2 Sredstva

2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE
Konstrukcijski sistem nekog objekta sa!injava vie razli!itih elemenata koji !ine jedin-
stvenu celinu, sposobnu da prenosi projektom predvi"eno optere#enje. U slu!aju !eli!nih
konstrukcija, konstrukcijski sistem nije monolitan, ve# se sastoji od delova odre"enih dimen-
zija, koji se pojedina!no izra"uju u radionici, a potom me"usobno povezuju na gradilitu.
Stoga se pri izgradnji !eli!nih konstrukcija razlikuju slede#e faze: izrada elemenata (delova)
konstrukcije u radionici, njihov transport i montaa na gradilitu. Tom prilikom se primenju-
je niz postupaka i operacija neophodnih za izradu elemenata konstrukcije od valjaoni!kih
proizvoda, kao i za njihovo nastavljanje i me"usobno povezivanje. Potreba za nastavljanjem
elemenata proizilazi iz !injenica da dimenzije konstrukcijskih elemenata !esto prevazilaze
standardne duine valjaoni!kih proizvoda i gabarite uobi!ajenih transportnih sredstava. Na-
stavljanje i povezivanje elemenata !eli!nih konstrukcija moe da se ostvari pomo#u meha-
ni!kih spojnih sredstava (zakivci, zavrtnjevi, !epovi itd.), ili tehnolokim postupcima (zava-
rivanjem ili lepljenjem). U zavisnosti od mesta izvo"enja, postoje dve vrste nastavaka: radio-
ni!ki i montani nastavci.
Radioni!ki nastavci se izvode u radionici, gde se pripremljeni valjaoni!ki proizvodi me-
"usobno spajaju i formiraju proste elemenate, polusklopove i sklopove, !ije su dimenzije
manje od gabarita predvi"enog transportnog sredstva. U proste elemente spadaju profili koji
su obrazovani zavarivanjem, ili spajanjem valjanih proizvoda pomo#u zakivaka. Polusklopo-
vi i sklopovi podrazumevaju spajanje vie profila u jednu montanu celinu, kao to je na pri-
mer stub rama sa leinom plo!om i ukru#enjima, ili montani segment mosta. Radioni!ki
nastavci se naj!e#e izvode zavarivanjem, a re"e zakivcima ili zavrtnjevima. Kvalitet i dime-
zije spojeva zavise od veli!ine i vrste uticaja koje ti spojevi treba da prihvate.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomo#u njih se povezuju radioni!ki seg-
menti (polusklopovi ili sklopovi) tako da obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Izbor
spojnih sredstva za izradu montanih nastavaka zavisi od veli!ine i vrste uticaja koje na-
stavak treba da prihvati, od na!ina i brzine montae konstrukcije, kao i od uslova koji vla-
daju na gradilitu. Danas se montani nastavci, zbog brzine izvo"enja, kvaliteta nastavka u
gradilinim uslovima i obezbe"enja projektovane geometrije konstrukcije, naj!e#e izvode
$36 Metalne konstrukcije
pomo#u zavrtnjeva, a re"e zavarivanjem. Pomo#u zavrtnjeva se izvode montani nastavci
tapova i nosa!a, nastavci stubova i rigli kod okvirnih nosa!a, zglobne i krute veze podu-
nih i popre!nih nosa!a, veze reetkastih nosa!a sa oslona!kim konstrukcijama, itd. Mon-
tani nastavci u zavarenoj izradi, izvode se uglavnom kod stati!ki optere#enih konstrukcija
(u zgradarstvu) za povezivanje, slabije ili srednje napregnutih, elemenata. U mostogradnji
se ovakvi nastavci primenjuju kod ortotropnih plo!a.
2 ZAKIVCI
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA
Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od tridesetih godina devetnaestog veka i do
danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Veze izvedne zakivcima se
dobro ponaaju, kako pri stati!kom tako i pri dinami!kom naprezanju, jer zakivci vre rav-
nomerni prenos sile du veze. Rupe u vezi su dobro ispunjene materijalom zakivka, pa ve-
ze imaju mala proklizavanja i malu deformabilnost. Danas se zakivci primenjuju samo za
rekonstrukciju i oja!anje postoje#ih konstrukcija izra"enih zakivcima i re"e za izradu di-
nami!ki napregnutih konstrukcija. Zavarivanje je poslednjih decenija, osim u specijalnim
slu!ajevima, skoro potpuno potisnulo primenu zakivaka za izradu radioni!kih nastavaka,
dok su ih zavrtnjevi, zbog brzog i jednostavnog izvo"enja nastavaka, zamenili kod izrade
montanih nastavaka.
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA
Zakivak se sastoji od cilindri!nog tela (vrata zakivka) i glave zakivka. U zavisnosti od
oblika glave, razlikuju se:
zakivci sa polukrunom glavom (slika 2.$a),
zakivci sa poluuputenom glavom (slika 2.$b) i
zakivci sa uputenom glavom (slika 2.$c).
U tabeli 2.$ dati su osnovni geometrijski podaci za zakivak sa polukrunom glavom,
koji je prikazan na slici 2.$a. Najmanji pre!nik rupe zakivka za !eli!ne konstrukcije u
zgradarstvu je $3 mm, a u mostogradnji $7 mm.
Tabela 2.1 - Dimenzije zakivaka sa polukrunom glavom
Pre!nik zakivka
d
mm $2 $4 $6 $8 20 22 24 27 30 33
Pre!nik rupe
d
0
mm $3 $5 $9 $9 20 23 25 28 3$ 34
D mm $9 22 25 28 32 36 40 43 48 53
K mm 7,5 9 $0 $$,5 $3 $4 $6 $7 $9 2$
R mm 9,5 $$ $3 $4,5 $6,5 $8,5 20,5 22 24,5 27
r mm 0,6 0,6 0,8 0,8 $ $ $,2 $,2 $,6 $,6
Sredstva za vezu $37
Slika 2." - Razli!ite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;
b) sa poluuputenom glavom; c) sa uputenom glavom
Zakivci se izra"uju mainskim putem od okruglog !elika kvaliteta %0255, %0355 i
%0455, sa zateznom !vrsto#om f
u
=300-400 MPa, f
u
=380-470 MPa, f
u
=440-540 MPa, res-
pektivno. Naj!e#e se primenjuju zakivci sa polukrunom glavom !iji je vrat konusan na
duini od 50 mm od glave zakivka, sa nagibom izvodnice od $% (slika 2.$a), a cilindri!an
na preostaloj duini. Pre!nik rupe za ugradnju zakivaka (d
0
) je za $ mm ve#i od pre!nika
zakivka (d), to jest d
0
=d + $.
Duina vrata zakivka ( ! ) zavisi od pre!nika zakivka (d), debljine paketa limova koji
se spajaju (t) i od na!ina izrade druge glave zakivka (slika 2.$a):
0
3 / 4 d t + ! za mainsko zakivanje, (2.$a)
0
4 / 7 d t + ! za ru!no zakivanje. (2.$b)
Zakivci se ugra"uju u prethodno izbuene rupe, zagrejani do temperature koja je po-
godna za kovanje. Zatim se postavlja presa za zakivanje i vri se pritisak na glavu i vrat
zakivka !ime se prvo ispunjava rupa u spoju, a zatim se oblikuje druga glava (slika 2.2).
Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje
Izbor pre!nika zakivka zavisi od debljine paketa koji se zakiva, zbog dobrog ispunjenja
rupe i spre!avanja krivljenja usijanog vrata zakivka. Praksa je pokazala da debljina paketa
ne bi smela da pre"e vrednost:
t 4,5 d
0
za zakivke sa polukrunom glavom i (2.2a)
4,5 d
0
< t < 6,5 d
0
za zakivke sa poluuputenom glavom. (2.2b)
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zakivci
predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.2, za
zakivke kod kojih se i rupa i ugradnja vre u radionici.
Tabela 2.2 - Oznake zakivaka
Pre!nik
d
0
$$ $3 $5 $7 $9 2$ 23 25 28 3$ 34
Oznaka
Dopunske oznake zakivaka a) b) c) d)
Pored ovih oznaka uvedene su i dopunske oznake, koje detaljnije definiu ugra"eni za-
kivak. Ukoliko je rupa za zakivak izbuena u radionici, a zakivak je ugra"en na montai,
tada se standardnoj oznaci dodaje jedna zastavica (tabela 2.2a). Dve zastavice se dodaju
osnovnoj oznaci ukoliko se i rupa bui na montai (tabela 2.2b). U slu!aju zakivaka sa po-
luuputenom glavom, iznad ili ispod osnovne oznake, dodaje se polukrug u zavisnosti od
toga da li je poluuputena glava gore ili dole (tabela 2.2c i d).
Na crteima u razmeri $:$0 i sitnijoj, veli!ina oznake je jednaka pre!niku glave zakiv-
ka (
0
5 , $ d D ), a na crteima u razmeri $:5 i krupnijoj, veli!ina oznake odgovara pre!ni-
ku rupe za zakivke (
0
d ).
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE
Poznavanje ponaanja veze i zakivaka u njoj, pod optere#enjem, predstavlja predu-
slov za odre"ivanje potrebnog broja zakivaka u vezi i sigurnosti veze. Na rad zakivka u
vezi uti!e tehnoloki postupak ugradnje zakivka. Naime, kada se ugra"eni, usijani zaki-
vak ohladi do temperature ipod 600 C, dolazi do njegovog skupljanja. Kako je paket li-
mova nestiljiv, to se u zakivku javlja zna!ajna sila zatezanja kojom njegove glave priti-
skaju paket limova. Ova sila zatezanja izaziva u zakivku napone ve#e od granice razvla-
!enja. Tako"e, hla"enjem zakivka dolazi do njegovog radijalnog skupljanja, !ime se
stvara zazor u rupi izme"u zakivka i limova. Rad zakivka je sloen i moe da se razma-
tra kroz tri faze.
U prvoj fazi rada veze, pri malom optere#enju, usled sile zatezanja u zakivku javlja se
trenje izme"u spojnih elemenata koje je ve#e od sile smicanja. Veza radi kao monolitna
(nema proklizavanja), pa se javljaju samo elasti!ne deformacije kao posledica naprezanja
limova. Dalje pove#anje optere#enja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja
na ra!un zazora izme"u rupe i vrata zakivka, pa dolazi do direknog naleganja vrata zakiv-
ka na limove. Pomeranja su reda veli!ine $/$00 mm. Dalji prenos sila se odvija putem
smicanja zakivka i pritiska po omota!u rupe, tako da trenje ne u!estvuje u ukupnom kapa-
citetu nosivosti veze.
U drugoj fazi rada veze dolaze do izraaja elasti!ne deformacije veze usled savijanja i
smicanja zakivka i gnje!enja limova u kontaktu sa zakivkom. Ta pomeranja iznose oko
0,$0-0,$5 mm. Naprezanja zakivka u ovoj fazi rada se pove#avaju sve do pojave napona
te!enja u vratu zakivka.
U tre#oj fazi rada veze dolazi do znatnih deformacija u vezi usled te!enja !elika u vratu
zakivka, koje pri lomu dostiu vrednost od oko 5-6 mm. Vrsta loma veze zavisi od na!ina
izrade rupe i duine zakivka. Ako se rupa izra"uje buenjem !eli!nih limova normalne tvr-
do#e i ako je zakivak ve#e duine, tada u vezi dolazi do savijanja zakivka i gnje!enja ivica
limova po obimu rupe, !ime se stvara znatna sila zatezanja u zakivku, tako da do njegovog
loma obi!no dolazi otkidanjem glave. Kada se rupe izvode probijanjem, ivice limova su
neravne, a !eli!ni materijal je pretrpeo znatna oja!anja. U ovom slu!aju, usled optere#enja
ivice limova gnje!e vrat zakivka i, ukoliko je on male duine, u njemu se preteno javljaju
smi!u#i naponi.
Na osnovu prethodne analize moe se zaklju!iti da je ponaanje zakivaka u vezi vrlo
sloeno i da su oni istovremeno napregnuti na smicanje, savijanje, zatezanje i pritisak po
omota!u rupe. Svi ovi fenomeni uti!u na raspored sila u zakivcima u pojedinim fazama ra-
da veze. U prvoj fazi najve#e sile se javljaju u krajnjim zakivcima usled prisustva trenja u
vezi i najve#ih elasti!nih deformacija na tom mestu (slika 2.3a). Nakon savladavanja trenja
svi zakivci podjednako preuzimaju silu. Te sile se sabiraju sa silama iz prve faze (slika
2.3b). Usled velikih pomeranja zakivaka u vezi, u tre#oj fazi dolazi do podjednakog preu-
zimanja sile od strane svih zakivaka, nezavisno od prethodne raspodele sila u zakivcima
(slika 2.3c). Iz toga se vidi da grani!na nosivost zakivavka ne zavisi od njegovog napreza-
nja u prethodnim fazama.
Slika 2.3 - Raspored sila u zakivcima u sve tri faze rada veze
Do loma veze ostvarene zakivcima moe da do"e na !etiri razli!ita na!ina.
Lom zakivka usled smicanja vrata zakivka nastaje iscrpljenjem nosivosti tela zakivka
na smicanje. Do loma dolazi po ravni smicanja (ravni spoja elemenata) koja je upravna na
osu vrata zakivka (slika 2.4a).
Kod elemenata napregnutih na zatezanje, ukoliko je nosivost zakivaka ve#a od nosivo-
sti elemenata (limova) koji se spajaju, dolazi do loma limova na mestu najslabijeg preseka
u vezi (slika 2.4b).
Ako je pre!nik vrata zakivka znatno ve#i od debljine spojnih limova, ili ako je zakivak
izra"en od kvalitetnijeg !elika nego limovi, moe da do"e do gnje!enja limova usled priti-
ska po omota!u rupe. Vrat zakivka pritiska povrinu limova na mestu rupe i izaziva veliku
koncetraciju napona. Naprezanja u limu prelaze vrednost zatezne !vrsto#e !eli!nog materi-
jala i dolazi do plasti!nog te!enja u zoni rupe pra#enog plasti!nim deformacijama, koje
prouzrokuju stvaranje ovalne rupe (slika 2.4c). Na taj na!in se znatno pove#ava deforma-
bilnost veze tako da nastupa grani!no stanje upotrebljivosti iako jo uvek nije dostignuto
grani!no stanje nosivosti veze.
Kod ivi!nih zavrtnjeva, kada je rastojanje od ose zakivka do ivice lima malo, dolazi do
loma smicanjem lima (slika 2.4d). Naime, na delu zakivka prema spoljanjoj ivici, u kon-
taktu sa limom javlja se napon pritiska, a u upravnom pravcu napon zatezanja. Usled dvo-
osnog naprezanja lima, pod uglom od 30-40 u odnosu na pravac sile, javljaju se i smi!u#i
naponi. Ukoliko rastojanje ose zakivka od ivice nije dovoljno, nastaje lom u limu usled
smicanja po kosim ravnima (slika 2.4d).
Slika 2.4 - Mogu#i vidovi loma kod veza sa zakivcima
2.5 PRORA!UN NOSIVOSTI ZAKIVAKA
Obuhvatanje svih sloenih fenomena u napregnutoj vezi sa zakivcima je dugotrajan i,
sa inenjerskog aspekta, necelishodan posao. Nosivost zakivaka u vezi, me"utim, sa do-
voljnom pouzdano#u, moe da se odredi uz uvo"enje slede#ih pretpostavki:
zanemaruje se trenje izme"u limova izazvano silama zatezanja u zakivcima i njegov
pozitivan uticaj na pove#anje nosivosti zakivaka,
svi zakivci u vezi u!estvuju podjednako u prenosu optere#enja,
usled smi!u#e sile u vratu zakivka se javlja konstantan napon smicanja (slika 2.5a),
pritisak po omota!u rupe, odnosno kontaktni napon izme"u zakivka i limova, je
ravnomerno raspore"en po povrini projekcije kontaktne povrine zakivka i limova
na ravan upravnu na pravac sile (slika 2.5b),
zanemaruje se savijanje i zatezanje zakivka kod smi!u#ih spojeva.
Sredstva za vezu $4$
Slika 2.5 - Stvarni i prora!unski dijagrami napona:
a) napon smicanja; b) pritisak po omota!u rupe
Zakivci se naj!e#e koriste u smi!u#im spojevima (slika 2.6a) u kojima usled spolja-
njeg optere#enja dolazi do smicanja vrata zakivka i pritiska po omota!u rupe, dok se,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu svoje podune ose, izbegava njihova upotreba u
zateu#im spojevima (slika 2.6b).
Slika 2.6 - Zakivci u: a) smi!u#em spoju; b) zateu#em spoju
Tabela 2.3 - Doputeni naponi za zakivke [ ] MPa
I slu!aj optere#enja II slu!aj optere#enja
za spajanje delova od !elika
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
8 , 0
II
dop
8 , 0
!
dop
smicanje
$30 $50 $90 $45 $65 2$0
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2
"
b,dop
pritisak
po omota-
!u rupe
320 370 480 360 4$0 530
I
dop
3 , 0
II
dop
3 , 0
"
t,dop
zatezanje
50 55 70 55 60 80
Nosivost zakivaka u vezi moe da se odredi prema teoriji grani!nih stanja i prema teo-
riji doputenih napona. Jugoslovenski propisi omogu#avaju dimenzionisanje veza prema
doputenim naponima, dok moderni me"unarodni propisi, kao na primer Evrokod 3, pri-
menjuju teoriju grani!nih stanja.
Doputeni naponi za zakivke, prema JUS-u U.E7.$45/$987, odre"uju se na osnovu do-
puenih napona za osnovni materijal, koji odgovara kvalitetu zakivka, na taj na!in to se
doputeni napon za osnovni materijal i odgovaraju#i slu!aj optere#enja pomnoi koefici-
jentima datim u tabeli 2.3.
2.5.1 Nosivost zakivka u smi"u#im spojevima
Imaju#i u vidu prirodu rada veze sa zakivcima i usvojene prora!unske pretpostavke
moe se smatrati, pod uslovom da je veza pravilno konstruisana, da nosivost zakivaka u
smi!u#im spojevima zavsi od nosivosti zakivka na smicanje i nosivosti zakivka na pritisak
po omota!u rupe, odnosno da je:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.3)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zakivka u smi!u#em spoju,
v
F nosivost zakivka na smicanje i
b
F nosivost zakivka na pritisak po omota!u rupe.
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje
Kod veza mehani!kim spojnim sredstvima, prenoenje sile sa jednog na drugi element
veze je diskontinualno (ta!kasto). Prelazak sile sa jednog na drugi element se vri smica-
njem zakivka. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po !itavoj povri-
ni vrata zakivka. U zavisnosti od broja limova koji prenose silu u jednom pravcu, odnosno
od broja ravni smicanja, zakivci mogu da budu:
jednose!ni (m=$), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.7a),
dvose!ni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.7b) i
viese!ni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.7c).
Slika 2.7 - Broj smi!u#ih ravni - se!nost zakivaka
Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na slede#i na!in:
dop dop v v
d
m A m F

4
2
0
$ ,
(2.4)
gde su:
m se!nost zakivka (slika 2.7),
!
dop
doputeni napon smicanja za zakivke (tabela 2.3),
1 , v
A povrina vrata zakivka,
d
0
pre!nik rupe za zakivak.
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omota"u rupe
Na kontaktu vrata zakivka i povrine rupe u limu se javlja kontaktni napon, tzv. pritisak
po omota!u rupe. Njegova raspodela je nelinearna, kako po radijusu rupe (slika 2.5b), tako i
po visini lima (slika 2.8). Maksimalna vrednost napona dostie dosta ve#u vrednost od pro-
se!ne vrednosti, sa kojom se vri dimenzionisanje zakivaka. Usled lokalne plastifikacije u li-
mu i vratu zakivka dolazi do preraspodele naprezanja i do izjedna!avanja vrednosti napona
du vrata zakivka. To omogu#ava prora!un nosivosti zakivaka na pritisak po omota!u rupe
sa konstantnim, prose!nim naponom ( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz
zakivka na lim (
b
A ) jednaka je zbiru kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napreg-
nuti u istom pravcu, odnosno koji pri optere#enju naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednose!ne veze; b) dvose!ne veze
Nosivost zakivka na pritisak po omota!u rupe, u optem slu!aju, moe da se odredi na
osnovu slede#eg izraza:
b,dop b b
A F
min
(2.5)
gde su:
b
A
min
minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i
b,dop
doputeni napon pritiska po omota!u rupe (tabela 2.3).
Minimalna kontaktna povrina
b
A
min
se odre"uje na slede#i na!in:
{ }
2 , $ , min
, min
b b b
A A A (2.6)
gde su
2 , 1 ,
i
b b
A A kontaktne povrine limova koje naleu na istu stranu zakivka (slika 2.8).
Budu#i da su ove kontaktne povri pravougaonog oblika, sa konstantnom irinom koja
je jednaka pre!niku rupe
0
d , nosivost zakivaka na pritisak po omota!u rupe moe da se
odredi i na osnovu slede#eg izraza:
dop b b
d t F
, 0
min

(2.7)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
$
min min
t
t
t za jednose!ne zavrtnjeve (slika 2.8a), (2.8a)
'
+
2
3 $
min min
t
t t
t za dvose!ne zavrtnjeve (slika 2.8b). (2.8b)
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje
U zateu#im spojevima zakivci su napregnuti na zatezanje u pravcu svoje podune ose.
Nosivost zakivka na zatezanje (
dop t
F
,
) odre"uje se na osnovu slede#eg izraza:
t,dop dop t
d
F
4
2
0
,
(2.9)
gde je
dop t,
doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).
Kako je zakivak usled termi!kog skupljanja prednapregnut, u njemu se od optere#enja
javlja dodatna sila zatezanja tek nakon savladavanja ove sile prednaprezanja. I pored te !i-
njenice, doputena naprezanja za zakivak su mala, tako da treba izbegavati ovakva napre-
zanja u zakivcima, ili primenom efikasnijih spojnih sredstana (npr. primenom zavrtnjeva)
ili konstruktivnim merama izbe#i pojavu sile zatezanja u zakivku.
3 OBI!NI ZAVRTNJEVI
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA
Na samom po!etku razvoja !eli!nih konstrukcija, kao prva mehani!ka spojna sredstva
kori#eni su obi!ni zavrtnjevi. Oni su, me"utim, ubrzo zamenjeni zakivcima zbog, u to
vreme, skupe mainske izrade i slabe otpornosti na zamor. Kako je razvojem mainske in-
dustrije znatno ubrzan i pojednostavljen proces proizvodnje zavrtnjeva, oni su se ponovo
nametnuli kao konkurentno mehani!ko spojno sredstvo.
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno i efikasno spojno sredstvo za izradu, preteno, mon-
tanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji (slika 2.9). Njihova primena je omogu#ila pot-
punu industrijalizaciju proizvodnje !eli!nih konstrukcija. Oni su danas, zbog niza nesumnji-
vih prednosti, skoro u potpunosti zamenili zakivke pri izradi montanih nastavaka.
Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji
Zavrtnjevi se izra"uju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova
ugradnja. Na taj na!in se dobija veoma ujedna!en kvalitet svih zavrtnjeva u konstrukciji.
Za ugradnju zavrtnjeva nije potrebna sloena oprema kao za zakivke, niti posebno kvali-
fikovana radna snaga. Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je jedan ili dva radnika.
Vremenski uslovi ne uti!u na kvalitet izvedene veze, za razliku od veza ostvarenih zakivci-
ma ili zavarivanjem. Osim toga brzina ugradnje je ve#a nego kod zakivaka.
Bez obzira to je osnovni materijal za sirovi zakivak jeftiniji od zavrtnja, ipak je, uzima-
ju#i sve navedene trokove, veza izvedena zavrtnjevima jeftinija i kontrolisanijeg kvaliteta.
Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje ta!kasto spajanje elemenata konstrukcije.
Kroz dva ili vie elemenata koji se spajaju, bue se rupe, postavljaju zavrtnjevi i navija na-
vrtka, sve dok se elementi me"usobno ne spoje. Nakon toga, veza je odmah sposobna da
prihvati sve stati!ke uticaje, pri !emu u zavrtnjevima moe da se javi smicanje, pritisak po
omota!u rupe ili zatezanje.
3.2 OBLICI I VRSTE OBI!NIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet zavrtnja sastoji se iz slede#ih delova, (slika 2.$0a):
estougaone glave (a),
cilindri!nog tela koje se zavrava navojem (b),
estougaone navrtke sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora (c) i
podlone plo!ice (podloke) krunog ili kvadratnog oblika sa otvorom u sredini (d).
Slika 2."0 - Delovi i oznake dimenzija obi!nih zavrtnjeva
Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tela zavrtnja na mestu navoja (d) pa je oznaka
za zavrtanj Md. Na primer, M20 ozna!ava zavrtanj !iji je pre!nik tela na mestu navoja
d=20 mm. Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema JUS-u M.B$.068. Za
gra"evinske konstrukcije se naj!e#e upotrebljavaju zavrtnjevi !ije su dimenzije osnovnih
delova date u tabeli 2.4 sa oznakama prema slici 2.$0b.
U !eli!nim konstrukcijama se upotrebljavaju zavrtnjevi sa ISO, odnosno metri!kim na-
vojem. Tako, pomenuta oznaka za zavrtanj Md ozna!ava zavrtanj sa metri!kim navojem.
Ranije su u upotrebi bili zavrtnji sa Vitvortovim navojem u colovnim () jedinicama (npr.
$/2, 5/8, 3/4, 7/8 i $). Osnovne dimenzije metri!kog navoja su prikazane na slici
2.$$a, gde su :
d nominalni pre!nik zavrtnja,
d
2
srednji pre!nik navoja ( t d t t d d + 4 / 3 2 / 2 8 / 2
2
),
d
3
pre!nik jezgra zavrtnja ( t d t t t d d + + $2 / $7 6 / 2 2 8 / 2
3
),
p korak navoja koji zavisi od pre!nika zavrtnja (npr. za M$2 p=$,75 mm,),
t visina navoja koja zavisi od koraka navoja ( p p p t $55 , $ 2 / 3 ) 30 tan 2 /(
o
).
Tabela 2.4 - Osnovne dimenzije delova zavrtnjeva
M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
b $9,5 23 26 28 29,5 32,5 35
i 2,5 3,0 4,0 4,0 4,5 4,5 5,0
e 20,88 26,$7 32,95 35,03 39,55 45,20 50,85
h 8 $0 $3 $4 $5 $7 $9
s $9 24 30 32 36 4$ 46
R 0,6 0,6 0,8 0,8 0,8 $,0 $,0
Navrtka
m $0 $3 $6 $8 $9 22 24
Podloka
d
"
$4 $8 22 24 26 30 33
d
2
24 30 37 39 44 50 56
U praksi se naj!e#e koriste zavrtnjevi sa desnim navojem. Postoje i zavrtnjevi sa le-
vim navojem i oni su na glavi zavrtnja uo!ljivo obeleeni (slika 2.$$b).
Slika 2."" - Osnovne dimenzije metri!kog navoja i oznaka navoja
Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja. Ono ima dominatnu ulogu u prenoenju sila u
smi!u#im spojevima, gde je napregnuto na smicanje i pritisak po omota!u rupe. Kako ova-
kva naprezanja zavise direkno od efektivnog pre!nika zavrtnja, to nije doputeno da se u
vezi upotrebi zavrtanj !iji navoj ulazi u paket koji se spaja. Zbog toga se u gra"evinskim
konstrukcijama primenjuje podlona plo!ica debljine 8 mm da bi, za zavrtnjeve !ija se du-
ina menja na 5 mm, navoj ostao izvan ravni smicanja.
Prema ta!nosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:
obra$eni zavrtnjevi (ili upasovani, ili zavrtnjevi sa ta!nim naleganjem), kod kojih se
obradom na strugu postie razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja
mm 3 , 0
0
d d d (slika 2.$2a),
neobra$eni zavrtnjevi (ili neupasovani, ili zavrtnjevi bez ta!nog naleganja) kod kojih
je razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja mm 0 , $
0
d d d (slika 2.$2b).
Ovo odstupanje omogu#ava da neobra"eni zavrtnjevi mogu lako da se ugrade na
montai, bez prethodne predmontae u radionici.
Slika 2."2 - Obra$eni i neobra$eni zavrtnjevi
Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obra"enih i neobra"enih
zavrtnjeva:
- obra$eni zavrtanj M20: nominalni pre!nik d = 20 mm
pre!nik tela zavrtnja d # 2$ mm (za prora!un)
pre!nik rupe d
0
= 2$ mm
- neobra$eni zavrtanj M20: nominalni pre!nik d = 20 mm
pre!nik tela zavrtnja d = 20 mm
pre!nik rupe d
0
= 2$ mm
Prema Evrokodu 3 pre!nik rupe moe da bude ve#i od pre!nika zavrtnja i vie od $ mm, pa
tako, u delu 7.5.2, ovaj dokument predvi"a slede#e vrednosti za standardne zazore u rupi:
$ mm za zavrtnjeve M$2 i M$4
2 mm za zavrtnjeve M$6 do M24
3 mm za zavrtnjeve M27 i ve#e.
U posebnim slu!ajevima mogu da se koriste i specijalni zavrtnjevi, kao to su:
Zavrtnjevi sa unutranjom estougaonom glavom (slika 2.$3a), koji se primenjuju
uglavnom u spojevima kod kojih ne postoji prostor za postavljanje klju!a za navija-
nje navrtke;
Zavrtnjevi sa uputenom glavom (slika 2.$3b), u spojevima kod kojih se zahteva da
povrina spoja bude ravna;
Zavrtnjevi bez navrtke (slika 2.$3c), u nepristupa!nim spojevima kod kojih se ne
moe postaviti navrtka. U tom slu!aju se u element spoja urezuje navoj istog tipa
kao i za navrtku;
Konusni zavrtnjevi (slika 2.$3d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina
spoja ve#a od doputene. Telo zavrtnja je koni!no sa nagibom izvodnice od $% i
nema glavu nego se telo isputa 5-$0 mm izvan spoja. Prvo se bui cilindri!na rupa,
a onda se proiruje tako da dobije konusni oblik. Navrtka i podloka su standardnih
dimenzija.
Slika 2."3 - Specijalne vrste zavrtnjeva
Navrtke (slika 2.$4a) se izra"uju prema JUS-u M.B$.60$, sa dimenzijama datim u ta-
beli 2.4. Dimenzije e i s su iste kao i za glavu zavrtnja. U telo navrtke je urezan isti tip na-
voja, kao i za odgovaraju#i zavrtanj.
Slika 2."4 - Navrtka i podlona plo!ica za obi!ne zavrtnjeve
Podlone plo!ice (podloke) imaju funkciju da omogu#e bolje naleganje navrtke na spoj-
ne elemente, da spre!e da se navoj na"e u spoju i da spre!e oslanjanje navoja na zidove rupe
prilikom pritezanja navrtke (slika 2.$4b). One se uvek postavljaju ispod navrtke. Izra"uju se
u dve klase izrade prema JUS-u M.B2.0$5, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4:
klase A, sa grubom izradom, bez posebne obrade spoljanjih povrina i
klase B, sa srednje grubom izradom i sa obradom spoljanjih povrina.
Kod valjanih profila sa nagibom unutranje povrine noica primenjuju se, pored obi!-
nih podlonih plo!ica i kose podlone plo!ice, da bi se obe povrine noica dovele u para-
lelan poloaj. Kod I profila one se izra"uju prema JUS M.B2.03$ sa nagibom od $4%, (sli-
ka 2.$5a), dok kod U profila imaju nagib 8% za profile do U300, odnosno 5% za profile
U300 i ve#e, a izra"uju se prema standardu JUS M.B2.032 (slika 2.$5b).
Slika 2."5 - Kose i elasti!ne podlone plo!ice
U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odre"ena pomeranja izme"u elemenata
koji se spajaju, da bi se izbeglo naprezanje zavrtnjeva u pravcu njihove ose (npr. u gor-
njem delu veze dva kranska nosa!a sistema proste grede), primenjuju se elasti!ne podloke
(slika 2.$5c). One se primenjuju sa obi!nom podlokom, a eljeno pomeranje u spoju se
postie deformisanjem ove podlone plo!ice. Napominje se da pri montai zavrtnjeva sa
elasti!nom podlokom ne treba potpuno pritegnuti navrtku, jer ako se tada deformie, ela-
sti!na podloka gubi svoju funkciju.
Treba napomenuti da kose podlone plo!ice slue samo da izravnaju nagibe na
noicama profila, a da se pored njih postavljaju i obi!ne podloke (slika 2.$6a).
Slika 2."6 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama
Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od
pre!nika primenjenog zavrtnja (slika 2.$6b). Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za
po 5 mm i prikazane su u tabeli 2.5.
Tabela 2.5 - Duine zavrtnjeva u funkciji pre!nika i debljine paketa
M$2 M$6 M20 M22 M24
Duina !
Debljina paketa limova (t)
30 5-9
35 $0-$4 6-$0
40 $5-$9 $$-$5 8-$2 6-$0
45 20-24 $6-20 $3-$7 $$-$5 9-$3
50 25-29 2$-25 $8-22 $6-20 $4-$8
55 30-34 26-30 23-27 2$-25 $9-23
60 35-39 3$-35 28-32 26-30 24-28
65 40-44 36-40 33-37 3$-35 29-33
70 45-49 4$-45 38-42 36-40 34-38
75 50-54 46-50 43-47 4$-45 39-43
80 55-59 5$-55 48-52 46-50 44-48
85 60-64 56-60 53-57 5$-55 49-53
90 65-69 6$-65 58-62 56-60 54-58
95 70-74 66-70 63-67 6$-65 59-63
$00 75-79 7$-75 68-72 66-70 64-68
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA
U tehni!ku dokumentaciju se upisuje oznaka zavrtnja, koja treba da sadri:
vrstu navoja (M ozna!ava zavrtanj sa metri!kim, a zavrtanj sa colovnim navojem),
pre!nik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu !vrsto#e zavrtnja i
standard po kome je izra"en.
Na primer M20x60...5.6 JUS M.B$.068, ozna!ava metri!ki zavrtanj sa nazivnim pre!-
nikom od 20 mm, duine 60 mm, izra"en prema navedenom JUS-u od !elika klase !vrsto-
#e 5.6. Navrtka se obeleava oznakom zavrtnja za koji se koristi, klasom i standardom po
kome je izra"ena, npr. navrtka M20 5 JUS M.B$.60$. Podlona plo!ica se ozna!ava
vrstom izrade (A ili B), pre!nikom rupe i standardom po kome je izra"ena, npr. podloka
A 22 JUS M.B2.0$5.
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zavrtnjevi pred-
stavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.6. Oznake
zavrtnjeva date u prvom redu odnose se na neobra"ene zavrtnjeve. Ukoliko je pre!nik rupe
druga!iji od uobi!ajenog (d
0
=d +$), tada pored oznake zavrtnja mora da se upie zahteva-
ni pre!nik rupe. Za obra"ene zavrtnjeve se stavlja dopunska oznaka, u vidu dve crte ispod
standardne oznake, kao to je prikazano u drugom redu tabele. Pored ovih oznaka uvedene
su i dopunske oznake koje detaljnije definiu ugra"eni zavrtanj, kao to su:
jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugra"en
na montai (tre#i red u tabeli 2.6),
dve zastavice ukoliko se na montai i bui rupa i vri ugradnja zavrtnja (!etvrti red
u tabeli 2.6),
polukrug iznad ili ispod oznake, kod zavrtnjeva sa poluuputenom glavom, u zavi-
snosti da li je poluuputena glava gore ili dole.
Tabela 2.6 - Ozna!avanje zavrtnjeva na crteima
Nazivni pre!nik M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
Osnovne oznake
za zavrtnjeve
28 3$
Obra"eni
zavrtnjevi
28 3$
Montani
zavrtnjevi
28 3$
Montane rupe
i zavrtnjevi
28 3$
Kao i kod zakivaka, na crteima u razmeri $:$0 i sitnijoj, prikazuje se glava zavrtnja
(
0
5 , $ d ), dok na crteima u razmeri $:5 i krupnijoj, veli!ina oznake odgovara pre!niku ru-
pe (
0
d ).
3.4 KLASE !VRSTO$E ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi se izra"uju od !elika koji su svrstani u odre"ene klase !vrsto#e, prema JUS-
u M.B$.023. Ovim klasama se definiu osobine !elika: od mehani!kih svojstava do hemij-
skog sastava. Od mehani!kih svojstava najvanija su:
-
y
f nazivna vrednost granice razvla!enja i
-
u
f nazivna vrednost !vrsto#e na zatezanje.
Klase !vrsto#e se ozna!avaju sa dva broja koji su odvojeni ta!kom. Obi!ni zavrtnjevi
se uglavnom izra"uju u slede#im klasama !vrsto#e: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8. Prvi broj u ozna-
ci klase !vrsto#e predstavlja stoti deo nazivne vrednosti !vrsto#e na zatezanje u MPa
( $00 /
u
f ). Drugi broj ozna!ava desetostruki odnos nazivne granice razvla!enja i !vrsto#e
na zatezanje (
u y
f f / $0 ). Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 je dobijena na sle-
de#i na!in:
MPa 300
y
f MPa 500
u
f (mehani!ke karakteristike !elika)
5 $00 / 500 $00 /
u
f 6 500 / 300 $0 / $0
u y
f f
Na isti na!in, na osnovu oznake klase !vrsto#e zavrtnja mogu da se odrede pomenute
mehani!ke karakteristike !elika od koga je izra"en zavrtanj. U tabeli 2.7 date su mehani!-
ke karakteristike za uobi!ajne klase !vrsto#e obi!nih zavrtnjeva.
Tabela 2.7 - Mehani!ke karakteristike !elika za izradu obi!nih zavrtnjeva
Klasa
!vrsto#e
Granica razvla!enja
f
y
$MPa%
%vrsto#a na zatezanje
u
f $MPa%
Izduenje
5
$%%
4.6 240 400 22
5.6 300 500 20
6.8 480 600 8
Kako klasa !vrsto#e zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka
vidno i trajno ugra"ena na glavi zavtnja (slika 2.$7).
Slika 2."7 - Oznaka klase !vrsto#e na glavi zavrtnja
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA
Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije
preko odre"enog broja ta!aka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi
pomo#u zavrtnjeva (slika 2.$8a). Ravnotea sila u elementima veze se uspostavlja napre-
zanjem zavrtnjeva na pritisak po omota!u rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omo-
ta!u rupe upravna na osu zavrtnjeva i suprotnih smerova, ona na mestu promene smera na-
prezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u teitu elementa koji se povezuje (slika 2.$8a). Na mestima zavrtnjeva,
ona skre#e ka teitu drugog elementa u koji se prenosi smicanjem tela zavrtnja. Usled
skretanja sile, neposredno uz ravan spoja, dolazi do pove#anog napona pritiska po omota-
!u rupe, koji je zbog toga promenljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona
je promenljiv i u radijalnom pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici
2.$8b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moe se uo!iti da se prenoenje sile vri na slede#i
na!in:
Srednji element II vri pritisak po omota!u rupe na desnom delu tela zavrtnja preko
povrine a-a (slika 2.$9a). Napon pritiska je promenljivog intenziteta du zavrtnja
(slika 2.$9b);
Sila prelazi u elemenat I i vri pritisak po omota!u rupe na levoj strani tela zavrtnja
preko povrina b-b (slika 2.$9a). Taj pritisak je, tako"e, promenljiv po visini zavrt-
nja, a njegova maksimalna vrednost je na mestu prelaza sile iz jednog u drugi ele-
ment (slika 2.$9b). Iz uslova ravnotee se dobija da elementi I prihvataju istu silu
kao element II, ali suprotnog smera;
Naprezanja du zavrtnja prouzrokuju pojavu transverzalnih (smi!u#ih) sila koje iza-
zivaju smicanja u telu zavrtnja (slika 2.$9c). Ove sile su najve#e na mestu promene
smera naprezanja, to jest na mestu prelaska sile iz jednog u drugi element, odnosno
u ravni smicanja.
Slika 2."8 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik
dijagrama napona pritiska po omota!u rupe
Pri prora!unu zavrtnjeva se, kao i u slu!aju zakivaka (slike 2.5 i 2.8) usvaja konstanan
raspored napona pritiska po omota!u rupe (slika 2.$9b), kao i konstantan napon smicanja
tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj na!in se zna!ajno pojednostavljuje prora!un, bez bit-
nih posledica na njegovu ta!nost, a samim tim i na pouzdanost nosivosti veze.
a) b) c)
Slika 2."9 - Naprezanja zavrtnja u vezi
Izvan veze, normalni naponi u limu su konstantni du !itave irine popre!nog preseka.
Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama, dolazi do pojave koncentracije napona
u blizini rupe (slika 2.20a), koji neposredno uz ivicu rupe mogu da dostignu vrednost ve#u
od granice razvla!enja !elika. Kako su elementi !eli!nih konstrukcija uglavnom izra"eni
od !elika sa izraenim plasti!nim deformacijama na granici razvla!enja (tzv. plato plasti!-
nosti), dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do postepenog ublaavanja koncentraci-
ja napona. Pri punoj plastifikaciji popre!nog preseka, stvarni dijagram napona odgovara
prora!unskom (detaljnije o slabljenju elemenata rupama za spojna sredstva u delu 3.7
ovog poglavlja).
a) b)
Slika 2.20 - Stvarni i prora!unski dijagrami normalnih napona u elementu veze
Kod veza izvedenih neobra"enim zavrtnjima, rupa je za $ ili 2 mm ve#a od tela zavrt-
nja, to je u skladu sa tolerancijama za izradu i montau !eli!nih konstrukcija, a znatno
olakava postupak montae. Zbog zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mo-
gu istovremeno da ostvare kontakt sa limovima, usled !ega se javlja savijanje zavrtnjeva u
vezi (slika 2.2$a). Savijanje zavrtnjeva izaziva preraspodelu kontaktnih napona izme"u te-
la zavrtnja i povrine rupe u limu. Na spoljanjim povrinama limova javljaju se zone u
kojima kontaktni naponi dostiu vrednost granice razvla!enja !elika pa dolazi do njihove
plastifikacije (slika 2.2$b). Plasti!ne deformacije limova omogu#avaju ravnomernu prera-
spodela sila u vezi na sve zavrtnjeve.
Slika 2.2" - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;
b) Plastifikacija lima u spoljanjim zonama
U vezi ostvarenoj obra"enim zavrtnjevima ovakva deformacija zavrtnjeva je znatno
manja, zbog malog zazora izme"u zavrtnjeva i povrine rupe u limu. U ovakvim veza-
ma zavrtnjevi, sli!no zakivcima, preuzimaju podjednak deo sile. Na slici 2.22 prikaza-
ni su dijagrami sila-pomeranje ( ! F ) za vezu limova od !elika %0562, ostvarenu sa
dva neobra"ena (slika 2.22a), odnosno obra"ena zavrtnja (slika 2.22b). O!igledna je
razlika u radu veze. Kod prve veze uo!ljiva su zna!ajna po!etna pomeranja u vezi us-
led savijanja zavrtnjeva, dok su kod drugog tipa veze ova pomeranja zanemarljiva.
Grani!ne nosivosti ovih veza se razlikuju samo za $0%, ali je deformabilnost prve ve-
ze znatno ve#a.
Slika 2.22 - Dijagram ! F za vezu sa: a) neobra$enim; b) obra$enim zavrtnjevima
Deformacija zavrtnjeva u vezi, izduenja elemenata veze i broj zavrtnjeva imaju
dominantan uticaj na raspodelu sila u zavrtnjevima. Kod veza sa dva zavrtnja u pravcu
sile (slika 2.23a) oba zavrtnja su podjednako napregnuta, odnosno svaki od njih prima
po polovinu sile. Sa pove#anjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, naruava se ravnomer-
na raspodela sila po zavrtnjevima. Ako u vezi postoji tri zavrtnja, krajnji zavrtnjevi
primaju ve#i, a srednji manji deo ukupne sile. Eksperimentalno je utvr"eno da je, kod
veza sa ve#im brojem zavrtnjeva, raspodela sila neravnomerna i simetri!na u odosu na
sredinu veze (slika 2.23b). Zavrtnjevi u sredini primaju manji deo sile od krajnjih za-
vrtnjeva. Me"utim, usled plasti!nih deformacija u vezi dolazi do preraspodela sila, pa
se, za veze koje imaju najvie est zavrtnjeva u redu, moe smatrati da svi zavrtnjevi
prihvataju podjednak deo sile. Kod veza sa ve#im brojem zavrtnjeva, neravnomerna
raspodela sila u zavrtnjevima je znatno izraenija (slika 2.23b). Ova pojava neravno-
merne raspodele sila mora da se uzme u obzir pri odre"ivanju nosivosti zavrtnjeva na
smicanje.
Slika 2.23 - Raspodela sila u zavrtnjevima u zavisnosti od broja zavrtnjeva u pravcu sile
3.6 PRORA!UN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi u !eli!nim konstrukcijama, u zavisnosti od tipa veze i poloaja u njoj, mogu
da budu izloeni razli!itim naprezanjima. Postoje tri osnovna slu!aja naprezanja kojima su
izloeni zavrtnjevi u vezama elemenata !eli!nih konstrukcija:
smicanje,
zatezanje i
kombinovano naprezanje.
Osim toga, prema funkciji koju imaju u vezi, zavrtnjevi mogu da budu:
stati!ki, ukoliko su predvi"eni za prenoenje sila koje deluju u vezama ili nastavci-
ma,
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu formiranja
popre!nog preseka, ili kada omogu#avaju bolje prijanjanje nose#ih elemenata, !ija
se veza ostvaruje drugim zavrtnjevima.
Na primeru veze koja je prikazana na slici 2.24 mogu da se uo!e razli!ita naprezanja i
funkcija zavrtnjeva.
Prema na!inu naprezanja zavrtnjeva u spojevima, i spojevi, na sli!an na!in, mogu da se
podele na:
smi!u#e spojeve (SS) i smi!u#e spojeve sa ta!nim naleganjem (SST), kod kojih se
sila prenosi smicanjem tela neobra"enog, odnosno obra"enog zavrtnja i pritiskom
po omota!u rupe,
zateu#e spojeve (ZS), kod kojih se sila sa jednog elementa prenosi na drugi zateza-
njem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smi-
canje i zatezanje (kombinacija SS ili SST i ZS spojeva).
(a) zavrtnjevi optere#eni na smicanje; (b) zavrtnjevi optere#eni na zatezanje;
(c) zavrtnjevi istovremeno optere#eni na smicanje i zatezanje; (d) konstruktivni zavrtnjevi
Slika 2.24 - Razli!iti slu!ajevi naprezanja zavrtnjeva
Pri prora!unu nosivosti zavrtnjeva uvode se odre"ene pretpostavke koje znatno pojed-
nostavljuju prora!un, a da pri tom ne uti!nu bitno na njegovu ta!nost, odnosno omogu#a-
vaju pouzdano odre"ivanje nosivosti zavrtnjeva. Sli!no kao i kod zakivaka, usvajaju se
slede#e pretpostavke:
svi zavrtnjevi u vezi podjednako u!estvuju u prenoenju optere#enja, pod uslovom
da se u vezi nalazi najvie est zavrtnjeva u istom redu, u pravcu delovanja sile,
usled smi!u#e sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja,
pritisak po omota!u rupe je konstantan po povrini projekcije kontaktne povrine
zavrtnja i limova na ravan upravnu na pravac sile i
zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smi!u#im spojevima.
Ove pretpostavke imaju uticaj i na definisanje vrednosti doputenih napona za zavrtnje-
ve. Kod smi!u#uh spojeva, u slu!aju ve#ih zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, savijanje za-
vrtnja nije zanemarljivo, to se, pri prora!unu, uzima u obzir preko manjeg doputenog na-
pona smicanja za zavrtnjeve (
dop
). Prema tome, za obra"ene zavrtnjeve, kod kojih je zazor
mali, propisuju se ve#i doputeni naponi smicanja nego za neobra"ene zavrtnjeve.
Doputeni naponi za obi!ne zavrtnjeve, prema JUS-u U.E7.$45/$-$99$, odre"uju se u
zavisnosti od primenjenog !eli!nog materijala u vezi, klase !vrsto#e zavrtnjeva i slu!aja
optere#enja. Vrednosti doputenih napona za neobra"ene zavrtnjeve su date u tabeli 2.8, a
za obra"ene u tabeli 2.9.
Tabela 2.8 - Doputeni naponi za neobra"ene zavrtnjeve [ ] MPa
Vrsta !elika od kojeg su izra"eni elementi koji se spajaju
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
7 , $
II
dop
7 , $ dop b,
Pritisak
po omo-
ta!u rupe
270 3$5 4$0 305 350 450
Klase !vrsto#e zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
dop
u
f 28 , 0
u
f 3$5 , 0
Smicanje $$2 $40 $68 224 $26 $57 $89 252
dop t,
u
f 275 , 0
u
f 3$2 , 0
Zatezanje $$0 $37 $65 220 $25 $56 $88 250
Tabela 2.9 - Doputeni naponi za obra"ene zavrtnjeve [ ] MPa
za spajanje delova od !elika
Vrsta
napona
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
%036$
%0362
%0363
%045$
%0452
%0453
%056$
%0562
%0563
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2 dop b,
Pritisak po
omota!u
rupe
320 370 480 360 4$0 530
Klase !vrsto#e zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
u
f 35 , 0
u
f 40 , 0
dop
Smicanje
$40 $75 2$0 280 $60 200 240 320
u
f 275 , 0
u
f 3$2 , 0
dop t,
Zatezanje
$$0 $37 $65 220 $25 $56 $88 250
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smi"u#im spojevima
Mogu#i vidovi loma u vezama ostvarenim zavrtnjevima su isti kao i u slu!aju veza sa
zakivcima (videti sliku 2.4). Samim tim i nosivost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima se od-
re"uje sli!no kao i kod zakivaka. Prema tome, nosivost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima
moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.$0)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zavrtnja u smi!u#em spoju,
v
F nosivost zavrtnja na smicanje i
b
F nosivost zavrtnja na pritisak po omota!u rupe.
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje
Kod veza sa mehani!kim spojnim sredstvima, u koja spadaju i zavrtnjevi, prelazak sile
iz jednog u drugi element veze je diskontinualan (ta!kast). On se ostvaruje smicanjem tela
zavrtnja. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po !itavoj povrini vra-
ta zavrtnja. S obzirom na usvojen konstantan raspored smi!u#ih napona po povrini po-
pre!nog preseka tela zavrtnja, nosivost zavrtnjeva na smicanje je proporcionalna povrini
popre!nog preseka i moe da se odredi na slede#i na!in:
dop v v
d
m A m F

4
2
dop $ ,
(2.$$)
gde su:
$ , v
A povrina popre!nog preseka tela zavrtnja,
!
dop
doputeni napon smicanja za zavrtnjeve (tabela 2.8 za neobra"ene, odnosno tabela
2.9 za obra"ene zavrtnjeve),
d pre!nik zavrtnja,
m se!nost zavrtnja (slika 2.25).
Napominje se da je kod obra"enih zavrtnjeva pre!nik tela zavrtnja priblino jednak
pre!niku rupe (
0
d d ), pa pri prora!unu nosivosti na smicanje umesto nominalnog pre!-
nika zavrtnja (d) u izrazu (2.$$) figurie pre!nik rupe za zavrtanj (
0
d ).
Kao i zakivci, u zavisnosti od broja ravni po kojima se vri smicanje tela zavrtnja, za-
vrtnjevi mogu da budu:
jednose!ni (m=$), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.25a),
dvose!ni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.25b) i
viese!ni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.25c).
Slika 2.25 - Se!nost zavrtnjeva u smi!u#im spojevima
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omota"u rupe
Raspodela napona pritiska po omota!u rupe je, kao i kod zakivaka nelinearna, kako po
radijusu rupe, tako i po visini lima (slika 2.26). U zonama neposredno uz ravan smi!u#eg
spoja on dostie maksimalnu vrednost, koja je znatno ve#a od prose!ne vrednosti sa kojom
se vri prora!un. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zavrtnja dolazi do preraspodele
naprezanja i do izjedna!avanja vrednosti napona du tela zavrtnja, to omogu#ava prora-
!un njegove nosivosti na pritisak po omota!u rupe sa konstantnim naponom
( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz zavrtnja na lim (
b
A ) jednaka je zbiru
kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri
delovanju sile naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Kako je kontaktna povrina, shodno usvojenim pretpostavkama, pravougaonog oblika
sa konstantnom irinom koja je jednaka pre!niku zavrtnja d, nosivost zavrtnja na pritisak
po omota!u rupe moe da se odredi i na osnovu izraza:
dop b b
d t F
,
min

(2.$2)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
$
min min
t
t
t za jednose!ne zavrtnjeve (slika 2.25a), (2.$3a)
'
+
2
3 $
min min
t
t t
t za dvose!ne zavrtnjeve (slika 2.25b). (2.$3b)
Kao i u slu!aju nosivosti na smicanje, pri prora!unu nosivosti obra"enih zavrtnjeva na
pritisak po omota!u rupe, umesto nominalnog pre!nika zavrtnja (d) u izrazu (2.$2) se kori-
sti pre!nik rupe (
0
d ).
Slika 2.26 - Stvarni i prora!unski raspored napona pritiska po omota!u rupe
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje
Kako je na mestu navoja popre!ni presek zavrtnja oslabljen, pri njegovom zatezanju do
loma dolazi upravo u ovoj zoni. Ispitivanja su, me"utim, pokazala da do loma ne dolazi po
jezgru zavrtnja sa pre!nikom (
3
d ) koji je minimalan. Zbog spiralnog hoda navoja, do lo-
ma zavrtnja dolazi po preseku sa neto ve#im pre!nikom, koji se naziva ispitni presek. Po-
vrina ispitnog preseka (A
s
) moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3 2
2 4

,
_
d d
A
s

(2.$4)
gde su:
2
d srednji pre!nik navoja i
3
d pre!nik jezgra zavrtnja (slika 2.$$).
U tabeli 2.$0 su date povrine ispitnih preseka za zavrtnjeve koji se naj!e#e koriste u
!eli!nim konstrukcijama
Tabela 2.10 - Povrine ispitnih preseka
Zavrtanj M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30 M33
A
s
[cm
2
] 0,84 $,57 2,45 3,03 3,53 4,59 5,6$ 6,74
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje odre"uje se na slede#i na!in:
t,dop s t
A F (2.$5)
gde je
t,dop
doputeni napon na zatezanje, !ije vrednosti su date u tabelama 2.8 i 2.9
za neobra"ene i obra"ene zavrtnjeve, respektivno. Iz ovih tabela se moe uo!iti da su
vrednosti doputenih napona zatezanja iste i za obra"ene i za neobra"ene zavrtnjeve.
Ovo je posledica !injenice da u zateu#im spojevima nema sekundarnih naprezanja,
kao to je savijanje kod smi!u#ih spojeva, pa nema potrebe za redukcijom doputenih
napona kako bi se obuhvatio njihov uticaj. Sasvim je logi!no da za obra"ene i ne-
obra"ene zavrtnjeve koji su izra"eni od !elika istog kvaliteta, odnosno imaju istu klasu
!vrsto#e, vae isti doputeni naponi na zatezanje. Treba ista#i da kod obra"enih
zavrtnjeva, bez obzira na ve#i pre!nik tela u odnosu na neobra"ene (slika 2.$2), do
loma zavrtnja zatezanjem dolazi, tako"e, u zoni navoja, pa je ispitni presek isti kao
kod neobra"enih. Prema tome, nosivost obra"enih i neobra"enih zavrtnjeva na zateza-
nje je ista, pa stoga obra"ene zavrtnjeve, s obzirom na njihovu ve#u cenu, ne treba pri-
menjivati u zateu#im spojevima.
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva
Ukoliko su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje, tada, pored po-
jedina!nih provera nosivosti zavrtnja na smicanje ) (
, $ dop v
F V i zatezanje
dop t t
F N
, $ ,
( ),
treba zadovoljiti i slede#i uslov:
$
2
,
$ ,
2
,
$

,
_
,
_
dop t
t
dop v
F
N
F
V
(2.$6)
gde su:
$
V sila smicanja koja se javlja u posmatranom zavrtnju i
$ , t
N sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba slu!aja indeks $ ozna!ava da se radi o sili koja deluje na jedan zavrtanj.
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza
Naprezanja zavrtnjeva u vezama se odre"uju na osnovu pretpostavke o ravnomernoj
raspodeli sile u vezi na sva spojna sredstava. Ova pretpostavka vai samo kod kratkih
veza, odnosno ukoliko u jednom redu, u pravcu dejstva sile ima est ili manje zavrtnjeva.
Kod veza !ija je duina, odnosno rastojanje od centara krajnjih spojnih sredstava ! ve#e
od $5d (slika 2.27), doputena nosivost spojnog sredstva na smicanje treba da se redukuje,
mnoenjem koeficijentom redukcije &, koji je dat izrazom:
d
d

200
$5
$
!
(2.$7)
pri !emu je $ & 0,75.
Ovo ograni!enje se ne odnosi na smi!u#e spojeve koji se primenjuju kod konstruisanja
sloenih popre!nih preseka, odnosno ne vai za konstruktivne zavrtnjeve. Isto vai i za ve-
ze sa zakivcima.
Slika 2.27 - Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod duga!kih veza
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA
Usled buenja rupa za zakivke i zavrtnjeve dolazi do smanjenja povrine popre!nog
preseka elemenata, na mestu izbuenih rupa. Kod zategnutih elemenata u oslabljenim pre-
secima se naruava homogeno naponsko stanje i dolazi do koncentracije napona u delovi-
ma preseka uz rupe. Koncentracija normalnih napona kod preseka oslabljenih rupama za
spojna sredstva moe da se objasni na modelu pravougaone plo!e beskona!ne irine (bd
0
)
sa krunim otvorom u sredini, koja je optere#ena normalnim naponom zatezanja du dve
suprotne paralelne ivice (slika 2.28). Reavanjem ovakvog problema, koji je u Teoriji po-
vrinskih nosa!a poznat kao Kirov problem, dobija se slede#i izraz za normalni napon za-
tezanja u oslabljenom preseku:
( ) ( )
1
]
1
+ +
4
0
2
0 0 ,
/
32
3
/
8
$
$ ) ( r d r d r
x x
(2.$8)
gde su:
0 , x
normalni napon zatezanja u neoslabljenom preseku,
d
0
pre!nik rupe,
r polarna kordinata kojom se definie rastojanje posmatranog preseka od centra rupe
(slika 2.28).
Maksimalna vrednost normalnog napona u popre!nom preseku koji prolazi kroz centar
rupe i upravan je na pravac naprezanja, dobija se, kao to se vidi iz strukture izraza (2.$8),
kada r ima minimalnu vrednost, odnosno kada je: r = d
0
/ 2. Dakle, maksimalni napon se
javlja u vlaknima uz samu ivicu rupe, a njegova vrednost je jednaka trostrukoj vrednosti
napona koji deluje u neoslabljenom preseku (
x,max
= 3
x
). Kod elemenata kona!ne irine,
koncentracija napona je jo izraenija, pa maksimalni napon u ivi!nim vlaknima
neposredno uz rupu moe de se odredi na osnovu slede#eg izraza:
[ ]
k
d b
d b
d b
x x x

+

0 ,
2
2
0
2
0 2
0 0 , max ,
3
$ ) / (
) / ( $
) / ( 3 (2.$9)
gde se preko koeficijenta k ( $ k ) uvodi uticaj irine elementa na vrednost maksimalnog napo-
na. Imaju#i u vidu minimalna i maksimalna rastojanja zavrtnjeva od spoljanjih ivica elementa
(videti deo 5 ovog poglavlja), irina lima sa jednom rupom se kre#e u opsegu od
0
3 d do
0
6 d ,
pa koeficijent uve#anja napona k ima vrednosti koje se kre#u o opsegu od $,40 do $,09.
Slika 2.28 - Koncentracija napona kod plo!e oslabljene rupom - Kirov problem
Kada napon u ivi!nim vlaknima dostigne vrednost granice razvla!enja, dolazi do pla-
stifikacije tih delova i preraspodele napona na susedna vlakna. Na ovaj na!in se postepeno
ublaava koncentracija napona, tako da je pri punoj plastifikaciji oslabljenog popre!nog
preseka dijagram napona konstantan (slika 2.29).
Slika 2.29 - Postepena plastifikacija oslabljenog popre!nog preseka i ra!unski dijagram
normalnog napona
Zbog toga se pri prora!unu napona u zategnutim elementima oslabljenim rupama za
spojna sredstva usvaja konstantan dijagram normalnog napona, !ime se ujedno zna!ajno
pojednostavljuje postupak prora!una. Kontrola napona u presecima oslabljenim rupama
vri se prema nominalnom, prose!nom naponu na slede#i na!in:
( )
dop
net
x
t d n b
F
t d n t b
F
A
F

0 0
(2.20)
gde su:
A
net
neto povrina popre!nog preseka,
b irina elementa,
t debljina elementa i
n broj rupa u posmatranom preseku.
Neto povrina popre!nog preseka se dobija kada se od ukupne, bruto povrine popre!-
nog preseka odbiju povrine rupa u tom preseku: t d n A A
net

0
, odnosno u slu!aju
ravnog lima: t d n b t d n t b A
net
) (
0 0
. Popre!ni presek zategnutog elementa u
kome je maksimalni napon naziva se opasan presek.
Opasan presek se odre"uje na mestu sa najve#im brojem rupa i moe da bude:
upravan na pravac dejstva sile (presek I-I, slika 2.30a)
kos u odnosu na pravac dejstva sile (presek II-II, slika 2.30a).
( ) t d b A
I
net

0
2
t d s e e A
II
net
+ + ) 4 2 2 (
0 2

t
II
t
I
t
N N N merodavan je presek sa manjom povrinom
Presek I-I
t d b
N
A
N
N N
t d b t d n b A
t
I
net
I
t
t
I
t
I
net

) 2 (
) 2 ( ) (
0
0 0 $
Presek II-II
t d b
N
A
N
N N N
n
n n
N
t d b t d n b A
t
II
net
II
t
t t t
uk
uk II
t
II
net

) 4 (
$0 / 8
$0
8
$0
2 $0
) 4 ( ) (
0
$
0 0 2
n
$
- broj zavrtnjeva u I redu; n
2
- broj zavrtnjeva u II redu; n
uk
-

ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.30 - a) Opasni preseci kod zategnutih elemenata; b) Kontrola napona u oslabljenom elementu
Za dimenzionisanje je merodavan onaj popre!ni presek koji ima manju povrinu, odnosno
onaj u kome se javlja ve#i napon (slika 2.30b). Ukoliko je napon u neto preseku prekora!en, u
zoni nastavka treba oja!ati presek pove#anjem debljine ili irine lima (slika 2.3$).
Slika 2.3" - Razli!ite mogu#nosti oja!anja
Kod L-profila kod kojih se rupe nalaze na oba kraka (slika 2.32), njihov razmak (e') se
ode"uje tako da ne bude merodavan kos, ve# presek sa jednom rupom. Ovaj razmak zavisi
od poloaja i pre!nika rupa i dat je izrazom:
( )
0 0
4 d c d e + (2.2$)
Slika 2.32- Odre$ivanje rastojanja zavrtnjeva kod L-profila sa rupama na oba kraka
Kod pritisnutih elemenata, u oslabljenom preseku sila se prenosi preko tela zavrtnja
(zakivka), koji na neki na!in kompenzuje gubitak popre!nog preseka (slika 2.33). Zbog to-
ga ravnomerna raspodela napona nije mnogo naruena, pa napon u pritisnutim elementima
moe da se odredi na osnovu bruto povrine popre!nog preseka:
t b
F
A
F
. (2.22)
Me"utim, ukoliko iz nekih razloga zavrtanj nije postavljen u rupu, ili kada postoji
otvor u elementu, u tom slu!aju i kod pritisnutih elemenata normalni napon treba da se
odredi na osnovu neto preseka.
Slika 2.33 - Dijagram normalnih napona u pritisnutom elementu sa rupom
Kod elemenata napregnutih na savijanje, treba uzeti u obzir slabljenje rupama za spoj-
na sredstva u zategnutoj zoni, odnosno, uglavnom, samo u zategnutoj noici. Prema tome,
normalni napon u popre!nom preseku oslabljenom rupama treba da se odredi na osnovu
geometrijskih karakteristika neto popre!nog preseka (
net
W ). Deformacije nosa!a, me"u-
tim, mogu da se odrede i na osnovu karakeristika bruto popre!nog preseka (I).
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
4.1 OPTE
Obi!ni zavrtnjevi su zbog jednostavnog izvo"enja i relativno niske cene nali veoma
iroku primenu u !eli!nim konstrukcijama. Me"utim, kod izuzetno napregnutih spojeva, a
posebno kod spojeva izloenih dejstvu dinami!kog optere#enja, njihova primena nije
opravdana zbog slede#ih nedostataka:
usled deformisanja tela zavrtnjeva i plasti!nih deformacija elemenata spoja dolazi do
pomeranja u samom spoju, to izaziva pove#anje ukupne deformacije konstrukcije,
usled savijanja zavrtnjeva dolazi do zna!ajnog smanjenja njihove nosivosti, a re-
dukcija nosivosti je najve#a kod dinami!ki napregnutih konstrukcija i konstrukcija
sa alternativnim optere#enjem,
kod zategnutih elemenata, zbog buenja rupa za zavrtnjeve, dolazi do smanjenja bruto
povrine popre!nog preseka, a na ivicama rupa dolazi do koncentracije napona,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu ose zavrtnja i velike deformabilnosti (izdu-
enja), obi!ni zavrtnjevi se ne mogu efikasno primenjivati u zateu#im spojevima,
usled rada veze moe da do"e do nekontrolisanog odvrtanja navrtke zavrtnja, pa je
neophodna povremena kontrola spojeva, ili ugradnja dodatnih osigura!a.
Navedeni nedostaci mogu uspeno da se otklone primenom zavrtnjeva izra"enih od !e-
lika visoke klase !vrsto#e, koji se prilikom ugradnje prednapreu kontrolisanom silom za-
tezanja. Ovi zavrtnjevi su u tehni!koj literaturi poznati kao prednapregnuti visokovredni
zavrtnjevi. Unoenje sile prednaprezanja velikog intenziteta u zavrtnjeve omogu#eno je
upotrebom !elika visokog kvaliteta, sa tehni!kom granicom razvla!enja koja se, za visoko-
vredne zavrtnjeve uobi!ajenih klasa !vrsto#e, kre#e u opsegu od 640 do $080 MPa. Sila
prednaprezanja, koja izaziva zatezanje tela zavrtnja, preko navrtke, podloke i glave zavrt-
nja, vri pritezanje elemenata u spoju. Izme"u pritisnutih povrina se javljaju sile trenja
koje prenose smi!u#u silu u spoju (slika 2.34a). Sve dok je spoljanja sila smicanja manja
od sile trenja koja se javlja u kontaktnom spoju, u vezama sa prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, me"usobna pomeranja elemenata veze su zanemarljivo mala. Na osno-
vu ovoga se moe zaklju!iti da se primenom prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva
znatno smanjuje deformabilnost veze i pove#ava otpornost na zamor kod dinami!ki opte-
re#enih konstrukcija, naravno, pod uslovom da su zavrtnjevi dimenzionisani tako da ne do-
"e do proklizavanja pod dejstvom eksploatacionog optere#enja. Osim toga, otpada i mo-
gu#nost nekontrolisanog odvijanja navrtke.
Nosivost visokovrednih zavrtnjeva u zateu#im spojevima je znatno ve#a od nosivosti
obi!nih zavrtnjeva, delimi!no zbog kvalitetnijeg materijala od kojeg su na!injeni, a deli-
mi!no zbog druga!ijeg ponaanja pod dejstvom spoljanje sile zatezanja. Naime, do zna-
!ajnog prirasta sile zatezanja kod prednapregnutih zavrtnjeva dolazi tek nakon savla"iva-
nja kontaktnog pritiska izme"u elemenata spoja (slika 2.34b). Samim tim deformabilnost
veze je znatno smanjena, pa se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, za razliku od obi!-
nih, veoma uspeno koriste i u spojevima optere#enim na zatezanje.
Slika 2.34 - Prijem sila u spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Prema tome, primenom prethodno napregnutih visokovrednih zavrtnjeva mogu efika-
sno da se otklone svi nedostaci uo!eni kod obi!nih zavrtnjeva, pa je razumljiva njihova ve-
lika primena, posebno u odgovornim !eli!nim konstrukcijama.
Primena visokovrednih zavrtnjeva u !eli!nim konstrukcijama zapo!ela je u SAD-u po-
sle drugog svetskog rata prilikom zamene dotrajalih zakivaka na mostovima. Godine $948.
je izveden prvi most na kojem su primenjeni visokovredni zavrtnjevi u montanim nastav-
cima, a $95$. godine su izdati prvi propisi o njihovoj primeni. Prvi rezultati su bili zadovo-
ljavaju#i u smislu dobrog prijema sila u vezi. Primena ovih zavrtnjeva se ubrzo pokazala
veoma povoljnom i sa ekonomskog stanovita, jer je ukupna cene veze sa prednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima manja u pore"enju sa vezom ostvarenom zakivcima.
Osim toga, izvo"enje veza sa prednapregutim zavrtnjevima je znatno bre i jednostavnije.
U Evropi njihova primena po!inje $952. godine na zameni dotrajalih zakivaka na mostovi-
ma. Kod nas se prvi put primenjuju $964-$965. godine pri izradi stubova pilona kabl-kra-
na HE &erdap i na mostu preko Prera!ice $966. godine. U prvim godinama primene
ovih zavrtnjeva, naro!ito na mostovima, javljali su se ozbiljni problemi koji su izazvali
sumnju u kvalitet tih spojeva. Najve#i problem je predstavljalo proklizavanje veza ve# pri
probnom optere#enju. To proklizavanje veza je stvaralo jaki prasak i ima izrazito nepovo-
ljan psiholoki efekat jer se doivljava kao katastrofa objekta. Me"utim, ovi problemi su
uspeno otklonjeni i danas su prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi nezamenjivo spojno
sredstvo, kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji.
Pored ve# navedenih, nesumnjivih prednosti visokovrednih zavrtnjeva, postoje i neki
nedostaci od kojih su najvaniji slede#i:
ve#a cena u odnosu na obi!ne zavrtnjeve,
zahtevana posebna obrada i konzerviranje tarnih povrina u spoju,
neophodna stalna kontrola kvaliteta zavrtnjeva i ure"aja za unoenje sile prednapre-
zanja, kao i koeficijenta trenja, neposredno na gradilitu.
Visokovredni zavrtnjevi, tako"e, mogu da se koriste i bez prednaprezanja. U tom slu!a-
ju njihovo ponaanje i prora!un u potpunosti su isti kao i kod obi!nih zavrtnjeva. Jedina
razlika je u doputenim naponima koji su kod visokovrednih zavrtnjeva ve#i, s obzirom na
bolji kvalitet !elika od koga su izra"eni. Primenjuju se u smi!u#im (SS i SST), zateu#im
(ZS) i kombinovanim spojevima (KS).
U zavisnosti od vrste naprezanja i na!ina prenoenja sile u vezi, spojevi sa prednapreg-
nutim visokovrednim zavrtnjevima mogu da se podele na:
tarne spojeve (TS), kod koji se sila sa jednog na drugi element prenosi pomo#u tre-
nja izme"u elemenata spoja,
tarne spojeve sa ta!nim naleganjem (TST), kod kojih se spoljanja smi!u#a sila pre-
nosi trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva,
zateu#e spojeve (ZS), kod kojih se prenos sile sa jednog elementa na drugi obavlja
zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS spojeva.
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet visokovrednog zavrtnja (slika 2.35a) !ine slede#i delovi:
cilindri!no telo koje se na jednom kraju zavrava estougaonom glavom, a na dru-
gom kraju navojem !ije su dimenzijame date u JUS-u M.B$.066 (slika 2.35b),
estougaona navrtka sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora, sa
dimenzijama prema JUS-u M.B$.629 (slika 2.35c) i
podlone plo!ice (podloke) krunog oblika sa otvorom u sredini, !ije dimenzije su
date u JUS-u M.B2.030 (slika 2.35d).
Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane. Za gra"evinske konstrukcije se
upotrebljavaju zavrtnjevi sa osnovnim dimenzijama delova datim u tabeli 2.$$.
Podlone plo!ice imaju funkciju da spre!e oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
pritezanja navrtke i da omogu#e bolje naleganje glave zavrtnja koja, na tom mestu, ima za-
obljenje. One se uvek postavljaju i ispod navrtke i ispod glave visokovrednih zavrtnjeva.
Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva debljina podloki varira izme"u 3 i 6 mm.
U slu!aju visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja, kao i kod obi!nih zavrtnjeva, pri-
menjuju se podlone plo!ice debljine 8 mm. Zbog velikih kontaktnih napona pritiska iz-
me"u podloke i navrtke, one su dodatno povrinski obra"ene radi pove#anja tvrdo#e.
Slika 2.35 - Visokovredni zavrtanj: a) kompletan zavrtanja u vezi; b) telo zavrtnja;
c) navrtka; d) podloka
Tabela 2.11- Osnovne dimenzije delova visokovrednog zavrtnja
Oznaka dimenzije M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
b 2$-23 26-28 3$-33 32-34 34-37 37-39 40-42
e 23,9$ 29,56 35,03 39,55 45,20 50,85 55,37
h 8 $0 $3 $4 $5 $7 $9
s 22 27 32 36 4$ 46 50
R $,2 $,2 $,5 $,5 $,5 2,0 2,0
Navrtka
m $0 $3 $6 $8 $9 22 24
Podloka
d $3 $7 2$ 23 25 28 3$
D 24 30 37 39 44 50 56
s 3 4 4 4 4 5 5
Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora da bude napravljen valjanjem (sabijanjem),
a ne narezivanjem. Tom prilikom se materijal samo plasti!no deformie i ne dolazi do pre-
kida vlakana ve# do njihovog zgunjavanja. Takav navoj ima prednosti u odnosu na nare-
zani navoj, jer se tedi sirovinski materijal, skra#uje vreme proizvodnje, smanjuje koefici-
jent koncentracije napona u korenu navoja i dobija glatka povrina, !ime se smanjuje koe-
ficijent trenja sa navojem navrtke.
Duina zavrtnja zavisi od ukupne debljine paketa elemenata koji se spajaju (t) i od
pre!nika primenjenog zavrtnja. Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za po 5 mm i da-
te su u tabeli 2.$2.
Tabela 2.12 - Duine visokovrednih zavrtnjeva u funkciji debljine paketa
M$2 M$6 M20 M22 M24
Duina !
Debljina veze (t)
30 6-$0
35 $$-$5
40 $6-20 $0-$4
45 2$-23 $5-$9 $0-$4
50 24-28 20-24 $5-$9 $4-$8
55 29-33 25-29 20-24 $9-23
60 34-38 30-34 25-29 24-28 22-26
65 39-43 35-39 30-34 29-33 27-3$
70 44-48 40-44 35-39 34-38 32-36
75 49-53 45-47 40-44 39-43 37-4$
80 54-58 48-52 45-49 44-48 42-46
85 59-63 53-57 50-54 49-53 47-5$
90 64-68 58-62 55-57 54-56 52-53
95 69-73 63-67 58-62 57-6$ 54-58
$00 68-72 63-67 62-66 59-63
Prema ta!nosti izrade tela zavrtnja i visokovredni zavrtnjevi, kao i obi!ni mogu da bu-
du: obra"eni i neobra"eni. Obra"eni zavrtnjevi zahtevaju finiju izradu, pa se kod njih obra-
dom na strugu postie da razlika izme"u pre!nika rupe i tela zavrtnja ( d d d
0
) ne
bude ve#a od 0,3 mm. Kod neobra"enih zavrtnjeva razlika izme"u pre!nika rupe i tela za-
vrtnja zavisi od vrste spoja, tako da je:
kod tarnih spojeva (TS) 0 , 3 3 , 0
0
< d d d mm,
kod smi!u#ih spojeva (SS) 0 , $ 3 , 0
0
< d d d mm.
Oblici i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva se razlikuju od obi!nih zavrtnjeva. Kod vi-
sokovrednih zavrtnjeva je izraeno zaobljenje na prelazu tela zavrtnja u glavu zavrtnja, ka-
ko bi se smanjila koncentracija napona usled sile prednaprezanja u telu zavrtnja. Po!etak
navoja kod visokovrednih zavrtnjeva treba da bude u spojnom paketu, ili da se, u najgorem
slu!aju, nalazi u okviru podloke neposredno uz spoljnju ivicu elementa spoja, kako bi
moglo da se izvri prednaprezanje. Podlone plo!ice imaju oborene ivice, da bi se ostvari-
lo to bolje naleganje.
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Oznaka visokovrednog zavrtnja koja se upisuje u tehni!ku dokumentaciju treba da sa-
dri slede#e podatke:
vrstu navoja (M za metri!ki, odnosno za colovni navoj),
pre!nik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu !vrsto#e !elika od kojeg je zavrtanj izra"en i
standard po kome je zavrtanj izra"en.
Oznakom M 20x60...$0.9 JUS M.B$.066 se, na primer, predstavlja zavrtanj sa metri!-
kim navojem !iji je nazivni pre!nik 20 mm, a duina 60 mm i koji je izra"en prema nave-
denom standardu od !elika klase !vrsto#e $0.9. Navrtka se ozna!ava oznakom zavrtanja za
koji se koristi, klasom i standardom po kome je izra"ena, kao npr. navrtka M20 $0 JUS
M.B$.629. Podlona plo!ica se ozna!ava stepenom obrade (npr. klasa A), pre!nikom rupe
i standardom po kome je izra"ena, kao npr. podloka A 22 JUS M.B2.030.
Na radioni!kim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, visokovredni za-
vrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i prikazane su u ta-
beli 2.$3.
Tabela 2.13 - Ozna!avanje visokovrednih zavrtnjeva na crteima
Vrsta zavrtnja Zazor M$2 M$6 M20 M22 M24 M27 M30
Zavrtnjevi bez
ta!nog naleganja
d $,0 mm
30
Zavrtnjevi sa ta!nim
naleganjem
d 0,3 mm
30
Dodatne oznake
Montani zavrtnjevi
30
Montane i rupe i zavrtnjevi
30
Osnovne oznake zavrtnjeva date su u prvom redu i odnose se na neobra"ene zavrtnjeve
kod kojih je zazor d $,0 mm. Ukoliko se predvi"a druga!iji zazor tada pored osnovne
oznake mora da se naglasi zahtevani zazor (npr. d=2 mm). Kod zavrtnjeva sa ta!nim nale-
ganjem, ispod osnovne oznake se dodaju dve paralelne horizontalne crtice. Ovim oznakama
mogu da se dodaju i dodatne oznake koje preciznije definiu na!in ugradnje zavrtnja. Ukoli-
ko se rupa bui u radionici, a zavrtanj ugra"uje na montai, tada osnovnoj oznaci treba da se
doda jedna zastavica. Ukoliko se i rupa bui na gradilitu, tada se dodaju dve zastavice.
Ukoliko se crtei rade u razmeri $:$0, ili manjoj, tada se na njima crta pre!nik glave za-
vrtnja, a ukoliko se rade u razmeri $:5 ili u krupnijoj, tada se crta pre!nik rupe za zavrtnjeve.
4.4 KLASE !VRSTO$E
Visokovredni zavrtnjevi se izra"uju od !elika visoke !vrsto#e. Procesom proizvodnje
navoja zavrtnja, valjanjem u hladnom stanju, dolazi do oja!anja !eli!nog materijala usled
delimi!ne prekristalizacije. Na taj na!in se pove#ava tvrdo#a i zatezna !vrsto#a, a smanjuje
ilavost i duktilnost !elika. Ovakvi !elici nemaju izraenu granicu razvla!enja i plato pla-
sti!nosti, pa se kod njih po!etak plastifikacije moe definisati tehni!kom (konvencijalnom)
granicom razvla!enja, koja zapravo predstavlja normalni napon pri kojem zaostala, plasti!-
na deformacija iznosi 0,2%. Visokovredni !elici imaju manje izduenje pri lomu (
5
) u
odnosu na meke konstrukcione !elike (%036$). U nose#im !eli!nim konstrukcijama se pri-
menjuju visokovredni zavrtnjevi izra"eni od !elika klase !vrsto#e 8.8, $0.9 i $2.9, !ije su
mehani!ke karakteristike prikazane u okviru tabele 2.$4.
Tabela 2.14 - Mehani!ke karakteristike !elika koji se koriste za izradu
visokovrednih zavrtnjeva
Tehni!ka
(konvencijalna)
granica razvla!enja
f
0,2
Zatezna !vrsto#a
f
u
Izduenje
5
Udarna ilavost
na 0
o
C Klasa !vrsto#e
$MPa% $MPa% (%) $J%
8.8 640 800 $2 30
$0.9 900 $000 9 20
$2.9 $080 $200 8 $5
Na osnovu radnih dijagrama za !elike klase !vrsto#e 8.8 i $0.9 (sllika 2.36) mogu
najednostavnije da se uo!e razlike njihovih mehani!kih svojstava u odnosu na meke !elike.
Kako klasa !vrsto#e zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to njena
oznaka mora da bude vidno i trajno ugra"ena na glavi zavrtnja.
Slika 2.36 - Pore$enje radnih dijagrama !elika razli!itih klasa !vrsto#e sa mekim
konstrukcionim !elikom (%036")
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA
4.5.1 Smi"u#i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elementima
izme"u glave i navrtke zavrtnja (slika 2.37a). Na povrinama elemenata, ispod podlonih
plo!ica, javljaju se veliki kontaktni naponi pritiska (slika 2.37b). Ovaj napon se rasprostire
kroz elemente spoja i iri pod odre"enim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze de-
luje na krunoj povrini !iji je pre!nik priblino jednak 3d. Intenzitet ovog napona pritiska
se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj maksimum dosee neposredno uz zavr-
tanj (slika 2.37c). Na kontaktu izme"u dva elementa usled napona pritiska javlja se sila
trenja, koja prihvata smi!u#e sile i spre!ava me"usobno pomeranje elemenata u spoju. Na
taj na!in se, aktiviranjem sile trenja, smi!u#a sila iz jednog elementa prenosi u drugi. To je
sutinska razlika u radu tarnih u odnosu na smi!u#e spojeve kod kojih se sila smicanja pri-
hvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omota!u rupe.
Slika 2.37 - Raspored napona pritiska po debljini veze
Me"utim, kada se savlada sila trenja, odnosno kada je spoljanja smi!u#a sila ve#a od
sila trenja koje se angauju prednaprezanjem zavrtnjeva, dolazi do proklizavanja veze pra-
#enog me"usobnim pomeranjem elemenata veza. Ova pomeranja nastaju usled ponitava-
nja zazora izme"u rupe i tela zavrtnja. Nakon proklizavanja, dolazi do kontakta tela zavrt-
nja i povrina rupa elemenata u vezi. Prema tome, proklizavanje veze ne zna!i ujedno i gu-
bitak njene nosivosti, jer se smicanjem tela zavrtnja i gnje!enjem omota!a rupe mogu pri-
hvatiti dodatne smi!u#e sile. U ovoj fazi rada, veze sa prednapregnutim zavrtnjevima se
ponaaju kao i veze sa obi!nim zavrtnjevima. Na slici 2.38 su prikazani dijagrami ! F
za razli!ite vrste spojnih sredstava. Moe se uo!iti da je grani!na nosivost visokovrednih
zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja ista bez obzira na razli!it "istorijat" naprezanja (sli-
ka 2.38).
Pore"enjem dijagrama ! F za razli!ita spojna sredstva uo!ava se i razlika u njiho-
voj deformabilnosti (slika 2.38). Spoj sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja
ima izraenu po!etnu deformaciju, koja je posledica ponitavanja zazora izme"u tela za-
vrtnja i rupe. U tarnim spojevima sa visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom predna-
prezanja nema po!etne deformacije, a do ponitavanja zazora izme"u zavrtnja i rupe dola-
zi tek pri proklizavanju veze. U zoni naprezanja iznad sile proklizavanja dolazi do saima-
nja krivih koje opisuju ponaanje visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja,
tako da grani!no stanje nosivosti dostiu pri istom optere#enju. Me"utim, veze sa predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima imaju znatno ve#u krutost pre proklizavanja, istu
ili !ak ve#u od zavarenih spojeva. Kako ovakvi, tarni spojevi i spojevi izvedeni zavariva-
njem imaju blisko ponaanje u elasti!noj oblasti, dozvoljena je primena ovih spojnih sred-
stava u istoj vezi. Veze izvedene sa obra"enim (upasovanim) prednapregnutim visoko-
vrednim zavrtnjevima su, tako"e, krute u elasti!noj fazi ponaanja, ali zbog malog zazora
( 3 , 0 d mm) nemaju izraeno proklizavanje. Ukupna deformacija veze je ipak ista kao i
u slu!aju neobra"enih zavrtnjeva, a nosivost je neto ve#a s obzirom na ve#i pre!nik tela
zavrtnja.
Slika 2.38 - Dijagrami ! F za razli!ita spojna sredstva
Proklizavanje visokovrednih zavrtnjeva je izrazito nepovoljno, kako sa stanovita de-
formabilnosti i upotrebljivosti, tako i sa stanovita promene krutosti i preraspodele stati!-
kih uticaja. Stoga pri dimenzionisanju ovakvih veza treba voditi ra!una i o grani!nom sta-
nju upotrebljivosti, to jest pokazati da pri eksploatacionom optere#enju ne dolazi do pro-
klizavanja veza.
Kako se sila smicanja u tarnim spojevima prenosi trenjem, koncentracija napona na
mestima slabljenja elemenata veze optere#enih na zatezanje je manja, to prouzrokuje
znatno ve#u otpornost na zamor kod dinami!ki optere#enih konstrukcija u odnosu na veze
sa zavrtnjevima bez sile prednaprezanja.
Koncentracija napona koja se javlja na mestima otvora kod elemenata optere#enih na
zatezanje moe da se izrazi preko koeficijenta koncentracije napona k. On definie odnos
izme"u stvarnog maksimalnog napona na mestu neto preseka i nominalnog (ra!unskog)
napona:
cal x x
k
, max ,
/ . (2.23)
Slika 2.39 - Dijagrami normalnih napona: a) izvan nastavka; b) kod veze sa zakivcima;
c) kod veze sa prednapregnutim zavrtnjevima; d) kod veze u zavarenoj izradi
Kod veza sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima prenoenje sile u spoju se
ostvaruje trenjem na kontaktu elemenata koji se spajaju. Kako se sile trenja angauju na
prstenastim povrinama oko rupa za zavrtnjeve (slika 2.37b), na mestu neto preseka koji
prolazi kroz centar rupe, deo sile je ve# preao u drugi element spoja, pa su naprezanja ma-
nja. Primenom metode kona!nih elemenata moe da se odredi ta!an dijagram normalnih
napona u neto preseku sa prednapregutim zavrtnjevima (slika 2.40).
Da bi se ostvarila zna!ajna sila pritiska izme"u elemenata spoja u visokovrednim zavrtnje-
vima se javlja sila zatezanja velikog intenziteta. Pored toga, pri prednaprezanju zavrtnjeva
usled uvijanja navrtke momentnim klju!em, u zavrtnjevima se javlja i moment torzije, koji je
posledica savladavanja trenja izme"u navrtke i tela zavrtnja i izme"u donje povrine podlone
plo!ice i navrtke. Dakle, zavrtanj je izloen sloenom naprezanju, pa je njegovo naprezanje de-
finisano uporednim naponom u skladu sa Mizesovim uslovom plasti!nosti.
Slika 2.40 - Dijagrami normalnih napona na mestu neto popre!nog preseka u slu!aju
visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja
Merenjima je ustanovljeno da sila zatezanja u zavrtnjevima u spojevima kod kojih je dolo
do proklizavanja, opada za oko 25% u odnosu na unesenu (projektovanu) silu prednaprezanja.
Serijom eksperimenata su rasvetljeni fenomeni koji uti!u na pad sile prednaprezanja u zavrt-
njevima. Kao glavni faktori apostrofirani su: popre!na kontrakcija elemenata spoja na mestu
zavrtnjeva usled sile zatezanja (efekat Puasonovog koeficijenta), promena hrapavosti kontakt-
nih povrina usled sile pritiska i promena koeficijenata trenja (slika 2.4$).
Slika 2.4" - Pad sile prednaprezanja
4.5.2 Zateu#i spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su zbog velike nosivosti, a naro!ito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnija mehani!ka spojna sredstva za prijem sila zatezanja.
Kao to je napomenuto, oni su znatno efikasniji od obi!nih i neprednapregnutih visoko-
vrednih zavrtnjeva, a posebno od zakivaka koji imaju izrazito malu nosivost u pravcu vra-
ta. Stoga se visokovredni prednapregnuti zavrtnjevi veoma !esto koriste u !eli!nim kon-
strukcijama za prijem sila zatezanja. Naj!e#e se zateu#i spojevi javljaju kod montanih
nastavka aksijalno zategnutih tapova (slika 2.42a) i zonama zatezanja kod krutih veza ri-
gli sa stubovima (slika 2.42b).
Slika 2.42 - Primena visokovrednih zavrtnjeva u zateu#im spojevima
Ponaanje zateu#ih spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjavima je speci-
fi!no i prili!no se razlikuje od ponaanja zateu#ih spojeva sa obi!nim ili neprednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima.
Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanja (F
p
), a u spoju kontaktni napon pri-
tiska (p
c
). Iz uslova ravnotee sila moe se napisati da je:
dA p F F
A
c c p

(2.24)
gde je A deo kontaktne povrine na kojoj se javlja pritisak (slika 2.43a). Kada spoljanja
sila zatezanja (N
t
) deluje na prednapregnut spoj (slika 2.43b) ona nastoji da "odlepi" ele-
mente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile pritiska u limu (
pt
F ) i pove-
#anje sile zatezanja u zavrtnju (
b
F ). Iz uslova ravnotee i kompatibilnosti pomeranja
(slika 2.43b) moe da se odredi dodatna sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
b pt
t
b
K K
N
F
/ $+
(2.25)
gde su:
K
pt
krutost lima na pritisak i
K
b
krutost zavrtnja na zatezanje.
Uslov ravnotee Uslov ravnotee Uslovi kompatibilnosti Uslov ravnotee
t pt b
N F F + !
b b
K F
pt t b
F N F +
dA p F F
A
c c p

!
pt pt
K F
b p b
F F F +
pt c pt
F F F
Slika 2.43 - Ponaanje prednapregnutih spojeva optere#enih na zatezanje; a) naprezanja usled
sile prednaprezanja; b) naprezanja usled spoljanje sile zatezanja; c) superpozicija naprezanja
Kako je kod uobi!ajenih veza u !eli!nim konstrukcijama krutost lima znatno ve#a od
krutost zavrtnja (K
pt
/K
b
$520) pove#anje sile zatezanja u zavrtnju nije zna!ajno (oko
5% od spoljanje sile zatezanja). Na osnovu slike 2.44 moe da se uo!i uticaj krutosti na
preraspodelu sila u zavrtnju i limu, kod prednapregnutog spoja optere#enog silom zateza-
nja. Tako"e, na osnovu grafi!ke interpretacije moe da se odredi sila pri kojoj dolazi do
"odlepljivanja" spoja (N
t0
) koja je, uobi!ajeno, za 5-$0% ve#a od sile prednaprezanja za-
vrtnja. Ova sila moe da se odredi i analiti!ki na osnovu izraza:
( )
pt b p t
K K F N / $
0
+ . (2.26)
Slika 2.44 - "Igra" sila u prednapregnutom spoju optere#enom na zatezanje
Nakon "odlepljivanja" dodatnu silu zatezanja prihvata samo visokovredni zavrtanj, jer
je potpuno poniten kontaktni pritisak izme"u limova u spoju. Prema tome, za sile zateza-
nja koje su ve#e od sile "odlepljivanja" (
0 t t
N N > ) prednapregnuti zavrtnjevi se ponaaju
isto kao i neprednapregnuti (slika 2.45), pa im je i grani!na nosivost ista, naravno pod
uslovom da su izra"eni od materijala istog kvaliteta.
Slika 2.45 - Tok sila kod visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja optere#enih
spoljanjom silom zatezanja
Tako"e treba imati u vidu da kod zateu#ih spojeva sa tankim, fleksibilnim limovima,
usled savijanja limova dolazi do kontakta (oslanjanja) krajeva prepusta na drugi element
veze (slika 2.46a). Na kontaktu se javlja kontaktna sila pritiska (Q), koja se u literaturi na-
ziva sila od efekta poluge i koja dodatno optere#uje zavrtnjeve (slika 2.46b).
Slika 2.46 - a) Efekat poluge; b) Pove#anje sile u zavrtnju usled efekta poluge
Sila usled efekta poluge zavisi od relativnih krutosti i geometrijskih odnosa delova veze. Ne
postoji ta!an postupak za njeno ode"ivanje, ve# samo procena njene vrednosti prema izrazu:
2
6
$
3
30
5 , 0
2
4
2
4
t
N
A b a
t w
b
a
b
a
A b a
t w
Q
'
+
1
]
1
(2.27)
sa oznakama prema slici 2.46a.
Efekat poluge moe da se smanji ili pove#a konstruktivnim oblikovanjem veze, kao to
je prikazano na slici 2.47. Kod veze sa tankim !eonim plo!ama bez ukru#enja, dolazi do
savijanja limova i javlja se zna!ajna sila usled efekta poluge. Kod veze sa debelom (slika
2.47a) ili ukru#enom (slika 2.47b) !eonom plo!om dolazi do odvajanja plo!e kao krutog
tela, pa se ne javlja efekat poluge.
Slika 2.47 - Smanjenje efekta poluge konstruktivnim oblikovanjem
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA
Sila prednaprezanja (u literaturi se koristi i izraz sila pritezanja) je jedan od najvanijih
faktora od kojih zavisi nosivost spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Ostvarivanje sile prednaprezanja, odnosno pritezanje spojnih elemenata se ostvaruje uvrta-
njem navrtke zavrtnja. Pri tome se u zavrtnju, kao primarno naprezanje, javlja sila zateza-
nja usled njegovog izduenja. Osim aksijalnih napona usled sile zatezanja u zavrtnju se
javljaju i smi!u#i naponi usled momenta torzije koji je posledica trenja izme"u navrtke i
navoja zavrtnja i izme"u navrtke i podloke. Ovaj moment torzije je sekundarni (neeljeni)
uticaj, mada u nekim slu!ajevima njegova vrednost moe da dostigne i 40% vrednosti
momenta kojim se uvr#e navrtka (M
u
). Prema tome, prednapregnuti visokovredni zavrtnje-
vi se nalaze u sloenom naponskom stanju. Kako ne bi dolo do otputanja sile prednapre-
zanja, ne sme se dozvoliti da uporedni napon u zavrtnju, dobijen na osnovu Mizesovog
uslova plastifikacije, prekora!i granicu elasti!nosti. Analizom naprezanja tela zavrtnja ut-
vr"ena je maksimalna dozvoljena sila prednaprezanja koja moe da se unese u zavrtanj, a
da on pri tom ostane u elasti!noj oblasti ponaanja. Ona je data izrazom:
s p
A f F
02 $
(2.28)
gde su:
$
koeficijent redukcije ( 0 , 1
1
< ) kojim se omogu#ava da naprezanja u zavrtnju osta-
nu u granici elesti!nosti,
02
f tehni!ka (konvencionalna) granica razvla!enja !elika,
s
A povrina ispitnog preseka zavrtnja.
Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9 su date u
tabeli 2.$5. Sila prednaprezanja za zavrtnjeve klase 8.8 i $2.9 moe da se odredi mnoe-
njem vrednosti iz tabele 2.$5 faktorom ( = 0,7, odnosno ( = $,2, respektivno.
Tabela 2.15 - Vrednosti sile prednaprezanja za zavrtnjeve klase !vrsto#e 10.9
d
s
A
02
f
p
F $kN% M
u
$Nm%
$mm% $mm
2
% $N/mm
2
%
1
=0,7
1
=0,8
za k=0,$6
M$2 84,3 53 6$ $02
M$6 $57 99 $$3 253
M20 245 $54 $76 493
M22 303 $9$ 2$8 672
M24 353 222 254 852
M27 459 289 330 $495
M30 56$ 353 404 $694
M33 694
900
437 500 2307
Sila zatezanja u zavrtnju, preko glave zavrtnja i navrtke, vri pritisak na elemete spoja,
pa dolazi do njihovog pritezanja (prednaprezanja). Od intenziteta sile prednaprezanja di-
rektno zavisi nosivost i smi!u#ih i zateu#ih spojeva. Zbog toga pouzdanosti pritezanja
elemenata treba obratiti posebnu panju. Prilikom okretanja navrtke i istezanja zavrtnja, ne
postoji mogu#nost da se direkno meri sila prednaprezanja. Kontrola intenziteta sile predna-
prezanja moe da se ostvari indirekno, merenjem nekih drugih veli!ina. Postupci koji se
naj!e#e primenjuju su:
merenje veli!ine momenta kojim je izvreno pritezanje zavrtnja,
merenje momentnog impulsa kojim se okre#e navrtka,
merenje veli!ine ugla za koji je okrenuta navrtka,
merenje izduenja zavrtnja,
postupak sa indikatorskom podlokom.
Kod nas se naj!e#e primenjuje postupak sa merenjem momenta uvrtanja navrtke. On
se zasniva na poznavanju zavisnosti izme"u momenta uvrtanja (
u
M ) i sile prednaprezanja
(
p
F ), koja moe da se napie u slede#em obliku:
k d F M
p u
(2.29)
gde su:
d nazivni pre!nik zavrtnja,
F
p
ostvarena sila prednaprezanja i
k koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja.
Koeficijent k zavisi od trenja izme"u navrtke i navoja zavrtnja, i izme"u navrtke i pod-
lone plo!ice, kao i od dimenzija podlone plo!ice i geometrije navoja. Vrednosti ovog
koeficijenta se kre#u u rasponu od 0,$3-0,$7, a odre"uje ih proizvo"a! koji je duan da ih
upie u atestnu dokumentaciju. Kod odgovornih konstrukcija vrednost ovog koeficijenta se
odre"uje laboratorijskim ispitivanjem na licu mesta. to je vrednost koeficijenta k manja
to je potreban manji moment uvrtanja da bi se ostvarila eljena sila prednaprezanja, pa se
!esto povrine navoja premazuju razli!itim sredstvima kako bi se smanjio otpor pri pred-
naprezanju, to direktno uti!e na smanjenje koeficijenta k i momenta uvrtanja navrtke
(M
u
). Ove povrine mogu da budu dodatno zati#ene toplim cinkovanjem, metalizacijom,
ili premazom molbiden-disulfida (MoS
2
). Na!in i vreme skladitenja zavrtnjeva, tako"e,
bitno uti!u na stanje povrina navoja.
Od ta!nosti koeficijenta k direktno zavisi vrednost sile prednaprezanja, a indirektno i
nosivost spoja. Ukoliko je stvarna vrednost koeficijenta k ve#a od predvi"ene, u zavrtnju
#e se ostvariti manja sila prednaprezanja, pa je i nosivost spoja manja. U suprotnom, ako je
vrednost koeficijenta k precenjena, moe da do"e do plastifikacije i loma zavrtnja pri pred-
naprezanju. Od vrednosti koeficijenta k zavisi i intenzitet sekundarnih smi!u#ih napona u
zavrtnju izazvanih momentom torzije. Pri prora!unu se to uzima u obzir preko vrednosti
koeficijenta redukcije i to na slede#i na!in:
'
>
$4 , 0 za 8 , 0
$4 , 0 za 7 , 0
$
k
k
. (2.30)
Uvrtanje navrtke se izvodi pomo#u momentnih klju!eva (slika 2.48). Ovi klju!evi se
prethodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da kada se ostvari zahtevani mo-
ment uvrtanja, daju svetlosni ili zvu!ni signal, ili se pak automatski islju!uju, kako ne bi
dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja. Vrednosti momenata uvrtanja (M
u
) za uobi!a-
jenu vrednost koeficijenta k date su u tabeli 2.$5.
Slika 2.48 - Razli!iti tipovi momentnih klju!eva: a) i b) sa skalom; c) sa svetlosnim signalom;
d)i e) sa zvu!nim signalom; f) sa mehani!kim isklju!ivanjem
Postupak sa merenjem momentnog impulsa se zasniva na radijalnim jednovremenim
udarima suprotnog smera na ivice navrtke. To se postie pomo#u pneumatskih zateza!a
(slika 2.49) sa vazduhom pod pritiskom od 5-6 bara. Ovaj postupak se primenjuje kod ma-
nje zna!ajnih konstrukcija, jer su mogu#a ve#a odstupanja dobijenih rezultata. Kod zna!aj-
nih konstrukcija, zavrtnjevi mogu prvo da se pritegnu ovim zateza!em na 70-80% potreb-
ne sile, a zatim da se do potrebne sile dotegnu momentnim klju!em.
Postupak sa o!itavanjem ugla okretanja eliminie uticaj koeficijenta k na ta!nost ostva-
rene sile pritezanja. Po ovom postupku prvo se svi zavrtnjevi u spoju pritegnu prethodnim
momentom uvrtanja, !ija vrednost iznosi $0% od vrednosti M
u
(
u u
M M $ , 0 ), da bi do-
lo do dobrog naleganja elemenata u spoju. Zatim se okre#e navrtka za odre"eni ugao ) u
zavisnosti od debljine paketa (t). Numeri!ke vrednosti ovih veli!ina, za zavrtnjeve klase
$0.9, date su u tabeli 2.$6.
Postupak merenja izduenja zavrtnja se primenjuje u laboratorijskim uslovima i na
gradilitu ukoliko se obezbede uslovi za ta!no merenje izduenja zavrtnja. Izduenje zavrt-
nja se meri mehani!kim, ili elektri!nim mernim instrumentima. Iz izmerenog izduenja se
Hukovim zakonom direkno dobija sila u zavrtnju. Kako zavrtanj po svojoj duini ima raz-
li!ite popre!ne preseke, to prethodno mora da se odredi udeo svakog dela u ukupnom iz-
duenju.
Slika 2.49 - Pneumatski zateza!i
Tabela 2.16 - Vrednosti ugla okretanja ) )) )
d
u
M
debljina paketa t ugao okretanja )
$mm% $Nmm% $mm% $%
M$2 $0
M$6 25
0-50 $80
M20 50
M22 70
M24 90
50-$00 240
M27 $50
M30 $70
Za sve zavrtnjeve
M$2-M30
$00-240 270
Postupak sa indikatorskom podlokom se koristi u Velikoj Britaniji. Podloka od !elika
povienog kvaliteta prilikom proizvodnje dobija, istiskivanjem, bradavice odre"ene visine
(slika 2.50a). Njihove dimenzije su odre"ene tako da je za njihovo utiskivanje potrebna si-
la koja je jednaka potrebnoj sili prednaprezanja u zavrtnju. Postupak je vrlo jednostavan za
izvo"enje: nije potrebno badarenje alata za pritezanje i kvalifikovana radna snaga. Na
gradilitu radnik vri pritezanje navrtke sve dok se bradavice ne utisnu, to se registruje
merenjem zazora (slika 2.50b).
Slika 2.50 - Zavrtnjevi sa indikatorskom podlokom
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZME%U SPOJNIH POVRINA
U spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila trenja, kao
posledica sile pritiska i hrapavosti dodirnih povrina. Ukupna sila trenja u spoju jednaka je
zbiru pojedina!nih sila trenja na mestu svakog zavrtnja. Ova sila direkno zavisi od sile
pritezanja (
p
F ) i koeficijenta trenja () i data je slede#im izrazom:
p t
F F (2.3$)
Koeficijent trenja je bezdimenziona veli!ina koja zavisi od stanja hrapavosti i na!ina
obrade dodirnih (kontaktnih) povrina. U tabeli 2.$7 su date vrednosti koeficijenata trenja
za naj!e#e primenjivane na!ine obrade spojnih povrina.
Tabela 2.17 - Vrednosti koeficijenta trenja * ** *
*
Na!in obrade dodirnih povrina
%036$
%0362
%0363
%056$
%0562
%0563
Bez posebne obrade 0,30 0,30
%i#enje plamenom 0,40 0,40
Nezati#ena
%i#enje mlazom abraziva 0,50 0,55
Zati#ena
Povrine o!i#ene mlazom abraziva, a potom zati#ene
prevlakom od legure aluminijuma
0,50 0,50
Pre spajanja elemenata, dodirne povrine moraju da budu o!i#ene na odgovaraju#i na-
!in. Valjaoni!ka pokorica (kovina) mora da se ukloni !eli!nim !etkama. Ukoliko se ukla-
nja bruenjem, dobijaju se sjajne i glatke povrine sa znatno smanjenim koeficijentom tre-
nja, zbog efekta ugla!anosti. Masno#a i ne!isto#e se uklanjaju suvim krpama.
%i#enje plamenom se izvodi sa dva do tri prelaska plamena od kiseonika i acetilena
preko povrine lima. Tom prilikom, izme"u svakog prelaza elementi se hlade, a proizvodi
sagorevanja uklanjaju !eli!nim !etkama i suvim krpama. Pri tome reba voditi ra!una i o
temperaturi plamena da ne bi dolo do neeljenih deformacija usled poviene temperature.
Prilikom !i#enja povrina mlazom abraziva povrine spoja se zasipaju kristaliziranim
kvarcnim peskom, krupno#e zrna 0,7-$,2 mm, pod pritiskom od 7 bara. Usled udara kvarc-
nih zrna skida se ne!isto#a, a povrina postaje hrapava. Kao abraziv moe da se koriste i
zrna od otroivi!nog tvrdog liva dimenzija 0,3-0,5 mm. Ovako o!i#eni elementi moraju
odmah da se ugrade u spoj. U suprotnom, novostvoreni sloj r"e, praine i ne!isto#e pre
ugradnje mora da se ukloni mekim !eli!nim !etkama.
O!i#ene povrine mogu da se zatite pre ugradnje zavrtnjeva. Zatitno sredstvo treba
trajno da titi konstrukciju od korozije i istovremeno omogu#ava postizanje zadovoljavaju-
#eg koeficijenta trenja. Takve uslove zadovoljava zatita metalizacijom sa legurom alumi-
nijuma i magnezijuma (AlMg
5
), sa debljinom prevlake od $00-$50 m.
4.8 PRORA!UN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
4.8.1 Prora"un visokovrednih zavrtnjeva u smi"u#im spojevima
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kako je ve# pomenuto, visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju
kao i obi!ni zavrtnjevi, a pri prora!unu, s obzirom na bolji kvalitet !elika od kojeg su na-
pravljeni, razlikuju se jedino doputeni naponi. Dakle, nosivost visokovrednog zavrtnja u
smi!u#em spoju moe da se odredi na slede#i na!in:
'
b,dop b
dop v
dop v
d t F
d
m F
F
min
4
min
2
,
. (2.32)
Doputeni naponi smicanja (
dop
) zavise od klase !vrsto#e zavrtnja, njegove obrade i
slu!aja optere#enja. Na vrednost doputenog napona pritiska po omota!u rupe (
b,dop
), po-
red kvaliteta osnovnog materijala i slu!aja optere#enja, uti!e i vrednost sile prednapreza-
nja. Vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9 koji se kod nas naj!e-
#e koriste date su u tabeli 2.$8.
Tabela 2.18 - Dozvoljeni naponi za zavrtnjeve klase !vrsto#e 10.9
b,dop
$N/mm
2
%
dop

t,dop
%036$ %056$ $ N/mm
2
% $ N/mm
2
%
Slu!aj optere#enja
Vrsta izrade
zavrtnja
Veli!ina
sile F
p
I II I II I II I II
F
p
=0 280 320 420 470
0,5F
p
380 430 570 640
Neupasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 8$0
240 270
F
p
=0 320 360 480 540
0,5F
p
420 470 630 7$0
Upasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 8$0
280 320
360 4$0
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
Nosivost smi!u#ih spojeva izvedenih pomo#u visokovrednih zavrtnjeva sa punom si-
lom prednaprezanja zavisi od:
kvaliteta materijala od kojeg je zavrtanj napravljen,
vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
koeficijenta trenja izme"u kontaktnih povrina i
slu!aja optere#enja.
Grani!na nosivost ovakvih spojeva je ista kao nosivost spojeva sa visokovrednim za-
vrtnjevima bez sile pritezanja. Me"utim, pri eksploatacionom optere#enju ne treba dozvo-
liti da do"e do proklizavanja ovih veza, jer bi se na taj na!in ponitili svi povoljni efekti
vezani za prednapregnute zavrtnjeve, kao to su manja deformabilnost veze i ve#a otpor-
nost na zamor. Zbog toga se, u savremenim propisima za nose#e !eli!ne konstrukcije koji
se zasnivaju na konceptu grani!nih stanja, kao to je na primer Evrokod 3, pri prora!unu
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva zahtevaju:
dokaz nosivosti zavrtnjeva pri dejstvu prora!unskog (grani!nog) optere#enja i
provera proklizavanja pri dejstvu eksploatacionog optere#enja.
Kako su nai propisi zasnovani na konceptu doputenih napona, a prora!unska optere-
#enja odgovaraju eksploatacionim (nema ponderisanja optere#enja), jedini kriterijum pri
dimenzionisanju visokovrednih zavrtnjeva koji figurie u standardu JUS U.E7.$40/$985 je
proklizavanje. Dakle, da bi se spre!ilo proklizavanje veze, sila koja se javlja u zavrtnju
usled eksploatacionog optere#enja mora da bude manja od njegove nosivosti na prokliza-
vanje, koja se odre"uje na slede#i na!in:
2 ,
/
p dop s
F F (2.33)
gde su:
* koeficijent trenja, !ije su vrednosti date i tabeli 2.$7,
F
p
sila prednaprezanja, koja moe da se odredi na osnovu izraza (2.28), ili iz tabele
2.$5 (za zavrtnjeve klase !vrsto#e $0.9).
+
2
koeficijent sigurnosti na proklizavanje, koji zavisi od slu!aja optere#enja i zazora
izme"u rupe i tela zavrtnja (tabela 2.$9).
Tabela 2.19 - Vrednosti koeficijenta sigurnosti
2
Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

+
2
Vrsta optere#enja (tip konstrukcija) Slu!aj optere#enja I II
0,3 < d $ mm
$,25 $,$0 Preteno mirno optere#enje
(zgrade, krovovi i sl.)
$ < d 3 mm
$,56 $,38
Mirno + dinami!ko optere#enje
(mostovi, kranski nosa!i i sl.)
0,3 < d $ mm
$,40 $,25
U slu!aju obra"enih (upasovanih) visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednapre-
zanja, zbog veoma malog zazora izme"u rupe i tela zavrtnja, smi!u#a sila u spoju se
delimi!no prenosi trenjem, a delimi!no smicanjem tela zavrtnja. Nosivost zavrtnja u
ovakvom spoju moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
dop s dop v dop vs
F F F
, , ,
25 , 0 + (2.34)
gde su:
dop v
F
,
nosivost obra"enog (upasovanog) zavrtnja u smi!u#em spoju,
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
I obra"eni i neobra"eni prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi moraju da se provere
na nosivost po omota!u rupe, sa dozvoljenim naponima pritiska po omota!u rupe koji su
dati u tabeli 2.$8. Napon smicanja u telu zavrtnja ne treba da se proverava.
Pri prora!unu normalnog napona u neto preseku elemenata spoja ostvarenog predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba uzeti u obzir redukciju sile zatezanja usled
trenja. Naime, kod ovakvih spojeva sila se prenosi trenjem preko prstenaste povri oko
centra zavrtnja. Na mestu minimalnog neto preseka, koji prolazi kroz centar rupe, deo sile
smicanja je ve# prenet trenjem preko dela prstenaste povri (slika 2.5$), pa silu koja deluje
na mestima oslabljenih preseka elemenata spoja treba umanjiti (redukovati) za deo sile ko-
ji je ve# prenet trenjem.
Slika 2.5" - Prenoenje sile trenjem izme$u kontaktnih povri u obliku prstena
Eksperimentalnim istraivanjim i numeri!kim simulacijama utvr"eno je da se pre sa-
mog neto preseka trenjem prenese oko 40% nosivosti zavrtnja (0,4F
s,dop
). U slu!aju neo-
bra"enih zavrtnjeva ovo umanjenje ne moe da bude ve#e od 20% nosivosti na proklizava-
nje svih zavrtnjeva do posmatranog neto preseka. Kod obra"enih zavrtnjeva maksimalno
umanjenje je $0%. Na!in prora!una redukovane sile na mestu neto preseka ilustrovan je na
slici 2.52.
Redukovana sila u osnovnom elementu (lameli), na mestu preseka I-I moe da se odre-
di na osnovu izraza:
dop s t
I
red t
F m n N N
, $ ,
4 , 0 (2.35)
gde su:
t
N sila zatezanja koja deluje na posmatrani element,
$
n broj zavrtnjeva u prvom redu (u preseku I-I),
m broj tarnih ravni i
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
II
red t
I
red t
N N
, ,
>
II
net
I
net
A A >
I
net
I
red t
I
A N /
,

II
net
II
red t
II
A N /
,

Slika 2.52 - Prora!un redukovane sile na mestu neto preseka kod spojeva sa
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko u drugom redu ima vie zavrtnjeva nego u prvom, zbog ve#eg slabljenja prese-
ka osnovnog elementa neophodno je kontrolisati normalne napone i u preseku II-II. U pre-
seku II-II silu treba umanjiti za ukupnu nosivost zavrtnjeva u prethodnom redu i 40% nosi-
vosti zavrtnjeva u posmatranom redu, sa tim da ukupno umanjenje usled trenja, za sve za-
vrtnjeve do posmatranog reda (preseka), ne bude ve#e od 20%. Redukovanu silu u ovom
preseku treba odrediti na slede#i na!in:
'
dop s dop s t
dop s dop s t
II
red t
F m n n F m n N
F m n F m n N
N
, 2 $ , $
, 2 , $
,
) ( 2 , 0
4 , 0
max (2.36)
gde je
2
n broj zavrtnjeva u preseku II-II. Na sli!an na!in se moe odrediti i sila u svakom
slede#em preseku. Ona je u svakom slede#em preseku osnovnog elementa sve manja, tako
da pri prora!unu ima smisla proveravati samo normalni napon u presecima I-I i II-II (slika
2.52). Na osnovu uslova ravnotee u svakom popre!nom preseku ukupna sila u osnovnom
elementu i podvezicama je jednaka aksijalnoj sili zatezanja koja deluje izvan nastavka (
t
N ).
Prema tome, u podvezicama se sila pove#ava i maksimalnu vrednost dostie na mestu preki-
da osnovnog materijala. Stoga, pri kontroli neto preseka podvezica, redukovana sila treba da
se odredi za presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva (J-J) i to na slede#i na!in:
dop s j t
J
red t
F m n N N
, ,
4 , 0 (2.37)
gde je
j
n broj zavrtnjeva u tom redu.
Dijagrami normalnih napona u presecima oslabljenim rupama za spojna sredstva se, ta-
ko"e, bitno razlikuju. Za razliku od spojeva sa obi!nim i neprednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, kod kojih se na mestu neto preseka javlja zna!ajna koncentracija napo-
na (slika 2.53a), kod spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima ova kon-
centracija je minimalna (slika 2.53b). Koncentracija napona oko rupa se javlja tek kada
do"e do proklizavanja (slika 2.53c).
Kod aksijalno pritisnutih elemenata nema ove redukcije, pa se ovakvi elementi prove-
ravaju sa bruto povrinom popre!nog preseka i punom silom pritiska koja deluje u posma-
tranom preseku.
Slika 2.53 - Normalni naponi u popre!nom preseku oslabljenom rupama: a) obi!ni zavrtnjevi;
b) prednapregnuti zavrtnjevi; c) prednapregnuti zavrtnjevi posle proklizavanja
4.8.2 Prora"un visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje
4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kao i u slu!aju smi!u#ih spojeva, ukoliko visokovredni zavrtnjevi nisu prednapregnuti,
oni se pri dejstvu optere#enja ponaaju u potpunosti kao i obi!ni zavrtnjevi. Prema tome,
nosivost na zatezanje visokovrednih zavrtnjeva bez sile prednaprezanja, odnosno dopute-
na sila zatezanja u zavrtnju, moe da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
s dop t dop t
A F
, ,
(2.38)
gde su:
dop t ,
doputeni napon zatezanja (tabela 2.$8),
A
s
povrina ispitnog preseka (tabela 2.$5).
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
U zateu#im spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se
ograni!ni vrednost sile u zavrtnjevima tako da ne do"e do odvajanja ("odlepljivanja") ele-
menata spoja, jer bi se na taj na!in znatno pove#ala deformabilnost veze, a samim tim i !i-
tave konstrukcije. Prema naem standardu JUS. U.E7.$40/$985 dozvoljena sila zatezanja u
zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
p dop t
F F
3 ,
(2.39)
gde je
3
koeficijent sigurnosti koji zavisi od vrste naprezanja i slu!aja optere#enja. Vred-
nosti ovog koeficijenta date su u tabeli 2.20.
Tabela 2.20 - Koeficijent sigurnosti +
3
+
3
Slu!aj optere#enja
Vrsta optere#enja
I II
Preteno mirno (zgrade...) 0,7 0,8
Dinami!ko (mostovi, kranski nosa!i...) 0,6 0,7
4.8.3 Prora"un kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko se u spoju pored smi!u#e sile, koja je upravna na osu zavrtnjeva, javlja i sila
zatezanja u pravcu ose zavrtnja (N
t
), tada se smi!u#a sila prihvata silom trenja koju izaziva
rezultuju#a sila zatezanja u zavrtnju. Sila zatezanja smanjuje pritisak u kontaktnom spoju
koji je izazvan silom prednaprezanja, pa ova redukcija mora da se uzme u obzir, jer nega-
tivno uti!e na nosivost zavrtnja na proklizavanje. U ovakvim slu!ajevima nosivost zavrtnja
na proklizavanje treba da se odredi na osnovu slede#eg izraza:
( )
2
,
t p
dop s
N F
F

. (2.40)
U spojevima sa obra"enim visokovrednim zavrtnjevima smi!u#a sila se prihvata smi-
canjem zavrtnja i silom trenja koju izaziva rezultuju#a sila zatezanja u zavrtnju. Doputena
sila smicanja u spoju je data izrazom:
( )
2
, ,
25 , 0
t p
dop v dop vs
N F
F F

+ . (2.4$)
Pri tome, napon zatezanja u zavrtnju usled sile zatezanja (N
t
) ne sme da prekora!i vred-
nost
t,dop
iz tabele 2.$8. Doputeni napon pritiska po omota!u rupe se odre"uje za silu
prednaprezanja umanjenu za vrednost sile zatezanja (N
t
), prema tabeli 2.$8.
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I
ZAKIVCIMA
5.1 OPTA PRAVILA
Pravilno konstruisanje spojeva sa zakivcima i zavrtnjevima predstavlja preduslov da #e
veze, sa o!ekivanom sigurno#u, da prenesu odre"eno optere#enje, a uz predpostavke koje
su usvojene pri prora!unu nosivosti spojnih sredstava. Naro!ito treba da se obrati panja
na izbor pre!nika spojnog sredstva (zakivka ili zavrtnja), raspored i broj spojnih sredstava
u vezi, kompatibilnost razli!itih spojnih sredstava, kao i na njihov kvalitet.
Nastavci po pravilu treba da budu konstruisani simetri!no sa istim brojem zakivka ili
zavrtnjeva sa obe strane spoja. Broj zavrtnjeva, odnosno zakivaka sa jedne strane spoja
mora da bude ve#i ili jednak od dva, za konstrukcije u zgradastvu, odnosno tri za odgovor-
ne konstrukcije kao to su na primer mostovi. Minimalni pre!nici zakivaka i zavrtnjeva za
konstrukcije u zgradarstvu i mostogradnji dati su u tabeli 2.2$.
Tabela 2.21 - Minimalan pre!nik i broj mehani!kih spojnih sredstava
Minimalan pre!nik Minimalan broj komada Oblast
primene
Zavrtnjevi Zakivci Zavrtnjevi Zakivci
Zgradarstvo $2 $3 2 2
Mostogradnja $6 $7 3 3
Veze sa jednim zakivkom ili zavrtnjem se primenjuje samo kod konstruktivnih, ili spe-
cijalnih spojeva, !ije ponaanje je utvr"eno eksperimentalnim putem (na primer kod stubo-
va dalekovoda).
Spojevi na preklop sa samo jednim zakivkom nisu doputeni. Ovakvi spojevi mogu da
se primenjuju sa zavrtnjem, i to samo u izuzetnim slu!ajevima. Usled dejstva smi!u#e sile
dolazi do savijanja limova i rotacije zavrtnja (slika 2.54), pa se u telu zavrtnja, zbog skret-
nih sila, javlja i sila zatezanja. Da bi se pove#ala nosivost na !upanje, zavrtanj treba da ima
podloku i ispod glave i ispod navrtke. Nosivost zavrtnja na pritisak po omota!u rupe treba
redukovati na 60 % nominalne vrednosti.
Slika 2.54 - Preklopni spoj sa jednim zavrtnjem
Zakivci ne smeju da se primenjuju u spojevima optere#enim na zatezanje. U ovakvim
spojevima mogu da se primene obi!ni zavrtnjevi, ali samo kod stati!ki optere#enih kons-
trukcija, a pri tome mora da se uzme u obzir uticaj izduenja zavrtnjeva na ukupnu defor-
mabilnost veze. Kod dinami!ki optere#enih konstrukcija dozvoljena je samo primena
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva.
5.2 ODRE%IVANJE PRE!NIKA SPOJNOG SREDSTVA
Jedan od prvih koraka pri konstruisanju i prora!unu veza sa mehani!kim spojnim
sredstvima je izbor pre!nika spojnog sredstva (zavrtnja ili zakivka). Optimalan pre!nik
zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je nosivost na smicanje (F
v
) jednaka nosivosti na
pritisak po omota!u rupe (F
b
). Postoje razli!ite empirijske formule pomo#u kojih moe da
se odredi optimalni pre!nik zavrtnja u funkciji od debljine spoljanjih elemenata spoja.
Naj!e#e se primenjuje slede#a formula:
[ ] cm 2 , 0 5
min , 0

s opt
t d (2.42)
gde je t
s,min
minimalna debljina spoljanjih elemenata u spoju. Na slici 2.55a je prikazana
grafi!ka interpretacija prethodnog empirijskog izraza, dok je na slici 2.55b prikazan alter-
nativan na!in (grafi!ki i analiti!ki) za odre"ivanje optimalnog pre!nika zavrtnja.
$
3 , 0 $
324 , 6 $
3 , 0 $
324 , 6
min , min ,
s s
t
d
t
[ ] mm
a) b)
Slika 2.55 - Razli!ite mogu#nosti za odre$ivanje optimalnog pre!nika zavrtnja u zavisnosti od
minimalne debljine spoljanjeg elementa (lima)
Osim toga, prilikom izbora pre!nika zavrtnja treba voditi ra!una i o pravilnom konstru-
isanju veze, jer od pre!nika zavrtnja zavise minimalna rastojanja zavrtnjeva, odnosno mo-
gu#nost smetanja i ugra"ivanja zavrtnja.
Za standardne valjane profile postoje tabele u kojima su pored maksimalnog pre!nika
zavrtnja koji se moe primeniti, preciziran i poloaj zavrtnjeva, odnosno linije zavrtnjeva
(tabela 2.22).
Tabela 2.22 - Maksimalni pre!nici zavrtnjeva i linije zavrtnjeva za standardne valjane profile
I IPE HEA HEB HEM U L
d
0
c d
0
c d
0
c c
$
d
0
c c
$
d
0
c c
$
d
0
c d
0
c
$
c
2
c
3
60
70
80
90
$00
$$0
$20
$40
$60
$80
200
220
240
260
270
280
300
320
330
340
350
360
380
400
450
500
550
600
650
700
800
900
$000
-
-
6,4
-
6,4
-
8,4
$$
$$
$3
$3
$3
$7/$3
$7
-
$7
2$/$7
2$/$7
-
2$
-
23/2$
23/2$
23
25/23
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
22
-
28
-
32
34
40
44
48
52
56
60
-
60
64
70
-
74
-
76
82
86
94
$00
$$0
$20
-
-
-
-
-
-
-
6,4
-
8,4
-
8,4
$$
$3
$3
$3
$7
$7
-
2$/$7
-
23
-
25/23
-
-
25
-
28/25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
26
-
30
-
36
40
44
50
56
60
68
-
72
-
80
-
86
-
-
90
-
96
$06
$$0
$20
$20
-
-
-
-
-
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
56
-
66
76
86
$00
$$0
$20
94
$00
-
$$0
$20
$20
-
$20
-
$20
-
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$30
$30
$30
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
56
-
66
76
86
$00
$$0
$20
96
$06
-
$$0
$20
$20
-
$20
-
$20
-
$20
$20
$20
$20
$20
$20
$26
$30
$30
$30
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
$3
-
$7
2$
23
25
25
25
25/23
25
-
25
25
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
60
-
68
76
86
$00
$$0
$20
$00
$$0
-
$$6
$20
$26
-
$26
-
$26
-
$26
$26
$30
$30
$30
$30
$30
$32
$32
$32
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
50
47
-
47
-
47
-
47
47
45
45
45
45
42
42
42
42
-
-
$3
-
$3
-
$7/$3
$7
2$/$7
2$
23/2$
23
25/23
25
-
25
28
28
-
-
28
-
-
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
25
-
30
-
30
35
35
40
40
45
45
50
-
50
55
58
-
-
58
-
-
60
-
-
-
-
-
-
-
-
-
$7
2$
23
25
25
25
25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
70
80
95
$$5
$35
$50
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI
Pri konstruisanju veze sa mehani!kim spojnim sredstvima, treba voditi ra!una o njiho-
vom me"usobnom rastojanju, kao i rastojanju izme"u ivica elemenata koji se spajaju i
spojnih sredstava. Ukoliko je rastojanje izme"u dva susedna zakivka ili zavrtnja malo, tada
dolazi do smicanja (cepanja) lima, a ukoliko je mnogo veliko, veza je duga!ka, pa je izra-
ena nelinearna raspodela sila u spojnim sredstvima. Minimalna i maksimalna rastojanja
izme"u zavrtnjeva su definisana standardom JUS U.E7.$45/$987. Ona zavise od pre!nika
zavrtnja i od pravca delovanja sile (slika 2.56). Vrednosti minimalnih i maksimalnih rasto-
janja su date u tabeli 2.23.
e rastojanje izme"u dva susedna zavrtnja
e
$
rastojanje izme"u zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, u pravcu delovanja sile
e
2
rastojanje izme"u zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, upravno na pravac delovanja sile
Slika 2.56 - Raspored zakivaka i zavrtnjeva u spoju
Minimalno me"usobno rastojanje izme"u zavrtnjeva (zakivaka) se odre"uje tako da se
omogu#i njihova nesmetana ugradnja i da njihova nosivost ne bude uslovljena cepanjem
(smicanjem) lima izme"u susednih spojnih sredstava (slika 2.57a). Iz uslova jednakosti
nosivosti zavrtnja na pritisak po omota!u rupe i nosivosti lima na smicanje, moe da se od-
redi minimalno rastojanje susednih zavrtnjeva u pravcu delovanja sile. Ova jednakost mo-
e da se napie u slede#m obliku:
( )
dop b dop
t d t d e
,
= 2 (2.43)
Ako se doputeni naponi smicanja osnovnog materijala (
dop dop
k
$
) i pritiska po
omota!u rupe (
dop dop b
k
2 ,
) izraze u funkciji doputenog napona za osnovni materijal
i uvrste u prethodnu jednakost dobija se:
( )
dop dop
k t d k t d e
2 $
= 2 (2.44)
pa je minimalno rastojanje:
d
k
k
e
,
_
+
$
2
2
$ . (2.45)
Tabela 2.23 - Rastojanja zakivaka i zavrtnjeva u vezi
Opis rastojanja Min. Maksimalno
Za nose#e zakivke i zavrtnjeve, konstruktivne
zakivke i zavrtnjeve u pritisnutim tapovima i
ukru#enjima rebara
8d
0
ili
$5t
Rastojanje izme"u susednih
zavrtnjeva u pravcu i
upravno na pravac
delovanja sile
e
3d
0
Za konstruktivne zakivke i zavrtnjeve u
zategnutim tapovima i za vezu rebra i noice
izvan nastavka kod limenih nosa!a
$2d
0
ili
25t
Kada je ivica ukru#ena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izme"u
zavrtnjeva i ivice elementa
u pravcu delovanja sile
e
$
2d
0
U ostalim slu!ajevima
3d
0
ili
6t
Kada je ivica ukru#ena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izme"u
zavrtnjeva i ivice elementa
upravno na pravac
delovanja sile
e
2
$,5d
0
U ostalim slu!ajevima
3d
0
ili
6t
Slika 2.57 - Odre$ivanje minimalnog rastojanja u pravcu delovanja sile:
a) izme$u susednih zavrtnjeva; b) izme$u zavrtnjeva i ivice elementa
Koeficijent
$
k predstavlja koli!nik dopuenog napona smicanja i doputenog normal-
nog napona za osnovni materijal i priblino je jednak 58 , 0 3 / $
$
k , dok koeficijent
2
k definie odnos izme"u doputenog napona pritiska po omota!u rupe i doputenog nor-
malnog napona i iznosi $,7 za obi!ne, odnosno 2,0 za obra"ene zavrtnjeve (tabele 2.8 i
2.9). Sa ovako definisanim vrednostima koeficijenata
$
k i
2
k , iz izraza (2.45) se dobija:
zavrtnjeve "ene obra za
zavrtnjeve "ene neobra za
73 , 2
47 , 2
'
d
d
e (2.46)
U propisima je usvojeno
0
3 d e . Za stati!ke, nose#e zakivke i zavrtnjeve se prepo-
ru!uje primena minimalnih propisanih rastojanja, a za konstruktivne maksimalnih
rastojanja.
Rastojanja zakivka i zavrtnja od ivice elemenata treba da budu to manja kako ne bi
dolo do odizanja krajeva elemenata, to je nepovoljno sa aspekta dejstva korozije. Me"u-
tim, rastojanje spojnog sredstva od ivice elemenata odre"eno je iz uslova jednakosti nosi-
vosti veze na pritisak po omota!u rupe i nosivosti lima na smicanje. Smicanje lima se od-
vija u dve ravni koje zaklapaju ugao 30 u odnosu na pravac dejstva sile (slika 2.57b). Us-
lov jednakosti nosivosti na pritisak po omota!u rupe i na smicanje lima, u ovom slu!aju
moe da se napie na slede#i na!in:
b,dop dop
t d
d e
t

"
30 cos
2 /
2
$
(2.47)
odnosno:
dop dop
k t d k
d e
t

2 $
$
2 / 3
2 /
2 . (2.48)
Reavanjem prethodnog izraza po nepoznatom minimalnom rastojanju od ivice e
$
dobija se:
d
k
k
e
,
_
+
$
2
$
4
3
2
$
(2.49)
odnosno, kada se uvrste vrednosti koeficijenata
$
k i
2
k :
zavrtnjeve "ene obra za
zavrtnjeve "ene neobra za
99 , $
77 , $
$
'
d
d
e (2.50)
U naem standardu je usvojeno minimalno rastojanje u pravcu delovanja sile
0 1
2 d e
(tabela 2.23).
Minimalno rastojanje spojnih sredstava do ivica elemenata upravno na pravac delova-
nja sile je propisano zbog spre!avanja korozije u elementima i smicanja u pravcu ivice i
odnosi se na elemente sa ivicama dobijenim rezanjem. Ova rastojanja ne vae za toplo va-
ljane profile. Kod njih se primenjuju vrednosti koje su manje od propisanih u tabeli 2.23,
jer se u ivi!nim vlaknima kod valjanih profila javljaju zaostali naponi pritiska koji pozitiv-
no uti!u na naponsko stanje u elementu. Rastojanja upravno na pravac delovanja sile (slika
2.58), za standardne valjane profile su prikazana u tabeli 2.22.
Slika 2.58 - Poloaj rupa kod valjanih profila
Kod veza sa zakivcima mora da se omogu#i slobodan prostor kako bi mogao da se
postavi oblika! prese (slika 2.59). Njegove minimalne dimenzije su date u tabeli 2.24.
Slika 2.59 - Dimenzije oblika!a prese za zakivanje
Tabela 2.24 - Dimenzije oblika!a prese za zakivanje zakivaka
Pre!nik zakivka d
0
$mm% $3 $7 2$ 23 25
Pre!nik oblika!a D $mm% 35 40 45 50 55
U vezama ostvarenim zavrtnjevima mora da se ostavi slobodan prostor za postavljanje
klju!a za uvrtanje navrtke (slika 2.60). Najmanje zahtevane dimenzije su date u tabeli 2.25.
Kod uskih limova (lamela) zavrtnjevi (zakivci) se raspore"uju u jednom redu. Da bi se
ispotovalo minimalno rastojanje od zavrtnja do ivice (
0 2
5 , $ d e ) minimalna irina lima
je
0 0
3 5 , $ 2 d d b (slika 2.6$a). Kod limova ve#e irine (
0
6 d b ) mogu da se
postave dva ili vie paralelnih redova zavrtnjeva (slika 2.6$c). U slu!aju limova !ija je
irina u granicama
0 0
6 5 d b d zavrtnjevi (zakivci) se raspore"uju u dva smaknuta
reda (slika 2.6$b). Pri tom poduni razmak izme"u zavrtnjeva ne treba da bude ve#i od:
200 Metalne konstrukcije
a e e 5 , 0
max
(2.5$)
gde je
max
e maksimalan dozvoljeni razmak izme"u susednih zavrtnjeva u istom redu
(tabela 2.23), a rastojanje a je izme"u smaknutih redova zavrtnjeva (slika 2.6$b).
Slika 2.60 - Grani!ni poloaji montanog klju!a
Tabela 2.25 - Minimalne slobodne dimenzije za montane klju!eve
Najmanja veli!ina $mm%
Zavrtanj
A B C D E F
M$2 27 24 $6 20 22 29
M$6 32 28 $9 23 27 34
M20 36 32 22 26 30 39
M22,M24 40 36 27 29 35 44
M27 45 40 28 3$ 38 49
M30 48 42 32 33 40 52
Slika 2.6" - Raspored zavrtnjeva i zakivaka
Sredstva za vezu 20$
Kod valjanih ugaonika zavrtnjevi (zakivci) se postavljaju u jednom redu, za ugaonike
sa krakom irine do $$0 mm (slika 2.58). Za ugaonike sa ve#om irinom krakova,
postavljaju se po dva reda.
Kod toplovaljanih I i U-profila zavrtnjevi se postavljaju i na noicama i na rebru. Polo-
aj zavrtnjeva na noicama (slika 2.62) je tabli!no utvr"en (tabela 2.22), dok poloaj za-
vrtnjeva (zakivaka) na rebru zavisi od irine elementa za vezu (podvezice). Taj element
moe da se postavi samo du slobodne visine profila
$
! (slika 2.62a), ili pak da bude na
krajevima obra"en prema radijusu zakrivljenja profila i upasovan (slika 2.62b). U oba
slu!aja, poloaj krajnjih zavrtnjeva ili zakivaka je na odstojanju
0 2
5 , $ d e .
Slika 2.62 - Poloaj podvezica i zavrtnjeva kod valjanih profila
5.4 IZVO%ENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA
Na!in izvo"enja, kao i konstruisanje spojeva, ima veliki uticaj na ponaanje zavrtnjeva
i zakivaka, pa stoga izvo"enju veza sa mehani!kim spojnim sredstvima treba posvetiti
dunu panju, kako bi se ona u vezama ponaala u skladu sa prora!unskim pretpostav-
kama. Neka od osnovnih pravila za izvo"enje veza sa zavrtnjevima su:
rupe za zakivke i zavrtnjeve se probijaju ili bue;
kod stati!ki optere#enih veza, od !elika %036$, rupe mogu da se probijaju do deblji-
ne lima od 25 mm, ali ne ve#e od pre!nika zakivka ili zavrtnja;
na ivicama rupa ne smeju da ostanu grebeni, a u unutranjosti rupa ne smeju da se
pojave naprsline;
kod zategnutih delova se najpre probijaju rupe koje su za 2 mm manje od potrebnog
pre!nika, pa se naknadnim buenjem dobija potrebni pre!nik, dok se kod pritisnutih
elemenata odmah probijaju rupe zahtevanog pre!nika;
da bi se umanjila greka pri obeleavanju rupa, buenje rupa se vri kroz prethodno
napravljene ablone. Ako se ne koriste abloni, tada se prvo bue rupe sa manjim
pre!nikom, pa se tek nakon postavljanja svih elemenata spoja, na probnoj montai,
bue rupe definitivanog pre!nika. Ukoliko se rupe istovremeno bue na postavlje-
nom sklopu, tada mogu da se bue na definitivan pre!nik.
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA
6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM
Pomo#u zakivaka sa prstenom (slika 2.63) se ostvaruju tarni spojevi izme"u nose#ih
elemenata !eli!nih konstrukcija, sli!no kao i u slu!aju predapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva. Ponaanje i prora!un spojeva izvedenih pomo#u zakivaka sa prstenom su pot-
puno analogni sa spojevima ostvarenim prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Je-
dina razlika je u na!inu unoenja sile prednaprezanja, koja se kod zakivaka sa prstenom
unosi na specifi!an na!in. %itava konstrukcija zakivka sa prstenom je proistekla iz potrebe
za to jednostavnijem i kontrolisanijem unoenjem sile prednaprezanja.
Slika 2.63 - Ugradnja zakivka sa prstenom
Zakivak sa prstenom na jednom kraju ima iskovanu okruglu glavu. U sredinjem delu
telo zakivka je oslabljeno. Du ve#eg dela tela zakivka, sa obe strane oslabljenog preseka,
su utisnuti ljebovi (udubljenja) u vidu koncentri!nih prstenova (slika 2.63).
Pri ugradnji zakivka sa prstenom razlikuju se slede#e faze:
zavrtanj se postavlja kroz prethodno izbuenu rupu, tako da mu glava nalegne na
jednu stranu spoja, a prsten se postavlja sa suprotne strane (slika 2.63a),
specijalni hidrauli!ki pitolj se jednim svojim delom oslanja na prsten, a drugim se
pri!vrsti za telo zavrtnja ispod oslabljenog popre!nog preseka (slika 2.63b),
aktiviranjem hidrauli!kog pritiska istovremeno se vri istezanje tela zavrtnja i utis-
kivanje (gnje!enje) prstena, koji na ovaj na!in, hladnim presovanjem prijanja uz te-
lo zakivka sa prstenastim ispup!enjima (slika 2.63c).
pri odre"enoj sili zatezanja dolazi do pucanja tela zakivka na oslabljenom mestu
(slika 2.63d). Pomo#u utisnutog prstena ostaje sa!uvana sila zatezanja u zavrtnju i
na taj na!in se ostvaruje prednaprezanje spoja.
Sredstva za vezu 203
Zavrtnjevi sa prstenom su primenu nali u zgradarstvu. Oni se izra"uju od !elika klase
8.8, pre!nika M$2-M27. Prednost zakivaka sa prstenom u odnosu na visokovredne zavrt-
njeve je u brzoj i jednostavnoj montai. Nije potrebna kontrola (badarenje) momentnih
klju!eva niti laboratorijsko odre"ivanje koeficijenta k, to znatno pojeftinjuje postupak
ugradnje, pa samim tim i jedini!nu cenu ugra"enog zakivka. Osim toga, u telo zakivka se
ne unosi moment torzije, a unesena sila zatezanja je kontrolisanog intenziteta. Glavni ne-
dostatak je veliki otpad materijala pri ugradnji, koji bitno uti!e na ekonomi!nost ovih
spojnih sredstava.
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI
6.2.1 Opte
Injektirani zavrtnjevi su, nakon opsenih ispitivanja, prvi put uvedeni u tehni!ku regu-
lativu evropskim dokumentom Evrokod 3 - Deo 2 (Aneks I), !iji nacrt je objavljen aprila
$996. godine. To su zavrtnjevi kod kojih je zazor izme"u tela zavrtnja i rupe u spojnim
elementima u vezi ispunjen dvokomponentnim smolama (resin). Injektiranje smole se iz-
vodi kroz mali otvor na glavi zavrtnja (slika 2.64). Nakon o!vr#avanja smole, veza je
sposobna da prihvati smi!u#e sile. Injektirani zavrtnjevi se primenjuju u smi!u#im spojevi-
ma kao alternativa zakivcima, upasovanim zavrtnjevima, ili prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima. Zbog ispunjenosti zazora rupe o!vrslom smolom, u spoju je eliminisano
bilo kakvo pomeranje i proklizavanje veze. Me"utim, usled pritiska po omota!u rupe dola-
zi do te!enja smole. Smi!u#a sila u spoju se prenosi smicanjem tela zavrtnja i pritiskom po
omota!u rupe ili, u slu!aju prednapregnutih zavrtnjeva, pomo#u smicanja, pritiska po
omota!u rupe i trenja u kontaktnoj ravni.
Slika 2.64 - Injektirani zavrtanj
Injektirani zavrtnjevi se uglavnom izra"uju od !elika klase !vrsto#e 8.8 i $0.9. Tehni!-
ki detalji u vezi samog postupka injektiranja su reeni primenom posebnih podloki i otvo-
ra na glavi zavrtnja kroz koji se vri injektiranje. Najvanije osobine dvokomponentne
smole koja se koristi za ispunjavanje zazora su: viskoznost, vreme o!vr#avanja itd.
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima
Nai propisi ne tretiraju problematiku injektiranih zavrtnjeva. Prema Evrokodu 3, nosi-
vost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima se zasniva na teoriji grani!nih stanja.
Nosivost smole na pritisak f
b,resin
je jedna od najvanijih karakteristika za prora!un
injektiranih zavrtnjeva i odre"uje se eksperimentalno, pod dejstvom dugotrajnog optere#e-
nja, pri !emu pomeranje usled te!enja smole mora da bude manje od 0,3 mm. Te!enje
smole u spoju je zbir te!enja u elementima koji prenose silu u jednom i drugom pravcu.
Eksperimentalnim putem je utvr"eno da odnos debljina limova u vezi uti!e na nosivost ve-
ze. Uticaj odnosa debljine spoljanjih i unutranjih limova na nosivost smole na pritisak,
moe da se obuhvati na slede#i na!in (slika 2.65):
za
2 $
2 t t
resin b
f
, 2
gde je: 0 , $
za
$ 2 $
2 2 t t t < <
resin b
f
, $
gde je:
,
_
+
$
2
$
3
2
t
t
(2.52)
za
2 $
2 2 t t
resin b
f
, $
gde je: 3 / 4
Slika 2.65 - Pove#anje nosivosti smole u slu!aju debelih spoljnih limova
U debelim spojevima sa dugim zavrtnjevima 3 / > d ! ( ! je debljina paketa, a d je
pre!nik zavrtnja) deformacija zavrtnja usled savijanja moe da izazove nepovoljnu ras-
podelu napona (slika 2.66a), to moe da ima za posledicu pove#ano te!enje smole. Zbog
toga se kod takvih spojeva usvaja da se napon pritiska prenosi samo na debljini paketa
d 3 ! (slika 2.66b).
Otpornost zavrtnja na pritisak po smoli odre"uje se na slede#i na!in:
ser Ms
resin b s
resin ser Rd b
f t d k
F
,
,
, , ,
0 , $

za grani!no stanje upotrebljivosti (2.53)
ult Ms
resin b s
resin ult Rd b
f t d k
F
,
,
, . .
2 , $

za grani!no stanje nosivosti (2.54)
gde su:
0 , $
,

ser Ms
koeficijent sigurnosti za grani!no stanje upotrebljivosti,
0 , $
,

ult Ms
koeficijent sigurnosti za grani!no stanje nosivosti,
0 , $
s
k za standardni zazor u rupi dat u Evrokodu 3,
m k
s
$ , 0 0 , $ za rupe sa zazorom ve#im od standardnog,
m razlika zazora u odnosu na standardni zazor $mm%,
& faktor uve#anja nosivosti smole.
Slika 2.66 - Stvarni i prora!unski dijagram napona kod debelih spojeva
Osim provere otpornosti (nosivosti) zavrtnja na pritisak po smoli, pri proveri grani!nih
stanja kod spojeva sa injektiranim zavrtnjevima neophodno je proveriti i nosivost zavrtnja
na smicanje i pritisak po omota!u rupe.
Kod veza od kojih se zahteva da budu otporne na proklizavanje, pri grani!nom stanju
upotrebljivosti, ili grani!nom stanju nosivosti, u slu!aju injektiranih zavrtnjeva treba uzeti
u obzir i pritisak smole. Prema tome, uslov sigurnosti na proklizavanje moe da se napie
na slede#i na!in:
resin ser Rd b ser Rd s ser Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za grani!no stanje upotrebljivosti (2.55)
resin ult Rd b ult Rd s ult Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za grani!no stanje nosivosti (2.56)
gde su:
ser Sd v
F
, ,
i
ult Sd v
F
, ,
prora!unske vrednosti smi!u#e sile koja dekuje na zavrtanj pri grani!-
nom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti,
ser Rd s
F
, ,
i
ult Rd s
F
, ,
otpornosti zavrtnja na proklizavanje pri grani!nom stanju upotreblji-
vosti, odnosno nosivosti.
7 !EPOVI
7.1 OPTE
U po!etnom periodu razvoja !eli!nih konstrukcija veze tapova sa !epom su !esto pri-
menjivane, naro!ito u konstrukcijama velikih raspona kao to su mostovi. U ovakvim
konstrukcijama !epovi su uglavnom kori#eni za izradu !vorova kod reetkastih nosa!a
(slika 2.67a) i za ostvarivanje veza lan!anica i zatega izra"enih od ravnih limova kod vi-
se#ih mostova (slika 2.67b). Tako je jo $854. godine izgra"en most preko reke Elbe u Te-
enu, raspona $$9 m, a po!etkom ovog veka i !uveni Lan!ani most preko Dunava u Bu-
dimpeti, raspona 290 m. iroka primena !epova u nose#im !eli!nim konstrukcijama je bi-
la logi!na posledica jednostavnog izvo"enja i pravilnog stati!kog ponaanja veze. Veze iz-
vedene pomo#u !epova su, po svom ponaanju, veoma bliske idealno zglobnim vezama,
jer omogu#avaju slobodnu rotaciju tapa na mestu veze, pa su elementi oslobo"eni dejstva
sekundarnih momenata savijanja. Me"utim, ovakve veze nemaju dodatnu sigurnost u po-
gledu nosivosti, jer otkazivanjem jednog !epa, odnosno zatege, dolazi do loma !itave
konstrukcija. Osim toga, pregled i antikoroziona zatita veza su veoma oteani.
Slika 2.67 - Primena spojeva sa !epovima
Nova teorijska saznanja o stati!kom ponaanju konstrukcija i poboljanje i ubrzanje
prora!una primenom savremenih softverskih paketa, kao i razvoj tehnologije proizvodnje
elemenata !eli!nih konstrukcija, kao to su kablovi, prouzrokovali su drasti!no smanjenje
primene !epova za izradu veza kod nose#ih !eli!nih konastrukcija. Me"utim, veze sa !e-
povima se primenjuju i danas, ali samo u specijalnim slu!ajevima, kada neki posebni uslo-
vi diktiraju primenu veza sa potpuno slobodnom rotacijom. Naj!e#e se veze sa !epovima
primenjuju:
za izradu oslona!kih konstrukcija kod stubova kod kojih se o!ekuju deformacije
usled sleganja temelja (npr. aerodomska zgrada u Kansaiu u Japanu),
za izradu montanih oplata, skela, pokretnih mostova i radnih platformi,
za veze zatega kod vise#ih mostova,
za vezu kuka kod kranova i nastavaka sajli u mainskoj industriji,
kod montano-demontanih objekata, kao to su mostovi u vojnoj industriji,
za vezu anker nosa!a kod mostova sistema kontinualnih nosa!a, kod kojih se jav-
ljaju negativne reakcije (odizanje oslonaca).
7.2 RAD VEZA SA !EPOVIMA
Veze sa !epovima se konstruiu pomo#u okastih tapova i !epova. Ponaanje ovakvih
veza je kompleksno, jer postoji veliki broj faktora koji uti!u na raspodelu napona u okas-
tim tapovima i u !epu. Najvaniji faktori su: oblik i dimenzije okastog tapa, odnos pre!-
nika !epa i dimenzija okastog tapa, zazor izme"u !epa i rupe na okastom tapu i razmak
izme"u limova okastih tapova.
Naprezanja u okastim tapovima mogu da se odrede primenom teorije prstenastih nosa-
!a sa velikim zakrivljenjem, teorije plo!a napregnutih u svojoj ravni, ili primenom metode
kona!nih elemenata. Osim na osnovu teorijskih analiza, naprezanja okastih tapova mogu
da se odrede i eksperimentalnim metodama, naj!e#e primenom naponsko-opti!ke analize.
Trajektorije napona, za dva oblika okastih tapova, su prikazane slici 2.68. O!igledno je
zgunjavanje trajektorija maksimalnih i minimalnih napona na ivicama rupa, u pravcu i
upravno na pravac dejstva sile.
Slika 2.68 - Trajektorije napona kod okastih tapova
Zazor izme"u !epa i rupe u okastom tapu ima dominantan uticaj na raspodelu napona.
Ve#i zazor omogu#ava laku ugradnju i bolju rotaciju tapa, me"utim, pove#avanjem
zazora kontakt !epa i okastog tapa se pribliava linijskom oslanjanju, pa se pove#avaju
naponi. Ovo moe da se uo!i na slici 2.69 gde su punom linijom prikazani naponi u
okastom tapu bez zazora, a isprekidanom linijom naponi u slu!aju zazora od $ mm.
O!igledno je drasti!no pove#anje napona u preseku iznad !epa u pravcu delovanja sile.
Slika 2.69 - Uticaj zazora u rupi na vrednosti napona u okastom tapu
Optere#enjem okastog tapa do loma mogu se izvesti slede#i zaklju!ci o ponaanju
okastih tapova:
usled velikog pritiska po omota!u rupe dolazi do izduenja rupe na okastom tapu u
pravcu delovanja sile, sa strane ne koju nalee !ep (slika 2.70b);
cepanje lima okastog tapa se vri u dva karakteristi!na preseka: upravno i u pravcu
dejstva sile (slika 2.70b), kao logi!na posledica koncentracije napona koja je
prikazana na slici 2.68;
savijanje !epa prouzrokuje savijanje limova obraznih, okastih tapova ka spolja-
njim stranama (slika 2.70c).
Slika 2.70 - a) Oblici okastih tapova; b) Mogu#i vidovi loma;
c) Savijanje !epa i spoljanjih limova
7.3 PRORA!UN OKASTIH TAPOVA
Postoji vie postupaka pomo#u kojih moe da se izvri analiza naponskog stanja u
okastom tapu i !epu. Naj!e#e se primenjuje postupak po Blajhu (Bleich), koji se odoma-
#io i u jugoslovenskoj praksi. Prora!unski model i oznake koje se primenjuju pri prora!u-
nu okastih tapova po Blajhu su prikazani na slici 2.7$.
Raspodela kontaktnog napona pritiska na kontaktu izme"u okastog tapa i !epa moe
da se predpostavi u obliku kosinusne funkcije:
( ) cos
0 $
p p ) 2 / 3 , 2 / ( . (2.57)
Iz uslova ravnotee aksijalnih sila, ako se sa N
t
ozna!i sila zatezanja po jedini!noj deb-
ljini lima (t), dobija se slede#a jednakost:
4
= 2 / cos cos ) (
0 0
0
/2 3
2 /
2
0 $
d p
d d p ds p N
t

(2.58)
odakle se dobija funkcija kontaktnog optere#enja:
cos
4
) (
0
$

d
N
p
t
. (2.59)
Slika 2.7" - Model i oznake za prora!un okastih tapova po Blajhu
Ako se sa r obelei polupre!nik srednje linije prstena (slika 2.7$), optere#enje na
donjem delu glave okastog tapa moe da se definie na slede#i na!in:
.
sin 2
2
const
r
N
p
t

(2.60)
gde je , ugao izme"u podune ose okastog tapa i pravca definisanog centrom prstena i
presekom spoljanje ivice okastog tapa sa osom prstena (slika 2.7$).
Glava okastog tapa je zatvoreni kruni prsten koji je izloen dejstvu ravnotenog
optere#enja p
$
() i p
2
. On je unutranje tri puta stati!ki neodre"en nosa!, u kojem se, usled
prethodno definisanog optere#enja, javljaju slede#i stati!ki uticaji:
- normalna sila:

,
_
4
sin
t
N N (2.6$)
- moment savijanja u preseku $-$ (za )=-/2):

,
_
+
4
sin
2
$
$

r N M
t
(2.62)
- moment savijanja u preseku 2-2 (za )=3/2):

,
_

$
4
sin
2
r N M
t
(2.63)
2$0 Metalne konstrukcije
Normalni naponi u karakteristi!nim ta!kama mogu da se odrede na osnovu slede#eg
izraza:
t
r
r
K
M
A
N
(2.64)
u kojem se znak (+) koristi kada je momenat negativan, a znak (.) kada je momenat pozi-
tivan. U izrazima za sile u presecima i rezultuju#i normalni napon (2.6$) do (2.64) figuriu
i slede#e veli!ine:
- konstanta K, koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa:

,
_
+
a
a r
a r
r r K
2 /
2 /
ln
2
(2.65)
- konstanta (/ koja zavisi od ugla ,0

,
_

3
sin
2
$
2
$
2
(2.66)
- konstanta &/ koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa
,
_
,
_
+ +
,
_
K
r
A
K
r
A
2
2
$
8
$6
sin ) ( 2 cos 3
sin
sin ) ( cos
sin
$
(2.67)
Napominje se da u prethodnom izrazu (2.67) ugao , treba da se unese u radijanima.
Pri prora!unu normalnog napona treba uzeti povrinu popre!nog preseka tapa jedini!-
ne debljine (A = a), a rastojanje ivi!nog vlakna ( ) treba odrediti na slede#i na!in:
2 / a t (2.68)
gde je + pozitivno za spoljanja, a negativno za unutranja vlakna. Maksimalan normalni
napon u preseku $-$ se javlja na unutranjem vlaknu, za 2 / a i moe da se odredi na
slede#i na!in:
2 /
2 /
$
, $
a r
r
K
a M
A
N
u
+ . (2.69)
Maksimalan normalni napon u preseku 2-2 se javlja na spoljanjem vlaknu, za
2 / a + i moe da se dobije na osnovu izraza:
2 /
2 /
2
, 2
a r
r
K
a M
A
N
o
+
. (2.70)
Na osnovu prethodnih izraza mogu da se odrede vrednosti maksimalnih napona u
okastom tapu, koji su, zbog izraene koncentracije na mestu otvora za !ep, znatno ve#i od
prose!nog normalnog napona koji vlada u tapu sa okastim zavretkom i iznosi:
b N A N
t t
/ / (2.7$)
Sredstva za vezu 2$$
gde je A povrina tapa po jedinici debljine, koja je u slu!aju tapa izra"enog od ravnog
lima jednaka irini lima (b). Intenzitet koncentracije napona moe da se uo!i na primeru
okastog tapa sa uobi!ajenom geometrijom koja je definisana slede#im odnosima:
d
0
=2b/3 i a =31b/4. Ostale geometrijske karakteristike okastog tapa mogu da se odrede
na osnovu prethodnih odnosa u funkciji irine tapa (b):
r = (d
0
+a)/2 = 0,7081b sin, = b/21r = 0,7062 A = 0,751b (2.72)
Na sli!an na!in, prema prethodnim izrazima, mogu da se odrede i koeficijenti & i K kao
i prese!ne sile:
&= -0,$698 K=0,0425b
3
(2.73)
N = 0,346N
t
M
$
= 0,$09N
t
1b M
2
= -0,057 N
t
1b (2.74)
Maksimalan normalni napon u preseku $-$ u unutranjem vlaknu je:

,
_
+ 5$ , 2 5$ , 2
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 $09 , 0
75 0
346 0
=
$
b
N
b
N
,
,
t t
u
(2.75)
dok se u preseku 2-2 maksimalan napon javlja u spoljanjem vlaknu i iznosi:

,
_
+ 79 , 0 79 , 0
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 057 , 0
75 0
346 0
=
2
b
N
b
N
,
,
t t
o
(2.76)
Iz primera se vidi da je naprezanje u preseku $-$ u unutranjem vlaknu merodavno za
dimenzionisanje. Taj napon je 2,5$ puta ve#i od prose!nog napona u tapu (2.7$). Pritisak
po omota!u rupe je za 27,3% ve#i od prose!nog, prora!unskog pritiska po omota!u rupe i
iznosi:
0 0
0
273 , $
4
d
N
d
N
p
t t

. (2.77)
U naim propisima prora!un okastih tapova je obra"en u standardu JUS U.H2.$$0
"%eli!ne konstrukcije za noenje antena". Prema ovom standardu kontrola napona u
okastom tapu se sprovodi na slede#i na!in:
dop
t
net
t
t c
N
A
N

2
max
(2.78)
gde su:
net
A neto povrina popre!nog preseka okastog tapa,
c irina glave okastog tapa na mestu neto preseka 2-2 (slika 2.74),
dop
doputeni napon za okaste tapove, koji se odre"uje na slede#i na!in:
) / $ ( 0 , 43 c a
dop
+ $MPa% za %036$, %0362 i %0363, (2.79)
) / $ ( 0 , 65 c a
dop
+ $MPa% za %056$, %0562 i %0563. (2.80)
Naj!e#e kod okastih tapova irina prstenaste glave nije konstantna, kako je prikazano
na slici 2.7$. Zbog spre!avanja cepanja okastog tapa usled smicanja i gnje!enja omota!a
rupe potrebno je ve#e rastojanje od ivice okastog tapa do po!etka rupe u pravcu delovanja
sile (a). Stoga se naj!e#e glava okastog tapa oblikuje u vidu prstena promenljive irine
(slika 2.74), pri !emu je njegova irina najmanja na mestu neto preseka $-$ (c). Odnos
dimenzija okastog tapa a i c (slika 2.74), koji figurie u prethodnim izrazima, treba da se
nalazi u okviru slede#ih granica:
0 , 2 / 25 , $ c a . (2.8$)
Izuzetno se moe dozvoliti 25 , $ / 00 , $ c a , ali u tom slu!aju, pri prora!unu normal-
nog napona (2.78) umesto irine a treba da se usvoji 0,8a, tako da ostane zadovoljen us-
lov: c a / 25 , $ . Moe se uo!iti da se koncentracija napona u okastom tapu uzima u obzir
smanjenjem doputenih napona, dok se prora!unski normalni napon sra!unava u neto pre-
seku, kao kod zategnutih tapova.
7.4 DIMENZIONISANJE !EPOVA
%epovi su cilindri!ni !eli!ni elementi preko kojih se ostvaruje veza dva okasta tapa.
Veza dva okasta tapa se izvodi isklju!ivo sa jednim !epom, !ime se omogu#ava slobodna
rotacija veze. Prilikom postavljanja !epova potrebno je da se spre!i mogu#nost njihovog
ispadanja to se uglavnom !ini pomo#u osigura!a u vidu klinastih grani!nika, ili navrtke u
kom slu!aju kada se primenjuje !ep u vidu zavrtnja, sa glavom i navojem. Telo !epa je
istovremeno izloeno dejstvu smicanja i savijanja, pa se u njemu javljaju normalni i
smi!u#i naponi. Naprezanje !epova je kompleksno, a stvarni oblici dijagrama normalnih i
smi!u#ih napona su prikazani na slici 2.72d.
Prema pojednostavljenom prora!unskom modelu, a u skladu sa oznakama prikazanim
na slici 2.72, moment savijanja u !epu moe da se odredi na osnovu izraza:
8
4 2
$
max
+ +

t t
N M
t
. (2.82)
Kako je !ep kratak elemenat izloen dejstvu jakih smi!u#ih sila i momenta savijanja,
naprezanja u njemu treba da se odrede na osnovu teorije povrinskih nosa!a optere#enih u
svojoj ravni. Takvu analizu je sproveo Blajh i predloio slede#e izraze za maksimalne
vrednosti normalnih i smi!u#ih napona:
$80
42 , 0 arctg 847 , 0
max ,

,
_
+
d
a
d t
N
W
M
t
x
(2.83)
A
N
d
c
c
d
t
zx
1
1
]
1
,
_
,
_
+
2 $80
arctg 25 , 0 02 , 0 $0 , $
2
max ,

(2.84)
gde su:
32 /
3
d W otporni moment i
4 /
2
d A povrina popre!nog preseka !epa.
Sredstva za vezu 2$3
Slika 2.72 - Analiza naprezanja u !epu
Osim normalnog napona usled savijanja !epa
max , x
, u !epu se, na mestu kontakta sa
okastim tapom, javlja i normalni napon
max , z
, koji je jednak pritisku po omota!u rupe
okastog tapa
0 max ,
p
z
(2.77). Ovi naponi lee u dve me"usobno upravne ravni: napon
max , z
je upravan na osu !epa, dok napon
max , x
deluje u pravcu ose !epa. Stoga je
neophodno da se izvri i kontrola uporednog napona i to na slede#i na!in:
dop x x u
p p
max , 0
2
max ,
2
0
- + . (2.85)
Na standard JUS U.H2.$$0 "%eli!ne konstrukcije za noenje antena" daje izraze za
prora!in okastih tapova i !epova identi!ne ovima koje je predloio Blajh. Osim kontrole
napona u !epu, potrebno je da se izvri kontrola pritiska po omota!u rupe prema JUS
U.E7.$3$ "Leita i zglobovi nose#ih !eli!nih konstrukcija", koji daje izraz za kontrolu
napona pritiska po omota!u rupe za !ep polupre!nika r sa naleu#om duinom ! :
dop
t
r
N

!
06 , $ (2.86)
gde je
dop
doputeni linijski napon !ije vrednosti su date u tabeli 2.26. Ukoliko su !epovi
u sastavu dinami!ki optere#ene konstrukcije, tada ove doputene napone treba smanjiti za
30%. Pri odre"ivanju neluu#e povrine moe se smatrati da je: t min ! .
Tabela 2.26 - Doputeni naponi za !epove i okaste tapove
Dozvoljeni napon $MPa%
Osnovni materijal
Slu!aj
optere#enja
Pritisak po omota!u
rupe (
dop
)
Istezanje okastog tapa
I 200
% 036$-3
II 230
$$0
I 3$0
% 056$-3
II 350
$65
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA
Oblik okastog tapa je evoluirao od pravougaonog do tapa sa polukrunim zavret-
kom. Na slici 2.73 su prikazani oblici i dimenzije okastih tapova prema preporukama raz-
li!itih autora, koje su primenjene na mnogim izvedenim objektima. Danas se naj!e#e ko-
riste okasti tapovi sa odnosima dimenzija koje je predloio Vinkler:
d/b = 0,75 a = b/2 + 21d/3 c =b/2+d/3 (2.87)
A - Elizabetin most u Budimpeti; B - po Vinkleru, C- po Hesleru, D - po Gerberu,
E - u Penkojdovim objektima i F- u izvedenim objektima Baltimor-Brid firme.
Slika 2.73 - Uporedne dimenzije glave okastog tapa
U konstrukterskoj praksi se naj!e#e susre#u oblici okastih tapova prikazanih na slici
2.74.
Slika 2.74 - Naj!e#e primenjivani oblici okastih tapova
Okasti tapovi mogu da budu konstruisani kao jednodelni, dvodelni i viedelni elemen-
ti (slika 2.75). Prednost viedelnih tapova u odnosu na dvodelne sastoji se u upotrebi !epa
sa manjim pre!nikom, jer se dobija manji napon usled savijanja.
Slika 2.75 - Konstruisanje veza sa !epom
Napon u !epu i napon savijanja u okastom tapu zavise od debljine lima okastog tapa.
Pove#anje debljine lima moe da se izvede na dva na!ina:
glava okastog tapa se izvodi od debljeg lima, a njena veza sa tanjim limom od ko-
jeg je izra"en preostali deo okastog tapa se izvodi zavarivanjem, su!eonim avom
S-kvaliteta (slika 2.76a);
okasti tap se na mestu veze oja!ava sa obostranim obraznim limovima, koji se za-
varuju za osnovni element krunim ugaonim avovima. Buenje rupe se izvodi na-
kon zavarivanja (slika 2.76b).
Slika 2.76 - Oja!anja okastog tapa
Spre!avanje ispadanja !epa iz veze moe da se obezbedi na dva na!ina:
buenjem i urezivanjem rupe na oba kraja !epa, za zavrtanj sa irokom glavom, pri
!emu dubina rupe ne sme da bude ve#a od debljine prvog lima;
na krajevima !epa se bue rupe upravno na pravac ose !epa i postavljaju klinasti
osigura!i ili rascepke.
Veza okastog tapa sa elementima od upljih profila moe da se ostvari na dva na!ina,
kao to je prikazano na slici 2.77.
Slika 2.77 - Veza okastog tapa i upljeg profila
8 ZAVARIVANJE
8.1 UVOD
Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili sli!nih metala. Spajanje elemenata
se ostvaruje uz pomo# visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog mate-
rijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za zavariva-
nje) se me"usobno meaju i dolazi do njihovog fizi!kog i hemijskog sjedinjavanja. Nakon
hla"enja dolazi do o!vr#avanja, !ime se stvara av, kao fizi!ki kontinuitet materijala. Na
ovaj na!in se ostvaruje kontinualan spoj elemenata koji se zavaruju.
Radi lakeg pra#enja daljeg teksta neophodno je da se definiu neki osnovni pojmovi
koji su karakteristi!ni za zavarivanje (slika 2.78).
Osnovni materijal je materijal od koga su izra"eni elementi (delovi) koji se spajaju
zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (naj!e#e ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri za-
varivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava, ob-
razuje rastop koji, nakon hla"enja i o!vr#avanja, formira av. Dodatni materijal mora da
se izabere na adekvatan na!in kako bi se omogu#ilo to bolje i bre popunjavanje ljeba i
dobro sjedinjavanje sa osnovnim materijalom. Pored toga, on mora da poseduje i elemente
za legiranje rastopa !ija je funkcija da stvori uslove za zatitu ava od gasova iz atmosfere
i da omogu#i postepeno hla"enje rastopljenog metala.
Spoj odre"uje me"usobni poloaj delova koji se spajaju.
av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal izme"u delova koji se spa-
jaju dobijen topljenjem dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av u kojoj
je, usled visokih temperatura (preko 600 C) koje nastaju u rastopu prilikom zavarivanja,
dolo do strukturnih promena.
ljeb je prostor predvi"en za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da se omogu#i pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro ispu-
njavanje spoja rastopom. Kod su!eonih avova ljeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju, dok kod ugaonih avova nisu potrebni nikakvi pripremni radovi, ve# ljeb
formiraju ivice elemenata koji se spajaju.
Slika 2.78 - Osnovni pojmovi
Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog materijala u jednom prolazu. Kod
su!eonih spojeva tankih elemenata, debljine 3-4 mm, kao i kod ugaonih avova manjih
dimenzija (a=3-4 mm) av moe da se izvede samo jednim zavarom (slika 2.79a). U
slu!aju su!eonih spojeva debljih elemenata i ugaonih avova ve#ih dimenzija, avovi se
izvode iz vie zavara. Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar. Ostali zavari mogu
da se izvode paralelno sa osom ljeba, (slika 2.79b) ili upravno na nju (slika 2.79c).
Slika 2.79 - Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara paralelnih sa osom
ljeba; c) iz vie zavara upravnih na osu ljeba
Zavarljivost je sposobnost materijala da moe da se zavari. Razlikuju se:
operativna zavarljivost, kao mogu#nost da se ostvari materijalni kontinuitet izme"u
elemenata koji se spajaju bez pojave greaka,
metalurka zavarljivost, kao uslov dobijanja ava zahtevanog kvaliteta i
konstruktivna zavarljivost, kao sposobnost formiranog ava da se pod optere#enjem
ponaa kao i osnovni materijal.
Prvi pokuaji topljenja metala u plamenu gasa, za spajanje dva elementa, ostvareni su u
XVIII i XIX veku, na spajanju elezni!kih ina. I ako su Dejvi $88$. i Petrov $882. godine ot-
krili elektri!ni luk, tek su $88$. u Francuskoj i $882. godine u Rusiji, ostvareni prvi uspeani
pokuaji elektrolu!nog zavarivanja netopljivom, grafitnom elektrodom. Primena ovog postup-
ka je bila ograni!ena, jer se dobijao tvrd i krt av, usled prisustva ugljenika iz elektrode i uticaja
gasova iz atmosfere. Prvi problem je delimi!no otklonjen $889. godine kada je Rus Slavljanov
uspeno primenio topljivu elektrodu u luku jednosmerne struje. Drugi problem je otklonjen
$908. godine kada je ve"anin Kjelberg otkrio obloenu elektrodu. Slede#ih dvadesetak godi-
na taj postupak se razvija i postaje osnovni postupak zavarivanja.
U cilju to bolje zatite rastopa od gasova iz atmosfere i pove#anja u!inka zavarivanja
debelih limova, kod izrade brodova i kotlova, $929. godine Rus Dulj!evski patentira pos-
tupak zavarivanja pod zatitnim prahom. On je u Americi poznat kao Unionmett, a u Evro-
pi kao Ellira postupak.
Godine $926. se u Americi razvija postupak zavarivanja pod zatitnim gasom. U po!et-
ku su to bili inertni gasovi, helijum i argon, a ica je topljena u luku sa volframskom elek-
trodom. Kasnije se razvijaju i postupci sa topljivom icom. Zavarivanje pod zatitom ak-
tivnog gasa (CO
2
) je razvijeno $953. godine.
Slika 2.80 - Primeri primene zavarivanja u metalnim konstrukcijama: a) veza grede sa stubom;
b) !vor reetkastog nosa!a; c) ortotropna plo!a
U Jugoslaviji se prva oprema za gasno zavarivanje pojavila $909. godine. Prvo elektro-
lu!no zavarivanje je izvedeno $926. godine, na zavarivanju elezni!kih ina. Nedostatak
stru!nih kadrova i doma#e opreme su usporili razvoj zavarivanja. Tek pred Drugi svetski
rat zapo!inje bri razvoj. Nakon zavretka rata, Jugoslavija se brzo uklju!uje u transfer
znanja i tehnologije iz oblasti zavarivanja. Do danas je i kod nas izveden veliki broj zna-
!ajnih metalnih konstrukcija u zavarenoj izradi. Primena zavarivanja je potpuno odoma-
#ena i gotovo da se i ne moe zamisliti radionica za izradu metalnih konstrukcija koja ne
raspolae sa savremenim ure"ajima za zavarivanje. Nekoliko karakteristi!nih primera za-
varivanja u metalnim konstrukcijama prikazano je na slici 2.80.
Moe se slobodno re#i da je sa primenom zavarivanja u gra"evinskim konstrukcijama,
otpo!ela nova era metalnih konstrukcija. Otvorene su mnogobrojne mogu#nosti za kons-
truisanje i izradu metalnih konstrukcija, proireno je polje njihove primene, a tako"e su
primenjena i nova konstrukcijska reenja (npr. ortotropne plo!e). Danas je izrada metalnih
konstrukcija gotovo nezamisliva bez primene zavarivanja, koje se primenjuje pri izradi
elemenata konstrukcije (profila) i njihovih veza. Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje
u odnosu na mehani!ka spojna sredstva su:
materijalni kontinuitet kojim se omogu#ava pravilan, kontinualan tok sila iz jednog
u drugi element veze ili nastavka,
ostvarivanje krutih, odnosno slabo deformabilnih veza, to je posebno vano kod
dinami!ki optere#enih konstrukcija,
redukcija ukupne teine konstrukcije, koja se pre svega manifestuje kroz smanjenje
teine veza i nastavaka,
mogu#nost variranja debljine elemenata, !ime se postiu utede u teini kons-
trukcije,
smanjenje vremena neophodnog za pripremu komada koji se spajaju (otpada
potreba za buenjem rupa za spojna sredstva),
izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva,
velike mogu#nosti konstrukcijskog oblikovanja veza izme"u elemenata razli!itih
oblika i dimenzija,
mogu#nost ostvarivanja nepropusnih spojeva i
poboljanje izgleda konstrukcije.
Za razliku od spojeva izvedenih pomo#u zavrtnjeva ili zakivaka, kod kojih se sila sa
jednog elementa predaje na drugi diskontinualno, zavareni spojevi omogu#avaju kontinua-
lan tok sila du linija avova, koji je logi!na posledica ostvarenog materijalnog kontinui-
teta. Kod su!eonih avova taj tok je neporeme#en i ravnomeran, dok je kod veza ostvare-
nih pomo#u ugaonih avova, zbog skretnih sila, tok sila malo poreme#en.
Zavarivanje se primenjuje za izradu osnovnih elemenata metalnih konstrukcija, irokog
asortimana, kao to su I, U, sandu!asti, kruni i drugi profili. Elementi se spajaju direkno,
bez dodatnih elemenata kao to su pojasni ugaonici kod zakovanih nosa!a i tapova, !ime
se znatno tedi na osnovnom materijalu. Osim toga, nema slabljenja elemenata usled rupa
za zakivke, pa je njihova nosivost ve#a. Lakim variranjem irine i debljine elemenata du
raspona nosa!a u zavisnosti od promene stati!kih uticaja, nosivost nosa!a se uskla"uje sa
njegovim naprezanjima. Na taj na!in se ostvaruje pravilan balans materijala, odnosno nje-
gova raspodela srazmerno stvarnim stati!kim potrebama, to moe znatno da uti!e na sma-
njenje teine, a samim tim i cene konstrukcije. Posebno treba ista#i primenu zavarivanja
pri izradi zakrivljenih elemenata i elemenata sloene geometrije.
Tako"e, zavarivanje se primenjuje za izradu veza izme"u manjih ili ve#ih sklopova me-
talnih konstrukcija. Ovakve veze se izvode brzo, kvalitetne su i ekonomi!ne. Njima se omo-
gu#ava dobro iskori#enje nosivosti osnovnog materijala, a dodatni elementi u vidu podvezi-
ca naj!e#e nisu potrebni. Veze elemenata pod uglom razli!itim od 903 koje su predstavljale
poseban problem kod veza sa zakivcima, efikasno se izvode u zavarenoj izradi.
Zavarivanje moe da se primenjuje i za izradu montanih nastavaka. Nastavci u zavare-
noj izradi mogu da budu ekonomi!ni, ali je u uslovima koji vladaju na gradilitu, teko
obezbediti neophodan kvalitet avova. Stoga se montani nastavci naj!e#e izvode pomo-
#u zavrtnjeva. Kod izuzetno napregnutih, odgovornih konstrukcija, kao to su na primer
mostovi, zavarivanje se primenjuje i za izradu montanih nastavaka (npr. kod ortotropnih
plo!a). Veze izvedene zavarivanjem nisu montano-demontanog karaktera, kao to je slu-
!aj sa vezama izvedenim pomo#u zavrtnjeva. Veza u zavarenoj izradi moe da se demonti-
ra (razdvoji) samo rezanjem ava ili osnovnog materijala. To je jo jedan od razloga zbog
kojih se zavarivanje primenjuje uglavnom za izradu elemenata i radioni!kih sklopova, a
re"e i za izvo"enje montanih nastavaka.
Ukoliko je potrebno da se izvri oja!anje konstrukcije ili njenog dela, kao i u slu!aju
dodavanja novih elemenata, to moe jednostavno da se izvede zavarivanjem. Pri tome
treba voditi ra!una da se prilikom intervencije na postoje#oj konstrukciji omogu#i njeno
rastere#enje (podupiranje), jer pri zavarivanju usled zagrevanja postoje#e konstrukcije
dolazi do privremenog, drasti!nog pada mehani!kih karakteristika, koji moe da prouzro-
kuje lom konstrukcije.
Nepropusnost zavarenih spojeva je neuporedivo bolja nego kod spojeva ostvarenih za-
vrtnjevima i zakivcima. Zavareni spoj je vodonepropustljiv, to prua velike mogu#nosti
za primenu metalnih konstrukcija za izradu rezervoara, silosa i bunkera, hidrotehni!kih
objekata (npr. zatvara!a brana) itd.
Kao najvaniji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:
potreba za kvalifikovanom radom snagom,
neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja na gradilitu,
pove#ana osetljivost na dejstvo poara.
Zavarivanje je sloen tehnoloki postupak. Za njegovo izvo"enje je potrebna kvali-
tetna i pouzdana oprema, odgovaraju#i dodatni materijal, odre"eni pripremni radovi,
kvalifikovana radna snaga i odgovaraju#i uslovi u prostoru gde se izvode zavariva!ki ra-
dovi. Svi ovi uticaji, pojedina!no ili zajedno, uti!u na kvalitet dobijenih avova. Vrsta i
mogu#nosti opreme, kao i stru!nost radne snage (zavariva!a, odnosno operatera) su naj-
vaniji faktori koji uti!u na kvalitet zavarivanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti
izboru postupka zavarivanja, jer razli!itim metalima i debljinama elemenata, kao i polo-
ajima i brzinama izvo"enja zavarivanja pogoduju razli!iti postupci zavarivanja.
Kvalifikovana radna snaga je preduslov da #e izabrani tehnoloki postupak zavarivanja
i mere koje se tom prilikom preduzimaju dati odgovaraju#e rezultate. Kvalifikovani zava-
riva! treba da zna kako i na koji na!in pravilno da upotrebi opremu, da pravilno popuni
ljeb ava, da onemogu#i stvaranje greaka u avu i da ih, ako nastanu, otkloni. Stoga se za
izvo"enje zavariva!kih radova zahteva prethodno atestiranje zavariva!a. Kod automatskih
i poluautomatskih postupaka, zahteva se jo vii nivo stru!nosti radnika. Izbor tehnolokog
postupka sa osnovnim parametrima, izbor dodatnog materijala i redosled zavarivanja pro-
pisuje inenjer tehnolog, u vidu plana tehnologije zavarivanja.
U avovima i materijalu uz av u toku zavarivanja mogu da se jave greke i nepravil-
nosti. One znatno uti!u na smanjenje nosivosti zavarenih spojeva, a !esto mogu da budu i
uzrok ruenja konstrukcije. Na mestima greaka, usled diskontinuiteta, dolazi do koncen-
tracija napona koje, posebno kod zategnutih elemenata dinami!ki optere#enih konstrukci-
ja, mogu da prouzrokuju pojavu i irenje prslina i tako ugroze nosivost spoja i !itave kons-
trukcije. U slu!aju stati!kog optere#enja dolazi do plastifikacije ovih zona i preraspodele
naprezanja. Kod dinami!kih naprezanja takva preraspodela naprezanja ne moe da se us-
postavi. U nekim slu!ajevima dolazi do posebne prekristalizacije metala u zategnutim ele-
mentima napregnutim dinami!kim optere#enjem i pri niskim temperaturama, to izaziva
pojavu prsline u avu i dolazi do tzv. krtog loma. Izbegavanje tih pojava uslovljava
poseban izbor osnovnog materijala, tehnologije zavarivanja i kontrole i obrade izvedenih
avova.
Otkrivanje i uklanjanje greaka nastalih zavarivanjem je veoma obiman i skup
postupak. Stoga je na projektantu vaan i odgovoran zadatak da na to racionalniji na!in
isprojektuje veze i nastavke, rukovode#i se, pre svega, slede#im principima:
veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita izvo"enja, odnosno
mora da se predvidi potreban prostor za manipulaciju pri izvo"enju zavarivanja
(posebno u slu!aju zavarivanja na gradilitu),
poloaji veza i nastavaka, ukoliko je mogu#e, treba da budu izvan zona maksimal-
nih uticaja, !ime se znatno umanjuje stepen opasnosti od nastanka eventualnih gre-
aka u avovima,
izbegavati teke poloaje zavarivanja (npr. iznad glave) jer je kvalitet avova slabiji,
a njihovo izvo"enje sporije i skuplje,
zahtevani stepen kotrole kvaliteta, s obzirom na velike razlike u ceni, mora da odgo-
vara stvarnim potrebama, u skladu sa zna!ajem konstrukcije i njenih elemenata.
Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od velikog
zna!aja za kvalitet izvo"enja zavariva!kih radova. Tu posebnu ulogu igraju spoljanja
temperatura, vlanost vazduha i prisustvo vetra. Pri niskim temperaturama dolazi do brzog
gubitka temperature u zoni ava i naglog hla"enja, !ime se spre!ava pravilno o!vr#avanje
ava. Tom prilikom ne dolazi do dobrog sjedinjavanja dodatnog i osnovnog materijala, pa
se dobijaju nepovoljne strukture metala u avu sa pojavom greaka u vidu prslina i
uklju!aka gasa i troske. Donja granica temperature za normalno zavarivanje !elika
kvaliteta %036$ i %045$ iznosi 0 C, a za !elik kvaliteta %056$ iznosi +5 C. Ispod ovih
temperatura zavarivanje se vri samo uz preduzimanje odgovaraju#ih mera predgrevanja
osnovnog materijala. Pri zavarivanju na vetru ili promaji moe da do"e do nepravilnog vo-
"enje luka i neravnomernog hla"enja ava, to uti!e na stvaranje greaka. Velika vlanost
vazduha, tako"e, moe da izazove ozbiljne greke u avovima. Sve ovo ukazuje na !inje-
nicu da je zavarivanje optimalno u radioni!kim uslovima, gde ovi parametri mogu da se
kontroliu, a ne na gradilitu u improvizovanim uslovima.
Tabela 2.27 - Mehani!ka svojstva metala ava
Granica razvla!enja - f
y
%vrsto#a na zatezanje - f
u
Izduenje - 4
5
ilavost
$N/mm
2
% $N/mm
2
% $%% $J%
na 0 C na +20 C
420-450 450-550 26-30
$00 $50
Spoj dobijen zavarivanjem treba da ima to ravnomernije upotrebne osobine, sli!ne ili
bolje od osobina osnovnog materijala. Mehani!ka svojstva materijala ava treba da budu
sli!na mehani!kim svojstvima osnovnog materijala. Ovo se prvenstveno odnosi na granicu
razvla!enja (f
y
), !vrsto#u na zatezanje (f
u
) i izduenje pri lomu (4
5
). Pomenuta mehani!ka
svojstva materijala ava treba da budu ista ili bolja od odgovaraju#ih svojstava osnovnog
materijala. Uobi!ajene vrednosti ovih mehani!ka svojstva metala ava date su u tabeli
2.27.
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA
U zavisnosti od me"usobnog poloaja elemenata koji se zavaruju, razlikuju se slede#e
vrste spojeva:
su!eoni spojevi,
ugaoni ili T - spojevi,
preklopni spojevi.
Tabela 2.28 - Pregled uobi!ajenih vrsta spojeva i avova
Vrsta spoja
Vrsta
avova
Su!eoni spoj Ugaoni spoj Preklopni spoj
S
u
!
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
p
u
n
o
m

p
e
n
e
t
r
a
c
i
j
o
m
-
S
u
!
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
d
e
l
i
m
i
!
n
o
m

p
e
n
e
t
r
t
r
a
c
i
j
o
m
-
U
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
-
a
v
o
v
i

u
r
u
p
a
m
a
- -
%
e
p

a
v
o
v
i
-
Zbog svoje specifi!nosti uljebljeni avovi ne mogu podle#i ovakvoj podeli (slika 2.94)
Pomenuti spojevi mogu da se ostvare pomo#u razli!itih vrsta avova. U savremenim
metalnim konstrukcijama uglavnom se primenjuju slede#e vrste avova:
su!eoni avovi sa punom penetracijom,
su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom,
ugaoni avovi,
avovi u rupama (krunim ili elipti!nim),
!ep avovi i
uljebljeni avovi.
Koji #e se av primeniti zavisi od vrste spoja, vrste i veli!ine naprezanja, debljine ele-
menata koji se spajaju i tehnolokog postupka koji se primenjuje pri zavarivanju. Tako"e
treba ista#i da se ne mogu koristiti svi tipovi avova za sve tri vrste spojeva. Pregledni pri-
kaz vrsta spojeva i avova dat je u okviru tabele 2.28.
Su!eoni spojevi su spojevi kod kojih elementi koji se spajaju lee u istoj ravni. Ovi
spojevi mogu da se izvedu pomo#u su!eonih avova sa punom ili delimi!nom penetraci-
jom. Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste (slika 2.8$a), ili razli!ite debljine (slika
2.8$b).
Slika 2.8" - Su!eoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razli!ite debljine
Ugaoni spojevi se izvode izme"u elemenata koji me"usobno zaklapaju odre"eni ugao,
razli!it od $803. Naj!e#e se elementi koji se spajaju nalaze pod pravim uglom (slika
2.82a), ali taj ugao moe da bude i kos (slika 2.82b), u kom slu!aju se ugaoni spojevi
nazivaju kosi ugaoni spojevi. Ugaoni spojevi mogu da se izvedu pomo#u su!eonih avova
sa punom ili delimi!nom penetracijom ili pomo#u ugaonih avova.
Kada se jedan od elemenata koji se spajaju ne prekida na mestu spoja (slika 2.82) spoj
se naziva neprekinuti ugaoni spoj. Ukoliko se oba elementa prekidaju na mestu spoja
(slika 2.83) takvi spojevi se nazivaju prekinuti ugaoni spojevi. Prekinuti spojevi mogu da
budu otvoreni (slika 2.83a) i zatvoreni (slika 2.83b). Kod otvorenih spojeva elementi koji
se spajaju su smaknuti jedan u odnosu na drugi, tako da se njihove veze izvode pomo#u
ugaonih avova. Kod zatvorenih spojeva povrine elemenata su u istoj ravni tako da se
izvodi su!eoni spoj.
Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elemenati koji se
spajaju obrazuju krst (slika 2.84). Spoj se ostvaruje pomo#u ugaonih (slika 2.84a) ili su-
!eonih avova (2.84b), ili njihovom konbinacijom. Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog
nagomilavanja avova na jednom mestu dolazi do koncentracije napona. Pri zavarivanju
avova sa druge strane, dolazi do ponovnog zagrevanja ve# izvedenih avova i osnovnog
materijala, to moe da izazove prekristalizaciju osnovnog materijala. Ovo je posebno
opasno kod limova male debljine. Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova
tanjih od 7 mm. Ukoliko je neophodno da se ovakav spoj izvede kod izuzetno optere#enih
elementata, tada se pribegava posebnom konstrukcionom oblikovanju. Svi elementi se
prekidaju na mestu spoja i ume#e se kvadratni ili okrugli !eli!ni profil za koji se zavaruju
prekinuti delovi spoja (slika 2.84c).
Slika 2.82 - Ugaoni spojevi sa su!eonim i ugaonim avovima: a) pravi; b) kosi
Slika 2.83 - Prekinuti ugaoni spojevi: a) otvoreni; b) zatvoreni
Slika 2.84 - Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa su!eonim avovima;
c) sa umetnutim okruglim ili kvadratnim !eli!nim profilom
Preklopni spojevi su spojevi izme"u preklopljenih elemenata koji lee u dve paralelne
ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.
Direkni preklopni spojevi se javljaju kod elementa koji su me"usobno preklopljeni na
odre"enoj duini. Spoj se izvodi pomo#u ugaonih avova. Ukoliko su elementi koji se
spajaju iste irine, tada se izvode samo !eoni ugaoni avovi sa obe strane (slika 2.85a).
Ako je jedan elemenat ui od drugog, tada se izvode i bo!ni (poduni) i !eoni ugaoni
avovi (slika 2.85b).
Preklopni spojevi sa podvezicama se izvode kada se elementi koji se spajaju nalaze u
istoj ravni. Sa obe strane ovih elemenata se postavljaju podvezice, koje treba da budu ue
od osnovnih elemenata kako bi se omogu#ilo njihovo zavarivanje za elemente spoja
pomo#u ugaonih avova po !itavom obimu (slika 2.85c). Primena ovakvih spojeva je, sa
stanovita naprezanja avova i samih elemenata, povoljnija, jer se izbegava ekscentri!no
naprezanje. Me"utim, neophodni su dodatni elementi (podvezice) za ostvarivanje veze,
!ime se pove#ava utroak materijala.
Slika 2.85 - Preklopni spojevi: a) i b) direktni preklopni spojevi; c) preklopni spojevi sa
podvezicama
8.2.1 Su"eoni avovi (sa punom penetracijom)
Kako je ve# pomenuto, su!eoni avovi se izvode pomo#u jednog ili vie zavara izme"u
elemenata (limova) iste ili razli!ite debljine. Primenjuju se za izradu su!eonih i ugaonih
spojeva. Uvarivanje se ostvaruje po !itavoj debljini elemenata koji se spajaju, pa se zbog
toga ovakvi avovi nazivaju i su!eoni avovi sa punom penetracijom ili sa punim uvarom
(u daljem tekstu samo su!eoni avovi). Za debljinu su!eonih avova moe da se usvoji
debljina tanjeg elementa u spoju.
Kod elemenata manje debljine (do 5 mm) nije potrebna posebna obrada ivica elemena-
ta koji se spajaju. U suprotnom, su!eoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim lje-
bovima, na jednom ili oba elementa koji se spajaju. Oblik ljeba zavisi od debljine eleme-
nata koji se zavaruju. U zavisnosnosti od oblika ljeba razlikuju se slede#e vrste su!eonih
avova:
I-avovi (slika 2.86a) koji se izvode izme"u elemenata debljine $-5 mm bez obrade
ivica za ljeb. Elementi koji se spajaju postavljaju se na me"usobnom razmaku od
0-2 mm, kako bi moglo da se ostvari njihovo uvarivanje po !itavoj debljini;
V-avovi (slika 2.86b) koji se izvode kod limova debljine 5-$5 mm. Ukoliko se
ljeb ispuni samo sa jedne strane tada se dobija av sa neprovarenim korenom. Ako
se, nakon !i#enja, izvede i zavar sa druge strane ava tada se dobija av sa
provarenim korenom. Kod su!eonih spojeva se uglavnom izvode V-avovi, dok se
kod ugaonih spojeva, zbog nemogu#nosti obrade ivica oba elementa spoja, naj!e#e
izvode $/2V-avovi, koji tako"e mogu da budu sa provarenim korenom (slika
2.86c), ili bez provarenog korena (slika 2.86d);
X-avovi (slika 2.86e) koji se izvode kod su!eonih spojeva limova ve#e debljine
($2-35 mm). On predstavlja spoj dva V-ava sa suprotnih strana limova, kako bi se
smanjila veli!ina ljeba, a time i koli!ina dodatnog materijala. Izvodi se tako to se
prvo zavari jedna strana, zatim se spoj okrene i o!isti, pa se zavari i druga strana
(slika 2.86e);
K-avovi (slika 2.86f) koji se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine >$0 mm
(uglavnom $5-30 mm). Oni predstavljaju kombinaciju dva $/2 V - ava;
U-avovi (slika 2.86g) koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova ve#e
debljine (>25 mm) umesto V-avova;
J-avovi ili $/2U-avovi (slika 2.86h) koji se primenjuju za zavarivanje limova ve#e
debljine (>$5 mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.
Slika 2.86 - Vrste su!eonih avova
Osnovni elementi popre!nog preseka su!eonih avova prikazani su na slici 2.87. ljeb
ava sa!injavaju ivice elemenata koje treba zavariti. Lice ava je vidljiva povrina sa gornje
strane ava. Koren (nali!je) ava se nalazi sa donje strane spoja i obuhvata i deo osnovnog
materijala istopljenog pri zavarivanju. Uvar je deo osnovnog materijala istopljenog prilikom
zavarivanja. Ivica ava je definisana grani!nim linijama izme"u lica, odnosno nali!ja ava i
osnovnog materijala. Nadvienje ava je deo ava iznad ravni koja spaja ivice ava. Prelazna
zona je deo osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Debljina ili visina ava je jednaka
debljini tanjeg elementa u spoju, ukoliko su elementi razli!ite debljine.
Slika 2.87 - Osnovni elementi su!eonog ava
8.2.2 Oblici ljebova su"eonih avova
Izvo"enje ava odre"enih dimenzija i kvaliteta zavisi u velikoj meri od dimenzija
pripremljenog ljeba. Osnovne funkcije ljeba su:
da omogu#i pristup elektrodi po !itavoj visini elemenata (limova) koji se spajaju,
da se omogu#i topljenje osnovnog materijala,
da se formira korito u koje se deponuje meavina rastopljenog dodatnog i osnovnog
materijala,
da se stvori odre"ena masa dodatnog materijala koja je potrebna za spajanje eleme-
nata.
Osnovni elementi ljeba prikazani su na slici 2.88.
Ugao otvora ljeba (,) )) ) definie irinu ljeba izme"u elemenata i njegova veli!ina di-
rektno uti!e na pomenute funkcije ljeba. Veliki ugao zahteva znatnu koli!inu dodatnog
materijala i produava vreme izvo"enja ava, a time i vreme zadravanja materijala na vi-
sokoj temperaturi. On, uglavnom, zavisi od poloaja i postupka zavarivanja.
Otvor korena ljeba (g) igra zna!ajnu ulogu pri izvo"enju korena ava. Mali otvor ne
omogu#ava dovoljno topljenje osnovnog materijala, dok previe veliki otvor stvara proka-
pine i curenje zavara. Vrednosti otvora se kre#e u granicama od 0-2 mm. Ukoliko je potre-
ban ve#i otvor, tada se prilikom izvo"enja ava postavlja potkorena plo!ica (letva).
Slika 2.88 - Osnovne dimenzije ljebova za su!eone avove
Visina korena ljeba (s) omogu#ava da se istopljeni materijal zadri u ljebu. Mala
visina daje otar koren ljeba koji dovodi do topljenja tog dela osnovnog materijala i
curenja istopljenog metala. Velika visina daje tupi koren ljeba, odnosno ne omogu#ava
dovoljno provarivanje ava u tom delu i stvaranje korena ava. Vrednost visine korena
ljeba se kre#e u granicama od 0-3 mm.
Dubina ljeba (d) zavisi od debljine osnovnog materijala (d = t - s).
U tabeli 2.29 prikazana je zavisnost izme"u oblika ljebova i vrste avova.
Oblici ljebova za gasno i elektrolu!no zavarivanje, sa svim potrebnim dimenzijama
prikazani su u tabeli 2.30.
Tabela 2.29 - Veze izme"u vrste su!eonih avova i oblika ljebova
ljeb av
Napomena Izgled Naziv Izgled
Debljine
limova
Su!eoni spojevi
Bez obrade I -av $-5 mm
ljeb oblika
$/2V
$/2V - av 5-$5 mm
ljeb oblika V V - av 5-$5 mm
ljeb oblika K K - av $5-30 mm
ljeb oblika X X - av $2-35 mm
ljeb oblika Y Y - av >$5 mm
ljeb oblika U U - av > 25 mm
Obostrani ljeb
oblika U
Dvostruki
U- av
>30 mm
Ugaoni spojevi
ljeb oblika
$/2V
$/2V - av 5-$5 mm
ljeb oblika
K
K -av > $0 mm
ljeb oblika
J
J - av >$5 mm
Tabela 2.30 - Osnovne dimenzije ljebova su!eonih avova
Uglovi s g r
Naziv ava
Slika
broj

$
2
$mm% $mm% $mm%
I - av $ - - - - - 0-2 -
2a #603 - - - -
2b - - 50-553 $0-$53 - V - av
2c #703 - - -
0-3
obi!no
$,5
-
3a - - - -
3b #903 - - - X - av
3c
#603
- - $0-$53
0-0,5
-
4a - - -
4b - 5-$03 - U - av
4c
#203
- - -
3 6
Y - av 5a,b #603 - - - * -
J - av 6 25-353 - - - min 3 $2-$5
$/2V - av 7a,b 50-553 - - - $-2 -
K - av 8 50-553 - - - $-2
$

d
o

2
m
m

u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

d
e
b
l
j
i
n
e

e
l
e
m
e
n
a
t
a
i

p
o
l
o
a
j
a

z
a
v
a
r
i
v
a
n
j
a
-
8.2.3 Su"eoni avovi sa delimi"nom penetracijom
To su su!eoni avovi !ija debljina je manja od debljine osnovnog materijala. Primenjuju se
kod spajanja debljih elemenata, na primer kod pritisnutih stubova, ili kao konstruktivni avovi
kod sandu!astih zavarenih profila. Po svom ponaanju su sli!ni ugaonim avovima, ali je za
njihovo izvo"enje potrebna manja koli!ina dodatnog materijala. Naj!e#e se izra"uju kao
dvostruki V-av (slika 2.89a), dvostruki U-av (slika 2.89b), dvostruki $/2 V-av oja!an
ugaonim avovima (slika 2.89c) i jednostruki $/2 V-av (slika 2.89d).
Slika 2.89 - Su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom
8.2.4 Ugaoni avovi
Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop. Za njihovu izradu
nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju (ljebovi nisu neophodni),
ve# se dodatni materijal deponuje u "korito" obrazovano izme"u ivica elemenata koji se
spajaju u kojem se i formira av. Osnovni elementi ugaonih avova su sli!ni kao kod su-
!eonih avova (slika 2.90a). avovi imaju priblino trougaoni oblik popre!nog preseka i
nalaze se u uglovima izme"u elemenata koji se spajaju, po !emu su i dobili ime. Dimenzi-
ja koja odre"uje nosivost ava je debljina ava (a) koja je jednaka visini najve#eg jednako-
krakog trougla koji moe da se upie u popre!ni presek ava (slika 2.90b). U zavisnosti od
debljine (a), av se izvodi pomo#u jednog ili vie zavara. Lice ava moe da bude kon-
veksno ili konkavno.
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni ili isprekidani. Isprekidane ugaone avove ne
treba koristiti u korozionoj sredini zbog opasnosti od formiranja korozionih ta!aka na mes-
tima prekida. Maksimalna duina prekida kod isprekidanih ugaonih avova (slika 2.9$)
treba da se odredi na slede#i na!in:
'
c
t
t
25 , 0
elemente zategnute za $6
elemente pritisnute za $2
mm 200
min
min
min
max
! (2.88)
gde su:
t
min
debljina najtanjeg lima u spoju (t
min
=min5t, t
$
6, videti sliku 2.9$),
c rastojanje izme"u ukru#enja, ukoliko se avovi koriste za spajanje ukru#enja za lim
ili drugi element izloen pritisku ili smicanju.
Slika 2.90 - Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava;
b) odre$ivanje debljine ugaonog ava
Isprekidani avovi se postavljaju sa obe strane elementa koji se spaja i to u istom ritmu
(slika 2.9$a) ili naizmeni!no (slika 2.9$b). Pri tome treba voditi ra!una da spoj uvek
po!inje i zavrava se sa ugaonim avovima sa obe strane. Duina prekida se meri izme"u
krajeva najbliih (susednih) avova. Osnovni razmaci izme"u delova isprekidanih avova,
kao i dimenzije po!etnih i zavrnih avova prikazani su na slici 2.9$.
{ }
$ 0
75 0 ; 75 , 0 min b , b ! { } mm 200 ; $6 , $6 min
$ $
t t !
{ } mm 200 ; 25 0 ; $2 , $2 min
$ 2
b , t t !
Slika 2.9" - Osnovne dimenzije isprekidanih ugaonih avova
8.2.5 avovi u rupi
avovi u rupi se izvode kao ugaoni avovi po !itavom obimu rupe (slika 2.92). Rupe su
naj!e#e krunog, a re"e ovalnog oblika. Ovakvi avovi se koriste kod preklopnih spojeva
za prijem sila smicanja. Pre!nik krune rupe, odnosno irina ovalne rupe, ne treba da bude
manji od !etvorostruke debljine elementa u kome je rupa. Kada se avovi izvode u
ovalnim rupama, krajevi ovalnih rupa treba da budu polukruni, izuzev u slu!aju kada se
ovi krajevi proteu do ivice posmatranog dela.
Slika 2.92 - avovi u rupi: a) kruna rupa; b) ovalna rupa
8.2.6 !ep avovi
Izvode se u manjim rupama i to potpunim ispunjenjem rupa rastopom (slika 2.93). Mogu,
tako"e, da se izvode u krunim ili ovalnim rupama. Dimenzije rupa i njihov raspored zavise od
debljine limova koji se spajaju. Pre!nik krune rupe, ili irina ovalne rupe, za !ep av treba da
je barem za 8 mm ve#a od debljine dela u kome je rupa. Krajevi izduenih rupa treba da budu
polukruni ili da bar imaju zaobljene uglove, sa pre!nikom zaobljenja ne manjim od debljine
dela u kome je rupa, izuzev kada se ovalna rupa protee do ivice elementa (slika 2.93b).
Debljina !ep ava u limovima debljine do $6 mm treba da bude jednaka debljini lima. U
slu!aju limova ve#e debljine (t > $6 mm) debljina !ep ava treba da je ve#a ili jednaka od
polovine debljine lima, ali ne manja od $6 mm. Rastojanja izme"u centra !ep avova (s) ne
treba da prekora!i !etvorostruku vrednost pre!nika rupe za !ep av (
0
4d s ).
d
0
- pre!nik rupe za !ep av
Slika 2.93 - %ep avovi
%ep avovi se koriste za me"usobno spajanje limova, da bi se omogu#io njihov
zajedni!ki rad ili za me"usobno vezivanje komponenti sloenih elemenata. Ne treba ih
koristiti za prijem sila zatezanja upravnih na ravan spoja, ve# samo za prenos smicanja.
8.2.7 Uljebljeni avovi
Uljebljeni avovi se koriste za spajanje dva elementa koji (jedan ili oba) imaju
zaobljene ivice, na primer kod veza pravougaonih upljih profila (slika 2.94a) ili pri
zavarivanju armaturnih ipki ili ankera punog krunog popre!nog preseka (slika 2.94b).
Efektivna debljina uljebljenih avova (a) treba da se odredi eksperimentalnim putem na
osnovu probnih avova za svaki tip veze.
Slika 2.94 - Uljebljeni avovi
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA
Od poloaja pri zavarivanju u velikoj meri zavisi proizvodnost i kvalitet zavariva!kih
radova. Osim toga on uti!e na izbor postupka za zavarivanje i smer zavarivanja. Poloaj
zavarivanja je definisan ugom nagiba , (slika 2.95a) i uglom zaokreta & (slika 2.95b).
Slika 2.95 - Definicija poloaja zavarivanja
Prema JUS C.T3.00$ razlikuju se slede#i poloaji zavarivanja:
horizontalan ili poloen (slika 2.96a),
horizontalno-vertikalan (slika 2.96b),
vertikalan (slika 2.96c),
iznad glave (slika 2.96d) i
nagnut (slika 2.96e).
Slika 2.96 - Poloaji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen; b) horizontalno-vertikalan;
c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut
Uglovi nagiba i zaokreta koji su karakteristi!ni za pojedine poloaje zavarivanja
prikazani su na slici 2.97.
Slika 2.97 - Uglovi nagiba () i zaokreta () karakteristi!ni za uobi!ajene poloaje zavarivanja
Najnepovoljniji poloaj za zavarivanje je iznad glave. Pri ovom poloaju dolazi do od-
vajanja kapljica rastopa iz ljeba, oteanog ispunjenja ljeba, slabog uvarivanja osnovnog
materijala i provarivanja korena ava. Stoga se u ovom poloaju ne mogu primeniti svi
postupci zavarivanja, a posebno ne poluautomatski i automatski. Tako"e, dolazi do breg
zamaranja radnika, pa su neophodni dobri i izvebani zavariva!i.
Sve navedene teko#e i nedostaci su otklonjeni kod horizontalnog ili poloenog poloa-
ja zavarivanja, koji je ujedno najpovoljniji poloaj koji se primenjuje kako za ru!no tako i
za poluautomatsko i automatsko zavarivanje.
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNI!KOJ DOKUMENTACIJI
avovi se u tehni!koj dokumentaciji (radioni!kim crteima) prikazuju pomo#u poseb-
nih oznaka. One treba da definiu vrstu i dimenzije ava, na!in i poloaj izvo"enja, obradu
lica ava, kao i kvalitet i zahtevanu kontrolu ava. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.0$$/$986. Osnovne oznake, za naj!e#e primenjivane vrste avova u gra"evinskim
metalnim konstrukcijama su prikazane u tabeli 2.3$.
Tabela 2.31 - Osnovne oznake avova
Naziv ava Izgled Oznaka
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
$/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av
Osim osnovnih oznaka koriste se i dopunske oznake pomo#u kojih se definiu dodatni
podaci koji se odnose na oblik lica avova, zahtevani postupak zavarivanja itd. Obeleava-
nje avova detaljno je objanjeno u poglavlju 9.
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA
8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja
Temperaturni reim prilikom zavarivanja ima veliki uticaj na kvalitet i efikasnost izvo"e-
nja zavarenog spoja. Od koli!ine unesene toplote zavisi brzina topljenja dodatnog materijala
i obim topljenja i zagrevanja osnovnog materijala. Unesena toplota i temperatura sredine u
kojoj se izvode zavariva!ki radovi uti!e na brzinu hla"enja zone oko ava, a time i na kvali-
tet dobijenog ava. Pored toga, kod konstrukcija u zavarenoj izradi toplotni reim igra vanu
ulogu u smislu pouzdanosti, sigurnosti i kapaciteta nosivosti. Temperaturni reim se kre#e od
oko $600 C pri zavarivanju, pa do -40 C pri eksploataciji konstrukcije. Svako stanje kons-
trukcije, pri odre"enoj temperaturi, treba pravilno da se analizira kako bi se izbegli neeljeni
efekti zbog kojih ponekad dolazi i do ruenja konstrukcija.
Pri dodiru elektrode ili ice za zavarivanje sa povrinom osnovnog materijala stvara se
koncentrisani izvor toplote. Toplota se iri kroz metal stvaraju#i na taj na!in toplotno polje
koje moe da se predstavi izotermama, tj. linijama sa istom temperaturom. Kod debelih li-
mova izoterme imaju oblik polulopte sa centrom na mestu izvora toplote (slika 2.98a), dok
su kod jako tankih limova cilindri!nog oblika (slika 2.98c), sa osom paralelnom sa prav-
cem kretanja izvora toplote. Limovi srednje debljine predstavljaju prelaz izme"u pomenu-
ta dva slu!aja (slika 2.98b).
Slika 2.98 - Toplotna polja kod limova razli!itih debljina
Izvor toplote se kre#e pravolinijski priblino konstantnom brzinom. Analiti!ko odre"i-
vanje toplotnog polja izveo je Rikalin polaze#i od Furijeovog zakona o provo"enju toplote
u funkciji toplotno-fizi!kih konstanti metala, debljine lima i brzine kretanja izvora toplote.
Izoterme koje nastaju pri zavarivanju za limova debljine $0 mm uz brzinu kretanja izvora
toplote (elektrode) od v=0,$ m/s prikazane su na slici 2.99a. One su razvu!ene i nisu kon-
centri!ne. Razmak izme"u izotermi u pravcu kretanja izvora toplote je manji nego iza iz-
vora toplote, zbog naglog zagrevanja ispred i postepenog hla"enja iza izvora toplote. Na
slici 2.99b prikazan je raspored temperature po popre!nom preseku lima (u ravni yOz tj. za
x=const), dok je na slici 2.99c prikazan razvoj temperature u toku vremena, odnosno top-
lotni ciklus, za karakteristi!ne ta!ke.
Slika 2.99 - a) Izoterme pri su!eonom zavarivanju; b) Raspored temperature po popre!nom
preseku; c) Toplotni ciklusi karakteristi!nih ta!aka
Toplotni ciklus predstavlja osnovu za procenu metalurkih promena u avu. On daje
podatke o maksimalno dostignutoj temperaturi na odre"enom razmaku od izvora toplote,
brzini zagrevanja i hla"enja i vremenu koje pojedini delovi metala provedu iznad odre"e-
nih temperatura pri zagrevanju (t
z
) i pri hla"enju (t
h
). Struktura metala se menja u zavis-
nosti od toplotnog ciklusa zagrevanja i hla"enja. Kako se toplotni ciklus menja, dolazi i do
promene strukture metala, to prouzrokuje stvaranje heterogene strukture metala u nepos-
rednoj blizini ava. U zoni ta!ke $ najdue je vreme zadravanja iznad ta!ke Ac
3
, pa po-
rast zrna austenita moe da bude znatan to ima uticaja na mehani!ka svojstva metala.
Ukoliko do"e do naglog hla"enja ava moe da se desi nepotpuno razlaganje austenita sa
prelaskom u martenzitnu strukturu.
Osobine heterogene strukture metala mogu da se poboljaju primenom toplotne obrade
prethodno izra"enih delova konstrukcije. Deo konstrukcije se lagano zagreva do odre"ene
temperature, zatim se zadrava odre"eno vreme na toj temperaturi i nakon toga se postepe-
no hladi. Tom prilikom dolazi do prekristalizacije pojedinih delova metala u blizini ava.
Na slici 2.$00 prikazani su toplotni ciklusi za zavarivanje i toplotnu obradu.
z
t - vreme zagrevanja iznad Ac
3
n
t - ukupno vreme zagrevanja
z
t - vreme hla"enja iznad Ac
3
v
t - vreme zadravanja iznad Ac
3
pri
z
t - vreme boravka iznad Ac
3
(
z z z
t t t + ) termi!koj obradi
h
t - vreme hla"enja u oblasti 700-5003C
Slika 2."00 - a) Osnovni elementi termi!kog ciklusa; b) Termi!ka obrada
Kod izvo"enja avova ve#ih debljina pomo#u vie zavara, sa aspekta toplotnog ciklusa,
mogu da nastupe dva slu!aja:
duina ava je velika pa se slede#i zavar izvodi preko prethodnog, ve# ohla"enog
zavara, tako da su toplotni ciklusi za svaki zavar nezavisni,
duina ava je mala tako da se slede#i zavar izvodi preko jo neohla"enog zavara,
pa toplotni ciklusi imaju me"usobni uticaj.
Toplotni uticaji u ve# ohla"enom zavaru pri izvo"enju slede#eg zavara, ne uti!u bitno
na promenu strukture u zoni ve# izvedenih zavara (slika 2.$0$). Tako temperatura u prvom
zavaru, pri izvo"enju drugog zavara, ne dostie kriti!nu vrednost A
C3
. Takav toplotni re-
im vlada i pri izvo"enju slede#ih zavara.
Kod kratkih avova je spre!eno potpuno hla"enje izvedenog zavara, pa on ostaje due
vreme pod visokom temperaturom. Usled toga moe da do"e do nepoeljne prekristaliza-
cije. Pravilnim toplotnim reimom mogu da se postignu i povoljni efekti.
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava
Usled visoke temperature dolazi do topljenja dodatnog materijala i materijala na
ivicama elemenata koji se spajaju. Tom prilikom dolazi do meanja ova dva materijala pre
o!vr#avanja. Odnos meavina zavisi od vrste zavarivanja, koli!ine unesene toplote, brzi-
ne hla"enja, prisustva legiraju#ih elemenata i drugih faktora. Ukoliko av nije zati#en od
dodira sa okolnom atmosferom dolazi do rastvaranja kiseonika, azota i vodonika iz vazdu-
ha u rastopljeni deo metala.
Slika 2."0" - Toplotni ciklusi kod duga!kih avova
Usled prisustva kiseonika u rastopu dolazi do sagorevanja pojedinih elemenata i obra-
zovanja oksida koji prelaze u trosku. Ukoliko do"e do stvaranja ugljen monoksida on se
osloba"a iz rastopa to prouzrokuje stvaranje pora u avu. Rastvaranje kiseonika u avovi-
ma moe da se spre!i zavarivanjem pod zatitnim gasom ili dodavanjem dezoksidanata
kao to su mangan, silicijum, aluminijum i titan. Dezoksidanti se dodaju preko dodatnog
materijala i imaju funkciju da veu slobodan kiseonik koji dospe u rastop. Prisustvo kiseo-
nika u rastopu uti!e na smanjenje !vrsto#e na zatezanje, tvrdo#e i ilavosti !elika. Prisust-
vo azota i vodonika u rastopu smanjuju ilavost, izduenje i kontrakciju, a pove#avaju
osetljivost zone ava na krti lom.
Gasovi koji se osloba"aju pri hla"enju, za vreme o!vr#avanja, prelaze u susedni neo-
hla"eni deo ava. Tako se stvara koncentracija gasova na granici o!vr#avanja usled !ega
se stvaraju mehuri u avu. Ukoliko je hla"enje brzo do#i #e do stvaranja gasnih uklju!aka
izme"u ve#ih zrna.
Pored ovih hemijskih reakcija u istopljenom metalu javljaju se i strukturne promene pri
zagrevanju i naknadnom hla"enju. Na osnovu temperature koja se razvija u zoni ljeba i
dijagrama toplotnog polja mogu se odrediti karakteristi!ne temperature za delove osnov-
nog materijala izvan ava. Na taj na!in se definie zona uticaja toplote (ZUT) koja pred-
stavlja zonu u osnovnom materijalu u kojem je prilikom zavarivanja ostvarena temperatura
ve#a od 600 C. Najuticajni faktori koji uti!u na strukturne promene u ovoj zoni su:
brzina zagrevanja,
maksimalna temperatura,
vreme zadravanja na odre"enoj visokoj temperaturi,
brzina hla"enja i
prisustvo legiraju#ih elemenata.
Na slici 2.$02 prikazan je popre!ni presek kroz av i osnovni materijal. Analizom
strukture materijala uo!eno je sedam karakteristi!nih zona koje su pretrpele odre"ene pro-
mene usled zagrevanja i hla"enja pri zavarivanju.
Slika 2."02 - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala - karakteristi!ne zone
Zona " je obrazovana od istopljenog dodatnog materijala u lebu izme"u elemenata os-
novnog materijala. Usled hla"enja dolazi do formiranja velikih zrna koja su orjen-
tisana ka osnovnom materijalu jer je u tom pravcu najve#e odvo"enje toplote;
Zona 2 je formirana od istopljenih delova ivica osnovnog materijala;
Zona 3 je deo osnovnog materijala koji je dugo bio na visokim temperaturama usled !e-
ga je dolo do porasta zrna austenita. Prilikom hla"enja u ovoj oblasti moe do#i
do formiranja Vidmantetehove strukture kod niskougljeni!nih !elika;
Zona 4 je formirana od osnovnog materijala koji je dugo bio zagrejan pa su se formirala
uve#ana stabilna zrna austenita. Uslovi hla"enja definiu njegovu strukturu: la-
ganim hla"enjem se dobija ferito-perlitna struktura, a brzim hla"enjem marten-
zitna struktura koja je tvrda i krta;
Zona 5 je deo osnovnog materijala koji je pretrpeo rekristalizaciju, ali je, prilikom hla-
"enja, struktura ostala sitnozrna;
Zona 6 je deo osnovnog materijala koji je izloen kratkotrajnom zagrevanju, pa je u njoj
zapo!eto razlaganje perlita, ali ne i formiranje austenita;
Zona 7 je deo osnovnog materijala koji nije pretrpeo nikakve zna!ajne strukturne pro-
mene.
Primetna je velika heterogenost struktura navedenih zona. Najopasnije su zone 3 i 4. Ubla-
avanje heterogenosti moe da se postigne postupkom temi!ke obrade, arenjem zavarenih ele-
menata. Prilikom arenja elementi spoja se zagrevaju do temperature od 800-900 C, zadrava-
ju odre"eno vreme na toj temperaturi i postepeno hlade. To je, me"utim, skup postupak koji
zahteva velike pe#i, pa se primenjuje samo za elemente specijalnih konstrukcija.
U slu!aju !elika iz grupacije %036$ prilikom zavarivanja i naknadnog hla"enja ne do-
lazi do znatnih promena u strukturi materijala oko ava. U slu!aju dugog zadravanja iz-
nad ta!ke A
C3
ili brzog hla"enja stvaraju se uslovi za pojavu nepoeljnih efekata. Kod !eli-
ka iz grupacije %056$ dolazi do porasta zrna austenita usled pregrevanja i do kaljenja
usled brzog hla"enja.
Smanjenje heterogenosti u ZUT-u moe da se postigne pomo#u odgovaraju#ih legiraju-
#ih elemenata. Najvaniju ulogu igra koli!ina ugljenika. Njegov sadraj se kod konstruk-
cionih !elika ograni!ava na 0,2-0,4%. Prisustvo mangana (Mn) i nikla (Ni) usporava trans-
formaciju austenita u perlit, pri hla"enju, pa im se sadraj ograni!ava. Stoga je uvedeno
ograni!enje ukupne zastupljenosti svih elemenata u vidu ekvivalenta ugljenika (CE). Pre-
ma Me"unarodnom institutu za zavarivanje ekvivalent ugljenika se odre"uje na osnovu
slede#eg izraza:
$5
Cu Ni
+
5
V Mo Cr
+
6
Mn
+ C CE
+ + +
$%% (2.89)
Ukoliko ekvivalent ugljenika ne prelazi granicu 0,45-0,50% tada se smatra da je !elik
povoljan za zavarivanje, odnosno zavarljiv. %elici iz grupacije %036$ su dobro zavarljivi,
jer je njihov ekvivalent ugljenika 0,25. Za !elike iz grupacije %056$ ekvivalent ugljenika
je 0,45 to je na granici zavarljivosti.
Pored ekvivalenta ugljenika na kvalitet izvedenog zavarenog spoja uti!u i mnogi drugi
faktori. Debljina elemenata koji se zavaruju uti!e na brzinu zagrevanja i hla"enja. Kod
debljih komada odvo"enje toplote je bre, pa mogu da se jave efekti kaljenja. Pravilan iz-
bor postupka zavarivanja igra, tako"e, vanu ulogu na kvalitet ava, jer on definie koli!i-
nu unesene toplote, brzinu zavarivanja kao i na!in odravanja izvedenog ava pri hla"enju.
Vrsta dodatnog materijala definie prisustvo legiraju#ih elemenata, pa izbor elektrode ima
zna!ajan uticaj na kvalitet avova. Vlanost elektrode nepovoljno uti!e na kvalitet ava.
Stru!nost radnika i kvalitet opreme su od presudnog zna!aja za pouzdanost i kvalitet izve-
denog zavarenog spoja.
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA
8.6.1 Opte
Prilikom zavarivanja toplota igra jednu od najzna!ajnijih uloga. Koli!ina unesene
toplote uti!e na koli!inu istopljenog dodatnog i osnovnog materijala kao i na razvoj
temperature u osnovnom materijalu. Tako"e, od unesene koli!ine toplote zavisi vreme
zadravanja materijala u avu i oko ava iznad odre"enih kriti!nih temperatura (npr. Ac
3
),
kao i brzina hla"enja. Ovi parametri su dominantni u pogledu strukturnih promena koje se
odvijaju u materijalu i od kojih zavisi kvalitet izvedenog spoja.
Kako izvori toplote mogu da budu razli!iti, to postupci zavarivanja, najprirodnije, mo-
gu da se podele prema izvorima toplotne energije. Za postupke zavarivanja koji se prime-
njuju u gra"evinskim konstrukcijama pri zavarivanju !eli!nih i aluminijumskih konstruk-
cija koriste se:
$. elektrotermi!ki izvori toplote,
2. termohemijski izvori toplote,
3. mehani!ki izvori toplote i
4. ostali (razli!iti) izvori toplote.
ematski prikaz razli!itih postupaka zavarivanja koji su karakteristi!ni za metalne
konstrukcije u gra"evinarstvu dat je na slici 2.$03 u vidu blok dijagrama. Najvaniji
postupci zavarivanja su uokvireni debljim linijama i bi#e posebno opisani u daljem tekstu.
Slika 2."03 - ematski prikaz razli!itih postupaka zavarivanja
Primena odre"enog postupka zavarivanja zavisi od vrste konstrukcije i materijala koji
se zavaruje, debljine elemenata, veli!ine i vrste naprezanja, zahtevanog kvaliteta spoja,
obima zavariva!kih radova, duine avova, mesta izvo"enja zavariva!kih radova (u radio-
nici ili na gradilitu), poloaja zavarivanja i, naravno, od ekonomskih pokazatelja.
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermi"kim izvorima toplote
Pri zavarivanju metalnih konstrukcija u gra"evinarstvu naj!e#e se primenjuju postupci
koji se zasnivaju na elektrotermi!kim izvorima toplote. Kao izvori elektri!ne energije naj-
!e#e se koriste: elektri!ni luk, elektri!ni otpor i drugi razli!iti elektrotermi!ki izvori. Pos-
tupci zavarivanja na bazi elektri!nog luka (elektrolu!no zavarivanje) imaju najve#u prime-
nu u gra"evinarstvu i srodnim granama. Prikaz najvanijih elektrolu!nih postupaka zavari-
vanja, sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u okviru tabele 2.32.
Pored postupaka navedenih u tabeli 2.32 elektrolu!no zavarivanje se uspeno
primenjuje i za zavarivanje !epova (8.6.2.6). Od postupaka zavarivanja koji se zasnivaju
na elektri!nom otporu (elektrootpono zavarivanje) treba ista#i zavarivanje varni!enjem
(8.6.2.7) i ta!kasto zavarivanje (8.6.2.8).
Tabela 2.32 - Pregled uobi!ajenih postupaka elektrolu!nog zavarivanja
Polje primene
Naziv postupka zavarivanja Skra#eno Oznaka
t $mm% Materijali
Elektrolu!no zavarivanje sa
obloenom elektrodom
(8.6.2.$)
E $$$ 3-50
nelegirani, niskolegirani i
finozrni visokovredni
!elici
Elektrolu!no zavarivanje
pod zatitnim prahom
(8.6.2.2)
EPP $2 4-80
nelegirani i niskolegirani
!elici
elektrodnom icom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.3)
MIG $3$ 4-24
nelegirani (<0,22%C) i
niskolegirani (0,35%C)
!elici i Al- legure
elektrodnom icom pod
zatitom aktivnog gasa
(8.6.2.4)
MAG $35 <30
nelegirani i niskolegirani
!elici
netopljivom elektrodom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.5)
TIG $4$ <$2
visokolegirani !elici i
Al-legure
8.6.2.1 Elektrolu"no zavarivanje sa obloenom elektrodom
Visoka temperatura, potrebna za topljenje dodatnog i osnovnog materijala, postie se
uspostavljanjem elektri!nog luka izme"u topljive elektrode i osnovnog materijala (slika
2.$04). Katoda (-) se vezuje za elektrodu, a anoda (+) za osnovni materijal. Pribliavanjem
elektrode osnovnom materijalu na odre"eno, blisko rastojanje uspostavlja se elektri!ni luk
u kome se razvija temperatura od 3000 C - 4000 C usled koje se topi elektroda i rastapa
deo osnovnog materijala. Istopljeno jezgro elektrode ispunjava ljeb u osnovnom materija-
lu, a istopljena obloga elektrode obrazuje zatitni sloj u vidu troske.
Obloga elekrode ima viestruku ulogu pri zavarivanju:
da dovede u elektri!ni luk gasove koji pomau jonizaciju i stabilizuju elektri!ni luk,
da osloba"anjem gasova zatiti elektri!ni luk od atmosferskih uticaja, odnosno od gasova
iz vazduha i na taj na!in smanji oksidaciju i spre!i prodor azota i kiseonika u rastop.
da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava o!vr#avanje rastopa,
da u rastop uvede legiraju#e elemente.
$ - Priklju!ak na mreu el. energije
2 - Izvor struje
3 i 3a - Zavariva!ki kablovi
4 - Dra! elektrode
5 - Obloena elektroda
6 - Elektri!ni luk
7 - Komad koji se zavaruje
8 - Uzemljenje
Slika 2."04 - ema ru!nog elektrolu!nog zavarivanja
a) Zavesa za ogradu radnog mesta,
b) Kaciga,
c) tit za lice i ruke sa zatitnim nao!arima,
d) Priklju!ni kabl do trasformatora,
e) Kleta za dranje elektrode,
f) Elektroda,
g) Deo koji se zavaruje,
h) %eli!ni sto za zavarivanje,
i) Rukavice
j) Priklju!na stega,
k) %eki# za skidanje troske,
l) %eli!na !etka,
m) Kleta za dranje.
Slika 2."05 - Oprema za ru!no elektrolu!no zavarivanje
Elektrolu!no zavarivanje (E) je nalo iroku primenu u svim onim slu!ajevima gde nije
ekonomski i tehni!ki opravdano da se primene automatski i poluautomatski postupci. Prime-
njuje se za sve poloaje zavarivanja, a najbolji rezultati se postiu pri horizontalnom po-
loaju. Debljine limova koji mogu da se zavaruju ovim postupkom se kre#u od 3-50 mm.
Otvori ljebova se svode na najmanju meru kako bi se smanjila koli!ina dodatnog materi-
jala i koli!ina unesene toplote.
Kvalitet avova izvedenih ovim postupkom zavisi od:
vrste elektrode,
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika koji izvodi zavariva!ke radove,
poloaja zavarivanja,
tehni!kih karakteristika opreme,
uslova pri izvo"enju zavariva!kih radova.
Prilikom zavarivanja razvija se visoka temperatura, uz zra!enje elektri!nog luka. Oslo-
ba"aju se gasovi i nastaju jaki ultraljubi!asti zraci opasni za ljudsko zdravlje. Zbog toga je
za zavarivanje neophodna posebna zatitna oprema (slika 2.$05).
Ru!no elektrolu!no zavarivanje ima nekoliko bitnih nedostataka, kao to su:
mali u!inak zavarivanja kod duga!kih i debelih avova,
slab propust gustine struje (A/mm
2
) kroz icu elektrode zbog njenog usijavanja,
usled !ega moe do#i do otpadanja obloge elektrode.
8.6.2.2 Elektrolu"no zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)
Nedostaci koji se javljaju kod elektrolu!nog zavarivanja sa obloenom elektrodom ot-
klonjeni su primenom EPP-postupka (slika 2.$06). Izvor struje (2) je priklju!en na mreu
($) i kablovima (3) je vezan za osnovni materijal ($2) i !auru kroz koju prolazi ica za za-
varivanje (7). ica za zavarivanje (5) pre!nika 0,5-$0 mm je neobloena (gola) i odmotava
se sa kotura (4). Elektri!na energija prolazi kroz icu samo na delu ispod !aure (7), gde se
i uspostavlja elektri!ni luk. Napon u spoju iznosi 30-70 V, a ja!ina struje od $00 A do
4500 A. ljeb ispred luka se, iz posebnog rezervoara (9), zasipa zrnastim prahom (8) koji
se, zajedno sa icom topi u elektri!nom luku. U istopljenoj masi se odvijaju sve meta-
lurke reakcije. Iz rastopa se stvara av ($0) i troska ($$).
$ - El. mrea
2 - Izvor struje
3 - Kablovi
4 - Kotur
5 - ica za zavarivanje
6 - Ure"aj za dovod ice
7 - %aura
8 - Zrnasti prah
9 - Rezervoar
$0 - av
$$ - Troska
$2 - Osnovni materijal
Slika 2."06 - ema EPP - postupaka zavarivanja
Neistopljeni deo praha se skuplja usisavanjem i moe ponovo da se koristi. Ohla"ena
troska se lako uklanja udarcima !eki#a. Na taj na!in se dobija av sa glatkim licem, ali sa
malim ne!isto#ama. Ure"aj za EPP zavarivanje se kre#e po posebno postavljenim vo"ica-
ma, a brzina zavarivanja se kre#e od 0,$5-4,0 m/min. Za razliku od ru!nog elektrolu!nog
zavarivanja sa obloenom elektrodom, ovde je dodatni materijal u vidu ice !ijim top-
ljenjem se formira av, a zatitni prah preuzima ulogu obloge elektrode. Zavarivanje je
mogu#e samo u radioni!kim uslovima i to u horizontalnom poloaju. Zbog toga se sloeni
elementi (npr. nosa!i) postavljaju u ure"aje za okretanje, tako da se svi avovi mogu izves-
ti u horizontalnom (poloenom) poloaju.
Ovaj postupak zavarivanja je poluautomatski. Doturanje ice je automatsko, a brzina
kretanja mehanizma i parametri elektri!ne energije (V i A) se me"usobno uskla"uju od
strane operatera. Na taj na!in se dobija vrlo produktivan postupak !ija primena je racio-
nalna u slede#im slu!ajevima:
pri izradi pravih i dugih avova, na primer kod limenih nosa!a ili ortotropnih plo!a;
pri zavarivanju debelih limova (do 80 mm) kod kojih je neophodno da se deponuje
velika koli!ina dodatnog materijala. Jednim prelazom moe da se izvede zavar
debljine 30-40 mm;
pri izradi I-avova kod debelih limova (do 40 mm) !ime se postie uteda, jer otpa-
da potreba za obradom ivica elementa koji se spajaju (nije potreban ljeb);
kada se zahteva velika brzina zavarivanja, na primer u serijskoj proizvodnji zavare-
nih profila ili drugih elemenata konstrukcije.
Slika 2."07 - Postrojenje za EPP - postupak zavarivanja
8.6.2.3 Elektrolu"no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
inertnog gasa (MIG)
Ovaj postupak zavarivanja je razvijen iz sli!nih istih razloga kao i EPP-postupak i sa
njim ima sutinske sli!nosti. Razlika se ogleda u na!inu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu. ematski prikaz ovog postupka dat je na slici
2.$08. Izvor jednosmerne struje ($) je kablovima (2) vezan za osnovni materijal i !auru
kroz koju prolazi ica za zavarivanje (6). ica (5) je neobloena i odmotava se sa kotura
(7). Elektri!na energija prolazi kroz icu samo na delu ispod !aure (6) gde ona prolazi kroz
specijalni pitolj (4). Na izlazu iz pitolja, a u kontaktu sa osnovnim materijalom uspostav-
lja se elektri!ni luk ($3). Pre uspostavljanja elektri!nog luka kroz pitolj se proputa inert-
ni gas koji dolazi iz boce (8) kroz dovodne cevi ($2). Spre!avanje velikog zagrevanja pi-
tolja se postie hla"enjem vodom. Dovod ($4) i odvod ($5) vode se obi!no vri preko vo-
dovodne mree.
Napon u spoju iznosi $5-40 V, a ja!ina struje do 700 A. Ukoliko se vri zavarivanje
Al-legura tada se anoda (+) vezuje za icu za zavarivanje, a katoda (-) za osnovni materijal.
Kod zavarivanja !eli!nih elemenata mogu#e su obe kombinacije polova, u zavisnosti od
zahtevanog uvara. Usled velike gustine struje, do 250 A/mm
2
, na vrhu ice se javljaju fine
kapljice istopljenog metala koje padaju i ispunjavaju ljeb. Kako se radi o neobloenoj
(goloj) elektrodi, odnosno ici ona u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i me-
talurka poboljanja zavara. Na taj na!in se dobija av sa glatkim licem.
$ - Izvor jednosmerne struje
2 - Kablovi
3 - Komadi koji se spajaju
4 - Pitolj
5 - ica
6 - %aura
7 - Kotur
8 - Boca
9 - Redukcioni ventil
$0 - Greja!
$$ - Mera! protoka gasa
$2 - Dovodne cevi za inertni gas
$3 - Elektri!ni luk
$4 - Dovod vode
$5 - Odvod vode
Slika 2."08 - ema MIG - postupka zavarivanja
Slika 2."09 - MIG - postupak zavarivanja
Ovaj postupak zavarivanja (MIG) moe da se izvodi ru!no, poluautomatski i automat-
ski. Izvo"enje zavarivanja je u svim poloajima jednostavno, a sam postupak je, za razliku
od drugih postupaka zavarivanja, vrlo !ist (slika 2.$09). Primenjuje se, uglavnom za zava-
rivanje niskolegiranih (ner"aju#ih) !elika u brodogradnji, automobilskoj industriji, opremi
za doma#instvo, cevovodima, a naro!ito je pogodan za zavarivanje Al-legura.
Uloga gasa je da zatiti mesto zavarivanja i elektrodnu icu i spre!i kontakt rastopa i
atmosferskog vazduha. Kao gas se naj!e#e koristi !ist argon, a mogu#a je upotreba i me-
avine argona sa CO
2
, O
2
ili N
2
u veoma malim koli!inama. Izbor zavisi od vrste metala
koji se zavaruje i brzine topljenja ice za zavarivanje. %ist argon se koristi za zavarivanje
Al-legura, a meavina argona sa 5%O
2
za zavarivanje uglavnom ner"aju#ih !elika. Kod
nas za sada nema meanih gasova, ve# se primenjuje !ist argon.
8.6.2.4 Elektrolu"no zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
aktivnog gasa (MAG)
Dobre karakteristike MIG-postupka, pre svega visok kapacitet topljenja, su inicirale
istraivanja za pronalaenje mogu#nosti primene drugih gasova za zatitnu atmosferu pri
zavarivanju. Postepeno su uvo"ene meavine argona sa ugljendioksidom (CO
2
) ili kiseo-
nikom da bi se kona!no usavrio postupak sa !istim CO
2
kao aktivnim gasom. Postupak
zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak (slika 2.$08). Razlika je samo u
tome to se u boci (8) umesto inertnog gasa - argona nalazi aktivni gas CO
2
. Ovim pos-
tupkom mogu da se zavaruju samo niskougljeni!ni i niskolegirani !elici, a ne mogu le-
gure neeleznih metala, pa izvor jednosmerne struje ($) mora da bude podeen za zavari-
vanje !elika.
Ukoliko se primenjuje samo gas CO
2
tada se taj postupak ozna!ava sa MAG-C, a uko-
liko se primenjuje meavina tada se ozna!ava sa MAG-M. Postupak MAG-C spada u naj-
ekonomi!nije postupke zavarivanja, zbog dobre efikasnosti pri zavarivanju i niskoj ceni
aktivnog gasa CO
2
. Primenjuje se kako za tanke tako i za debele limove. Ispunjavanje lje-
ba je brzo i homogeno, uvarivanje dobro, a zbog velike kapljice, mogu da se premoste i
ve#i zazori u ljebu. Produktivnost ovog postupka je 2-3 puta ve#a nego kod ru!nog elek-
trolu!nog postupka sa obloenom elektrodom, ali je izgled lica ava neto loiji.
8.6.2.5 Elektrolu"no zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG)
ematski prikaz zavarivanja TIG-postupkom je dat na slici 2.$$0. Elektri!ni luk se
uspostavlja izme"u netopljive elektrode od tungstena ili volframa (6), pre!nika $,6-5,4 mm,
i komada koji se zavaruje (4). Elektroda se nalazi u pitolju (5) u koji se dovode elektri!na
energija (3), inertni gas iz boce (8) i voda za hla"enje ($2 i $3). Izvor struje (2) je prik-
lju!en na mreu ($) i ukoliko se zavaruje naizmeni!nom strujom ima dodatni visokofrek-
ventni generator ($4). Kao dodatni materijal koristi se ica za zavarivanje (7) koja se do-
vodi u elektri!ni luk, topi i ispunjava ljeb. Pre topljenja dodatne ice u elektri!ni luk se
dovodi inertni gas, naj!e#e argon ili helijum, koji ima zatitnu funkciju.
Ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje Al-legura naizmeni!nom strujom i !elika
jednosmernom strujom. Zbog dobre izolacije rastopa od okolne atmosfere, mogu da se za-
varuju, pored visokolegiranih (ner"aju#ih) !elika i niskougljeni!ni (nelegirani) i niskolegi-
raju#i !elici. Zbog toga je ovaj postupak naao veliku primenu u hemijskoj, avio i nuklear-
noj industriji.
Dobijeni avovi su homogeni, dobrog izgleda i bez uklju!aka. Koreni zavari se dobro
izvode. Pri zavarivanju avova ve#ih debljina preporu!uje se izvo"enje korenog zavara
TIG-postupkom, a ispunajavanje ljeba MAG ili MIG postupkom. Mogu#e je zavarivanje
i tankih limova debljine $-4 mm.
$ - Priklju!ak na el. mreu
2 - Izvor struje
3 - Vodovi elektri!ne energije
4 - Komad koji se zavaruje
5 - Pitolj
6 - Netopljiva elektroda
7 - Dodatna ica za zavarivanje
8 - Boca za inertni gas
9 - Redukcioni ventil
$0 - Mera! pritiska gasa
$$ - Dovod inertnog gasa
$$ - Instalacije za inertni gas
$2 - Dovod vode u sistem za hla"enje
$3 - Odvod vode iz sistema za hla"enje
$4 - Visokofrekventni generator
Slka 2.""0 - ema TIG - postupka zavarivanja
8.6.2.6 Elektrolu"no zavarivanje "epova
%epovi imaju veliku primenu u gra"evinarstvu posebno kod spregnutih konstrukcija u
visokogradnji i mostogradnji i za neke zanatske radove (npr. za pri!vr#ivanje razli!itih
vrsta izolacija i krovne i fasadne obloge). Tako"e se koriste i u drugim granama industrije:
brodogradnji, mainogradnji, itd. Pri elektrolu!nom zavarivanju !epova elektri!ni luk se
uspostavlja izme"u komada koji se zavaruju (slika 2.$$$a). Iz ispravlja!a za jednosmernu
struju anoda je vezana za osnovni materijal (6), a katoda (2) preko komandne kutije (3) za
pitolj (8) u koji se stavlja !ep (7) koji se zavaruje. Nakon postavljanja !epa iznad kera-
mi!kog prstena (9) i izbora parametara za zavarivanje (4) pritiska se prekida! (5) !ime se
uspostavlja elektri!ni luk izme"u vrha !epa i osnovnog materijala. Luk traje od 0,5-$,5 se-
kundi !ime se istopi dovoljno materijala !epa tako da on uranja u rastop. Nakon tog vre-
mena ure"aj se automatski isklju!uje ($0) i pitolj se odvaja od !epa.
Slika 2.""" - Elektrolu!no zavarivanje !epova
Kerami!ki prsten ima funkciju da spre!i prskanje rastopa, da zatiti rastop od okolnog
vazduha, da oblikuje venac oko !epa i da omogu#i postepeno hla"enje zavara (slika
2.$$$b). Nakon hla"enja kerami!ki prsten se razbija !eki#em. Ispitivanje kvaliteta izvede-
nog spoja se sprovodi tako to se svaki dvadeseti !ep povija za ugao 60, udarcima !eki#a
u glavu !epa (slika 2.$$$c). Ovim postupkom se zavaruju !epovi od !elika pre!nika do
25 mm i !epovi od Al-legura pre!nika do $2 mm. Pri zavarivanju !epova od Al-legura
pitolj mora da ima dodatni ure"aj za zatitni gas, argon.
8.6.2.7 Zavarivanje varni"enjem
Zavarivanje varni!enjem spada u elektootporne postupke zavarivanja i primenjuje se za
izradu su!eonih spojeva tapastih proizvoda punog popre!nog preseka. Ovaj postupak za-
varivanja ne zahteva dodatni materijal ve# se spoj ostvaruje meanjem rastopljenih delova
elemenata koji se spajaju. Visoka temperatura u spoju se postie stvaranjem elektri!nog
otpora izme"u dodirnih povrina delova koji se zavaruju (slika 2.$$2). Koli!ina stvorene
toplote zavisi, po Dulovom zakonu, od ja!ine struje, otpora i vremena kontakta. Naizme-
ni!na struja velike ja!ine, 20-50 kA, se dovodi iz transformatora (3) koji je preko ignitors-
kog upravljanja (2) vezan za mreu ($). Komadi koji se zavaruju (6) su vezani za nepo-
kretnu (5) i za poduno pokretnu !eljust (4), do kojih dolazi naizmeni!na struja. Proces za-
varivanja zapo!inje me"usobnim pribliavanjem komada !ime se uspostavlja tok struje sa-
mo na kontaktu neravnih delova. Usled velikog zagrevanja tih delova, oni se pregrevaju i
izbacuju se iz kontakta u vidu eksplozije. Postupak se ponavlja sve dok se ne uspostavi
kontakt preko cele povrine. Tada se zagreva cela povrina, a stvoreni oksidi i ne!isto#a se
izbacuju varni!enjem. U dodirnim povrinama, metal se nalazi na granici te!nog stanja, ali
bez rastopa. U toj fazi vri se zbijanje delova udarom !ime se jedan deo metala istiskuje iz
spoja (7). Ovaj deo se nakon zavarivanja mehani!ki uklanja. Dobijeni av je debljine
0,3-$ mm i ima krupnozrnu strukturu.
$ - El. mrea
2 - Ignitorski upravlja!
3 - Transformator
4 - Poduno-pokretna !eljust
5 - Nepokretna !eljist
6 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.""2 - Zavarivanje varni!enjem
Ovim postupkom mogu da se zavaruju profili od !elika i Al-legura. Kako je elektri!ni
otpor kroz Al-legure znatno manji od otpora u !eli!nim delovima to su popre!ni preseci
delova od Al-legura znatno manji od delova od !elika. Postupak moe da se primenjuje i
za zavarivanje armature od glatkog i rebrastog betonskog !elika, ankera, cevi, manjih pro-
fila i ina, ugaonih spojeva kod prozora i vrata.
8.6.2.8 Ta"kasto zavarivanje
Ovaj postupak, tako"e, spada u postupke sa toplotnom energijom na osnovu elekri!nog
otpora. Moe da se primenjuje samo za preklopne spojeve. U sutini je veoma sli!an
zavarivanju varni!enjem. Osnovna razlika je u tome to se u !eljustima nalaze netopljive
elektrode (4 i 5) izme"u kojih se postavljaju preklopljeni limovi (3). Uspostavljanjem
kontakta i pritiskom !eljusti stvara se ta!kasti spoj izme"u limova. Ukoliko se eli
kontinualan spoj tada se umesto ipkastih elektroda upotrebljavaju kruni bakarni diskovi.
$ - Izvor el. struje
2 - El. instalacije
3 - Transformator
4 i 5 - Bakarne elektrode
6 - Komadi koji se spajaju
Slika 2.""3 - ematski prikaz ta!kastog zavarivanja
Ovaj postupak je naao primenu za spajanje tankih !eli!nih limova i limova od Al-
legura u vagonogradnji, automobilskoj industriji, industriji aparata za iroku potronju i dr.
8.6.2.9 Elektri"no zavarivanje pod troskom
Jedan od naj!e#e primenjivanih postupaka zavarivanja na bazi razli!itih (ostalih)
elektrotermi!kih izvora toplote je zavarivanje pod troskom. Ovaj postupak je razvijen za
zavarivanje avova velike visine i debljine (>50 mm). Potreba za ovakvim avovima se
javlja u mainstvu, hemijskoj industriji, brodogradnji, nuklearnj industriji itd. Postupak
predstavlja kombinaciju EPP-postupka i postupaka zasnovanih na elektri!nom otporu.
ematski prekaz zavarivanja pod troskom dat je na slici 2.$$4.
$ - El. mrea
2 - Transformator
3 - Kablovi
4 - %aura
5 - ica za zavarivanje
6 - Te!na troska
7 - Rastop
8 - Grani!nici od bakra
9 - Voda za hla"enje
$0 - ljeb
$$ - Ure"aj za pomeranje ice
$2 - Stubni nosa!
$3 i $4 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.""4 - ematski prikaz elektri!nog zavarivanja pod troskom
Struja iz mree ($) se preko transformatora i ispravlja!a (2) kablovima (3) dovodi do
!aure (4) kroz koju prolazi ica za zavarivanje (5) i do komada koji se zavaruju ($3 i $4).
ica se postavlja u ljeb ($0) zajedno sa prahom za zavarivanje. Uklju!ivanjem struje stva-
ra se prikriveni elektri!ni luk izme"u ice i komada koji se zavaruju. Usled te tempetature
topi se prah i stvara se te!na troska (6). Kada se stvori odre"ena masa te!ne troske, luk se
gasi i dalje zagrevanje nastaje usled otpora prolasku struje kroz trosku i icu. Usled te tem-
perature topi se zica koja ispunjava ljeb ($0) i osnovni materijal !ime se stvara uvar. Te!-
na troska se pridrava grani!nicima od bakra (8) koji se hlade vodom iz mree (9). Nakon
ispunjenja ljeba grani!nici se pomeraju i na taj na!in se formira av ($0). U ljeb moe da
se dovede i vie ica ili traka, u zavisnosti od visine ljeba koji treba ispuniti. Troska u ras-
topu ima i funkciju metalurke kontrole rastopa.
8.6.3 Gasno zavarivanje (G)
Gasno zavarivanje spada u grupu postupaka sa termohemijskim izvorom. Izvor toplote
potreban za topljenje dodatnog materijala je plamen koji nastaje sagorevanjem meavine
gasova. Naj!e#e se kao meavina gasova koristi meavina kiseonika i acetilena, pa se
postupak zavarivanja sa ovim gasovima naziv oksiacetilensko zavarivanje. ematski pri-
kaz oksiacetilenskog postupka zavarivanja dat je na slici 2.$$5.
Slika 2.""5 - ema gasnog zavarivanja
Acetilen (C
2
H
2
) i kiseonik (O
2
) se nalaze u posebnim !eli!nim bocama ($ i 2). Pomo#u
gumenih, savitljivih cevi (3) ovi gasovi se dovode do gorionika. Podeavanjem smee po-
mo#u redukcionih ventila (4) dobija se meavina ovih gasova koja zapaljena sagoreva u
gorioniku (5). Meavina se pravi u proporciji C
2
H
2
:O
2
=$:$,$ koja pri sagorevanju razvija
temperaturu od 3000-3500 C. Usled tako visoke temperature topi se ica za zavarivanje
(6) koja ispunjava ljeb u osnovnom materijalu (7).
%eli!ne boce (slika 2.$$6a) su naj!e#e pre!nika 200 mm i sastoje se od tela boce deblji-
ne 5-8 mm ($), cilindri!nog navoja (2), sigurnosnog ventila (3), izlaznog ventila (4), kape
(5), konusnog cevnog navoja (6) i grli#a boce (7). Gorionici za zavarivanje i gasno rezanje
su prikazani na slici 2.$$6b. Gorionik za zavarivanje se sastoji od tela ($), priklju!aka za
acetilen (2) i kiseonik (3), redukcionih ventila (4 i 5) i plamenog kljuna ($2).
a)
b)
Slika 2.""6 - Oprema za gasno (oksiacetilensko) zavarivanje
Pored odgovaraju#eg doterivanja meavine gasova potrebno je poznavati i mesto u pla-
menu koje je pogodno za topljenje ice. Raspored temperature u plamenu je prikazan na
slici 2.$$7. Oblast zavarivanja treba da se nalazi neposredno posle jezgra plamena.
Slika 2.""7 - Raspored temperature u plamenu
Gasno zavarivanje se koristi za zavarivanje tankih limova debljna manjih od 4 mm i
upljih profila (cevi) debljina do 6-8 mm, neeleznih metala i odlivaka. Za zavarivanje ve-
#ih debljina ovaj postupak nije ekonomi!an. Koristi se za zavarivanje su!eonih spojeva,
dok je kod ugaonih spojeva teko fiksirati zonu zavarivanja u uglu. Prilikom zavarivanja
dolazi do male oksidacije rastopa, pa se za zavarivanje Al-legura koriste razni dodaci pla-
menu. U zavisnosti od debljine elemenata koji se zavaruju, postoje dve tehnike zavariva-
nja: zavarivanje ulevo i udesno.
Zavarivanje ulevo (slika 2.$$8a) se primenjuje za tanje elemente. Istopljena kapljica se
pod dejstvom plamena potiskuje ispred ve# formiranog zavara da ne bi dolo do nagomila-
vanja u masi zavara. ica za zavarivanje se nalazi ispred gorionika, odnosno u pravcu
napredovanja.
Zavarivanje udesno (slika 2.$$8b) se primenjuje za deblje elemente. Osnovni materijal
se predgreva gorionikom kako bi dolo do njegovog rastapanja i meanja sa dodatnim ma-
terijalom. Istopljena kapljica se potiskuje ka izvedenom avu, a elektrodna ica se nalazi
iza gorionika, suprotno pravcu napredovanja.
Slika 2.""8 - Tehnike gasnog zavarivanja: a) u levo; b) u desno
Pored zavarivanja ista oprema moe da se koristi i za rezanje delova metala, zagrevanje
metala za obradu kovanjem i savijanjem, za ispravljanje iskrivljenih delova konstrukcije
usled zavarivanja, za !i#enje konstrukcije od r"e, boje i masno#e itd.
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE
8.7.1 Opte
Dodatni materijali za zavarivanje su metalni materijali !ijim topljenjem se ispunjava
ljeb ava, vri meanje sa istopljenim osnovnim metalom i !ijim o!vr#avanjem se formi-
ra odgovaraju#i av. Poznavanje fizi!kih i metalurkih osobina dodatnog materijala je
preduslov za primenu odre"enog postupka zavarivanja i dobijanje ava eljenih karakteris-
tika i kvaliteta.
Ukoliko dodatni materijal osim topljenja i formiranja ava slui i za provod elektri!ne
energije i uspostavljanje elektri!nog luka sa osnovnim metalom tada se on naziva elektro-
dom. U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu: obloene, neobloene
(gole), punjene, ili u vidu pune elektrodne ice.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja ljeba pri visokim
temperaturama nastalim usled ve# uspostavljenog elektri!nog luka ili plamena, on se nazi-
va prema svom obliku: ica, ipka, tap, prah itd.
8.7.2 Obloene elektrode
Obloene elektrode (slika 2.$$9) se koriste pri ru!nom elektrolu!nom zavarivanju. One
se sastoje od: metalnog jezgra ($) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice. Izbor metala zavisi od kvaliteta osnov-
nog materijala, pa elektrode mogu da budu od !elika, bakra itd. Pre!nik jezgra elektrode
(d) zavisi od debljine ava koji se izvodi i naj!e#e iznosi: 2, 2,5, 3,2, 4 ili 5 mm, a duina
elektrode ( ! ) je uglavnm 200, 300, 350 ili 450 mm.
Obloga ili plat je smea praha mineralnog i metalnog porekla koja je u obliku koncen-
tri!nog plata vezana za jezgro elektrode vodenim staklom (so silicijumove kiseline i natri-
juma). Ona treba da bude ravnomerna, da dobro prijanja uz jezgro i da se pri normalnom
rukovanju ne ote#uje. Obloga se ne postavlja na kraju elektrode koji se povezuje u strujno
kolo (na duini
$
! =$6-25 mm) kako bi se omogu#io strujni kontakt. Drugi kraj elektrode
je oblikovan tako da omogu#ava brzo uspostavjanje elektri!nog luka. Debljina obloge se
iskazuje preko odnosa pre!nika elektrode (D) i pre!nika njenog jezgra (d), odnosno pa-
rametra f=D/d. U zavisnisti od vrednosti ovog parametra razlikuju se elektrode sa tankom
(f $,2) , srednjom ($,2 < f $,4) i debelom (f > $,4) oblogom.
Slika 2.""9 - Obloena elektroda
Obloena elektoda treba da ispunjava slede#e osnovne zahteve:
lako uspostavljanje elektri!nog luka i obezbe"enje njegove stabilnosti tokom toplje-
nja,
lako ponovo uspostavljanje luka pri njegovom prekidu,
ravnomerno topljenje jezgra i obloge u toku zavarivanja,
dobro ispunjenje ljeba i formiranje ava,
dobro uvarivanje osnovnog materijala i izvo"enje korenog zavara,
dobijanje ava odre"enog kvaliteta bez greaka ,
zavarivanje u svim poloajima,
visoka produktivnost zavarivanja,
lako odvajanje troske sa ohla"enog ava,
lako skladitenje na suvom mestu bez promene osobina,
da ne razvija gasove i isparenja koji su opasni po zdravlje zavariva!a i okoline.
Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja (slika 2.$20):
a) Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Vazduni stub izme"u luka i osnovnog materijala je
lo provodnik, pa se luk teko uspostavlja i nestabilan je. Topljenjem obloge
elektrode, ona isparava i u vazduni stub uvodi elemente koji vre njegovu jonizaciju.
Tu funkciju obavljaju kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
b) Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa. Rastop se lako vezuje sa kiseonikom i
azotom iz vazduha, stvaraju#i okside i nitride gvo"a. Oni su nepoeljni u avu jer
pogoravaju mehani!ke osobine, pove#avaju krtost i sklonost ka starenju metala i
stvaraju uslove za pojavu prslina. Isparavanjem obloge stvara se gasni omota! od
inertnog gasa. Pored toga vri se hemijsko vezivanje kiseonika i azota, u inertno
jedinjenje, ukoliko oni prodru u luk. U tu svrhu se naj!e#e koriste celuloza i grafit;
c) Stvara trosku iznad ljeba ispunjenog rastopom. Ona treba da spre!i naglo hla"enje a-
va i omogu#i normalne metalurke procese u ZUT-u. Usporavanjem o!vr#avanja ras-
topa eliminie se stvaranje mnogih greaka u avu, jer ne!isto#e i gasovi imaju vreme-
na da iza"u iz rasropa. Rastop se oblae troskom i na taj na!in spre!ava prodiranje
vazduha u njega, !ime se eliminiu pomenute tetne pojave.
d) Legira rastop dodatnog i osnovnog metala. Dodaci pored legiranja rastopa vre i nje-
govu dezoksidaciju i denitrizaciju. Uglavnom se koriste mangan, titan, aluminijum, si-
licijum i dr.
Slika 2."20 - Pojave u elektri!nom luku
Obloge elektroda se dele prema hemijskom sastavu troske i metalurkom karakteru.
Taj karakter se odre"uje prema oksidu gvo"a. Postoje slede#i tipovi obloga:
Kisele - kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana. Ove elektrode imaju pove-
#anu brzinu topljenja. U nepovoljnim poloajima zavarivanja daju av osetljiv na tople prsli-
ne. Koriste se za zavarivanje !elika sa pove#anim sadrajem ugljenika i sumpora;
Kiselo-rutilne - pored kiselih materijala dodaje se i titan-dioksid (TiO
2
) ili rutil. Troska
je te!nija pa su povoljnije od kiselih za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Rutilne - glavni dodatak je rutil. Ove elektrode daju stabilan luk, dobar izgled ava,
nisu osetljive na stvaranje prslina i pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Bazne - bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i aluminijuma, karbonati kalcijuma,
magnezijuma i kalijuma i dr. Troska je gusta i lako ispliva na povrinu rastopa. Ove elek-
trode daju av koji nije osetljiv na prsline, mogu da se izvode debeli avovi i koriste se za
zavarivanje u nepovoljnim poloajima. Obloga je higroskopna, pa, pre upotrebe, elektrode
treba osuiti;
Celulozne - one sadre velike koli!ine organskih materija !ijim sagorevanjem se dobija
zatitni gas, a mala koli!ina troske. Jonizacija je dobra i dobija se luk koji omogu#ava du-
boko uvarivanje. Pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Oksidne - dodatak !ine oksidi gvo"a i mangana. Koriste se za izvo"enje avova ma-
njih debljina, jer luk daje malu dubinu uvarivanja. Daju najbolji izgled ava.
Ozna!avanje obloenih elektroda za ru!no elektrolu!no zavarivanje je definisano stan-
dardom JUS C.H3.0$$. Ozna!avanje elektroda se vri prema njihovim mehani!kim karak-
teristikama. Najvanije mehani!ke karakteristike elektroda za zavarivanje su: !vrsto#a na
zatezanje (f
u
), izduenje pri lomu (4
5
) i ilavost koja se definie energijom udara. U
pomenutom standardu date su oznake elektroda sa odgovaraju#im vrednostima najvanijih
karakteristika (tabela 2.33).
Pored osnovnih oznaka koje su prikazane u tabeli 2.33, za preciznije definisanje karak-
teristika elektroda, primenjuju se i dodatne oznake kojima se definiu: tip obloge, sadraj
vodonika itd.
Tabela 2.33 - Osnovne oznake i najvanije mehani!ke karakteristike obloenih elektroda
%vrsto#a na zatezanje
f
u
Najmanje
izduenje 4
5
Temperatura koja odgovara
energiji udara od 28 J
Oznaka
elektrode
MPa % 3C
E 43 0 430 - 5$0 - -
E 43 $ 430 - 5$0 20 +20
E 43 2 430 - 5$0 22 0
E 43 3 430 - 5$0 24 .20
E 43 4 430 - 5$0 24 .30
E 43 5 430 - 5$0 24 .40
E 5$ 0 5$0 - 6$0 - -
E 5$ $ 5$0 - 6$0 $8 +20
E 5$ 2 5$0 - 6$0 $8 0
E 5$ 3 5$0 - 6$0 20 .20
E 5$ 4 5$0 - 6$0 20 .30
E 5$ 5 5$0 - 6$0 20 .40
Dodatna oznaka kojom se definie tip elektrode odre"uje se na slede#i na!in:
A za kisele obloge sa oksidom gvo"a,
AR za kisele obloge sa rutilnim dodatkom,
B za bazne obloge,
C za celulozne obloge,
O za oksidne obloge,
R za rutilne obloge srednje debljine,
RR za debele rutilne obloge i
S za druge tipove obloga.
Tako na primer elektroda sa baznom oblogom !ija je !vrsto#a na zatezanje 530 MPa, a
grani!no izduenje 2$% i kod koje se energija udara od 28 J postie na temperaturi -24 3C,
ima oznaku E 5$ 3B.
8.7.3 Elektrodne ice
Elektrodne ice su kontinualne elektrode namenjene za poluautomatske i automatske
postupke zavarivanja. One mogu da budu: punjene ili pune.
Slika 2."2" - Punjene elektrodne ice
Punjene elekrodne ice (slika 2.$2$) su sli!ne obloenim elektrodama. Oblogu !ini me-
talni cilindar ($), a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha. Prave se od hladno valja-
ne trake !iji kvalitet odgovara osnovnom materijalu, koja se savija popre!no i ispunjava
prahom pre zatvaranja. Uobi!ajeni pre!ni!i su: $,2, $,6, 2,4, 3,2, 4 i 5 mm.
Pune elektrodne ice se izra"uju u obliku hladno vu!ene ili hladno valjane ice punog
popre!nog preseka. Isporu!uju se namotane u koturove. Naj!e#e se koriste za MIG, MAG
i EPP postupak zavarivanja. Vrstu hemijskog sastava definie vrsta osnovnog metala. ica
je presvu!ena tankim slojem bakra, radi zatite od korozije.
8.8 GREKE U AVOVIMA
8.8.1 Vrste greaka
Zavarivanje je postupak kojim se omogu#ava kontinuiranje dva ili vie elemenata u
spoju. Tom prilikom dolazi do metalurkih, hemijskih i fizi!kih promena u elementima.
Kako se radi o vrlo kompleksnom tehnolokom postupku, na koji uti!u mnogi faktori, pri-
likom zavarivanja mogu da nastanu odre"ene greke. Najvaniji elementi koji uti!u na po-
javu greaka u avovima su: vrsta i hemijski sastav materijala koji se zavaruje, vrsta tehno-
lokog postupka i primenjena oprema, vrsta dodatnog materijala, kvalifikovanost radnika
koji izvodi zavarivanje, uslovi pod kojim se izvodi zavarivanje i dr. Neke od tih greaka
nemaju veliki uticaj na ponaanje zavarenog spoja pod dejstvom optere#enja, dok druge
imaju veoma nepovoljan uticaj. Poznavanje uzroka nastanka greaka, vrsta greaka i njiho-
vog uticaja na ponaanje konstrukcije su od presudnog zna!aja za sagledavanje pouzda-
nosti zavarene konstrukcije i ekonomi!nosti njenog izvo"enja.
Greke u avovima su prikazane na slici 2.$22 i mogu da se svrstaju u dve grupe:
dimenzionalne greke ili greke oblika i
strukturne greke ili greke kompaktnosti.
Slika 2."22 - Greke u avovima
U dimenzionalne greke spadaju:
$ nedovoljno ispunjavanje ljeba (slika 2.$22 a,d),
2 preveliko nadvienje ava (slika 2.$22 b,e),
3 neprovaren koren ava (slika 2.$22 b,e),
4 prokapine na mestu korena ava (slika 2.$22 c),
5 otar prelaz izme"u ava i osnovnog materijala (slika 2.$22 b,d,e),
6 zarez na ivici ava (slika 2.$22 c,e,g),
7 denivelacija elemenata u ljebu (slika 2.$22 f),
8 krateri na po!etku i kraju ava (slika 2.$22 g),
9 rupi!avost povrine ava (slika 2.$22 g,h).
U greke kompaktnost spadaju:
$0a gasne pore (slika 2.$22 h),
$0b rasuti mehuri (slika 2.$22 g,h),
$0c mehuri u lancu (slika 2.$22 h),
$$ nedovoljno uranjanje rastopa u osnovni materijal - nalepljivanje (slika 2.$22 h,k),
$2 greke provarivanja korena (slika 2.$22 k),
$3 uklju!ci troske (slika 2.$22 f,k),
$4 podune i popre!ne prsline u unutranjosti ava (slika 2.$22 c,h,k) ili na licu ava
(slika 2.$22 e,h).
Usled greaka u avovima dolazi do koncentracija napona pa, u slu!aju pojave zare-
za, prslina ili ve#ih uklju!aka troske ili vazduha, naponi u ovim ta!kama mogu !ak da
budu ve#i od napona na granici razvla!enja. U slu!aju zatezanja, zbog smanjene duktil-
nosti materijala u zoni uticaja toplote dolazi do formiranja prslina u materijalu koje se
pod dejstvom dinami!kog optere#enja proiruju. Ove pojave bile su uzrok ruenja neko-
liko konstrukcija. Posebno su osetljive dinami!ki optere#ene konstrukcije i konstrukcije
koje su izloene dejstvu niskih temperatura. Stepen rizika usled greaka nastalih pri za-
varivanju metalnih konstrukcija zavisi od: vrste greke, vrste naprezanja i karaktera
optere#enja.
Nisu sve greke podjednako opasne. Ukoliko se pravci greaka poklapaju sa pravcem
toka sila one su manje opasne od greaka upravnih na tok sila, kao to su na primer
podune i popre!ne prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava i nadvienje.
Sa stanovita vrste naprezanja najnepovoljnije je zatezanje. Koncentracije napona koje nas-
taju u zategnutim elementima usled greaka u avovima prouzrokuju stvaranje prslina ili pro-
pagaciju (proirenje ili produenje) postoje#ih prslina. Pored toga, greke u avovima kao to
su uklju!ci troske i vazduha, prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava itd. izazivaju
smanjenje njihovih dimenzija, odnosno projektovanih bruto povrina avova koje prenose op-
tere#enje. Naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija, jer kod njih ne dolazi do zna!ajnih
koncentracija napona. Me"utim, kod greaka kao to su nedovoljna visina ava i neprovaren
koren, zbog smanjenja bruto povrine popre!nog preseka ava i pojave ekcentri!nog napreza-
nja u spoju, usled nepoklapanja teita povrine ava i povrine elemenata koji se spajaju, i kod
pritisnutih elemenata moe do#i do zna!ajnog smanjenja nosivosti.
U pogledu vrste naprezanja dinami!ki optere#ene konstrukcije su znatno podlonije ne-
gativnim uticajima usled greaka u avovima. Kod stati!ki napregnutih konstrukcija mno-
ge greke u avovima nisu opasne, sem onih koje direkno ugroavaju nosivost spoja. Kod
dinami!ki napregnutih konstrukcija, a pogotovo kod spojeva napregnutih na zatezanje,
greke u avovima mogu da prouzrokuju koncentracije napona koje izazivaju pojave prsli-
na u avovima. Ovo proizilazi iz !injenice da usled promene smera optere#enja ne moe
da se izvri postepena preraspodela sila plastifikacijom pojedinih delova popre!nog prese-
ka. Ta sposobnost plastifikacije je znatno smanjena u ZUT-u zbog prekristalizacije osnov-
nog materijala.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju jednostav-
nim priru!nim pomagalima. Neke od tih greaka je mogu#e otkloniti (npr. nadvienje a-
va moe se skinuti bruenjem). Ovo treba da se izvede skidanjem nadvienja u pravcu
toka sila da se ne bi stvorio popre!ni zarez. Kod jako napregnutih su!eonih spojeva oba-
vezno se zahteva bruenje ava. U tom slu!aju osnovnim oznakama avova se dodaju
oznake: - kada se zahteva ravna povrina lica ava ili - kada se zahteva ravna i
glatka povrina lica ava. Dozvoljena odstupanja dimenzija avova su ograni!ena Propi-
sima za toleranciju mera i oblika kod nose#ih !eli!nih konstrukcija. Od izvo"a!a zavari-
va!kih radova se trai izvo"enje avova sa dimenzijama datim u tehni!koj dokumentaciji
i to bez smanjenja dimezija avova. Nadvienje ava se tolerie do $0% od najmanje
debljine u spoju, kod su!eonih avova, odnosno od debljine ugaonog ava, s tim da je
maksimalno nadvienje 2 mm. Ukoliko postoji zarez, tada se bruenje izvodi tako da se
stvori blagi prelaz izme"u elemenata u spoju. Pri tome osnovni materijal ne sme da se
oslabi vie od 5%. Pored dozvoljenih greaka propisuju se i dozvoljena odstupanja di-
menzija ljebova (tabela 2.34).
Me"unarodni institut za zavarivanje je izvrio klasifikaciju svih greaka u avovima i
svrstao ih u est grupa. Grupe su ozna!ene trocifrenim celim brojevima. Osnovne oznake su:
$00 prsline,
200 poroznost i druge upljine,
300 uklju!ci,
400 nalepljivanje i neprovaren koren,
500 greke oblika i
600 ostale greke.
Tabela 2.34 - Dozvoljena odstupanja dimenzija avova i ljebova
Izgled spoja
Na!in
zavarivanja
V
e
l
i
!
i
n
a
p 2 mm +2 mm; .$ mm
d +2 mm; .$ mm
. .
a
.
753
. .
Ru!no
elektrolu!no
(E)
!
. . .
75 mm 76 mm
p
$ mm 70,5 mm 70,8 mm
d 70,5 mm 70,8 mm 70,8 mm
. .
a
.
753
. .
Automatsko
pod prakom
(EPP)
!
. . .
75 mm 76 mm
Tabela 2.35 - Me"unarodna klasifikacija greaka
ifra Naziv greke Opis greke Skica ava sa grekama
$00 Prslina
Ravanski diskontinuitet
usled lokalnog loma
.
$00$ Mikroprslina
Prslina sa mikroskopskim
dimenzijama
.
$0$
$0$$
$0$2
$0$3
$0$4
Poduna prslina
Prslina !iji je glavni pravac
paralelan sa osom ava i
moe da bude:
- u materijalu ava
- na granici rastapanja
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
$02
$02$
$022
$023
Popre!na prslina
Prslina !iji je glavni pravac
upravan na osu ava i moe
da bude:
- u materijalu ava
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Variranjem poslednje cifre osnovne oznake dobijaju se oznake podgrupa, a dodava-
njem !etvrte cifre ozna!ava se vrsta greke u toj podgrupi. Svi relevantni podaci, sa opi-
som greaka i odgovaraju#om slikom su prikazani tabelarno. Na taj na!in su na me"una-
rodnom nivou uvedene ifrovane oznake za sve greke koje se javljaju u avovima. U ta-
beli 2.35 dat je izvod iz ove klasifikacije za neke karakteristi!ne greke iz grupe $00.
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima
Uzroci nastanka greaka u avovima mogu da budu razli!iti. Izbor neodgovaraju#eg
tehnolokog postupka moe da izazove pojavu nadvienja ili nedovoljne visine ava, ne-
provaren koren, a veliko ili nedovoljno zagrevanje u ZUT-u, pojavu uklju!aka troske ili
vazdunih mehura. Nekompatibilnost osnovnog i dodatnog materijala uti!e na pojavu na-
lepljivanja i nedovoljnog sjedinjavanja materijala u rastopu, slabu dezoksidaciju i loe me-
talurke efekte. Kvalifikovanost radnika igra presudnu ulogu kod nastajanja svih greaka,
a naro!ito dimenzionalnih greaka. Kvalifikovani radnik je obu!en da moe da primeni
propisan postupak zavarivanja, da izabere na!in izvo"enja ava i da uskladi odnos ja!ine
struje i brzine kretanja elektrode.
Nedovoljna visina ava nastaje, uglavnom, usled nestru!nosti radnika koji izvodi zava-
rivanje. Pojava kratera nastaje usled neuskla"enosti ja!ine struje ili nestabilnosti elek-
tri!nog luka. Neprovaren koren uglavnom nastaje zbog nie temperature usled koje se do-
voljno ne istopi osnovni materijal, ili zbog isuvie te!nog rastopa koji prouzrokuje pojavu
prokapina kroz koren ava. Tako"e, greke neprovarenog korena mogu da nastanu ako se
koreni zavar izvodi elektrodom ve#eg pre!nika, ili je geometrija ljeba neadekvatna. Na-
lepljivanje moe da nastane usled prisustva filma ne!isto#e na stranicama ljeba, usled ne-
odgovaraju#eg dodatnog materijala ili nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi
osnovni materijal.
Gasne upljine nastaju zbog prisustva gasova u rastopu koji nisu mogli da se hemijski
veu sa drugim elementima ili koji nisu stigli da se izdvoje iz rastopa prilikom hla"enja.
Ukoliko je njihova koncentracija velika na jednom mestu tada se formiraju unutranji ka-
nali ili velika koncentracija mehura, to !ini taj presek jako opasnim. Uklju!ci troske se
javljaju ukoliko se rastop nepravilno hladi, pa delovi troske ne uspevaju da isplivaju na po-
vrinu. Oni su poliedarskog oblika i uvla!e se izme"u kristala metala. Prsline nastaju usled
loeg materijala na tom mestu ili usled neodgovaraju#eg hla"enja rastopa. Pri hla"enju ras-
topa dolazi do njegovog skupljanja. Ukoliko je deformacija skupljanja spre!ena, javljaju
se naponi zatezanja koje mogu izazvati pojavu prslina.
Slika 2."23 - Srueni most preko Albertovog kanala u Belgiji
Kakav efekat mogu da prouzrokuju greke u avovima najo!iglednije se vidi na prime-
ru sruenog drumskog mosta preko Albertovog kanala u Haselu u Belgiji koji je prikazan
na slici 2.$23. Kod ovog mosta, sistema Virendel nos!a, dolo je do pojave prslina prili-
kom zavarivanja vertikala. Nakon godinu dana eksploatacije ($938.), usled dinami!kog
optere#enja, dolo je do propagacije prsline po !itavoj visine popre!nog preseka mosta i
ruenja mosta.
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA
8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva
av ima funkciju da spoji delove konstrukcije u jedinstvenu konstruktivnu celinu kako
bi ona bila sposobna da prenese odgovaraju#a optere#enja ili ispuni drugu poverenu joj
funkciju. Stoga je pouzdanost kvaliteta izvedenog ava od presudnog zna!aja za ponaanje
spoja, kako u pogledu poverene mu funkcije, tako i u pogledu ponaanja konstrukcije kao
celine. Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja ava,
kao i od zna!aja tog ava za celu konstrukciju. Zbog toga je vrlo vano poznavati funkciju
i zna!aj ava u konstrukciji i proceniti neophodan i dovoljan obim i vrstu kontrole. Neeko-
nomi!no je i nepotrebno sve avove podvr#i strogoj kontroli. %ak i svaka otkrivena greka
u avu ne zna!i da je treba otkloniti ili ublaiti. Pre pristupanja kontroli kvaliteta izvede-
nog ava neophodno je znati slede#e !injenice:
kojim tehnolokim postupkom je izvedeno zavarivanje i nivo stru!nosti radnika,
vrstu materijala, njegove karakteristike, debljinu elemenata i ponaanje pri zavari-
vanju,
tip i zna!aj konstrukcije,
zna!aj pojedinih avova u konstrukciji (stati!ki ili konstruktivni av),
na!in naprezanja konstrukcije (stati!ko ili dinami!ko),
vrstu naprezanja (zatezanje ili pritisak) i intenzitet naprezanja,
radna temperatura konstrukcije.
Me"unarodni institut za zavarivanje je napravio katalog referentnih radiografija (etalo-
na) sa klasifikacijom greaka. Otkrivene greke se upore"uju sa ovim etalonima i na taj
na!in se vri njihova klasifikacija. Problem ne predstavlja otkrivanje greke, ve# odluka
ta raditi sa utvr"enom grekom. Teko je numeri!ki i eksplicitno tvrditi koliki je rizik lo-
ma i ruenja konstrukcije usled otkrivene greke. Problem je vrlo kompleksan i zadire u
oblast Mehanike loma. Mnogi fenomeni, a naro!ito uslovi pod kojim nastaje nekontrolisa-
no irenje prsline, ni do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Me"u mnogobrojnim metodama kontrole kvaliteta avova, najzna!ajnije su slede#e
metode kontrole bez razaranja:
vizuelna kontrola,
radiografska kontrola,
ultrazvu!na kontrola,
magnetska ili elektromagnetska kontrola,
penetracijska kontrola.
8.9.2 Vizuelna kontrola
Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog lica,
a u smislu provere kvaliteta izvo"enja, potrebnih dimenzija avova, postojanja neravnina,
zareza, kratera, neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.
Slika 2."24 - Ure$aj za merenje dimenzija ava
Ovu kontrolu izvode iskusni i obu!eni stru!njaci i ona predstavlja glavnu kontrolu za
sve vrste avova. Tom prilikom mogu da se koriste i odre"ena pomagala za utvr"ivanje
dimenzija ljeba i izvedenog ava:
za merenje dimenzija i oblika ljeba (slika 2.$24a),
za merenje zazora izme"u elemenata (slika 2.$24b),
za merenje upravnosti elemenata koji se zavaruju (slika 2.$24c),
za merenje dimenzije ugaonog ava (slika 2.$24d) i
za merenje nadvienja su!eonog ava (slika 2.$24e).
8.9.3 Radiografska kontrola
Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i moe da
se vri u radionici i na montai. Ure"aj za snimanje (slika 2.$25) je prenosiv i sastoji se
od: komandnog ormana, proizvo"a!a visokog napona, visokonaponskih kablova, rendgen-
ske cevi, ure"aja za hla"enje i stalka .
Postupak kontrole (slika 2.$26) se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom
(5) sa jedne strane zavarenog spoja (4). Film se nalazi u posebnoj foliji (6), naj!e#e od
olova, kako bi se poja!ala ekspozicija fotoemulzije i spre!ilo rasipanje rendgenskih zraka.
Sa druge strane spoja postavlja se lokalizacija ava (3) kroz koju prolaze rendgenski ili ga-
ma zraci iz rendgenske cevi ($), kroz blendu (2).
Slika 2."25 - Rendgen ure$aj za radiografsku kontrolu
Slika 2."26 - ematski prikaz radiografske kontrole
Postupak se zasniva na !injenici da materijali, u zavisnosti od svoje gustine i debljine,
apsorbuju razli!itu koli!inu rendgenskih ili gama zraka koji kroz njih prolaze. Ukoliko
zrak prolazi kroz poru ili prslinu on se manje apsorbuje, pa izaziva ja!e eksponiranje foto-
emulzije. Na radiogramu su ta mesta tamnija od ostalih "zdravih" delova ava. Pored rend-
genskih zraka koriste se i izotopi koji emituju gama zrake. Naj!e#e se primenjuje iridijum,
a re"e kobalt, i cezijum. Danas se postupci kontrole sa izotopima mnogo vie koriste za
kontrole na montai, jer ne koriste struju, a oprema je laka za manipulaciju.
Radiografska metoda je vrlo precizna i !esto se koristi za kontrolu zna!ajnih avova.
Na dobijenom radiogramu mogu da se otkriju opasne strukturne greke kao to su uklju!ci
troske, gasni mehuri i prsline. Postupak je vrlo precizan, jer se otkrivaju greke dimenzija
do 2% od debljine prozra!enog materijala. Radiografija se primenjuje za debljine elemena-
ta do 50 mm, a za ve#e debljine primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvu!na
kontrola. Postupak se primenjuje za kontrolu spojeva od !elika i Al-legura. Za kontrolu
spojeva od Al-legura koriste se samo rendgenski zraci.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadri oznaku snimka, broj filma,
oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala. Dobijeni radiogram se upore"uje sa
etalonima iz kataloga greaka i konstatuje se vrsta i intenzitet greke. Na slici 2.$27 su
prikazana tri referentna radiograma avova iz pomenutog kataloga.
a) Radiogram su!eonog V-ava bez greaka
b) Radiogram su!eonog V-ava sa uklju!cima troske i podunim prslinama
c) Radiogram su!eonog V-ava sa gasnim mehurima, uklju!cima troske i nepotpunom
penetracijom korena ava
Slika. 2."27 - Referentni radiogrami iz kataloga etalona
8.9.4 Ultrazvu"na kontrola
Ultrazvu!na kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomo#u koje mogu da se od-
rede vrsta, mesto i veli!ina greaka kompaktnosti u avovima. Za ispitivanje se koriste ul-
trazvu!ni talasi sa visokom frekvencijom (0,5-$5 MHz). Brzina prostiranja ultrazvu!nih
talasa kroz odre"enu sredinu zavisi od zapreminske mase materijala ((), dinami!kog mo-
dula elasti!nosti (E
D
) i dinami!kog Puasonovog koeficijenta (+
D
). Dakle, brzina prostiranja
ultrazvu!nih talasa je konstantna za odre"ene vrste materijala i iznosi: za !elik v=5850 m/s, a
za aluminijum v=6300 m/s. Ovi podaci vae za kompaktne, neote#ene materijale. Ukoliko
na putu ultrazvuk nai"e na metalni diskontinuitet, odnosno na greku u avu, on se odbija
ili produava dalje oslabljenim intenzitetom, u zavisnosti od talasne duine (8).
Generalno se razlikuju dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se zasni-
vaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvu!nih talasa:
metoda prozvu!avanja (slika 2.$28a),
eho metoda (slika 2.$28b).
$ Visokofrekventni generator
2 Predajnik
3 Materijal koji se ispituje
4 Prijemnik
5 Poja!iva! signala
6 Indikator vremena prolaska
7 Primopredajna glava
Slika 2."28 - ematski prikaz ultrazvu!nih metoda kontole kvaliteta avova:
a) metoda prozvu!avanja; b) eho-metoda
Metoda prozvu!avanja se zasniva na merenju intenziteta talasa poslatog preko predaj-
nika (odailja!a) i intenziteta primljenog talasa, registrovanog pomo#u prijemnika.
Ukoliko postoji razlika u intezitetu poslatih i primljenih ultrazvu!nih talasa, zna!i da su
oni na svom putu naili na materijalni diskontinuitet, odnosno greku.
Eho metoda se zasniva na osobini ultrazvu!nih talasa da se pri nailasku na povrinu
(ivicu) metala reflektuju (sli!no svetlosnim zracima) pod uglom koji je jednak upadnom
uglu i bez zna!ajnijih gubitaka intenziteta. Kod ove metode upore"uju se intenziteti posla-
tog i primljenog talasa. Odailjanje i prijem talasa vri se pomo#u primopredajne glave.
Kako je ve# pomenuto, poloaj i veli!ina greke se definiu na osnovu vremena prolas-
ka ultrazvuka i njegovog intenziteta. Na slici 2.$29 je prikazan primer primene eho metode
pri otkrivanju greke u su!eonom V- avu. Poloaj greke definisan je rastojanjima a i t
koja se mogu o!itati sa indikatora mernog instrumenta.
Slika 2."29 - Otkrivanje poloaja greke u avu pomo#u ultrazvu!ne kontrole
Ultrazvu!na kontrola je najbra kontrola kvaliteta avova, na osnovu koje se moe lako
uo!iti slika promene impulsa ultrazvu!nih talasa na indikatoru (displeju). Ipak to nije do-
voljan dokument da bi se utvrdilo mesto, oblik, vrsta i veli!ina greke. U praksi se naj!e-
#e ceo av pregleda ultrazvukom, a onda se registrovana slaba mesta kontroliu skupljom,
radiografskom metodom. Na taj na!in se dobija pouzdan dokument o greci koji se upore-
"uje sa etalonom. Danas se, me"utim, koriste ultrazvu!ni ure"aji najnovije generacije koji,
pored elektronskih displeja sa mogu#nostima prezentacije razli!itih vrsta podataka, imaju i
mogu#nost grafi!kog zapisa rezultata ispitivanja, pa mogu precizno da se definiu lokacija,
veli!ina i tip greke, a grafi!ki zapis ostaje kao trajni dokument o izvrenoj kontroli. Jedan
takav ure"ej prikazan je na slici 2.$30.

Slika 2."30 - Savremeni ure$aj za ultrazvu!nu kontrolu
Ostale metode kontrole kvaliteta avova se primenjuju u specijalnim slu!ajevima i nisu
tako kompletne i pouzdane kao prethodne dve (radiografska i ultrazvu!na).
Elektromagnetska metoda sa zasniva na promenama u megnetnom polju koje nastaju
usled greaka u avovima. Slui za otkrivanje greaka kompaktnosti (prsline, poroznost,
uklju!ci troske) do dubine od 3-6 mm. Ova metoda je jednostavna, postupak kontrole je
relativno jeftin, a ure"aji laki za rukovanje. Me"utim, pomo#u elektromagnetske (mag-
netske) metode moe se utvrditi samo postojanje povrinskih i podpovrinskih greaka, ali
ne i njihov ta!an poloaj i dimenzije.
Penetracijska metoda je metoda koja se zasniva na sposobnosti te!nosti velike povrin-
ske aktivnosti (penetranti) da se uvla!i u vrlo uske prsline (npr. na povrinama u zonama
oko avova). Nakon odre"enog vremena (2-30 min) ispitivano mesto se premazuje razvi-
ja!em koji slui da penetrat u!ini vidnim (naj!e#e fluorescentnim), pa se greke mogu uo-
!iti vizuelnom kontrolom pod takozvanom "crnom" svetlo#u. Tako"e se koristi za
otkrivanje strukturnih, povrinskih greaka.
8.9.5 Kvalitet su"eonih avova
Kontrola kvaliteta su!eonih avova, a naro!ito otklanjanje otkrivenih greaka, direkno
uti!e na pove#anje trokova izrade !eli!nih konstrukcija. Kako svi avovi u konstrukciji
nisu od istog zna!aja i nisu isto napregnuti, to ne samo da ne treba vriti kontrolu svih a-
vova, nego ne treba ni otklanjati sve registrovane greke. Prema JUS-u U.E7.$50, u zavis-
nosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta
su!eonih avova:
specijalni ili S-kvalitet,
I-kvalitet i
II-kvalitet.
avovi S-kvaliteta moraju da zadovolje slede#e uslove:
da su vizuelno ujedna!enog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
da nemaju greaka na po!etku i kraju ava,
da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila,
da je koren ava dobro o!i#en i ponovo zavaren,
da je radiografska kontrola izvrena na !itavoj duini ava ($00%).
avovi I-kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S - kvaliteta, s tim to kod
njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, dokaz kvaliteta se ostvaruje radio-
grafskom kontrolom na 50% duine ava.
avovi II-kvaliteta treba da zadovolje uslove kvaliteta I, ali se kod njih ne zahteva pri-
mena radiografske kontrole.
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Zavarivanjem se ostvaruje kontinuitet materijala pa je i tok sila u spoju kontinualan.
Me"utim, potpuni kontinuitet moe da se ostvari samo kod su!eonih avova (slika 2.$3$a),
dok kod ugaonih avova (slika 2.$3$c) i u preklopnim i u ugaonim spojevima dolazi do
skretanja linija sila. Kod su!eonih avova sa obra"enim licem ava tok sila je kontinualan,
a raspored napona u avu je isti kao u osnovnom materijalu. Ovakva naponska slika moe
da se ostvari samo u su!eonim avovima bez greaka, jer se usled greaka remeti kontinui-
tet, to prouzrokuje poreme#aj toka sila usled njihovog skretanja i zaobilaenja greke (sli-
ka 2.$3$b). Zbog toga u avu ili na granici ava i osnovnog materijala dolazi do koncentra-
cije napona.
Slika 2."3" - Tok linija sila kod spojeva sa su!eonim i ugaonim avovima
Ovakva mesta su najkriti!nija mesta u konstrukciji, a izuzetno su opasna kod konstruk-
cija napregnutih dinami!kim optere#enjem, posebno kod elemenata optere#enih normal-
nim naponom zatezanja. Usled koncentracija napona u avovima nastalih usled greaka,
kod materijala sklonih krtom lomu dolazi do nekontrolisanog propagiranja zareza ili prs-
line, to moe izazvati pojavu krtog loma. Ovo je posebno opasno kod konstrukcija koje se
nalaze u reimu niskih temperatura. Kod stati!ki napregnutih konstrukcija dolazi do prila-
go"avanja spoja koncentraciji napona usled plastifikacije materijala i preraspodele napre-
zanja u avu. Zato kod ovako napregnutih konstrukcija neke greke u avovima ne pred-
stavljaju veliku opasnost.
Koncentracija napona moe da se izrazi pomo#u koeficijenta koncentracije napona ,
k
koji predstavla odnos maksimalnog stvarnog (izmerenog ili sra!unatog nekom ta!nijom
metodom) napona u posmatranom spoju (
x,max
) i prose!nog ra!unskog napona dobijenog
po klasi!noj teoriji Otpornosti materijala (
x,cal
):
cal x
x
k
,
max ,
(2. 90)
Na slici 2.$32a prikazan je raspored napona sa vrednostima koeficijenta koncentracije
za su!eoni V-av sa nadvienjem lica i nali!ja (korena) ava, odnosno V-av bez obra"enih
ivica. O!igledno je da se javljaju koncentracije napona na spoju lica ava i osnovnog
materijala. Uklanjanjem nadvienja ava bruenjem u pravcu toka sila eliminiu se
koncentracije napona. Na primeru su!eonog ava sa zna!ajnom popre!nom prslinom (slika
2.$32b) moe se uo!iti uticaj greaka na ponaanje spoja odnosno na koncentracije napo-
na, koje su u ovom slu!aju znatno ve#e nego na mestima rupa kod spojeva sa mehani!kim
spojnim sredstvima. Koncentracija napona je najve#a na krajevima prsline, gde su linije
toka sila progu#ene.
Slika 2."32 - Koncentracije napona u su!eonim avovima usled: a) nadvienja;
b) popre!ne prsline
Koncentracija napona nije posledica samo greaka u avovima. Ona se javlja i kod
ugaonih avova usled nagle promene toka sila (slika 2.$33a). Najve#e vrednosti koefici-
jenta koncentracije napona su u korenu ava i smanjuju se ka licu ava. Kod ugaonih spo-
jeva koncentracija napona moe da se ublai primenom su!eonih avova (npr. K-avova),
kod kojih je naponska slika znatno povoljnija (slika 2.$33b).
Slika 2."33 - Koncentracija napona kod ugaonih spojeva: a) sa ugaonim avovima;
b) sa su!eonim K-avovima
Kod spojeva ostvarenih pomo#u ugaonih avova dolazi do skretanja toka !ime se
naruava homogeno naponsko stanje u limu (slika 2.$34a). Na delovima lima uz av dolazi
do pove#anja napona, dok se napon u sredini lima smanjuje. Ova koncentracija napona na
ivicama lima je izraenija kada je duina ava ve#a. Neravnomerna raspodela napona je
naro!ito izraena du ava. Na po!etku i na kraju ava javlja se najve#a koncentracija na-
pona, dok na sredini duine naponi imaju najmanju vrednost (slika 2.$34b). Ovakva raspo-
dela napona odgovara elasti!nom ponaanju spoja. Ulaskom delova spoja u oblast plasti!-
nog ponaanja dolazi do preraspodele sila. Delovi koji su se plastifikovali, tj. kod kojih je
napon dostigao granicu razvla!enja, ne prihvataju prirataj optere#enja, pa se optere#enje
prenosi na delove koji se nisu plastifikovali, sve dok se u celom preseku ne postigne izjed-
na!avanje napona, odnosno plastifikacija. Ovakvo ponaanje spoja dovodi do toga da se
lom u avu, kod konstrukcija sa stati!kim optere#enjem, ne deava na po!etku ava, ve#
du ava. Kod konstrukcija sa dinami!kim optere#enjem ne moe da se izvri postepena
plastifikacija delova sklopa, pa lom u avu naj!e#e nastaje na po!etku ili kraju ava, na
mestu koncentracije napona.
Slika 2."34 - Raspodela napona u preklopnom spoju sa ugaonim avovima
Koncentracija napona moe, donekle, da se smanji konstrukcijskim oblikovanjem spoja
(slika 2.$35). Primena dve podvezice, ili podvezice sa zakoenim ivicama smanjuje naglo
skretanje linija sila, a time i koncentraciju napona u elementima spoja.
Dijagrami napona u samom ugaonom avu analizirani su na primeru preklopnog spoja
sa !eonim ugaonim avom (slika 2.$36). Sila iz lima prelazi u av preko ravni BC. Raspo-
red napona, u toj ravni, je nelinearan i zavisi od krutosti ugaonog ava. Najve#a vrednost
napona je u korenu ava, jer av na tom mestu ima najve#u krutost. Rezultanta napona u
ravni BC je ekscentri!na u odnosu na ravan spoja AB, pa se u ovoj ravni javljaju smi!u#a
sila i moment savijanja. Smi!u#a sila izaziva napon smicanja. Njegova raspodela je neline-
arna i najve#a je pri korenu ava. Moment savijanja izaziva vertikalne napone. Analizira-
njem prenosa sile iz ravni BC do ravni AB dolo se do zaklju!ka da se najve#e naprezanje
u avu javlja u ravni pod uglom od priblino 45 u odnosu na ravan spoja. Ta ravan se
naziva merodavna ravan.
Slika 2."35 - Uticaj konstrukcijskog oblikovanja na smanjenje koncentracije napona u spoju
Slika 2."36 - Naprezanja u !eonom ugaonom avu
Merodavna ravan deli ugaoni av na dva jednaka dela, koji pripadaju elementima
spoja. Poloaji merodavnih ravni, za razli!ite spojeve i razli!ita optere#enja, prikazani su
na slici 2.$37.
Slika 2."37 - Poloaji merodavnih ravni
8.10.1 Prora"un nosivosti zavarenih spojeva
Nosivost zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji grani!nih stanja ili po
teoriji doputenih napona. Ve#ina propisa u svetu primenjuje prora!un na osnovu teorije
grani!nih stanja, dok je u Jugoslaviji jo na snazi teorija doputenih napona. Prora!un za-
varenih spojeva je obra"en u JUS-u U.E7.$50/$987.
8.10.1.1 Prora"un su"eonih avova
Pri prora!unu su!eonih avova polazi se od slede#ih predpostavki:
lokalna koncentracija napona se zanemaruje,
sopstveni naponi se zanemaruju,
naprezanja u su!eonom spoju su jednaka naprezanjima u osnovnom materijalu.
Nominalne (prora!unske) dimenzije su!eonih avova su jednake dimenzijama osnov-
nog materijala. Ra!unska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg elementa u spoju
(a=t
min
) pod uslovom da je ljeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden. Ra!unska
duina ava (
w
! ) je jednaka duini na kojoj je postignuta projektovana visina ava.
Naj!e#e je to irina elemenata koji se spajaju ( b
w
! ), pod uslovom da se izvo"enje ava
zapo!inje i zavrava polaznim, odnosno zavrnim plo!icama (slika 2.$38). irina ovih plo-
!ica treba da bude ve#a od dvostruke debljine ava koji se zavaruje. Na ovim plo!icama se
uspostavlja i zavrava elektri!ni luk i postie stabilizacija luka i formiranje normalnog za-
vara. Na taj na!in se eliminiu krateri na po!etku i kraju ava. Nakon zavarivanja ove plo-
!ice se odstranjuju.
Slika 2."38 - Polazne i zavrne plo!ice
Primenom ovih plo!ica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju (slika 2.$39). Uko-
liko se su!eoni spoj izvodi bez ovih plo!ica, tada treba uzeti u obzir postojanje kratera na
po!etku i na kraju ava. To se obuhvata na taj na!in to se ra!unska duina ava dobija ka-
da se od irine spoja (b) odbiju dve debljine ava (a), na po!etku i na kraju ava:
a b
w
2 ! . (2.9$)
Geometrijske karakteristike popre!nog preseka ava treba odrediti na osnovu njegovih
stvarnih, ostvarenih dimenzija: debljine a i ra!unske duine
w
! .
Slika 2."39 - Uticaji polaznih i zavrnih plo!ica na vrednosti sopstvenih napona
Kako je ve# napomenuto, naprezanja u su!eonim avovima se odre"uju kao i u osnov-
nom materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odre"uju se komponentalni naponi
prema izrazima iz Otpornosti materijala:
normalni napon:

z
z
y
y
x
W
M
W
M
A
N
t t (2.92)
napon smicanja:

a I
S V
y
y
xz
(2.93)
gde su:
N aksijalna sila,
A povrina su!eonih avova u posmatranom popre!nom preseku,
M
y
, M
z
momenti savijanja oko y-y, odnoso z-z ose,
W
y
, W
z
odgovaraju#i otporni momenti su!eonih avova,
V smi!u#a sila,
I
y
moment inercije su!eonih avova oko y-y ose,
S
y
stati!ki moment posmatranog dela popre!nog preseka,
a debljina su!eonog ava na rebru.
Treba napomenuti da su geometrijske karakteristike popre!nog preseka su!eonih avo-
va jednake geometrijskim karakteristikama popre!nog preseka osnovnog materijala, ukoli-
ko je zavarivanje izvreno sa polaznim i zavrnim plo!icama i ako je zavarivanjem izvren
spoj svih elementa popre!nog preseka (npr. noica i rebra) po !itavoj njihovoj duini, uz
ostvarenje projektovane debljine avova.
Ukoliko se u spoju javlja sloeno naponsko naprezanje (naj!e#e ravno naponsko
stanje), sa komponentama normalnog napona u dva ortogonalna pravca i sa naponima smi-
canja, tada treba odrediti uporedni napon u avovima prema hipotezi deformacionog rada
na promeni oblika, odnosno Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:
( )
2 2 2 2 2 2
3
II II II
+ + +
u
(2.94)
gde su
i
II
, odnosno
i
II
normalni i smi!u#i naponi u dva ortogonalna pravca
(npr.
x
i
z
).
Ako su su!eoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez greaka)
doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za osnovni materijal. Me"utim,
ovako strogi zahtevi su opravdani samo kod dinami!ki napregnutih konstrukcija i kod
spojeva sa visokim naponima zatezanja. U ve#ini slu!ajeva radi se o konstrukcijama
napregnutim stati!kim optere#enjem i spojevima koji se ne nalaze na mestu maksimalnog
naprezanja. Tada pojava ve#ine greaka ne uti!e mnogo na smanjenje nosivosti avova, pa
moe da se izostavi njihova radiografska kontrola. U tom slu!aju mora da se ra!una sa
nekom verovatno#om pojave greaka u avovima, to uti!e na smanjenje nosivosti ava.
Ta smanjena nosivost avova moe da se iskae pomo#u koeficijenta kvaliteta avova k, pa
se doputeni napon u su!eonim avovima odre"uje na slede#i na!in:
dop dop w b
k
, ,
(2.95)
gde su:
dop w b , ,
doputeni napon za su!eone avove,
k koeficijent kvaliteta su!eonih avova (k $)
dop
doputeni napon za osnovni materijal.
Koeficijent kvaliteta ava (k) zavisi od:
kvaliteta ava,
vrste naprezanja i
kvaliteta osnovnog materijala.
Ukoliko je utvr"eno da je av vieg kvaliteta to se smanjuje verovatno#a pojave grea-
ka u njemu, pa je av pouzdaniji i moe mu se poveriti ve#e naprezanje, tj. koeficijent k je
ve#i: k(S) k(I) k(II).
Pojava greaka i koncentracije napona su najopasniji kod spojeva napregnutih na zate-
zanje. Stoga je u zategnutim spojevima koeficijent k najmanji. Stanje pritiska u spojevima
je manje opasno, pa je bez obzira na kvalitet avova k=$,0. U slu!aju smi!u#ih naprezanja
koeficijent k ima najmanje vrednosti, to ne zna!i da je smicanje najnepovoljnija vrsta
naprezanja, jer se prema izrazu (2.95) doputeni naponi u avovima, za sve vrste napre-
zanja, odre"uju na osnovu doputenog normalnog napona za osnovni materijal (
dop
). Do-
puteni naponi smicanja za osnovni materijal su znatno manji
dop dop dop
6 , 0 3 / ,
pa je vrednost koeficijenta k=0,60 za smicanje prakti!no ekvivalentna vrednosti k=$,0 u
slu!aju normalnih napona.
%elici boljeg kvaliteta (%056$) imaju ve#i procenat legiraju#ih elemenata, pa im je ek-
vivalent ugljenika (CE) vii, to dovodi do stvaranja nepovoljnije strukture u materijalu a-
va. U takvim spojevima su i ve#a naprezanja, to je nepovoljno ukoliko se pojavi neka
greka u avu. Stoga je kod ovakvih !elika, generalno, koeficijent k manji.
Vrednosti koeficijenta k u zavisnosti od na!ina naprezanja, kvaliteta avova i osnovnog
materijala prikazane su u tabeli 2.36.
Tabela 3.36 - Vrednosti koeficijenta kvaliteta ava k
Koeficijent k
Kvalitet ava Vrsta naprezanja
%036$, %045$ %056$
Zatezanje ili savijanje $,00 $,00
Pritisak $,00 $,00 S - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Zatezanje ili savijanje 0,80 0,80
Pritisak $,00 $,00 I - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Zatezanje ili savijanje 0,72 0,65
Pritisak $,00 0,80 II - kvalitet
Smicanje 0,55 0,50
Dokaz nosivosti spojeva sa su!eonim avovima se iskazuje uslovom da je ra!unski na-
pon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu. U slu!aju linearnog naponskog
stanja kontrola napona u avovima se svodi na slede#e izraze:
w, dop b x ,
(2.96a)
w, dop b xz ,
(2.96b)
gde su
x
i
xz
normalni i smi!u#i naponi u avu usled spoljanjeg optere#enja prema iz-
razima (2.92) i (2.93), a
dop w b , ,
doputeni napon u avovima prema izrazu (2.95) i tabeli
2.36. U slu!aju ravnog naponskog stanja treba dokazati da je:
dop w, dop b u
k
,
(2.97)
gde je "
u
uporedni napon prema (2.94), a vrednost koeficijenta k se odre"uje prema vrsti
normalnog napona.
M
S
=W1k
S
dop
M
I
=W1k
I
dop
M
II
=W1k
II
dop
Slika 2."40 - Mogu#i poloaj nastavka nosa!a sa su!eonim avovima razli!itog kvaliteta
Pravilnim konstruisanjem elemenata i odgovaraju#im rasporedom nastavaka moe da
se dobije ekonomi!na konstrukcija. Na mestima maksimalnih normalnih napona i pri pot-
punom iskori#enju napona u zoni zatezanja mora da se primeni su!eoni av S-kvaliteta.
Ukoliko je mogu#e da se nastavak pomeri iz zone maksimalnih naprezanja, tada mogu da
se izvedu avovi nieg kvaliteta (sika 2.$40).
U preseku momentnog dijagrama i linije nosivosti avova (slika 2.$40) dobijaju se po-
loaji du nosa!a, gde je mogu#e izvesti su!eoni spoj odre"enog kvaliteta (S, I ili II). To je
teorijski poloaj, a nastavak zategnute noice se izvodi na mestu koje je za polovinu irine
noice (b/2) pomereno u pravcu smanjenja momenta savijanja.
8.10.1.2 Prora"un ugaonih avova
Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri prora!unu su debljina ava a i
duina ava
w
! . Debljina ugaonog ava je jednaka visini najve#eg trougla koji se moe
upisati u av (slika 2.$4$a). Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla uz lice a-
va. Kod ugaonih avova izvedenih EPP-postupkom dolazi do duboke penetracije dodatnog
materijala u korenu ava, pa je debljina ava jednaka visini jednakokrakog trougla izme"u
osnovnog materijala i lica ava uve#anoj za 20%, a maksimalno za 2 mm (slika 2.$4$b).
Ugao izme"u elemenata koji se spajaju se kre#e u rasponu od 60-$20. Ukoliko je ugao
ve#i od $20, ugaoni avovi se ne smatraju podobnim za prenoenje sila.
Slika 2."4" - Debljina ugaonih avova
Debljina ugaonog ava ne treba da je manja od 3,0 mm. Najve#a debljina ava zavisi od
debljine najtanjeg elementa u spoju (t
min
) i iznosi najvie a = 0,7 t
min
. U izuzetnom slu!aju,
kod tankih elemenata, moe da se odstupi od ovog pravila i da se usvoji a = t
min
. Tako"e
postoje ograni!enja u pogledu duine ugaonih avova. Prema naim propisima maksimalna
duina ugaonih avova je: a
w
$00
max
! , a minimalna duina je a
w
6
min
! ili 40 mm.
Tabela 2.37 - Maksimalne i minimalne dimenzije ugaonih avova
Minimalna Maksimalna
Debljina ugaonih avova a 3 mm 0,7t
min
Duina ugaonih avova
w
!
6a ili 40 mm $00a
Kao i kod su!eonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri prora!unu treba
uzeti u obzir efektivnu, ra!unsku duinu avova (2.9$). Postavljanje polaznih i zavrnih
plo!ica na dolazi u obzir kod ugaonih avova. Sli!an efekat se kod ugaonih avova moe
posti#i zaokretanjem. Naime, ugaone avove ne treba prekidati na uglovima elemenata ko-
ji se spajaju, ve# ih treba kontinualno prevesti zaokretanjem oko ugla na duini jednakoj
barem dvostrukoj debljini ava, gde god je to mogu#e (slika 2.$42). Kod !eonih avova
(slika 2.$42a) zaokretanjem se mogu eleminisati uticaji kratera na oba kraja, pa je efek-
tivna, ra!unska duina ugaonog ava jednaka celokupnoj irini elementa koji se spaja
( b
w w
! ! ). U slu!aju bo!nih avova zaokretanje se vri samo na jednom kraju, pa ra-
!unsku duinu avova treba odrediti tako to se od ukupne duine ava oduzme jedna deb-
ljina ava ( a
w w
! ! ). Ukoliko ni sa jedne strane nije mogu#e izvesti zaokretanje ava,
tada se ra!unska duine odre"uje tako to se od ukupne duine ava oduzme dvostruka
debljina ava zbog kratera na po!etku i kraju ( a
w w
2 ! ! ). Kod avova izvedenih oko
elementa bez prekida (avovi u krug), ne treba umanjivati duinu ava.
b
w w
! ! a
w w
! !
Slika 2."42 - Pove#anje efektivne duine ugaonih avova kod: a) !eonih avova;
b) bo!nih avova
Kod ugaonih spojeva bez ukru#enja (slika 2.$43), kao to su na primer veze limova za
neukru#ene noice I, H, U ili sandu!astih preseka, efektivnu irinu avova treba redukovati
usled razlike u krutosti spojnih elemenata.
Slika 2."43- Efektivna irina kod ugaonih spojeva
Prema Evrokodu 3 efektivna irina avova (b
eff
) kod ugaonih spojeva sa elementima
bez ukru#enja treba da se odredi na slede#i na!in:
za I ili H-profile:
7 2
f w eff
t r t b + + pri !emu je (2.98a)
7 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
r t b + + (2.98b)
gde su:
f
y
granica razvla!enja I ili H-profila,
f
y,p
granica razvla!enja lima (elementa) koji se priklju!uje.
za sandu!aste i U-profile:
5 2
f w eff
t t b + pri !emu je (2.99a)
5 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
t b + (2.99b)
Ostale oznake su u skladu sa slikom 2.$43. Ako je b
eff
manje od 70% irine spoja, treba
da se postave ukru#enja.
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj ravni. U optem
slu!aju u njoj se mogu javiti slede#e komponente napona (slika 2.$44a):

II
normalni napon koji deluje u pravcu ose ava,

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

II
smi!u#i napon koji deluje u pravcu ose ava,

smi!u#i napon koji deluje upravno na osu ava.

Normalni napon
II
zavisi od odnosa elasti!nih svojstava materijala ava i osnovnog
materijala. Deluje na popre!ni presek ava i ne uti!e na uporedni napon u merodavnoj rav-
ni. Na osnovu ostalih komponenata napona moe se, na osnovu razli!itih hipoteza odrediti
uporedni napon u merodavnoj ravni. Me"utim, odre"ivanje komponentalnih napona u me-
rodavnoj ravni ABA'B' (slika 2.$44b) je u nekim slu!ajevima vrlo komplikovano. Stoga se
pri analizi naprezanja u ugaonim avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C'.
Radi jednostavnosti prora!una, a na osnovu eksperimenata, moe se pretpostaviti da se u
ravni spoja javljaju slede#e komponente napona (slika 2.$44b):
n normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je merodavna ravan
ava oborena,
V
II
napon smicanja koji deluje u pravcu ava u ravni spoja u koju je merodavna
ravan ava oborena i
V
napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju je merodavna ra-
van ava oborena.
Uporedni napon u ugaonom avu se odre"uje kao vektorski zbir ovih konponenata na-
pona:
dop w u
V V n
,
2 2 2
+ +
II
(2.$00)
Slika 2."44 - Komponente napona: a) u merodavnoj ravni; b) u ravni spoja
Doputeni napon u ugaonim avovima (
w,dop
) se odre"uje u zavisnosti od !vrsto#e na
zatezanje osnovnog materijala (f
u
) i od koeficijenta sigurnosti (+), prema izrazu:
/ 5 , 0
, u dop w
f (2.$0$)
Vrednosti doputenog napona za ugaone avove date su u tabeli 2.38 u funkciji vrste
osnovnog materijala i slu!aja optere#enja.
Tabela 2.38 - Doputeni naponi za ugaone avove
w,dop
$ $$ $MPa% %% %
Vrsta osnovnog materijala Slu!aj
optere#enja %036$, %0362, %0363 %045$, %0452, %0453 %056$, %0562, %0563
I $20 $45 $70
II $35 $60 $90
Odre"ivanje naprezanja u ugaonim avovima, odnosno komponentalnih napona u
spojevima sa ugaonim avovima, bi#e objanjeno na nekoliko karakteristi!nih primera koji
se naj!e#e javaljaju u metalnim konstrukcijama. Izrazi za odre"ivanje komponentalnih
napona u ugaonim avovima, kao i uslovi za njihovo dimenzionisanje, odnosno kontrolu
napona, prikazani su u tabeli 2.39 za aksijalno optere#ene spojeve i u tabeli 2.40 za
spojeve optere#ene na savijanje.
Tabela 2.39 - Prora!un ugaonih avova u aksijalno optere#enim spojevima
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
Skica spoja Komponentalni naponi
O
b
o
s
t
r
a
n
i

b
o
!
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2 !
II
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
%
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
a
N
V
w

!
Kontrola napona:
dop w u
V
,

K
o
s
i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2
cos
!
II
a
N
V
w

2
sin
!
Kontrola napona:
dop w u
V V
,
2 2
+
II
Tabela 2.39 - Nastavak
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
- ako je
$ , 2 ,
5 , $
w w
! ! > :
a
N
V
w

2
2 ,
2 ,
!
II
; 0
$ ,

V
Kontrola napona:
dop w u
V
, 2 ,

II
- ako je
$ , 2 , $ ,
5 , $ 5 , 0
w w w
! ! ! < :
3 /
$ , 2 , max , w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
!
n
i

i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
$ , 2 ,
5 , 0
w w
! ! < :

$ , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
!
n
i

i

!
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
$ , 2 , $ ,
5 , $ 5 , 0
w w w
! ! ! < :
$ , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, $ , $ ,
!
Kontrola:
max , w
F N
Ugaoni avovi u ugaonim spojevima
O
b
o
s
t
r
a
n
i

u
g
a
o
n
i
a
v
o
v
i
a
N
n
w

2 !
Kontrola napona:
dop w u
n
,

Tabela 2.40 - Prora!un ugaonih avova kod veza optere#enih na savijanje
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
v
e
r
t
i
k
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
2 2
3
6
2
w w w
a
F
a
F
W
M
n
!
!
!
!

w
a
F
V
!
2
II
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
h
o
r
i
z
o
n
t
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
w w
a h
F
W
M
n
!
!

$
w
a
F
V
!
2
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+

- ta"ka 1:
w y
y
W
M
n
,
Kontrola:
dop w u
n
,

- ta"ka 2:

2 , 2 2 ,
2 , ,
2 2
w w y
w y
a
V
a I
S V
V
!
II
Kontrola:
dop w u
V
,

II
- ta"ka 3:
3
,
z
I
M
n
w y
y
;
2 ,
3 , ,
2a I
S V
V
w y
w y
II
Kontrola:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

I

n
o
s
a
!
a

o
p
e
r
e
#
e
n
o
g

m
o
m
e
n
t
o
m

s
a
v
i
j
a
n
j
a

(
M
y
)

i
t
r
a
n
s
v
e
r
z
a
l
n
o
m

s
i
l
o
m

(
V
)

s
a

u
g
a
o
n
i
m

a
v
o
v
i
m
a
Moment inercije avova za y-y osu:
6
) (
2
2 , 2 2
3 , $ ,
w
f w w y
a
t h a I
!
!

+
Otporni moment avova za y-y osu: ) 2 / /(
$ , ,
a h I W
w y w y
+
Stati!ki moment avova u ta!ki 3: 2 / ) ( 2
$ , $ 3 , , f w w y
t h a S !
Stati!ki moment avova u ta!ki 2: 4 /
2
2 , 2 3 , , 2 , , w w y w y
a S S ! +
Tabela 2.40 - Nastavak
V
e
z
a

i
z
m
e
"
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a

n
o
s
a
!
a
a I
S V
V
y
y
2
$ , max
II
2 / ) (
$ , f f f y
t h t b S

y
I moment inercije nosa!a
V
max
maksimalna transverzalna sila
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
V
e
z
a

i
z
m
e
"
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a
k
r
a
n
s
k
o
g

n
o
s
a
!
a
a I
S V
V
y
y
2
$ , max
II
eff w
b a
P
n
,
2

p eff w
h b 2 50
,
+ $mm%
) dinami!ki koeficijent
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
Ponekad je ekonomski opravdano da se veza ostvaruje kombinovanom primenom su-
!eonih i ugaonih avova. To se naj!e#e primenjuje kada ugaoni avovi ne mogu da prih-
vate silu zatezanja iz nosa!a. U tom slu!aju veza dela nosa!a koji je optere#en na zatezanje
(npr. zategnuta noica) moe da se izvede pomo#u su!eonih avova, dok se preostali deo
veze odnosno pritisnuta noica i rebro povezuju pomo#u obostranih ugaonih avova (slika
2.$45a). Ovaj problem, tako"e, moe da se izbegne i na taj na!in to se zategnuta noica
ne prekida u istom preseku kao rebro i pritisnuta noica nosa!a (slika 2.$45b). Na taj na!in
se umesto ugaonih avova upravnih na tok sile zatezanja, za vezu zategnute noice prime-
njuju ugaoni avovi paralelni sa tokom sila zatezanja, to je znatno povoljnije. Osim toga,
duina ovih ugaonih avova je ve#a to tako"e uti!e na pove#ane nosivosti veze. Krutost
su!eonih avova je definisana pomo#u modula elasti!nosti E, a ugaonih pomo#u modula
klizanja G. Usled toga njihova krutost nije ista, pa pri sra!unavanju geometrijskih karakte-
ristika avova to mora da se uzme u obzir. Kod konstrukcija napregnutih stati!kim optere-
#enjem primenjuje se priblian postupak za odre"ivanje uticaja u avovima. avovi na reb-
ru prihvataju transverzalnu silu (V), a moment savijanja (M
y
) se transformie u spreg sila:
f
y
c t
t h
M
N N
(2.$02)
gde je h visina nosa!a, a t
f
debljina noica.
Slika 2."45 - Kombinovani spojevi sa su!eonim i ugaonim avovima
Sila pritiska (N
c
) prenosi se pomo#u ugaonih avova na pritisnutoj noici, dok se sila
zatezanja (N
t
) prenosi ili su!eonim avom (slika 2.$45a), ili pomo#u podunih ugaonih
avova (slika 2.$45b), koji, u tom slu!aju, treba da se dimenzionii na slede#i na!in:
dop w
w
t
a
N
V
,
4

!
II
(2.$03)
gde je
w
! ra!unska duina jednog ugaonog ava, a a njegova debljina.
8.10.1.3 Prora"un su"eonih avova sa delimi"nom penetracijom
Su!eoni avovi sa delimi!nom penetracijom nisu predvi"eni jugoslovenskim
propisima, ali su zato uvedeni u mnoge svetske propise (npr. Evrokod 3). Oni su nali
primenu u zgradarstvu za izradu pritisnutih stubova, zategnutih ili pritisnutih sandu!astih
tapova i za spajanje konstruktivnih elemenata i ukru#enja. Kod dinami!ki napregnutih
konstrukcija njihova primena nije dozvoljena. Glavni razlog za primenu ovih avova lei u
utedi dodatnog materijala (slika 2.$46). Naime, kako su ovi avovi po svom radu sli!ni
ugaonim avovima, to se njihovom primenom, tedi oko 50% dodatnog materijala. Kada
se uzme u obzir cena pripreme ljeba za ove avove dobija se da su ekonomi!ni za deblji-
ne ve#e od 25-30 mm. Minimalna debljina su!eonog ava sa delimi!nom penetracijom za-
visi od debljine tanjeg lima u spoju (t
min
) i iznosi
min
t a .
Nosivost su!eonih avova sa delimi!nom penetracijom se odre"uje kao kod ugaonih
avova, s tim to merodavna ravan lei u ravni spoja. Debljina ava zavisi od efikasnosti
izvo"enja dubine penetracije u korenu ava. Debljina ava koja moe da se efektivno re-
alizuje moe da se odredi prethodnim eksperimentima. Kada se pripremaju ljebovi za su-
!eoni av tipa U, V, J ili K (slika 2.$47), za ra!unsku debljinu ava treba uzeti nominalnu
dubinu pripremljenog ljeba umanjenu za 2 mm, osim ako ve#a vrednost nije dokazana
prethodnim eksperimentima.
Slika 2."46 - Pore$enje povrina su!eonog ava sa delimi!nom penetracijom i ugaonog ava
Slika 2."47 - Ra!unske dimenzije su!eonih avova sa delimi!nom penetracijom
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA
8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija
Usled lokalnog zagrevanja materijala, pri zavarivanju dolazi do nejednakih termi!kih
dilatacija pojedinih delova spoja. Pri zagrevanju dolazi do izduenja elemenata koji se
spajaju, a pri hla"enju dolazi do njihovog skupljanja. Me"utim, kako se zone koje su
udaljenije od ava bre hlade i doseu prvobitnu krutost, one spre!avaju slobodno
skupljanje delova uz sam av, pa se zbog toga javljaju zaostali naponi. U zoni ava se
javljaju naponi zatezanja, a na krajevima naponi pritiska (slika 2.$48a). Rezultanta
(integral) zaostalih napona u jednom posmatranom popre!nom preseku je jednaka nuli.
Ovaj fenomen moe se objasniti na modelu kojim se "simulira" termi!ko ponaanje dva
lima pri spajanju su!eonim avom (slika 2.$48b).
0 ) (

+
dz z R
b
b
x
a) b)
Slika 2."48 - Sopstveni naponi u zavarenom spoju: a) oblik dijagrama napona; b) model ponaanja
Naime, model se sastoji od tri tapa iste duine koji su na oba kraja spojeni beskona!no
krutim popre!im tapovima. Srednji tap je izloen dejstvu vie temperature (T
$
=T
0
+9T)
od spoljanjih tapova (T
2
=T
0
). Pri njegovom hla"enju on tei da se skrati, ali njegovo
skra#enje ne moe da se ostvari nezavisno od deformacija spoljanjih tapova koji posedu-
ju izvesnu krutost. Beskona!no kruti oslonci na krajevima obezbe"uju kompatibilnost de-
formacija, pa se u srednjem tapu javlja sila zatezanja, a u spoljanjim sile pritiska. Sli!no
se ponaaju i limovi pri zavarivanju, s tim da posebno vanu ulogu ima promena tempera-
ture po irini spoja, odnosno promena krutosti delova popre!nog preseka pri temperatur-
nom ciklusu.
Slika 2."49 - Uticaj redosleda zavarivanja na vrednosti sopstvenih napona
Intenzitet, raspored i znak sopstvenih napona zavise od na!ina zagrevanja i hla"enja
sklopa i menjaju se u podunom i popre!nom pravcu u odnosu na osu ava. Redosledom
zavarivanja moe da se uti!e na raspored, znak i intenzitet sopstvenih napona. Na slici
2.$49 prikazano ja kako redosled zavarivanja moe uticati na smanjenje nivoa sopstvenih
napona. Strelicom je ozna!en smer zavarivanja, a brojevima redosled izvo"enja. Na osno-
vu ove slike se moe zaklju!iti da se ravnomernijim zagrevanjem materijala, odnosno kra-
#im avovima, dobijaju nie vrednosti sopstvenih napona nego u slu!aju zavarivanja !ita-
vog ava iz jednog prolaza (slika 2.$49).
Na slici 2.$50a je prikazan dijagram zaostalih napona kod nosa!a I-popre!nog preseka
formiranog zavarivanjem, dok je na slici 2.$50b dat raspored i intenzitet izmerenih vred-
nosti sopstvenih napona kod krutog ugla jednog okvirnog nosa!a u zavarenoj izradi.
Slika 2."50 - Sopstveni naponi nastali usled zavarivanja kod: a) nosa!a formiranog
zavarivanjem; b) krutog ugla okvirnog nosa!a
Sopstveni naponi igraju zna!ajnu ulogu u ukupnoj nosivost zavarenih elemenata i kons-
trukcija. Oni ne mogu da se elimiu, ali njihov intenzitet moe da se smanji pravilnim izbo-
rom tehnolokog postupka. Potpuno otklanjanje sopstvenih napona iz konstrukcije moe da
se izvri termi!kom obradom nakon zavarivanja. Zavareni element ili sklop se stavlja u pe# i
zagreva iznad temperature od 700 C. Ovim postupkom dolazi do prekristalizacije materijala
u zoni uticaja toplote i do otputanja sopstvenih napona. Ovaj postupak je skup i zahteva ve-
like pe#i, pa se primenjuje samo za neke specijalne konstrukcije. Kod uobi!ajenih, !eli!nih
konstrukcija u gra"evinarstvu ne vri se termi!ki tretman, ve# se prisustvo sopstvenih napo-
na uzima u obzir pri definisanju nosivosti elemenata i veza.
%elik ima osobinu da su dilatacije usled zagrevanja iznad 500 C manje od dilatacija us-
led hla"enja do po!etne temperature. To zna!i da pri termi!kom ciklusu zagrevanja (od T
0
do
T
$
>500 C) i hla"enja od (T
$
do T
0
) dolazi do skupljanja !eli!nih vlakana izloenih ovakvom
termi!kom reimu. Na slici 2.$5$ su prikazana dva lima, istih dimenzija koja se nalaze na
istoj, sobnoj temperaturi (T
0
=20 C). Usled zagrevanja unutranjih ivica limova do tem-
perature T
$
=800 C dolazi do njihovog izduenja i savijanja elemenata usled neravnomernog
zagrevanja (slika 2.$5$b). Nakon hla"enja elemenata do po!etne temperature, a usled
pomenutog fenomena, skupljanje unutranjih ivica je ve#e od njihovog irenja pri zagreva-
nju, pa dolazi do savijanja elemenata na drugu stranu (slika 2.$5$c).
Slika 2."5"- Odnos izduenja i skupljanja !elika
Ovakav termi!ki ciklus se javlja i prilikom zavarivanja elemenata !eli!nih konstrukci-
ja. U zoni ava materijal se nalazi na visokoj temeraturi, a okolni materijal na nioj. Usled
hla"enja rastopa u ljebu, dolazi do njegovog skupljanja, ukoliko deformacije nisu spre!e-
ne mehani!kim putem. Razlikuju se tri tipa deformacija elemenata na mestu avova usled
zavarivanja:
poduno (longitudinalno) skupljanje avova
L
(slika 2.$52a),
popre!no (transverzalno) skupljanje avova
T
(slika 2.$52b) i
promena ugla izme"u elemenata u spoju , (slika 2.$52c).
Slika 2."52 - Slobodne deformacije u avovima
Usled ovih, lokalnih deformacija u elementima zavarenih konstrukcija mogu da se jave
mnogi nepoeljni efekti kao to su (slika 2.$53):
skra#enje elemenata usled podunog skupljanja ava ( ! ),
krivljenje noice nosa!a usled skupljanja ugaonih avova ( r i ), koje je spre!eno
na mestima popre!nih ukru#enja i
savijanje elementa kao celine oko teine ose, usled podunog skupljanja avova i
nepoklapanja njegovog teita sa teitem popre!nog preseka elementa (f).
Slika 2."53 - Deformacije elementa konstrukcije usled zavarivanja
Izazvane deformacije su dvostruko tetne za konstrukciju, jer se, usled promene oblika
elemenata umanjuje njena upotrebna funkcija, a u nekim slu!ajevim moe da do"e i do po-
jave zaostalih napona.
Na osnovu mnogih eksperimenata i merenjima na izvedenim konstrukcijama dobijeni
su empirijski izrazi za odre"ivanje veli!ina ovih deformacija. Popre!no skupljanje avova
(
T
) zavisi od koli!ine istopljenog dodatnog materijala, tj. od povrine ava (A
w
) i
debljine elementa koji se zavaruje (t) i dato je izrazom:
t
A
w
T
$ , 0 . (2.$04)
Veli!ina ove deformacije zavisi od:
vrste su!eonog ava, jer od toga zavisi povrina ava i
od primenjenog postupka zavarivanja, jer kod postupaka zavarivanja kod kojih se
javlja veliko uvarivanje, na primer kod EPP-postupka, za povrinu ava treba uzeti
povrinu zone uticaja toplote.
Popre!no skupljanje ava moe da izazove neeljene posledice, ukoliko se ne uzme u
obzir. Tako na primer, pri zavarivanju rigle za stubove (slika 2.$54), razmak izme"u stu-
bova treba da bude ve#i od projektovanog da bi stubovi nakon popre!nog skupljanja su-
!eonih avova ostali vertikalni. U konkretnom slu!aju, prikazanom na slici 2.$54, razmak
izme"u stubova treba da se pove#a za po 3 mm sa obe strane.
Poduno skupljanje avova (9
L
) uglavnom iznosi 0,$-0,3 mm/m duine ava. Ono za-
visi od odnosa povrine elemenata koji se zavaruju i povrine avova (
w
A A/ ). Ukoli-
ko je taj odnos ve#i, skupljanje je manje, tako da za odnose ve#e od $50 poduno skuplja-
nje moe da se zanemari. Ovo proizilazi iz !injenice da sila koja se javlja usled skupljanja
u avu, u ve#oj povrini elemenata izaziva manji napon i manju deformaciju.
( ) $$32 40 40 46 4 5 , 0 40 6 + +
w
A mm
2
0 , 3 83 , 2
40
$$32
$ , 0
T
mm
Slika 2."54 - Deformacija zavarene veze rigle sa stubom
Rotacija avova zavisi od oblika popre!nog preseka ava. Ona se ne javlja kod simet-
ri!nih su!eonih avova (npr. X ili K), ve# samo kod nesimetri!nih su!eonih avova (npr.
V, Y ili $/2V) i ugaonih avova. Ova rotacija je posledica nejednakog popre!nog skuplja-
nja najudaljenijih vlakana ava, to prouzrokuje promenu ugla izme"u elemenata koji se
spajaju za veli!inu ,. Ona zavisi od debljine materijala koji se zavaruje i od primenjenog
postupka zavarivanja. Ne postoje empirijski izrazi za odre"ivanje vrednosti ugla ,. Njego-
ve vrednosti mogu da se odrede na osnovu tabela u funkciji debljine materijala i broja za-
vara (slika 2.$55a). Kod ugaonih avova ova rotacija zavisi od debljine ava (slika
2.$55b).
Slika 2."55 - Promena ugla izme$u elemenata koji se spajaju usled rotacije u avovima: a) kod
su!eonih avova; b) kod ugaonih avova
Kod nosa!a koji se obrazuju zavarivanjem limova dolazi do deformacije, obrtanja noi-
ce pri zavarivanju za rebro (slika 2.$56). Vrednosti ove deformacije (9r) zavise od irine
elementa koji se zavaruje (b), njegove debljine (t) i debljine ava (a) i mogu da se odrede
na osnovu slede#eg izraza:
t
a b
r

30
(2.$05)
Slika 2."56 - Ugaona deformacija noica
Savijanje nosa!a nastaje usled nepoklapanja teita temperaturne dilatacije, odnosno
mesta zavarivanja, i teita popre!nog preseka. Usled skupljanja ava javlja se aksijalna
sila pritiska, koja ekcentri!no napada posmatrani popre!ni presek. Njen intenzitet je pro-
porcionalan masi, odnosno povrini ava (A
w
). Vrednost momenta ekcentri!nosti moe da
se odredi na osnovu ove sile i njenog rastojanju do teita popre!nog preseka, odnosno
ekscentriciteta e. Usled momenta ekcentri!nosti posmatrani nosa!, raspona ! dobija ugib f
na strani suprotnoj od ava (slika 2.$57). Vrednost ugiba zavisi od krutosti nosa!a koji se
zavaruje, odnosno od njegovog momenta inercije (I). Moment inercije nosa!a se menja u
toku zavarivanja. Stoga je redosled zavarivanja, kojim se spajaju elementi u celinu sa od-
govaraju#om kruto#u, bitan za dobijanje to manje deformacije. Ugib nosa!a moe da se
odredi prema izrazu:
I
e A
f
w
2
$000
5 !
. (2.$06)
Slika 2."57 - Savijanje nosa!a
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja
Deformacije elemenata usled zavarivanja smanjuju funkcionalni kvalitet konstrukcije.
Prethodna analiza nastanka i vrednosti deformacija omogu#ava da se one lake otklone.
Ove deformacije ne mogu da se eliminiu, pa se zato u toku zavarivanja preduzima niz
radnji u cilju stvaranja deformacija suprotnog smera (preddeformacija), ili spre!avanja nji-
hovog slobodnog formiranja.
U toku projektovanja konstrukcije mogu#e je uticati na vrednost deformacija usled za-
varivanja:
konstrukcijskim oblikovanjem i izborom popre!nih preseka,
izborom poloaja nastavaka,
izborom dimenzija i vrsta avova.
Preddeformacije se zadaju u vrednosti o!ekivane deformacije usled zavarivanja. Zava-
rivanjem se ove deformacije ponitavaju, tako da se dobije projektovani poloaj elemenata
(slika 2.$58).
Slika 2."58 - Preddeformacije
Kod simetri!nih su!eonih avova, pravilnim redosledom zavara se eliminie rotacija u
avu, pa se kod takvih avova obavezno propisuje redosled zavara (slika 2.$59).
Slika 2."59 - Pravilan redosled zavarivanja kod su!eonog X ava
Pravilnim redosledom zavarivanja avova mogu znatno da se smanje deformacije
elementa (sklopa) usled zavarivanja. Tom prilikom treba voditi ra!una o promeni krutosti
elementa pri zavarivanju. Pri formiranju zavarenih nosa!a (slika 2.$60) prvo se izvode
poduni avovi izme"u noice i rebra sa iste strane ($), a potom sa druge strane (2). Kod
nosa!a sa razli!itim debljinama noica (slika 2.$60b), prvo se izvode avovi uz tanju
noicu, to izaziva savijanje nosa!a. Zavarivanjem avova uz deblju noicu, avovima
ve#ih dimenzija, postie se deformacija suprotnog smera, pa se dobija prav nosa!.
Slika 2."60 - Pravilan redosled zavarivanja pri izradi nosa!a
Tabela 2.41 - Otklanjanje deformacija usled zavarivanja zagrevanjem
Profil Deformacija Zagrevanje Povri zagrevanja
Neke nastale deformacije mogu da se otklone posle zavarivanja. Naj!e#e se primenju-
je postupak zagrevanja elemenata na odre"enim mestima. Zagrevanje se izvodi gasnim go-
rionikom u posebnim zonama, !ijim naknadnim hla"enjem i skupljanjem se ponitava pos-
toje#a deformacija. U tabeli 2.4$ su prikazani oblici zona zagrevanja za razli!ite oblike de-
formacija koje treba ponititi.
Zbog zna!ajnih negativnih posledica koje deformacije usled zavarivanja mogu da iza-
zovu u konstrukciji, izra"uje se detaljan plan zavarivanja svake konstrukcije. On u sebi
sadri izabrani postupak zavarivanja, vrednost i oblik preddeformacije, redosled zavariva-
nja zavara i avova i dr. Prilikom njegove izrade polazi se od !injenice da u zonu ava tre-
ba uneti to manju koli!inu toplote, da raspored zagrevanja bude simetri!an, da se to vie
omogu#i slobodno skupljanje avova i da se izabere odgovaraju#a krutost sklopa.
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Pravilno konstruisanje zavarenih sklopova igra presudnu ulogu u ostvarivanju uslova
za pravilan rad zavarenih spojeva. Ono treba da omogu#i:
Lako izvo"enje zavarenog spoja. Spoj mora da bude pristupa!an, a poloaj zavari-
vanja to jednostavniji;
Primenu uobi!ajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja uti!e
kvalitet materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto iz-
vo"enja zavariva!kih radova (na gradilitu ili u radionici) itd.;
Primenu zavarenih montanih nastavaka u to manjem broju;
Izvo"enje avova sa to manjim dimenzijama. Na taj na!in se tedi dodatni materi-
jal i izbegava veliko unoenje toplote u ZUT;
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava, kao i vrste spoja. Izvo"enje ugaonih avova je
jeftinije od izvo"enja su!eonih avova. avove specijalnog i I-kvaliteta treba prime-
njivati kada za to stvarno postoji potreba, jer su znatno skuplji;
Optimalan poloaj zavarivanja. Ako je mogu#e treba uvek primenjivati izvo"enje
ava u horizontalnom poloaju, a avove iznad glave treba izbegavati;
Ravnomerniji tok sila, !ime se izbegavaju koncentracije napona;
Manje deformacije u konstrukciji usled zavarivanja;
Prihvatljive vrednost sopstvenih napona nastalih usled zavarivanja.
Pravilnom konstruisanju zavarenih elemenata mora da se posveti posebna panja u fazi
projektovanja i izrade radioni!ke dokumentacije za !eli!nu konstrukciju. U daljem tekstu
navedena su osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom konstruisanja zavarenih
konstrukcija.
Na po!etku i na kraju avova javljaju se krateri, zbog naglog unoenja toplote u ele-
ment, pri formiranju elektri!nog luka. Oni se kod su!eonih avova izbegavaju primenom
polaznih i zavrnih plo!ica na po!etku i na kraju ava. Kod ugaonih avova primenjuje se
zaokretanje ava iza ugla za dvostruku debljinu ava, ili izvo"enje avova u krug, koje je
uslovljeno konstruisanjem elementa prema pravilima datim u tabeli 2.42. Lim koji se
zavaruje ugaonim avovima u krug treba:
Da ima zase!ene uglove na mestima gde prolazi drugi ugaoni av (h). Zasecanje se,
uglavnom, izvodi u vidu trougla ili !etvrtine kruga kod dinami!ki napregnutih kons-
trukcija. Na taj na!in se i izbegava nagomilavanje avova na jednom mestu;
Da bude odmaknut od ivice elementa za koji se zavaruje (g), !ime se omogu#ava da
se izvede kruni av sa istom debljinom po !itavom obimu;
Da se ne zavrava pod otrim uglom, ve# da bude upravan na ravan spoja na delu
duine f. Ukoliko bi se lim zavrio pod otrim uglom tada bi se taj deo materijala
istopio u elektri!nom luku i na tom mestu bi se formirao krater.
Kod ugaonih avova, da bi av mogao da se izvede sa projektovanom dimenzijom,
potrebno je da element koji se zavaruje bude udaljen od ivice elementa za koji se zavaruje,
odnosno da postoji odre"en prepust (g). Dimenzije prepusta (g) zavise od debljine ugaonih
avova i date su u tabeli 2.43.
Ukoliko se ose avova ukrtaju, a avovi se izvode jedan iznad drugog, av koji se naknad-
no izvodi treba prekinuti iznad izvedenog ava. To se naj!e#e izvodi zasecanjem lima. Na taj
na!in se eliminie stvaranje zareza u izvedenom avu i reme#enje toka linija sila. Vrednosti
geometrijskih karakteristika zaseka zavise od debljina limova i prikazane su u tabeli 2.44.
Tabela 2.42 - Konstruisanje limova pri zavarivanju krunim avovima
Debljina lima t
(mm)
h f g n
4-8 >20 $0 >5 >40
8-$2 >25 $0 >$0 >50
$2-$6 >30 $5 >$0 >55
$6-26 >40 20 >$5 >60
26-40 >50 25 >20 >80
40-90 >60 30 >25 >$00
Tabela 2.43 - Vrednosti prepusta g u funkciji debljine avova (a)
a
3 4 5 6 8 $0 $2 $4 $6 $8 20
g 6 $0 $0 $2 $5 $8 20 25 25 30 30
Tabela 2.44 - Vrednosti zasecanja lima na mestu ava
Debljina lima t (mm) ! i r
<$0 40 20 20
$0-25 50 25 20
>25 60 30 20
Kod obostranih ugaonih (krstastih) spojeva debljina osnovnog lima za koji se zavaruju
dva popre!na lima treba da bude ve#a od 7 mm (slika 2.$6$a). U suprotnom, ako je deblji-
na osnovnog lima manja od 7 mm (slika 2.$6$b), popre!ne limove treba me"usobno raz-
ma#i za dvostruku debljinu osnovnog lima. Na ovaj na!in se smanjuje opasnost od pojave
lamelarnog cepanja osnovnog lima usled unoenje velike toplotne energije pri zavarivanju.
Tako"e se preporu!uje da debljina ugaonih avova ne bude ve#a od polovine debljine naj-
tanjeg lima u spoju (a<0,51t
min
).
a) b)
Slika 2."6" - Pravilno konstruisanje obostranih ugaonih spojeva (krstastih spojeva)
Bo!ni ugaoni avovi izme"u osnovne i dodatne lamele na noici nosa!a izra"uju se u
obliku jednakokrakog ugaonog ava (slika 2.$62). %eoni ugaoni av se izvodi kao raznok-
raki ugaoni av sa hipotenuzom u blagom nagibu, naj!e#e $:3. U slu!aju dinami!kog nap-
rezanja, ovaj av treba obraditi. Kontinualna izrada ava oko kraja dodatne lamele omo-
gu#ava se odsecanjem ili zaobljenjem uglova na krajevima dodatne lamele.
Kod nastavka limova razli!ite debljine pomo#u su!eonih avova, kada je razlika u
debljini t 3 mm, da bi se obezbedio ravnomeran tok unutranjih sila, deblji lim treba da
se obradi u blagom nagibu sa jedne strane (slika 2.$63a). Ukoliko je razlika u debljini
t 6 mm, deblji lim treba da se obradi sa obe strane (slika 2.$63b).
Prilikom zavarivanja I ili U-profila od neumirenog !elika, ugaonim avovima ne treba
izvoditi avove na mestu prelaza rebra u noice, odnosno na mestima zaobljenja (slika
2.$64), zbog segregacije !elika, odnosno promene njegove strukture u tim zonama usled
sporijeg hla"enja.
Slika 2."62 - Zavarivanje dodatne lamele
Slika 2."63 - Obrada limova kod su!eonih spojeva limova razli!ite debljine
Slika 2."64 - Zavarivanje valjanih profila od neumirenog !elika ugaonim avovima po obimu
Noica limenog nosa!a koja je direkno zavarena za rebro nosa!a, ne sme da bude deb-
lja od 50 mm. Ako je potrebna noica deblja od 50 mm, ona mora da se konstruie od vie
lamela. U suprotnom mora da se vri predgrevanje mesta zavarivanja. Ako je pojas sastav-
ljen od vie lamela (slika 2.$65a) one moraju da budu me"usobno spojene kontinualnim
bo!nim avovima du ivica. U slu!aju nastavaka ovakvih, sloenih lamela su!eonim a-
vom u istom preseku one, pre zavarivanja, moraju da se me"usobno spoje Y-avovima
(slika 2.$65b). Na taj na!in se omogu#ava izrada ljeba i zavarivanje korena ava, a elimi-
niu se i greke prouzrokovane paralelnim spojnicama u su!eonom spoju. Veli!ina Y-ava
treba da bude takva da se ne istopi prilikom izrade su!eonog spoja. Nastavke nosa!a u za-
varenoj izradi, po pravilu, ne treba izvoditi u istom popre!nom preseku. Poeljno je da se
nastavci noica i rebra me"usobno pomere za polovinu irine noice (slika 2.$65c). Na taj
na!in se izbegava nagomilavanje avova i smanjuje mogu#nost pojave greaka.

a) b) c)
Slika 2."65 - Izrada zavarenih nastavaka kod nosa!a sa noicama sa vie lamela
%vorni limovi kod reetkastih konstrukcija mogu da se oblikuju na uobi!ajen na!in, za
konstrukcije napregnute stati!kim optere#enjem (slika 2.$66a). Me"utim, kod konstrukcija
napregnutih dinami!kim optere#enjem, !vorni limovi moraju da imaju blaga zakoenja, u na-
gibu $:3, i zaobljenja sa radijusom r 0,25 H, gde je H irina noice pojasa (slika 2.$66b).
a)
b)
Slika 2."66 - Konstruisanje !vornih limova
Treba izbegavati nagomilavanje i preklapanje avova na jednom mestu. Potencijalno to
je opasno mesto sa dosta greaka u avovima. To moe da se izbegne ubacivanjem koma-
da od punog !elika ili od debelozidnih upljih profila (slika 2.$67).
Slika 2."67 - Izbegavanje nagomilavanja avova na jednom mestu
Spojni limovi kod dvodelnih tapova mogu da budu pravougaoni, u slu!aju stati!kog
optere#enja (slika 2.$68a), dok u slu!aju dinami!kog optere#enja moraju da imaju zaoblje-
nja (slika 2.$68b).
Slika 2."68 - Konstruisanje spojnih limova kod dvodelnih tapova u slu!aju: a) stati!ki
optere#enih konstrukcija; b) dinami!ki optere#enih konstrukcija
Kad god je mogu#e treba izbegavati detalje koji mogu da izazovu napone upravne da
debljinu limova, koji nastaju kao posledica zavarivanja uz spre!ene slobodne deformacije.
Kada su ovakvi detalji neizbeni treba primeniti odgovaraju#e mere kojima se verovatno#a
pojave lamelarnog cepanja svodi na minimum. Ako su naponi zatezanja usled optere#enja
ili zaostalih napona upravni na povrinu dela za koji se zavaruje, kod limova debljine ve#e
od $5 mm, postoji opasnost od pojave lamelarnog cepanja. Da bi se ono izbeglo neophod-
no je da se primeni odgovaraju#i postupak zavarivanja i da materijal ima potrebnu ila-
vost. Osim toga potrebno je da se izvri ultrazvu!na kontrola kako bi se dokazalo da lim
nije dvoplatan. Lamelarno cepanje moe da se izbegne pravilnim oblikovanjem spoja
(slika 2.$69).
Slika 2."69 - Pravilno konstruisanje u cilju izbegavanja pojave lamelarnog cepanja
9 KOMPATIBILNOST RAZLI!ITIH SPOJNIH
SREDSTAVA
U nekim slu!ajevima neophodno je da se u istom spoju primene razli!ita spojna sred-
stva. Razli!ita spojna sredstava naj!e#e se primenjuju pri rekonstrukciji ili oja!anju pos-
toje#e konstrukcije, kod posebnih konstrukcijskih sistema, kao to je na primer ortotropna
plo!a (slika 2.$70), kao i u svim drugim slu!ajevima kada je to ekonomski opravdano.
Slika 2."70 - Kombinacija spojnih sredstava kod mostovskih nosa!a sistema ortotropne plo!e
Da bi primena razli!itih spojnih sredstava bila konstruktivno i stati!ki korektna, neop-
hodno je poznavati ponaanje svakog spojnog sredstva pojedina!no i u kombinaciji sa dru-
gim spojnim sredstvom, kao i karakter optere#enja (stati!ko ili dinami!ko). Krutost spoj-
nih sredstava je najvaniji parametar od koga zavisi ponaanje veze pod optere#enjem, pa
kod veza sa kombinovanim spojnim sredstvima posebnu panju treba obratiti na kompati-
bilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajedni!ki rad, od-
nosno ravnomerna raspodela optere#enja. Najve#u krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
su!eoni avovi imaju neto ve#u krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjevima, najve#u
krutost imaju veze sa prednapregnutm visokovrednim zavrtnjevima. Upasovani (obra"eni)
zavrtnjevi imaju znatno ve#u krutost od obi!nih, neupasovanih (neobra"enih) zavrtnjeva.
Naime, kod obi!nih zavrtnjeva, zbog ponitavanja zazora izme"u rupe i vrata zavrtnja, do-
lazi do deformacija koje nepovoljno uti!u na krutost spoja, odnosno pove#avaju njegovu
deformabilnost. Dakle, deformabilnost veza sa obi!nim zavrtnjevima zavisi od zazora
izme"u rupe i zavrtnjeva. to je zazor ve#i deformabilnost veze je ve#a. Zakivci su po svo-
joj krutosti negde izme"u prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva i upasovanih zavrt-
njeva, pa stoga pri zameni dotrajalih zakivaka u zakovanim konstrukcijama treba primenji-
vati upasovane ili prednapregnute visokovredne zavrtnjeve.
U istoj vezi mogu da se primene slede#e kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smi!u#im spojevima,
zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, samo u smi!u#im spojevima,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi,
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, pri !emu upasova-
ni zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze, a nosivost veze se odre"uje
prema slici 2.$7$,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smi!u#im
spojevima u slu!aju stati!kog optere#enja,
zakivci i zavarivanje, samo u smi!u#im spojevima kod stati!kog optere#enja;
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa za-
varivanjem, samo kod stati!kog optere#enja (Ukupna nosivost veze u ovom slu!aju
se odre"uje kao zbir nosivosti zavrtnjeva i avova).
, : , :
0,$ $,095 0,6 $,420
0,2 $,$80 0,7 $,455
0,3 $,255 0,8 $,480
0,4 $,320 0,9 $,495
0,5 $,375 $,0 $,500
dop s com
F F
, .

( )
2
$ 5 , 0 5 , $
zavrtnjeva broj ukupan
zavrtnjeva upasovanih broj

Slika 2."7" - Odre$ivanje nosivosti kombinovanih spojeva sa upasovanim i neupasovanim
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
U istoj vezi ne mogu da se primene slede#e kombnacije spojnih sredstva:
zakivci i obi!ni (neupasovani) zavrtnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obi!ni (neupasovani) zavrtnjevi sa zazo-
rom ve#im od 0,3 mm,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinami!ki optere#enih
konstrukcija, osim kod elemenata optere#enih na savijanje (nosa!a). (U ovim
slu!ajevima obi!no se pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem pomo#u su!eonih
avova, a rebro pomo#u visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja) i
su!eoni i ugaoni avovi kod dinami!kog optere#enja.
Tako"e, treba ista#i da se prethodna pravila odnose samo na kombinaciju spojnih sred-
stava u istoj vezi. Na jednom elementu, a u razli!itim popre!nim presecima mogu se proiz-
voljno kombinovati razli!ita spojna sredstva. Tako na primer, na jednom istom elementu
(nosa!u) radioni!ki nastavci mogu da se izvode zavarivanjem, a montani nastavci po-
mo#u obi!nih zavrtnjeva (slika 2.$72).
Slika 2."72 - Kombinovanje razli!itih spojnih sredstava kod jednog nosa!a
Ukoliko je mogu#e, treba upotrebljavati istu vrstu spojnih sredstava u celoj konstrukci-
ji. Tako"e, treba izbegavati primenu zakivaka, ili zavrtnjeva razli!itog pre!nika u istom
spoju. Sa aspekta stati!kog ponaanja veze, primena razli!itih pre!nika spojnih sredstava
je nepovoljna, jer zavrtnjevi razli!itog pre!nika imaju razli!itu deformabilnost, pa usled
razli!itog savijanja spojnih sredstava, raspodela sila u vezi nije ravnomerna. Osim toga, iz-
vo"enje je oteano, jer se zahteva primena razli!ite opreme za ugradnju zavrtnjeva. Ovo se
odnosi samo na isti spoj (nastavak noice ili rebra) dok se u jednoj vezi mogu koristiti raz-
li!iti zavrtnjevi, na primer jedni za vezu noice, a drugi za vezu rebra.

2 Sredstva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2 Sredstva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2

Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

smi!u#i napon koji deluje upravno na osu ava.

You might also like