lanak o LAM (Liquid waterproofing membrane) Na nefunkcionalnost hidroizolacije utiu slededi faktori: Prsline otedenja hidroizolacije usled pomeranja

ja prslina u podlozi Mehurovi lokalno ili ire odlepljivanje, tipino kao posledica velikog isparavanja vlage iz podloge Neodgovarajuda nega podloge i/ili hidroizolacije Neodgovarajude postavljanje hidroizolacije Faktor prslina se nede ovaj put razmatrati Faktor pojave mehurova LAM je tanji sistem hidroizolacije od sistema traka, i ne poseduje ojaavajudi ukljuen u sistem, pa je pojava odlepljivanja znaajnije izraena kod LAM sistema i dovodi do brzog proputanja vode. Odlepljivanje LAM od podloge je zasluga neistode podloge i/ili emisije vlage iz podloge. Od ova dva razloga, ede se kao razlog ranog otedenja LAM javlja emisija vlage. Beton je porozan materijal. Poroznost betona znaajno zavisi od opteg kvaliteta betona kao i od vodo-cementnog faktora. Poto je porozan, beton uvek poseduje odreenu vlagu, na isti nain kao to hidroizolacione krovne table sadre vlagu kada je ona (vlaga) u ravnotei sa okruenjem. U zavisnosti od relativne vlanosti i temperature betona, i od relativne vlanosti i temperature ambijenta, beton ili emituje ili upija vlagu u vidu vodene pare. Ovaj fenomen se ede opisuje kao disanje betona. Dalje, beton moe da upije znaajne koliine vode (u tenom stanju) kada je izloen vodi. Sve beon sadri znatno vie vode nego to mu je potrebno za hemijsku reakciju sa cementom. Zato, novije betonske povrine prvenstveno emituju vlagu sve dok ne postignu ravnoteu sa svojim okruenjem. Najede betonske povrine koje su naizgled suve, ili emituju ili upijaju vodenu paru. Ako se tena voda krede kroz beton, betonska povrina izgleda suva sve dok je stepen isparavanja iz povrine vedi od stepena emisije vlage. Ako se vlaga krede kroz beton u vidu vodene pare, betonska povrina nede imati vlaan izgled bez obzira na stepen isparavanja. Kada je LAM nanet na povrinu betona, on deluje kao usporiva pare na betonskoj povrini, spreavajudi isparavanje ili emisiju vlage. Vodena para koja je dola do povrine membrane ne moe pobedi, zato uzrokuje odiudi pritisak vodene pare, izmeu membrane i betonske povrine. Ovaj fenomen moe se dogoditi nekoliko minuta nakon nanoenja LAM na betonsku povrinu. Poto se vedina LAM hidroizolacija hemijski neguje, i treba vie sati za negu i uspostavljanje prijanjanja za podlogu, potisni pritisak vodene pare neposredno nakon nanoenja LAM moe poremetiti odgovarajudi razvoj veze izmeu membrane i podloge. Zone oslabljene veze mogu se brzo manifestovati kao mehurovi ispunjeni vodom i neminovno izazivaju neodgovarajudu hidroizolaciju. U odreenim sluajevima vlaga koja je emitovana iz betonske povrine deluje na svom putu ka spoljnoj povrini betona i to pre nego to je hidroizolacija odnegovana. Ovo se manifestuje u vidu (pinholes) finih rupica u membrani, to vodi ka proputanju, curenju usled hidrostatikog pritiska. Meutim, treba napomenuti da drugi razlozi pojave igliastih rupica, kao to je uvueni vazduh usled nanoenja hidroizoacije i formiranje gasova usled hemijske reakcije ovrdavajudeg mehanizma same membrane, takoe postoje. Trenutna situacija u praksi Postoje odreena nerazumevanja u praksi u vezi zahtevanih uslova vlanosti betonske podloge koji treba da budu neposredno pre nanoenja hidroizolacije. Takoe postoje i neki mitovi oko razloga

otedenja. Na primer, neki veruju da odavanje (emisija) vodene pare dugo nakon to je hidroizolacija ovrsla moe dovesti do odlepljivanja i otedenja. Sa izuzetkom nekoliko vsta LAM hi koje su oseljive na alkalni napad, ovaj mehanizam ne moe prouzrokovati odlepljivanje nakon ovrdavanja i propisnog zalepljivanja za podlogu. vrstoda prijanjanja vedine membrana dostie 200 psi (pounds per square inch), 1,379 kPa dok su razlike pritisaka vodene pare manje od 1 psi (6.9 kPa). Stoga, pritisak vodene pare samostalno ne moe prozurokovati fiziko otedenje na kontaktnoj liniji izmeu dobro zavarene membrane i betonske podloge. Drugi uobiajeni mit u praksi je da ako je beton negovan 28 dana, tada je on pogodan za nanoenje LAM. Nekoliko proizvoaa navode potpuno odnegovan ili 28 dana negovan beton kao jedini kriterijum za vlanost za nanoenje njihovih proizvoda. Najvaniji faktor koji mora da se uvaava je servisno okruenje. Ako je beton negovan 27 dana i nakon toga izloen padavinama, sadraj vlage u betonu bide povien do nivoa koji je blizak poetnom (inicijalnom) sadraju vlage i zahtevade due vreme suenja nego beton koji je odravan suvim u kontinuitetu. Drugi faktori, kao to je ambijentalna temperatura i vlanost tokom negovanja, takoe de uticati na stepen suvode. Starost betona ne korelira dobro sa stepenom emisije vodene pare. Neki proizvoai podvlae da beton treba da bude suv pre nanoenja njihovih materijala. Ako suv implicira potpuno suv od vlage, obezbeivanje potpuno suvog betona na vedini projekata konstrukcija je nepraktino, po miljenju autora. Termin suv treba da bude precizno definisan od strane proizvoaa, i odreeni kriterijum prihvatljivosti treba da bude odreen. Neki su pokuali da uspostave kriterijum vlanosti betonske podloge koji je povezan sa sadrajem vlage u betonu. Nacrt ASTM C898 navodi kao najvedi sadraj vlage betonske podloge od 8% kao uslov za nanoenje LAM. Direktno merenje sadraja vlage u betonu je u vedini sluajeva nepraktino. Nadalje, dobra korelacija izmeu sadraja vlage u betonu i stepena emisije vodene pare ne postoji. ASTM F1869 navodi da se meri koliina emitovane vodene pare. Za ovo je potrebno odprilike 72 sata da se sprovede, a rezultati se izraavaju u pounds emitovane vodene pare u toku 24 sata sa povrine od 1000 square feet (ili kilograma sa 92.90 kvadratnih metara). Dobijeni rezultat samo izraava uslove tokom sprovoenja testiranja. Po miljenju autora, ovaj metod je dobar za evaluaciju MVER (moisture vapor emission rate) stepena emisije vodene pare, uprkos protivljenjima. Meutim, zbog vremena potrebnog za testiranje ovaj metod izaziva praktine probleme u planiranju radova. Trenutno ne postoji standard za prag MVER vrednosti dobijenih u skladu sa ASTM F1869. Meutim, vrednost od 3 pounds na 24 sata/1000 square feet (1.4kg u 24 sata/92.90 metara kvadratnih) se koristi od nekih kao uslov(threshold) za nanoenje membrana.