
prebac|ju preko ramena | sa nj|ma se podesava po|ozaj nogav|ca. Zat|m
se oprezno prov|ace ruke kroz rukave, a g|ava se prov|ac| kroz vratnu
manzetnu
Suva ron||acka ode|a predv|dena za rad u zagaden|m vodama
||| za podvodne radove |maju dodate dzepove | posebna ojacanja na
mest|ma spojeva ||| mest|ma jakog habanja. Spo|jn| deo ode|a je otporn|j|
na masnoce, k|se||ne | druge agres|vne mater|je a manzetne na rukav|ma
omogucavaju da | sake ruku ne dodju u kontakt sa zagadenom vodom.
Suvo ode|o nakon upotrebe zahteva pranje s|atkom | c|stom
vodom sa spo|jne strane | potpuno susenje ode|a pre pakovanja. Pos|e
duze upotrebe b|ag|m rastvorom sapuna pere se unutrasnjost ode|a |
manzetne. O|bzar se per|od|cno podmazuje voskom predv|den|m za tu
namenu a manzetne se pr|||kom duzeg sk|ad|stenja napuder|su.
1
2
3
4
5uvo odeIo {neopren)
1. vent|| za dodavanje vazduha;
2. vodonepropusn| c|bzar;
3. Gumena vratna manzetna;
4. vent|| za odzrac|vanje;
80hILk0kI k0MF8508
8oniIacki kompresori visokog pritiska s|uze za sab|janje vazdu-
ha za potrebe ronjenja. Sastoje se |z pogonskog motora (e|ektromotor |||
motor na unutrasnje sagorevanje} | kompresora u uzem sm|s|u rec| koj|
su povezan| ka|sem (transm|s|jom}.
Kompersor| se mogu pode||t| s obz|rom na pogon, broj ste-
pena kompres|je, kapac|tet, radn| pr|t|sak | mob||nost.
sportskom ronjenju se ob|cno kor|ste kIipni kompresori rad-
nog pr|t|ska do 225 bara koj| daju vazduh koj| n|je podesan za prav|janje
gasn|h mesav|na. Za dob|janje vazduha bez pr|mese u|ja (o|| free area}
kor|ste se memhranski kompresori. Membransk| kompresor| su veceg
kapac|teta | kor|ste se ug|avnom u profes|ona|nom ronjenju gde se c|st
vazduh kor|st| za prav|jenje gasn|h mesav|na.
Memhranski kompresor
kIipni kompresor
1. Pogon (e|ektro motor};
2. vent|| pun||ac sa manometrom;
3. Transm|s|ja;
4. Kuc|ste k||pa kompresora;
5. s|s sa f|terom;
6. Kuc|ste f|ter patrone;
7. lspust| za kondenzat;
8. Pok|opac sa meracem n|voa u|ja;
9. Kontro|n| prozor za protok u|ja;
10. Posto|je;
Funjenje roniIackih hoca d|rektno sa kompresora je najcesce
u sportskom ronjenju. Najvazn|je je da se cev za us|savanje vazduha
postav| na otvorenom | c|stom vazduhu, a |zduv kod kompresora koj|
se pokrecu preko motora sa unutrasnj|m sagorevanjem treba da bude
postav|jen n|z vetar.
Nakon kontro|e n|voa u|ja u kompresoru {1); s|av|ne na f|ter|ma se ot-
varaju {2) kako b| motor mogao uzet| zamah pr|||kom startovanja (3).
Pre ov|h radnj| spoj||| smo boce na kompresor (sa spustenom rezervom}
(4) a|| |h n|smo otvara||. O|m je kompresor dob|o potrebnu m|rnocu rada
pusta se da rad| do maks|ma|nog pr|t|ska (prorad| s|gurnosn| vent||} (5).
Nakon toga se otvaraju g|avn| vent||| na bocama (6) | vent||| pun|oca na
kompresoru (7) (pr|t|sak manometra ce pokazat| pr|t|sak u boc|}. toku
punjenje najmanje jednom |spust|t| kondezat (8). Kada se post|gne radn|
pr|t|sak zatvara se vent|| na boc| (9) | vent|| pun|oca (odnosno vrs| se
odzrac|vanje kompresora}. Tek nakon odzrac|vanja boca se moze sk|-
nut| | na njeno mesto se mont|ra druga boca. Za vreme zamene boca
kompresor je preko s|gurnosnog vent||a |spustao v|sak vazduha. Nakon
|sk|juc|vanja kompresora |spust|t| zaosta|| kondezat | zatvor|t| s|av|ne, a
vent|| rezerve na boc| povuc| u gornj| po|ozaj. p|sat| vreme rada kom-
presora u dnevn|k.
1
2
4
9 8 7 6 5
3
0drzavanje i kontroIa kompresora treba da bude u sk|adu sa
uputstvom koje preporucuje pro|zvodac. Posebnu paznju treba po-
svet|t| redovnom podmaz|vanju kompresora. potreb|javaju se samo u|ja
koja po svoj|m fz|cko hem|jsk|m osob|nama odgovaraju za dat| kompre-
sor. potreba neadekvatn|h u|ja pored smanj|vanja radnog veka kom-
presora moze ut|cat| na pojavu otrovnog ug|jen monoks|da u us|sanom
vazduhu. Patronu f|tera kompresora treba menjat| u sk|adu sa radn|m
sat|ma kompresora | vod|t| racuna da pomenut| f|ter zadrzava samo deo
v|age | u|jn|h |sprarenja.
Standardn| ron||ack| vazduh mora da |spunjava s|edece zahteve:
- procenat k|seon|ka: m|n.20% a max.22%
- ukus: bez ukusa
- m|r|s: bez m|r|sa
- ug|jen d|oks|d: max.0,05% (500 ppm}
- ug|jen monoks|d: max. 0,001% (10 ppm}
- masnoca: max. 5 mg/m3
- v|aga: n|je ogran|ceno
1. F||ter patrona;
2. Kompresorsko u|je;
3. S|av|ne za kondenzat;
4. Oep za zamenu u|ja;
FIIIkk 80hJhJk I F808k00h
AUTONOMIJE
- 0snovne osohine vazduha {sistematizacija
znanja)
- 0snovne osohine vode {sistematizacija znanja)
- krhimedov, 8ojI-Mariotov, enrijev i 0aItonov
zakon {primena u proracunima)
- 6ej-Lisakov zakon {primena u proracunima)
{0I08: III.2.)
05h0h 0508Ih kI00k
Osnovna raz||ka |zmedu gasova, tecnost| | cvrst|h supstanc|ja
je u tome sto se gasov| prost|ru ravnomerno po ce|oj zaprem|n| suda
u kome se na|aze ||| u prostoru koj| |m stoj| na raspo|aganju. Ovo se
objasnjava ve||kom pokret|j|voscu mo|eku|a gasa koj| se krecu haot|cno,
pr| cemu n|jedan pravac kretanja nema prednost.
Ako se na putu mo|eku|a gasa na|az| neka prepreka (npr. z|-
dov| suda} mo|eku|| gasa udaraju u nj|h | na nj|h vrse pritisak. Na taj nac|n
gas koj| se na|az| zatvoren u nekom sudu vrs| pr|t|sak na z|dove suda na
sve strane jednako.
Dak|e pr| sta|noj mas| gasa njegov pr|t|sak je uto||ko v|s| uko||ko
je manja zaprem|na suda jer tada mo|eku|| gasa cesce udaraju u z|dove
suda sto us|ov|java pov|senje pr|t|ska. Pored toga pr|t|sak gasa je v|s| | na
v|soj temperatur| jer tada mo|eku|| udaraju u z|dove suda cesce | vecom
brz|nom.
ktmosfera je gasov|t| omotac koj| obav|ja Zem|ju. To je u os-
nov| fz|cka smesa gasova. N|z| s|ojev| atmosfere sadrze vodenu paru,
pras|nu | razne organske | neorganske sastojke.
Atmosfera st|t| z|vot na Zem|j| apsorb|rajuc| u|tra|jub|casto
suncevo zracenje | smanjujuc| temperaturne ekstreme |zmedu dana |
noc|. Atmosfera ne zavrsava nag|o. Ona po|agano postaje reda | poste-
peno nestaje u svem|ru. Ne postoj| konacna gran|ca |zmedu atmosfere |
spo|jasnjeg svem|ra. Tr| cetvrt|ne mase atmosfere na|az| se unutar 11km
od povrs|ne p|anete.Temperatura zem|j|ne atmosfere se menja s v|s|nom.
Prosecna temperatura atmosfere na povrs|n| Zem|je |znos| 14 O.
Osnovn| gasov| u n|z|m s|ojev|ma atmosfere su :
- azot (N2}: 78,084 %
- k|seon|k (O2}: 20,946 %
- ug|jen d|oks|d (OO2} : 0,033 %
- vodon|k (H}: 0,0001 %
- osta|| gasov|: 0,003 %
kzot {h2) je najzastup|jen|j| gas u atmosfer|. Gas je bez boje
m|r|sa | ukusa. ronjenju se smatra |nertn|m gasom zato jer d|rektno ne
ut|ce u z|votn|m proces|ma | u nepromenjenom ob||ku se ud|se | |zd|se.
Ako se ud|se pr| pov|senom pr|t|sku (dub|je od 40 metara} |spo|java
narkot|cko dejstvo na centra|n| nervn| s|stem (azotna narkoza}.
norma|n|m us|ov|ma azot se na|az| rastvoren u organ|zmu u ravnotez|
sa oko|n|m pr|t|skom. s|ucaju nag|og smanj|vanja pr|t|ska |st| pre|az|
|z rastvorenog stanja u gasov|to stanje | |zaz|va pojavu dekompres|one
povrede (upravo zbog svoje |nertnost| u z|votn|m proces|ma}.
kiseonik {02) je gas bez boje, m|r|sa | ukusa neophodan za
obav|janje z|votn|h procesa. Moze se ud|sat| pod parc|ja|n|m pr|t|skom
u rasponu od 0,16 do 0,60 bara sto na povrs|n| mora |znos| 16-60%
u vazduhu. Ako se ud|se pod parc|ja|n|m pr|t|skom n|z|m od 16 bara
do|az| do h|poks|je, a ud|sanje k|seon|ka pod parc|ja|n|m pr|t|skom vec|m
od 0,60 bara dovod| do pato|oskog stanja h|peroks|je (v|sak k|seon|-
ka}. Hem|jsk| je veoma akt|van | |ako se jed|n| sa osta||m e|ement|ma.
Pro|zvodac| k|seon|ka na p|anet| su ze|ene b||jke a najvazn|j| je ze|en| f-
top|ankton.
0gIjen dioksid {002) je bezbojan gas, k|se|kastog ukusa, tez| od
vazduha. Nastaje kao produkt potpunog sagorevanja, d|sanja | tru|jenja.
lzuzetno je vazan gas u procesu razmene gasova (d|sanja} jer regu||se
broj | dub|nu udaha. p|uc|ma ga |ma oko 5,3 %.
0gIjen monoksid {00) je veoma otrovan gas koj| nastaje kao
produkt nepotpunog sagorevanja. Naroc|to ga puno |ma u |zduv|ma mo-
tora sa unutrasnj|m sagorevanjem ( u |zduvn|m gasov|ma ga moze b|t| |
do 6% }. lma ve||k| afn|tet vez|vanja za hemog|ob|n u odnosu na k|seon|k.
Ma|a kocentrac|ja OO u udahnutom vazduhu stvara sa hemog|ob|nom
cvrst spoj (karboks|hemog|ob|n} koj| pored svoj|h toks|cn|h svojstava do-
vod| do toga da organ|zam ostaje bez dovo|jno k|seon|ka. ronjenju
se najcesce moze srest| pr|||kom neprav||nog punjenja ron||ack|h boca
(vazduh zagaden |zduvn|m gasov|ma}.
eIijum {e) je p|emen|t| gas koj| se kor|st| za prav|jenje gas-
n|h mesav|na na ve||k|m dub|nama. He||jum je mnogo |aks| od azota |
znatno kasn|je |spo|java narkot|cko dejstvo u odnosu na azot. He||juma
|ma veoma ma|o u n|z|m s|ojev|ma atmosfere tako da se nekada pro|z-
vod|o pomocu av|ona | ba|ona na ve||k|m v|s|nama. lma veoma dobru
top|otnu provod|j|vost us|ed cega ron||ac koj| ud|se mesav|nu sa he||ju-
mom veoma brzo gub| te|esnu top|otu. Zbog ma|e mo|eku|arne tez|ne
deform|se govor ron|oca | ometa komun|kac|ju. S||can he||jumu po svoj|m
svojstv|ma je | vodon|k (H} a|| je |st| napusten u ronjenju zbog stvaranja
mesav|ne sa k|seon|kom koja moze b|t| veoma eksp|oz|vna.
Gasov| u atmosfer| de|uju na n|vou mora pr|t|skom od 1 bara,
a sa povecanjem v|s|ne pr|t|sak atmosfere opada eksponenc|ja|no sto se
v|d| |z pr||ozene tabe|e.
Fad atmosferskog pritiska sa povecanjem visine
OSNOVNE OSOBINE VODE
voda je tecnost bez boje, m|r|sa | ukusa. nauc| se cesto kaze
da je voda un|verza|n| rastvarac | jed|na supstanca koja se u pr|rod| na|az|
c|sta u sva tr| agregatna stanja.
Hem|jska formu|a vode je 20, sto znac| da je sastav|jena od
dva mo|eku|a vodn|ka | jednog mo|eku|a k|seon|ka povezan|h kova|ent-
n|m vezama. pr|rod| ovako c|stu vodu veoma retko na|az|mo. vod|
|ma rastvoren|h gasova koj| su u kontaktu sa vodom | rastvoren|h m|n-
era|a.
Morska voda zbog rastvorene ve||ke ko||c|ne so|| |ma vecu
masu | gust|nu u odnosu na s|atku vodu. Morska voda je gusca od
vazduha za oko 788 puta, dok je s|atka voda gusce od vazduha za oko
780 puta.
voda je fu|d (tecnost} | jedan ||tar vode |ma zaprem|nu od 1
dm3 | masu od 1kg.
fu|d|ma (gasov| | tecnost|} pr|t|sak se prenos| ravnomerno u
sv|m pravc|ma - FaskaIov zakon.
Zbog nest|s|j|vost| vode (voda n|je pod|ozna sab|janju} pr|t|sak
u vod| raste ||nerarno sa dub|nom | za svak|h 10 m dub|ne povecava se
za 1 bar.
oda i topIota
voda |ma ve||k| top|otn| kapac|tet. To znac| da se sporo zagre-
va a|| | sporo h|ad|. Za raz||ku od drug|h mater|ja u pr|rod| koje se pr|||kom
h|adenja skup|jaju voda je najgusca na 4 O stepena. ko||ko temperatura
| da|je pada voda se s|r| | kr|sta||zuje u |ed koj| |ma manju gust|nu od vode.
|ed koj| p||va na povrs|n| s|uz| kao |zo|ator | sprecava da|je za|ed|vanje
vode. Ove osob|ne su veoma b|tne za k||mu na zem|j| | opstanak b||jnog
| z|vot|njskog sveta. Kako voda |ma oko 25 puta bo|ju top|otnu provod|j|-
vost nego vazduh ron|oc| su veoma |z|ozen| poth|ad|vanju | neophodna
|m je odgovarajuca term|cka zast|ta.
oda i zvuk
Zvucn| ta|as| se kroz vazduh prost|ru brz|nom od oko 340 m/
sek. S obz|rom da je voda znatno gusca od vazduha brz|na prost|ranja
zvucnog ta|asa je oko 1500 m/sek. Zbog |znetog ron||ac veoma do-
bro cuje pod vodom a|| tesko moze odred|tr| odak|e zvuk do|az| zato jer
je s|usn| aparat coveka pr||agoden brz|n| zvuka u vazduhu. s|ed toga
nemoguca je or|jentac|ja pomocu zvuka pod vodom os|m u sm|s|u uda-
|javanja ||| pr|b||zavanja zvucnom |zvoru zbog promene |ntez|teta |stog.
Zvuk se vema tesko prenos| |z jednog med|ja u drug|. Jak zvuk
na povrs|n| s|abo se cuje pod vodom | obrnuto, jak zvuk pod vodom
s|abo se cuje na povrs|n|. pravo zbog |znetog pokusaj govora pod vo-
dom je otezan jer vec|na energ|je ostaje zarob|jena u ust|ma | s|abo se
prenos| na vodu oko ron|oca.
Na kretanje zvuka pod vodom ut|ce | temperatura vode koja
us|ov|java da se menja gust|na vode. ko||ko u vod| postoje pojasev|
raz||c|te temperature vode, energ|ja zvucnog ta|asa ce se veoma umanj|t|
pr| pre|asku |zmedu ta dva s|oja.
oda i svetIost
Svet|ost se pr|||kom pro|aska kroz vodu menja us|ed
zamucenost|, ras|panja, apsorpc|je | refrakc|je.
Pre nego sto ude u vodu svet|osn| zrak se us|ed ve||ke gust|ne
vode u odnosu na vazduh reektuje (odb|ja}. Ko||ka ce b|t| refeks|ja za-
v|s| od ug|a pod koj|m svet|ost do|az| do povrs|ne vode. Ako je sunce u
zen|tu refeks|ja ce b|t| ma|a oko 2% dok se u jutarnj|m | vecernj|m sat|ma
svet|ost refektuje | do 35%.
Iamucenost vode (p|ankton, mu|j, nerastvorene mater|je | s|.}
sprecava prodor svet|ost| u dub|nu | g|avn| je uzrok s|abe v|d|j|vost| na
vec|m dub|nama. Zbog ov|h cest|ca svet|ost se ras|pa - d|fund|ra | zbog
toga se predmet| u vod| ne v|de ostro | jasno (nema jasn|h sen|k| pred-
meta pod vodom}. ko||ko fotografsemo pomocu b||ca u zamucen|m
vodama na fotogafj| dob|jamo mutne feke nasta|e odb|jenjem svet|ost|
od cest|ca u vod|.
voda |ma sposobnost da apsorhuje (up|je} svet|ost. Sto je veca
dub|na v|se je svet|ost| apsorbovano, a njena energ|ja je pretvorena u
top|otu kojom se voda zagreva. Kako svaka boja u sastavu suncevog
spektra |ma svoju ta|asnu duz|nu one ne prod|ru jednako duboko u vodu.
Prvo se gub| crven| deo spektra, zat|m narandzast|, pa zut| | |jub|cast|,
dok ze|en| | p|av| deo spektra prod|re veoma duboko. Zbog |znetog
predmet| na vec|m dub|nama |maju p|avo-ze|enkastu boju.
Svet|ost se Iomi (refrakc|ja svet|ost|} pr|||kom pre|aska |z jedne
u drugu po gust|n| raz||c|tu opt|cku sred|nu (npr.stap uronjen u vodu ce
|zg|edat| kao da je s|om|jen na mestu prodora u vodu}. Ovo se dogada
jer postoj| raz||ka u |ndeksu |oma svet|ost| u vazduhu | vod| | brz|n| pros-
t|ranja svet|ost| kroz ova dva med|juma. S obz|rom da je oko pr||agodeno
pr|manju svet|osn|h zraka koj| se prost|ru kroz vazduh predmet| se go||m
okom u vod| v|de neostro (da|ekov|dost 32 d|optr|je}. Zbog navedenog
kor|st| se maska sa stak|om koja |zo|uje oko od vode | t|me se post|ze
odgovarajuca raz||ka u |ndeksu |oma svet|ost| u vazduhu | oku. Ova raz-
||ka omogucava da se svet|ostn| zrak |om| tacno na zutoj mr|j| u mreznjac|
oka | da se predmet| v|de jasno | ostro. S obz|rom da u ronjenju svet|ost
pro|az| kroz vazduh-vodu-stak|o maske-vazduh-opt|ck| aparat oka,
predmet| ce se v|det| b||ze za nego sto su stvarno uda|jen| | b|ce za
1/3 vec| nego sto stvarno jesu.
8efrakcija svetIosti
krhimedov zakon
Na te|o koje je potop|jeno u vodu de|uju s||e sa sv|h strana
us|ed de|ovanja h|rostatskog pr|t|ska. Rezu|tat ov|h s||a naz|va se s||a
pot|ska koja de|uje uvek u vert|ka|nom pracu u smeru prema povrs|n|.
S||e koje de|uju bocno (Fb} na potp|jeno te|u su u ravnotez| |
medusobno se pon|stavaju.
Kako je s||a F2 uvek veca od s||e F1 s||a pot|ska Fp ce de|ovat| u smeru
nav|se.
Te|a koja p||vaju na povrs|n| vode |maju poz|t|vnu p|ovnost
(uzgon}, te|a koja |ebde |maju neutra|nu p|ovnost, a te|a koja tonu |maju
negat|vnu p|ovnost (n|zgon}.
Ponasanje cvrst|h te|a u tecnost|ma defn|sao je Arh|med svo-
j|m zakonom koj| g|as|: 'Te|o uronjeno u tecnost pr|v|dno gub| od svoje
tez|ne ono||ko ko||ko tez| nj|me |st|snuta tecnost, odnosno te|o |st|sne
ono||ko tecnost| ko||ko |znos| njegova zaprem|na'.
Ako je tez|na |st|snute tecnost| zaronjenog te|a veca od tez|ne
samog te|a, te|o |ma poz|t|vnu p|ovnost, a ako je manja, te|o tone. zgon-
ska s||a koja de|uje na uronjena te|a zav|s| od gust|ne tecnost| - sto je
gust|na veca uzgonska s||a je takode veca. Znac| s||a pot|ska jedenaka
je tez|n| |st|snute tecnost|.
Zbog rastvoren|h so|| morska voda |ma vecu gust|nu nego
s|atka voda. s|ed toga ron||ac |ma vecu p|ovnost u moru. Ron||acka
oprema povecava ko||c|nu |st|snute vode sto uzrokuje jos vecu p|ovnost.
potrebom tegova | kompenzatora p|ovnost| post|ze se neutra|na p|ov-
nos ron|oca.
Fp = m x g Fp = s||a pot|ska
m = q x V m = masa
Fp = q x V x g V = zaprem|na zaronjenog te|a
g = s||a grav|tac|je 9,81 m/s2
q = gust|na tecnost|
IeIo uronjeno u tecnost prividno
guhi od svoje tezine onoIiko ko-
Iiko tezi njime istisnuta tecnost,
odnosno teIo istisne onoIiko
tecnosti koIiko iznosi njegova
zapremina.
Fp = F2 - F1
Fh1 = Fh2 = 0
Fh3 = Fh4 = 0
krhimed
8ojI-Mariotov zakon
Ovaj zakon regu||se odnos pr|t|ska, zaprem|ne | gust|ne gasova.
Boj|ov zakon je jedan od gasn|h zakona, koj| je naz|v dob|o
po |rskom pr|rodnjakju Robertu Boj|u. Kako je u |zrad| ovog zakona
ucestvovao | francusk| fz|car Edmu Mar|otu u praks| se on naz|va |
Boj|-Mar|otov zakon.
Boj|-Mar|otov zakon se moze matemat|ck| |zraz|t|
kroz formu||:
P x V = constanta
P = apso|utn| pr|t|sak
V = zaprem|na suda u kome se na|az| gas
Pomocu ove formu|e moguce je |zvest| racun|cu za mnoge prakt|cne
stvar| vezane za promenu pr|t|ska ||| zaprem|ne kada ron||ac menja du-
b|nu.
sm|s|u |znetog moze se |zvest| s|edeca formu|a:
F1 x 1 = F2 x 2
F1 = pr|t|sak na kome se na|az| ron||ac
1 = zaprem|na na pr|t|sku na kome se ron||ac na|az|
F2 = pr|t|sak nakon promene dub|ne
2 = zaprem|na nakon promene dub|ne
Frimer: Moze se |zvest| racun|ca ko||ka je zaprem|na p|uca ron|oca koj|
ron| u apne| na dub|n| od 10 metara:
0psta formuIa: F1 x 1 = F2 x 2
F1 = pr|t|sak vazduha u p|uc|ma na povrs|n| { 1 har )
1 = zaprem|na p|uca (tota|n| kapac|tet} ron|oca na povrs|n|
{ npr. 6 Iitara )
F2 = apso|utn| pr|t|sak na 10 metara dub|ne { 2 hara )
2 = zaprem|na p|uca ron|oca na dub|n| od 10 metara { ? )
Kada se podac| sa koj|ma raspo|azemo ubace u formu|u dob|ja se
s|edeca jednac|na:
1 har x 6 Iitara = 2 hara x 2
6 = 2 x 2
2 = 6 : 2
2 = 3 Iitre
Znac|, pr|||kom ronjenja na dah na 10 metara dub|ne zaprem|na p|uca
ron|oca ce se smanj|t| na 1I2 | |znos|ce 3 Iitre.
Ovaj proracun treba pr|hvat|t u nace|u, jer zbog fz|o|osk|h reakc|ja organ-
|zma smanj|vanje zaprem|ne p|uca je s|ab|je od predv|denog.
kod kostantne tem
perature zaprem
ina
gasa m
enja se ohrnuto proporcionaIno
apsoIutnom
pritisku, dok je gustina gasa
upravo proporcionaIna sa pritskom
.
8ojI-Mariotov zakon
Frimer: lst|m pr|nc|pom moze se nastav|t| da|je u racun|c| | |zvest| ko||ka
b| b||a zaprem|na p|uca ron|oca u apne| na dub|n| od 20 metara:
0psta formuIa: F1 x 1 = F2 x 2
F1 = pr|t|sak vazduha u p|uc|ma na povrs|n| { 1 har )
1 = zaprem|na p|uca (tota|n| kapac|tet} ron|oca na povrs|n|
{ npr. 6 Iitara )
F2 = apso|utn| pr|t|sak na 20 metara dub|ne { 3 hara )
2 = zaprem|na p|uca ron|oca na dub|n| od 20 metara { ? )
Kada se podac| sa koj|ma raspo|azemo ubace u formu|u dob|ja se
s|edeca jednac|na:
1 har x 6 Iitara = 3 hara x 2
6 = 3 x 2
2 = 6 : 3
2 = 2 Iitre
Znac|, pr|||kom ronjenja na dah na 20 metara dub|ne zaprem|na p|uca
ron|oca ce se smanj|t| na 1I3 | |znos|ce 2 Iitre.
Nastav|mo || da|je sa pr|mer|ma v|dece se da je kod jednake
promene dub|ne mnogo veca promena zaprem|ne vazduha na manj|m
nego na vec|m dub|nama.
- od povrs|ne do 10 metara dub|ne promena pr|t|ska je 1 bar, a
promena zaprem|ne je 50% (u nasem pr|meru 3 ||tre};
- od 10 metara dub|ne do 20 metara dub|ne takode je promena
pr|t|ska 1 bar a|| je promena zaprem|ne 33% (u nasem pr|meru 2 ||tre}
- od 20 metara dub|ne do 30 metara dub|ne promena pr|t|ska je 1 bar a||
je promena zaprem|ne 25% (po racun|c| b| |znos||o 1,5 ||tara} |td.
lz ovoga pr|mera se v|d| da je pr| povrs|n| (od 0-10 metara
dub|ne} zaprem|na p|uca smanjena na 3 ||tre, da|je (od 10-20 metara
dub|ne} zaprem|na se smanjuje samo za 1 ||tru, a na dub|nama od 20-30
metara zaprem|na p|uca se smanj||a samo za 0,5 ||tara.
pravo zbog ovoga vec|na barotraumsk|h povreda ron|oca
desava se na manj|m dub|nama.
S obz|rom da u autonomnom ronjenju d|semo vazduh pod
pr|t|skom oko||ne p|uca ron|oca |maju |stu zaprem|nu na dub|n| | na
povrs|n|. Znac| moze se postav|t| p|tanje ko||ko ||tara vazduha ron||ac
udahne na nekoj dub|n| a da mu p|uca ostanu |ste zaprem|ne kao na
povrs|n|. S obz|rom da ron||ac d|se |z aparata, p|uca ce |mat| |stu zaprem-
|nu kao | na povrs|n|, a|| je pr|t|sak vazduha u p|uc|ma jednak oko|nom
pr|t|sku, tako da je ko||c|na norma|n|h ||tara vazduha u p|uc|ma jednaka
pro|zvodu pr|t|ska | zaprem|ne.
ecina harotraumskih povreda
ronioca desava se na manjim
duhinama.
8ohert 8oyIe {1627-1691)
8ojI-Mariotov zakon
Froracun autonomije u ronjenju
Na osnovu prethodn|h pr|mera |ako mozemo |zvrs|t| proracun autonom|je ron||acke boce. Da b| |zracuna|| autonom|ju ron||acke boce treba
da znamo sa ko||ko vazduha raspo|azemo, na kojoj se dub|n| na|az|mo | ko||ka nam je potrosnja vazduha u m|nut|.
Zaprem|na ron||acke boce, pr|t|sak u boc| | dub|na na kojoj se ron||ac na|az| su poznate ve||c|ne. M|nutna potrosnja vazduha je |skustveno
utvrdena ve||c|na | |znos| oko 20-25 ||tara vazduha u m|nut| za umeren fz|ck| rad kakav se smatra uob|cajen| uron.
Frimer: Raspo|azemo sa bocom od 10 Iitara napunjenom na 200 hara.
M|nutna potrosnja je 25 Iitara vazduha u m|nut|.
Ron||ac se na|az| na dub|n| od 10 metara {2 hara).
Ko||ka nam je autonom|ja ron||acke boce na pomenutoj dub|n|?
Prvo je potrebno utvrd|t| sa ko||ko ||tara vazduha raspo|azemo.
10 Iitara x 200 hara = 2000 normaInih Iitara vazduha
Zat|m utvrdujemo ko||ko vazduha tros|mo na predv|denoj du-
b|n|. S obz|rom da se ron||ac na|az| na 10 metara dub|ne gde v|ada pr|t|-
sak od 2 hara m|nutna potrosnja ce |znos|t| 50 L norma|n|h ||tara vazduha
u m|nut| ( 2 hara x 25 L potrosnja vazduha u m|nut| na povrs|n| = 50 L
potrosnja vazduha na zadatoj dub|n| }.
Posto znamo sa ko||ko ||tara vazduha raspo|azemo | ko||ko tros|mo
vazduha na dub|n| da|ja racun|ca je |aka:
2000 Iitara vazduha : 50 IitImin = 40 min.
Znac| maks|ma|na autonom|ja ron||ackog aparata sa zadat|m
parametr|ma |znos| 40 min.
Frimer: Ron||ac ron| sa |ARO opremom na dub|n| od 10 metara. Ko||ko
norma|n|h ||tara vazduha |ma u p|uc|ma na pomenutoj dub|n|.
P x V = Iitara normaInog vazduha
P = 2 hara
V = 6 Iitara
2 hara x 6 Iitara = 12 normaInih Iitara vazduha
Frimer: Ron||ac ron| sa |ARO opremom na dub|n| od 30 metara. Ko||ko
norma|n|h ||tara vazduha |ma u p|uc|ma na pomenutoj dub|n|.
P x V = Iitara normaInog vazduha
P = 4 hara
V = 6 Iitara
4 hara x 6 Iitara = 24 normaInih Iitara vazduha
lz ov|h pr|mera se moze v|det| da svak|h deset metara dub|ne
ron||ac udahne jos ono||ko vazduha ko||ko mu |znos| udah na povrs|n|.
Na taj nac|n povecana je gust|na vazduha, a|| je sav|adan pr|t|sak oko-
||ne, | p|uca zauz|maju zaprem|nu koju |maju na povrs|n|.
0vaj m
etod daje sam
o prihIiznu procenu koIicine
vazduha koju roniIac im
a na raspoIaganju. 0 ovoj
racunici nije uzeta u ohzir i ohavezna rezerva.
Fotrosnja vazduha zavisi od hzicke konstitucije
ronioca, ohim
a aktivnosti pod vodom
i prom
ene
duhine na kojoj se roniIac naIazi.
Sa upotrebom ron||ackog
kontro|nog manometra u
svakom trenutku znamo sa
kojom ko||c|nom vazduha
raspo|azemo.
Gasov| u pr|rod| ne na|aze se samo kao s|obodn|, vec se na-
|aze | rastvoren| u razn|m tecnost|ma, sto dokazuje zagrevanje vode, u
kojoj se pos|e |zvesnog vremena jav|jaju mehur|c| nekog gasa rastvore-
nog u njoj. Gasov| rastvoren| u tecnost| zadrzavaju svoje osob|ne, | vrse
pr|t|sak na z|d suda u kome se na|aze | pored toga sto su apsorbovan| |||
rastvoren|. Ko||ko ce se gasa rastvor|t| u nekoj tecnost| zav|s| od parc|ja|-
nog pr|t|ska koj| gas vrs| na povrs|nu tecnost| | temperature.v|||jam Henr|
je prv| objasn|o da ce ko||c|na rastvorenog gasa u nekoj tecnost| d|rektno
zav|s|t| od parc|ja|nog pr|t|ska. Dak|e Henr|jev zakon govor| o odnosu
pr|t|ska | rastvor|j|vost| gasova u tecnost|ma.
S povecanjem pr|t|ska povecava se | sposobnost tecnost| da
apsorbuje gas, dok se sa povecanjem temperature kapac|tet tecnost| za
apsorbovanje gasa smanjuje.
Zas|cenje tecnost| nek|m gasom naz|va se saturac|ja. v|se
gasa u tecnost| se moze rastvor|t| samo ako se poveca pr|t|sak ||| smanj|
temperatura tecnost|.
Proces |zdvajanja gasa |z tecnost| us|ed smanj|vanja pr|t|ska |||
povecanja temperature tecnost| naz|va se desaturac|ja.
Henr|jev zakon |ma ve||ku pr|menu u ronjenju jer se gasov|
koj| se ud|su pod pov|sen|m pr|t|skom rastvaraju u organ|zmu koj| je
ug|avnom sastav|jen od vode.
Tk|va u organ|zmu se raz||kuju po brz|n| | ko||c|n| rastvaranja
gasova sto u osnov| zav|s| od prokrv|jenost| dot|cnog tk|va. Sto je tk|vo
v|se prokrv|jeno brz|na apsorpc|je gasa ce b|t| veca.
Rastvaranje gasova je veoma b|tno za ron|oce koj| d|su pomocu
ron||ack|h aparata u faz| |zrona. Pr|||kom |zrona pr|t|sak se smanjuje u
odnosu na pr|t|sak kojem je ron||ac b|o |z|ozen u toku ronjenja. s|ed
toga rastvoren| gasov| se teze |zdvoje |z tk|va. ko||ko se brzo |zranja
stvara se ve||ka ko||c|na gasova koj| se ne mogu e||m|n|sat| redovn|m
tokov|ma metabo||zma us|ed cega nastupa stanje dekompres|one pov-
rede.
Prevent|vnom upotrebom prof|akt|ck|h dekompres|on|h tab||-
ca | poznavanjem tehn|ke ronjenja sprecava se ova pojava.
Ovaj zakon |ma ve||ku pr|menu | u h|perbar|ckoj med|c|n|. Na
postu|atu datom u Henr|jevom zakonu zasnovana je h|perbar|cna tera-
p|ja k|seon|kom. d|sanjem k|seon|ka pod pov|sen|m pr|t|skom rastvara
se veca ko||c|na k|seon|ka u krvnoj p|azm| | t|me se pomaze oks|gen|zac|j|
tk|va.
enrijev zakon
Fri kostantnoj temperaturi ukupna koIicina gasa
koja se rastvori u nekoj tecnosti direktno je
proporcionaIna parcijaInom pritisku toga gasa.
wiIIiam enry {1775-1836)
6ej-Lisak {0arIsov) zakon
Pr|t|sak gasa je sta|an ako su sta|n| njegova zaprem|na |
temperatura. Ov| parametr| n|su medusobno nezav|sn| vec su vezan|
odredenom funkc|ona|nom zav|snoscu. Promena jednog parametra us-
|ov|java | promene drug|h parametara. Kod Boj|-Mar|otovog zakona ak-
cenat je stav|jen na kostantnu temperaturu, medut|m kod ovog zakona
temperatura je promenj|v faktor dok je zaprem|na konstantna.
Matemat|ck| b| se to mog|o |zraz|t| kao:
P
T
= konstanta
l|| kao opst| zakon (Boj|-Mar|otov + Gej-||sakov zakon}
P
T
= konstanta
x V
P = apso|utn| pr|t|sak;
V = zaprem|na suda;
T = apso|utna temperatura |zrazena u Ke|v|nov|m
stepen|ma (O
o
O = 273 stepena K}
Znac| ako se zagreva posuda u kojoj se na|az| gas pr|t|sak
ce rast|. Kod punjenja ron||ack|h boca, s porastom pr|t|ska boce se za-
grevaju. Kod h|adenja boca odv|ja se obrnut| proces sto us|ov|java pad
pr|t|ska u boc|.
Ovo je veoma b|tno za proracun autonom|je ronjenja. Boca
koja je napunjena | top|a |mace jedan pr|t|sak, a nakon h|adenja | u|aska
u vodu manometar ce pokazat| n|z| pr|t|sak u boc|.
Frimer: Boca zaprem|ne 10 ||tara vazduha napunjena je na 200 Bara |
zagreja|a se na temperaturu od 35
o
O (308 Ke|v|na}. voda u kojoj se ron|
|ma temperaturu od 17
o
O (290 Ke|v|na}. Ko||k| je pad pr|t|ska u boc| na-
kon h|adenja boce na temperaturu vode?
F1 = pr|t|sak nakon punjenja boce
I1 = temperatura boce nakon punjenja
I2 = temperatura vode
F2 = ? (pr|t|sak u boc| nakon h|adenja}
I1 I2
F1 F2
=
200
308 290
F2
=
200
308
290
F2
= =
188,31 8ar
Znac| pr|t|sak u boc| je nakon h|adenja pao za oko 12 Bara sto
b|tno ut|ce na autonom|ju ronjenja.
Na osnovu ovog pr|mera v|d| se potreba da se merenje pr|t|ska
u bocama vrs| neposredno pre ronjenja (kada je boca h|adna} | da se na
osnov| t|h rezu|tata prav| praracun potrosnje vazduha u toku p|an|ranog
ronjenja.
Merenje pritiska u hocama vrsi se neposredno pre ronjenja
{kada je hoca hIadna)!
,kod kostantne zapremine pritisak gasa je
proporcionaIan sa temperaturom"
Forastom
pritiska roniIacke
hoce se zagrevaju
0aItonov zakon
Gasov| sa koj|ma se susrecemo su najcesce mesav|na sas-
tav|jena od v|se e|emenata. Kada se gasov| mesaju, a nema hem|jske
reakc|je medu nj|ma svak| od nj|h zadrzava svoje osob|ne | pr|t|sak koj|m
ce de|ovat| u gasnoj smes|. osnov| ovo znac| da svak| gas u mesav|n|
de|uje nezav|sno od drug|h gasova.
Pr|t|sak svakog gasa u mesav|n| pojed|nacno naz|va se parc|-
ja|n| pr|t|sak {Fp).
,Fritisak koji vrsi gasna mesavina jednak je zhiru
pritisaka koji hi vrsio svaki od gasova koji cine
mesavinu, ako hi sam zauzimao ceIu zapreminu"
Matemat|ck| b| se to mog|o ovako |zraz|t|:
P =F1+F2+P3+P4+....Pn
P = ukupan pr|t|sak
F1+F2+P3+P4+....Pn = parc|ja|n| pr|t|sak svakog od gasova u mesav|n|
Parc|ja|n| pr|t|sak svakog gasa u mesav|n| zav|s| od procenta gasa u
mesav|n| | apso|utnog pr|t|ska gasne mesav|ne. Parc|ja|n| pr|t|sak svakog
gasa u mesav|n| se moze |zracunat| pomocu s|edece formu|e:
Fp1 = parc|ja|n| pr|t|sak gasa u mesav|n|
P = apso|utn| pr|t|sak mesav|ne
A = procenat gasa u mesav|n|
Fp1 =
P x A
100
Frimer: lzracunat| parc|ja|n| pr|t|sak k|seon|ka O2 pr|||kom ud|sanja
vazduha na dub|n| od 20 metara?
Fp{02) =
3 hara x 21%
100 100
63
=
=
0,63 8ara
Foznavanje parcijaInih pritisaka gasova je od
vitaInog znacaja za hezhedno ronjenje. FizioIoski
efekti gasova koji se udisu ne zavise od procenta
gasa u sm
esi vec od njihovog parcijaInog pritiska.
8azm
ena gasova u organizm
u kroz aIveoIarnu
m
em
hranu i zid kapiIara ohavIja se upravo
zahvaIjujuci razIici u parcijaInim
pritiscim
a gasova.
John 0aIton {1766-1844)
80hILk0k 80L5II I Ih0I0hIhk
STANJA
- 8arotraume {ponavIjanje i sistematizacija)
- 0ekompresiona hoIest
{ponavIjanje i sistematizacija)
- kzotna narkoza i trovanje 02, 00, 002
{ponavIjanje i sistematizucija)
- ipotermija i hipertermija
{uzroci, preventiva, simptomi, postupci)
- Iadihavanje {ponavIjanje i prosirivanje znanja)
- ipoksija {ponavIjanje i prosirivanje znanja)
- IscrpIjenost, morska hoIest, sunacanica
{uzroci, prevencija, simptomi, postupci)
- 5tres, strah, panika
{dehnicija pojma, prevencija, manifestacije, postupci)
8arotraume
povrede izazvane promenom pritiska
Te|o ron|oca je sastav|jeno ug|avnom od vode. S obz|rom da je
voda nest|s|j|va |judsko te|o moze da |zdrz| ve||ke pr|t|ske a da ne bude
|z|ozeno povredama. Medut|m u te|u se na|aze | odredene vazduhom
|spunjene sup|j|ne u koj|ma se pr|||kom zarona pr|t|sak treba |zjednac|t| sa
spo|jn|m pr|t|skom. ko||ko se ne |zvrs| |zjednacavanje pr|ska u te|esn|m
sup|j|nama do|az| do povreda koje se naz|vaju barotraume (baro-pr|t|sak;
trauma-povreda}.
Ovo se odnos| na usne | s|nusne sup|j|ne, p|uca, sup|j|ne u
zub|ma | organ|ma za varenje (ze|udac | creva}. Barotraume mogu
nastat| | neadekvatnom upotrebom ron||acke opreme, odnosno
ne|zjednacavanjem pr|t|ska |zmedu de|a opreme | te|a ron|oca (npr. mas-
ka za d|sanje, suvo ||| mokro ron||acko ode|o}.
8arotrauma usne supIjine: |judsko uvo se sastoj| od spo|jn-
jeg, srednjeg | unutrasnjeg uva. Spo|jno uvo sastoj| se od usne sko|jke |
usnog kana|a. Kostana sup|j|na srednjeg uva je odvojena membranom
(bubnom opnom} od spo|jnjeg uva, dok je sa zdre|om povezana sa eu-
stah|jevom tubom koja omogucava da vazduh pro|az| u oba smera.
unutrasnjem uvu se na|aze receptor| za s|uh | ravnotezu dok su u
srednjem uvu smestene s|usne kosc|ce. Promene pr|t|ska |maju najvec|
ut|caj na srednje uvo koje je suvo | |spunjeno vazduhom za raz||ku od
unjutrasnjeg uva koje je |spunjeno tecnoscu pa je sam|m t|m | nest|s|j|vo.
s|ucaju povecanja amb|jenta|nog pr|t|ska (uron} do|az| do
raz||ke |zmedu pr|t|ska u srednjem uvu | spo|jnjeg pr|t|ska. Kako b| se
neutra||sao bo| pr|begava se |zjednacavanju pr|t|ska putem ,va|sa|v|nog
manevra'. Na ovaj nac|n se fors|rano vrs| ubac|vanje vazduha kroz eu-
stah|jevu tubu u srednje uvo c|me se trenutno otk|anja bo|. Pr|||kom |z-
rona do|az| do obrnute s|tuac|je, pr|t|sak se spontano |zjednacava, sto ne
|zaz|va n|kakve prob|eme uko||ko je ron||ac zdrav.
Kada zacep|jena eustah|jeva tuba sprecava |zjednacavanje
pr|t|sak u srednjem uvu ron||ac oseca ne|agodu | bo| u prv|h neko||ko
metara zarona. Nastavak zarona |zaz|va |ntez|van bo| ||| pucanje bubne
opne (ob|cno na dub|nama |zmedu 3 | 7 metara}. Bo| nastao pucanjem
bubne opne moze refeksno |zazvat| gub|tak svest| ||| vrtog|av|cu zbog
prodora h|adne vode u srednje uvo.
ko||ko se pr|t|sak ne |zjednac| u potpunost| moze doc| | do
zastoja krv| u krvn|m sudov|ma s|uzokoze srednjeg uva | |ucenja krv| |
||mfe u sup|j|n| srednjeg uva. Na ovaj nac|n se pr|t|sak |zjednacuje | bo|
sm|ruje a|| ron||ac oseca nag|uvost | ,popunjenost, uva (barotraumska
otopat|ja}.
6rada Ijudskog uva
Do povreda unutrasnjeg uva do|az| kada se zakasne|o u
pokusaju |zjednacavanja pr|t|ska putem va|sa|v|nog manevra. Pov|sen|
amb|jenta|n| pr|t|sak ug|ba bubnu opnu | s||u prenos| preko s|usn|h
kosc|ca na ova|n| otvor unutrasnjeg uva. Preko ova|nog otvora se pr|t|s-
ka fu|d u unutrasnjem uvu koj| opet vrs| prenos s||e na okrug|| otvor. ko-
||ko se u takvom stanju pokusa va|sa|v|n manevar do|az| do dodatnog
povecanja pr|t|ska u srednjem uvu sto je dovo|jno da dode do pucanja
okrug|og otvora u unutrasnjem uvu. Ron||ac tada oseca bo|, s|ab|je cuje
(zvon| mu u us|ma} | moguca je vrtog|av|ca.
ronjenju postoj| mogucnost nastanka povrede nazvane
,obrnuto uvo'. Ova s|tuac|ja nastaje kada ron||ac uspe da |zjednac|
pr|t|sak srednjem uvu pr|||kom zarona, a|| u faz| |zrona eustah|jeva tuba
b|va zacep|jena (vazduh ne moze s|obodno da |zade}. Ovo se desava
u s|ucaju fors|ran|h zarona kod preh|ade. lsto tako ako u faz| zarona
kapu|jaca ron||ackog ode|a tesno pr|janja uz usnu sko|jku moze doc| do
ove povrede. Pos|ed|ca je u osnov| s||cna kao | nagnjecenje srednjeg uva
||| pucanje bubne opne.
Barotraumske povrede uva zahtevaju postedu od ronjenja
m|n|mum sedam dana, a kod tez|h s|ucajeva najmanje dve nede|je.
5a izjednacavanjem
pritiska se treha
poceti odm
ah po zaronu
5a izjednacavanjem
pritiska se treha poceti
odm
ah po zaronu. he roniti za vrem
e prehIade iIi
sIicnih hoIesti, iIi ako im
am
o prohIem
a priIikom

izjednacavanja pritiska u usim
a.
Fovreda huhne opne
8arotrauma sinusa: S|nus| su kostane sup|j|ne c|j| su z|dov|
ob|ozen| s|uzn|com, a koje su s usk|m kana||ma povezane nozdrvama |
zdre|om. Ov| kana|| su kod zdravog ron|oca prohodn| | preko nj|h se vrs|
|zjednacavanje pr|t|ska u s|nus|ma.
s|ucaju upa|n|h procesa postoj| mogucnost da se s|uzokoza
kana|a upa|| ||| se kana|| zacepe sekretom koj| |uc| s|uzokoza u s|nus|ma.
Kako je u takv|m s|tuac|jama onemoguceno |zjednacavanje pr|t|ska u s|-
nusu sa spo|jasnj|m pr|t|skom do|az| do bo|a u prede|u ce|a ||| |znad zuba.
Ovakvo stanje najcesce onemogucava zaron a|| ako se fors|-
rano post|gne predv|dena dub|na s|gurno ce postojat| prob|em| pr|||kom
|zrona. vazduh koj| je ostao zarob|jen u s|nusu pr|||kom |zrona ce ek-
spand|rat| | vrs|t| pr|t|sak sto |zaz|va veoma jak bo| u prede|u pogodenog
s|nusa. Sa vracanjem na dub|nu bo| prestaje a|| svak| pokusaj nag|og
smanj|vanja dub|ne je onemogucen. Najcesce ron||ac |zranja trpec| ve||ku
bo| ||| ekspand|ran| vazduh pot|skuje krv | sekret |z zacep|jenog s|nusa
kroz kana| u nos sto |zaz|va ve||ko o|aksanje ron|ocu.
Ovakva s|tuac|ja ukazuje da je dos|o do barotraume
(nagnjecenja} s|nusa | ob|cno ne zahteva poseban med|c|nsk| tretman jer
bo|ov| brzo prestaju.
Da b| se sprec||e barotraumeske povrede uva | s|nusa treba
|zbegavat| ronjenja za vreme aktun|h preh|ada | zapa|enja s|nusa dok
bo|est ne prode u ce|ost|.
8arotrauma zuha: Smetnje u zub|ma ob|cno nastaju retko. Ako
| nastanu cesto uzrok n|su zub| vec prob|em| u s|nus|ma. Najcesce prob-
|em postoj| kada se |spod p|ombe zuba (||| je rec o sup|jem zubu} stvor|
vazdusn| prostor.
Pr|||kom zarona zbog nemogucnost| |zjednacavanja pr|t|ska
ron||ac oseca bo| a |stovremeno postoj| mogucnost |mp|od|ranja zuba.
ko||ko ron||ac |pak zaron|, pr|||kom faze |zrona nec|stoce u
sup|j|n| mogu zaustav|t| |z|azak ekspand|ranog vazduha, sa s|mptom|ma
bo|a, |zbac|vanja p|ombe ||| prskanja zuba.
Ovakve s|tuac|je mogu da uzrokuju gusenje ron|oca koj| moze
da udahne de|ove zuba ||| p|ombu.
Da b| se sprec||e ovakve s|tuac|je ron|oc| treba da vrse redovne
preg|ede zuba | |zbegavaju ronjenje pos|e vadenja zuba ||| h|rursk|h |nter-
venc|ja na zubu do potpunog zarastanja povrede.
8arotrauma organa za varenje: Na organ|ma za varenje retko
postoje barotraumske povrede jer komun|kac|ja sa oko||nom se vrs|
preko s|rok|h kana|a | pro|aza (usta-jednjak-ze|udac-creva-anus}. Prob-
|em| mogu nastat| pr|||kom |zrona zbog gasn|h dzepova vazduha koj|
ekspand|raju u crev|ma. Gas se stvara u procesu varenja ||| ga ron||ac
proguta u toku zarona. s|ucaju ne|agode ||| bo|a treba uspor|t| |zron |
pokusat| se os|obod|t| suv|snog vazduha.
Da b| se |zbeg|e ove nepr|jatne s|tuac|je treba |zbegavat| hranu
koja nad|ma | obroke najmanje dva sata pre zarona.
Ireha izhegavati ronjenja za vrem
e
aktunih prehIada
8onioci treha da vrse redovne
pregIede zuha
Ireha izhegavati hranu koja
nadim
a i ohroke najm
anje dva sata pre zarona
8arotrauma pIuca: Ove povrede najcesce nastaju pr|||kom
ronjenja sa ron||ack|m aparat|ma u faz| |zrona. Kada ron||ac |zranja sa
dub|ne vazduh se u p|uc|ma s|r| zbog opadanja amb|jenta|nog pr|t|ska
(Boj|-Mar|otov zakon}. Ako se sprec| s|obodno |st|canje ekspand|ranog
vazduha u oko||nu (najcesce zadrzavanjem daha pr|||kom |zrona} pr|t|sak
unutar p|uca de|uje na a|veo|e sto uzrokuje nj|hovo pucanje. P|ucno tk|vo
je veoma oset|j|vo na raz||ku u pr|t|sku | do povrede a|veo|a do|az| vec pr|
raz||c| u pr|t|sku od 0,14 bara.
Kada vazduh |z povreden|h a|veo|a ude u sred|snju grudnu
sup|j|nu (med|jast|num} |zaz|va med|jasta|n| emfzem (srednjegrudn| em-
fzem}. Zarob|jen| vazduh pr|t|ska srce | g|avne krvne sudove. Povreden|
ron||ac se za|| na bo| |spod grudne kost|, pu|s je s|ab | ||ce b|edo.
ko||ko se vazduh |z povreden|h a|veo|a |oc|ra u tk|vu |spod
vrata, podbratka | podrucju |znad k|jucne kost| nastaje potkozn| em-
fzem. Ovaj ob||k barotraume p|uca ob|cno nastaje kada su povredene
a|veo|e u gornj|m reznjev|ma p|uca. Man|festuje se kroz otok vrata,
teskoce u d|sanju, promenama u g|asu | pucketanju pr| dod|ru na vrat |
oko k|jucne kost|.
Ako se dogod| da ekspand|ran| vazduh kroz povredeno p|ucno
tk|vo prodre kroz pop|ucn|cu | ude u |nterp|eura|n| prostor (prostor |zmedu
popu|ucn|ce | porebr|ce gde postoj| potpr|t|sak} |zazvace |zjenacavanje
pr|t|ska sa pr|t|skom oko||ne. s|ed toga do|az| do ko|apsa p|ucnog kr||a
koje ostaje nepokretno bez obz|ra na pomeranje grudnog kosa. Ovo
stanje naz|va se pneumotoraks. Pneumotoraks n|je cesta a|| je veoma
ozb||jna komp||kac|ja u ronjenju. Pr|||kom |zrona vazduh u |nterp|eura|nom
prostoru se s|r| | vrs| pr|t|sak na ko|abr|rana p|uca | srce. Man|festuje se
pr|t|skom | bo|om u grud|ma, otezan|m d|sanjem | p|av||om koze.
Najozb||jn|ja pos|ed|ca povrede p|ucn|h a|veo|a je barotraumska
gasna embo||ja. Embo||ja je stanje pr| kojem neko strano te|o zacep| kr-
votok. ronjenju je |zaz|va vazduh koj| kroz ostecene a|veo|e u|az| u
p|ucne kap||are, pa preko p|ucne vene u|aze u |evu po|ov|nu srca, a zat|m
nosen strujom krv| moze da dode u b||o koj| deo te|a | zaustav| krvotok.
S obz|rom da se ron||ac na|az| u uspravnom po|ozaju | mehur|c| |maju
tendenc|ju d|zanja | najcesce je ov|m povredama |z|ozen mozak ron|oca.
Barotraumska gasna embo||ja je pos|e utapanja najcesc| uzrok fata|n|h
udesa u ronjenju. Najcesce man|festac|je barotraumske gasne embo||je
su g|avobo|ja, vrtoga|av|ca, smetnje u s|uhu, v|du | govoru te gub|tak
svest|.
sprecavanju barotraumsk|h povreda p|uca najb|tn|je je
zaustav|t| nekontro||san |zron. Prob|em treba res|t| pod vodom, a s|o-
bodan |zron je pos|ednja a|ternat|va. Kod utvrdene barotraume p|uca
|ecenje se vrs| u barokomorama uz s|mu||ranu pocetnu dub|nu od 50
metara.
kod utvrdene harotraume pIuca Iecenje
se vrsi u harokomorama
hajhitnije je zaustaviti nekontroIisan
izron
hajozhiIjnija posIedica povrede pIucnih
aIveoIa je harotraumska gasna emhoIija
8arotraumske povrede pIuca najcesce se
desavaju roniocima pocetnicima koji kada se
suoce sa prohIemom pod vodom instiktivno heze
ka povrsini uz zadrzavanje daha. Ia razIiku od
dekompresione hoIesti simptomi harotraumskih
povreda pIuca se pojavIjuju odmah nakon izrona.
Fneumotoraks
6njecenje pIuca u ronjenju na dah: ko||ko se zaprem|na grud-
nog kosa smanj| |spod rez|dua|nog vo|umena p|uca nastaje gnjecenje
p|uca. Pr|||kom ronjenja u apne| pov|sen| pr|t|sak smanjuje zaprem-
|nu p|uca sto n|je smetnja sve dok se zaprem|na |st|h ne smanj| |spod
rez|dua|ne zaprem|ne (oko 1500cm3}. Ovo se desava na dub|nama
oko dvadeset metara sto je u osnov| teoretska gran|ca ronjenja na dah.
Medut|m uko||ko ron||ac |ma vec| kapac|tet p|uca | snazn|ju musku|a-
turu moze ron|t| | znatno dub|je. Zahva|jujuc| | s||vanju krv| u p|uca pr|-
||kom povecanja amb|jenta|nog pr|t|ska p|uca postaju manje st|s|j|va pa
je zbog toga moguce post|c| znatno vece dub|ne u ronjenju na dah.
Ovo pato|osko stanje se man|festuje kroz opstu s|abost, zamor, sum u
p|uc|ma, zad|hanost | tragov|ma krv| u mokrac|.
8arotraume uzrokovane roniIackom opremom: Ron||acka opre-
ma koja se na|az| neposredno uz te|o ron|oca, sa vazdusn|m prostorom
do te|a, moze |zazvat| gnjecenje ||| barotraumu. Ovo pato|osko stanje
nastaje kao pos|ed|ca smanjenja pr|t|ska u pomenutom vazdusnom
prostoru u odnosu na pr|t|sak oko||ne. s|ed |znetog nastaju poremecaj|
u c|rku|ac|j| zbog efekta kompres|je na krvotok.
Najcesce je rec o gnjecenju |zazvanom maskom za ron-
jenje. ko||ko se uduvavanjem vazduha u masku ne |zjednac| pr|t|sak
sa pr|tskom oko||ne do|az| do otoka tk|va koje pokr|va rub maske sa
ostecenjem kap||ara oc|ju | obraza (s||ka 61}. Da b| se sprec||a navedena
stanja potrebno je per|od|cno |zjednacavat| pr|t|sak u masc| duvanjem
kroz nos |stovremeno sa svakom kompezac|jom pr|t|ska u srednjem uvu.
potreba suvog ode|a bez odgovarajuceg podode|a takode
moze |zazvat| gnjecenje na mest|ma gde postoje nabor| na ode|u ||| uko-
||ko se povecanjem dub|ne ne vrs| uduvavanje vazduha u ode|o. Mokro
ron||acko ode|o moze |zazvat| gnjecenje uko||ko ode|o potpuno pr|janja
uz te|o ron|oca, a u prv|m metr|ma zarona ne dodje do prodora vode
do te|a ron|oca. Gnjecenja ron||ack|m ode||ma man|festuju se osecajem
stezanja oko te|a, pojavom krvn|h pod||va, otezan|m d|sanjem | pojavom
g|avobo|je (s||ka 62}. Medut|m s|mptom| zav|se od v|s|ne podpr|t|ska u
oprem|, vremenskog trajanja gnjecenja | povrs|n| te|a koja je |z|ozena
gnjecenju.
FriIikom
ronjenja u apnei nikada ne pocinjati
zaron sa praznim
pIucim
a jer tada gnjecenje
pIuca m
oze nastupiti i na m
anjim
duhinam
a.
(s||ka 61}
(s||ka 62}
8
o
n
j
e
n
j
e

n
a

d
a
h
0ekompresiona hoIest
Na osnovu m|s|jenja vec|ne eksperata za podvodnu med|c|nu,
koja su usag|asena na prv|m evropsk|m Konsenzus Konferenc|jama za
H|perbar|cnu med|c|nu (1994 ||||e, 1996. Marse|||e}, adekvatn|j| term|n za
dekompres|onu bo|est | arter|jsku gasnu embo||ju (AGE} je dekompre-
s|ona povreda ||| dekompres|on| poremecaj.
Defn|se se kao organsk| |/||| funkc|ona|n| poremecaj, |zazvan
separac|jom gasne faze u tk|v|ma, odnosno pojavom mehur|ca u tk|v|ma
| c|rku|ac|j|, u osobe koja je b||a |z|ozena redukc|j| amb|jenta|nog pr|t|s-
ka. To je poremecaj koj| moze prec| u bo|est uko||ko se ne preduzmu
adekvatne mere. lsto tako neotkr|ven|, zanemaren| ||| netret|ran| znac| |
s|mptom| dekompres|one povrede mogu dovest| do permanentnog or-
ganskog | funkc|ona|nog ostecenja.
osnov| dekompres|ona povreda nastaje kao pos|ed|ca br-
zog pre|aska sa povsenog na norma|n| pr|t|sak ||| sa norma|nog na n|zak
pr|t|sak. Ovo pato|osko stanje |zaz|vaju mehur| gasa (azota} koj| nastaju u
krvotoku | tk|v|ma pos|e neadekvatne dekompres|je ron|oca. Mehur| gasa
zacep|juju krvne sudove dovodec| do akutnog nedostatka k|seon|ka tk|-
va koja se snabdevaju k|seon|kom t|m putem. lstovremeno ekspanz|ja
gasa u tk|v|ma mehan|ck| ostecuje strukturu tk|va | |zaz|va bo|ove.
5Iicnosti i razIike sa harotraumskom gasnom emhoIijom
Za raz||ku od barotraumske gasne embo||je c|j| se s|mptom|
man|festuju neposredno nakon |zrona, s|mptom| dekompres|one bo|est|
mogu nastat| | nakon 6 sat| po obav|jenom ronjenju. Sto se pre pokazu
s|mptom| dekompres|one bo|est| veca je verovatnoca da ce k||n|cka s||ka
b|t| teza.
Barotraumsku gasnu embo||ju |zaz|va gas (vazduh} koj| je dos-
peo u c|rku|ac|ju |z ostecen|h p|uca (Boj|-Mar|otov zakon}. Dekompre-
s|onu bo|est |zaz|va azot koj| je dospeo u krvotok zbog brze dekom-
pres|je (Henr|jev zakon}.
Barotraumska gasna embo||ja moze nastat| | na ma||m dub|na-
ma bez obz|ra na vreme provedeno pod vodom. Dekompres|ona bo|est
nece nastat| na ma||m dub|nama (dub|nama manj|m od 12 metara}. Za
nastanak dekompres|one bo|est| b|tn| su faktor| dub|na | vreme prove-
deno pod vodom, dok za barotraumsku gasnu embo||ju ov| faktor| n|su
b|tn|.
|ecenje dekompres|one bo|est| | barotraumske gasne embo-
||je vrs| se s|stemom rekompres|je. Stav|janjem obo|e|eog pod pov|sen|
pr|t|sak gasn| mehur|c| u krvotoku postaju manj| (Boj|-Mar|tovo zakon}, a
|stovremeno do|az| do rastvaranja gasova u tk|v|ma (Henr|jev zakon}. Na-
kon prestanka s|mptoma bo|est| kroz odgovarajuc| rez|m dekompres|je
daje se mogucnost organ|zmu da se os|obod| ,v|ska' gasova kroz re-
dovne metabo||cke procese. procesu |ecenja kor|ste se odgovarajuce
terap|jske dekompres|one tab||ce.
Dekompres|onu bo|est prv| put je 1843.
god|ne op|sao francusk| grad|te|j kesona
Tr|ger. On je pr|met|o da kesonsk| radn-
|c| nakon |z|aska |z kesona obo|jevaju od
nepoznate bo|est| koja se man|festuje
bo|ov|ma u zg|obov|ma | m|s|c|ma.
keson
Marmorizacija koze kod
dekompresione povrede
kzotna narkoza i trovanje 02, 00, 002
kzotna narkoza
Toks|cno dejstvo azota us|ov|java gran|cnu dub|nu rekrea-
t|vnog ronjenje na 40 metara. Azot ud|san pr| pov|senom parc|ja|nom
pr|t|sku (preko 5 bara} postaje narkot|can | ut|ce na s|ab|je | neutren|rane
ron|oce. Ovaj gas |ma ve||k| koefc|jent top|j|vost| u mast|ma u odnosu
na vodu. S obz|rom da je mozak graden u ve||koj mer| od masnoca azot
se ponasa kao anestet|k koj| ometa prenos s|gna|a |zmedu mozdan|h
neurona.
vec se na dub|nama od 20 metara pr|mecuje se usporava-
nje menta|n|h procesa | greske pr| pokusaju vrsenja osnovn|h radnj|. S
povecanjem dub|ne jav|ja se ponasanje s||cno a|koho||sanom stanju.
Ron||ac se nekr|t|ck| odnos| prema s|tuac|j| u kojoj se na|az|, oseca vr-
tog|av|cu, reaguje eufor|cno ||| ga hvata pan|ka. Na vec|m dub|nama jav-
|jaju se ha|uc|nac|je, tupost | nesvest|ca.
lako se azotna narkoza cesto po|stovecuje po s|mptom|ma
sa a|koho|n|m p|janstvom postoje odredene raz||ke. Da b| nasta|o a|ko-
ho|no p|janstvo potrebno je odredeno vreme | konzum|ranje a|koho|a,
dok azotna narkoza nastaje dost|zanjem kr|t|cne dub|ne. Kod azotne
narkoze subjekt|vne tegobe prestaju sa smanj|vanjem dub|ne, dok kod
a|koho|nog p|janstva potreban je duz| vremensk| per|od da ut|caj a|ko-
ho|a nestane.
Otpornost na azotnu narkozu u ve||koj mer| zav|s| od subjek-
t|vn|h karakter|st|ka ron|oca. lskustveno je utvrdeno da su nek| ron|oc| su
pod|ozn|j| ut|caju azota, a|| na dub|nama preko 40 metara s|gurno se kod
sv|h jav|jaju odreden| s|ptom| p|janstva dub|na.
S|stematsk|m tren|ngom | postepen|m povecavanjem dub|ne
moze se post|c| veca otpornost na azotnu narkozu, odnosno s|mpto-
m| ce se jav|t| kasn|je | na vec|m dub|nama.
Postoje faktor| koj| s|gurno ut|cu na vec| r|z|k od dob|-
janja azotne narkoze. Pr|rodna neotpornost | n|skustvo uz konzum|ranje
a|koho|a pre zarona dopr|nece ovom pato|oskom stanju. Zamor ron|oca,
brz zaron, s|aba v|d|j|vost, upotreba nek|h |ekova, h|adna voda ||| zaron u
p|avo takode ut|cu na |spo|javanje efekata azotne narkoze.
Da b| se |zbegao efekat azotne narkoze pr|||kom zarona na
vec|m dub|nama kor|ste se odgovarajuce gasne mesav|ne sa smanjen|m
procentom azota u udahnutom d|sajnom med|ju.
hikada ne roniti sa vazduhom
na duhinam
a
vecim
od 40 m
etara hez opravdanih razIoga i
hez prethodnih visednevnih zarona uz postepe-
no povecavanje duhine. 8oniti u paru kako hi se
u sIucaju nenorm
aInog ponasanja druga u paru
m
ogIo zapoceti sm
anjivanje duhine i izron.
Irovanje kiseonikom 02 {hiperoksija)
K|seon|k je gas koj| je neophodan za obav|janje sv|h z|votn|h
procesa. Medut|m uko||ko se ud|se pod pov|sen|m parc|ja|n|m pr|t|skom
postaje veoma toks|can. To je prav| paradoks da k|seon|k koj| je ne-
ophodan za z|vot ce||je moze b|t| | njen otrov.
Toks|cnost k|seon|ka zav|s| od njegovog parc|ja|nog pr|t|ska |
vremenskog trajanja njegovog ud|sanja.
Irovanje kiseonikom javIja se u dva osnovna ohIika:
- Nervn| ob||k (neurotoks|cn| ob||k ||| k|seon|kova ep||eps|ja} - Pau| Bertov
efekat
- P|ucn| ob||k (upa|a p|uca | d|sajn|h puteva} - |ora|n-Sm|tov efekat
Nervn| ob||k trovanja k|seon|kom nastaje kada se ovaj gas
ud|se pod parc|ja|n|m pr|t|skom vec|m od 1,6 bara u rekreat|vnom ro-
njenju. lpak, vec|na |jud| u m|rovanju moze podnet| ud|sanje k|seon|ka
pod parc|ja|n|m pr|t|skom | vec|m od 2 bara, sto se kor|st| pr|||kom |ecenja
dekompres|one bo|est| ||| kod trovanja sa ug|jen monoks|dom.
Neurotoks|cn| ob||k jav|ja se re|at|vno brzo nakon |z|aganja
ron|oca pov|senom parc|ja|nom pr|t|sku k|seon|ka. Pocetn| s|mptom|
trovanja su: uznem|renost, b|ed||o ||ca, znojenje mucn|na, nagon za
povracanje, suzenje v|dnog po|ja | trzaj| m|s|ca koj| prerastaju u grceve
s||cne kod ep||ept|carskog napada. ko||ko se h|tno ne smanj| dub|na
do|az| do gub|tka svest|.
Pr| pojav| s|mptoma treba odmah krenut| u |zron sto us|ov|-
java prestanak prob|ema | bez posebnog |ecenja. Po |z|asku na povrs|nu
grcev| se mogu ponovo jav|t| da b| nakon toga presta||. Obo|e|| ron||ac
oseca se pospano, umorno | konfuzno sa prazn|nama u secanju na na-
pad koj| mu se dogod|o.
P|ucn| ob||k trovanja k|seon|kom n|je b|tan za ron||acku praksu
jer nastaje pr|||kom duzeg ud|sanja k|seon|ka pod parc|ja|n|m pr|t|skom
vec|m od 0,6 bara. Desava se |sk|juc|vo u dub|nskom ronjenju, satura-
c|onom ronjenju ||| pr|||kom |zvodenja dugotrajn|h dekompres|on|h pro-
cedura uz upotrebu k|seon|ka. Man|festuje se tesk|m upa|ama p|uca |
d|sajn|h puteva koj| ne reaguju na med|kamentozno |ecenje.
FriIikom
ronjenja na vecim
duhinam
a iIi gasnim

m
esavinam
a voditi racuna da parcijaIni pritisak
kiseonika ne prede kriticnu granicu.
Iadnoca i naporan rad u vodi m
ogu usIoviti
pojavu kiseonicke epiIepsije ranije i na m
anjim

duhinam
a.
Pre ov|h man|festac|ja do|az| do zadeb|janja aveo|okap||arne
membrane | smanj|vanja v|ta|nog kapac|teta p|uca, a sve u c||ju smanj|-
vanja d|fuz|je k|seon|ka u organ|zam. Prv| znakov| toks|cnost| k|seon|ka
kod vec|ne |jud| se mogu pr|met|t| nakon desetocasovne |nha|ac|je k|-
seon|ka na pr|t|sku od 1 atmosfere.
FoI 8ert {1833-1886)
g|jen-monoks|d je veoma toks|can gas. Nastaje u toku nepo-
tpune oks|dac|je organsk|m mater|ja. pr|rod| je veoma redak. |aks| je
od vazduha. lzduvn| gasov| motora sa unutrasnj|m sagorevanjem jedan
su od najvec|h zagad|vaca atmosfere ov|m gasom. To je gas bez boje
m|r|sa | ukusa koj| |ma veoma ve||k| afn|tet vez|vanja za hemog|ob|n.
g|jen-monoks|d se 200-300 puta |akse vezuje za hemog|ob|n nego k|-
seon|k | tesko se os|obada. Kao pos|ed|ca toga |zaz|va genera|nu h|pok-
s|ju tk|va uz |stovremeno toks|cno dejstvo novonasta|og jed|njenja - kar-
boks|hemog|ob|na.
Njegovo tokscno dejstvo zav|s| od kocentrac|je u ud|sanom
med|ju | duz|n| ekspoz|c|je. Koncentrac|je ug|jen-monoks|da koje n|su
opasne na povrs|n| sa povecavanjem parc|ja|nog pr|t|ska ovog gasa
postaju toks|cne.
Pr|t|sak u g|av| | bo| u temenu | s|epoocn|cama ukazuju na
s|mptome trovanja ov|m gasom. Sa vecom kocentrac|jom jav|ja se sum
u us|ma, vrtog|av|ca, mucn|na | povracanje te na kraju gub|tak svest|.
Najtez| s|cajev| trovanja dovode do para||ze | trajnog ostecenja mozga |||
se zavrsavaju fata|n|m |shodom. S|mptom| trovanja ob|cno se |spo|javaju
|stovremeno kod sv|h ron||aca u grup| koj| kor|ste kontam|n|ran| vazduh.
Trovanje se |sk|juc|vo jav|ja ud|sanjem vazduha |z kon-
tam|n|ran|h ron||ack|h boca. Ovaj otrovan gas u|az| u boce kada kom-
presor| pokretan| motor|ma sa unutrasnj|m sagorevanjem us|saju v|ast|te
|zduvne gasove ||| kada se punjenje boca vrs| u b||z|n| saobracajn|ca |||
akt|vn|h ognj|sta. potreba neadekvatnog u|ja u kompresoru moze us-
|ov|t| |zgaranje |stog | stvaranje toks|cnog gasa u samom kompresoru.
s|ucaju trovanja treba prek|nut| zaron | pocet| d|sat| atmos-
fersk| vazduh. ko||ko to n|je odmah moguce treba prec| na d|sanje |z
drugog ron||ackog aparata. Na povrs|n| otrovanom ron|ocu odmah dat|
da d|se k|seon|k c|me se pobo|jsava oks|gen|zac|ja tk|va koje trp| h|pok-
s|ju uz ubrzavanje raspadanja karboks|hemog|ob|na. D|sanje k|seon|ka u
rekompres|onoj komor| pod pr|tskom od 2,5-2,8 bara ubrzava |z|uc|vanje
ug|jen-monoks|da |z organ|zma.
Irovanje ugIjen-monoksidom {00)
oditi racuna o praviInoj upotrehi i odrzavanju
roniIackih kom
presora. Fre zarona treha prohati
ukus i m
iris vazduha i ne roniti sa sum
Ijivim

vazduhom
u hoci. 5tandardni roniIacki hIteri na
kom
presorim
a ne stite od ugIjen-m
onoksida.
Irovanje ugIjen dioksidom 002 {hiperkapnija)
g|jen d|oks|d je najvazn|j| st|mu|ans centra za d|sanje u
mozgu. atmosfer| ga |ma oko 0,03%, u a|veo|arnom vazduhu p|uca ga
|ma oko 5,3%, a u |zdahnutom vazduhu oko 4%. Od njegove koncen-
trac|je u udahnutom vazduhu zav|s| ucesta|ost | dub|na d|sanja.
S|mptom| trovanja ov|m gasom nastaju kada OO2 u udahnu-
tom vazduhu prede kocentrac|ju od 2-3% . Do trovanja najcesce do|az|
pr|||kom upotrebe opreme gde se vrs| regenerac|ja udahnutog vazduha
kojom pr|||kom zakaze apsorpc|ona mater|ja za OO2 ||| uko||ko nema
dovo|jnog provetravanja opreme u kojoj se d|se.
Trovanje nastupa | kada ron||ac ne vent|||ra dovo|jno svoja
p|uca da e||m|n|se OO2 koj| se nastaje u metabo||zmu. Ovo je naroc|to
|zrazeno pr|||kom vrsenja ron||ack|h radova na vec|m dub|nama (gde je
vec| resp|ratorn| otpor} us|ed cega n|je moguce ostvar|t| adekvatnu ven-
t||ac|ju p|uca. Ako se ovom pr|doda namerno zadrzavanje daha da b| se
ustedeo vazduh ||| p||tko | povrsno d|sanje (povecanje mrtvog vo|umena
p|uca} trovanje sa OO2 je ne|zbezno.
Povecana kocentrac|ja OO2 u pocetku prouzrokuje g|ad za
vazduhom (ubrzano d|sanje}, osecaj top|ote u ||cu | pr|t|sak pod grud-
nom kost|. ko||ko se nastav| |z|aganje povecanoj ekspoz|c|j| OO2 na-
stupa crven||o u ||cu, eufor|cno ponasanje, g|avobo|ja u s|epoocn|cama,
mucn|na, povracanje | |jub|casta boja v|d|j|v|h s|uzn|ca. poodmak|oj faz|
do|az| do ps|h|cke tupost|, pospanost| | na kraju do gub|tka svest|.
lznosenjem obo|e|og na povrs|nu s|mptom| trovanja ob|cno
brzo prestaju | bez davanja k|seon|ka. G|avobo|ja se moze zadrzat| jos
jedno krace vreme.
0vek treha disati Iagano i duhoko da hi se
eIim
inisao m
rtav vazdusni prostor u pIucim
a.
hikada ne preskakati udahe kako hi se stedio
vazduh. 5preciti zadihanost pod vodom
.
ipotermija i hipertermija
ipotermija {prekomreno rashIadivanje)
S obz|rom da voda |ma oko 25 puta vecu top|otnu provod|j|-
vost od vazduha ron|oc| su suocen| sa prob|emom prekomrenog od||va
top|ote |z organ|zma. H|poterm|ja podrazumeva d|sba|ans |zmedu pro|z-
vodnje | utroska energ|je, kojom pr|||kom organ|zam n|je u mogucnost|
da nadoknad| utrosenu top|otnu energ|ju. Na ovaj nac|n do|az| do
poremecaja metabo||z|ma koj| us|ov|java pad parc|ja|nog pr|t|ska O2 u
per|fern|m tk|v|ma sto opet |ma za pos|ed|cu smanjenje pro|zvodnje en-
erg|je. Razmena top|ote u ronjenju odv|ja se: kondukc|jom, konvekc|jom,
rad|jac|jom, d|sanjem | ur|n|ranjem.
Brz|na | |ntez|tet rash|ad|vanja zav|se od temeprature vode,
ud|sanog d|sajnog med|ja, |zo|ac|onog svojstva ron||acke odece | od |n-
d|v|dua|ne oset|j|vost| na rash|ad|vanje.
Da b| se smanj|o gub|tak top|otne energ|je | poveca|a pro|zvod-
nja top|ote u te|u organ|zam se pr||agodava kroz odgovarajuce adapta-
c|one mehan|hzme. Najb|tn|j| od nj|h su suzavanje per|fern|h krvn|h su-
dova, ubrzanje r|tma d|sanja, povecanje pr|t|ska | m|s|cnog tonusa te
pojacan| metabo||ck| proces| (povecana potrosnja O2}.
Frema simptomima pothIadenost se moze podeIiti na tri ste-
pena:
Laki stepen (n|je nastup||o sn|zenje te|esne temperature}
- karakter|se ga drhtanje, nagon za ur|n|ranje, s|abost, g|avobo|ja, po-
modre|e usne sko|jke | nos, najezenost koze, poteskoce | greske u radn-
jama koje zahtevaju fnu kord|nac|ju u pokret|ma, grcev| nogu | neor|jen-
t|sanost. Motor|ka je u osnov| sacuvana.
5rednji stepen (temperatura te|a je sn|zena 34-35 stepen| O}
- karakter|se ga pogorsanje naveden|h s|mptoma uz pojavu pospanost|
| bo|a u m|s|c|ma | zg|obov|ma. Do|az| do usporavanja srcanje radnje |
pada pr|t|ska. Nastupa konfuz|ja, nekontro||sano ur|n|ranje | zamucenje
svest|. Motor|ka je osetno narusena.
Ieski stepen (temperatura te|a je sn|zena |spod 34 stepena
O} - karakter|se ga pomodre|ost koze po ce|om te|u, veoma usporeno
d|sanje, nekontro||sano zevanje, ukocenost musku|ature, prestanak d|-
sanja | srcane radnje. Smrt nastupa kada rekta|na temperatura padne
|spod 26 stepen| O.
Prva pomoc u s|ucaju poth|ad|vanja sastoj| se u |ntez|vnom
| energ|cnom zagrevanju nastrada|og ron|oca uz pr|menu mera rean|-
mac|je ako je to potrebno.
|ak|m s|ucajev|ma dovo|jno je poth|adenog ron|oca presvuc|
u suvu odecu | pojacat| |m fz|cku akt|vnost. Top|| tusev| | top|| s|atk| nap|t-
c| uvek su dobrodos||.
Ron|oc| koj| n|su u mogucnost| samosta|no da se krecu treba
zagrevat| potapanjem u kadu sa temperaturom vode od 40-45 stepen|
O. Treba |zbegavat| pr|marno zagrevanje ekstrem|teta da b| se sprec||o
odvodenje zagrejane krv| u poth|adenu per|fer|ju te|a. Ne treba gub|t|
vreme sa sk|danjem mokrog ode|a, tu radnju obav|t| u toku procesa za-
grevanja u kad|. Ako nemamo top|e tuseve ||| kadu sa top|om vodom
presvuc| ron|oca u suvu odecu | zagrevat| ga sa fenom za kosu.
Ako je promrz|a osoba bez svest| ||| postoj| prestanak d|sanja
||| rada srca potrebno je pored energ|cnog zagrevanja pr|men|t| | mere
rean|mac|je.
0 sIucaju pojave prvih sim-
ptoma pothIadivanja treha
prekinuti ronjenje. FriIagoditi
vreme provedeno pod vodom
i roniIacka odeIa temperaturi
vode u kojoj se roni. 0 eks-
tremnim usIovima hIagovre-
meno pripremiti suvu odecu i
topIu prostoriju za preohuku.
8onjenje ispod Ieda
ipertermija {pregrejavanje ronioca)
H|perterm|ja ron|oca je pato|osk| proces koj| nastaje kao pos-
|ed|ca vece produkc|je top|ote u organ|zmu u odnosu na ko||c|nu top|ote
koja se gub|.
hajcesce nastaje u Ietnjim mesecima u sIedecim sIucajevima:
- Pr|||kom prenosenja opeme | dugog boravka oprem|jenog ron|oca na
povrs|n| dok ceka pocetak zarona;
- Dugotrajn| boravak obucenog ron|oca u top|oj vod| (preko 27 stepen|
O} ||| jaka fz|cka akt|vnost u top|oj vod|;
- Boravak u barokomorama koje n|su zast|cene od d|rektnog ut|caja
sunca a naroc|to u faz| kompres|je;
Da b| se zast|t|o od pregrejavanja organ|zam reaguje na ne-
ko||ko nac|na. pocetku se kozn| kap||ar| s|re kako b| se top|ota bo|je
|z|uc|va|a |z organ|zma. ko||ko to n|je dovo|jno nastupa znojenje koje
h|ad| kozu | preko nje krv. Pu|s se pojacava u c||ju ubrzavanja c|rku|ac|je |
brzeg h|adenja dok je d|sanje ubrzano.
ko||ko mehan|zm| zast|te od pregravanja ne smanje te|esnu
temperaturu nastupa top|otna |scrp|jenost ||| top|otn| udar.
Top|otna |scrp|jenost se man|festuje osecajem vruc|ne,
mucn|ne, |scrp|jenost|, g|avobo|jnom, znojenjem brz|m | p||tk|m d|sanjem,
s|ab|m | brz|m pu|som. Koza je b|eda h|adna | v|azna a|| je temperatura
te|a jos uvek norma|na.
Tez| ob||k je top|otn| udar kod koga je pu|s jak | ubrzan, zno-
jenje je presta|o a koza je rumena suva | top|a. Prestaju sv| odbramben|
adaptac|on| mehan|zm| a temperatura te|a ubrzano raste (moze prec| |
40 stepen| O}. Ovo stanje je opasno po z|vot.
Sa prv|m znakov|ma h|perterm|je ron||ac pod vodom treba da
prek|ne fz|cku akt|vnost | os|obod| se suv|sne opreme. Ako je ron||ac
na povrs|n| treba ga sk|on|t| od sunca | rasprem|t|. lstom davat| da p|je
h|adne negaz|rane nap|tke, a na g|avu | grud| stav|jat| h|adne ob|oge.
Oporavak ob|cno s|ed| za desetak m|nuta a|| je u tez|m s|ucajev|ma
potrebna | puna med|c|nska pomoc.
H|drokuc|ja (voden| udar} je stanje soka nasta|o nag|om
promenom temperature pr|||kom u|aska u vodu. Najcesce nastaje kada
pregrejan| ron||ac nag|o ude u h|adnu vodu. Man|festuje se nesvest|com
sa moguc|m utapanjem jer do ovog pato|oskog stanja do|az| u vod|.
Da b| se |zbeg|a h|drokuc|ja u vodu se u|az| postepeno uz predhodno
kvasenje.
Fre zarona upoznati se sa tem
peraturom
vode.
kktivnost pod vodom
i roniIacka odeIa priIa-
goditi tem
peraturi vode. 0 Ietnjim
m
esecim
a
izhegavati horavak oprem
Ijenih ronioca na
otvorenom
prostoru dok cekaju zaron.
Iaga u vazduhu utice na term
oreguIaciju tako
sto ogranicava isparavanje znoja i na taj nacin
sm
anjuje guhitak topIote.
Iadihavanje
brzavanje r|tma d|sanja kod pojacanog fhz|ckog napo-
ra, h|adnoce ||| stresa je norma|no fz|o|osko stanje. Ovakve s|tuac|je
zahtevaju vecu pro|zvodnju energ|je sto ubrzava metabo||zam u orga-
n|zmu. Organ|zam tada zahteva v|se k|seon|ka | |ma potrebu os|obod|t|
se v|ska ug|jend|oks|da. Sve to us|ov|java ubrzan| rad srca | ubrzano d|-
sanje. Na povrs|n| takvo stanje ob|cno n|je prob|emat|cno jer nema ve-
||kog resp|ratornog otpora.
ko||ko se zad|hanost pojav| pod vodom ron||ac ob|cno |ma
osecaj da mu aparat ne doz|ra dovo|jno vazduha za pun udah (osecaj
g|ad| za vazduhom}.
Zbog povecanog resp|ratornog otpora nasta|og us|ed
povecavanja gust|ne udahnutog vazduha pr|||kom zarona, ron||ac n|je u
mogucnost| da ostvar| odgovarajucu m|nutnu p|ucnu vent||ac|ju. s|ed
toga do|az| do sve brzeg | p||ceg d|sanja zbog kojeg samo ma|a ko||c|na
upotreb|j|vog vazduha st|ze do a|veo|a. lzdahnut| vazduh ne st|gne n|
napust|t| d|sajne puteve a vec ga nov| udah vraca nazad. Nagom||an|
ug|jend|oks|d u p|uc|ma uzrokuje g|ad za vazduhom koja se ne zadovo-
|java upravo zbog nemogucnost| ostvar|vanja odgovarajuce p|ucne ven-
t||ac|je | ps|h|ckog stanja u kojem se ron||ac ob|cno na|az|.Ovo us|ov|java
nag|| gub|tak svest| zbog h|poks|je ||| kod ne|skusn|h ron||aca dovod| do
odbac|vanja pojasa sa tegov|ma | spasavanje kroz s|obdn| |zron.
O|m se pr|met| pocetak zad|hanost| treba prestat| sa fz|ck|m
radom ||| p||vanjem. lstovremeno treba obavest|t| para o nasta|om prob-
|emu (s||ka I1}. takv|m s|tuac|jama snagom vo|je treba sprec|t| menta|n|
stres koj| ob|cno nastaje | |agan|m dubok|m udas|ma |zbac|t| |z p|uca
nagom||an| ug|jend|oks|d. Prek|dom fz|ck|h akt|vnost| | ovakv|m d|sanjem
ob|cno sv| prob|em| brzo nestaju.
Ako je ron||ac u toku zarona b|o zad|han vreme na pso|ednjem
dekompres|onom zastanku (3m} prevent|vno produz|t| za jos tr| m|nuta.
Iadihanost pod vodom
je veom
a ozhiIjno stanje
koje ohicno prethodi panici. Fojava stresnih
situacija u ronjenju zahteva svestan napor da hi
se odrzao Iagan, duhok ritam
disanja.
Fod vodom
se krecem
o Iagano, a disem
o
duhoko i sporo.
s||ka I1
ipoksija {nedostatak kiseonika u organizmu)
H|poks|ja je pato|osko stanje nasta|o kao pos|ed|ca nedosta-
tka k|seon|ka u krv| | tk|v|ma zbog smanjenja parc|ja|nog pr|t|ska k|seo-
n|ka u udahnutom vazduhu ||| nemogucnost| da se vec udahnut| k|seon|k
|skor|st|.
Opt|ma|na ko||c|na udahnutog k|seon|ka neophodndog za
obav|janje z|votn|h procesa je 21% (na n|vou mora}, odnosno 0,21 bara
PP ovog gasa. Organ|zam se moze bez pos|ed|ca pr||agod|t| duzem
boravku u atmosfer| sa smanjen|m procentom k|seon|ka do 16% (na
n|vou mora}, odnosno 0,16 bara PP k|seon|ka. Medut|m uko||ko se n|vo
k|seon|ka spust| |spod ovog n|voa nastupa h|poks|ja. Ovaj nedosta-
tak k|seon|ka se refeksno pokusava kompezovat| ubrzan|m d|sanjem,
povecanjem pr|t|ska | broja otkucaja srca kako b| se ubrzao protok krv|
kroz organ|zam.
Ran| s|mptom| h|poks|je man|festuju se kroz poremecaje u
radu mozga (s|aba kocentrac|ja | jasno razm|s|janje zbunjenost, emoc|on-
a|na nestab||nost.} | fne kontro|e m|s|ca (|zvrsavanje prec|zn|h zadataka}.
Zrtva h|poks|je ob|cno n|je u mogucnost| da prepozna sve ove s|mptome
te padanje parc|ja|nog pr|t|ska u udahnutom vazduhu |spod 0,11 bara
dovod| do gub|tka svest|.
ronjenju h|poks|ja nastaje najcesce u s|edec|m s|ucajev|ma:
- u podmorn|cama, bat|skafma, cvrst|m skafander|ma ||| posmatrack|m
komorama uko||ko dode do poremecaja regenerac|je atmosfere (nesta-
nak k|seon|ka ||| kvara uredaja za njegovu pro|zvodnju};
- kod upotrebe aparata zatvorenog kruga d|sanja koj| se snabdevaju
c|s|m k|seon|kom us|ed nj|hove tehn|cke ne|spravnost| ||| neprav||ne
upotrebe;
- pr|||kom ronjenja sa aparat|ma po|uzatvorenog kruga d|sanja kada se
ud|se mesav|na k|seon|ka koje je neadekvatna za zadatu dub|nu;
- za vreme ronjenja na dah kada se fors|rano produzava apnea;
- kod aparata na kompr|movan| vazduh h|poks|ja nastupa jed|no u
s|ucaju da ron||ac na dub|n| ostane bez dovoda vazduha.
Oovec|j| organ|zam ne raspo|aze sa rezervama k|seon|ka.
norma|nom d|sanju u p|uc|ma |ma 200-300 m|| k|seon|ka, a u krv| se na-
|az| oko 1 ||tra ovog gasa. Ovo je dovo|jno da zadovo|j| fz|o|oske potrebe
organ|zma za 2-3 m|nuta.
H|poks|cnu osobu treba odmah |znet| u atmosferu sa dovo|jno
k|seon|ka | oporavak ce brzo us|ed|t| mada cesto postoje rupe u secanju
tako da se ron||ac ne seca |nc|denta. Rean|mac|ja se sprovod| uko||ko
postoj| potreba za |stom.
kkutna hipoksija u ronjenju nastaje nagIo i iznenada hez hiIo
kakvog upozorenja i manifestuje se nagIom nesvesticom. 0sIed
iznetog roniIac nije u mogucnosti da primeni mere za samospasa-
vanje. 5vaki guhitak svesti pod vodom zavrsava se utapanjem
ukoIiko roniIac iz para ne izvuce unesrecenog na povrsinu.
8oniIac u stanju hipoksije
IscrpIjenost, morska hoIest, suncanica
IscrpIjenost
Zdravo te|o | dobra fz|cka kond|c|ja omogucuju duze | bezbed-
n|je ronjenje. Neadekvatna fhz|cka sprema c|n| nas oset|j|v|m na umor
| na menta|ne stresove. Osoba koja nema adekvatnu fz|cku kond|c|ju
s|gurno |ma prob|ema u rea||zac|j| zarona | n|je u mogucnost| da pruz|
prvu pomoc partneru u nevo|j|.
Medut|m bez obz|ra na dobru fz|cku formu, ve||k| broj dnevno
uzastopn|h urona, ronjenje na vec|m dub|nama, dugotrajn| zaron|, ron-
jenje u h|adnoj vod|, transport opreme | akt|vnost| vezane za organ|zac|ju
ronjenja mogu b|t| uzrok |scrp|jenost| organ|zma.
Dak|e, dobra ps|ho-fz|cka pr|prema n|je uvek sve. Znac| n|je
b|tno u kakvoj smo form| vec je b|tno da || smo potros||| sve svoje vo|jne,
te|esne | energetske rezerve pr|||kom nekog ron||ackog poduhvata.
Zamor je osecanje umora koje ne prestaje nakon odmora.
Moze b|t| fz|ckog ||| ps|ho|oskog karaktera. Kod fz|ckog zamora, m|s|c|
ne mogu urad|t| stvar| onako kako |nace rade, dok kod ps|ho|oskog
zamora postaje tesko da se ron||ac koncentr|sete onako kako je to
mogao ran|je. Kod ozb||jn|j|h s|ucajeva, nece vam se |z|az|t| |z kreveta
ujutru | necete |mat| vo|ju da |dete na zaron | obav|jate dnevne akt|vnost|
(hron|cn| zamor}.
5imptomi hronicnog zamora:
- s|ab|jenje kratkotrajne memor|je | kocentrac|je
- bo| u gr|u
- oset|j|v| ||mfn| cvorov|
- bo| u m|s|c|ma | zg|obov|ma bez ot|canja ||| crven||a
- san koj| ne okrep|juje
- g|avobo|ja
- dugotrajan umor nakon ronjenja | osecaj mucn|ne nakon b|agog na-
prezanja
Zamor je jedan od dva nac|na na koj| nas organ|zam upozo-
rava na prob|em. Drug| znak upozorenja jeste bo|. vec|na od nas obraca
paznju tek na bo| | pokusace na sve nac|ne da ga zaustav|. Ne obracamo
to||ko paznje na zamor. Jedan raz|og moze b|t| taj sto se zamor poste-
peno jav|ja | teze se uocava; ob|cno postaje sve ozb||jn|j| kako vreme
prot|ce a s|mptome pr|met|mo kada je zamor vec ozb||jan.
Kao uzrok zamora pr|hvacene su teor|je |scrp|jenost| energet-
sk|h |zvora, teor|j| trovanja ||| nagom||avanja raspadn|h pro|zvoda meta-
bo||zma, teor|j| ugusenja odnosno nedostatka k|seon|ka.
Do zamora ob|cno do|az| na kraju zarona, naroc|to ako mo-
ramo p||vat| prot|v struje ||| ako smo |ma|| teske fz|cke | menta|ne zahteve
u toku ronjenja.
Aerobne vezbe 3-4 puta u toku nede|je u trajanju od 30 m|nuta
omogucuju da ron||ac moze |ako |zdrzat| napore pr|||kom svoj|h pod-
vodn|h akt|vnost|. Ron||ac sa kategor|jom P2. treba b|t| spreman da u
urgentn|m s|tuac|jamaj pruz| pomoc bez v|ast|tog r|z|ka od zamaranja |||
ko|apsa.
ronjenju je b|tno |zabrat| c||j koj| ze||mo post|c|, pravac |
tempo akt|vnost| tako da nam bude pr|jatno | bezbedno. Ron|t| treba
u gran|cama svoj|h v|ast|t|h mogucnost|. pravo sav sm|sao je u tome.
konzum
iranje aIkohoIa pospesuje
iscrpIjenost organizm
a. Iam
or u kom
hi-
naciji sa pothIadenoscu opasno ugrozava
zivot. IscrpIjenost se m
oze tretirati i kao
sim
ptom
dekom
presione hoIesti.
Morska hoIest
Morska bo|est je ob||k k|noteza (bo|est| voznje} | man|festuje se
poremecaj|ma vegetat|vnog nervnog s|stema kod |jud| |z|ozen|h poseb-
n|m kretanj|ma u toku p|ov|dbe.
zrok morske bo|est| kod ron|oca je najcesce kretanje camca
do |okac|je po uzburkanom moru koje prouzrokuje |ju|janje. Morska
bo|est moze se jav|t| | pod vodom na manj|m dub|nama kada se ut|caj
ve||k|h ta|asa oseca pod vodom.
Ova |ju|janja prouzrokuju prekomern| nadrazaj |av|r|nta
unutrasnjeg uva. Pored centara za ravnotezu za nastanak morske bo|es-
t| odgovorn| su v|d (g|edanje predmeta koj| se pomeraju pojacavaju mor-
sku bo|est dok posmatranje hor|zonta je ub|azava}; po|ozaj te|a (|ezec|
po|ozaj ||| zabac|vanje g|ave unazad sprecava ||| ub|azava morsku bo|est};
pokretanje trubusn|h organa u toku kretanja borda (stezn|k ub|azava
stanje}; nepr|jatn| m|r|s|, posmatranje osoba koj| prez|v|javaju morsku
bo|est, nes|gurnost | strah te v|brac|je camca.
Bez obz|ra sto se smatra da ,morska bo|est'nastaje kao pos-
|ed|ca per|od|ckog ubrzanja | usporenja covec|jeg te|a uz odgovarajuc|
opt|ck| ut|sak do nje moze doc| | bez kretanja. Npr. na s|mu|ator|ma
|etenja je moguce obo||t| ||| na term|na|u racunara.
S|mptom| morske bo|est| su |nd|v|dua|no raz||c|t|. Najcesce
su: a} drem|j|vost, b} b|ed||o, c} h|adno znojenje, d} pojacano |ucenje
p|juvacke, e} mucn|na, f} povracanje koje dovod| do |scrp|j|vanja organ-
|zma, g} bezvo|jnost, h} neza|nteresovanost za oko||nu, |} podr|g|vanje |
gutanje vazduha, j} pr|t|sak u g|av| | vrtog|av|ca.
Sv| ov| s|mptom| su pro|azn| | |scezavaju sa stupanjem na
cvrsto t|o. Kod tez|h ob||ka tegobe nestaju pos|e neko||ko sat| a|| se |scr-
p|jenost moze duze osecat|.
Najpopu|arn|je mere za sprecavanje morske bo|est| su: umer-
eno uz|manje cvrste | dobro zac|njene hrane, |zbegavanje duvana | a|ko-
ho|a, dobra fz|cka kond|c|ja, poz|c|ja na brodu u smeru kretanja, dobra
v|d|j|vost hor|zonta, |ezec| po|ozaj sa g|avom zabacenom unazad, bora-
vak u b||z|n| tez|sta broda.
Efkasn| su | |ekov| za sprecavanje mucn|ne. Medut|m posto
|st| |zaz|vaju pospanost | neke druge sporedne efekte treba |zbegavat|
nj|hovu upotrebu u ronjenjeu, odnosno tada ron|t| na manj|m dub|nama
uz najavu da su |st| konzum|ran|. ko||ko se bo|est vec razv||a vec|na
|ekova je neefkasna.
Stara Br|tanska pomorska pos|ov|ca kaze:'Jed|n| |ek za mor-
sku bo|est je zava||t| se u h|adu stare crkve negde u unutrasnjost| zem|je,
da|eko od mora'. Prema tome ako je neko oset|j|v na morsku bo|est
treba da |zbegava od|azak na ronjenje po nem|rnom moru.
veoma je vazno znat| da od ron|oca koj| je obo||o od morske
bo|est| ne ocek|vat| pomoc ||| rac|ona|no ponasanje, on| se ob|cno to||ko
|ose osecaju da cesto |zjav|juju da ze|e umret| | potpuno su neza|ntereso-
van| za kr|tcno stanje u kojem se moze zatec| brod ||| grupa.
hema coveka koji je otporan na morsku hoIest, postoje samo vise iIi manje osetIjivi Ijudi. 5vako moze ohoIeti ako je stimuIans hio do- voIjno jak i dug. 0dIaziti na ronjenje po nemirnom moru samo radi dokazivanja i ,ceIicenja"smatra se gruhim propustom u organi-
zaciji ronjenja.
5uncanica
Suncan|ca nastaje |z|aganjem g|ave a posebno pot||jka, v|-
sokoj temperatur| - odnosno ut|caju sunceve top|ote. Rec je o akutnom
ostecenju mozga |zazvano suncev|m zracenjem.
Kor|stec| krv kao rash|adnu tecnost, te|o prvenstveno st|t|
najvazn|je organe - kao sto je mozak.
ko||ko nesmotreno |z|azete g|avu utjecaju sunca, tempera-
tura u |obanj| ce se povecat| - bas kao u ekspres |oncu. Te|o ce pokusat|
rash|ad|t| mozak, na nac|n da se sto v|se h|adne krv| usmer| u g|avu. Po-
s|ed|ca ovoga je da kap||ar| u mozgu nabreknu | mozak jednostavno na-
tekne od re|at|vno nag|og povecanja vo|umena. S|mptom| ovakve pojave
su jako s||cn| potresu mozga | n|su n|ma|o bezaz|en|. Ozb||jn| s|ucajev|
suncan|ce mogu zavrs|t| | dugotrajnom nesvjest|com, pa | komatozn|m
stanjem | smrcu.
S|mptom| suncan|ce su najcesce suva koza uz osetno
pov|senu te|esnu temperaturu, a osoba se za|| na g|avobo|ju, vrtog|a-
v|cu, nem|r, smusenost, te je v|d|j|vo crven||o ||ca. ko||ko se | pored toga
n|sta ne preduzme, ubrzo ce se oset|t| zujanje u us|ma, prob|em| s v|dom
| ma|aksa|ost - a u tesk|m s|ucajev|ma osoba je omam|jena, ras|ren|h
zjen|ca, te se na kraju moze | onesvest|t|. Pu|s je ubrzan, a d|sanje p||tko
| brzo.
Ron|oca koj| pat| od suncan|ce odmah smest|te u h|adov|nu, u
po|u |ezec| po|ozaj | sk|nut| mu ode|o. s|ucaju nesvjest|ce osobu po|e-
gn|te na bok. nesrecenog treba rash|ad|t| |agan|m po||vanjem vodom
(ne nag||m p|juskanjem |z kante}, te stav|janjem h|adn|h ob|oga ||| vrec|ce
s |edom na pot||jak | g|avu. Te|esnu temperaturu treba sta|no kontro-
||rat|, s h|adenjem se moze prestat| tek kada se tje|esna temperatura
vrat| u norma|u, odn. padne |spod 38 O. Obo|e|og ron|oca obavezno
transportovat| u bo|n|cu. Nakon oporavka g|avobo|ja moze potrajat|
dan|ma, bo|esn|k je preoset|j|v na zvucne | v|zua|ne nadrazaje | veoma je
razdraz|j|v. Preporucuje se oporavak u zamracenoj | proh|adnoj prostor|j|
u m|rnom okruzenju.
Bo|esn|ku davat| h|adne nap|tke (ako je pr| svest|} te mu
zabran|te p|ca koj| ut|cu na pr|t|sak | krvotok - (kafa | a|koho|}
Suncan|cu mozete |zbec| uko||ko kor|st|te dobru zast|tu za
g|avu. Nabav|te prozracn| s|amnat| ses|r s|rokog oboda koj| ce vas st|t|t|
od d|rektnog utjecaja sunca dok se voz|mo do |okac|je zarona. ko||ko
se na suncu borav| duz| per|od redov|to rash|adujte kosu, g|avu | pot||jak
vodom. P|jte puno h|adne tecnost| kako b|ste rash|ad||| te|o |znutra.
5uncanica je vrIo ozhiIjno stanje - koje m
oze
zavrsiti dugotrajnom
nesvesticom
, a na kraju i
sm
rcu. Izhegavati odIazak na ronjenje u Ietnjem

periodu za vrem
e najjaceg suncevog zracenja
od 11 do 16 casova.
5tres, strah i panika
5tres
Stres je skup nespec|fcn|h reakc|ja covekovog organ|zma na
stetne faktore |z radnog | z|votnog okruzenja. Stetn| faktor| |z covekovog
okruzenja akt|v|raju adaptac|one mehan|znme u organ|zmu kako b| se
organ|zam zast|t|o uspostav|janjem ravnoteze sa sred|nom.
Stresno stanje je u osnov| fz|cka | ps|h|cka reakc|ja organ|zma
na svak| potenc|ja|no stetan faktor. Akutn| stres brzo pro|az| | ne ostav|ja
pos|ed|ce. Opasno je kada stres postane hron|can | de|uje na nase te|o,
a da m| to ne osecamo, sve dok nase zdrav|je n|je ozb||jno naruseno.
ko||ko je covek kont|un|rano |z|ozen stresu do|az| do
poremecaja u funkc|on|sanju organ|zma sto us|ova|java pojavu adapta-
c|on|h bo|est| kao sto je h|pertenz|ja (pov|sen| krv| pr|t|sak}.
Za ronjenje je karakter|st|can akutan stres, a boravak |spod
povrs|ne vode u osnov| za organ|zam predstav|ja potenc|ja|no stetno |
opasno stanje.
Kostantan | n|zak n|vo stresa je poze|jan jer odrzava kocen-
trac|ju | upozorava na opasnost kojoj smo |z|ozen|.
Frvi aIarmni signaIi stresa su:
- osecaj top|ote, crven||o
- v|sok pu|s | pr|t|sak
- znojenje
- uspavanost
- poteskoce sa d|sanjem
- m|s|cna napetost
8oravak ispod povrsine vode je veom
a jak stresogeni
faktor. kko se tom
e pridoda sIaha vidIjivost, hIadnoca,
ogranicavanje pokreta, neispravna oprem
a, sIaha
hzicka i m
entaIna priprem
a reakcija na stres m
oze
hiti opasna po zivot ronioca.
Ronjenje u paru umanjuje mogucnost da oba ron|oca |zgube
kontro|u u zahtevn|m s|tuac|jama. Predpostav|ja se da ce u stresn|m
s|tuac|jama jedan od ron||aca uvek b|t| u stanju pruz|t| pomoc drugu u
nevo|j|.
Da b| se suprotstav||| stresu |st| moramo prepoznat| | shvat|t|
njegove uzroke. Samo tako ron||ac moze |zbec| stresne s|tuac|je | prav||-
no postup|t| ako se sretne sa nj|ma.
8oniIac u panici
Faze stres-reakcije
1. Faza aIarma - kada se organ|zam suocava sa stetn|m faktorom.
2. Faza rezistencije - kada organ|zam pruza otpor stetnom faktoru
pokusavajuc| da uspostav| ravnotezu.
3. Faza iscrpIjenosti - kada organ|zam |scrp|juje svoje snage u odbran|
od stetnog faktora | ,prepusta' mu se.
kakva ce reakcija ronioca hiti na stres zavisi od nekoIiko faktora:
1. Mogucnosti izhora - ako je boravak pod vodom vo|jna akt|vnost koja
n|je nametnuta nece doc| do |zrazen|h nepoze|jn|h pr|t|saka | stresa.
2. 5posohnost kontroIe situacije - ako ron||ac v|ada s|tuac|jom u kojoj se
na|az| n|vo stresa ce b|t| n|zak.
3. Mogucnost predvidanja posIedice - ako su rezu|tat| ronjenja predv|d|v|
pr||agod|j|vost stresu je |aksa.
4. 5ocijaIne priIagodIjjivosti - strah od neuspeha | strah od |zvrsavanja
zadataka kada je ron||ac posmatran. Treba pr|znat| nedostatak zna-nja,
pr|znat| kada |mamo potrebu nesto nauc|t| | pr|znat| kada nam je potreb-
na pomoc;
5. IndividuaIne predispozicije na stres - osobe raz||c|to reaguju na stresne
s|tuac|je
ronjenju je b|tno napomenut| da se stres uc| | da se kroz
prav||nu obuku stresne s|tuac|je mogu sav|adat|. Rano pr|mec|vanje
stresa moze sprec|t| mnoge prob|eme. Ako se dozvo|| da se n|vo stresa
poveca, rezu|tat ce s|gurno b|t| pan|ka | |nc|dentna s|tuac|ja.
Pr|sustvo stresogen|h faktora praceno je uvek sa |zvesnom
dozom straha. Strah je pr|marna emoc|ja koja nastaje us|ed opazanja
||| ocek|vanja stvarne ||| zam|s|jene opasnost|, ||| ozb||jne pretnje. To je
ureodena | genet|ck| program|rana reakc|ja na pretec| ||| bo|an st|mu|ans.
Preteran| strah koj| nastaje kao pos|ed|ca stvarnog ||| |mag|na-
rnog gub|tka kontro|e nad s|tuac|jom je pan|ka.
Nakon pocetnog stresa ob|cno s|ed| c|k|us dogadaja koj| se
man|festuju pre pan|ke. veoma je b|tno da ron||ac moze prepoznat| ovo
stanje | b|agovremeno ga sprec|t|. Sve poc|nje sa pojavom nekog faktora
stresa koj| uzrokuje dodatne energetske zahteve za ron|ca. Ovo zahteva
ubrzanje metabo||zma | vecu potrosku k|soen|ka | broj otkucaja srca. S
obz|rom da uzrok straha | da|je postoj| nastaje stanje koje je poznato kao
ps|ho-resp|ratorn| c|k|us (s||ka F1}.
hIkk0k h 80hIII 5kM

80hIII 0 68khI0kM
k Lk5IIII M
0600h05II
5IkhI, 0I5I, 8kIM
I5LI, 8k60J
s||ka F1

POSTUPCI SPASAVANJA I
F8k F0M00
- 0ehnisanje pojmova
- Frocena situacije i izhor postupaka
- Iehnike spasavanja i pruzanja prve
pomoci {tegIjenje, izvIacenje, vestacko
disanje, masaza srca, transport, nega)
{0I08: III.2.)
0ehnisanje osnovnih pojmova
Incidentom u ronjenju smatraju se dogadaj| koj| su ugroz||| s|-
gurnost | zdrav|je ron||aca ||| gub|tak v|ta|n|h de|ova opreme.
0desom u ronjenju smatra se dogadaj koj| je |zazvao gub|tak
z|vota ||| trajnu |nva||dnost ron|oca.
0tapanje oznacava prodor tecnost| u d|sajne puteve | asfks|ju
us|ed pr|sustva tecnost|.
6usenje je poremecaj d|sanja, zbog neprohodnost| d|sajn|h
puteva, zbog zaosta|og stranog te|a u d|sajn|m putev|ma ||| us|ed nesrece.
ronjenju gusenje moze nastat| us|ed asp|r|ranja sadrz|ne povracanja,
de|a pregr|zenog usn|ka h|drostatskog regu|atora, zvaka, p|omba, ko-
mad zuba, kamenc|c u drugom stepenu h|drostatskog regu|atora | s|.
0avIjenje oznacava nag|u h|poks|ju koja nastaje kao pos|ed|ca
pr|t|ska na vrat (zatvaranje d|sajn|h puteva ||| pr|t|sak na karot|dne arter|je}.
5pasavanje: Akt|vnost| koj|ma su ron|oc| u obavez| da spro-
vode ||cnu | medusobnu uzajamnu zast|tu, pruze pomoc | sprece |nc|-
dentna | udesna stanja, na osnovu ||cne svest|, savest|, a u sk|adu sa
svoj|m mogucnost|ma | sposobnost|ma.
Frva pomoc predstav|ja skup mera | postupaka koj|ma se
spasava z|vot | sprecava da|je pogorsanje zdrav|ja povreden|h | obo|e||h
osoba. Pr|menjuje se na ||cu mesta ||| na bezbednom odstojanju od mes-
ta nastanka povrede ||| bo|est|. Osnovn| zadatak prve pomoc| je ocuvanje
z|vota |jud|, odnosno da se unesrecena ||ca u sto bo|jem stanju | u sto
kracem vremenskom pre|odu transportuju do odgovarajuce med|c|n-
ske ustanove (po mogucstvu | najb||ze}. Osnovn| c||jev| prve pomoc| su:
otk|anjanje uzroka koj| ugrozavaju z|vot povreden|h | obo|e||h osoba,
vracanje unesrecen|h ||ca u z|vot, nj|hovo zbr|njavanje, obezbed|vanje
opt|ma|nog transporta |td.
Fanika je napad |ntez|vnog straha nasta|og kao pos|ed|ca rea|-
nog ||| |mag|narnog gub|tka kontro|e nad s|tuac|jom.
8izici u ronjenju
R|z|c| u ronjenju mogu b|t| suhjektivne ||| ohjektivne pr|rode.
Savremena ron||acka oprema je veoma pouzdana | broj
ron||ack|h udesa | |nc|denata nasta||h kvarom ron||acke opreme je veoma
ma||.
Preko 95% nesreca u ronjenju uzrokovano je subjekt|vn|m
faktor|ma. Subjekt|vn| r|z|c| se odnose na nekva||tetno | nestrucno p|a-
n|ranje, organ|zac|ju | |zvodenje ronjenja.
Najcesc| subjekt|vn| raz|oz| za nesrece u ronjenju su neznanje,
ne|skustvo | ned|sc|p||na.
heznanje obuhvata ron||acke udese ||| |nc|dente koj| su nastu-
p||| kao pos|ed|ca neodgovarajuce obuke | prakt|cne osposob|jenos-
t| ron|oca. Zbog neznanja stradaju ron|oc| koj| n|su |ma|| adekvatnu
obuku (pr|ucen| ||| neobucen| ron||ac} ||| osobe koje |maju neopravdano
samopuzdanje.
Kada ron||ac n|je do automat|zma usvoj|o | ov|adao
odgovarajuc|m postupc|ma pod vodom govor|mo o neiskustvu kao uz-
roku ron||acke nesrece. Najcesce se ne|skustvo man|festuje kroz pan|cno
reagovanje na prob|eme koj| mogu nastat| u toku ronjenja - u|azak vode
u masku za ronjenje, gub|tak de|a opreme, s|obodan |zron, prestanak
doz|ranja d|sajnog med|ja | s|.
hediscipIina je najzastup|jen|j| raz|og za nesrece u ronjenju.
Ronjenje bez odgovarajuce organ|zac|je | pr|prema, bez komp|etne
opreme za ronjenje, prekoracenje gran|cne dub|ne | vremena zadrzavanja
na dnu, ronjenje van grupe | u |os|m meteomar|tern|m us|ov|ma su
najcesc| raz|oz| koj| dovode do |nc|denta ||| udesa u ronjenju.
0a hi se spasavanje mogIo uspesno sprovesti treha voditi
racuna o sIedecim faktorima
0koInostima koje su prethodiIe udesu iIi incidentu. Ov| poda-
c| su veoma b|tn| da b| se postupak spasavanja usmer|o u ze|jenom
pravcu. Podatke pr|kup|jamo od unesrecnog ron|oca, ron||ackog para,
osta||h ron|oca u grup| ||| drug|h pr|sutn|h osoba koje nam mogu pruz|t|
adekvatnu |nformac|ju. Posebno se obraca paznja na dub|nu ronjenja,
vreme zadrzavanja na dnu, brz|nu |zrona, nepr|jatan ukus ||| m|r|s vazdu-
ha, eventua|no gusenje ||| gub|tak svest| pod vodom. Takode je b|tno
subjekt|vno stanje unesrecenog ron|oca pre, u toku | pos|e ronjenja, d|-
nam|ka dekompres|je te vrsta ron||acke opeme koja je b||a u upotreb|.
Tako npr. ako je ron||ac nakon kratkog | p||tkog ronjenja, a na-
kon s|obodnog |zrona pao u nesvest s|gurno nema govora o dekom-
pres|onoj povred| vec moze b|t| rec| o BGE. l|| ako se unesrecn| ron||ac
za|| na g|avobo|ju | mucn|nu, a vazduh u boc| |ma nepr|jatan m|r|s ve||ka
verovatnoca je da postoj| nek| ob||k toks|kac|je gasova|ma (najcesce sa
OO}.
5tanje svesti unesrecenog. Povrede u ronjenju mogu prouz-
rokovat| raz||c|te ob||ke poremecaja svest|. One se mogu man|festovat|
umeren|m poremecaj|ma ||| potpun|m gub|tkom svest|. Bo|esn|k moze
b|t| bezvo|jan, ravnodusan, nekr|t|can s obz|rom na s|tuac|ju, uznem|ren
||| agres|van. Ovakv| poremecaj| mogu b|t| pro|azn| ||| prec| u teze ob||ke
do potpunog gub|tka svest|.
Fotpuni guhitak svesti karakterise:
- Nesvesno stanje (osoba ne odgovara na poz|ve, st|panje ||| bockanje};
- G|ava ||| ekstrem|tet| su m||tav| | ne pruzaju otpor kada se nag|o |spuste;
- D|sanje moze b|t| duboko ||| povrsno, neprav||no s dug|m pauzama |||
nejednake dub|ne, pokret| grudnog kosa jedva se pr|mecuju;
- nesrecen| ron||ac moze b|t| b|ed ||| modar sa be|om ||| sukrv|castom
penom na ust|ma ||| nosu;
- Srcana radnja je ubrzana | povrsna a pu|s se jedva p|pa;
0cestaIost i ritmu disanja. norma|n|m us|ov|ma ucesta|ost
d|sanja se krece oko 10-16 udaha u m|nut|. D|sanje je prav||no | jednake
dub|ne. Povrsno, ubrzano, neprav||no d|sanje ||| njegov |zostanak u ron-
jenju se najcesce jav|ja kod: zad|havanja; utapanja; barotraumske gasne
embo||je; trovanja gasov|ma; h|poks|je | uboda ||| ujeda otrovn|h z|vot|nja.
0cestaIost i kvaIitet srcane radnje. Za vreme m|rovanja frekfen-
c|ja srcane radnje |znos| |zmedu 60-80 otkucaja u m|nut|. Norma|an pu|s
je jak | r|tm|can dok je ubrzan pu|s najcesce povrsan | neprav||nog r|tma.
brzan | neprav||an pu|s ob|cno prate sva pato|oska stanja u koj|ma je
poremeceno | d|sanje. Najtez| poremecaj je potpun| prestanak srcane
radnje koja zahteva preuz|manje h|tn|h mera rean|mac|je zrtve.
Fostojanje motornih sIahosti i oduzetosti. Ova pato|oska stanja
su karakter|st|cna za dekompres|onu bo|est | barotraumsku gasnu em-
bo||ju. poredo sa nj|ma mogu se jav|t| | poremecaj| osecaja, smetenje u
v|du, s|uhu | poremecen govor.
IzgIedu koze i vidIjivih sIuznica. ronjenju koza | s|uzn|ce
mogu b|t| v|d|j|vo promenjen|. Kod dekompres|one povrede na koz| mogu
nastat| |jub|casto-crvenkaste mr|je (marmor|zac|ja}. |oka|no gnjecenje
maskom |zaz|va krvne pod||ve u oc|ma, a gnjecenje suv|m ode|om |zaz|-
va krvne pod||ve na preg|b|ma (pazuh | prepone}.
Fostojanje krvarenja. Najcesce nastaje kao pos|ed|ca povrede
us|ed cega je dos|o do ostecenja krvn|h sudova. Moze se posmatrat|
kao vensko, arter|jsko ||| kap||arno krvarenje. S obz|rom da || krv |z|az| u
spo|jnu sred|nu ||| se zadrzava unutar organ|zma moze b|t| spo|jasnje |||
unutrasnje.
Fruzanje pomoci roniocima u vodi
Na koj| nac|n ce se pruz|t| pomoc zav|s| od brojn|h faktora.
Najb|tn|j| faktor| su da || je unesrecena osoba na povrs|n| ||| pod vodom,
dub|na na kojoj se ron||ac na|az|, stepen pan|ke, da || d|se ||| je |spus-
t||a p|sak regu|atora, meteomar|tarn| us|ov|, obucenost | fz|cka kond|c|ja
spas|oca. Pomoc je mnogo |akse pruz|t| kada to c|n| dve ||| v|se osoba
nego kada se angazuje samo jedno ||ce.
kada je potrehno pruziti pomoc roniocu:
- Kada ron||ac daje s|gna|e za pomoc ||| kada se neob|cno ponasa
- Kada ron||ac ne odgovara na komun|kac|jske s|gna|e ||| kada se v|d| da
je ron||ac u nevo|j|;
- Kada su |crp|jene za||he vazduha u ron||ackoj boc| ||| kvara na h|-
drostat skom regu|atoru;
- Kada se ne |zron| u predv|deno vreme;
- Kada ron||ac ostane zarob|jen |spod vode;
- Kada nag|o | nekontro||sano |zron| na povrs|nu.
Fanika je napad intezivnog straha uzrokovan reaInim

iIi im
aginarnim
guhitkom
kontroIe nad situacijom
.
Medunarodni znak prve pomoci
5amospasavanje
Mnoge prob|emat|cne s|tuac|je ron|oc| mogu da prevaz|du
merama samospasavanja.
ronjenju su cest| grcev| u ||stov|ma, but|nama ||| prst|ma.
Jav|jaju se us|ed h|adne vode ||| zamora m|s|ca. Grceva se os|obadamo
|stezanjem zgrcen|h m|s|ca. Kod grca ||sta okrenemo se na |eda | uh-
vat|mo ||st peraja (stopa|o noge} koju je uhvat|o grc | snazno pov|ac|mo
prednj| deo prema seb| (s||ka 61}. Grca u but|nama se os|obadamo tako
sto u |ednom po|ozaju uhvat|mo nogu u c|anku | snazno povucemo petu
prema zadnj|c| (s||ka 62}. Grca u prst|ma sake os|obasamo se tako sto
se skup| pesn|ca | snazno odgurne od sebe sa |stovremenom otvara-
njem sake - s||cno kao bacanje kamena (s||ka G3}. Ako se ron||ac up|as|
||| zamor| treba ostat| m|ran | pr|bran. D|sat| treba ravnomerno | sam sebe
treba ohrabr|vat|. svakom s|ucaju treba se odmor|t| dok ne prode strah
| pr|kup| se nova snaga.
s||ka 61
s||ka 62 s||ka G3
Ovde najcesce postoj| potreba pruzanja pomoc| zamorenom |||
zap|asenom ron|ocu. Ako je ron||ac u nevo|j|, b||o da nas sam upozorava
na tegobe ||| se nenorma|no ponasa, treba preduzet| sve mere da se
sm|r|, otk|one uzroc| prob|ema | da se sto pre |znese na povrs|nu.
Najvazn|je je uspostav|t| v|zue|n| kontakt sa ugrozen|m ron|-
ocem | s|gna||z|rat| mu da se uhvat| za najb||z| predmet u vod|.
Pr|||kom pr||aska vod|t| racuna da ugrozen| ron||ac u pan|c| ne
napadne ||ce koje mu pr|za pomoc.
Preduz|maju se mere za stab|||zac|ju p|ovnost| (da se sprec|
,|ans|ranje' ka povrs|n|}.
Preduzet| mere za otka|njanje smetnj| u d|sanju (akt|v|rat| re-
zervu ||| prec| na bratsko d|sanje}.
Ako postoj| povreda | jace krvarenje preduzet| mere za zausta-
v|janje |stog kroz kompres|ju povrdenog krvnog suda.
s|ucaju da unesrecen| ron||ac n|je d|rektno ugrozen sprovest|
prof|akt|cku dekompres|ju.
Ron|ocu koj| |z b||o kog raz|oga |zgub| svest pret| opasnost
da |spust| p|sak regu|atora, asp|r|ra tecnost | utop| se. Sve mere spasa-
vanja trebaju b|t| usmerene da se onesvescen| ron||ac sto h|tn|je |znese
na povrs|nu da b| se poce|o sa oz|v|javanjem.
hajcesci uzroci utapanja u ronjenju:
- Nestanak d|sajnog med|ja;
- Azotna narkoza;
- Zapet|javanje | zag|av|j|vanje ron|oca pod vodom;
- Trovanje gasov|ma;
- Zad|hanost, pan|ka gub|tak maske ||| de|a opreme;
- H|poks|ja u ronjenju na dah.
Fruzanje pomocu roniocu koji
je pri svesti
Fruzanje pomoci
onesvescenom roniocu
8oravak u vodi je potencijaIno opasan jer svaki guhitak svesti moze
prouzrokovati utapanje. 0 takvoj situaciji zivot ronioca zavisi od
hIagovremene pomoci ronioca iz pare iIi grupe koji treha odmah da pre-
duzmu mere spasavanja. Ireha hiti svestan da je iznosenje unesrecenog
na povrsinu i na pIovno sredstvo iIi ohaIu i ozivIjavanje veoma naporana
hzicka aktivnost. Mnogo je Iakse preduzeti mere prevencije i rizike u
ronjenju svesti na najmanju mogucu meru.
Ishod pruzanja pomoci zavisi od hrzine i kvaIiteta intervenicije. 5to se
pre unesrecena osoha iznese na povrsinu i zapocne ozivIjavanje rizik od
smrtnog ishoda je manji.
tapanje nastaje kada nos | usta |zgube kontakt sa vazduhom,
odnosno potonu |spod vode us|ed cega nastaje asfks|ja. tapanje je
jedan od najcesc|h uzroka smrt| u ron||ack|m udes|ma.
veoma je vazno prepoznat| znakove utapanja. Osoba koja se
za|sta utapa je u pan|c| | maks|ma|no nastoj| da se odrz| na povrs|n| vode.
N|je u mogucnost| cut|, regovat| na uputstva spas|oca, v|det| ||| dozvat|
pomoc.
Inakovi utapanja:
1. G|ava zabacena |zvan vode koja sprecava da se usta napune vodom
| dovod| usta u najv|su tacku (s||ka 01}.
2. Ruke koje se nastoje |zbac|t| |z vode. Za raz||ku od zrtve koja n|je u
pan|c| koja mase rukama, utop|jen|k pod|ze obe ruke |agano (s||ka 02}.
3. Nesposobnost govora nastaje kao pos|ed|ca preov|adujuce potrebe
za d|sanjem. S obz|rom da je govor | d|sanje funkc|ja resp|ratornog s|s-
tema zrtva nece b|t| u mogucnost| da doz|va pomoc.
0tapanje se odvija u sIedecim fazama:
Frva faza - poc|nje kada zrtva dodje |spod povrs|ne vode | traje do 1
m|nuta. ovoj faz| do|az| do refeksne apneje | povecane potrosnje k|-
seon|ka zbog povecane m|s|cne napetost|.top|jen|k je pr| svest| a|| veo-
ma up|asen, agres|van, dezor|jent|san | uzbuden.
0ruga faza - utop|jen|k se na|az| |spod povrs|ne duze od jednog m|nuta.
Jos uvek nema prodora vode u p|uca a|| se guta voda u organe za
varenje. nesrecen| ubrzano guta ve||ke ko||c|ne tecnost| koja od|az|
u ze|udac, nastaje d|stenz|ja (s|renje} ze|uca | pot|sk|vanje d|jafragme,
p|uca | srca prema vratu. Prave se nekontro||san| pokret|. Oesto do|az|
do povracanja, koje dav|jen|k guta | to dovod| do gusenja. ko||ko se
utop|jen|k u ovoj faz| |zvad| na povrs|nu veoma se brzo vraca svest| a||
cesto |ma amnez|ju.
top|jen|k je u ovoj faz| najopasn|j|. Zbog ve||ke ko||c|ne |z|ucenog an-
drena||na te|esna snaga utop|jen|ka se povecava | preko 50% sto moze
da ugroz| spas|oca koj| mu do|az| pruz|t| pomoc.
Ireca faza - gub|tak svest| zbog nastupe|e h|poks|je. Srcan| rad poste-
peno usporava, pr|t|sak opada a d|sanje prestaje. Kada se |zvad| na
povrs|nu na|az| se u nesvest|, potpuno je opusten, d|sanja nema, a pu|s
se tesko op|pava, |zbacuje sukrv|castu penu.
Ova faza nesvesnog stanja moze potrajat| 1 do 1,5 m|nuta, nakon cega
popusta grc g|ot|sa | poc|nje refeksno ud|sanje vode. dahnuta tecnost
se u d|sajn|m putev|ma mesa sa pr|sutn|m vazduhom | s|uz| stvarajuc|
penu koja onemogucava razmenu k|seon|ka | ug|jen-d|oks|da u a|ve-
o|ama. Svak| udah produb|juje asfks|ju, d|sanje uskoro prestaje, a|| srce
jos rad|. Srcan| zastoj nastaje 3-5 m|nuta nakon sufokac|one faze. to-
p|jen|c| kod koj|h n|je dos|o do asp|r|ranja vode u p|uca |maju znatno
vecu sansu za prez|v|javanje od on|h kod koj|h je dos|o do refeksnog
ud|sanja | p|av|jenja p|uca. Ov| prv| |maju be|u boju koze (be|| utop|jen|k} a
utop|jen|c| koj| su |zvaden| nakon refeksnog ud|sanja |maju modru boju
koze (p|av| utop|jen|k}. Potrebna je rean|mac|ja.
0etvrta faza - faza k||n|cke smrt|. ovoj faz| prestaje rad srca | d|sanje.
Sanse za prez|v|javanje su veoma ma|e. Ova faza traje 4-8 m|nuta. H|tna
rean|mac|ja | transport do bo|n|ce.
Feta faza - faza b|o|oske smrt|. Ako zrtva ne bude |zvadena n| nakon
15 m|nuta nastaju nepovratne promene u centra|nom nervnom s|stemu.
0tapanje
S||ka 01 S||ka 02
Mehanizam utapanja u sIatkoj i sIanoj vodi
lskustveno je utvrdeno da kod utapanja u s|atkoj vod| smrt
nastupa brze nego kod utapanja u s|anoj morskoj vod|.
Nakon prodora s|atke vode u p|uca do|az| do pov|acenja
mo|eku|a s|atke vode u krv us|ed postupka osmoze. vo|umen krv|
povecava se neko||ko puta sto dovod| do povecanja krvnog pr|t|ska |
ve||kog opterecenja srca. Razred|vanje krv| dovod| do razaranja crven|h
krvn|h zrnaca c|me se onemogucava transport k|seon|ka | otkaz|vanje
v|ta|n|h funkc|ja mozga.
S|atka voda koja je us|a u p|uca pro|az| veoma brzo kroz a|-
veo|e. eksper|ment|ma je utvrdeno da se na svak|h 100 m| krv| koja
pro|az| kroz p|uca apsorbuje 50 m|, a ponekad | sv|h 100 m| vode.
Kod utapanja u s|anoj vod| do|az| do obrnutog procesa. Tecn|
deo krv| se pov|ac| u p|uca | stvara endem (otok} p|uca sto us|ov|java |
pad pr|t|ska.
Bez obz|ra na vrstu vode u kojoj se des||o utapanje smrt ne
nastupa zbog pr|sustva vode u p|uc|ma vec zbog nedostatka k|seon|ka.
Zato treba sto ran|je pocet| sa rean|mac|jom.
lnha||rana voda prouzrokuje dugotrajne povrede na p|uc|ma
aspiraciona pneumoIija. ve||k| broj utopanja je |mao fata|an |shod upravo
zbog pos|ed|ca koje su kasn|je nastup||e.
5m
rt ne nastupa zhog prisustva
vode u pIucim
a vec zhog nedostatka kiseonika.
0tapanje u sIatkoj vodi 0tapanje u sIanoj vodi
Faze spasavanja unesrecenog ronioca {svestan roniIac)
Za vreme pruzanja pomoc| svesnom partneru on b| trebao b|t|
m|ran jer je dos|a osoba koja b| mu pomog|a. Medut|m treba b|t| svestan
mogucnost| nag|og pogorsanja stanja:
- Pr|b||zavat| se unesrecenom ron|ocu tako da nas on v|d| | drzat| s|gurnu
razda|j|nu dok ne procen|mo s|tuac|ju;
- Stup|t| u fz|ck| kontakt sa unesrecen|m ron|ocem, razmen|t| s|gna|e |||
pr|cat| sa nj|m (s||ka 51};
- Otkr|jte sta je uzrok prob|emu;
- Stan|te, d|s|te, razm|s||te, komun|c|rajte | ostan|te m|rn|;
- Res|te prob|em sa raspo|oz|vom opremom | vod|te racuna o brz|n| |z-
rona;
- Na povrs|n| stvor|t| poz|t|vnu po|ovnost (s||ka 52};
- Pomoc| unesrecenom ron|ocu da dode do mesta |z|aska |z vode ne-
kom od metoda teg|jenja partnera.
IegIjenje-povIacenje unesrecenog ronioca
Kod teg|jenja uvek treba vod|t| racuna da se |zabere naj|aks|
nac|n u zav|snost| od s|tuac|je u kojoj se na|az|mo. Potrebno je svakako
stvor|t| poz|t|vnu p|ovnost za oba ron|oca | drzat| ||ce unesrecenog |znad
vode. Takode treba odbac|t| svu opremu koja b| ometa|a pov|acenje
(boca, torba, fotoaparat...}. Treba dopust|t| unesrecenom ron|ocu da po-
mogne u |aganom p||vanju, a spas||ac treba da menja nac|n p||vanja |||
pov|acenja da b| |zbegao m|s|cn| napor.
IegIjenje hokom uz hok. Rec je o najcescem nac|nu pov|acenja
koj| se pr|menjuje prema m|rn|m ron|oc|ma. Ruka se podva|c| |spod pa-
zuha unesrecenog ron|oca | t|me mu pruza osecaj s|gurnost|. lstovre-
meno spas||ac |ma v|zuze|n| kontakt sa zrtvom. Ovde se od spas|oca
zahteva bocno p||vanje. (s||ka I1}
6uranje ronioca za noge. Pr|menjuje se prema m|rn|m ron|oc|-
ma jer zrtva p|uta na |ed|ma | opusta se. nesrecen| ron||ac se po|egne
na |eda a njegove noge se stave na ramena spas|oca. Ruke spas|oca su
na ko|en|ma zrtve koja se na taj nac|n gura u ze|jenom pravcu. (s||ka I2}
s||ka 51
s||ka 52
FovIacenje ronioca upotrehom daske za spasavanje, pIovka iIi
deIa opreme. Ovaj nac|n teg|jenja je pogodan kada je rec o m|rnom ron|-
ocu ||| ron|ocu u pan|c|. Ako je ron||ac m|ran on se jednostavno uhvat| za
dasku dok se pov|ac|. Ako je ron||ac u pan|c| daska odrzava rastojanje
|zmedu spas|oca | unesrecenog | |stovremeno omogucava da unesrecn|
drz| g|avu van vode. (s||ka T3}
FovIacenje ronioca otpozadi. Ovu metodu kor|st|mo kada je
ron||ac u pan|c|, a nemamo p|ovak koj| b| b|o |zmedu spas|oca | zrtve.
nesrecen| |ez| na |ed|ma a spas||ac ga pov|ac| tako sto p||va unazad
drzec| zrtvu za vent||nu grupu, BO ||| ron||acko ode|o. (s||ka T4}
s||ka I1 s||ka T3
s||ka I2 s||ka T4
Faze spasavanja unesrecenog ronioca {nesvestan roniIac)
Frva faza: spasavanje pod vodom
- Pr|c| unesrecnom ron|ocu |za |eda | ostvar|t| cvrst kontakt;
- Ako ron||ac n|je |spust|o p|sak regu|atora, podvuc| svoju desnu ruku
|spod desnog pazuha unesrecenog | pr|drzavat| masku | p|sak regu|atora
u ust|ma ron|oca;
- Ako je ron||ac |spust|o p|sak regu|atora treba preduzet| mere za sto brze
|znosenje na povrs|nu da b| se poce|o sa rean|mac|jom;
- Ostvar|t| uspravan | ma|o zabacen po|ozaj g|ave ron|oca (otvoren| d|sa-
jn| putev|};
- Obezbed|t| poz|t|vnu p|ovnost unesrecenog upotrebom svog |||
kompezatora p|ovnost| zrtve ||| odbac|vanjem o|ova po potreb| (za ovu
radnju upotreb|t| svoju s|obodnu |evu ruku};
- vod|t| racuna o brz|n| |zrona.
0ruga faza: spasavanje na povrsini
- Odmah dozvat| pomoc | skrenut| paznju na udes. v|kom, p|st|jkom |||
s|gna||ma dozvat| pomoc |z camca ||| sa oba|e;
- Os|obod|t| se suv|sne opreme koja b| ometa|a spasavanje (odbac|t| po-
jas sa o|ovom ako n|je odbacen u vod|, oba ron||acka aparata, zrtv|nu
masku dok spas||ac zadrzava svoju masku};
- Prover|t| d|sanje unesrecenog;
- Ako zrtva ne d|se otpocet| vestacko d|sanje u vod| | sukces|vno teg|je-
nje prema najb||zem p|ov||u odnosno oba||. nesrecen| se postav|ja na
|eda, a spas||ac prov|ac| svoju desnu ruku |zmedu desne nad|akt|ce | te|a
zrtve, dok saku postav|ja |spod temena uz pr|hvacanje pramena kose |||
kapu|jace ode|a. lstovremeno |evom rukom se zacep| nos | maks|ma|no
zabac| g|ava unazad da b| se otvor||| d|sajn| putev|. (s||ka 1};
- Kor|st|t| d|sa||cu za vestacko d|sanje u s|ucaju nem|rnog mora ||| kada
nema dovo|jne p|ovnost| da se ostvar| d|sanje ,usta na usta'. (s||ka 01}.
s||ka 1 s||ka 01
FriIikom
izrona vazduh ce unesrecenom
iz pIuca sIohodno izIaziti. 8aro-
traum
e kod onesvescenih roniIaca su retke. hem
a potrehe zrtvi pritiskati
grudni kos iIi stom
ak u ciIju izhacivanja ekspandiranog vazduha. 0hratiti
paznju na eIim
inaciju viska vazduha u kom
pezatorim
a pIovnosti zrtve i
spasioca iIi suvih odeIa ako se koriste.
Ako se ron| u top|oj vod| | ron|oc| nemaju ode|a koja b| |m
dava|a poz|t|vnu p|ovnost, odbac|vanjem opreme sa kompezatorom
p|ovnost| moze da ostav| zrtvu | spas|oca bez neophodne poz|t|vne
p|ovnost|. Spas||ac moze obezbed|t| bo|j| po|ozaj za vestacko d|sanje
uko||ko |egne na svoj naduvan| odbacen| kompezator p|ovnost|. ko-
||ko su usta unesrecenog zatvorena zbog grca ||| zbog drug|h raz|oga
nema mogucnost| pr|mene vestackog d|sanja metodom ,usta na usta'
pr|menjuje se metoda ,usta na nos'.
Oz|v|javanje treba pocet| jos u vod| os|m, ako je |zv|acenje ro-
n|oca na cvrsto t|o obezbedeno za par sekund|. toj s|tuac|j| se moze
|zostat| pruzanje prve pomoc| u vod|.
Ireca faza: spasavanje na ohaIi iIi hrodu
Spasavanje pr||agod|t| procedurama koje predv|da DAN (D|vers
A|ert Network} koje se odnose na osnovno odrzavanje z|votn|h funkc|ja
(ABO} - rean|mac|ja.
k - airway {disajni put): prohodnost d|sajn|h puteva.
8 - hreathing {disanje): omoguc|t| da se ostvar| razmena gasova u or-
gan|zmu.
0 - circuIation {cirkjuIacija): potreba da krv c|rku||se do sv|h ce||ja kako
b| se obav||a razmena gasova | produkata metabo||zma.
N|jedna zrtva ne treba b|t| |z|ozena rean|mac|j| uko||ko nema
potrebe za njom. Prodrmajte zrtvu, postav|te joj g|asno p|tanje ||| even-
tua|no |zazvat| bo|nu draz (cupanjem kose |spod uva ||| pr|t|sak na koren
nokta}. Nakon sto se utvrd||o besvesno stanje svest| zrtve pr|stupa se
prover| d|sanja | c|scenju d|sjan|h puteva. Kaz|prstom (po mogucstvu
obmotan|m tkan|nom ||| gazom} se po|az| od uda|jen|je strane usta duz
obraza, zat|m se duboko preko zadnjeg z|da zdre|a, pa onda ka b||znjoj
stran| usta (s||ka F1}. Dok c|st| d|sajne puteve spas||ac b| vec trebao da
postav| svoje uvo |znad nosa ||| usta zrtve | da utvrd| da || postoj| spon-
tano d|sanje. Spas||ac v|d| da || se grudn| kos pod|ze ||| spusta ||| cuje
d|sanje. Proveru c|rku|ac|je vrs| se na vratnoj arter|j| koja |ez| u z|jebu koj|
form|raju grk|jan | s|roka traka m|s|ca ve||kog preg|ba vrata. Pu|s se p|pa
oko desetak sekund| b|ag|m pr|t|skom da b| se |zbeg|a nepotrebna kom-
pres|ja arter|je sa strane koja je b||za spas|ocu (s||ka F2}.
Pr|menom ov|h d|jagnost|ck|h postupaka ustanov|javaju se
s|edece tr| s|tuac|je:
-Onesvescen| ron||ac d|se | rad| mu srce (stav|t| ron|oca u bocn| po|ozaj};
-Onesvescen| ron||ac ne d|se, a rad| mu srce (pr|men|t| vestacko d|sanje};
-Onesvescen| ron||ac ne d|se | ne rad| mu srce (pr|men|t| vestacko d|-
sanje | masazu srca}.
Nakon sto je proverena prohodnost d|sajn|h puteva pr|stupa se
vestackom d|sanju. Spas||ac k|ec| sa strane u v|s|n| g|ave onesvescene
osobe. Pa|cem | kaz|prstom jedne ruke zapus| nozdrve, a d|anom |ste
ruke pr|t|ska ce|o, c|me se g|ava odrzava u zabacenom po|ozaju (S||ka
1}. Sa drugom rukom uz pomoc pa|ca | kaz|prsta spas||ac drz| otvorena
usta unesrecenog. Pre uduvavanja vazduha spas||ac dobro udahne |
svoj|m ust|ma obuhvata usta osobe kojoj se pruza pomoc. (S||ka 2}
Nakon dva kratka uduvavanja nastav|ja se u r|tmu 12-15 ud|saja u m|nut|
(na svak|h pet sekund| jedan udah}. dah traje 1,5 do 2 sekunde | rezu|-
s||ka F1 s||ka F2
s||ka 2
s||ka I2
s||ka M2
s||ka 1
s||ka I1
s||ka M1
t|ra pr|metn|m d|zanjem grudnog kosa unesrecenog. Nakon udaha uda-
|java se g|ava spas|oca kako b| se omoguc|o pas|vn| |zdah zrtve. ko||ko
se oset| da udahnut| vazduh na||az| na prepreke | ne moze da dodje
do p|uca unesrecenog ron|oca s|gurno postoj| neko strano te|o koje
onemogucava protok vazduha. Ako je |sto nepr|stupacno za vadenje
prst|ma pr|menjuje se He|m||ch-ov zahvat. Ovaj manevar se sastoj| od
snaznog | nag|o |zvedenog pr|t|ska |zmedu pupka | grudne kost|, usme-
renog prema grudnom kosu nav|se (s||ka I1, I2}. s|ucaju da se usta
unesrecenog n|su mog|a otvor|t| (grc} pr|stupa se vestackom d|sanju me-
todom usta na nos .
Tehn|ka spo|jasnje masaze srca vrs| se uzastopn|m r|tm|ck|m
pr|t|skanjem donje po|ov|ne grudne kost| - 3 poprecna prsta |znad
nastavka grudne kost| (s||ka M1}. Za vreme masaze unesrecen| mora b|t|
u hor|zonta|nom |ezecem po|ozaju na tvrdoj pod|oz|. Koren d|ana jedne
sake postav|ja se |znad korena d|ana druge sake sa rukama |spruzen|m
u |aktov|ma, prst| su |zd|gnut| u v|s, a ramena spas|oca se postav|jaju
d|rektno |znad saka (s||ka M2}. Grudn| kos se pr|t|ska nan|ze 4-5 cm
a pos|e svake kompres|je grudn| kos se mora os|obod|t| pr|t|ska da b|
se omoguc|o dotok krv| u srce. Pr|||kom popustanja pr|t|ska ruke se ne
sk|daju sa grudne kost|. Frekfenc|ja kompres|je na grudn| kos je oko 100
masaza u m|nut|.
M
asazu srca je uzaIudno pokusavati izvrsiti u vodi. M
asaza
srca se sprovodi sam
o onda kada se sa sigurnoscu utvrdi
da je srce prestaIo sa radom
. 0 protivnom
m
oze doci do
srcane aritm
ije iIi potpunog prestanka rada srca. FriIikom

reanim
acije zrtvu je potrehno utopIiti.
ko||ko nemamo mogucnost| za pr|menu vestackog d|sanja
metodom ,usta na usta' ||| ,usta na nos' upotreb|javamo metodu Ho|-
ger-N|e|sen.
top|jen|k se postav| potrbuske sa rukama sav|jen|m u |a-
ktov|ma | podmetnut|m sakama |spod obraza (s||ka 1}. Spas||ac k|ec|
na ko|en|ma |spred g|ave | medu rukama utop|jen|ka (s||ka 2}. dah se
ostvaruje pov|acenjem |aktova utop|jen|ka gore | prema spas|ocu (s||ka
H3}. Postav|janjem saka na |eda utop|jen|ka | kompres|ju od pr|b||zno 2
sekunde ostvaruje se |zdah (s||ka H4}. Manevr| se |zmenjuju u r|tmu od 20
ponav|janja u prvom | oko 15 u naredn|m m|nutama.
Inaci uspesne reanimacije
1. P|pa se pu|s
2. Koza dob|ja norma|nu boju
3. Povratak d|sanja
4. vracanje svest|
Pos|e uspesne rean|mac|je ako se povrat| d|sanje | c|rku|ac|ja
a ne povrat| se svest unesrecen| se stav|ja u bocn| po|ozaj uz sta|nu
kontro|u v|ta|n|h funkc|ja.
s||ka 1
s||ka 2
s||ka H4 s||ka H3
Pruzanje pomoc| je veoma stresno kako za zrtvu tako | za
spas|oce. nesrecenog je potrebno emot|vno podrzavat| | stav|t| mu
do znanja da ce sve b|t| u redu | da pomoc uskoro st|ze. Zrtvu treba
kroz p|tanja drzat| koncentr|sanu | traz|t| od |ste da ucestvuje u postupku
pruzanja pomoc|.
nesrecen| se ob|cno na|az| u stanju manje ||| v|se |zrazenog
soka. Sok u osnov| predstav|ja poremacaj c|rku|ac|je | dopremanja k|-
seon|ka do tk|va uz |stovremeno pojacan rad z|ezda sa unutrasnj|m
|ucenjem sto |zaz|va ve||ko |scrp|j|vanje organ|zma. zrokovan je nag|om
promenom temperature, unutrasnj|m ||| spo|jn|m krvarenjem, gub|tkom
tecnost|, povredama k|cme, bo|om, a|erg|jom ||| |nfekc|jom. Najcesce
se man|festuje sa osecajem straha, uznem|renost|, p||tk|m | ubrzan|m
d|sanjem, s|ab|m pu|som, h|adnom | v|aznom kozom, drhtav|com, na-
gonom za povracanjem | n|sk|m pr|t|skom. s|ucaju soka potrebno je
sprovest| mere za ABC (A|rway-Breath|ng-O|rcu|at|on}, traz|t| pomoc,
zaustav|t| krvarenje, smanj|t| bo|, davat| k|seon|k | odrzat| temperaturu
unesrecenog.
Fruzanje psihoIoske podrske
5tanje soka
Onesvescenog ron|oca treba stav|t| u re|aks|rajuc| (bocn|}
po|ozaj. Ov|m zahvatom se sprecava gusenje od v|ast|tog jez|ka. Spas|-
|ac pr||az| sa boka onesvescenog ron|oca. Nogu sav|ja u ko|enu, a ruku
sa |ste strane postav|ja |spod straznj|ce. Spas||ac onda hvata ode|o
onesvescenog ron|oca u prede|u kuka | ramena sa supreotne strane |
pov|ac| ga ka seb| | t|me ga okrece na bok. G|ava se nakon toga za-
bacuje unazad sa ||cem na stranu a druga ruka se stav|ja |spod obraza
| fks|ra g|ava.
Fozicioniranje unesrecenog
1 2
3 4
5
6
hekada se sm
atraIo da je najhoIja pozicija za unesrecenog
poIaganje na Ievi hok i sa nogam
a koje su povisene u
odnosu na ostaIi deo teIa. hova dostignuca ukazuju da nije
hitno na koji hok je okrenut unesreceni roniIac. hoge u
povisenom
poIozaju m
ogu se stavIjati sam
o ako se sum
Ija
u gasnu em
hoIiju aIi nikako duze od 20 m
inuta i ako se
unesreceni dohro oseca da hude u takvom
poIozaju.
8rojevi teIefona koji hi trehaIi uvek hiti pri ruci:
- 588IJk i 8I 0kh: +381 63 39 88 77 (Dr Dragana lvkov|c}
- CRNA GORA DAN: +382 69 041 342 (Dr Marko Savovsk|}}
- 8kI5kk 0kh: +385 23 777 305 ||| 9155 Oentar za spasavanje na
moru
- M0F 5rhija 92
- IIhk F0M00 94
- L00kk kkFIkhIJk 8k8: +382 85 312 733
- ILF0h5kI 880JI 80hI00k 0 kkMF0
hIkk0k hM
0JI 005II 0 FIIkhJ k50 5I608h05I
ILI 5I608h05I 0806I 005hIkk 5Fk5kkhJk I806
F0k05kJk F80IkhJk F0M
00I I8II.
Idravstvena ustanova 8ar: +382 85 331 001
Idravstvena ustanova kotor: +382 82 334 533
Pr| spasavanju postoj| verovatnoca da ce utop|jen|k uhvat|t|
svog spas|oca. tom s|ucaju |zmedu utop|jen|ka | spas|oca razv|ce se
borba koja moze da ugroz| z|vot spa|soca. Pr|||kom spasavanja uto-
p|jen|ka vod|t| racuna o tome da se unesrecenom pr||az| sa |eda. Ako
utop|jen|k uhvat| spas|oca |st| ce se os|obod|t| samo pomocu prav||no |
nag|o |zveden|h hvatova za os|obadanje.
Za hvatove os|obadanja kor|st| se s|stem po|uge gde se
b|ok|raju dva susedna zg|oba u zav|snost| od toga kako je utop|jen|k uh-
vat|o spas|oca. Borba sa utop|jen|kom je borba na z|vot | smrt. top|jen|k
ce uc|n|t| sve da se spas| ogromnom snagom kojom raspo|aze u tom
trenutku. Zbog svega toga snaga kod hvata za os|obadanje mora b|t|
jaca | bezobz|rn|ja od utop|jen|kove. Tehn|ka os|obadanja ug|avnom se
zasn|va na bo|u koj| spas||ac nanos| utop|jen|ku. Naravno nekada nema
potrebe vrs|t| os|obadanje ako dav|jen|k uhvat| deo te|a koj| ne smeta
spas|ocu da p||va | dovuce |stog na oba|u.
0sIohadanje ruku: Ako utop|jen|k uhvat| pod|akt|cu spas|oca
ovaj se os|obada tako, sto drugom s|obodnom rukom, uhvat| svoju sop-
stvenu ruku | nag|o je gurne u pravcu dav|jen|kov|h pa|ceva na rukama
(s||ka 81}. Ako se ne uspe u ovom zahvatu treba os|obod|t| svoju ruku
podup|ranjem o jednu ||| drugu dav|jen|kovu ruku, | nag|o okrenut| svoju
ruku u pravcu pa|ceva utop|jen|kove ruke (s||ka 82}.
0sIohadanje vrata: Ako utop|jen|k uhvat| vrat spas|oca ovaj se
os|obada tako sto pesn|cama obe ruke snazno | nag|o gurne utop|jen|ka
u bok (s||ka 81}. Ako ovaj manevar ne uspe |evom rukom se uhvat| |akat
utop|jen|ka, a desnom rukom uhvat| se saka | na taj nac|n se |zvod| po|u-
ga. Najopasn|je je ako utop|jen|k uhvat| spas|oca za vrat sa |eda. Spas|-
|ac tada treba da uhvat| pa|ceve utop|jen|ka | |skrene |h na spo|jnu stranu.
s|ucaju hvatanja spas|oca sa |eda za vrat sa obe ruke spas|-
|ac treba da se |zvuce |spod ruku. |evom rukom hvata se utop|jen|kov
|akat | stezac| m|s|ca neposredno |znad |akta, a desnom rukom se hvata
dav|jen|kova ruka u korenu. |evom rukom se pod|ze |akat | |stovremeno
snazn|m | nag||m potezom svoje desne ruke, gura se dav|jen|kova ruka
koju drz| u korenu nav|se uz prov|acenje g|ave kroz stvoren pro|az.
vatovi za osIohadanje
5vi hvatovi za osIohadanje treha
da se izvode pod vodom
.
s||ka 81
s||ka 81 s||ka 82
s||ka 82
0 kom
unikaciji sa hitnom
pom
oci
uvek nagIasiti da se radi o
povredenom
roniocu.
80hJhJ kh k8I0LJ
SIGURNOSTI
- Fojam krivuIje sigurnosti
- 8azIozi za i protiv duhokih i dugih ronjenja
- FrohIemi vezani za duhoka ronjenja hzioIoske prirode
{dekompresiona hoIest, azotna narkoza...)
- FrohIemi vezani za duhoka ronjenja hzicke prirode
{pIovnost, rashIadivanje, gustina vazduha, parcijaIni
pritisak)
- FrohIemi vezani za duhoka ronjenja tehnicke prirode
Sva ronjenja koja se vrse na dub|nama do 12 metara ne
zahtevaju vrsenje dekompres|on|h zastanaka. lsto tako, | dub|ja ronje-
nja na dub|nama do 40 metara, a|| vremensk| ogran|cena ne zahtevaju
sprovodenje prof|akt|cke dekompres|je. Kr|vu|ja s|gurnost| (no-deco
rez|m} je grafck| pr|kaz koj| nam pokazuje ko||ko se vremena moze ron|t|
na odreden|m dub|nama, a da se moze |zron|t| bez zadrzavanja na de-
kompres|on|m zastanc|ma.
Fojam krivuIje sigurnosti
kod ovih ronjenja vazi praviIo da se ne izranja hrze od 10
metara u minuti. Freporucuje se izvodenje preventivnih
dekompresionih zastranaka.
0a hi se duhoko roniIo zahteva
se vestina koja podrazum
eva
veIiko iskustvo, ohuku i intuitivnu
upotrehu roniIacke oprem
e.
Sva ronjenja na dub|nam preko 60 metara zovu se dub|nsko
ronjenje. Bez obz|ra sto ovakva ronjenja zahtevaju veoma s|ozene orga-
n|zac|one postupke, tehn|ku | skopcana sa med|c|nsk|m ogran|cenj|ma,
danas su sve v|se pr|sutna.
ve||ko bogatstvo okeana (rudama | naftom} je ve||k| podst|-
caj |ndustr|j| da kroz komerc|ja|na ronjenja dode do zetve nedostupnog
b|aga u moru. Zbog toga c|tav| t|mov| | preduzeca su angazovan| rad|
prona|azenja odgovarajuc|h tehn|ck|h resenja za osvajanje morsk|h du-
b|na | resavanju med|c|nsk|h prob|ema koj|ma je |z|ozen boravak coveka
pod v|sok|m pr|t|skom.
Dok|e god postoj| takav ekonomsk| podst|caj nova dost|gnuca
vremenom ce postat| pr|stupacna | sportsk|m ron|oc|ma. Sa ekonom-
sk|m momentom usko je povezan | vojn| mot|v. Ratne mornar|ce nad-
meta|e su se u post|zanju sto vec|h dub|na rad| zast|te |nteresa drzava
koje su |h form|ra|e. Ratne mornar|ce | ve||ke korporac|je ob|cno |maju
dovo|jno sredstava da omoguce dugotrajnu | skupu obuku ron||aca.
Naucno |straz|vack| moment| koj| n|su vojne ||| komerc|ja|ne
pr|rode takode su b|tn| a|| su zbog nedovo|jn|h sponzora ob|cno ,s|abog
daha'.
A kako stvar| stoje sa sportsko-rekreat|vnog-||cnog aspekta.
Ronjenje uspeva da okup| ve||k| n|z veoma raz||c|t|h |jud|. Sv|
on| zajedno bez obz|ra na asoc|jac|je | kategor|je su ron|oc|. Za neke je
ronjenje sport a za neke je to hob|, a nek| samo rone da b| pobeg|| od
pos|a, supruzn|ka ||| monotone svakodnevn|ce. Medut|m, sv| on| gener-
a|no gonjen| raz|oz|ma znat|ze|je ze|e da odu sto dub|je. Prava | kva||tetna
obuka je kocn|ca za |zvrsenje nerazumn|h dub|nsk|h ronjenja. On| koj| tu
kocn|cu nemaju suocavaju se sa nepr|hvat|j|v|m r|z|c|ma.
Jedan od raz|oga zbog koj|h se ze|| duboko ron|t| je m|r. Sto
se ron| dub|je m|r je v|se |zrazen - samo d|sanje | mehur|c|. Boravak na
vec|m dub|nama podrazumeva stanje s||cno kao med|tac|ja jer smo
maks|ma|no usresreden| na d|sanje | svoje te|o. Mnog| ron|oc| smatraju
sto je veca dub|na, |ntez|vn|j| je osecaj samoce | zadovo|jstva.
Sta jos sportskog ron|oca moze naterat| da ode gde je h|adno
| s|vo. Raz|og za od|azak duboko je | znat|ze|ja. Ot|c| na neku potonu|u
|adu gde je retko ko pre b|o, pa jos donet| nek| suven|r na povrs|nu,
takode predstav|ja vrhunsko zadovo|jstvo.
Mot|v moze b|t| | ze|ja da se v|d| nesto novo, da se upozna fora
| fauna drugac|ja nego na povrs|n|. Medut|m ovo je najcesce besp|od-
no jer svet|ost na dub|nama vec|m od tr|deset metara n|je dovo|jna da
omoguc| fotos|ntezu, tako da z|vot na ov|m dub|nama ug|avnom zav|s|
od z|vota b||ze povrs|n|. Moguce je | na vec|m dub|nama v|det| |ntere-
santna z|va b|ca a|| to ug|avnom n|je s|gurno.
Oak | kod standardnog sportskog ronjenja na vec|m dub|na-
ma potrebn| su dodac| u oprem| koj| su neophodn| zbog bezbednost|
| kva||teta zarona. Najcesce je potrebno |mat| ba|ans|rane h|drostatske
regu|atore, bater|jsku |ampu, bo|ju term|cku zast|tu ron|oca, pony bocu,
dva ||| v|se ron||acka kompjutera, rezervne boce za dekompres|ju, boce
sa k|seon|kom...
potrebom norma|ne scuba opreme vaz| prav||o da je na
vec|m dub|nama veca | potrosnja vazduha srazmerno amb|jenta|nom
pr|t|sku. Znac| vremensk| boravak na vec|m dub|nama je u startu ||m|t|ran
ko||c|nama vazduha koj| nos|mo sa sobom. Ako se upotreb|javaju aparat|
po|uzatvorenog ||| zatvorenog kruga d|sanja onda se dob|ja na autonom|j|
a|| u|az|mo u podrucje v|soke cene nabavke | odrzavanja ov|h ron||ack|h
uredaja.
Kada je rec o sportsko-rekreat|vn|m zaron|ma, sa standard-
nom opremom, | upotrebom standardn|h prof|akt|ck|h tab||ca genera|no
vaze |sta prav||a kao | kod ,p||tk|h' ronjenja a|| samo jos stroz|je.
8azIozi za i protiv duhokih i dugih ronjenja
hakon duhinskih zarona nisu
dozvoIjena sukcesivna ronjenja.
0uhinska ronjenja predstavIjaju i
daIje veIiku nepoznanicu, a m
noga
dostignuca iz ove ohIasti nastaIa
su zahvaIjujuci eksperim
entim
a na
zivotinjam
a i Ijudim
a.
FrohIemi vezani za duhoka
ronjenja hzioIoske prirode
Ron||ac koj| krece na dub|nsk| zaron mora b|t| svestan opasnos-
t| od dekompres|one bo|est| | azotne narkoze. Ovakav zaron opterecuje
organ|zam sa ve||kom ko||c|nom rastvorenog azota sto zahteva spor |z-
ron | dugotrajne dekomopres|one zastanke. Zastanc| mogu b|t| otezan| |||
osujecen| zbog pogorsanja meteomar|tarn|h us|ova, poth|ad|vanja ron|-
oca ||| nestankom d|sajnog med|ja.
Toks|cnost azota, kao | vreme dekompres|je, zav|s| od ko||c|ne
azota rastvorenog u te|esn|m tecnost|ma. Sto je veca dub|na t|me ga je
v|se rastvoreno u tk|v|ma, to ce vreme dekompres|je b|t| duze, a sto ga je
v|se u ce||jsk|m membranama mozga b|ce |zrazen|je njegovo narkot|cko
de|ovanje. Obz|rom da se pr| ronjenju, sa povecanjem dub|ne, nuzno
povecava | pr|t|sak gasne mesav|ne koju ron||ac ud|se, negat|vne pojave
vezane uz v|sok parc|ja|n| pr|t|sak azota mogu se kompenzovat| sma-
nj|vanjem njegovog procenta u ud|sanom med|ju.
Dak|e, zahva|jujuc| smanjenom parc|ja|nom pr|t|sku azota u
smes|, smanjuje se njegovo narkot|cko de|ovanje | skracuje vreme de-
kompres|je .
potrebom spec|fcne ron||acke opreme koja podrzava
NITROX ||| TRIMIX gasne mesav|ne mogu se post|c| vece dub|ne, skra-
t|t| vreme dekompres|on|h zastanaka uz smanj|vanje r|z|ka od azotne
narkoze.
Kao vazan gas za prav|jenje mesav|na za dub|nsko ronjenje
je He||jum. On nema narkot|cko dejstvo kao azot, |ma ma|u gust|nu |
znatno smanjuje d|sjan| otpor na dub|nama.
Na vec|m dub|nama postoj| prob|em nedovo|jne m|nutne ven-
t||ac|je p|uca koja b| treba da omoguc| |sp|ranje nagom||anog OO2. Tezak
fz|ck| rad stvara jos v|se ovog gasa sto zahteva brze d|sanje koje je
onemoguceno zbog ve||kog resp|ratornog otpora. Zbog toga je moguce
da nastup| zad|havanje | r|z|k od h|perkapn|je.
potreba he||juma kao |nertnog gasa na ve||k|m dub|nama
moze uzrokovat| nervn| s|ndrom v|sokog pr|t|ska (NSvT}. Ovo pato|osko
stanje |zaz|va promene u ps|hofz|ckom stanju | e|ektr|cnoj akt|vnost|
mozga.
dekompresiona hoIest, azotna narkoza...
pIovnost, rashIadivanje, gustina vazduha, parcijaIni pritisak
ronjenja hzicke prirode
Povecanjem pr|t|ska smese za ud|sanje povecava se | njena
gust|na, pa se maks|ma|n| kapac|tet d|sanja smanjuje. Npr. u dub|n| od
100 m on |znos| samo 25%.
Jedan od nedostataka He||juma je da |st| |ma 5 puta bo|ju top-
|otnu provod|j|vost od vazduha te je ron||ac ud|sanjem smesa sa ov|m
gasom v|se |z|ozen poth|ad|vanju.
Dub|nska ronjenja ob|cno podrazumevaju h|adnu vodu tako
da je upotreba mokr|h ode|a ogran|cena. Nj|hova |zo|ac|ona svojstva |
p|ovnost se znatno redukuju povecavanjem dub|ne zbog dejstva Boj|-
Mar|otovog Zakona.
Zbog navedenog prednost |ma upotreba suv|h ron||ack|h ode-
|a. Os|m sto pruza neupored|vo bo|ju termo |zo|ac|ju od b||o kog neop-
renskog ode|a, ono |ma |zuzetno vaznu u|ogu u s|ucaju potrebe za re-
zervn|m s|stemom regu||sanja p|ovnost| (npr. pocepa se BOD}.
Na vec|m dub|nama se umesto vazduha za kompezac|ju
pr|t|ska u suv|m ode||ma kor|st| gas Argon koj| |ma ma|u top|otnu pro-
vod|j|vost.
Naza|ost, uz ve||ke prednost| | za ronjenja sa NITROX | TRIMIX
smesama, vezana su neka ogran|cenja. Na|me, pr| povecanom parc|ja|-
nom pr|t|sku, k|seon|k takode postaje opasan za organ|zam | to s|mpto-
m|ma poznat|m kao 'k|seon|cka ep||eps|ja". Pr| ronjenju sa vazduhom,
smatra se da je gran|cna dub|na pr| kojoj poc|nje toks|cno de|ovanje
k|seon|ka 66 m, | to vec pr| kratk|m boravc|ma karakter|st|cn|m za rekrea-
t|vne zarone. Pr| duz|m boravc|ma, k|seon|k de|uje toks|cno | na manj|m
dub|nama. Gran|cna dub|na ronjenja je us|ov|jena | toks|cn|m de|ovanjem
k|seon|ka, odnosno njegov|m parc|ja|n|m pr|tskom pr| udahu.
Toks|cna dejstva gasova n|su us|ov|jena nj|hov|m procentom
u udahnutom d|sajnom med|ju vec parc|ja|n|m pr|t|skom t|h gasova.
Norma|no je da se sa povecanjem dub|ne povecava | parc|ja|n| pr|t|sak
gasova sa sv|m pos|ed|cama koje to nos|.
ronjenja tehnicke prirode
Sa pr|menom nov|h gasn|h mesav|na za d|sanje na ve||k|m
dub|nama razv|ja|e su se adekvatne dekompres|one tab||ce, oprema |
aparat| |z koj|h b| se ud|sa|e pr|prem|jene mesav|ne gasova.
Boravak na vec|m dub|nama | pr|prema zarona podrazumeva
angazovanje znatno v|se opreme nego u redovnom zaronu. Tako npr.
ako se kor|ste TRIMIX mesav|ne neke od nj|h se ne mogu d|sat| na
povrs|n| zbog ma|og PP O2 te se zbog toga kor|ste tzv. trave| mesav|ne
sa povecan|m PP O2 na pocetku | na kraju zarona. Samo ovo podra-
zumeva upotrebu v|se ron||ack|h boca sa raz||c|t|m mesav|nama.
Aparat| po|uzatvorenog ||| zatvorenog kruga d|sanja {rehrideri)
su veoma skup|, komp||kovane |zrade | ob|cno pro|zvodac| zahtevaju
da kupac |ma odgovarajucu obuku pre nego sto |m se |sporuce. Znac|
oprema ovog t|pa n|je namenjena pocetn|c|ma | rekreat|vc|ma.
Gasov| koj| se kor|ste za pr|premu mesav|na moraju |ma-
t| odredene fz|cke karakter|st|ke kako b| b||| bezbedn| za upotrebu, a
sam|m t|m u praks| n|su |ako dostupn|.
Standardn| dub|nsk| zaron| na vazduh m|n|ma|no podrazume-
vaju upotrebu ron||ack|h boca sa dva |z|aza | dva nezav|sna h|drostatska
regu|atora.
Ronjenje na ve||k|m dub|nama nos| sa sobom ve||ke r|z|ke |
opasnost po z|vot. lstovremeno se upotrebom savremene opreme ot-
varaju nove mogucnost| za otkr|vanje potpuno novog sveta. Naza|ost to
je sve vezano za ve||ka mater|ja|na odr|canja | dugotrajnu obuku.
5m
isao duhinskog ronjenjanije nije sam
a
duhina, vec zahtevnost zarona.
kF508F0IJk kI0Ik I F0h0LJh0
RONJENJE
- 0tapanje gasova u tecnostima i tkivima
- Fojam saturacije i desaturacije
- 8eziduaIni azot
- 0ekompresiona hoIest {prevencija, ohIici,
prva pomoc, Iecenje)
Gasov| u pr|rod| ne na|aze se samo s|obodn| vec se cesto na-
|aze | rastvoren| u tecnost|ma. Nj|hove osob|ne rastvoren|h u tecnost| su
b|tne za obav|janje z|votn|h procesa. Ko||ko ce gasa b|t| apsorbovano u
tecnost| zav|s| od pr|t|ska koj| on vrs| na povrs|nu tecnost| | od tempera-
ture. Ovo je prv| objasn|o v|||jam Henr| (Henr|jev zakon}.
S povecanjem pr|t|ska povecava se kapac|tet tecnost| da ras-
tvara gas, dok sa povecanjem temperature taj kapac|tet se smanjuje.
lsto tako gasov| |maju raz||c|te koefc|jente rastvor||j|vost| u za-
v|snost| od tecnost| (npr. nek| se |akse tope u mast|ma nego u vod|}.
0tapanje gasova u tecnostima
i tkivima
Iecnost eIijum kzot kiseonik krgon 002 odonik
oda 0,0087 0,0127 0,023 0,0262 0,592 0,017
Masti 0,0148 0,0667 0,112 0,1359 - 0,036
0dnos rastvor-
Ijivosti
VODA:MAST
1,66 5,1 - 5,2 - 2,1
Koefc|jent (odnos} rastvor|j|vost| gasova |zmedu mast| | vode |zrazena
u m| gasa rastvorenog u m| rastvora na 38
0
O na atmosferskom pr|t|sku
Fojam saturacije i desaturacije
Kao sto je navedeno u ran|j|m temama dekompres|onu bo|est
|zaz|vaju mehurov| azota koj| nastaju u tk|v|ma | krvotoku pos|e neadek-
vatnog povratka sa pov|senog na norma|an pr|t|sak.
Po Henr|jevom zakonu ko||c|na gasa rastvorenog u tecnost|
pr| odredenoj temperatur| upravo je proprc|ona|na s pr|t|skom. S
povecanjem pr|tr|ska povecava se | apsorp|cona moc tecnost|.
Da b| se ovaj proces bo|je razumeo neophodno je razmotr|t|
proces zas|c|vanja (saturac|ja} | os|obadanja azota |z organ|zma (desatu-
rac|ja}.
Pr| norma|nom atmosferskom pr|t|sku u organ|zmu odras|e
osobe |ma rastvorenu ko||c|nu gasova proporc|ona|no pr|t|sku na kojem
se na|az|. Za odras|e osobe to |znos| oko 1 ||tra azota (PP 76 Kpa} |
pr|b||zno |sto to||ko k|seon|ka (ut|caj k|seon|ka pod pr|t|skom u te|u n|je
to||ko b|tan jer je on veoma reakt|van gas | kor|st| se za metabno||zam}.
Medut|m n|su sva tk|va podjednako zas|cena azotom, masno tk|vo u
|stoj jed|n|c| tez|ne moze u seb| |mat| | 5 puta v|se rastvorenog azota.
ko||ko b| se umesto vazduha poceo ud|sat| k|seon|k pocece
proces e||m|nac|je azota |z organ|zma, a njegovo mesto zauz|mace k|-
seon|k. Ovaj proces u pocetku tece re|at|vno brzo, da b| kasn|je tekao
sve spor|je | spor|je. Da b| se u konkretnom s|ucaju e||m|n|sao sav azot |z
organ|zma potrebno je da prode 12 sat|.
ko||ko se nakon e||m|n|sanja azota |z organ|zma krene sa ud-
|sanjem vazduha, saturac|ja tk|va azotom odv|jace se |dent|cno kao | de-
saturac|ja. pocetku ce ovaj proces |c| brzo, da b| kasn|je |sao spor|je.
svakom s|ucaju neophodno je da prode 12 sat| da b| se organ|zam
ponovo satur|rao azotom.
Ovo se moze ||ustrovat| | s|edec|m pr|merom: ko||ko b| ron||ac
b|o na dub|n| od 20 metara (3 bara} u njegovom organ|zmu b| se tek
nakon 12 sat| rastop||a dodatne 2 ||tre azota tako da b| u seb| |mao uku-
pno rastvorene 3 ||tre azota. Shodno pr|nc|p|ma saturac|je | desaturac|je
vec|na dodatnog azota b| se rastvor||a u prv|h par sat| dok b| za ostatak
do ukupno 3 ||tre treba|o da prode 12 sat|.
Sve do se ron||ac na|az| pod vodom (pod pov|sen|m pr|t|skom}
azot rastvoren u organ|zmu nece prav|t| prob|eme. Pr|||kom |zrona,
pr|t|sak rastvorenog azota u tk|v|ma postaje vec| nego u a|veo|arnom
vazduhu. Organ|zam je tada u stanju supersaturac|je | n|je u mogucnost|
zadrzat| rastvoren| azot.
Ako b| se ovako satur|ran ron||ac nag|o vrat|o na povrs|nu
dos|o b| do os|obadanja azota |z tk|va | pojave dekompres|one bo|est|.
Organ|zam moze podnet| nag|| |z|azak na povrs|nu (bez pojave s|mpto-
ma dekompres|one bo|est|} sa maks|ma|no jos jednom dodatnom ||trom
rastvorenog azota sto odgovara dub|n| od 10 metara.
Raz||c|ta tk|va u organ|zmu |maju | raz||c|to vreme saturac|je |
desaturac|je sto u osnov| zav|s| od prokrv|jenost| organa | tk|va. Tako se
krv, p|uca, jetra, s|ez|na satur|raju sa parc|ja|n|m pr|t|skom azota u ud|sa-
nom med|ju za svega par m|nuta (tkz.brza tk|va}. S druge strane masno,
kostano, hrskav|cno tk|vo u ovoj razmen| ucestvuju znatno spro|je (tkz.
spora tk|va}. Znac| satur|sanje organ|zma se vrs| putem resp|ratornog |
c|rku|atornog s|stema.
5aturisanje i desaturisanje organizma vrsi
se putem respiratornog i cirkuIatornog
sistema.
8eziduaIni azot i sukcesivna ronjenja
Standardne prof|akt|cke dekompres|one tab||ce baz|rane su na
pr|nc|pu da ron||ac nakon obav|jene dekompres|je u seb| |ma odredenu
ko||c|nu zaosta|og azota (do jedne ||tre za koju je |skustveno utvrdeno da
nece uzrokovat| zdravstvene prob|eme}.
Ovaj rez|dua|n| azot se mora uzet| u obz|r pr|||kom sukces|vn|h
ronjenja, zato sto se novo ronjenje zapoc|nje sa v|skom rastvorenog azo-
ta zaosta|og u organ|zmu |z prethodnog ronjenja.
Sukces|vno ronjenje je ponov|jeno ronjenje u |nterva|u kracem
od 12 sat|. S obz|rom da je za desaturac|ju organ|zma neophodno da
prode 12 sat|, pr|||kom novog zarona u ovom per|odu, mora se vod|t|
racuna o azotu koj| je preostao u organ|zmu |z prethodnog urona. Ako se
ne vod| racuna o ovom momentu moze doc| do dekompres|one bo|est| |
pored prav||no |zvedene standardne prof|akt|cke dekompres|je.
Proracun dekompres|on|h zastanaka kod sukces|vn|h ronjenja
vrs| se upotrebom tab||ca k, 8 | C (tab||ce se na|aze na kraju pr|rucn|ka}.
Frimer 1: Dekompres|on| rez|m za sukces|vno ronjenje pos|e
ronjenja u gran|cama ,kr|vu|je s|gurnost|"
- Frvo ronjenje: dub|na 21 metar uz zadrzavanje od 30 m|nuta.
- Nakon pauze od 5 sat| p|an|ra se zaron na dub|nu od 20 metara u
trajanju od 30 m|nuta
8esenje: Konsu|tovanjem tab||ce A za ronjenje u gran|cama
kr|vu|je s|gurnost|, utvrdujemo da za uron od 21 metar u trajanju od 30
m|nuta odgovara s|mbo| grupe ponav|janja ,F". Nakon toga se pre|az|
na tab||cu B | u produzetku s|mbo|a ,F" traz| se |nterva| koj| odgovara
vremenu koje je protek|o |zmedu dva zarona. nasem pr|meru to je |n-
terva| 3:58-7:05. vert|ka|no |spod njega traz| se s|mbo| grupe ponav|janja
na kraju povrs|nskog |nterva|a, sto je u nasem pr|meru ,8". Nakon toga
se konsu|tuje tab||ca C tako sto se na kord|natama s|mbo|a ,8" | dub|ne
p|an|ranog drugog ronjenja (20 metara} utvrduje vrednost 9. Ova vred-
nost predstav|ja broj m|nuta koj| treba dodat| stvarnom vremenu prove-
denom na sukces|vnom uronu | po toj vrednost| racunat| dekompres|ju.
To znac| da ce se za drug| uron dekompres|ja racunat| kao da se borav||o
na dub|n| od 21 metar u trajanju od 39 m|nuta.
Frimer 2: Dekompres|on| rez|m za sukces|vno ronjenje pos|e
ronjenja koje je zahteva|o dekompres|one rez|me (ron||o se van gran|ca
,kr|vu|je s|gurnost|"}
- Frvo ronjenje: dub|na 40 metara uz zadrzavanje od 40 m|nuta
- Nakon pauze od 4 sata p|an|ra se zaron na dub|n| od 30 metara u
trajanju od 20 m|nuta
8esenje: Konsu|tovat| tab||ce Amer|cke ratne mornar|ce gde
se utvrduje da za uron od 40 m|nuta na dub|n| od 40 metara odgovara
s|mbo| grupe ponav|janja ,h". Nakon toga se pre|az| na tab||cu B | u
produzetku s|mbo|a ,h" traz| se |nterva| koj| odgovara vremenu koje je
protek|o |zmedu dva zarona. nasem pr|-meru 3:23-4:04. vert|k|ano
|spod njega traz| se s|mbo| grupe ponav|janja na kraju povrs|nskog |n-
terva|a, sto je u nasem pr|meru ,". Nakon toga se konsu|tuje tab||ca C
tako sto se kord|natama s|mbo|a ," | dub|ne p|an|ranog drugog ronjenja
(30 metara} utvrduje vrednost 18. Ova vrednost predstav|ja broj m|nuta
koj| treba dodat| stvarnom vremenu provedenom na sukces|vnom uronu
| po toj vrednost| racunat| dekompres|ju. To znac| da ce se za drug| uron
dekompres|ja racunat| kao da se borav||o na dub|n| od 30 metara u tra-
janju od 38 m|nuta. Nakon toga se konsu|tuju Tab||ce Amer|cke ratne
mornar|ce | odreduje se dekompres|on| rez|m |zrona.
0koIiko nemamo pri ruci tahIice za proracun sukcesivnog ronjenja najsigurnije
je da se prohIakticka dekompresija za sukcesivno ronjenje izvodi za vreme koje
dohijemo sahiranjem vremena prethodnog i sukcesivnog ronjenja. Za pr|mer su kor|stene tab||ce: 05 havy 0iving ManuaI
0ekompresiona hoIest
v|d| stran|cu pr|rucn|ka broj: 39, 42 | 83.
0hIici dekompresione hoIesti
Pode|a dekompres|one bo|est| |zvrsena je pema s|mptom|ma |
|oka||zac|j| pato|oskog procesa.
FodeIa dekompresione hoIesti:
Iip I-k
Rec je o |aksem ob||ku dekompres|one bo|est|. Karakter|se ga
svrab | peckanje koze, uz mogucu pojavu |jub|cast|h mr|ja, ob|cno na
grud|ma, vratu | ramen|ma (marmor|zac|ja koze}.
Iip I-8:
Rec je o najcescem ob||ku dekompres|one bo|est| c|ja je
ucesta|ost oko 75% s|ucajeva ove bo|est|. Karakter|su ga bo|ov| u ko-
st|ma, m|s|c|ma | zg|obov|ma. Ob|cno su pogoden| ve||k| zg|obov| | vece
grupe m|s|ca. Zbog bo|ova koj| ogran|cavaju pokrete ron|ocu ob|cno
odgovara po|usav|jen po|ozaj po cemu je | ovaj ob||k dob|o naz|v ,bends'
(eng|esk|: |skr|v|jen}.
Iip II-k {nervni ohIik)
Jav|ja se ob|cno neposredno nakon |zrona. Ov|m ob||kom
je najcesce pogodena k|cmena mozd|na | mozak. Zbog oset|j|vost|
nerava na nedostatak k|seon|ka nastaju nj|hova ostecenja koja ostav-
|jaju trajne pos|ed|ce. Man|festuje se sa opstom s|abost|, vrtog|av|com,
povracanjem, smetnjama u v|du | s|uhu, gub|tku svest| ||| para||zom po-
jed|n|h organa.
Iip II-8 {repiratorni ohIik)
Ovaj ob||k se jav|ja nakon grub|h propusta u dekompre-
s|on|m rez|m|ma. Najcesce nastaje kao pos|ed|ca |ans|ranja ron|oca na
povrs|nu. Zbog nag|og smanj|vanja pr|t|ska do|az| do form|ranja ve||ke
ko||c|ne mehur|ca koj| dopevaju u p|ucne kap||are | t|me otezavaju c|rku-
|ac|ju krv|. Sve se ovo man|festuje sa opstom s|abost|, bo|om u grud|ma,
gusenjem, nesvest|com, s|ab|m | ubrzan|m pu|som te h|adnom | v|aznom
kozom. Fata|n| |shod moze da sprec| samo h|tno prenosenje u rekom-
pres|onu komoru | vracanje na pov|sen| pr|t|sak.
estihuIarni ohIik
Nastaje kao pos|ed|ca ostecenja vest|bu|arnog organa u
unutrasnjem uvu. Ovo ostecenje nastaje kao pos|ed|ca zacep|jenja ar-
ter|ja koje ops|uzuju unutrasnje uvo. Nastaje ug|avnom nakon ronjenja
na ve||k|m dub|nama | kod brzog | nekontro||sanog |zrona. Man|fes-
tuje se kroz de||m|cnu ||| potpunu nag|uvost, mucn|nom, vrtog|av|com
| poremecaj|ma u odrzavanju ravnoteze. Oesto se jav|ja udruzen sa
nervn|m ob||kom | po prav||u ostav|ja trajne pos|ed|ce.
S|mptom| dekompres|one bo|est| se jav|jaju najcesce do 6 sat|
nakon obav|jenog ronjenja. pr|nc|pu vaz| prav||o, sto se s|mptom| de-
kompres|one bo|est| jave kasn|je rec je o manjoj gresc| u dekompres|onoj
procedur| | sanse za opravak su bo|je.
IaheIe podeIe dekompresione hoIesti
|ecenje dekompres|one bo|est| | barotraumske gasne embo-
||je vrs| se s|stemom rekompres|je. Stav|janjem obo|e|og pod pov|sen|
pr|t|sak, gasn| mehur|c| u krvotoku postaju manj| (Boj|-Mar|tovo zakon}, a
|stovremeno do|az| do rastvaranja gasova u tk|v|ma (Henr|jev zakon}. Na-
kon prestanka s|mptoma bo|est| kroz odgovarajuc| rez|m dekompres|je
daje se mogucnost organ|zmu da se os|obod| ,v|ska' gasova kroz re-
dovne metabo||cke procese.
procesu |ecenja kor|ste se odgovarajuce terap|jske dekom-
pres|one tab||ce. lzbor rez|ma terap|jske rekompres|je vrs| se na osnovu
s|mptoma dekompres|one bo|est| (Tab||ca 81}.
veoma je vazno b|agovremeno (h|tno} pr|men|t| rekompres|ju
jer ako se na vreme krene sa terap|jom | tesk| s|ucajev| mogu b|t| |z|ecen|.
|ecenje obo|e|og (vracanje pod pov|sen| pr|t|sak} vrs| se
najcesce u barokomorama (s||ka 81}. Barokomora je sver|cna ce||cna
prostor|ja u kojoj se moze menjat| pr|t|sak atmosfere, a s|uz| za |ecenje
ron|oca ||| p||ota od DB | BGE, kao | pac|jenata koj|ma je preporuceno
d|sanje k|seon|ka pod pov|sen|m pr|t|skom (s||ka 82}.
s|ed nemogucnost| pr|mene barokomore moze se vrs|t| |
re|merz|ono |ecenje dekompres|one bo|est| (povratak u more}. Ovakav
nac|n |ecenja zahteva odgovarajucu |judsku | |og|st|cku podrsku, a
podrazumeva ps|hofz|cko stanje obo|e|og da |zdrz| tretman do kraja.
Re|merz|ono |ecenje se moze vrs|t| k|seon|kom | vazduhom, pr| cemu
|ecenje k|seon|kom |ma prednost.
Lecenje dekompresione hoIesti
s||ka 81
s||ka 82
he pocinjati reimerzioni rezim Iecenja 08 ako nismo sigurni
da se moze sprovesti do kraja.
Ia reim
erziono Iecenje 08 koriste se posehne terapijske
tahIice i procedure.
koje ce se tahIice prim
enjivati zavisi od sim
ptom
a
hoIesti i da Ii se opredeIjujem
o za Iecenje kiseonikom
iIi
vazduhom
.
tab||ca 81
ko||ko se pr|mete s|mptom| dekompres|one bo|est| treba
preduzet| h|tne mere za transport bo|esn|ka do najb||ze rekompres|one
komore.
FriIikom transporta hoIesnika primenjivati sIedeca praviIa:
- Os|obod|t| ron|oca suv|sne opreme;
- Obezbed|t| najbrz| moguc| transport | mere jav|janja najb||zoj rekom-
pres|onoj komor| ||| drug|m |nst|tuc|jama (zdravstvenoj ustanov|, |ucka
kapetan|ja....};
- Davat| obo|e|om ron|ocu da d|se k|seon|k;
- Davat| sokove ||| negaz|rane nap|tke | utop||t| ron|oca ako mu je h|adno;
- Postav|t| ga u po|ozaj autotransfuz|je (noge pod|gnute, sa g|avom
nan|ze, |ezec| po|ozaj oko 30 stepen|}. Ovaj po|ozaj pr|menj|vat| samo
ako bo|esn|k |st| dobro podnos|;
- Ne pre|az|t| nadmorsku v|s|nu vecu od 300 metara;
- Mere rean|mac|je sprovod|t| uko||ko |ma potrebe;
- vod|t| ev|denc|ju sv|h podataka b|tn|h za |ecenje (op|sat| ronjenje | sve
naknadne promene sa vremensk|m pokazate|j|ma};
Iransport ronioca ohoIeIeog
od dekompresione hoIesti
Da b| se sprec|o nastanak dekompres|one bo|est| treba spro-
vod|t| postepen | kontro||san |zron. D|nam|ka |zrona, dub|ne | vremena
dekompres|on|h zastanaka utvrdena je dekompres|on|m tab||cama.
Frincipi prohIaktike dekompresione hoIesti mogu se izraziti
kroz sIedeca praviIa:
- Dobro p|an|rat| ronjenje;
- N|kada ne ron|t| bez osnovn|h |strumenata (sat | dub|nomer};
- Strogo se pr|drzavat| p|an|ranog rez|ma dekompres|je;
- Ne ron|t| bez potrebe van gran|ca kr|vu|je s|gurnost|;
- Ne |zronjavat| brze od 10 metara u m|nut|;
- Odrad|t| prevent|vn| dekompres|on| zastanak (npr. 3 metra 3 m|nute};
- Pre | nakon ronjenja |zbegavat| tezak fz|ck| rad | konzum|ranje a|koho|-
n|h | gaz|ran|h p|ca;
- lzbegavat| sukces|vna ronjenja (pogotovo ako je prvo b||o van gran|ca
kr|vu|je s|gurnost|};
- Svak| bo| u m|s|c|ma, vrtog|av|cu, trnjenje, svrab, umor tret|rat| kao
dekompres|onu bo|est.
FrohIaktika dekompresione
hoIesti
0F0I88k 0k0MF85I0hI
TABLICA
- rste tahIica i principi upotrehe
- 0potreha istrumenata za merenje {sat, duhinomer)
- 8rzina izranjanja
- Frakticna upotrehna tahIica za pojedinacna i
ponovIjena ronjenja
- 8oniIacki kompjuter {princip rada i ogranicenja)
rste tahIica i principi upotrehe
Da b| se sprec|o nastanak dekompres|one povrede sprovod|
se prof|akt|cka dekompres|ja koja se sastoj| u postepenom | kontro||sa-
nom |zronu. Teor|ju postepenog |zrona u c||ju sprecavanja nastanka de-
kompres|one bo|est| prv| je razrad|o br|tansk| fz|o|og Dzon Skot Ha|dan.
Nakon n|za eksper|menata na z|vot|njama | |jud|ma |zradene su 1908
god|ne prve prohIakticke dekompresione tahIice.
D|nam|ka |zrona, dub|na | vreme zadrzavanja na dekompre-
s|on|m zastanc|ma regu||su prof|akt|cke dekompres|onme tab||ce. De-
kompres|one tab||ce nasta|e su na osnovu |skustava | matemat|ck|h de-
kompres|on|h mode|a koj| se zasn|vaju na teoretskoj ko||c|n| azota u te|u
pre, za vreme | nakon ronjenja. Ov| mode||, |ako su u osnov| pr|hvat|j|v|
ne mogu sa s|gurnoscu da uzmu u obz|r raz||ke koje |maju pojed|nc|
u pog|edu oset|j|vost| na dekompres|onu bo|est. Zbog toga se pr|||kom
pr|mene prof|akt|ck|h dekompres|on|h tab||ca treba drzat| unutar ||| znat-
no u okv|ru gran|ca koje predvdaju dekompres|one tab||ce. Ovo poseb-
no vaz| ako postoje neke otezavajuce oko|nost| u ronjenju kao sto su:
h|adna voda, gojaznost, tezak fz|ck| rad, sukces|vn| uron | s|.
praks| se najcesce kor|ste dekompres|one tab||ce Amer|cke
ratne mornar|ce (S D|v|ng Manua|} | tab||ce Buh||mann-Hann koje
su najcesce u osnov| softwarea ron||ack|h kompjutera. Tab||ce S
Navy danas se najv|se kor|ste jer su veoma komp|etne | proverene u
dugogod|snjoj praks|. Za tab||ce Amer|cke ratne mornar|ce smatra|o se
da su veoma ||bera|ne u ronjenju | da n|su pogodne za sportske ron|oce.
lste su test|rane na m|adom | zdravom popu|ac|jom muskog po|a sto ne
odgovara struktur| rekreac|on|h ron||aca. prvo |z naveden|h raz|oga u
sportskom ronjenju se sve v|se kor|ste tab||ce pr||agodene rekreat|vc|ma
koje predv|daju stroz|je deko rez|me (PADl standardne tab||ce; NAl
tab||ce; NO-Bubb|e tab||ce; Francuske MN 90 tab||ce}.
svakom s|ucaju zabranjeno je u toku ronjenja komb|no-
vat| dekompres|one tab||ce, zaron koj| je zapoceo sa jednom vrstom
prof|akt|cke dekompres|one tab||ce mora se zavrs|t| po rez|mu koj|
predv|da ta tab||ca.
Bez obz|ra sto se danas skoro u svakom ronjenjenju kor|st|
ron||ack| kompjuter upotrebom tab||ca post|ze se vec| stepen s|gurnost|.
P|an|ranjem ronjenja preko tab||ca st|cemo predstavu o tome sta komp-
juter za|sta rad| pod vodom | or|jentac|ono ko||ko se moze dugo ostat|
pod vodom. S druge strane kompjuter je e|ektronsk| uredaj koj| uvek
moze zakazat| tako da su tab||ce koje se nose sa sobom u toku ronjenja
ve||ka podrska ron|ocu.
c||ju ubrzavanja |zrona | sprovodenja procesa dekompres|je
u kontro||san|m us|ov|ma moguce je deo dekompres|je |zvrs|t| u vod|,
a drug| deo se vrs| na suvom u rekompres|on|m komorama. Ovakva
prof|akt|cka dekompres|ja se vrs| na ve||k|m podvodn|m grad|||st|ma
gde n|je rac|ona|no angazovanje osob|ja | opreme za k|as|cnu dekom-
pres|ju u vod|. lsto tako |os| meteomar|tarn| us|ov| mogu onemoguc|t|
dekompres|ju u vod|. Komb|novana dekompres|ja se vrs| prema poseb-
n|m prof|akt|ck|m dekompres|on|m tab||cama koje predv|daju upotrebu
vazduha ||| k|seon|ka.
Za |ecenje dekompres|one bo|est| | barotraumske gasne em-
bo||je kor|st| se metoda terap|jske rekompres|je. Obo|e|| se stav|ja ponovo
pod pr|t|sak (rekompres|ja}, zadrzava odredeno vreme na maks|ma|nom
pr|t|sku | nakon toga se vrs| postepeno smanj|vanje pr|t|ska (dekom-
pres|ja}. Rez|m| rekompres|je | dekompres|je pr|||kom |ecenja regu||san|
su terapijskim rekompresionim tahIicama. praks| se najcesce kor|st|
standardn| terap|jsk| rekompres|on| rez|m ratne mornar|ce SAD. Koje ce
se tab||ce pr|menj|vat| zav|s| od s|mptoma bo|est| | da || se oprede|jujemo
za |ecenje k|seon|kom ||| vazduhom.
spec|fcn|m s|tuac|jama |ecenje od dekompres|one bo|est|
moze se vrs|t| re|merz|jom (povratkom u more} obo|e|og ron|oca. To je
opravdan metod uko||ko u b||z|n| nema rekompres|one komore | ako
postoje us|ov| za takav v|d |ecenja. D|nam|ku |ecenja regu||su terap|jske
dekompres|one tab||ce za re|merz|ju sa k|seon|kom ||| vazduhom.
8onioci moraju hiti svesni rizika da hez ohzira koje
roniIacke tahIice koriste uvek postoji rizik od dohijanja
dekompresione hoIesti svaki put kada zapocnu izron.
0potreha istrumenata za merenje { duhinomer, sat)
Maks|ma|no post|gnuta dub|na | vreme provedeno pod vodom
su b|tn| e|ement| za prav||an | s|guran |zron. Ron||ack| dub|nomer | sat su
vazn| s|gurnosn| uredaj|, jer se prema nj|ma odab|ra rez|m prof|akt|cke
dekompres|je.
Bez dub|nomera | sata, odnosno nj|hov|h nov|j|h mod|fkac|ja u
v|du ron||ack|h reg|stratora | kompjutera nemoguce je zam|s||t| bezbedno
ronjenje.
0uhinomer je |nstrument pr||agoden za nosenje na ruc| koj| ne-
prek|dno pokazuje trenutnu (nek| mode|| pr|kazuju | maks|ma|no post|-
gnutu} dub|nu (s||ka 01 | 02}.
Frema principu rada duhinomeri mogu hiti:
kapiIarni: Kod ovog t|pa dub|nomera merenje dub|ne se zas-
n|va na pr|nc|p|ma Boj|-Mar|otovog Zakona. H|drostatsk| pr|t|sak sab|ja
vazduh u kap||arnoj cev| koja je zatvorena sa jedne strane. Kako se pr|t|-
sak povecava voda u|az| u cev a dub|na se oc|tava prema oznakama do
koj|h je us|a voda. Rec je o veoma efkasnom | prec|znom dub|nomeru na
ma||m dub|nama. Kor|stan je za ronjenje u p||tk|m vodama | za prec|znu
kontro|u dub|ne na dekompres|on|m zastanc|ma. S obz|rom da nema
pokretn|h de|ova otporan je na udare | ne zahteva posebno odrzavanje.
Medut|m zbog neprec|znost| ska|e na dub|nama preko 10 metara n|je
nasao vecu pr|menu u praks| | kor|st| se kao rezervn| |strument (s||ka 51}.
0uhinomeri koji rade na principu 8urdonove cevi: Najvec| broj
dub|nomera se pro|zvod| na nekom od pr|nc|pa rada Burdonove cev|.
Rec je o kr|voj sup|joj cev| (koja moze b|t| napunjena | u|jem} koja nas-
toj| da se |sprav| kada u njoj de|uje pr|t|sak vec| od oko|nog. vrh cev| je
povezan preko mehan|zma sa kaza|jkom koja oc|tava zadatu vrednost.
Oset|j|v| su na udare | boravak na vec|m nadmorsk|m v|s|nama kada ka-
za|jka moze da oc|ta vrednost| |spod nu|tog po|ozaja.
Memhranski duhinomeri rade na pr|nc|pu sav|janja membrane
us|ed h|drostatskog pr|t|ska. Mehan|zam za oc|tavanje povezan je sa
membranom a vrednost se pr|kazuje na ana|ognoj ska||.
0igitaIni {eIektronski) duhinomeri rade na pr|nc|pu pretvaranja
pr|t|ska vodenog stuba u odgovarajuc| e|ektr|cn| s|gna|. veoma su pre-
c|zn| | jeft|n|. lz upotrebe su pot|snu|| mehan|cke dub|nomere | ob|cno su
|ntegr|san| u ron||ack|m kompjuter|ma ||| reg|strator|ma.
8oniIacki sat je obavezna oprema u autonomnom ronjenju jer
je nemoguce procen|t| vreme provedeno pod vodom. Ron||ack| ana|ogn|
satov| su u osnov| standardn| satn| mehan|zm| stav|jen| u vodonepropus-
no kuc|ste sa pokretn|m prstenom (beze|}. Da b| se o|aksa|o oc|tavanje
protek|og vremena pre pocetka zarona se oznaka ,O' na pokretnom
prstenu pok|op|t| sa kaza|jkom koja pokazuje m|nute. D|g|ta|n| satov|
|maju stoper|cu koja se uk|jucuje pr|||kom pocetka zarona. Bo|j| ron||ack|
satov| treba da |maju kuc|ste otporno na udarce | grebanje | atest m|n|-
ma|no na 150 metara (s||ka 52}.
5vi mehanicki duhinomeri imaju
odredenu toIeranciju u tacnosti
ocitavanja duhine. Mehanicki duhinomeri
sa vecom maksimaInom duhinom su
hF80IIhIJI.
s||ka 51
s||ka 52
8rzina izronjavnja
lzronjavanje se uvek vrs| u vert|ka|nom po|ozaju sa pog|edom
uperen|m ka povrs|n| | rukama |zd|gnut|m |znad g|ave zbog zast|te (s||ka
I1}. D|sanje je norma|no | n|kako se ne sme zadrzavat| vazduh pr|||kom
|zrona. Prof|akt|cke tab||ce Amer|cke ratne mornar|ce ogran|cavaju br-
z|nu |zrona na 18 m/sek, a|| danas sve v|se tab||ca ogran|cava brz|nu
|zrona na 10 m/sek ||| cak jos spor|je. Brz|nu |zrona kontro||sat| satom |
dub|nomerom.
Savremen| ron||ack| kompjuter| zvucn|m s|gna|om upozo-
ravaju ako se prekorac| dozvo|jena brz|na |zrona. Kao dobra or|jentac|ja
brz|ne |zrona je pracenje najs|tn|j|h |zdahnut|h mehur|ca ka povrs|n|.
s|ucaju da je potrebno vrs|t| standardne dekompres|one zastanke |zron
se zaustav|ja | postuju se vremena predv|dena u prof|akt|ck|m dekom-
pres|on|m tab||cama.
8rzinu izrona uskIaditi sa ostaIim

roniocim
a u grupi.
hikako se ne sm
e zadrzavati
vazduh priIikom
izrona.
s||ka I1
s||ka 01 s||ka 02
5Iuzi za
odredivanje
duhine iz camca
iIi merenje
rastojanja.
Frakticna upotrehna tahIica za pojedinacna i ponovIjena
ronjenja
0ekompresione tahIice ohavezno sadrze sIedece koIone:
1. 0uhina ronjenja u metrima - oznacava maks|ma|no post|gnutu dub|nu
bez obz|ra ko||ko smo se zadrza|| na pomenutoj dub|n|;
2. 8oravak na dnu u minutima - oznacava vreme od pocetka zarona,
post|zanja maks|ma|ne dub|ne do pocetka akt|vnog |zrona;
3. 0ekompresioni zastanci - stepenasta dekompres|ja koja se vrs| na po
tr| metra od povrs|ne sa vremen|ma zastanka |zrazeno u m|nut|ma;
4. Dekompres|one tab||ce mogu da |maju ko|one koje oznacavaju |
vreme potrebno na do|azak do prvog zastanka, ukupno vreme |zrona,
oznake grupe ponav|janja za sukces|vna ronjenja, vreme zabrane |etenja
av|onom | s|.
Frincipi upotrehe prohIaktickih dekompresionih tahIica:
- Ako u tab||cama nema tacne dub|ne na kojoj je ronjeno onda se kao
osnova za dekompres|ju uz|ma najb||za veca dub|na;
- Ako u tab||cama nema tacnog vremena provedenog na dnu onda se
kao osnova uz|ma najb||ze duze vreme;
- Brz|na |zrona do prvog zastanka | |zmedu zastanaka treba da bude u
sk|adu sa dozvo|jenom brz|nom u tab||cama, a preporucuje se do 10
metara u m|nut|;
- Ako u ko|on| ,dekompres|on| zastanc|' n|je navedeno vreme zadrzavanja
to znac| da je rec o ronjenjenju u ,gran|cama kr|vu|je s|gurnost|';
- Pr|||kom ronjenja u otezan|m us|ov|ma dekompres|ja se obav|ja prema
prvom s|edecem stroz|jem rez|mu ( prema vecoj dub|n|}.
Prof|akt|cke dekompres|one tab||ce se nose pr|||kom zarona
(ako su p|ast|fc|rane} ||| se rez|m p|an|rane dekompres|je zap|suje pr|-
||kom p|an|ranja ronjenja. (najcesce na gornjoj povrs|n| sake; s||ka 51}.
s||ka 51
idi temu "8eziduaIni azot i sukcesivna ronjenja" i "8onjenje na vecim
nadmorskim visinama"
komhinovana dekompresija se vrsi prema posehnim
prohIaktickim dekompresionim tahIicama koje predvidaju
upotrehu vazduha iIi kiseonika.
8oniIacke prohIakticke dekompresione tahIice najcesce su
predvidene za izron na povrsini mora. FriIikom konsuItovanja
istih treha voditi racuna da Ii ronimo na vecoj nadmorskoj
visini i shodno tome odrediti rezim dekompresije.
8oniIacki kompjuter {princip rada i ogranicenja)
Ron||ack| kompjuter objed|njava funkc|je v|se |strumenata. lst|
zamenjuje ron||ack| sat, dub|nomer | zamenjuje dekompres|one tab||ce.
zav|snost| od mode|a u mogucnost| je da nam pruz| | osta|e podatke
neophodne za bezbednost ronjenja: s|gna||z|ra | mer| brz|nu zarona/|z-
rona, mer| temperaturu vode | vazduha, mer| potrosnju vazduha | pamt|
odreden| broj zadnj|h urona, mogucnost upotrebe NlTRO mesav|ne,
pr||agodava se zaron|ma na vec|m nadmorsk|m v|snama...
Osnovna u|oga ron||ackom kompjutera je da prec|zno racuna
zas|cenost organ|zma gasov|ma na osnovu stvarno provedenog vre-
mena na svakoj post|gnutoj dub|n| tokom ronjenja. Na ovaj nac|n je e||-
m|n|sana potreba da se za proracun dekompres|je uz|ma maks|ma|no
post|gnuta dub|na, a da se dekompres|ja racuna kao da je na njoj pro-
vedeno ce|okupno vreme. Zbog toga sto se pr|||kom smanj|vanja dub|ne
vrs| desaturac|ja organ|zma koju kompjuter| uz|maju u obz|r omoguceno
je duze zadrzavanje pod vodom u gran|cama kr|vu|je s|gurnost|. To je
ve||ka prednost u odnosu na standardnu recun|cu.
vec|na ron||ack|h kompjutera se automatsk| podesava za ron-
jenje na vec|m nadmorsk|m v|s|nama.
zav|snost| od mode|a mogu pr|kaz|vat| preosta|u ko||c|nu
vazduha u boc| | preosta|o vreme ronjenja proracunato sa trenutnom
potrosnjom | potrebnom dekompres|jom.
Po |z|asku na povrs|nu pokazuju se b|tn| podac| zavrsenog
urona. vec|na mode|a upozorava na vreme zabrane |etenja pos|e ron-
jenja.
Prof| ostvaren|h ronjenja uz odgovarajuc| adapter moze se pr|-
kazat| | ana||z|rat| preko persona|nog racuna.
lstrument ce b|agovremeno s|gna||z|rat| |strosenost bater|je.
Bater|ja se menja u ov|ascenom serv|su ||| u sopstvenoj rez|j|. Najcesca
trajna ostecenja su nasta|a us|ed neprav||nog menjanja bater|je - zato
oprez da voda ne ostet| oset|j|vu e|ektron|ku.
0eIovi roniIackog kompjutera:
- |zvor napajanja (bater|ja}
- senzora pr|t|ska | temperature
- dg|ta|n| ekran
- m|kroprocesor
- kuc|ste
- remen za nosenje ||| se smestaju u ron||acku konzo|u
0havezno procitati uputstvo proizvodaca.
Ron||ack| kompjuter| su danas pouzdan| | s|gurn|. Ob|cno
prob|em| nastaju us|ed nebr|ge ||| fz|ckog ostecenja. Ne smeju se |z|a-
gat| otvorenom suncu | v|sokoj temepratur| jer to ostecuje d|sp|ej | e|ek-
tron|ku. vod|t| racuna o zast|t| od pada ||| udarca u tvrd| predmet. Nakon
upotrebe treba |h oprat| u s|atkoj vod| | ostav|t| da se osuse.
Ron||ack| kompjuter| se ne smeju gas|t| |zmedu dva ronjenja
(npr. vadenje bater|je} jer ce se |zgub|t| podac| o prethodnom zaronu |
rez|dua|nom azotu. Ako kompjuter prestane rad|t| treba |zbegavat| zar-
one najmanje 12 sat|. Ron||ack| kompjuter| se sam| |sk|jucuju | sam| akt|-
v|raju pr|||kom u|aska u vodu.
Rad| dob|janja prec|zn|h | tacn|h podataka uvek treba p|an|rat|
drug| zaron na manjoj dub|n|. Pr|||kom zarona |zbegavat| promene du-
b|ne, vec uron zapocet| sa brz|m dost|zanjem maks|ma|ne dub|ne | sa
postepen|m smanj|vanjem dub|ne.
Najbo|je je uvek ostat| u gran|cama kr|vu|je s|gurnost|. Ron|-
t| tako da uvek ostane najmanje par m|nuta do u|aska u deko rez|me.
Zat|m treba postepeno smanj|vat| dub|nu kako b| se vreme ,no deco'
rez|ma poveca|o ||| osta|o |sto.
Ron||ack| kompjuter| mogu b|t| ne|spravn| kao | b||o koj| deo
ron||acke opreme. Treba uvek razm|s|jat| | ne pr|hvatat| sta kompjuter
kaze ako se to znatno raz||kuje od kompjutera svoga para ||| je to u su-
protnost| sa ran|j|m ron||ack|m |skustv|ma.
Nekada su ron||ack| kompjuter| b||| veoma skup deo ron||acke
opreme. Zahva|jujuc| brzom razvoju tehno|og|je ron||ack| kompjuter| su
posta|| veoma dostupn| | pouzdan|.
8onioci zhog pojacanog faktora sigurnosti cesto
koriste dva kom
pjutera razIicitih proizvodaca. 0 tom

sIucaju treha sIediti najkonzervativniji kom
pjuter.
8oniIacki kom
pjuter koristi jedan roniIac u jednom

danu. he sm
e se m
enjati istrum
ent izm
edu ronjenja.
Fodaci koje ocitava kom
pjuter su tacni sam
o za onog
ronioca koji ga nosi.
0
e
k
o
m
p
r
e
s
i
o
m
e
t
a
r
{
p
r
e
t
e
c
a

k
o
m
p
j
u
t
e
r
a
)
80hJhJ hk 0IM hk0M085kIM
VISINAMA
- 8azIozi povecanog rizika pojave dekompresione hoIesti
- korekcije pri ocitavanju mernih istrumenata {duhinomeri)
- Froracuni za korekciju dekompresionih zastanaka
- 8onjenje i putovanje avionom
vec|na ron||ack|h prof|akt|ck|h dekompres|on|h tab||ca je
predv|dena za |zrone na atmosfersk| pr|t|sak koj| v|ada na povrs|n| mora.
Navedene tab||ce ne uz|maju u obz|r vazdusn| prt|sak koj| je na vec|m
nadmorsk|m v|s|nama n|z| nego na n|vou mora.
ko||ko se ovaj faktor ne uzme u obz|r moze se des|t| da ron|-
oc| koj| rone u p|an|nsk|m jezer|ma obo|e od dekompres|one bo|est| bez
obz|ra sto su korektno pr|men||| standardne prof|akt|cke dekompres|one
tab||ce.
Pr|||kom ronjenja u p|an|nsk|m jezer|ma mora se vod|t| racuna
da zbog sn|zavanja atmosferskog pr|t|ska na v|s|nama, menja se odnos
|zmedu parc|ja|nog pr|t|ska azota u te|u ron|oca, u momentu |zronjavanja
| azota u atmosfer|, u odnosu na us|ove koje postoje na n|vou mora za
koje su predv|dene standardne dekompres|one tab||ce.
Na n|vou mora standardne prof|akt|cke tab||ce krecu od
proracuna da se u ron|ocu na|az| 1 ||tra rastvorenog azota | da se nakon
|zrona u organ|zmu moze nac| najv|se jos jedna ||tra rastvorenog azota
(ukupno dve ||tre}. Ovo je us|ov da se ne pojav| dekompres|ona bo|est.
Na vec|m nadmorsk|m v|s|nama rastvorenost azota u orga-
n|zmu je proporc|ona|na sa pr|t|skom na datoj v|s|n|.
Npr. na v|s|n| od 2500 metara ko||c|na rastvorenog azota je
oko 2/3 ||tre jer je | atmosfersk| pr|t|sak smanjen na 750 m|||bara. Nakon
|zrona |z p|an|nskog jezera na ovoj v|s|n| u organ|zmu moze ostat| najv|se
jos dodatn|h 0,75 ||tara azota (ukupno u organ|zmu sme b|t| maks|ma|no
1,5 ||tra azota}. Ako b| se pr|menj|va|e standardne prof|akt|cke dekom-
pres|one tab||ce koje daju mogucnost zadrzavanja jos jedne ||tre azota,
ron||ac b| |zron|o sa 1,75 ||tara azota sto b| na toj nadmorskoj v|s|n| |zaz-
va|o dekompres|onu bo|est.
8azIozi povecanog rizika pojave dekom-
presione hoIesti
Zbog |znetog pr|||kom ronjenja na p|an|nsk|m jezer|ma trebaju
se pr|menj|vat| prof|akt|cke dekompres|one tab||ce predv|dene za vece
nadmorske v|s|ne (IahIica 1}.
korekcija mernih istrumenata i
proracuni za korekciju dekompresionih
zastanaka
IahIica 1
ko||ko ne raspo|azemo sa takv|m tab||cama predv|den|m za
ronjenje na ve||koj nadmorskoj v|s|n| moze se vrs|t| proracun standardn|h
tab||ca na s|edec| nac|n:
a) Kor|govanje stvarne dub|ne ronjenja u p|an|nskom jezeru na ekv|va-
|entu dub|nu u moru (prema kojoj se vrs| odab|r dekompres|onog rez|ma}
prema s|edecoj formu||:
h) Kor|govanje dub|ne zastanka na kojem se vrs| dekompres|ja prema
s|edecoj formu||:
P.1 (barometarsk| pr|t|sak na n|vou mora}
P.2 (barometarsk| pr|t|sak na n|vou jezera}
Ekv|va|entna dub|na = x D
P.2 (barometarsk| pr|t|sak na n|vou jezera}
P.1 (barometarsk| pr|t|sak na n|vou mora}
Ekv|va|entna dub|na = x D.1
P.1 1013
P.2 656
Ekv|va|entna dub|na = x D = x 30 = 1,54 x 30 = 46 m
D = dub|na zarona u jezeru
dekompres|onog
zastanka
D.1 = dub|na standardn|h zastranaka u moru
Frimer:
ron traje 20 m|nuta na dub|n| od 30 metara u jezeru koje se na|az| na
nadmorskoj v|s|n| od 3500 metara. Kakav je dekompres|on| rez|m?
Pr|menom formu|e pod a) racuna se ekv|va|entna dub|na
Znac| ekv|va|entna dub|na je 46 metara | b|ra se dekompre-
s|on| rez|m kao da je ronjeno na moru 20 m|nuta na dub|n| od 48 metara.
IahIica 1
Nakon utvrd|vanja ekv|va|entne dub|ne treba kor|govat| | du-
b|nu dekompres|onog zastanka. Konsu|tovanjem prof|akt|cke dekom-
pres|one tab||ce Amer|cke ratne mornar|ce predv|den| su zastanc| na 6
metara u trajanju od 3 m|nute | zastanak na 3 metra u trajanju od 11
m|nuta.
Prema tome nakon zarona od 20 m|nuta na dub|n| od 30
metara u jezeru koje se na|az| na nadmorskoj v|s|n| od 3500 metara
prof|akt|cku dekompres|ju treba odrad|t| kao da je ronjeno na 46 metara
u moru, s t|m da se na 4 metra zadrzavamo 3 m|nuta | na 2 metra se
zadrzavamo 11 m|nuta.
Ekvivalentna
dubina zastanka
na 6 metara
P.2
P.1
x D.1 = =
1013
656
x 6 = 0,65 x 6 = 3,96 (4 metra)
Ekvivalentna
dubina zastanka
na 3 metara
P.2
P.1
x D.2 = =
1013
656
x 3 = 0,65 x 3 = 1,98 (2 metra)
0koIiko u taheIi nem
a nadm
orske visine na kojoj
se naIazi jezero uzim
aju se podaci iz sIedce
strozije koIone - veca nadm
orska visina.
IahIica konverzionih faktora za ekvivaIentnu duhinu u moru i konverzionih faktora
za nove dekompresione zastanke na razIicitim visinama.
Iaovinsko jezero 900 m nadmorske visine
8onjenje i putovanje avionom
ko||ko se pos|e obav|jenog ronjenja |et| av|onom ron||ac moze
obo|et| od dekompres|one bo|est|. Ovo se desava zbog toga sto se ro-
n||ac |z|aze s||cn|m us|ov|ma kao | nakon ronjenja na ve||k|m nadmorsk|m
v|s|nama.
Kab|na savremen|h putn|ck|h av|ona na|az| se pod pr|t|skom
od 0,74 bara sto odgovara pr|t|sku koj| v|ada na v|s|n| od oko 2500
metara.
Posebno pret| opasnost od pogrosanja zdravstvenog stanja
ron|oc|ma koj| su obo|e|| od dekompres|one bo|est|. s|ucaju potrebe
transporta he||kompterom ||| av|onom kab|na mora b|t| potpuno presu-
r|z|rana (na pr|t|sku od 1 atmosfere} ||| da se ne pre|az| nadmorska v|s|na
od 300 metara.
Nakon ronjenja se moze |etet| av|onom (sa kab|nama pod
pr|t|skom v|s|m od 0,74 bara} samo ako na kraju ,povrs|nskog |nterva|a"
rez|dua|n| faktor bude A,B,C ||| D.
Frimer:
Ron||ac je borav|o na dub|n| od 30 metara 30 m|nuta. Kada
moze da po|et| u putn|ckom av|onu (kab|na pod pr|t|skom 0,74 bara} bez
opasnost| da obo|| od dekompres|one bo|est|?
Prvo se konsu|tuje prof|akt|cke dekompres|one tab||ce
(Amer|cke ratne mornar|ce} gde se v|d| da je ron||ac u momentu |zro-
njavanja svrstan u grupu sa rez|dua|n|m faktorom ,l". Pre|askom u tabe|u
B ustanov|java se da je kord|nata faktora ,l" | ,D" (najran|j| rez|dua|n| fak-
tor koj| dozvo|java |etenje nakon ronjenja} 2:45-3:43. To znac| da ron||ac
moze po|etet| putn|ck|m av|onom tek nakon |steka 2 sata | 45 m|nuta.
Fre poIetanja roniIac se treha konsuItovati sa
piIotom o aktueInom pritisku koji vIada u kahini i
da ga ohavesti da Ieti nakon ronjenja.
FLkhI8khJ I 086khIIk0IJk
RONJENJA
FIaniranje ronjenja kao osnovni eIement hezhednosti
- Izhor vremena i mesta
- Fripreme i provera opreme
- 8onjenje u paru
- 8onjenje u grupi
- komunikacija pod vodom i na vodi
- Frocedure u sIucaju nestanka vazduha
- Frocedure u sIucaju guhitka pare iIi grupe
- Frocedure u sIucaju nesrece
- Frocedure pripreme camca za ronjenje
- Frocedure za ronjenje sa hroda
- Frocedure ronjenja u otezanim usIovima {vidIjivost i struja)
- Fostupci nakon ronjenja
- 8oniIacka dokumentacija {karnet, dnevnik)
P|an|ranje ronjenja je |nte|ektua|no zahtevan proces koj| traz|
svesno odred|vanje smerova de|ovanja | donosenje od|uka zasnovan|h
na znanju | |spravn|m procenama.
To je proces koj|m se odreduju c||jev| ron||acke akc|je | predv|da
konkretno de|ovanje u sv|m fazama de|ovanja (pr|prema ronjenja, ronje-
nje | raspremanje opreme}. ko||ko se ze|| s|gurno ron|t| vazno je p|an|rat|
ce|okupnu ron||acku akc|ju. Znac|, s|gurnost je najvazn|ja tacka na koju
treba m|s||t| pr|||kom organ|zac|je ronjenja.
P|an|ranje | proveravanje sv|h faktora su veoma b|tna od||ka
svakog ronjenja kako b| se smanj||a mogucnost da se nesto nep|ansk|
dogod|.
Moramo |mat| jasno odreden c||j ronjenja. Svak| c|an grupe
treba da razume c||j p|an|ranog ronjenja: |straz|vanje o|up|ne, |oc|ranje
grebena, fotografsanje, podvodna or|jentac|ja | s|. Svaka da|ja akt|vnost
zav|s| od postav|jenog c||ja ronjenja. Ako ron||acka grupa n|je kva||fko-
vana ||| za|nteresovana za taj c||j, treba da se naprav| nov| t|m ||| promen|
c||j ronjenja. Ronjenje sa raz||c|t|m mot|v|ma najcesce prouzrokuje gub|-
tak ron|oca.
zav|snost| od predv|dene dub|ne | vremena zadrzavanja na
dnu treba |zvrs|t| proracun autonom|je ronjenja | eventua|ne dekompre-
s|one rez|me.
Pre po|aska treba razmotr|t| sve moguce faktore r|z|ka (tem-
peratura vode, meteoro|oske pr|||ke, struje, v|d|j|vost, p|ovn| putev|....} |
|nform|sat| se o dostupnost| med|c|nske pomoc|.
Ron||ac treba da bude svestan svoj|h ps|ho-fz|ck|h mogucnost|
| u sk|adu sa nj|ma od|az| na ronjenje.
FIaniranje ronjenja kao osnov-
ni eIement hezhednosti
hikada nemojte pretpostaviti da se pIaniranje pojedinih
faza u ronjenju pretpostavIja ako se prethodno nije
postigao dogovor iIi izdaIa jasna uputstva.
Izhor vremena i mesta
vreme | mesto ronjenja us|ov|jen| su zadat|m c||jem ronjenja.
nek|m s|tuac|jama mesto ronjenja je unapred odredeno (npr. ron||ack| ra-
dov|, ronjenje na o|up|n| | s|.}. Medut|m ako je mesto ronjenja stvar |zbora
onda se |sto odreduje u sk|adu sa meteomar|tarn|m us|ov|ma, |og|st|kom
sa kojom raspo|azemo, uda|jenost| od baze, potrebnom dub|nom | s|.
Pr|||kom p|an|ranja ronjenja treba uvek |mat| predv|deno | a|ternat|vno
mesto za ronjenje.
Pr|||kom p|an|ranja ronjenja treba krenut| od svoje ron||acke
torbe. Oprema se pr||agodava ||cn|m karakter|st|kama (ve||c|na} | potre-
bama (vrsta podvodn|h akt|vnost|}. Treba pr|prem|t| | prover|t| svu opremu
kako b| se uver||| da |spravno rad|. Pr|||kom provere opreme zatraz|te
od svog para da ucestvuje u kontro|| opreme (s||ka F1}. |og|can nasta-
vak p|an|ranja je | pr|pema zajedn|cke opreme neophodne za ronjenje
(camac, motor, kompresor....}
Ron|oc| moraju da vode racuna upotreb|, raspremanju, trans-
portu, sk|ad|stenju | odrzavanju ron||acke opreme.
Fripreme i provera opreme
s||ka F1
8onjenje u grupi
Ron||acka grupa je p|ansk| | s|stemat|zovan ob||k udruz|vanja
u c||ju obav|janja ron||ack|h akt|vnost|. Grupa se form|ra na osnovu
ron||ack|h kategor|ja, afn|teta, sk|onost| | obucenost| ron||aca.
Svako organ|zovano ronjenje zahteva postojanje ron||acke
grupe.
Grupa podrazumeva dva ||| v|se ron||aca (u spec|fcn|m ronje-
nj|ma ron||acku grupu moze c|n|t| | jedan ron||ac }. Nace|no grupa nema
v|se od dva para ron||aca.
Na ce|u svakog ronjenja na|az| se voda ronjenja. voda ronjenja
u zav|snost| od ron||acke kategor|je, afn|teta, obucenost|, c||ja ronjenja |
h|drometeoro|osk|h us|ova form|ra odgovarajucu ron||acku grupu. voda
ronjenja je osoba koja |ma v|su ron||acku kategor|ju, najmanje P.3. |||
|nstruktorusku kategor|ju.
voda ron||acke grupe moze b|t| ron||ac sa namjanje kategor|-
jom P.2.
voda grupe je duzan da pre ronjenja prover| |spravnost opreme
grupe, a u toku ronjenja vod| racuna o svom partneru | pruza mu pomoc
u s|ucaju potrebe.
voda ron||acke grupe obe|ezava mesto ronjenja | |zdaje za-
datke vod|te|ju camca (camdz|j|}.
Ov|asten je da odustane ||| prek|ne ronjenje uko||ko procen| da
su bezbedonosn| us|ov| narusen|.
toku ronjenja sv| c|anov| grupe treba da su u v|dokrugu vode
ron||acke grupe.
hikada ne roniti sam
, nego uvek u grupi iIi
m
inim
aIno u paru.
Najbo|j| po|ozaj za ronjenje u paru je jedan pored drugog, na
|stom n|vou ||| ma|o p||ce od vode ron||acke grupe. toku ronjenja treba
per|od|cno proveravat| po|ozaj drug|h ron||aca.
Ron|oc| u paru su upucen| jedn| na druge | u s|ucaju potrebe
obavezn| su pruz|t| medusobnu pomoc. B||o kakva poteskoca u ronjenju
prvo se pr|jav|juje ron|ocu paru. Na taj nac|n drug| ron||ac ce b|t| upoznat
sa prob|emom | moc| ce da pomogne. Ako postoj| potreba za |zronom,
nakon upoznavanja vode ron||acke grupe sa prob|emom par |zranja za-
jedno.
Ron|oc| u paru na|aze se na opt|ckoj uda|jenost| jedan od dru-
gog, odnosno na uda|jenost| neophodnoj da mogu jedan drugom pruz|t|
pomoc (s||ka F1}. s|ucaju potrebe mogu se vezat| | bratsk|m konopom.
8onjenje u paru
Ia hezhedno ronjenje u paru i grupi
najvazniji je dogovor kada se utvrduju svi
detaIji hitni za ronjenje.
sIika F1
komunikacija pod vodom i na vodi
S obz|rom na ogran|cene mogucnost| komun|c|ranja pod vo-
dom standard|zovan| su znakov| za sporazumevanje. Sv| znakov| pred-
stav|jaju p|tanja, odgovore ||| poruke koje se pruzaju ron|oc|ma u grup|.
ronjenju se najcesce kor|ste znac| koj| se daju rukama, |am-
pom ||| kao r|tm|ck| s|gna||.
1. '0k" (kor|st| se ako je sve u redu | kao potvrda ra-
zumevanja nekog drugog znaka}
2. 'Ik80hI' (obavestenje da se krene u zaron ||| da se
poveca dub|na}
3. 'F0kkIIkhJ' (pokazuju se objekt| ||| osobe pod
vodom}
4. 'NETO NIJE U REDU' (obavestavaju se ron|oc| da
nesto n|je u redu ||| se ron||ac ne oseca najbo|je, s|tuac|ja
ne zahteva |ntervenc|ju; |spruzena saka | ras|ren| prst|
koj| se rot|raju oko svoje uzduzne ose}
5. '5k0FLJkhJ' (zahtev da se ron|oc| okupe | obrate
paznju na vodu grupe}
1
2
3
4 5
Za komun|kac|ju na povrs|n| p|sta|jka je voema
b|tna jer se sa ma|o u|ozene energ|je moze skrenut| paznja,
pozvat| pomoc | ukazat| na prob|em.
R|tm|ck| s|gna|| se daju , st|skanjem dod|r|va-
njem kuckanjem o bocu, b|jeskanjem |ampe ||| najcesce
pv|acenjem konopca koj|m je ron||ac vezan. Nj|hovo
znacenje u sportskom ronjenju je ob|cno:
1 put - stop
2 puta - kren|
3 puta - |zron|
4 puta - dod| ovamo
5vi znaci koji se upotrehe m
oraju od
druge strane hiti ponovIjeni sto znaci da
su prihvaceni i potvrdeni.
6
7
10
8
9
6. 'k0JI F8kk0" (p|tanje koje se postav|ja rot|ranjem
sake sa |spruzen|m pa|cem}
7. 'SMER' (odgovor na predhodno p|tanje}
8. 'II 00I, Jk F8kIIM' (na ovaj nac|n se menja vodstvo
para, ||| grupe, koje je dogovoreno pre zarona}
9. 'OSTANI NA TOJ DUBINI' (daje se |spruzenom sakom
okrenutom na do|e koja se pomera |evo-desno}
10. 'F0I88hk MI J F0M00' (daje se na povrs|n|}
FistaIjka na
kompenzatoru
pIovnosti {vazna
za komunikaciju
na povrsini)
11. 'USPORI" (obavestavaju se ron|oc| da uspore tempo
kretanja, obav|janje neke radnje ||| r|tam d|sanja}
12. 'hI5kM IIJ0hk0I0 F8III5kk' (ron||ac |ma prob|ema
sa |zjednacavanjem pr|t|ska u us|ma}
13. 'IkJ0h0 80hIII' (upozorenje ron|oc|ma koj| su
se uda|j||| od grupe, ||| ron||ackom paru da treba ostat|
zajedno}
14. 'Ik8LI0k Ik FI5khJ' (p|smen| nac|n komun|kac|je}
12
13
11
15-16. 8oniIac i sportski roniIac u vodi
{medunarodni signaIni kodeks)
14
15
16
14
19 17
18 20
22
21
17. 'F000I M0J0 8I80" (pr|menjuje se kada ron||ac
ne moze da dohvat| ruc|cu rezerve na boc| | potrebna
mu je pomoc}
18. 'STOP' (potreba da se zaustav| grupa ||| da se
prek|ne sa akt|vnost|ma}
19. 'F00kk0 5kM 8I80' (obavestavaju se osta||
ron|oc| da je ron||ac povukao rezervu}
20. 'II80hI" (obavestenje o potreb| |zrona ||| smanj|vanja
dub|ne}
21. 'VRTOGLAVICA' (obavestavaju se osta|| ron|oc| o vr-
tog|av|c| us|ed otezanog |zjednacavanja pr|t|ska, azotne
narkoze ||| drugog raz|oga}
22. '0k' (daje se kada je ron||ac na povrs|n|}
Ron||acka bova oznacava mesto nad koj|m se ron|
Komun|kac|ja bater|jskom |ampom nocu
0vek nositi sa sohom
pistaIjku - 5 i vise
kratkih zvizduka je m
edunarodni signaI za
potrehnu hitnu pom
oc.
8edovno proveravati poznavanje roniIacke
signaIizacije.
Najefkasn|je sporazumevanje je moguce preko spec|ja|ne
opreme za aud|o komun|kac|ju pod vodom (s||ka k1}.
s||ka k1
Frocedure u sIucaju nestanka
vazduha
Prestanak doz|ranja d|sajnog med|ja se desava u s|ucajev|ma
kvara h|drostatskog regu|atora ||| u s|ucaju |strosenost| |stog.
takv|m s|tuac|jama se pre|az| na d|sanje |z rezervnog ||| ,ok-
topus' regu|atora. Moguce je ostvar|t| d|sanje vazduha |z kompeza-
tora p|ovnost| a|| ove radnje zahtevaju vecu uvezbanost ron|oca. ko-
||ko ove akt|vnost| n|su sprovod|j|ve odgovarajuc|m s|gna||ma (s||ka 23}
obavestava se ron||ac |z para | pre|az| na d|sanje sa njegov|m rezervn|m
||| ,oktopus' regu|atorom. krajnjem s|ucaju se pr|stupa ,bratskom' d|s-
anju uz |stovremeno |zronjavanje. ko||ko n|je drugac|je dogovoreno raz-
mena regu|atora se vrs| na svak| drug| udah.
Pos|ednja a|ternat|va je kontro||san| s|obodn| |zron. Pr|||kom
s|obodnog |zrona g|ava ron|oca se zabacuje nazad, s|rom otvaraju usta
a pog|ed se usmerava prema povrs|n|. Pr|||kom smanj|vanja dub|ne ko-
stantno se |zbacuje vazduh koj| se s|r| u p|uc|ma. Neko||ko metara pred
povrs|nom uspor|t| brz|nu |zrona s|renjem ruku. Pred povrs|nom ruka se
pod|ze |znad g|ave da b| se sprec||a eventua|na ko||z|ja sa predmet|ma na
povrs|n| (ovo posebno vaz| nocu ||| ako se ron||o u mutnoj vod|}. Pojas sa
o|ovom se odbacuje uko||ko |ma prob|ema pr|||kom |zrona.
23
Frocedure u sIucaju guhitka
pare iIi grupe
Pr|||kom ronjenja u us|ov|ma smanjene v|d|j|vost| obavezno se
ugovaraju znac| sporazumevanja | s|gna||zac|ja, te ponav|jaju ||| utvrduju
spec|fcne procedure u s|ucaju gub|tka ron|oca ||| grupe.
ko||ko n|su utvrdene posebne procedure za s|ucaj gub|tka
ron|oca pr|menjuju se standardna prav||a koja se og|edaju u s|edec|m
akt|vnost|ma: O|m se pr|met| nedostatak ron|oca treba se zaustav|t|, |
okrecuc| se oko sebe pokusat| pronac| ron|oca ||| mehurove koj| b| oda||
njegovo pr|sustvo. Ako ova mera ne urod| p|odom treba se |agano vrat|t|
ka mestu gde je pos|ednj| put v|den ron||ac a|| ne duze od 10-15 sekund|.
Moze se smanj|t| dub|na | za par metara kako b| se |akse uoc||| mehur|c|.
Posto se zvuk dobro prenos| kroz vodu moze se stup|t| u kontakt sa
|zgub|jen|m ron|ocem tako sto ce se kuckat| u bocu (za to moze pos|uz|t|
kamen, noz ||| nek| drug| deo opreme}. svakom s|ucaju ove procedure
pokusaj prona|aska ron|oca treba da traju oko 1 m|nute. Ron||ac koj|
se |zgub|o takode treba da sprovod| |stu proceduru. Nakon neupesnog
prona|azenja |z|az| se na povrs|nu gde b| se sv| treba|| nac| u pr|b||zno
|sto vreme.
Nocu je nesto |akse pronac| ron|oca koj| se |zgub|o zahva|jujuc|
|ampama koje se jasno razaznaju u tam|. ko||ko snop svet|ost| n|je
uoc|j|v postupa se po prav||u koje vaz| za dnevno ronjenje.
Pr|||kom ronjenja u us|ov|ma smanjene v|d|j|vost| treba cesce
kontro||sat| po|ozaj osta||h ron||aca u grup|, a po potreb| kor|st|t| bratsk|
konop.
Frocedure u sIucaju nesrece
Pod ron||ackom nesrecom se podrazumeva svak| dogadaj u
okv|ru ron||ack|h akc|ja koj| ugrozava zdrav|je | z|vot, ||| |zazove smrt ||ca
koj| rone ||| vrse pr|premu za ronjenje.
1. Pruz|t| prvu pomoc unesrcenom ron|ocu pod vodom.
2. lznet| ron|oca na brod ||| oba|u, pruzajuc| mu pomoc u toku p||vanja do
oba|e ||| broda (s||ke 1, 2, 3, 4, 5, 6, |znosenje ron|oca |z vode}.
3. Os|obod|t| ron|oca suv|sne opreme | pruz|t| prvu pomoc na brodu |||
oba||.
4. s|ucaju ron||acke nesrece veoma je vazno znat| da || je unesrecena
osoba d|sa|a pod vodom. Ako je odgovor na ovo p|tanje negat|van, h|t-
no se pruza rean|mac|ja | sprovod| transport do najb||zeg med|c|nskog
centra. Ako je ron||ac d|sao pod vodom, a s|mptom| se man|festuju u
v|du umora, bo|esn|ka treba udobno smest|t| uz |nha||ranje k|seon|ka |
davanje dosta tecnost|. s|ucaju da s|mptom| ne prestanu n| u roku od
30 m|nuta, prob|em se tret|ra kao ozb||jan | traz| se adekvatna |ekarska
pomoc.
s|tuac|jama da se ron|ocu koj| je d|sao pod vodom nakon
|zrona odmah pojave ozb||jn| s|mptom| pogorsanja zdrav|ja postupa se
na s|edec| nac|n:
a. Pruza se rean|mac|ja uko||ko je potrebna.
h. tvrduje se da || je ron||ac ron|o sa kompr|movan|m vazduhom ||| ne-
kom drugom mesav|nom.
Ako je odgovor NE verovatno n|je rec o dekompres|onoj
bo|est|. Pruza se prva pomoc | preuz|maju mere transporta do najb||ze
med|c|nske ustanove.
Ako je odgovor DA verovatno je rec o dekompres|onoj
bo|est| (pod us|ovom da dub|na | vreme provedeno na dnu ukazuju na
mogucnost nastanka |ste}. Ako su s|mptom| nastup||| odmah po |zronu
nakon kratkog | p||tkog ronjenja, verovatno je rec o barotraumsk|m pov-
redama p|uca (v|d| temu 'Barotraume'}.
5. Transportovat| unesrecenog u zdravstvenu ustanovu ||| h|perbar|cku
komoru po mogucnost| uz pratnju |ekara | vode ronjenja ||| partnera.
Pr|||kom transporta vod|t| racuna o stanju povredenog, po|ozaju te|a |
udobnost|.
6. Oprema se ne d|ra | ne |sprobava. lsta se mora sacuvat| u c||ju vrsenja
vestacenja kako b| se ustanov||| faktor| koj| su b||| povod nesrece.
7. vod|t| dnevn|k o preduzet|m merama. Zap|s|vat| sve promene stanja
unesrecenog sa satn|com desavanja. dnevn|k se unose sv| podac| koj|
mogu b|t| u vez| oko|nost| koje su prouzrokova|e nesrecu (vreme, mesto,
dub|na, zastanc|, meteomar|tarn| us|ov|, oprema.....}. dnevn|k zap|sat|
|zjave svedoka | drug|h ||ca koja mogu pruz|t| potrebne |nformac|je u vez|
ron||acke nesrece.
8. Svo vreme pruzat| ps|ho|osku podrusku zrtv|. B|tno je nag|asavat| da
sve |de po p|anu | da pomoc st|ze. Neophodno je zahtevat| od bo|esn|ka
da akt|vno ucestvuje u postupku |ecenja | ne dozvo||t| mu da posmatra
negat|vnu stranu s|tuac|je.
idi temu "Fostupci spasavanja i prva pomoc"
1 2 3
4 5 6
Frocedure pripreme camca za ronjenje
Oamc| se mogu kor|st|t za p|ov|dbu samo ako |spunjavaju
odgovarajuce us|ove. To podrazumeva da je utvrdena nj|hova sposo-
bnost za p|ov|dbu u sk|adu sa Tehn|ck|m prav|||ma za camce.
Oamac mora b|t| up|san u up|sn|k camaca | sa |st|m moze
uprav|jat| samo strucno osposob|jeno ||ce. Svak| camac koj| je up|san
|ma p|ov|dbenu dozvo|u sa reg|starsk|m brojem za njegovu |dent|fkac|ju.
P|ov|dbena dozvo|a se |zdaje sa rokom vazenja od jedne god|ne | mora
se na|az|t| u camcu za vreme njegove upotrebe. Da b| se dob||a p|ov|-
dbena dozvo|a vrs| se redovn| god|snj| preg|ed camca | up|ata obaveznog
os|guranja. Tehn|ck| preg|ed camca podrazumeva utvrd|vanje stanja
trupa, d|menz|je, uredaja | opreme camca te njegov|h p|ovn|h svojstva.
Oamcem (p|ov||om za sport, razonodu | rekreac|ju} moze da
uprav|ja samo ||ce koje je nakon po|aganja strucnog |sp|ta dob||o ka-
tegor|ju najmanje ,uprav|jac camca'.
Oamc| za sport | rekreac|ju od opreme moraju da |maju: s|dro
odgovarajuce tez|ne sa s|dren|m konopom od najmanje 25 metara
duz|ne | dva konopa za pr|vez duz|ne od 10 metara, |spa|ac, dva ves|a |
a|at za odrzavanje pogonskog agregata.
Pored ove obavezne opreme treba ponet| | najmanje
s|edecu opremu neophodnu za bezbednost ronjenja: rezervne boce
vazduha, bocu sa k|seon|kom , komp|et za pruzanje prve pomoc|, ko-
mun|kac|jsk| uredaj, ron||acka s|gna|na bova, bater|jska |ampa, voda,
ron||acka dokumentac|ja.
FIovno sredstvo sa kojega se vrsi zaron treha da je dohro
usidreno. Ia vrem
e ronjenje u cam
cu treha da ostane Iice
neophodno za asistenciju {cam
dzija). 8roj roniIaca u cam
cu
m
ora hiti u skIadu sa propisanim
tehnickim
svojstvim
a cam
ca.
prav|jac camca mora da voz| camac bezbednom brz|nom |
ne sme b|t| pod dejstvom a|koho|a ||| nekog drugog opojnog sredstva.
Pr|||kom upotrebe camca posebno se vod| vod| racuna da se ne:
- groze |judsk| z|vot|;
- Ostete druga p|ov||a, oba|a, |nsta|ac|je ||| drug| objekt| na vod|;
- Stvaraju smetnje na p|ovnom putu;
- vrs| zagad|vanje;
- vrs| povred|vanje ||ca koja se na|aze na camcu.
Po do|asku na |okac|ju vrs| se s|drenje camca van p|ovnog
puta na nac|n koj|m se ne ugrozava bezbednost posade | bezbednost
p|ov|dbe. ko||ko se ne vrs| s|drenje | camac prat| ron|oce pod vodom,
onda kao pogon treba da se kor|ste ves|a.
Nakon zavrsenog ronjenja vrs| se pr|stajanje | pr|vez|vanje
camca. Zabranjeno je ove akt|vnost| vrs|t| na mest|ma odreden|m za
pr|stajanje brodova | na mest|ma koja su odredena za ukrcavanje | |skr-
cavanje putn|ka | tereta.
0prema koja se naIazi u camcu pre odIaska na zaron.
Frocedure za ronjenje sa hroda
Naj|epsa mesta za ronjenje ob|cno n|su dostupna sa oba|e. Do
takv|h mesta se st|ze upotrebom broda ||| camca.
Pre nego sto se ude u p|ovno sredstvo treba prekontro||sat|
svoju opremu. Nedostatak opreme koj| se utvrd| na poz|c|j| ob|cno us-
|ov|java apst|nenc|ju od ronjenja.
Poze|jno je svoje stvar| obe|ez|t| kako b| se |zbeg|o mesanje sa
opremom drug|h ron||aca. Najbo|je je svu svoju opremu stav|t| u ron||acku
torbu. Pored ron||acke opreme treba ponet| | stvar| za preobuku jer na
puc|n| su moguce promene vremena ||| eventua|no nep|an|rano duze
zadrzavanje. lsto tako za s|ucaj potrebe treba pr| ruc| |mat| uz|nu | do-
vo|jnu ko||c|nu vode.
Postovat| prav||a ponasanja na brodu | mesta zabranjenog
pr|stupa (npr. komandn| most, pogonsk| deo | s|.}.
Od|azak na ronjenje sa broda moze |sprovoc|rat| morsku
bo|est te je potrebno preduzet| mere za sprecavanje |ste.
Sa ronjenjem se moze zapocet| tek nakon s|drenja odnosno
nakon sto kapetan ||| posada daju svoj pr|stanak.
Posebno treba b|t| oprezan pr|||kom baratanja sa opremom jer
se us|ed |ju|janja broda |ako gub| ravnoteza.
Kada se ude u vodu naj|aks| nac|n zarona je uz s|dren| konopac
broda.
Po zavrsenom ronjenju na brod se |z|az| jedan po jedan. Treba
se odmaknut| od |estava koj|ma se penje na brod dok cekate svoj red,
jer postoj| mogucnost da ron||ac |znad vas padne ||| |spust| deo opreme.
Po |z|asku treba posprem|t| svoju opremu da b| se |zbeg|o
spot|canje ron||aca ||| ostecenje |ste.
Za vreme boravka ron|oca pod vodom zabranjuje se
uk|juc|vanje brodsk|h e||sa.
oznju hrodom
treha iskoristiti za razm
enu
roniIackih iskustava, dogovore, priprem
u
zarona kao i za sticanje novih poznanstava.
ha hrodu svu roniIacku oprem
u
drzati u roniIackoj torhi.
Frocedure ronjenja u otezanim usIovima {vidIjivost i struja)
Ronjenje u otezan|m us|ov|ma odreduju |okac|jsk| |
h|drometeoro|osk| us|ov|. Ronjenje se smatra otezan|m uko||ko je |spun-
jen jedan od s|edec|h us|ova:
- lzvodenje ron||ack|h radova;
- Ronjenje u struj| brzoj od 1 m/sek;
- Ronjenje u vod| c|ja je v|d|j|vost manja od 1 metra;
- Ronjenje u vod| c|ja je temperatura n|za od 12 stepen| O;
- Ronjenje u o|up|nama;
- Ronjenje pod |edom;
- Ronjenje u pec|nama;
- Ronjenje nocu.
8onjenje u usIovima sIahe vidIjivosti {nocna ronjenja i ronjenja u mutnoj
vodi)
Najs|gurn|je je ronjenja u us|ov|ma s|abe v|d|j|vost| |zvod|t| na
poznat|m teren|ma, u pogodn|m meteomar|tarn|m us|ov|ma | u gran|-
cama kr|vu|je s|gurnost|.
Zaron se za ovakva ronjenja vrs| nogama na do|e | uz pomoc
konopca. Kretanje pod vodom je |agano, a ruke se moraju drzat| |spred
te|a kako b| se sprec||| udarc| u g|avu. Prakt|cno je kor|st|t| | stap koj|m se
|sp|pava teren |spred sebe (kao stap za s|epe osobe}.
Treba cesce kontakt|rat| sa ron|oc|ma u grup|, ako n|je moguc
v|zue|n| kontakt treba se drzat| za ruke ||| b|t| medusobno povezan brat-
sk|m konopom. us|ov|ma potpuno mutne vode najs|gurn|je je da ron|
samo jedan ron||ac koj| je vezan konopcem koj| drz| as|stent na oba||
||| camcu. ovakv|m ronjenj|ma pr|sustvo komp|etno oprem|jenog re-
zervnog ron|oca je neophodno.
vek se |zranja |agano sa |spruzenom rukom |znad g|ave.
Kod organ|zovanja nocn|h ronjenja prob|em| mogu nastat|
vec u faz| pr|preme opreme. Zbog s|abe v|d|j|vost| otezano je oprema-
nje ron|oca na neosvet|jenom ||| s|abo osvet|jenom camcu.Oprema se
pr|prema u kampu | ron||ac u camac u|az| oprem|jen | spreman za zaron.
Oamac |z koga se ron| nocu mora b|t| us|dren | obe|ezen svet-
|osn|m s|gna||ma. lspod camca, na s|drenom konopu, kac| se upa|jena
bater|jska |ampa koja s|uz| ron|oc|ma kao or|jent|r pr|||kom vracanja. ko-
||ko se ron| sa oba|e, na mestu |z|aska postav|ja se osvet|jenje kako b| se
ron|oc|ma omoguc||a |aksa or|jentac|ja pr|||kom povratka.
Svak| ron||ac mora |mat| najmanje jednu bater|jsku |ampu, a u
camcu treba da |ma rezervna |ampa. Pr|||kom rukovanja svet||jkom vod|t|
racuna da se ne zas|epe osta|| ron|oc|.
Pod vodom ron|oc| se drze u v|dokrugu | sporazumevaju se
standardn|m ||| dogovoren|m svet|osn|m s|gna||ma. Pocedura u s|ucaju
gub|tka ron|oca mora b|t| jasno defn|sana.
Zbog moguceg susreta sa opasn|m | otrovn|m morsk|m
z|vot|njama koje su akt|vn|je nocu |zbegava se ronjenje uz stene | t|k uz
morsko dno.
Noz je obavezan deo opreme.
Podrucja |ntez|vnog r|bo|ova | saobracaja treba |zbegavat| kao
mesto za obav|janje nocnog zarona.
Treba se drzat| utvrdenog p|ana ronjenja, a pogotovo maks|-
ma|ne dub|ne | maks|ma|nog vremena provedenog na dnu.
8onjenje nocu treha
izvoditi iskIjucivo po Iepom
vrem
eno i m
irnom

m
oru.
8onjenje u jakoj struji
ko||ko je struja vodenog toka brza od 1 m/sek rec je o ro-
njenju u otezan|m us|ov|ma. Ob|cno je rec o ronjenju u recn|m tokov|ma,
mada postoje |sto tako opasna | brza kretanja morske vode.
8rzina recnog toka zavisi od vise faktora:
- God|snjeg doba;
- Postojanja pr|rodn|h ||| vestack|h prepreka u toku reke;
- Toka reke (|zvor|ste, srednj| tok, usce}.
Ronjenje u recnoj struj| je najcesce komb|novano sa u|ov|ma
s|abe v|d|j|vost|. l ovde vaz| prav||o da se uvek zaranja uz s|dren| konop
||| drug| konop vod|c.
Boravak pod vodom u takv|m us|ov|ma ob|cno je ,tezak fz|ck|
rad' koj| us|ov|java vecu potrosnju energ|je, za||ha vazduha | dovod| ron|-
oca u opasnost od zad|havanja.
Pr| dnu vodotoka jac|na vodene struje je osetno s|ab|ja nego
na povrs|n|.
N|zvodno se uvek postav|ja konop ||| camac koj| s|uz| da se
ron|oc| pr|hvate za |st| uko||ko ga vodena struja odnese sa mesta zarona.
Treba b|t| oprezan zbog moguce ko||z|je sa predmet|ma koje
nos| voden| tok.
5va ronjenja u otezanim
usIovim
a generaIno treha izhegavati.
0vo posehno vazi ukoIiko je kom
hinovano vise otezavajucih
faktora {sIaha vidIjivost, hIadnoca, struja...). hajhoIje je
ronjenje odIoziti dok se ne steknu povoIjni usIovi.0koIiko se
ipak sprovode, izvode ih iskusniji ronioci uz prim
enu svih
neophodnih m
era ohezhedenja.
Fostupci nakon ronjenja
Nakon |z|aska na povrs|nu organ|zam se na|az| u stanju super-
saturac|je jer je dos|o do rastvaranja azota u vecoj ko||c|n| nego sto je to
norma|no za stanje na povrs|n|. lako je ovaj ,v|sak' azota u gran|cama
s|gurnost| treba se uzdrzavat| od odreden|h akt|vnost| kako b| se |zbeg|e
eventua|ne komp||kac|je.
0snovne mere hezhednosti posIe ronjenja ogIedaIe hi se u
sIedecem:
- Nakon zavrsenog ronjenja treba |zbegavat| obav|janje tesk|h fz|ck|h
pos|ova | preterano zamarenje.
- Po do|asku u ron||ack| centar utvrd|t| preosta|u ko||c|nu vazduha | taj
podatak up|sat| u dnevn|k ronjenja.
- Rasprem|t|, oprat| | preg|edat| opremu.
- Tokom odmora konzum|rat| negaz|rana beza|koho|na p|ca kako b| se
nadoknad|o gub|tak tecnost|.
- Svak| kvar ||| prob|em koj| je nastao u toku ronjenja ||| prob|emat|cno
subjekt|vno stanje ron|oca pr|jav|t| vod| ronjenja.
- Ne konzum|rat| a|koho|.
- Ne tus|rat| se vrucom vodom.
- Ne pre|az|t| 300 metara nadmorske v|s|ne u per|odu od 12 sat|.
- p|sat| zaron | ucestvovat| u njegovoj ana||z| sa vodom ronjenja.
0pustena anaIiza
uspesnog zarona.
8oniIacka dokumentacija {karnet, dnevnik)
Svako organ|zovano ronjenje se ev|dent|ra. Ev|dent|ran uron
je osnov za god|snje potvrd|vanje ron||acke kategor|je | us|ov za st|canje
v|s|h ron||ack|h kategor|ja.
0nevnik ronjenja je osnovn| dokument o rea||zovan|m ro-
njenj|ma. Popunjava ga | overava svoj|m potp|som voda ron||acke grupe
neposredno nakon zavrsenog ronjenja. Obavezno sadrz|: datum | mesto
|zvedenog ronjenja, |mena ucesn|ka, nj|hove ron||acke kategor|je | u|oge,
vreme urona, trajanje ronjenja, maks|ma|nu dub|nu | napomenu koja
se popunjava u s|ucaju postojanja spec|fcn|h podataka vezan|h za s|-
gurnost u ronjenju.
8oniIacki karnet {roniIacka knjizica iIi Log 8ook) je Iicni doku-
menat svakog ronioca, koji sadrzi:
- ldent|fkac|one podatke (fotografja, |me | prez|me, JMBG};
- Podatke o obucenost| (ron||acka kategor|ja, spec|ja||st|ck| kursev|, da-
tum st|canja | |dent|fkac|on| broj |nstruktora};
- Podac| o zdravstvenom stanju (datum overe, potp|s | faks|m|| |ekara};
- Podac| o rea||zovan|m ronjenj|ma (datum | mesto, vreme zarona, tra-
janje | dub|na, overa vode ronjenja};
- God|snja overa kategor|je (za kategor|ju P2 vrs| mat|cn| k|ub pod us|o-
vom da je ron||ac zdravstveno sposoban | da je u protek|oj god|n| obav|o
najmanje 10 stazn|h ronjenja};
A G D J M B H E k N C I F L O
korisni Iinkovi
IF0k5IJk F8ILIk0M 80hJhJk hk 0k
http://www.youtube.com/watch?v=Yopsexp|OA
http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=q|e81|bPNg&feature=endscreen
http://www.youtube.com/watch?v=h7AgD|nPOSE&NR=1&feature=endscreen
80hILk0kI 005 hk LIk0J 008IhI { 0F0I88k 08I0h06 kI00k hk 008IhI
F8k0 90 MIk8k)
http://www.youtube.com/watch?v=cRj0|ymMMGs
http://www.youtube.com/watch?v=eejOPyeN|Y
80hILk0kI 005
http://www.youtube.com/watch?v=uqfAtm2c|Ok&NR=1&feature=endscreen
http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&v=W1pT|ue0kr0&NR=1
80hILk0kI Ih0I0hI
http://www.youtube.com/watch?v=g5My|uZuH4&feature=re|ated
RONILAC U PANICI
http://www.youtube.com/watch?v=_-KHlytrvo&feature=re|ated
http://www.youtube.com/watch?v=bwZKaotuOM&feature=re|ated
http://www.youtube.com/watch?v=Jk|RwzxDJ-Y

Prirucnik Za P2 Za Ronioce

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za P2 Za Ronioce

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IL05I80khI F8I800hIk Ik

F0Lk6khJ I5FIIk Ik IkhJ

You might also like