German

U Srbiji su postojala dve vrste verovanja u Germana. Jedan German ili erman je bio demon atmosferskih pojava, koji donosi vremenske nepogode, oluje, kie, grad. Drugo verovanje je bilo hriansko u svetog Germana, me utim i on je primio neke osobine vladao!a atmosferskim pojavama, tako da se dola"i do "animljive simbio"e hrianskih verovanja i pagani"ma. German je bio !arigradski patrijarh od #$%. do #&#. godine i kasnije proglasen je svetim. 'd obi(aja po"nate su ra"ne varjante sahranjivanja lutke Germana. )utka je (esto bila pravljena od gline sa istaknutim genitalijama. *o"anstva (ije predstave su pravljene sa istaknutim reproduktivnim organima su "apravo predstavljale njihovu ulogu u plodnosti. )utka je mogla biti pravljena i od slame. Sahranjivanje Germana se obi(no radilo kada bi nastupila velika sua. 've obi(aje su naj(ee i"vodile devojke, (est je bio slu(aj da se "ahtevalo da one budu devi!e. U obredu su u(estvovale i dodole, a jedan mukara! bi smeo u svemu tome da u(estvuje pravei sanduk. 'vaj obi(aj se i"vodio da bi se pri"vala kia. +ada bi dola"ila oluja, u mnogim krajevima, su ,ene ra"nim stihovima pri"ivale Germana da odvu(e nevreme na drugo mesto, gde nevreme nee nita unititi. -ravljene su lutke i "a +upala, .arenu i Jarila. Jarilo je najsli(niji po osobinama Germanu, tako da se mo,e smatrati i da je German preu"eo osobine Jarila, dolaskom hrianstva, i umesto bo,anstva postao demon.

Vetrogonje (zduhai, stuhe)

/eoma je teko dati pre!i"nu defini!iju bia koja su u narodu po"nata kao vetrogonje . 'ni su po svojoj va"dunoj prirodi najsli(niji "majevima i alama, ali se tako e mogu definisati kao mitska bia u ljudskom liku, kakvim ih smatra 0e(evi. 1adomir -odunavski veruje da su "duha(i obi(ni ljudi ro eni sa neobi(nim darom2 sposobnou da odvoje svoj duh od tela i da u stanju transa oslobode svoj kraj od vremenskih nepogoda. /erovanje u vetrogonje bilo je rasprostranjeno u "apadnim krajevima Srbije dok su na"ivi zduhai i stuhe ve"ani "a Sand,ak, 3er!egovinu, 4rnu Goru i -rimorje. U 5lbaniji su ovakva bia bila po"nata pod imenom stuve . ' kakvim je entitetima "apravo re(6 7injeni!a je da su "duha(i bili neraskidivo ve"ani "a kraj i" kog poti(u i da su bili "adu,eni "a njegovo blagostanje2 beriet. *eriet jednog kraja "duha(i su obe"be ivali na sledei na(in8 kad god bi osetili da se pribli,ava neka nepogoda oni bi se spremali "a borbu sa njom, odnosno, sa demonom koji ovu nepogodu predvodi 9 alom. 'va borba "apo(injala bi u onog momenta kada se "duha( pove(e u osamu i padne u san tj. stanje koje -odunavski smatra transom. U tom stanju "duha( bi se borio sa alom dok su mu telo titili njegovi pomoni!i maui po va"duhu otrim predmetima. Dakle, "duha(i su bili ljudi sposobni da odvoje svoj duh od tela, a ovakve ljude nala"imo i me u ostalim narodima koji ih smatraju vecima ili amanima . Upravo je upravljanje atmosferskim prilikama jedna od tehnika amani"ma kojom su se bavili nadareni pojedni!i 2od indijanskih amana do onih sa 7ukotke i 5ltaja. +ao to nije svako mogao postati aman tako ni "duha(em nije mogao postati bilo ko. )judi su bili prepo"nati kao "duha(i ako bi se rodili sa krvavom :koulji!om; tj. pla!entom, koja je i kod ostalih indoevropskih naroda smatrana ne(im magijskim. Jo jedna sli(nost u"me u vetrovnjaka i tipi(nog amana vidi se u (injeni!i da su "duha(i mogli navoditi oblake i na tu e posede, a ne samo sklanjati ih i tako tititi svoj kraj. U slu(aju da se neko "amerio "duha(u, on je mogao naterati oblake nad njegovu njivu to dosta podsea na praksu amana koji :pri"iva; kiu u vreme sue. 7ajkanovi navodi da su "duha(i mogli biti i de!a i ,ivotinje tj. da nisu samo odrasli ljudi imali sposobnost da savladaju

nepogodu. <jegovo shvatanje "duha(a dosta se ra"likuje od onog koje vetrogonje smatra slovenskim ve!ima ili amanima, budui da ih 7ajkanovi pre tretira kao mitska bia. Sudei po njegovim prou(avanjima, "duha(i su veoma sli(ni "majevima, koji su tako e ve"ani "a blagostanje jednog kraja kao donosio!i padavina. = oni, kao stuhe, mogu nastati od ra"li(itih ,ivotinja2 "mija, ovnova ili arana. >tavie, 0e(evi identifikuje vetrogonje i "majevite ljude pa mo,emo "aklju(iti da se ovde radi samo o ra"li(itim na"ivima "a istu pojavu u narodu.

Zmaj
0maj je jedan od demona atmosferskih pojava. <jegova glavna uloga se sastojala u borbi protiv ala, koje su nosile gradonosne oblake, a time i propast useva. Dakle "majevi su bili "apravo dobar demon, (ija uloga se sastojala, po verovanjima, u vladanju atmosferskim pojavama u korsit ljudi. 0maj je bio du,an da obe"bedi kiu kad je ona bila potrebna. 0majevi su bili dimorfna bia, polu ljudi, polu ,ivotinje. 0maj je vatrena pti!a dugog repa, koja je tokom leta, oko sebe ba!ala varni!e. Dok je me u ljudima, mogao je u"eti ljudski oblik. Stanite "majeva je bilo kraj umskih voda u planini ?ova mesta se i danas "ovu "majeva!i@, a mogao se nastaniti i u upljoj bukvi.

0maj je mogao nastati od nekoliko vrsta ,ivotinja kad one do u do odre ene starosti. .ogao je nastati od arana, "mije, ovna, ili od smuka. -ostoji dosta pri(a rasprostranjenih me u narodom, uglavnom dunavskih ribara, koji su navodno videli kako aran i"la"i i" vode i pretvara se u "maja. +ada aran stigne do odre enog broja godina, njemu rastu krila i on i"la"i i" vode kao "maj. Dok leti, varni!e, koje ba!a oko sebe, imaju oblik aranovih krljuti. U nekim krajevima aranovo meso je bilo "abranjeno, pa se i i"begavalo u ishrani, jer je aran smatran svetom ,ivotinjom. Smatralo se (ak da (ovek koji bi pojeo arana je mogao da dobije epilepsiju. 0majevi koji su imali rogove nastali su ovna. 5ko se smuk prese(e na pola, pa prednji deo ode u rupu, verovalo se da e od tog dela nastati "maj. U kiovitim godinama se smatralo da "maj nastaje od arana koji nije hvatan, dok ako je godina suna, smatralo se da nastaje od smuka istih osobina. -ol "maja je "avisio od pola ,ivotinje. 0maj je mogao bljuvati plavu ili !rvenu vatru. 0majevi su mogli imati seAualne i ljubavne ve"e sa lepim ,enama. 0maj bi mogao biti nevidljiv, osim "a ,enu u koju se "aljubi. 'vakve ve"e sa ,enama su bile dosta (este, a ,ene koje bi do,ivelje seAualni odnos sa "majem bile bi blede, ispijene i i"gubile bi "elju "a seAom sa ljudima, "bog "majeve ogromne poten!ije. Bene su se teko osloba ale ve"e sa "majevima, a o tim ve"ama nikom nisu smele da pri(aju. -rekid ve"a sa "majem obi(no ,ene nisu ni ,elele, me utim "maj bi se isterivao ukoliko bi dola suna godine, jer se smatralo da je "maj "bog ,ene "apostavio svoju ulogu donoenja padavina. 0maj bi obi(no kod ,ene dola"io kro" komin. Ukoliko bi ,ena htela prekid ve"e sa "majem trebalo je da se kadi svojom kosom ili da na e uplju bukvu u kojoj je ,iveo "maj i da je "apali. Smatralo se da i vrela voda mo,e nakoditi "maju, pa se u kotlu vrela voda stavljala pod komin. +ada bi "maj upao u vrelu vodu

i"gore bi. <avodno ,ena je mogla odbiti "maja ukoliko bi imala pri sebi loj nekog drugog, i"gorelog "maja. Bena sa "majem je mogla imati i dete. 1adi boljeg poroda, ve"e sa "majevima nekad se nisu smatrale gresnim. Cako e verovalo se da de!a "majeva i "maji!a su mukog pola. /erovalo se da de!a sa "majem su i"ra"ito jaka, da su nepobediva, tako e ta de!a su bila i"ra"ito mudra i imala neke natprirodne osobine. 'vakva verovanja su bila povod da veliki juna!i steknu nadimak 0maj. Cako unuk poslednjeg vladara Srbije, ura a *rankovia, u narodnim pesmama nosi nadimak 0majognjeni. <jegovo ro enje je tako e "avijeno u misteriju, te se u narodnoj pesmi pominje kako ima vu(ju apu, orlovo krilo i "majevo kolo pod pa"uhom, a i" usta mu modri plamen bije. Cako e junak prvog srpskog ustanka, Stojan 7upi dobio je nadimak 0maj od <oaja. De!a "majeva su i"gledala kao i svi ostali ljudi, jedino to se verovalo da imaju veu glavu i da pod pa"uhom imaju mala krila. Detetom "maja se smatrao i despot Stefan )a"arevi, o (emu svedo(i pesma ,,4ari!a .ili!a i 0maj od Jastreb!aDD. 0maj predstavlja neku vrstu mitskog predka, kako je to 7ajkanovi na"vao ,,mitskim herosomDD, a "bog toga su i juna!i u narodu obi(no smatrani da su "majevitog porekla. 0majev nastanak od ,ivotinja govori o njegovom totemisti(kom poreklu. >ume su u Slovenskoj mitologiji "amiljane kao boravite predaka, a to je mesto gde ,ivi i "maj, tako da to mo,e biti doka" tome, da je on mitski predak Slovena.

Ala
5la je mitsko bie koje je postalo deo ju,no slovenske tradi!ije pod uti!ajem Curske i Gr(ke. .e utim veruje se da je pre dolaska ovih kultura u mitologiji Slovena postojalo bie koje je imalo uloge kao to ih ima ala. <aime postoji jaka pove"anost ala i drugih bia, pogotovu uloga tih bia i uloge ale, koja verovatno nije nastala nakon kulturnog uti!aja drugih kultura, ve je tu bila i ranije, samo je to bie promenilo ime.

5la je bila po"nata samo u krajevima gde su Cur!i i Gr!i imali uti!aja, dakle samo ju,nim Slovenima i to tako e ne svim. 5la predstavlja demona nepogoda. 'na donosi grad, a samim tim unistava useve, "bog (ega je bio omra,en me u stanovnitvom. -rotiv njega se borio "maj. 0maj je bio dobar demon koji je terao alu sa mesta gde je ,iveo i titio tamonje useve. -rema nekim verovanjima alu je mogao oterati i vetrovnjak, "duha ili "majeviti (ovek. /erovalo se da ala donosi i oluje koje (upaju drvee. 0apravo smatralo se da je upravo ala is(upala to drvee. Smatralo se da je ala sna,na. -ostoji i i"reka ,,jak kao alaDD, koja se upuuje i"u"etno sna,nim osobama. 5la je mogla "aluditi (oveka i "a takvog (oveka se govorilo da je alosan. 'blik ale u srpskim nije ta(no odre en i taj oblik varira od oblasti do oblasti. U Gru,i se verovalo na primer da je ala nevidljivo bie koje ,ivi u va"duhu, virovima i je"erima. .ogla se samo (uti, olujno "vi,danje je najavljivalo njen dola"ak. Ukoliko se (ula, pu!alo se ka obla!ima, da bi se ala ubila. U okolini )eskov!a se smatralo da ala ima konjsku glavu, a telo kao "mija. Da je velika, glavu krije u obla!ima, a repom (upa drvee. +ada bi joj neko ugledao glavu, mislilo se da e poludeti. -ostoji predstava ale kao (udovita s velikim ustima, koja u ru!i dr,i kaiku kojom jede. 0ato su se alama na"ivali ljudi koji neumereno jedu. Cako e u nekim delovima Srbije se smatralo da orao koji se vidi pred oluju je "apravo ala i da vodi olujne oblake. -ostoji i drugo verovanje, po kome je orao prijatelj ljudi i bori se sa alom i odvodi opasne oblake dalje od svog kraja. Cako su se u nekim krajevima radovali pojavi orla, jer su smatrali da e odbraniti podru(je od grada i drugih nepovoljnih padavina. U isto(noj Srbiji se smatralo da se orao bori sa alom i dovodi olujne i kiovite oblake dalje od svog kraja da bi "atitio svoje ptie od nevremena. Cako se smatralo

da e suni biti oni krajevi gde orao savije svoje gne"do. U .akedoniji i Skopskoj 4rnoj Gori mitsko bie sa alinim osobinama se "valo a,der ili lamnja i verovalo se da je to ,ena koja popije ,ito i gr, e dok je u !vatu. Gonili su je tako e "majevi, ali tada je bivala najopasnija i mogla se sakriti u ,ito. Dolaskom hrianstva Sveti =lije je preu"eo ulogu goni(a ala, kao i ubi!e istih. U *ugarskoj se ovo bie na"ivalo 3ala i "amiljano je kao gust !rn oblak i" (ijeg repa je padao grad. Cako e *ugari su "nali "a sli(no bie koje se na"ivalo )amja i kje se "amiljalo kao ,ena sa otrim noktima, pseom glavom i otrim "ubima, a telo joj je bilo prekriveno ,utim krljutima. +od ostalih Slovena demon nepogoda je bila *aba Jaga, "amiljena kao ,ena ogromnog rasta sa velikim nosem i isturenom bradom. /erovalo se da jede de!u, a njeno prisustvo donosi oluju i hladnou. <avodno je ,ivela u umi na kui postavljenoj na kokoijim nogama, a ogradu je imala sa(injenu od ljudskih kostiju i lobanja. /erovatno je da se kod ju,nih slovena ovaj demon i"meao sa demonom stranog porekla. ' tome mo,e da posvedo(i i to da se lamja ili lamnja smatrala ,enom. 1e( ala je gr(kog porekla i i"vorno "na(enje je bilo 9 grad, tu(a. )amnja je tako e gr(kog porekla. U helenskoj mitologiji )amija nije bila demon nepogode, ve 0eusova ljubavni!a, koja mu je rodila nekoliko de!e. .e utim 3era ih je sve ubila i" ljubomore. 0ato )emija unitava tu u de!u, pa ima epitet pro,drljiva, koju je tako e nosila ala, koja se jo na"ivala i nenasitom. U nekim krajevima dolo je do spajanja dvostrukog imena "a ovo bie. Ce je tako od ale i lemnje nastala alamunja. 'na je predstavljala jak vetar, koji odnosi seno, snopove i savija drvee. *ilo je to bie i"u"etne snage, te se "a (oveka koji vredno radi i mnogo govorilo ,,radi kao alamunjaDD.