Milan Cvetkovi

SPORTSKA DIJAGNOSTIKA - skripta -

Novi Sad, novembar 2009.

SADRAJ 1 UVOD.........................................................................................................................2 2 ANTROPOLOKI STATUS ...................................................................................2 2.1 Morfoloke karakteristike .................................................................................3 2.1.1 Telesni sastav ................................................................................................3 2.2 Motorike sposobnosti .......................................................................................4 2.2.1 Izdrljivost ....................................................................................................4 2.2.1.1 Aerobna izdrljivost...............................................................................6 2.2.2 Snaga.............................................................................................................6 2.2.3 Gipkost..........................................................................................................7 2.2.4 Koordinacija..................................................................................................8 3 UTVRIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA ANKETIRANJEM ...............9 4 UTVRIVANJE STANJA TRENIRANOSTI - MERENJE I TESTIRANJE .12 4.1 Merenje morfolokih karakteristika ..............................................................13 4.1.1 Merenje komponenti telesnog sastava ........................................................16 4.2 Testiranje motorikih sposobnosti .................................................................19 4.2.1 Testiranje aerobne izdrljivosti...................................................................20 4.2.2 Testiranje snage ..........................................................................................25 4.2.2.1 Testiranje eksplozivne snage ..............................................................25 4.2.2.2 Testiranje repetitivne snage ................................................................26 4.2.2.3 Testiranje statike snage (sile) ............................................................27 4.2.3 Testiranje gipkosti.......................................................................................29 4.2.4 Testiranje koordinacije................................................................................30 4.3 Redosled primene motorikih testova ............................................................31 5 DIJAGNOSTIKI UREAJI ...............................................................................32 5.1 Pulsmetar ..........................................................................................................32 5.2 Bioimpedans metar ..........................................................................................32 5.3 Laktat analizator..............................................................................................32 6 PRIMENA DIJAGNOSTIKIH UREAJA ......................................................33 6.1 Zone treninga ...................................................................................................33 7 PREPORUKE ACSM-a i AHA .............................................................................35 8 LITERATURA........................................................................................................35 9 PRILOG PRIMERI MERNIH LISTI ...............................................................37

1 UVOD

Antropolozi alarmantno upozoravaju da danas zaboravljamo jednu od osnovnih ovekovih potreba potrebu za kretanjem. Nedostatak kretanja i smanjena telesna aktivnost hipokinezija, uz gojaznost, kao posledicu nepotroene energije koja se unosi uglavnom nekvalitetnom brzom hranom, i stres, kao nezaobilazna posledica brzog naina ivota, ine tzv. morbogeni (smrtonosni) trijas bolesti savremene civilizacije. Manifestacije ovih bolesti su vidljive i zabrinjavajue. Organi i organski sistemi propadaju, prevashodno srce, kod koga se poveava mogunonost za infarkt, i plua, koja gube svoj kapacitet. Pored toga krvni sudovi gube svoju elastinost, miii mlitave, zglobovima se smanjuje pokretljivost, pojavljuju se brojne posturalne deformacije, i jo mnogo toga. Postavlja se pitanje reenja za pomenute nagomilane probleme? Reenje svakako postoji to je fizika aktivnost. Po definiciji Amerikog Koleda Sportske Medicine (ACSM, 2001), fizika aktivnost je svaki pokret tela koji je posledica miine kontrakcije i koji dovodi do potronje energije. Ona obuhvata irok spektar aktivnosti, igru, fiziko (telesno) vebanje, takmiarske sportske discipline, ali i fiziki napor tokom profesionalnih aktivnosti ili tokom obavljanja kunih poslova, jednom reju bilo koju vrstu fizikog rada. Fizika aktivnost u vidu osmiljene fizike vebe ima izrazito pozitivan uinak na ovekovo psihofiziko zdravlje. Simptome depresivnosti, pojave tako svojstvene savremenom drutvu, fizika veba smanjuje isto tako efikasno kao i psihoterapija. Mehanizam delovanja fizike vebe na psihu je nadasve jednostavan. U ovekovoj prirodi je da na stresne situacije reaguje napadom ili beanjem. Zbog moralnih normi ovek esto potiskuje svoje frustracije i bes, ne reagujui. Fizika veba je idealan ventil za prethodne frustracije, kao i sredstvo psihike pripreme za suoavanje sa izazovima savremenog ivota. Fiziki uticaj vebanja se ogleda u skladno razvijenom telu, visokom nivou razvijenosti motorikih sposobnosti, brojnim motorikim navikama, skladnom funkcionisanju organa i organskih sistema itd.. 2 ANTROPOLOKI STATUS Osnovna metodoloka orjentacija svih nauka koje se bave ovekom je interdisciplinarni pristup izuavanja linosti. Shodno pomenutom, predmet nauke i u oblasti fizike kulture je antropoloki status oveka (gr. anthropos ovek, gr. logos nauka). Po Malacku (2000) pod antropolokim statusom podrazumevaju se sledee ovekove sposobnosti i karakteristike: morfoloke karakteristike (rastenje i razvoj), funkcionalne sposobnosti (struktura i funkcija pojedinih organa i organskih sistema), motorike sposobnosti (reavanje motorikih zadataka), biomehanike karakteristike (poznavanje strukture sastavnih delova ljudskog tela (kostiju, zglobova, miia) i kako fiziki zakoni kretanja upravljaju tom strukturom (mehanika)), kognitivne sposobnosti (prijem, prerada i prenos informacija), konativne karakteristike (modaliteti ljudskog ponaanja) i socioloke karakteristike (poloaj pojedinca u grupi i odnosi u grupama).

Za predmet ove skripte od interesa su morfoloke karakteristike, telesni sastav (kao poseban segment morfolokih karakteristika), funkcionalne i motorike sposobnosti. Iako funkcionalne sposobnosti podrazumevaju kardiovaskularne funkcije, respiratorne funkcije, energetske procese u organizmu i miini sistem organizma, one e, shodno potrebi skripte, ovde biti obraene kao celina u delu o izdrljivosti, kao jednoj od motorikih sposobnosti. 2.1 Morfoloke karakteristike Morfoloke karakteristike predstavljaju najoigledniji prostor u okviru biopsiho-sociolokog statusa humane populacije. Morfologiju definie skup karakteristika kao to su konstitucija, telesni sastav, graa ili sklop kao organizovana i relativno konstantna celokupnost osobina u meusobnom odnosu. Taj se skup obino formira od endogenih inilaca (unutranji) i u manjoj meri od egzogenih (spoljanji, sredina). Na osnovu brojnih istraivanja formiran je model latentne strukture morfolokih dimenzija koji sadri etiri dimenzije aproksimativno interepretirane kao: faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u duinu (telesna visina, sedea visina trupa, duina noge, duina stopala,...); faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u irinu (irina ramena, irina kukova, dijametar kolena, dijametar lakta,...); faktor cirkularne dimenzionalnosti tela - volumen i masa tela, odgovoran za ukupnu masu i obime tela (telesna masa, obim vrata, obim grudnog koa, obim podlaktice,...); i faktor potkonog masnog tkiva, odgovoran za ukupnu koliinu masti u organizmu (debljina konog nabora na nadlaktici, na podlaktici, na leima, na trbuhu,...). Koeficijent uroenosti za dimenzionalnost skeleta (longitudinalnu i transverzalnu) iznosi oko .98, voluminoznosti tela oko .90, a masnog tkiva .50. Shodno pomenutom, najvea transformacija pod uticajem egzogenih faktora (procesa sportskog treninga) mogua je kod masnog tkiva, zatim voluminoznosti tela, a gotovo je zanemarljiva kod longitudinalne i transverzalne dimenzionalnosti skeleta. 2.1.1 Telesni sastav Amerika asocijacija za zdravlje, fiziko vaspitanje, rekreaciju i ples AAHPERD American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance (1989) navodi tzv. komponente fizikog fitnesa, izmeu ostalih i telesni sastav (body composition). Telesni sastav predstavlja procenat masnog, miinog i kotanog tkiva u ukupnoj telesnoj masi. Poznavajui telesnu masu ispitanika, ove veliine se mogu izraziti i u kilogramima. Od najveeg znaaja u praksi su procenat masnog i miinog tkiva. Korekcija telesnog sastava se esto poistoveuje sa smanjenjem telesne mase, to je pogreno. Previa se da smanjenje telesne mase, ne znai istovremeno i smanjenje procenta masnog tkiva, jer se smanjenje moe desiti i na osnovu smanjenja miinog tkiva, to nije dobro. Sutina programa u kojima se koriguje telesni sastav odnosi se na smanjenje masnog, uz ouvanje ili uveanje miinog tkiva. Postoje i sluajevi kod izrazito mravih osoba gde je indikovano poveanje telesne mase, i to pre svega na raun poveanja miine mase, uz eventualno malo poveanja masnog tkiva.

Danas, jedna od najpopularnijih metoda za odreivanje telesnog sastava, koriena i u ovom radu, je metoda bioelektrine impedanse BMI (body mass impedance). To je neinvazivna, brza i jeftina metoda, primenljiva i u kunim uslovima. Kroz ljudski organizam se proputa struja male snage, koja prolazi kroz miie bez otpora (jer su dobro vaskularizovani, tj. bogati vodom, koja je dobar provodnik), dok odreeni otpor postoji pri prolasku kroz masno tkivo (koje je slabo vaskularizovano, tj. siromano vodom). Ovaj otpor zove se bioelektrina impedansa i meri se monitorima telesnog sastava. 2.2 Motorike sposobnosti Motorike sposobnosti se obino definiu kao indikatori nivoa razvijenosti osnovnih kretnih dimenzija oveka koje uslovljavaju uspenu realizaciju kretanja, bez razlike da li su to sposobnosti steene treningom ili ne. Jedan od najvie citiranih modela latentnog motorikog prostora oveka je model Zaciorskog (1975). Pomenuti autor je izdvojio sedam esencijalnih fizikih svojstava sportiste (snagu, brzinu, izdrljivost, koordinaciju, ravnoteu, preciznost i gipkost) i u okviru svake motorike sposobnosti definisao nekoliko oblika njenog manifestovanja. Istina, klonio se empirijskog pristupa u prouavanju motorike oveka i rad uobliio prevashodno kao material teorijsko-bibliografskog karaktera. Amerika asocijacija za zdravlje, fiziko vaspitanje, rekreaciju i ples AAHPERD American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance (1989) pominje tzv. komponente fizikog fitnesa i to: aerobnu izdrljivost (aerobic endurance), miinu snagu (muscular strength), miinu izdrljivost (muscular endurance), gipkost (flexibility) i telesni sastav (body composition). U ovoj skripti akcenat e se staviti na one motorike sposobnosti koje su bitne za prosenog skijaa rekreativca i to na: izdrljivost, snagu, gipkost i koordinaciju. 2.2.1 Izdrljivost Brojna istraivanja koja su prouavala prostor izdrljivosti se mogu grubo podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju istraivanja koja izdrljivost tretiraju kao dimenziju motorikog prostora i definiu je kao sposobnost dueg izvravanja neke aktivnosti bez smanjenja efikasnosti. U drugu grupu spadaju istraivanja koja ukazuju na izdrljivost kao svojstvo oveka koje pripada funkcionalnim sposobnostima i dovode je u neraskidivu vezu sa pojmom zamora. Ova istraivanja definiu izdrljivost kao sposobnost odupiranja zamoru. Trea grupa istraivanja izdrljivosti negira njeno postojanje zbog injenice da su kretni zadaci za njenu procenu zasieni psiholokim faktorima, prevashodno motivacijom, no to svakako nije predmet interesovanja ovog rada. U odnosu na intenzitet aktivnosti, koji je osnovna determinanta tipa ispoljene izdrljivosti, najee se izdvajaju etiri karakteristine zone (Zaciorski, 1975): zona maksimalnog intenziteta, submaksimalnog, visokog i zona umerenog intenziteta. Izdrljivost u jednoj vrsti aktivnosti ne pokazuje transfer na izdrljivost u drugim nesrodnim aktivnostima. Razlog za to je to se sveki fiziki rad obavlja u vrlo specifinim uslovima, nekad aerobnim a nekad anaerobnim, i to se bazira na razliitim energetskim mehanizmima (gosfagenim, glikolitikim, oksidativnim). 4

Shodno prethodno pomenutom, mogue je definisati raznovrsne varijante izdrljivosti kombinovanjem aktivnosti razliitog intenziteta i trajanja. U literaturi (Gaji, 1985; Niin, 2000) postoji sledea podela: izdrljivost u dugotrajnim aktivnostima (mali intenzitet i dugo trajanje, pri emu je energija, potrebna za ostvarivanje naprezanja, mala u jedinici vremena, ali je velika u ukupnom zbiru zbog duine trajanja; radi se u aerobnim uslovima, neprekidno, od 8 minuta pa nadalje), izdrljivost u aktivnostima srednje duine trajanja (intenzitet aktivnosti je vei i koristi se i energija koja se oslobaa bez prisustva kiseonika, jer se u toku rada ne mogu zadovoljiti potrebe za kiseonikom, koji bi obezbedio celokupnu potrebnu energiju; nakon zavretka rada kiseonik se mora nadoknaditi, tj. otplatiti tzv. kiseoniki dug; aktivnost traje od 2 do 8 minuta), izdrljivost u kratkotrajnim aktivnostima (intenzitet aktivnosti je veliki i kiseonikim procesima razgradnje obezbeuje se samo mali deo potrebne energije; promene vegetativnih funkcija, kao i kiseoniki dug, su ovde jo vei nego prethodno, a voljna naprezanja jo kraa i traju od 45 sekundi do 2 minuta), izdrljivost u aktivnostima brzinskog karaktera (intenzitet naprezanja ovde je maksimalan ili veoma blizu njega; ako je maksimalan naprezanje traje od 10 do 15 sekundi, a ako je submaksimalan do 45 sekundi; energija se oslobaa u anaerobnim uslovima, pa se gotovo celokupna koliina neophodnog kiseonika dovodi u tkiva tek po zavretku rada) i izdrljivost u aktivnostima snage (ona je najee rezultat borbe protiv lokalnog (1/3 miine mase) ili regionalnog zamora (2/3 miine mase), a moe biti i u aerobnim i u anaerobnim uslovima). Pojedini autori, kao Kukolj i sar. (1996), govore i o optoj i specijalnoj izdrljivosti. Oni definiu optu izdrljivost kao ...sposobnost dugotrajnog miinog naprezanja umerenog intenziteta1, a specijalnu kao ...sposobnost za vrenje intenzivnog miinog naprezanja, koja je u zavisnosti od intenziteta i trajanja rada uslovljena anaerobnim mogunostima organizma2. Sagleda li se biohemijska i fizioloka struktura razliitih vidova ispoljavanja izdrljivosti, jasno je da je njihova specifinost determinisana pre svega energetskim mehanizmima na kojima poivaju, pa se otuda u savremenim klasifikacijama antropomotorikih dimenzija (Peri, 1997) izdrljivost odreuje kao fizika sposobnost sportiste sa energogenim izlazom. Naime, sva svojstva sportiste se po toj klasifikaciji svrstavaju u tri osnovne grupe: antropomotorike sposobnosti sa miogenim izlazom (ine ih svojstva koja prevashodno zavise od kontraktilnih i mehanikih sposobnosti miia, promera miinih vlakana, njihovih sposobnosti da ispolje veliku silu i snagu, kao i srodne performanse, pre svega brzinsku i eksplozivnu snagu), antropomotorike sposobnosti sa energogenim izlazom (to su razliiti oblici ispoljavanja izdrljivosti) i antropomotorike sposobnosti sa neurogenim izlazom (ine ih svojstva odreena prevashodno nervnim faktorima za struktuiranje kretanja brzina motorne reakcije, koordinacija, agilnost i sl.).

Kukolj, Jovanovi i Ropret (1996). Razvoj izdrljivosti. U M. Kukolj i R. Ropret (Ur.), Opta antropomotorika (str. 87). Beograd: FFK. 2 Kukolj, Jovanovi i Ropret (1996). Razvoj izdrljivosti. U M. Kukolj i R. Ropret (Ur.), Opta antropomotorika (str. 89). Beograd: FFK.

2.2.1.1 Aerobna izdrljivost Polazei od prethodno iznete sistematizacije (Peri, 1997), koja se bazira na neuromehanikim i biohemijskim karakteristikama lokomotornog aparata, sagledanim na nivou miine elije, opravdano je govoriti samo o dva osnovna tipa izdrljivosti: anaerobnoj i aerobnoj. Oigledno je da je kriterijum za njihovo definisanje karakter metabolikih procesa koji dominiraju tokom aktivnosti. Anaerobna izdrljivost, logino, vezuje se za aktivnosti koje se odvijaju u anaerobnim zonama, a to su one koje se kreu u zonama maksimalnog i submaksimalnog intenziteta. Tipini primeri su trke na 100 i 200 metara, borilaki sportovi, atletski skokovi (skok u vis i dalj, skok motkom), atletska bacanja (kugla, disk, koplje, kladivo), plivanje na distancama do 50 metara, dizanje tegova itd. Aerobna izdrljivost vezuje se za aktivnosti u kojima je kiseonika potreba jednaka potronji kiseonika, tj. za aktivnosti u kojima se sva potrebna energija za miini rad obezbeuje iz oksidativnih metabolikih procesa, oznaenim kao aerobnim. Izjednaavanje kiseonike potrebe i kiseonike potronje, odnosno dostizanje stabilnog stanja 3, mogue je samo u radu umerenog i niskog intenziteta koji dugo traje. Tipine aerobne aktivnosti se sreu u tranju na pet i deset hiljada metara, u maratonu, smuarskom tranju, aerobnoj gimnastici u hi-lo reimu rada i sl. 2.2.2 Snaga Definicija snage kao motorike sposobnosti ima vie, poto su se njome bavili mnogi. Izdvojiemo definicije Kurelia (1967), koji snagom u sportu zove sposobnost organizma, a naroito miia (u sklopu kretne delatnosti), da znatno i efikasno odoleva veim otporima, potom Opavskog (1975), koji definie snagu kao sposobnost da se miino naprezanje u sastavu motornih jedinica transformie u kinetiki ili potencijalni oblik mehanike energije, i Zaciorskog (1975), koji snagu definie kao sposobnost oveka da savlada spoljanji otpor ili da mu se suprotstavi pomou miinog naprezanja. Vremenom su se izdiferencirala dva preovlaujua kriterijuma podele snage: akcioni i topoloki. Brojni znaajni autori u svojim istraivanjima potvrdili su sledeu podelu snage po akcionom kriterijumu: eksplozivna snaga (koja se najee definie kao sposobnost da se uloi maksimalna energija u jednom ili vie povezanih pokreta za to krae vreme, a ispoljava se u svim pokretima u kojima celo telo, njegovi delovi ili optereenje (sprava) produavaju svoje kretanje usled dobijenog impulsa, odnosno poetnog ubrzanja, a njen koeficijent uroenosti iznosi oko .80, tako da je sa razvojem ove sposobnosti potrebno otpoeti vrlo rano, odnosano izmeu 5 7 godine ivota),
3

Stabilno stanje (engl. steady state, SS) je pojam za metaboliko stanje pri kojem su potrebe za kiseonikom zadovoljene njegovim unosom. U ovom stanju rad bi mogao da se produi u nedogled, sve dok se ne bi istroile rezerve glikogena, nastupila dehidratacija, bolovi u aktivnim miiima itd. Stabilno stanje se ne dostie odmah na poetku rada, ve nakon adaptacije kardiovaskularnog i respiratornog sistema, kao i samih miia. Istraivanja su pokazala da je gornja granica stabilnog stanja u isto aerobnim uslovima pri 70% od maksimalnog utroka kiseonioka, a kod vrhunskih sportista i vie.

repetitivna snaga (koja se najee definie kao sposobnost izvoenja ponavljanja nekih jednostavnih pokreta, i moe se najvie razviti, s obzirom da je koeficijent uroenosti nizak i iznosi .50) i statika snaga (koja se najee definie kao sposobnost zadravanja jedne maksimalne izometrijske kontrakcije miia, a ispoljava se kada veba pokuava da savlada otpor koji prelazi njegove mogunosti, ili vri naprezanje da bi sauvao odreeni stav, u uslovima kada su miii napregnuti ali nema kretanja, a njen koeficijent uroenosti iznosi oko .50, to znai da je, kao i repetitivna snaga, podlona razvijanju). Po topolokom kriterijumu snaga je podeljena na sledee faktore: snaga ruku i ramenog pojasa, snaga trupa i snaga nogu. Svaki od ovih faktora moe biti eksplozivnog, repetitivnog i statikog karaktera, osim snage trupa, za koju eksplozivni karakter jo nije dokazan. 2.2.3 Gipkost Za oznaavanje ove motorike sposobnosti koriste se i drugi termini kao: pokretljivost, fleksibilnost, savitljivost, elastinost, istegljivost, rastegljivost, zglobna amplituda, obim pokreta i dr.. Ipak, veina autora koristi termin - gipkost. Gipkost obuhvata elastinost miia i pokretljivost zglobova. Elastinost miia zavisi od duine i poprenog preseka miia, njihovog tonusa, tetiva, fascija, vezivnog tkiva, koe,... Pokretljivost zglobova je anatomski odreena oblikom zgloba, duinom ligamenata, negativnim pritiskom u zglobu, duinom pasivnih (zglobne veze i zglobne aure) i aktivnih (miii) stabilizatora, ...Vebanjem se moe poveati obim pokreta u zglobovima na raun rastezanja vezivnog tkiva i poveanja elastinosti miia. Po Zaciorskom (1969) gipkost podrazumeva sposobnost izvoenja pokreta velike amplitude. Sa ovom definicijom veina autora se slae, mada, po nekima, ona nije potpuna. Gaji (1985) je definie kao sposobnost za lako ostvarivanje velikog obima pokreta, polazei od toga da dva oveka iste grae mogu imati istu amplitudu pokreta, ali da je jedan moe ostvarivati skladno i lako, dok drugi sa naprezanjem i grubo. Po ovom autoru, ova dva oveka se razlikuju u koordinaciji, ali i u gipkosti i mogue je da je gipkost doprinela nainu koordinisanja pokreta. Pojedini autori, kao Peri (1997), gipkost definiu kao sposobnost lokomotornog aparata da ostvari pokrete optimalne amplitude. Peri smatra da je pogreno govoriti o maksimalnim amplitudama, s obzirom da svaki sport ima svoje specifine zahteve u pogledu gipkosti, i da svaki mii svoje brzinsko-snane potencijale moe da realizuje pri razliitim uglovima izmeu pojedinih segmenata tela. Podela u okviru gipkosti ima nekoliko i zavise od polaznog kriterijuma. Po Fleischmanu (1964) i Periu (1997), a polazei od funkcionalne usaglaenosti miinih vretena i GTO-a, postoje dve vrste gipkosti: dinamika (fazna) i statika (ekstendirana). Dinamika gipkost se vezuje za brzo ponavljanje pokreta sa to veom amplitudom, dok se statika vezuje za pokrete velike amplitude koji se izvode sporo ili sa zadravanjem (u nekom poloaju).

Dobar deo autora polazi od akcionog kriterijuma (aktivnog ili pasivnog uea miia) i gipkost deli na: aktivnu i pasivnu. Aktivna gipkost se sastoji u sposobnosti da se odreena amplituda pokreta ostvaruje aktivnom miinom kontrakcijom, odnosno sopstvenom miinom silom, dok se pasivna gipkost ogleda u ostvarivanju pomenute amplitude delovanjem nekih spoljanjih sila (sila drugih miinih grupa, gravitacija, trenaer, partner). Izmeu aktivne i pasivne gipkosti postoji razlika u korist pasivne gipkosti. Ta razlika se viestruko naziva - rezervna gipkost, rezidualna gipkost, suficit gipkosti ili rezerva gipkosti. Bitno je napomenuti da je izjednaavanje dinamike i aktivne gipkosti, kao i statike i pasivne gipkosti ( to ine pojedini autori) neopravdano jer, primera radi, ovek moe aktivnim ueem muskulature zadrati neki poloaj, tj. aktivna gipkost je ujedno i statika. Polazei od topolokog kriterijuma (Fleishman i Hempel, 1956), gipkost se deli na: gipkost trupa i gipkost udova nogu i ruku i ramenog pojasa. 2.2.4 Koordinacija Pored velikog broja definicija koordinacije, veina autora se slae u tome da se radi o sposobnosti koja je odgovorna za izvoenje sloenih motorikih zadataka (saglasnost postoji i oko toga da u tim izvoenjima uestvuju i druge motorike sposobnosti). Shodno pomenutom, Metiko i Hoek (1972), kao i Gredelj, Metiko, Hoek i Momirovi (1975), koordinaciju i definiu kao sposobnost brzog i tanog izvoenja motorikih zadataka. Kao osnovni kriterijum kada se definie koordinacija trebalo bi uzimati nivo regulisanja pokreta. Gaji (1985) koordinaciju definie kao svrsishodno i kontrolisano energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u jednu celinu. Slinu definiciju daje i Hoek-Momirovi (1981). Po njoj koordinacija je sposobnost regulisane eksploatacije energetskog, tonikog i programsko-analitikog potencijala u cilju realizacije kompleksnih kretnih struktura. Jasno je da se na prvo mesto u poimanju ove motorike sposobnosti mora staviti nervni sistem i regulacija kretanja od strane nervnog sistema. Svaki sloeni pokret i kretanje u poetku njihovog izvoenja odvijaju se aktivnim angaovanjem CNS-a, odnosno svesti, i tada je opravdano govoriti o koordinaciji, meutim, to su vie pokreti i kretanja automatizovani, manje se moe govoriti o koordinaciji. Po podeli Kurelia i sar. (1975), koji su celokupni prostor motorikih sposobnosti identifikovali kao prostor mehanizama regulacije kretanja, a u kome su utvrdili egzistenciju dva faktora vieg reda i identifikovali ih kao: mehanizam centralne regulacije kretanja (mehanizam struktuiranja kretanja i mehanizam sinergijskog automatizma i regulacije tonusa) i mehanizam energetske regulacije (mehanizam za regulaciju intenziteta regulacije i mehanizam za regulaciju trajanja ekscitacije), koordinacija spada u mehanizam odgovoran za struktuiranje kretanja. Ovaj mehanizam je definisan kao regulacioni i integrativni sistem koji omoguava brzo formiranje efikasnih motorikih programa i njihovu kontrolisanu realizaciju na osnovu informacija koje pristiu putem velikog broja kanala. Po autorima ova mehanizam je odgovoranza koordinaciju ruku, koordinaciju nogu, koordinaciju tela, reorganizaciju stereotipa kretanja, agilnost, kordinaciju u ritmu, brzinu uenja novih motorikih struktura i brzinu frekvencije udova. 8

3 UTVRIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA ANKETIRANJEM Svakako da dobrobiti koje donosi fizika aktivnost daleko nadmauju potencijalne rizike. Vodee svetske organizacije koje prouavaju fiziku aktivnost, kao to su ACSM (American College of Sport Medicine), AHA (American Heart Association), APA (American Psychological Association), Ministarstvo zdravlja SAD, naglaavaju njen znaaj. Ipak, postoje odreeni rizici pre svega vezani za povrede lokomotornog aparata i neke kardiovaskularne probleme ( infarkt miokarda, itd). Da bi se maksimalizovali pozitivni efekti i ujedno minimalizovali rizici potrebno je dijagnostikovati stanje uesnika u vebanju, odnosno utvrditi nivo pojedinih parametara stanja treniranosti. Najuticajnija organizacija na svetu ACSM, koja prouava zdravlje i fiziko vebanje, osnovana 1954. i koja broji preko 20.000 lanova, smatra da su tri najbitnija njena zadatka: Popularisanje fizikog vebanja koji predstavlja jedan od osnovnih zdravstvenih ciljeva Proces identifikacije osoba sa povienim vebovnim rizikom i Kako brzo, jeftino i kvalitetno skenirati uesnike, tj. utvrditi njihovo zdravstveno stanje. Utvrivanje zdravstvenog stanja (ACSM) Prvi korak PAR- Q upitnik Physical Activity Readiness Questionnaire Autor - Kanadsko ministarstvo zdravlja Standardizovan, validan... JEDNOSTAVAN UPITNIK - ANKETA po poslednjoj modifikaciji -7 pitanja (2002)

10

ACSM je definisao dodatna uputstva za procenu zdravstvenih rizika i podelio uesnike na nekoliko kategorija: Osobe niskog rizika Mladi odrasli ljudi ( bez kardiolokih problema - KVS) - ispod 45 za mukarce i 55 za ene, Mogu da uestvuju u fizikim aktivnostima i visokog intenziteta bez lekarskog pregleda. Srednji rizik Osobe bez KVS oboljenja, ali iznad 45(55) godina, Fizika aktivnost niskog intenziteta upranjava se bez lekarskog pregleda, Za fizike aktivnosti visokog intenziteta savetuje se medicinski pregled i testiranje funkcionalnih sposobnosti (aerobne izdrljivosti). Visoki rizik Osobe sa 1 ili vie simptoma KVS oboljenja ili nekim od oboljenja, Fizika aktivnost, makar i niskog intenziteta, ne preporuuje se bez lekarskog pregleda i testiranja funkcionalnih sposobnosti (aerobne izdrljivosti).

Vano! Ne postoji siguran nain da se utvrdi spremnost pojedinca za bavljenje fizikom aktivnou. PAR-Q i dodatne smernice ACSM slue da minimiziraju rizik. Ako postoji sumnja medicinski pregled uz testiranje je najsigurniji nain utvrivanja sposobnosti za bavljenje fizikom aktivnou.

11

Napomene pre merenja i testiranja !!! o Svaki ispitanik pre merenja, a pogotovo testiranja, ili pre poetka rada bilo kog kondicionog programa, trebao bi da obavi razgovor sa trenerom (instruktorom) i popuni ZDRAVSTVENU ANKETU (primer najpopularnije i najjednostavnije ankete je dat u prethodnim redovima). Kompleksnije ankete od pomenute mogu dati ne samo podatke o faktorima rizika, nego i podatke o istoriji vebanja i stavu prema vebanju. o Zakonska obaveza trenera (instruktora) je da pre testiranja i merenja, ili pre poetka rada bilo kojeg programa, obavesti svog klijenta i o najmanje moguim neeljenim pojavama koje se mogu javiti. o Klijenti treba da potpiu saglasnost da se testiraju i mere. 4 UTVRIVANJE STANJA TRENIRANOSTI - MERENJE I TESTIRANJE Termin sportska dijagnostika e u ovom delu skripte, a zarad preciznijeg izraavanja, biti podeljen na dva segmenta: merenje (morfolokih karakteristika i komponenti telesnog sastava) i testiranje (motorikih sposobnosti). Merenje i testiranje su postupci kojim se objektima (entitetima, ispitanicima) pridruuju brojevi ili oznake prema odreenim pravilima u skladu sa razvijenosti mernog svojstva (atributa, karakteristike, obeleja) ime se postie njegova kvantifikacija ili klasifikacija. Razlika izmeu merenja i testiranja je u tome to je: Merenje DIREKTNO predmet merenja i merna jedinica imaju ista svojstva (antropometrijske mere i telesni sastav npr. telesna visina (cm), telesna teina (kg), masno tkivo (kg) ) Testiranje INDIREKTNO predmet merenja i merna jedinica nemaju ista svojstva (motorike sposobnosti npr. eksplozivna snaga nogu meri se testom skok u dalj ija je merna jedinica centimetar) Elementi merenja i testiranja su: OBJEKAT to su najee ljudi (sportske ekipe). PREDMET je odreeno svojstvo koje se meri ili testira na objektima (tj. ljudima). Predmeti merenja su: MORFOLOKE KARAKTERISTIKE I KOMPONENTE TELESNOG SASTAVA Predmeti testiranja su: MOTORIKE SPOSOBNOSTI MERILAC to je osoba koja sprovodi merenje. U veini sluajeva merenje vri ovek, posredno ili neposredno, pa je stoga pitanje koliko merenja mogu biti nezavisna od njega samog. Pri tome treba teiti objektivnosti. MERNE SKALE

Potreno je znati da merenje i testiranje nisu jedini naini za dolaenje do podataka o ispitanicima u sportu. Postoje jo neke tehnike, koje nisu predmet ove skripte, ali e ovde ipak biti navedene:

12

o Posmatranje (posredno i neposredno; objektivnost kljuna pretpostavka; posmatraki list instrument tehnike), o Anketiranje (pitanja otvorenog i zatvorenog tipa; iskrenost ispitanika kljuna pretpostavka; anketni list istrument tehnike), o Intervju (standardizovan i nestandardizovan; protokol intervjua istrument tehnike), o Skaliranje (numerike, grafike i deskriptivne skale; skaler instrument tehnike), o Sociometrijska tehnika (rezultati odnosa u grupama se iskazuju putem sociograma (grafiki) i indeksa privlaenja (numeriki); sociometrijski upitnik instrument tehnike). Za bilo koju istraivaku tehniku potrebno je znati i sledee: Populacija je skup svih elemenata na kojima se izvesna pojava posmatra. Uzorak je deo populacije na osnovu kojeg donosimo zakljuke o nekim njenim karakteristikama. Vrste uzoraka (na osnovu kriterijuma namernosti): sluajni i kontrolisani. Standardizacija postupka testiranja i merenja podrazumeva precizan opis svih postupaka i uslova u kojima se sprovodi merenje nekim mernim instrumentom, te naina bodovanja i vrednovanje dobivenih rezultata. Ona obuhvaa: NAZIV I IFRU MERNOG INSTRUMENTA, TEHNIKI OPIS, ODNOSNO KONSTRUKCIJSKE KARAKTERISTIKE, OPIS POSTUPAKA MERENJA, UPUTSTVA ISPITANIKU i NAIN ODREIVANJA REZULTATA ISPITANIKA. Organizacija testiranja i merenja obuhvata: o Organizaciju prostora (postavljanje stanica merenja), o Uputstva za merioce (opis mernog testa sa slikom i svim uputstvima), o Postavljanje svih tehnikih pomagala na svoja mesta prema planu prostora, o Uputstva ispitanicima pre poetka merenja, o Podela ispitanika po stanicama i o Sprovoenje rada po stanicama. 4.1 Merenje morfolokih karakteristika Najee se mere sledee morfoloke karakteristike: LONGITUDINALNA DIMENZIONALNOST telesna visina, duina ruke, duina noge, raspon ruku, duina ake i duina stopala. Merni instrument: antropometar, klizni estar

13

TRANSVERZALNA DIMENZIONALNOST dijametar kolena, dijametar skonog zgloba , dijametar lakta, irina kukova i irina karlice. Merni instrument: klizni estar, pelvimetar MASA I VOLUMINOZNOST telesna teina, obim kukova, obim struka, obim natkolenice, obim potkolenice i obim nadlaktice. Merni instrument: vaga, centimetarska traka POTKONO MASNO TKIVO koni nabor na trbuhu (pokazatelj kvaliteta ishrane), koni nabor na leima (pokazatelj genetske predisponiranosti ka gojaznosti), koni nabor natkolenice i koni nabor nadlaktice (pokazatelj stanja treniranosti). Merni instrument: kaliper Analiza rezultata antropometrijskih merenja vri se na dva naina: Metodom indeksa dovoenjem izmerenih antropometrijskih parametara u meusoban odnos (sagledavanje proporcija) i Metodom standarda poreenje rezultata dobijenih antropometrijskim merenjem sa ranije utvrenim normativima za populaciju iz koje je ispitanik. Tendencija je da se mere samo one antropometrijske karakteristike koje najbolje odslikavaju odreena morfoloka svojstva, stoga je bitno pridravati se preporuka Internacionalnog biolokog programa (IBP) i u okviru njega odabrati najrelevantnije mere za istraivanje. Primeri merenja nekih morfolokih Internacionalnog biolokog programa: karakteristika po metodi

Telesna teina Teina tela meri se vagom postavljenom na horizontalnu podlogu. Ispitanik, bos i svuen, stane na sredinu vage i mirno stoji u uspravnom stavu. Kada se kazaljka na vagi umiri, rezultat se ita sa tanou od 0,5 kg (zaokruuje se na niu vrednost). Obim grudi srednji Srednji obim grudnog koa meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je samo u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa rukama opruenim niz telo. Merna traka mu se obavije oko grudnog koa uspravno na osovinu tela, prolazei horizontalno kroz taku pripoja 3. i 4. rabra za grudnu kost. Rezultat merenja se ita kada je grudni ko u srednjem poloaju (pri kraju normalnog izdisaja, odnosno, u pauzi izmeu izdisaja i udisaja). Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.

14

Obim nadlaktice opruene Obim nadlaktice opruene ruke meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merna traka se obavije oko leve nadlaktice upravno na njenu osovinu na nivou koji odgovara sredini izmeu akromiona i olekranona. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.. Obim nadlaktice savijene Obim nadlaktice savijene ruke meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa levom rukom savijenom u laktu, dok je dvoglavi mii (m. biceps brachii) napet. Merna traka se obavije oko nadlaktice u visini njenog najveeg obima. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.. Obim natkolenice Obim natkolenice meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu. Merna traka se obavija oko mesta najveeg obima natkolenice u njenoj gornjoj treini. Gornja ivica trake sa zadnje strane treba da dodoruje glutealnu brazdu. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm.. Obim potkolenice Obim potkolenice (max) meri se metalnom mernom trakom. Pri merenju ispitanik je u gaicama i sedi na stolu ili visokoj klupi tako da potkolenica slobodno visi. Merna traka se obavije oko leve potkolenice upravno na njenu osovinu i u njenoj gornjoj treini (proba se na 2-3 mesta) i izmeri na mestu najveeg obima. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm. Koni nabor na leima Koni nabor lea (ispod donjeg ugla lopatice) meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i kaiprstom ukoso odigne nabor koe neposredno ispod donjeg ugla leve lopatice, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima kalipera (postavljenin nie od svojih prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm. Koni nabor na tricepsu Koni nabor nadlaktice meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i kaiprstom uzduno odigne nabor koe na zadnjoj strani (nad m. triceps-om) leve nadlaktice na mestu koje odgovara sredini izmeu akromiona i olekranona, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenim nie od svojih prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm. Koni nabor na trbuhu Koni nabor trbuha meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama koje su malo sputene i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo i relaksiranim trbuhom. Merilac palcem i kaiprstom horizontalno odigne nabor koe na levoj strani trbuha u

15

nivou pupka (umbilicus-a) i 5 cm ulevo od njega, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenih medijalno od svojih vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm. Koni nabor na natkolenici Koni nabor na natkolenici meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i stoji u uspravnom stavu sa leerno oputenim rukama niz telo. Merilac palcem i kaiprstom horizontalno odigne nabor koe na sredini prednjeg dela leve butine, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenih medijalno od svojih vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana vrednost uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0,1 cm. Koni nabor na potkolenici Koni nabor potkolenice meri se kaliperom podeenim da pritisak vrhova krakova na kou bude 10 gr/mm2. Pri merenju ispitanik je u gaicama i sedi na stolu ili visokoj klupi tako da potkolenica slobodno visi. Ispitiva palcem i kaiprstom uzduno odigne nabor koe na medijalnoj strani leve potkolenice na nivou njenog najveeg obima, pazei da ne zahvati i miino tkivo, obuhvati nabor koe vrhovima krakova kalipera (postavljenih nie svojih vrhova prstiju) i uz pritisak od 10 gr/mm2 proita rezultat. Merenje se vri tri puta, a kao konana, uzima se centralna vrednost. Rezultat se ita sa tanou od 0.1 cm. 4.1.1 Merenje komponenti telesnog sastava Jedna od najjednostavnijih veliina, kada se govori o procenjivanju telesnog sastava, je indeks telesne mase ITM (body mass index BMI). Izraunavanjem ITMa odreuje se poeljna telesna masa oveka. ITM se izraunava tako to se telesna masa u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat (1). ITM = teina (kg) / visina2 (m) (1) Poeljno je da ITM bude od 20 - 25. Ovo naroito vai za populaciju od 20 29 godina, jer su na njoj utvrene date norme. Miti (2001) navodi sledee kategorije osoba prema ITM-u (tabela 1). Tabela 1. Kategorije osoba prema IMT (prema: Miti, 2001) raspon ITM do 20 20 - 25 25 - 30 30 - 40 preko 40 kategorija teine ispod teine prihvatljivo bucmast debeo patologija

U priruniku za sportske trenere (FISAF & BAFA, 2006) postoji podela koja ukljuuje sledeu klasifikaciju (tabela 2).

16

Tabela 2. Kategorije osoba prema IMT (prema: Federation International of Sports Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic and Fitness Association, 2006) raspon ITM 19 do < 25 25 do < 30 30 do < 35 > 35 kategorija teine normalna teina poveana teina gojaznost velika gojaznost

Velika mana kod zakljuivanja o konstituciji tela na osnovu ITM-a je to ova formula ne uzima u obzir udeo miia i masti u ukupnoj telesnoj masi. U sluajevima, recimo, teih i niih sportista (pogotovo bodibildera) pogreno se na osnovu ITM-a moe zakljuiti da se radi o gojaznim osobama, dok u stvarnosti takvi sportisti imaju mali procenat telesne masti i veliki procenat miine mase, kojoj duguju veu telesnu masu. Jo jedna od jednostavnijih veliina, kada se govori o procenjivanju telesnog sastava, je i indeks distribucije telesne masti iznad i ispod struka (waist to hip ratio WHR). Poznato je da gojaznost u gornjem delu tela ili abdomenu poveava rizik po zdravlje, zbog toga saznanje o vrednosti indeksa pomenute distribucije moe da bude od pomoi. Indeks uzima u obzir dva tipa gojaznosti androidni (jabuasti) za mukarce i ginoidni (krukoliki) za ene. Izraunava se jednostavnom podelom obima struka i obima kukova u centimetrima. Obim struka meri se u stojeem stavu, kod ena na najuem mestu, ispod rebara, a iznad vrha karline kosti, a kod mukaraca u nivou pupka. Obim kukova meri se u stojeem stavu, spojenih stopala, u nivou gde je najvea irina, kada se posmatra sa lea. Odnos struka i kukova vei od 0,9 za mukarce i 0,8 za ene, predstavlja povean rizik po zdravlje. Telesni sastav se preciznije i vieslojnije moe odrediti na osnovu antropometrijskih varijabli, uz korienje jednaine programa prema Mateigki (prema: Eremija, 1997; Medved, 1987). Antropometrijske varijable se mere prema IBP-u (Internacionalnom biolokom programu), u standardizovanim uslovima. Za izraunavanje je potrebno izmeriti 16 antropometrijskih varijabli: telesna visina, telesna masa, 4 dijametra (lakta, zgloba ake, kolena i skonog zgloba), 4 obima (nadlaktice, podlaktice, natkolenice i potkolenice) i 6 konih nabora (na nadlaktici, na podlaktici, na natkolenici, na potkolenici, na grudima i na trbuhu). Na osnovu direktno izmerenih varijabli izraunava se blok izvedenih morfolokih karakteristika, odnosno telesni sastav. Telesni sastav se moe meriti posredno, na osnovu merenja potkonih nabora na nekoliko karakteristinih mesta na telu. Iz tih podataka, pomou jedne od postojeih formula, se izraunava procenat masnog tkiva. Postoji mogunost gde je za izraunavanje dovoljno izmeriti samo dva kona nabora, razliita u odnosu na pol, i to: koni nabor na natkolenici i na lopatici za mukarce i koni nabor na iliadinom grebenu karline kosti i na tricepsu nadlaktice za ene. Izmereni nabori se izraavaju u milimetrima i iz njih se preko odgovarajuih formula, koje se razlikuju za mukarce i ene, izraunava body density (tvrdoa tela). Zatim se iz pomenute veliine izraunava procenat masnog tkiva, pri emu je formula ista za mukarce i ene (Mood, Musker i Rink, 1995). Nedostatak ovog naina merenja je to je potrebna posebna sprava kaliper, kao i obueni merilac.

17

Pojedini sportisti, u zavisnosti od vrste sporta, mogu imati i jako nizak procenat masti. Bodibilderi na takmienja mogu izai sa 4-5% masnog tkiva, pa ak i manje. Za prosenu populaciju postoje norme po kojima se pojedinci svrstavaju u jednu od nekoliko kategorija u odnosu na % telesne masti. Norme se razlikuju u manjoj meri, u zavisnosti od regiona ili drave iz koje potiu. Svetska zdravstvena organizacija daje preporuke u kojim okvirima bi trebalo da se kreu vrednosti masnog tkiva kod osoba razliitog uzrasta (tabela 3). Tabela 3. Procenat masti u sastavu tela (prema: Ostoji, Mazi i Diki, 2003) uzrast (godine) 18 - 39 40 - 59 60 + mukarci (% masti) 8 - 20 11 - 22 13 - 25 ene (% masti) 21 - 33 23 34 24 - 36

Egger, Champion i Bolton (1999) preciznije vre podelu ne samo na mukarce i ene, ve i na sportiste i nesportiste (tabela 4 i tabela 5). Tabela 4. Klasifikacija gojaznosti prema procentu telesne masti za optu populaciju (prema: Egger, Champion i Bolton, 1999) nesportisti vitak prihvatljivo umereno prekomerno prekomerna teina mukarci (% masti) do 12 % 12 - 21 21 - 26 preko 26 ene (% masti) do 17% 17 27 27 33 preko 33

Tabela 5. Klasifikacija gojaznosti prema procentu telesne masti za sportiste (prema: Egger, Champion i Bolton, 1999) sportisti vitak prihvatljivo prekomerna teina mukarci (% masti) do 7 7 -15 preko 15 ene (% masti) do 12 12 25 preko 25

U priruniku za sportske trenere (FISAF & BAFA, 2006) postoji podela koja ukljuuje pet kategorija klasifikacije masnog tkiva i za mukarce i za ene (tabela 6). Tabela 6. Opte kategorije procenta telesne masti (prema: Federation International of Sports Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic and Fitness Association, 2006) klasifikacija esencijalna mast sportisti dobra forma zdrave osobe gojazne osobe mukarci (% masti) 2-5 6 - 13 14 - 17 18 - 24 25 i vie ene (% masti) 10 - 13 14 - 20 21 - 14 25 - 31 32 i vie

Po pitanju miinog tkiva nema mnogo podataka o prosenim, odnosno poeljnim, vrednostima za optu populaciju. Povean procenat miinog tkiva, poto 18

je ono pokreta lokomotornog aparata, i ne moe biti smetnja u praksi. Po Ostojiu i saradnicima (2003) prosean ovek ima oko 40% miinog tkiva, dok sportisti i napredniji rekreativci imaju i preko 50%. U nedavno objavljenom istraivanju studenti Fakulteta sporta i fizikog vaspitanja u Beogradu (Stojiljkovi, 2005) imali su oko 51% miia i 14,5% masti. Bodibilderi takmiari mogu imati i preko 60% miinog tkiva. Govorei o ureajima za merenje pojedinih veliina u okviru telesnog sastva svakako treba napomenuti ureaje koji se zasnivaju na principu bioelektrine impedanse. Jedan od monitora telesne masti je i MODEL BT-905 (FISAF & BAFA, Prirunik za sportske trenere izvor informacija za fitness profesionalce, 2006) koji se sastoji od kuita, u kome su smeteni om-metar i kompjuter, i dva para elektroda. Kroz pomenute elektrode, koje se postavljaju na aku i stopalo, proputa se neprimetna elektrina struja. Analizator u kuitu meri otpor tela prema elektrinoj struji i izraunava gustinu tela i procenat telesne masti. Ispitanik mora da lei mirno, sa pravilno postavljenim elektrodama iznad srednjeg prsta ake i na zglobu ake, kao i iznad srednjeg prsta stopala i na glenju stopala. Ispitanik treba da ima dovoljno vode u telu i da nije vebao u prethodnih est sati, niti da je konzumirao alkohol u proteklih 24 sata. Opisaemo i nain rada jo jednog modela zasnivanog na principu bioelektrine impedanse.: MODEL TANITA BC-540. Ovaj aparat, u obliku potrabl vage, pomou instaliranog softvera meri bioelektrinu impedansu i telesnu teinu, a zatim, na osnovu izmerenih podataka i unetih parametara (pol, godine, telesna visina) izraunava procentualni udeo masti u strukturi sastava tela, miinu masu u kilogramima, procentualni udeo vode u strukturi sastava tela, tzv. fiziki rejting (na skali od 1 do 9), bazalni metabolizam (BMR) u kilokalorijama i dulima, metaboliku starost i teinu kostiju. U obradu podataka su uzete samo prve tri veliine (procenat masti, miinu masu, procenat vode), jer ostale nisu predmet interesovanja ovog istraivanja. Da bi rezultati dobijeni merenjem pomenutih modela bili tani i pouzdani, potrebno ispuniti sledee preduslove: 1. Meriti uvek u isto vreme, 2. Prazna mokrana beika, 3. Normalno stanje hidriranosti, 4. iste elektrode na monitoru i 5. Merenje se izvodi stajanjem bosonogog ispitanika na vagu. 4.2 Testiranje motorikih sposobnosti Test (lat. testor, testari posvedoiti, dokazati) podrazumeva kontrolisane uslove u kojima se reavaju odreeni zadaci na osnovu ijih rezultata se dobijaju objektivni pokazatelji pojedinih svojstava ili pojava. Ukoliko u nekom istraivanju ima vie testova oni sainjavaju bateriju testova. Testiranje se vri zarad uvida u trenutno stanje nekog svojstva zarad njegovog poboljanja. Postoje brojne koristi od testiranja kao to su: identifikacija dobrog ili loeg stanja (poreenjem sa normativima), monitoring, motivacija, otkrivanje talenata,...

19

Razlikujemo dve vrste testova: standardizovani i nestandardizovani testovi. o Standardizovani testovi poseduju DOBRE METRIJSKE KARAKTERISTIKE (objektivnost, pouzdanost, valjanost, osetljivost i ekonominost), PRECIZNA UPUSTVA ZA TESTIRANJE (naziv testa, rekvizite, opis mesta izvoenja, izvoenje zadatka, ocenjivanje, uputstvo ispitaniku i meriocu, vreme rada, broj ispitivaa, popunjavanje mernih lista, napomene), PRAVILA TESTIRANJA (priblini vremenski, prostorni i klimatski uslovi, isti merioci za sve testove i ispitanike, potovan redosled testova, bezbednost) i njihov izbor je ADEKVATAN. o Nestandardizovani testovi nemaju prethodno i njih konstruiu pojedinci sa ciljem valorizovanja (vrednovanja) sopstvenog rada sa svojim ispitanicima. 4.2.1 Testiranje aerobne izdrljivosti Polazei od podele izdrljivosti na anaerobnu i aerobnu (iznesenu u poglavlju o izdrljivosti), u ovom poglavlju e biti data, za praksu najznaajnija, istraivanja aerobne izdrljivosti. Rezultat dole navedenih istraivanja, uglavnom, su konstruisani testovi aerobne izdrljivosti. Ovi testovi se redom zasnivaju na proceni maksimalne potronje kiseonika. Sa testiranjem aerobne izdrljivosti (prema: Miti, 2001) poelo se jo pre II svetskog rata sa vojnicima kao ciljnom grupom. Prvi primenjivan test bio je Pack test na step klupici. Test se sastojao od penjanja i silaenja na visini od 40 cm. Radio se u trajanju od 5 minuta i dodatnim teretom od 18 do 34 kg. Posle rata nastao je Harvardski step test, takoe na step klupici. Klupica je bila visine 50 cm, bez dodatnog optereenja. Meu prvim testovima (prema: ekelji, 1996), koji kao ergometar koristi step klupicu, bio je i Master test iz 1942. godine. Visina klupice iznosila je 22,8 cm. Optereenje je dozirano putem broja ponavljanja u zavisnosti od pola, starosti, telesne mase i treniranosti i pokuano je da se ujednai na priblino 80W upotrebom tablica, iz kojih se odreivao broj penjanja u minuti. Prema istom autoru, u cilju dobijanja to pouzdanijih i preciznijih vrednosti, testovi na step klupici su se postepeno usavravali u nameri da se uspostavi optimalan odnos izmeu osnovnih varijabli koje utiu na rezultat (visina klupice, tempo penjanja i optereenje). Tako je, izmeu ostalih, nastao i Astrand test na step klupici, koji se sastojao iz penjanja i silaenja na visinu od 40 cm (mukarci) i 33 cm (ene) tempom od 25 penjanja u minutu u trajanju od 6 minuta. Rezultat se oitavao iz nomograma u zavisnosti od telesne mase i pulsa u 6tom minutu. Po autoru, interesantan i primenljiv test je i PVC 170 (viestepeni diskontinuirani test). Ovaj test se zasniva na proceni fizike radne sposobnosti pri frekvenciji srca od 170 udara u minutu. Ova vrednost teorijski, u proseku, oznaava najvii nivo rada koji ispitanik moe da ostvari koristei dominantno aerobne izvore energije za rad. ekelji istie i Sharkey test, koji se sastojao od penjanja i silaenja na visinu od 40 cm, tempom od 25,5 penjanja u minuti. Srana frekvencija se merila u oporavku izmeu 15 i 30 sekundi i vrednosti su, u zavisnosti od telesne mase, oitavane iz tabele. Rezultati dobijeni primenom prethodno pomenutih testova su se najee izraavali indeksima, brojem bodova ili nivoima, na osnovu kojih su se ispitanici svrstavali u odreene kategorije.

20

Neka od pomenutih istraivanja (i konstruisani testovi) i danas imaju veu ili manju primenu u praksi, meutim, ona istraivanja (i testovi konstruisani kao njihov proizvod) koja su nazaobilazna kada se pria o aerobnoj izdrljivosti, su upravo sledea: Kuper (1971) je, razmatrajui problem psihofizike pripremljenosti i radne sposobnosti, sposobnost organizma da transportuje kiseonik izdvojio kao osnovnu meru kardio-respiratorne sposobnosti. Autor je ispitivao dejstvo fizike aktivnosti na radnu sposobnost pilota i kosmonauta. Vremenom su se programu sticanja i odranja kondicije pridruili brojni dobrovoljci iz vojnog i civilnog sastava, tako da je istraivanjem obuhvaeno oko 5000 ispitanika. Uvaavajui iskustva Braun black test-a (nastao sredinom 50-ih godina prolog veka i sastojao se od 15-ominutnog hodanja ili tranja) Kuper stvara relativno jednostavan sistem proveravanja fizike pripremljenosti prvo Kuperov terenski test tranja za 12 minuta, a kasnije i test tranja na 2400m. Testovi se zasnivaju na proceni maksimalne potronje kiseonika. Postignuti rezultati u jednom ili drugom testu bi ispitanika svrstavali u jednu od kategorija, od stanja na ivici bolesti do odlinog. Nakon testiranja ispitanik bi radio po jednom od programa razvoja ili odranja fizike kondicije, shodno postignutom rezultatu na testu. Kao fiziolog, Kuper je potovao specifinosti mukaraca i ena, kao i bioloki faktor starosti ispitanika. Upotrebna vrednost ovog sistema doziranog vebanja, zasniva se na tome to ga je zbog jednostavnosti i efikasnosti prihvatio veliki broj lekara koji su i ranije znali za pozitivne efekte redovne fizike aktivnosti, ali su tad dobili i konkretan recept - kako i koliko vebati da bi se osetile blagodeti vebanja. Leger i Lambert (1982, prema: Oja i Tuxworth, 1995), konstruisali su atl Ran Test test viestepenog progresivog optereenja povratnim tranjem na 20m (the Maximal Multistage 20-Meter Shuttle Run Test). Ovaj test, koji se koristi za procenu aerobne izdrljivosti, je deo EUROFIT baterije testova i kod nas je poznatiji kao Istrajno unasto Tranje. Ovaj test je praktian jer se u isto vreme moe testirati vie ispitanika na relativno malom prostoru. Tempo je diktiran zvunim signalima sa CD play-era ili kasetofona, a optereenje se postepeno poveava (smanjivanjem vremena izmeu dva zvuna signala), ime se eliminiu pogrene procene pojedinca o sopstvenim sposobnostima, izboru tempa i brzine tranja. Takoe smanjena je mogunost preoptereenja, tako da se koristei siguran terenski test dolazi do dragocenih podataka o maksimalnoj potronji kiseonika jednostavnim uporeivanjem ostvarenog rezultata (izraenog u broju pretranih deonica ili u minutama proteklim do odustajanja od praenja zadatog tempa) sa tablinim vrednostima VO2max. U narednim redovima e se detaljije opisati ovaj test: Istrajno unasto tranje Zadatak se izvodi u Sali za fiziko vaspitanje ili prostoru dovoljno velikom da se obelei udaljenost od 20 m i da najmanje 1 m na svakom kraju sale ostane slobodan. Pored toga potrebno je obezbediti kredu ili lepljivu traku za obeleavanje linija, CD plejer sa veom snagom, kao i topericu za proveru brzine kretanja CD diska. Na CD disku su snimljeni signali prema utvrenom programu. Ispitanik naizmenino savlauje 20-metarske razmake od jedne do druge linije pratei signale sa CD plejera. Test poinje sa brzim hodanjem ili tranjem u tempu od

21

8,5 km na sat. Posle svakog minuta brzina se progresivno poveava (smanjuje se vremenski razmak izmeu dva signala sa CD-a) za 0,5 km na sat. Prilikom svakog novog signala ispitanik treba da bude na jednoj od linija koje obeleavaju 20 m. Test se zavrava ako ispitanik dva puta uzastopno ne dodirne liniju na odreeni signal. Na CD disku su snimljene i informacije o vremenskoj fazi koja protie u intervalima od po pola minuta. Ova informacija pomae kod vrednovanja testa to je poslednji javljeni broj pre prestankla tranja. Rezultat ispitanika je poslednji objavljeni broj pre prestanka tranja. Oja i Tuxworth (1995), istraivai sa UKK (President Urho Kaleva Kekkonen) instituta iz Finske, nastavljaju istraivanja nekih poljskih autora vezana za testiranje aerobne izdrljivosti, odnosno za procenu maksimalne potronje kiseonika hodanjem. Oja i Tuxworth ovim istraivanjima daju konanu formu konstruisanjem UKK test-a hodanja na 2 km. Test je relativno jednostavan i ne zahteva veliku vetinu istraivaa, moe se izvoditi u terenskim uslovima i sa veim brojem ispitanika, a pouzdanost je visoka. Hodanje kao aktivnost, iako angauje velike miine grupe, ne spada u rizine aktivnosti koje mogu da dovedu do brzog iscrpljivanja organizma. Test daje mogunost odreivanja tzv. Fitness Index-a (opte sposobnosti) i procenjuje maksimalnu potronju kiseonika (VO2max). Na krajnji rezultat testa utiu: pol, uzrast, telesna visina, telesna masa, postignuto vreme i puls (frekvencijua srca) na kraju testa. Prilikom analize rezultata pored fitness indeksa u razmatranje se uzima i indeks telesne mase-ITM (body mass index-BMI) (teina u kg/visina u m2) i indeks struk/kuk, tako da se moe vrlo brzo dobiti uvid u ukupnu sposobnost pojedinca i preporuiti mu adekvatan program za napredovanje. U narednim redovima e se detaljnije opisati ovaj test: UKK test UKK test 2 km brzog hodanja razvijen je na UKK institutu u Finskoj i namenjen je za merenje kondicije zdravih odraslih osoba od 20-65 godina. Test se izvodi hodanjem na 2 km na istoj i ravnoj stazi pri brzom i ustrom hodu. Na kraju testa se belee vremena hodanja i srane frekvencije. Precizno izvoenje omoguava podatke fitnes indeksa i predvia maksimalnu indirektnu potronju kiseonika, kao i raunanje bodu mas index i mogunost izraunavanja energetske potronje tokom testa (Ksa1/KJ) na osnovu tempa u testu i telesne teine umanjeno za bazalni metabolizam. Potronja kalorija za vreme testa (Ksa1/KJ) energija se izraunava na osnovu brzine hodanja i telesne teine. Test daje sledee podatke: Body mass index (BMI) Teina podeljena sa visinom. Indeks se izraunava koristei kg/m2 jedinice koja je izabrana. <20: mrav (nema dovoljno teine) 20-25: idealna teina 26-30: gojaznost >30 opasnost po zdravlje Fitness index Predstavlja fitnes nivo osobe iz testa, poreen sa prosenim nivoom osobe istih godina i roda i izraunat je na bazi vremena hodanja, sranog ritma, indeksa telesne teine i godina. 22

indeks <70 70-89 90-95 96-105 106-110 111-130 >130

indeks klasifikacija vebanja znaajno iznad proseka ispod proseka nizak prosek prosean dobar prosek vrlo malo iznad proseka znaajno iznad proseka

frekvencija 2-5 nedeljno 3-4 3-4 3-4 3-4 svaki drugi dan svaki drugi dan

trajanje 20-30 min. 30-40 30-40 30-40 30-40 45-60 60

Fitness index 100 odgovara prosenoj maksimalnoj potronji kiseonika izmeu pola osobe i godina. Vrednosti ispod 100 predstavljaju fitnes nivo ispod proseka, a vrednost iznad 100 predstavljaju nivo iznad proseka. Predvieni V02 mah Procenjena maksimalna potronja V02 max (m1/min/kg) preraunata je na bazi vremena hodanja, sranog ritma, indeka telesne teine i godina. Predvieni HR mah. Predvieni HR mah.testirane osobe je najvei srani ritam koji se testiranjem moe postii, a procenjen je na osnovu potronje kiseonika i sranog rada tokom etnje u testu. Maksimalan srani rad moe biti koriten za odreivanje ciljne zone osobe.

Jo jedan veoma popularan test koji se ne preporuuje osobama koje imaju ozbiljnih bolesti ili ogranienja koja onemoguavaju kretanje je Conconi test (odreivanje maksimalne frekvencije srca). Odreivanje maksimalne frekvencije srca vri se putem indirektne metode po Conconi-u ( Conconi, 1982), u kom anaerobni prag predstavlja momenat od kojeg 23

poinje odstupanje od linearnog porasta vrednosti pulsa u odnosu na optereenje. Ova metoda se bazira na saznanju da se anaerobni prag dostie u momenatu od kojeg poinje odstupanje od linearnog porasta vrednosti frekvencije rada srca (pulsa) u odnosu na optereenje. Anaerobni prag moe biti zasnovan i na anaerobnoj studiji koja nam ukazuje da je anaerobni prag priblino 20 udara u minuti, ispod maksimalne frekvencije srca. Merenje se vri na bicikl ergometru ili motornoj traci za tranje - tredmilu. Poee se sa malim intezitetom, da bi se svakih 200 metara poveavala brzina za 0.5 km/h. Puls e biti registrovan primenom puls monitora. Automatski je mereno vreme da bi se odvozala ili otrala svaka pojedinana deonica od 200 m. Test se sprovodi do maksimalne brzine. Rezultat se oitava grafiki tako to se na X osu grafikona nanose vrednosti brzine, a na Y osu vreme odvozane ili pretrane deonice. Izvlaenjem krive ustanovljava se taka kada prava linija prelazi u krivu (kritina taka) koja predstavlja vrednost, zapravo brzinu tranja, pri kojoj se probija anaerobni prag. Vrednost pulsa koja odgovara kritinoj taci je frekvencija srca koja odgovara intezitetu rada pri probijanju anaerobnog praga. Analiza rezultata (Izraunavanje anaerobnog praga) Kod aktivnosti veoma visoko intenziteta frekvenca srca i intenzitet optereenja (brzina tranja), nisu linearno zavisni. Linerana zavisnost ova dva parametra prestaje u taki ANP-a, gde dolazi do skretanja krive vrednosti frekvence srca u desno. Unosei u grafik ove dve vrednosti, mogue je odrediti taku defleksije. Na ovom primeru je to su vrednosti pulsa od 190 otk/min i oko 180 otk/min (na grafiku su prikazane krive nakon inicijalnog i finalnog testiranja; njih deli tretman trening u trajanju od minimalno nekoliko nedelja).

24

4.2.2 Testiranje snage U narednim redovima dae se primeri nekih testova snage. 4.2.2.1 Testiranje eksplozivne snage Skok u dalj iz mesta Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimenzija 6x2 metra. Jedna kraa stranica prostora se naslanja na zid. Do zida se uim krajem postavi strunjaa, a u njenom produetku ostale dve. Zid slui za fiksiranje strunjaa. Skala za merenje duine skoka poinje na 2 m od poetka strunjae najudaljenije od zida. Od drugog metra pa sve do 3,30 m povuene su sa svake strane strunjae paralelna linije duge 20 cm, a meusobno udaljene 1 cm. Posebno su oznaeni puni metri, decimetri i svakih 5 cm. Ispred ueg dela strunjae najudaljenije od zida postavi se odkona daska i to tako da je njen nii deo do ruba srunjae. Ispitanik stane stopalima do samog ruba odskone daske, licem okrenut prema srunjaama. Iz ovog poetnog poloaja sunono skae to dalje moe. Rezultat ispitanika je duina ispravnog skoka u cm od odskone daske do zadnjeg dela otiska pete stopala koje je blie mestu odraza. Ispitanik skae tri puta za redom, a registruje se najbolji skok. Skok u vis s mesta Zadatak se izvodi uz zid na kome je obeena daska iji je donji rub 200 cm od tla. Daska je veliine 150x30x1,5 cm i obojena je u crno. Popreno su povuene linije belom bojom u razmacima od 1 cm. Kod svake desete linije napisani su brojevi od 210 do 350. Ispitanik se prvo postavlja ramenom i kukom (one strane tela na kojoj je bolja ruka) do zida. Stopala su razmaknuta u irini kukova. Uzrui rukom koja je blia zidu i opruene prste prisloni uz dasku. Merilac, koji se nalazi na vedskom sanduku pored zida, zabelei visinu. Potom se ispitanik odraava maksimalnom snagom sunono u vis i dodirne dasku bliom rukom u najvioj taki skoka. Prethodno pokvasi prste na suneru da bi na dasci ostao trag, radi lakeg oitavanja visine. Ispitanik pre odraza ne sme izvesti poskok, niti se odraziti jednom nogom. Takoe pokuaj je neispravan ako ispitanik ne uspe ostaviti trag na dasci. Ispitanik sme praviti zamahe rukama. Rezultat ispitanika je razlika u centimetrima izmeu visine dohvata u mirovanju i najvioj taki pri skoku. Ispitanik skae tri puta za redom, a registruje se najvea razlika. Troskok iz mesta Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimenzija 15x3 metra. Jedna kraa sranica prostora se naslanja na zid. Do zida se uim krajem postavi strunjaa, a u njenom produetku ostale etiri. Zid slui za fiksiranje stunjaa. Strunjae su duine 2 metra, tako da ukupna duina prostora pokrivenog strunjaama iznosi 10 metara. Duina cele staze iznosi 15 metara.. Skala za merenje duine skoka poinje na strani naspram zida. Od etvrtog metra pa sve do kraja staze povuene su sa svake strane strunjae paralelne linije duine 20 cm. Posebno su oznaeni puni metri, decimetri i svakih 5 centimetara. Ispitanik stane stopalima iza odrazne linije. Odrazi se prvo sunono, doskoi na jednu nogu, zatim na drugu nogu, i konano doskoi sunono na strunjau. Rezultat ispitanika je duina ispravnog skoka od odrazne linije do zadnjeg 25

dela otiska pete stopala koje je blie mestu odraza. Ispitanik skae tri puta za redom, a registruje se najbolji skok. Bacanje medicinke iz leanja na leima Zadatak se izvodi na ravnoj podlozi minimalnih dimenzija 25x3 metra. Strunjaa je postavljena na sredinu ue stranice podloge, dodirujui je svojom uom stranicom. Kredom ili selotejpom se izvue dua sredinja linija prostornog pravougaonika (ona takoe prolazi i sredinom strunjae). Na nju se nanosi centimetarska merna skala. Nulta taka se nalazi iza srunjae na preseku sredinje linije i ue stranice prostornog pravougaonika. Na tu taku postavi se medicinka od 1 kg. Merna skala zapoinje na udaljenosti 5 m od nulte take, a oznai se tako da su jasno vidljivi puni metri oznaeni dugim uspravnim linijama, a takoe i razmaci u decimetrima i centimetrima kraim i najkraim crtama. Ispitanik legne leima na strunjau okrenut glavom prema medicinki, s lagano rairenim nogama opruenim prema mernoj skali. Iz tog leeeg poloaja dohvati dlanovima i prstima medicinku i namesti se tako da su ruke potpuno opruene, ne menjajui pritom poloaj medicinke. Iz poetnog poloaja ispitanik baci medicinku to jae moe u pravcu merne skale, ne odiui pri tom glavu sa podloge. Rezultat ispitanika je udaljenost izraena u cm od nulte take do take prvog dodira medicinke sa tlom, tj. vertikalne projekcije te take na liniju merenja. Ispitanik izvodi tri bacanja za redom od kojih se registruje samo jedno-najbolje. Bacanje medicinke sa grudi iz seda raznonog Zadatak se izvodi u prostoru minimalnih dimanzija 15x3 metra na ijem je jednom uem kraju zid, a na sredini tog kraja mesto gde ispitanik seda u sed raznono dodirujui zid leima. Ispred mesta gde ispitanik seda povue se ravna linija, vertikalna na zid, duine 15 m. Na toj liniji se iscrta merna skala sa razmacima u decimetrima i cantimetrima. Svaki metar, decimetar i centimetar se oznai linijama razliitih duina (metar- najdua, decimetar- kraa i centimetar- najkraa). Nulta taka se nalazi 30 cm ispred zida. Ispitanik sedne pored zida u sed raznono, oslanjajui se na zid celom povrinom lea. Merna skala se nalazi tano ispred ispitanika, tj. vertikalna ravan tela i merna linija se poklapaju. Sa obe ake ispitanik hvata medicinku od 1kg i postavlja na grudi, tako da su nadlaktice i podlaktice paralelne sa podom, a laktovi dodiruju zid. Iz poetnog poloaja ispitanik baca medicinku to god moe dalje od sebe, ne odvajajui lea od zida. Rezultat ispitanika je duina leta medicinke izraena u centimetrima od nulte take do take prvog dodira medicinke sa tlom, tj. vertikalne projekcije te take na liniju merenja. Ispitanik izvodi tri bacanja za redom od kojih se registruje samo jedno-najbolje. 4.2.2.2 Testiranje repetitivne snage Sklekovi Zadatak se izvodi na razboju sa podeavanjem irine ramena. Ispitanik je u uporu na rukama na kraju razboja (nametenog na visinu doskoka). Spusti se dok mu ramena ne dotaknu ruku merioca postavljenu na pritku. Merilac jednom rukom spreava njihanje ispitanika, a drugom (postavljajui dlan na pritku razboja) kontrolie amplitudu pokreta, odnosno najnii poloaj. Ispitanik izvodi maksimalan broj sklekova do otkaza. Rezultat ispitanika je broj potpuno izvedenih sklekova. Jedan sklek je

26

sputanje i dizanje. Zadatak se izvodi jedanput. Zgibovi Zadatak se izvodi na pritci podignutoj na visinu od 2,5 metara. Ispod pritke je nametena strunjaa, a na njoj je postavljena stolica za penjanje ispitanika na pritku. Ispitanik se popne na stolicu i rukama u irini ramena hvata pritku pothvatom. Trup, noge i ruke ispitanika vertikalno su oprueni. Merilac izmainje stolicu. Iz poetnog poloaja ispitanik se podie, savijajui ruke u laktovima, tako da mu brada doe u visini pritke. Telo za vreme izvoenja ostaje vertikalno. Merilac u toku testa, ukoliko je potrebno, umiruje zanjihano telo ispitanika i to u fazi kada se on sputa. Zgibovi se izvode jedan za drugim, bez pauze. Prilikom sputanja ruke moraju biti potpuno opruene. Zadatak ispitanika je da pravilne zgibove izvede to vie puta. Rezultat ispitanika je maksimalan mogui broj pravilno izvedenih zgibova. Zadatak se izvodi jedanput. Dizanje trupa za 30 sekundi Zadatak se izvodi na podu (bez strunjae). Ispitanik lei na leima sa nogama zgrenim pod 90 stepeni. Prsti su prepleteni na potiljku, laktovi u stranu. Partner (merilac) mu fiksira stopala. Ispitanik izvodi podizanje trupa sa zasukom, naizmenino u levo i desno to bre moe, u vremenu od 30 sekundi. Pri tom mora dotai laktom suprotno koleno. Rezultat ispitanika je broj korektno izvedenih i dovrenih dizanja u vremenu od 30 sekundi. Zadatak se izvodi jedanput. Ispravljanje trupa Zadatak se izvodi na vedskom sanduku visine 1m, koristei palicu duine 1m. Ispitanik lei na trbuhu na sanduku tako da su mu grebeni karline kosti upravo na ivici sanduka, a trup vertikalno na dole. Partner mu fiksira noge. Prepletene prste dri za vratom. Istravlja trup do horizontalnog poloaja u umerenom tempu, bez zadravanja, do otkaza. Merilac palicom, postavljenom paralelno sa podom iznad lea ispitanika, kontrolie amplitudu pokreta. Rezultat ispitanika je broj korektno izvedenih podizanja trupa. Zadatak se izvodi jedanput. Duboki uanj za 30 sekundi Zadatak se izvodi uz korienje daice ili strunjae koje se stavljaju ispod peta ispitanika da mu obezbede bolju ravnoteu. Ispitanik stane u mali raskorani stav i, radi lakeg odravanja ravnotee u sagitalnoj ravni i postizanja optimalne amplitude pokreta, ispod peta mu se postavi daica ili se on petama osloni na strunjau. Na znak sad ispitanik, u vremenu od 30 sekundi, treba da uradi to vie moe unjeva. Zadatak se prekida na komandu stop po isteku 30 sekundi. Rezultat u testu je broj ispravno izvedenih unjeva u periodu od 30 sekundi. 4.2.2.3 Testiranje statike snage (sile) Izdraj u skleku Zadatak se izvodi na jednovisinskom razboju nametenom tako da su pritke na visini od 160 cm. Razmak izmeu pritki regulie se prema irini ramena ispitanika. Ispod pritki postavljena je strunjaa, a na njoj stolica. Ispitanik stoji elom okrenut prema uem delu razboja. Nathvatom uhvati

27

krajeve pritki tako da su palevi okrenuti prema unutra. Pomou stolice doe u poloaj upora, a zatim se spusti u poloaj poluskleka tako da mu je ugao izmeu podlaktice i nadlaktice 90 stepeni. Prethodno se odmakne stolica. Trup i noge su prueni vertikalno na dole. Pogled je usmeren ravno napred. U opisanom poloaju ispitanik treba da izdri to due moe. Kada vie ne moe da izdri poloaj poluskleka pod datim uglom, tj. poveava ili smanjuje lakatni ugao, savija noge ili trup, izvoenje zadatka je zavreno. Rezultat ispitanika je vreme od momenta sputanja u polusklek do momenta kada vie nije u stanju zadrati propisani poloaj. Zadatak se izvodi jedanput. Vis u zgibu Zadatak se izvodi uz korienje vratila. Ispitanik u poetni poloaj zgiba pothvatom, sa bradom u visini preke, dolazi uz pomo merioca ili pomonika. Merilac stoji na stolici, tako da mu je lice u visini preke. On sve vreme bodri ispitanika da to due izdri u opisanom poetnom poloaju. Ispitanik visi to je mogue due. toperica se zaustavlja kada se brada spusti ispod gornje ivice ipke Rezultat ispitanika je vreme u punim sekundama (zaokruivanje do 0,5 na nie; ostalo na vie) za koje zadrava opisani poloaj. Horizontalni izdraj na leima Zadatak se izvodi na poklopcu vedskog sanduka (ostali delovi se izvade) ispred ijeg je ueg dela postavljena strunjaa. Strunjaa slui kao osiguranje ukoliko ispitanik pri izvoenju zadatka padne. Ispitanik sedne na vedski sanduk tako da je leima okrenut strunjai. Seda na taj nain da mu je kraj stranjice poravnat sa rubom sanduka. Zatim, na znak merioca, pomonici ispitaniku fiksiraju noge i na grudi mu stave jednoruan teg od 15 kg. Teg treba da stoji izmeu bradavica i kljunih kostiju. Nakon ovoga ispitanik lee potpuno ispravljen pri emu trup nema nikakav oslonac. Ispitanik treba to due da ostane u opisanom poloaju sa tegom na grudima. Kada ispitanik vie ne moe da zadri poloaj pomonici, takoe na znak merioca, prihvataju mu teg sa grudi. Rezultat ispitanika je vreme u sekundama od momenta kada ispitanik doe u poetni horizontalni poloaj sa tegom na grudima, do trenutka kada taj poloaj napusti. Zadatak se izvodi jedanput. Izdraj u poluunju Zadatak se izvodi uz upotrebu dvorunog tega teine 70 kg (u sredini je obavijen sunerom u duini od 50 cm), dva stalka za teg podignuta na visinu 150-160 cm i poklopca vedskog sanduka koji je vertikalno postavljen uza zid. 1,5m ispred poklopca vedskog sanduka su stalci, a na njima je teg. Ispitanik stane izmeu poklopca vedskog sanduka i stalaka, gledajui u smeru stalaka. Hvata ipku rukama izvan tapaciranog dela i podvue se tako da mu ipka lei na ramenima iza glave. Podigne se sa tegom i proveri da li je teina tega ravnomerno rasporeena na ramenima. Povlai se unazad i nasloni celu duinu lea na tapacirani poklopac. Pomonici podupru krajeve ipke tega i rasterete ispitanika koji se , ne isputajui odabrani hvat rukama, spusti niz poklopac sanduka sve dok mu potkolenice i natkolenice ne zaklope pravi ugao. Stopala su paralelna i razmaknuta u irini kukova. U tom momentu pomonici koji su pridravali teg puste krajeve ipke i dlanove postave 10.15 cm ispod njenih krajeva. Zadatak je ispitanika da u zadanom poloaju sa optereenjem izdri to due moe. Zadatak je zavren nakon to ispitanik promeni ugao u zglobu kolena za vie od 10 stepeni. U tom momentu pomonici 28

preuzimaju teg. Za vreme izvoenja zadatka lea ispitanika moraju neprekidno biti prislonjena uz sanduk. Nije doputeno pomicanje stopala sa stajne povrine, niti pomicanje tereta na leima. Jedan od pomonika moe svojim stopalima stati do vrhova ispitanikovih da se ne bi klizao. Rezultat ispitanika je vreme u sekundama u kojem izdri sa teretom na ramenima od momenta kada pomonici potpuno prepuste teret tega na njegova ramena, do trenutka kada vie ne moe drati teret, ili promeni poloaj kolena ili trupa. Zadatak se izvodi jedanput. 4.2.3 Testiranje gipkosti U narednim redovima dae se primeri nekih testova gipkosti. Iskret palicom Zadatak se izvodi sa okruglom palicom duine 150 cm i debljine 3 cm. Na jednom kraju je hvatite sa graninikom (prsten visine 1 cm). Krojaki metar je udubljen u palicu i zalepljen. Nulta taka poinje of graninika. Ispitanik stoji u stojeem stavu, sa stopalima u irini ramena. Palicu dri ispred tela jednom rukom za hvatite na kraju palice, a drugom do nje. Podie palicu ispred sebe napred, gore i preko glave u iskret pruenim rukama. Jedna ruka sve vreme stoji na hvatitu, a druga klizi po palici. Ispitanik nastoji da izvede iskret sa to manjom udaljenou meu rukama. Rezultat testa se meri udaljenou ruku posle dovrenog iskreta, koja se ita u cm na tapu. Vredi bolji (manji) rezultat od dva pokuaja. Duboki pretklon na klupici Zadatak se izvodi na klupici visine 40 cm, na iju je stranicu vertikalno fiksirana letvica sa mernom trakom duine 80 cm, sa poetkom od gore a krajem na podu. Ispitanik stoji na klupici bos, sunono pruenih nogu, i sa prstima neposredno iza letvice. Pretklonom niz letvicu, ispitanik, prekrtenim dlanovima, nastoji dosegnuti to nie i ostvariti to veu vrednost na skali metra koji je postavljen na letvici. Rezultat u testu je dosegnuta vrednost izraena u santimetrima. Test se ponavlja tri puta sa kratkim pauzama za odmor u trajanju do 15 sekundi, a upisuje se najbolji rezultat. Tabela za ocenu rezultata postignutih na testu (preuzeto od Pokrajinskog zavoda za sport;
Kriterijumi za ocenu rezultata testiranja sportista - Opti uzorak,2002.) Procena Odlian Natprosean Prosean Ispod proseka Slab Mukarci > 38.3 cm 38.3 32.7 cm 32.6 25.3 cm 25.2 19.6 cm < 19.6 cm ene > 41.6 41.6 36.8 cm 36.7 30.3 cm 30.2 25.5 < 25.5 cm

pagat Zadatak se izvodi uz zid, dok je na podu, od zida ka unutranjosti prostorije, zalepljena merna elina pantljika. Ispitanik stoji bos bono uz zid, stopalo je priljubljeno uz zid. Napravi zasuk od zida i iskorai drugom nogom pod pravim uglom od zida to due moe. Peta klizi pri tome po tlu. Kredom se obelei dostignuti najudaljeniji poloaj pete, najblii rub. Rezultat testa ini udaljenost pete od zida izmeren u cm. Zadatak se izvodi 2 puta, a vredi bolji od dva pokuaja.

29

4.2.4 Testiranje koordinacije U narednim redovima dae se primeri nekih testova koordinacije. Okretnost sa palicom Zadatak se izvodi uz korienje palice dugake 100 cm i strunjae. Ispitanik u stavu spetnom stoji na sredini strunjae. Palicu dri sa obe ruke vodoravno za krajeve ispred sebe. Na znak zvidaljke okrene se za 180 stepeni, sedne, legne na lea, provue noge izmeu ruku i digne se u stav spetni i predrui. Rezultat se iskazuje proteklim vremenom od znaka merioce za poetak izoenja do zauzimanja stava mirno sa palicom u predruenju. Zadatak se izvodi tri puta, a upisuje se samo najbolji rezultat. Bubnjanje rukama i nogama Zadatak se izvodi u uglu prostorije. Na podu su dve meusobno naspramne linije duge 30 cm, smetene tako da sa linijama u kojima se spajaju pod i zid zatvaraju kvadrat dimenzije 50x50 cm. Na zidu su povuene dve linije koje su paralelne sa tlom od kojeg su udaljene 10 cm. Linije su duge 1 m i meusobno se dodiruju upravo u preseku zidova. Ispitanik stane u raskorani stav tako da mu je levo stopalo uz levu, a desno stopalo uz desnu liniju. Pritom mu je lice okrenuto prema uglu gde se spajaju zidovi. Na znak sad ispitanik to je mogue bre poinje izvoenje sledeeg niza pokreta: prednjim delom levog stopala udari levi zid iznad horizontalne linije (jedan put); spusti levu nogu na tlo i udari desnim dlanom desni zid (jedan put); spusti desnu ruku i levom rukom udari levi zid (dva puta); spusti levu ruku i prednjim delom desnog stopala udari desni zid iznad horizontalne linije (jedan put). Navedene etiri faze zadatka predstavljaju jedan ciklus. Neposredno po zavretku jednog ciklusa, ispitanik nastavlja sa izvoenjem drugog, treeg, itd. ciklusa. Zadatak se izvodi u vremenu od 20 sekundi. Rezultat je broj ispravno izvedenih i zavrenih ciklusa tokom zadanog vremena. Test se ponavlja 3 puta a upisuje se najbolji rezultat. Neritmiko bubnjanje Zadatak se izvodi uz korienje stola standardnih dimenzija, stolice i samolepljive trake u boji. Prostorija je minimalnih dimenzija 3x3 m. Due stranice stola spojene su po sredini trakom u boji koja deli sto na dva jednaka dela. Stolica je postavljena u produetku linije Ispitanik seda na stolicu, a dlanove postavlja na plou stola tako da mu je desni dlan desno, a levi levo od linije. Dlanovi su meusobno razmaknuti za irinu ramena. Ispitanikov je zadatak da od znaka sad pa do isteka 20 sekundi izvede to vie moe ispravnih ciklusa koji se sastoje od sledeeg neprekidnog niza pokreta: levi dlanom dva puta udari po levom delu ploe stola, te ga ostavi poloenog na plou; desnim dlanom unakrsno preko leve ruke (levo od levog dlana) udari dva puta po ploi stola; odigne desni dlan i jedanput dotakne elo; spusti desni dlan na desni deo ploe stola (poetnio poloaj). Nakon to zavri jedan ciklus, ispitanik odmah poinje sledei. Zadatak je zavren po isteku 20 sekundi. Isti zadatak ponavlja se etiri puta. Rezultat u testu je broj ispravno izvedenih i zavrenih ciklusa tokom 20 sekundi. Upisuje se najbolji rezultat od etiri izvoenja.

30

Slalom sa tri medicinke Zadatak se izvodi uz korienje tri medicinke od 2 kg i 5 drvenih stalaka. Stalci su postavljeni u pravoj liniji na razmaku od 2 m. Prvi stalak je udaljen od startne linije 1 m. Ispitanik stoji iza startne linije. Ispred njega stoje tri medicinke. Izmeu ispitanika i medicinki je startna linija. Ispitanik mora da provede sve tri lopte, kotrljajui ih i pomaui se pri tom nogama i rukama, izmeu stalaka do zadnjeg stalka i da se vrati na isti nain natrag. Zadatak se ponavlja dva puta. Rezultat je vreme izraeno u sekundama i upisuje se bolje od dva izvoenja. 4.3 Redosled primene motorikih testova U sluaju da se testira manja grupa ispitanika, sa manjim brojem motorikih testova, onda se celokupno testiranje moe organizovati u jednom danu po sledeem redosledu: Preciznost, Ravnotea, Gipkost, Ritam, Brzina pokreta, Frekvencija alternativnih pokreta, Koordinacija, Eksplozivna snaga, Sila, Snaga (repetitivna i statika) i Izdrljivost. U sluaju da se planira primena veeg broja motorikih testova, na veem broju ispitanika, onda testiranja treba podeliti na nekoliko dana: 1. dan Preciznost, Ravnotea, Gipkost, Ritam, Brzina pokreta, Frekvencija alternativnih pokreta, Koordinacija, Eksplozivna snaga, Sila. 2. dan Snaga ruku i ramenog pojasa, Snaga ekstenzora trupa, Snaga nogu i Snaga fleksora trupa. 3. dan Anaerobna izdrljivost i Aerobna izdrljivost.

31

5 DIJAGNOSTIKI UREAJI 5.1 Pulsmetar Vrlo dobar i taan metod merenja frekvencije srca vri se pomou pulsmetara koji se sastoji iz tri dela. 1. Heart rate monitor (HRM) 2. IR Interface 3. Predajnik Prvi deo je elastina traka koja se postavlja oko grudnog koa, sa predajnikom koji se stavlja na prekordijalni region. Elektrode odailjaa mere preko akcionog napona koe EKG - tanije sranu frekvenciju. Odailja signale prenosi preko iskre (varnice) na prijemnik. Prijemnik, u vidu runog asovnika, postavlja se na levu ruku. Na poetku rada aktivira se tajmer i puls monitor, tako da kasnije moemo precizno da odredimo period rada koji odgovara datom pulsu. Trei deo ( interfejs, infracrveni) se prikljuuje na raunar i preko njega prenosimo snimljene podatke na raunar, gde vrimo detaljne analize. 5.2 Bioimpedans metar Bioimpedans merenje je zasnovano na injenici da elektina energija protie kroz nemasnu miinu masu, koja sadri najvei deo telesne vode i elektrolita. Masa provodnika je u direktnom odnosu sa njegovom duinom i u obrnutom odnosu sa impedansom. Masnoa je slab elektrini provodnik i veoma malo doprinosi merenju impedansa. Koliina masnog tkiva se dobija tako to se od ukupne telesne teine uzima nemasno tkivo. Prilikom merenja ispitanik se postavlja u leei poloaj na suvu neprovodnu povrinu sa nogama postavljenim tako da ne dolazi do kontakta izmeu nogu, ruku i grudi, i ruke i noge. Ako doe do dodira, oni e uticati na oitavanje bioinpedansa. Jedna elektroda se postavlja iznad prstiju nogu a druga iznad skonog zgloba. Jedan par elektroda se koristi na ruci i runom zglobu. Nakon izvrenog merenja na displeju ureaja dobijamo sledee podatke: procenat masti (%) procenat miinog tkiva (kg) potronja kalorija 5.3 Laktat analizator Pristup metabolikim iformacijama je ponekad suvie komplikovan i samo izvodljiv preko krvotoka. Koncentracija laktata, koja je jednako raspodeljena u krvi, moe biti izmerena na osnovu odreene koliine krvi dobijene iz malog krvnog suda povrinski sa samo jednim ubodom specijalnog noa. Obino se koristi kap krvi, iz prsta ili uveta, koja se stavlja na test traku, i laktat prouzrokuje promenu boje na test traci. Nivo laktata na displeju ureaja se prikazuje nakon jedne minute.Ovo merenje je mogue sa lakgat analizatorom ACCUSPORT.

32

6 PRIMENA DIJAGNOSTIKIH UREAJA Frekvencija idealnog treninga, trajanje, i intezitet za sve sportove i oblike vebanja zavise od poetnog nivoa utreniranosti, sopstvenih ciljeva, i adaptacionih parametara. Shvativi kakve rezultate i informacije moemo imati, dijagnostiki ureaji postaju osnovna oprema za svakog sportistu ili studijsku grupu. Nalaze svoju primenu u svim sportovima i sportskim grupama. Nesumnjivo da dobijanje informacija kao to su: laktatno merenje i merenje sranih otkucaja daju informacije u kojim zonama sportista ili rekreativac radi, da li u aerobnom ili u anaerobnom nainu vebanja, tako je mogue kontrolisati radno optereenje ogranieno idividualnostima. Iako su ove dve dijagnostike procedure u korelaciji, korektan intezitet moe biti pronaen samo putem uporednog merenja sranih otkucaja i laktata. Primer: kod veine lokalnih naprezanja kao to je izolovani trening abdominalnih miia, postoje metaboliki zahtevi bez odgovarajueg porasta sranih otkucaja, tako da srani otkucaji nisu podesni kao pojedinani parametri voenja treninga. Ovo je naroito vano kod body buildinga i njemu sliinh sportova za koje je radno optereenje iznad snage izdrlivosti. U navedenim sportovima koncentracija laktata izmeu 4-6 mmol/1 moe biti oekivana, u kombinaciji sa neuporedivo malim porastom frekvencije srca. Sa jedne strane samo kontrola sranih otkucaja mogla bi u individualnim sluajevima voditi ka pogrenoj proceni inteziteta radnog optereenja, a sa druge strane, u zavisnosti od tipa korienja, esto metabolika aktivnost moe doi bez poveanja sranih otkucaja. Zato je za poetnike merenje laktata siguran put izbegavanja netanog radnog optereenja i odreivanju adekvatnog radnog optereenja. Dakle izmereni srni otkucaji sa laktatima, kobinovano sa sopstvenim iskustvom e vam pomoi da date taan trening i prema tome napravite ga znaajnim i efektivnijim. Imajui u vidu ove injenice moemo rei da su dijagnostiki ureaji nali svoju primenu kako u vrhunskom tako i u rekreativnom sportu. Posebnu prednost pruaju sranim bolesncima i rekovalescentima, zbog mogunosti pridravanja propisanih zona od strane lekara. 6.1 Zone treninga Zone treninga dobijene na osnovu vrednosti pulsa zasnovane su na individualnim fizikim sposobnostima i svaka od njih odgovara odreenim metabolikim i kardiorespiratornim funkcijama organizma. U zavisnosti od interesovanja i potreba (poboljanje zdravlja, smanjenje krvnog pritiska ili nivoa holesterola, postizanje vrhunskih sportskih rezultata itd.) odabira se zona u kojoj e se raditi. Zone rada su odreene procentima u zavisnosti od maksimalne vrednosti frekvencije srca i odreuju se prilikom poetnog merenja svakog vebaa. Zona 1-Rekreativna (rehabilitaciono-kompenzatorna) zona, 50%-60% od maksimalne vrednosti pulsa Preporuuje se svim osobama koje ele da unaprede svoje zdravlje, koje poinju sa vebanjem i koje ele da se oslobode svakodnevnog stresa. Osobe koje treniraju u ovoj zoni su uglavnom starijeg doba, rekovalescenti ili bolesnici. Najee primenjivani sadraji su lagano tranje, brzi hod ili rad sa malim opereenjima. Sportisti radom u ovoj zoni utiu na oporavak (nema nikakvu razvojnu ulogu) i

33

najee se primenjuje dan posle utakmice ili na dan posle tekog treninga da bi se izbeglo stanje pretreniranosti. Energija u ovoj zoni obezbeuje se 10% iz ugljenih hidrata,60- 85% iz masti i 5% iz proteina. Zona 2 -Umerena zona tj. zona niskog intenziteta, 60%-70% od maksimalne vrednosti pulsa Energija u ovoj zoni obezbeuje se 10% iz ugljenih hidrata, 85% iz masti i 5% iz proteina. Na osnovu energetske potronje moe se zakljuiti da je ovo idealna zona za redukovanje telesne mase, jer se najvei deo energije crpi iz masti. Efekat redukcije je vei ukoliko aktivnost traje due. Najee primenjivani sadraji su plivanje, lagano tranje, vonja biciklom, nordijsko skijanje i rad sa malim optereenjem u fitnes salama. Osim za redukovanje telesne mase rad u ovoj zoni se koristi za zagrevanje, a neznatnog uticaja ima i na porast izdrljivosti i kondicije. Zona 3 - Aerobna zona, 70%-80% od maksimalne vrednosti pulsa Rad u aerobnoj zoni ostvaruje se dugotrajnim aktivnostima srednjeg intenziteta kao to su tranje, vonja biciklom, plivanjem, aerobikom i fitnesom. Znaaj ove zone na kariovaskularni i respiratorni sistem su viestruke i kao rezultat dobijamo: redukciju krvnog pritiska, poveanje koronarnih arterija, poveanje broja kapilara, poveanje broja kapilara u radnim miiima, poveanje broja i veliine svake mitohondrije, poveanje transportovanja krvi u miie, poveanja vitalnog kapaciteta plua, poveanje maksimalne potronje kiseonika itd. Poboljanjem kapaciteta i efikasnosti respiratornog sistema, kao i poveanjem broja i veliine krvnih sudova koje snabdevaju srce, miie i ostale organe, poveava se i opta izdrljivost. Energija u ovoj zoni obezbeuje se 60% iz ugljenih hidrata, 35% iz masti i 5% iz proteina. Zona 4- Anaerobna zona tj. zona u nivou anaerobnog praga, 80%-90% od maksimalne vrednosti pulsa Kod veine osoba u ovoj zoni se nalazi anaerobni prag, tj. kardiovaskularni i respiratorni sistem nisu vie u stanju da organizamu omogue dovoljnu koliinu krvi (kiseonika), i organizam ulazi u stanje kiseonikog duga. Kao rezultat toga javljaju se odreeni produkti u organizmu (kiseline). Energija u ovoj zoni obezbeuje se 80% iz ugljenih hidrata, 15/o iz masti i 5/o iz proteina. Na osnovu energetske potronje moe se uvideti da ova zona nije namenjena regulisanju telesne mase. Kod sportista najee primenjivani tip treninga u ovoj zoni je intervalni i u kombinaciji sa zonom tri moe se znaajno uticati na kondiciju i izdrljivost tj. trenirajui malo ispod anaerobnog praga mora doi do poboljanja sposobnosti organizma da reciklira mlenu kiselinu (laktate). Zona 5- Crvena zona - zona maksimalnog intenziteta, 90%-100% od maksimalne vrednosti pulsa Ova zona namenjena je samo sportistima, i ne preporuuje se osobama koje

34

imaju za cilj zdravlje i odravanje dobre fizike kondicije (rekreativci). Rad u ovoj zoni izaziva visoku koncentraciju laktata i dui rad u ovoj zoni moe imati za posledicu pad forme, imuniteta i slabost aerobnog kapaciteta. U principu treba izbegavati rad u ovoj zoni. Najee se u ovu zonu ulazi prilikom takmienja, testiranja i veoma malo tokom treninga. Energija u ovoj zoin ozezbeuje se 90% iz ugljenih hidrata, 5/o iz masti i 5/o iz proteina. 7 PREPORUKE ACSM-a i AHA Vodi za zdrave odrasle ljude ispod 65 godina Radite umereno intezivni kardio trening 30 minuta dnevno, 5 puta nedeljno ILI Radite vie intezivni kardio trening 20 minuta dnevno, 3 puta nedeljno I Radite 8-10 vebi snage, 8-12 ponavljanja svake vebe, 2 puta nedeljno Umereno intezivni kardio trening znai podii frekvenciju srca i poeti se znojiti, ali i dalje biti sposoban voditi normalnu konverzaciju tokom vebanja. U vie intenzivnom kardio treningu normalna konverzacija nije mogua.

8 LITERATURA Brojna literatura ne treba da zaplai itaoca (dovoljno je znati samo ono ta pie u kripti), nego da ista poslui itaocu da, ukoliko eli, proiriti svoja znanja o obraenim temama. 1. American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance (1989). Physical best the AAHPERD guide to physical fitness education and assessment. Reston, Va: AAHPERD. 2. Conconi, F., Ferrari, M., Zioglio, P., Droghetti, P., Codeca (1982). Determination of the anaerobic threshold by a noninvasive field test in runners. J Appl Physiol.;52:869-837. 3. Egger, G., Champion, N. and Bolton, A. (1999). The Fitness Leaders Handbook (Fourth edition). London: A & C Black. 4. Eremija, M. (1997). Biologija razvoja oveka sa osnovama sportske medicine (Praktikum). Beograd: Fakultet za fiziku kulturu. 5. Federation International of Sports Aerobics and Fitness & Belgrade Aerobic and Fitness Association (2006). Prirunik za sportske trenere izvor informacija za fitness profesionalce. Beograd: FISAF & BAFA. 6. Fleishman, E. A. (1964). The Structure and Measurement of Physical Fitness. New York: Englewood Cliffs. 7. Fleishman, E. A. and Hempel W. E. (1956). Factorial Analysis of Complex Psychomotor Performance and Related Skills. Appl. Psychology, XL, 96. 8. Gaji, M. (1985). Osnovi motorike oveka. Novi Sad: Fakultet fizike kulture. 9. Gredelj, M., Metiko, D., Hoek, A. i Momirovi, K. (1975). Model hijerarhijske strukture motorikih sposobnosti. Kineziologija, (1-2).

35

10. Hoek-Momirovi, A. (1981). Povezanost morfolokih taksona sa manifestnim i latentnim dimenzijama. Kineziologija, (4). 11. Kuper, K. (1971). Aerobik. Beograd: NIP Partizan. 12. Kureli, N. (1967). Osnovi sporta i sportskog treninga (II dopunjeno izdanje). Beograd: Sportska knjiga. 13. Kureli, N., Momirovi K., Stojanovi M., turm J., Radojevi . i N. Viskitalec (1975). Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine. Beograd: Institut za nauna istraivanja fakulteta za fiziko vaspitanje. 14. Kukolj, M., Jovanovi A. i Ropret R. (1996). Opta antropomotorika. Beograd: Fakultet fizike kulture. 15. Malacko, J. (2000). Osnove sportskog treninga (IV preraeno i dopunjeno izdanje). Beograd: Sportska akademija 16. Mazi, S., ivoti Vanovi, M., Igraki, I., ivani, S., Malievi, S., Radovanovi, D. i Rosi, N.K. (2000). Beogradski ergometrijski step test (BEST) novi step test za brzu procenu fizike sposobnosti. Nova sportska praksa, (3-4). 17. Metiko, D. i Hoek, A. (1972). Faktorska struktura nekih testova koordinacije. Kineziologija, (2). 18. Miti, D. (2001). Rekreacija. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja. 19. Mood, D., Musker, F. F. and Rink, J. E. (1995). Sport and recreational activities (Eleventh edition). Mosby-Year, Inc. 20. Niin, . (2000). Antropompotorika teorija. Novi Sad: Fakultet fizike kulture. 21. Oja, P. and Tuxworth, B. (1995). Eurofit for adults Assessment of healthrelated fitness. Finland, Tampere: Counsil of Europe, Committee for the development of sport and UKK Institute for health promotion research. 22. Opavsky, P. (1975). Interrelacije biomotorikih dimenzija i miinih naprezanja. Fizika kultura, (4). 23. Ostoji, S., Mazi, S. i Diki, N. (2003). Telesne masti i zdravlje. Beograd: Udruenje za medicinu sporta Srbije. 24. Peri., D. (1997). Uvod u sportsku antropomotoriku. Beograd: Sportska akademija. 25. Stojiljkovi, S. (2005). Fitness. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja. 26. Stojiljkovi, S. (2005). Efekti tranja u razliitim zonama intenziteta (Monografija). Beograd: Zadubina Andrejevi. 27. ekelji, G. (1996). Mogunost procene funkcionalnih sposobnosti mladih sportista modifikovanim step testom. Magistarski rad, Beograd: Fakultet fizike kulture. 28. Zaciorski, V. M. (1969). Fizika svojstva sportiste. Beograd: JZFK i FFK. 29. Zaciorski, V. M. (1975). Fizika svojstva sportiste. Beograd: NIP Partizan.

36

9 PRILOG PRIMERI MERNIH LISTI ANTROPOMETRIJA Identifikacioni broj: I I I I Pol: 1 muki 2 enski (zaokruiti) Prezime i ime: ______________________ Datum roenja: __________________ Datum 1. merenja: ________________ Datum 2. merenja: ________________ MERA 1. Telesna teina (ATELT) 2. Obim grudi srednji (AOGRS) 3. Obim nadlaktice opru. (AONAO) 4. Obim nadlaktice savije. (AONAS) 5. Obim natkolenice (AONAT) 6. Obim potkolenice (AOPOT) 7. Koni nabor na leima (ANABL) 8. Koni nabor na tricepsu(ANATR) 9. Koni nabor na trbuhu (ANABT) 10. Koni nabor na natkol. (ANANA) 11. Koni nabor na potkol. (ANAPO)

Grupa: I I Redni broj u grupi I I Sati: _______ Sati: _______ 1. MERENJE 2. MERENJE I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I Merna jedinica (0,5 kg) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm) (mm)

Volumen i masa tela (1.-6.) Potkono masno tkivo (7.-11.)

Merioci: 1. merenje 2. merenje ___________ ____________ ___________ ____________

37

BODY COMPOSITION MONITOR MODEL: TANITA BC-540 IME I PREZIME IDENTIFIKACIONI BR.

DATUM MERENJA VREME MERENJA INICIJALNO MERENJE TELESNA VISINA GODINE STAROSTI Weight (kg) Body Fat (%) (TSTMA) Total Body Water (%) (TSUTV) Muscle Mass (kg) (TSMMA) FINALNO MERENJE

MERILAC ASISTENT 1 ASISTENT 2

38

MOTORIKI TESTOVI Identifikacioni broj: I I I I Prezime i ime: ______________________ Grupa: I I datum 1. testiranja: ________ sati: _______ 1. dan datum 2. testiranja: ________ sati: _______ TESTOVI 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna jedinica 1. Iskret palicom I I I I I I I I cm (MISKR) 2. Duboki pretklon na I I I I I I I I cm klupici (MDUBP) 3. pagat (MSPAG) I I I I I I I I cm

2. dan TESTOVI 4. Zgibovi (MZGIB) 5. Dizanje trupa za 30 sek. (MDIZT) 6. Horizontalni izdraj na leima (MHOLE) 7.Skok u dalj iz mesta (MSKOD) 8. Duboki uanj za 30 sekundi (MDUBC) 9. Okretnost sa palicom (MOKRP)

datum 1. testiranja: ________ sati: _______ datum 2. testiranja: ________ sati: _______ 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna jedinica I I I I I I I I broj ponavljanja I I I I I I I I broj ponavljanja I I I I I I I I sek. I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I cm broj ponavljanja sek.

3. dan TESTOVI 10. Bacanje med. iz le. na le. (MBAML) 11. Izdraj u skleku (MIZSK) 12. Ispravljanje trupa (MISPT) 13. Skok u vis s mesta (MSKOV) 14. Izdraj u poluunju (MIZPO) 15. Bubnjanje rukama i nogama (MBURN)

datum 1. testiranja: ________ sati: _______ datum 2. testiranja: ________ sati: _______ 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna jedinica I I I I I I I I I I cm I I I I I I I I dohvatna v. doskona v. razlika u v. I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I dohvatna v. I doskona v. I razlika u v. I I I I I I I I I I I I I I sek. broj ponavljanja cm sek. broj ponavljanja

I I I I

I I I I

39

Identifikacioni broj: I I I I Prezime i ime: ______________________ Grupa: I I datum 1. testiranja: ________ sati: _______ datum 2. testiranja: ________ sati: _______ 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna jedinica I I I I I I I I I I cm

4. dan TESTOVI 16. Bacanje med. sa gru. iz seda raznonog (MBAMG) 17. Vis u zgibu (MVISZ) 18. Neritmiko bubnjanje (MNERB) 19. Slalom sa tri medicinke (MSLAL) 20. Sklekovi (MSKLE) 21. Troskok iz mesta (MTROM)

I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I

I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I

sek. broj ponavljanja sek. broj ponavljanja cm

5. dan TESTOVI 22. Istrajno unasto tranje (MISTR)

datum 1. testiranja: ________ sati: _______ datum 2. testiranja: ________ sati: _______ 1. TESTIRANJE 2. TESTIRANJE Merna jedinica I I I I I I I I broj ponavljanja

Ispitivai: 1. testiranje 2. testiranje ___________ ___________ ___________ ___________ ___________ ___________ ___________ ___________

40