MAJKL OSUDOVSKI: ANTIGLOBALISTIKI KORPORATIVNE ELITE petak, 19 april 2013 16:10

POKRETI

KOJE

SU

OSNOVALE

Uvoenje voa civilno !"#$%va # #n#%"a$nje &"# ove 'o(i je )"a&*a &oja !aje !o+"e "e,#l%a%e- .a &o")o"a%ivne eli%e Sve to je uinjeno do sada uinilo je svet sigurnijim mestom za kapitalizam. Smanjujui socijalne tenzije pomaganjem i teenjem potrebitih, obezeivanjem sigurnosnih ventila za ljutite i unapreivanjem funkcionisanja vlade, osigurali smo njegov opstanak /McGeo" e B#n!01 *ave%ni& ,a nacionaln# +e,+e!no*% !vojice a'e"i2&i3 )"e!*je!ni&a J- 4- Kenne!0a i L0n!ona Jo3n*ona i )"e!*e!ni& 4on!acije 4o"! 567785696:. !inansiranjem i stvaranjem politikih okvira za mnoge zabrinute i predane ljude koji rade u neprofitnim organizacijama vladajua klasa je u mogunosti da nadzire i odvoji elnike od ostatka zajednice i da njihovo delovanje uini tako dugotrajnim i tegobnim da rad na socijalnoj pravdi postane gotovo nemogu u tim uslovima /O!lo'a& je i, &nji e Pa#la Kivela ;Vi ovo ,ove%e !e'o&"a%ijo'< Ko ,a"a#je1 &o )la(a1 a &o ,ai*%a o!l#2#je<=:. Novi svetski poredak praktikuje ritual pozivanja voa civilnog dru tva u unutra nje krugove !o"i a istovre!eno i! one!ogu"ava da #ilo ta u$ine, i takva praksa daje do#re rezultate. %rvo, ka&e svetu da kriti$ari glo#alizacije prvo !oraju zaslu&iti pravo da u$estvuju u 'odlu$ivanju'. (rugo, pru&a iluziju da glo#alna elita, koja se eu)e!isti$ki naziva de!okratijo!, ipak odlu$uje legiti!no. * tre"e, ona ka&e: 'ne!a alternative' glo#alizaciji, korenite pro!jene nisu !ogu"e, a ve"ina se !o&e sa!o nadati saradnji sa ovi! vladari!a sa!o ako pristane na nji+ovu ucenu. * dok 'glo#alizatori', kako #i pokazali svoju do#ru volju, ponekad i usvoje pokoji predlog, nji+ovi osnovni ciljevi nisu ugro&eni. , ta to 'udru&enja civilnog dru tva' $ine- (ok istovre!eno sla#e i dele dru tveni pokret na #rojne razjedinjene grupe, zapravo sa!o ja$aju !o" korporativne elite. .azu!evanje tog procesa je od velikog zna$aja, jer su desetine i stotine +iljada ljudi u /ijetluu, %ragu i 0ve#eku 119992 20013 #ile uklju$ene u antiglo#alizacijske proteste, od#acuju"i ideju da je novac sve. 4unili su se protiv op teg siro!a enja !iliona ljudi i uni tenja planete z#og #oga"enja !alo#rojne elite. 5aj $in svakako tre#a pozdraviti, kao i one koji vode te proteste, ali !ora se i"i dalje i kona$no osporiti pravo )inansijskoj eliti da vlada sveto!. 5o za+teva ponovno pro!i ljanje strategije protesta. 6o&e!o krenuti na vi i nivo pokretanje! protesta u na i! ze!lja!a i pokreti!a koji "e o#jasniti ljudi!a, preneti poruku o to!e ta glo#alizacija $ini o#i$ni! ljudi!a. 7er oni su snaga koja se !ora !o#ilizovati u izazovu oni+ koji plja$kaju celu planetu8 /Maj&l o*#!ov*&i )o*le *a'i%a 4TAA # Kve+e&# >??5:. 5oko! sa!ita u 0ve#eku do lo je do suko#a de!onstranata sa policijo! u koje! su za suz#ijanje protesta kori "eni vodeni topovi i suzavac. 9ani!ljivo je da su uvek protestanti bili ti koji su izazivali policiju . : ovo! slu$aju to su #ili 7oan .usso; i /tranka zeleni+ 0anade 1 "reen #art$ of %anada3, koje su #ez#ednosne slu&#e optu&ile kao odgovorne za nerede. E- S- @ERMAN I N- OMSKI: ;PROI.VODNJA PRISTANKA= %roizvodnja pristanka8 je ter!in koji su s!islili <dvard /. =er!an i Noa! >o!ski i, kako stoji u nji+ovo! istoi!eno! radu, predstavlja propagandni model koriten od korporativnih medija, kojima vlast manipulie javnim miljenjem i namee pojedincima sistem vrednosti i verovanja. &asovni mediji slu'e kao instrument kojim se prenose poruke i simboli celokupnom stanovnitvu. (jihov je zadatak da zabavljaju, informiu i da nametanjem i uvrivanjem vrednosnih sistema integriu pojedince u institucionalne strukture ireg drutva. ) svetu koncentrisanog bogatstva i rastuih sukoba interesnih grupa ispunjavanje i provoenje te uloge zahteva sistemsku propagandu . %roizvodnja pristanka8 podrazu!eva !anipulaciju i o#likovanje javnog !i ljenja. ?na uspostavlja kon)or!iza!, pri+vatanje autoriteta i socijalnu +ijerar+iju. ?na za+teva pot$injavanje eta#lirano! socijalno! poretku. %roizvodnja pristanka8 opisuje pot$injavanje javnog !i ljenja !asovni! !ediji!a i nji+ovi! proizvoljni! la&i!a. 1

PROI.VODNJA OTPORA /a proizvodnjo! pristanka8 s!o uglavno! upoznati, ali nu&no je )okusirati se na proces proizvodnje otpora8 1&anufacturing *issent3, koji i!a klju$nu ulogu u slu&enju interesi!a vladaju"e elite. : savre!eno! kapitaliz!u !ora da prevlada iluzija de!okratije. : interesu korporativne elite je da pri+vati @ #udu"i da oni ne ugro&avaju uspostavljeni dru tveni poredak @ neslaganje i proteste kao sastavni deo siste!a koji su stvorili. /vr+a je ne spre$avati neslaganje, ve" naprotiv, o#likovati protesni pokret, upravljati nji! i sa!i! ti! postaviti njegove spoljne granice. Aranice do koji+ se s!e do"i, a koje se ni po koju cenu ne s!e pre"i. 9arad odr&avanja svog legiti!iteta, ekono!ske elite koriste ograni$ene i nadzirane opozicione o#like sa cilje! spre$avanja razvoja radikalni+ o#lika protesta, koji #i !ogli da protresu sa!e te!elje i institucije glo#alnog kapitaliz!a. (rugi! re$i!a, proizvodnja otpora8 deluje kao #ez#ednosni ventil koji titi i odr&ava novi svetski poredak. ,li, kako #i proces proizvodnje neslaganja8 #io )unkcionalan, on !ora da #ude pa&ljivo regulisan i nadziran od oni+ protiv koji+ su protesti us!ereni. 4INANSIRANJE OTPORA *ako naizgled zvu$i paradoksalno, proizvodnja otpora se u su tini posti&e )inansiranje! otpora sa!og. ?ni protiv koji+ je protest us!eren )inansiraju i us!eravaju nov$ana sredstva organizatori!a protesta. Binansiranje nije ograni$eno sa!o i isklju$ivo na kupovinu8 naklonosti politi$ara. Binansijske elite koje kontroli u najve"e )ondacije takoe nadziru i )inansiraju #rojna udru&enja i organizacije civilnog dru tva koje su kroz istoriju #ile uklju$ene u protesne pokrete upravo protiv dru tvenog poretka koji su one stvorile. %rogra!i !nogi+ nevladini+ organizacija i pokreta uveliko se oslanjaju na )inansijska sredstva iz javni+ i privatni+ )ondacija, uklju$uju"i 1iz!eu ostali+3 i Bord8, .ocke)eller8, 6cCart+D8 )ondacije. ,ntiglo#alisti$ki pokret protivi se Eolstritu i teksa ki! na)tni! divovi!a koje kontroli e .ocke)eller, ali upravo nji+ove )ondacije i zaklade velikodu no )inansiraju progresivne antikapitalisti$ke !re&e, #a kao i ekologe 1protivnike +ig ,il 3, a sve sa cilje! kako #i na kraju nadgledali i o#likovali nji+ove aktivnosti. 6e+aniz!i proizvodnje otpora8 za+tevaju !anipulativno okru&enje i suptilnu saradnju pojedinaca unutar progresivni+ organizacija 1antiratna udru&enja, organizacije za za titu prirodne okoline i antiglo#alisti$ki pokret3. (ok mainstream !ediji proizvode pristanak8, slo&enu !re&u nevladini+ organizacija korporativne elite koriste u !anipulaciji protestni! pokreti!a i nji+ovi! stavljanje! u kalupe. %osle deregulacije glo#alnog )inansijskog siste!a 1990. i #rzog #oga"enja )inansijskog esta#li !enta, )inansiranje udru&enja preko )ondacija naglo je poraslo. Aorka je ironija to je u poslednji+ nekoliko godina deo prevarantski+ do#itaka na Eolstritu iznova recikliran kroz razne neoporezive )ondacije i +u!anitarne akcije. ?vi sre"ni nov$ani do#ici nisu kori "eni sa!o za kupovinu politi$ara, oni su takoe prosleeni razni! udru&enji!a, istra&iva$ki! instituti!a, dru tveni! centri!a, crkveni! grupa!a, udru&enji!a za za titu okoline, alternativni! !ediji!a, grupa!a za ljudska prava itd... %roizvodnja otpora8 se takoe odnosi i na pojedine leve8 i progresivne8 !edije, koji su )inansirani preko razni+ udru&enja ili direktno iz )ondacija. /kriveni cilj proizvodnje otpora8 je uspostavljanje granica do koji+ !o&e i"i korektna politi$ka opzicija8. /a druge strane, u !noge nevladine organizacije in)iltrirani su in)or!atori zapadni+ o#ave tajni+ slu&#i. 4RAGMENTIRANI AKTIVI.AM Cilj korporativni+ elita #io je da rasko!adaju i podele dru tvene pokrete. .at i glo#alizacija vi e nisu u prvo! planu aktiviz!a civilnog dru tva. ,ktiviza! se raspr io. Ei e ne postoji integrisani antiglo#alisti$ki i antiratni pokret. Nije prepoznata veza ekono!ske krize i ratova koje /,( vode u svetu. ?tpor je )rag!entisan i pospre!ljen u !ale odeljke. %rotesni pokreti se razdvajaju u razne te!atski orijentisane8 pokrete @ pokrete za &enska prava, kli!atske pro!ene, okolinu, antiglo#alisti$ke itd. /vaki za se#e o+ra#ren je velikodu ni! )inansijski! injekcija!a, za razliku od !asovni+ pokreta. ?vakav !ozaik #io je rasprostranjen ve" '902ti+, pred po$etak sa!ita AF.

ANTIGLOBALISTIKI POKRET ,ntisa!it u /ijetlu 1999. #io je triju!) antiglo#alisti$kog pokreta.-storijska koalicija aktivista koja je zatvorila sastanak Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu iskra je koja je zapalila globalni antikorporativni pokret , napisala je Nao!i Clein u Nationu8 u nove!#ru 2009. godine. /ijetl je #io doista va&no raskr "e u istoriji !asovni+ pokreta. ?kupilo se vi e od G0.000 ljudi iz razli$iti+ sredina, organizacija civilnog dru tva, za ljudska prava, sindikata, ekologa, i svi su do li sa isti! cilje!: da razotkriju i de!ontiraju neoli#eralnu agendu, uklju$uju"i i njene institucionalne te!elje. ,li dogaaje u /ijetlu o#ele&io je i veliki preokret. :z neslaganje8 svi+ sektora dru tva, slu&#eni H5? sa!it o$ajni$ki je tre#ao u$e "e iznutra8 voa civilnog dru tva, koji su za pos!atra$e spolja8 tre#ali da pru&e utisak da se sve odvija de!okratski! pute!8. (ok su +iljade ljudi !ar irale /ijetlo!, ono to se dogodilo iza zavesa #ila je de facto po#eda neoli#eraliz!a. Nekoliko organizacija civilnog dru tva 1)or!alno protivnika H5?3 je, pristaju"i na razgovore sa predstavnici!a /vetske trgovinske organizacije, priznalo legiti!itet glo#alnog trgovinskog ustrojstva u!jesto da H5? prozovu kao protivpravnu organizaciju. .kreditovani predstavnici nevladinih organizacija pozvani su na dru'enje u prijateljskom okru'enju sa ambasadorima, trgovinskim ministrima i finansijskim monicima sa /olstrita na nekoliko slu'benih dogaanja, ukljuujui i brojna primanja i koktele , napisao je 6ajkl >osudovski u svo! $lanku %ogled na protekli+ deset godina8 1See 0en 1ears .go3. /kriveni plan je #io da se osla#i i podeli protesni pokret i preokrene antiglo#alisti$ki pokret pre!a podru$ji!a koja ne"e direktno pretiti interesi!a ekono!ske i )inancijske elite. ?ve akreditovane8 organizacije civilnog dru tva, )inansirane iz privatni+ )ondacija 1Bord, .ocke)eller, .ocke)eller 4rot+ers, C+arles /te;art 6ott, 5+e Boundation )or (eep <cologD3, postavile su se kao lo#isti$ke grupe, deluju"i )or!alno kao predstavnici dru tveni+ pokreta. %redvoeni istaknuti! i predani! aktivisti!a, sa!i se#i su vezali ruke. Na kraju, pri+vatanje! legiti!iteta 1u #iti ilegalne H5?3 organizacije po!ogli su, iako ne svojo! voljo!, sla#ljenje antiglo#alisti$kog pokreta. Eoe nevladini+ organizacija #ili su itekako svesni odakle i! dolazi novac. *ako unutar a!eri$ki+ i evropski+ nevladini+ organizacija vlada uverenje da su te )ondacije nezavisna i )ilantropski nastrojena zase#na tela odvojena od korporacija 1na pri!er .ocke)eller 4rot+ers Boundation s!atraju nezavisno! od porodi$nog carstva #anaka i na)tni+ ko!panija .ocke)ellerovi+3. : izvrnutoj logici #or#e protiv korporativnog kapitaliz!a, a sa plata!a i operativni! tro kovi!a zavisni! od novca iz privatni+ korporativni+ )onsacija oslo#oeni+ poreza, to je postala op"epri+va"ena $injenica. Nevladine organizacije su u+va"ene u luda$ku ko ulju i nji+ovo postojanje zavisi od korporativnog novca. /ve nji+ove aktivnosti pa&ljivo prate i nadziru kapitalisti. ;PROGRESIVNI= UVARI : ovoj pri$i korporativna elita, $iji! interesi!a uredno slu&e 66B, /vetska #anka i /vetska trgovinska organizacija, spre!no "e )inansirati organizacije koje su predvodnice protesni+ pokreta protiv H5? i drugi+ internacionalni+ )inansijski+ institucija. %odr&ane novce! iz )ondacija, nevladine organizacije postavljaju i razne $uvare 12atchdogs3, $iji je zadatak da prate provoenje neoli#eralne politike, ali #ez podizanja pra ine oko toga ili postavljanja previ e pitanja, na pri!er kako to H5? svojo! politiko! doprinosi siro!a enju !ilona ljudi. ?sniva$ /,%.*N2a 10he Structural .djustment #articipator$ 3evie2 (et2ork 3 je *evelopment "ap, a :/,*( i /vetska #anka )inansiraju nevladine organizacije sa sedi te! u Ea ingtonu. ?p irno doku!entovano na!etanje iz 66B i /vetske #anke strukturni+ pro!ena ze!lja!a u razvoju predstavlja o$iti o#lik !e anja u unutra nje poslove suvereni+ dr&ava, a sve u i!e institucija poverenika. *, u!esto osporavanja legiti!iteta 66B, /vetske #anke i nji+ove s!rtonosne ekono!ske !edicine8, jezgro /,%.*N2a je tra&ilo da se o#ez#edi participacija nevladini! organizacija!a radi nadgledanja, rade"i ruku pod ruku sa :/,*( i /vetsko! #anko!. Cilj je #io dati ljudsko lice8 neoli#eralnoj politi$koj agendi, u!esto da se direktno od#ije politi$ki okvir 66B. /,%.*N je glo#alno civilno dru tvo koje je do#ilo i!e po inicijativi za participativno strukturno prilagoavanje, koj; je pokrenula /vetska #anka i njen predsednik 7i! Hol)enson 199F. /,%.*N je dizajniran kao tripartitno ve&#ali te koje okuplja organizacije civilnog dru tva, nji+ove vlade i /vetsku #anku u zajedni$ko! nadgledanju progra!a strukturalni+ prilagoavanja 1/,%/3 i istra&ivanju novi+ politi$ki+ opcija. 5o je legiti!izacija aktivne uloge civilnog dru tva u dono enju ekono!ski+ odluka, odnosno ukazuje na podru$ja 3

koja za+tevaju pro!ene u ekono!skoj politici i koji su to politi$ki !e+aniz!i potre#ni toko! prilagoavanja. Na sli$an na$in deluje i 5rgovinska opservatorija 1 0rade ,bservator$, nekad 40,54atch3 iz Ieneve, koja je projekat 6inneapolis instituta za poljoprivredu i trgovinsku politiku 1*,5%3 a kojeg velikodu no )inansira 1opet3 Bord, .ocke)eller, C+arles /te;art 6ott itd. 5rgovinska opservatorija i!a zadatak da nadgleda /vetsku trgovinsku organizaciju i /evernoa!eri$ki sporazu! o slo#odnoj trgovini 1N,B5, i B5,,3. 5rgovinska opservatorija takoe prikuplja podatke i #rine o pona anju8 i odgovornosti8 pre!a &rtva!a politike H5? ili protagonista neoli#eralni+ re)or!i- 6etode rada 5rgovinske opservatorije ni na koji na$in ne ugro&avaju H5?. :pravo suprotno, ni legiti!itet 5rgovinske organizacije niti nji+ovi sporazu!i nikad nisu ispitani. 0o su najve"i donatori *nstituta za poljoprivredu i trgovinsku politiku u 6inepolisu 1 &inneapolis -nstitute for .griculture and 0rade #olic$, -.0#3: !ord !oundation 67,897,:;;.;; 9<<=>7;;8? 3ockefeller +rothers !und 67,@7;,;;;.;; 9<<:>7;;:? %harles Ste2art &ott !oundation 69,@<9,;;;.;; 9<<=>7;;:? &cAnight !oundation 69,;:8,8;;.;; 9<<:>7;;:? Bo$ce !oundation 6C=D,;;;.;; 9<<8>7;;=? +ush !oundation 689;,;;;.;; 7;;9>7;;8? +auman !amil$ !oundation 68;;,;;;.;; 9<<=>7;;8? "reat Eakes #rotection !und 6:D;,;;;.;; 9<<: > 7;;;? Bohn *. F %atherine 0. &ac.rthur !oundation 6::=,9;;.;; 9<<9 > 7;;@? Bohn &erck !und 6=<;,;;;.;; 9<<7 > 7;;@? J

Garold A. Gochschild !oundation 6=D8,8;;.;; 9<<C > 7;;:&? !oundation for *eep Hcolog$ 6=9C,:;;.;; 9<<9 > 7;;9? Bennifer .ltman !oundation 6@88,:;;.;; 9<<7 > 7;;9? 3ockefeller !oundation 6@==,9@=.;; 7;;; > 7;;=. %onsumer freedom je takoer napravio udru&enja civilnog dru tva i nevladini+ organizacija koje pri!aju novac od )ondacija, poto! slavni+ li$nosti koje su aktivne u po!o"i8 udru&enji!a civilnog dru tva te spisak i!ena klju$ni+ igra$a koji koordiniraju ovaj za+tevan posao 1za vi e in)or!acija posetiti: %onsumer freedom na ;;;.activistcas+.co!3, SVI PUTOVI VODE U DAVOS Narodni pokret je otet. ?da#rani intelektualci, $elnici organizacija civilnog dru tva, zati! sindikalni $elnici 1uklju$uju"i ,Ifam, .mnest$ -nternational, "reenpeace3 rutinski su pozivani u (avos na /vetski ekono!ski )oru!, gde se dru&e sa naj!o"niji! svetski! ekono!ski! i politi$ki! akteri!a. 5akvo dru&enje svetski+ korporativni+ elita sa pro#rani! progresivcima deo je rituala na koje! po$iva proces proizvodnje otpora8. 5rik je u selektivno! oda#iru voa civilnog dru tva koji!a se !o&e verovati8, zati! i+ integrisati u dijalog8 i tako i+ odstraniti iz svog !iljea u koje! su glo#alni graani8, koji deluju u i!e svoji+ kolega8 radnika. Naravno, krajnji cilj je da #udu navedeni da slu&e interesi!a korporativnog esta#li !enta. )ee nevladinih organizacija na godinjem sastanku u *avosu dokaz je da mi svesno nastojimo da integriemo iroki spektar glavnih drutvenih faktora u definisanju i unapreenju globalnog programa. /erujemo da Svetski ekonomski forum nudi poslovnu zajednicu sa idealnim okvirima za uee u zajednikim naporima sa drugim glavnim faktorima J(/,K globalne ekonomije u poboljanju stanja u svetu, a to je misija ovog foruma. (/, igraju razliite uloge u partnerstvu sa korporacijama kako bi se poboljalo stanje u svetu. Slu'e i kao most izmeu ekonomija, vlasti i civilnog drutva, povezujui kreatore politike sa irokim masama, donosei praktina reenja na sto , poru$eno je sa /vetskog ekono!skog )oru!a G. januara 2001. godine. Svetski ekonomski forum J4H!K ne predstavlja iroku poslovnu zajednicu. 0o je elitistiko okupljanje lanova divovskih globalnih korporacija sa minimalnim godinjim prihodom od pet milijardi dolara. (a odabrane (/, se gleda kao na sudionike i glasnogovornike onih ija se re ne mo'e uti i koji su gotovo uvek vrlo daleko od procesa donoenja odluka , stoji na slu&#enoj stranici H<B. /indikalni voe takoe prave ko!pro!ise na tetu radni$ki+ prava. >elnici !eunarodne )ederacije sindikata 1*B5:3, ,BK2C*?, <vropska kon)ederacija sindikata i 0anadski kongres rada 1=%C3 takoe su, kao regionalni $elnici, pozvani da u$estvuju na sastanku u (avosu. ?ni u$estvuju u radu /vetskog ekono!skog )oru!a kao voe zajednica i )okusiraju se na !euso#no pri+vatljive o#rasce pona anja radni$kog pokreta. H<B veruje da je glas radnitva va'an za dinamiku dijaloga o pitanjima globalizacije, socijalne pravde, transparentnosti i odgovornosti, tako da obezbeuje zdrav globalni financijski sistem . (akle, radi se o o#ez#eenju opstanka zdravog glo#alnog )inansijskog siste!a, koji je posledica prevare i korupcije.

SVETSKI DRUATVENI 4ORUM /BS4: 0ontrasa!it u /ijetlu 1999. je u!nogo!e postavio te!elje razvoju /vetskog dru tvenog )oru!a 14orld Social !orum3. %rvo okupljanje dogodilo se u januaru 2001. u %orto ,legreu, 4razil. ?vaj !eunarodni skup okupio je desetine +iljada aktivista iz te!eljni+ nevladini+ organizacija. H/B i okupljanje nevladini+ organizacija odr&ani su odr&an istovre!eno sa /vetski! ekono!ski! )oru!o! u (avosu. Na!era je #ila da se $uje glas opozicije i neslaganja sa /vetski! ekono!ski! )oru!o!, korporativni! voa!a i !inistri!a )inancija. H/B je inicijalno #io pokrenut od )rancuskog ,55,C i nekoliko #razilski+ nevladini+ organizacija. : )e#ruaru 2000. 4ernard Cassen, $elnik )rancuske plat)or!e ,55,C, zati! ?ded Araje;, lider #razilskog udru&enja poslodavaca, i Brancisca H+itaker, e)ica #razilski+ nevladini+ udru&enja, sastali su se da #i raz!otrili predlog o okupljanju 9a svet civilnog dru tva8. (o !arta 2000. )or!alno su osigurali podr ku op tinski+ vlasti u %orto ,legreu i provincije .io Arande do /ul, o#oje u to vrije!e kontrolirani+ od 4razilske radni$ke partije 1%53. Arupa )rancuski+ nevladini+ organizacija, uklju$uju"i ,55,C, !riends of ELGumanitM i !riends of Ee &onde *iplomatiNue , sponzorisali su alternativni dru tveni )oru! u %arizu pod nazivo! Aodinu dana posle /ijetla8, a kako #i pripre!ili dnevni red za proteste koji su se tre#ali odr&ati priliko! sa!ita <: u Nici. Aovornici su pozvali na preusmeravanje pojedinih internacionalnih institucija , npr., &&!, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije, a sve kako bi se stvorila globalizacija odozdo i izgradnja meunarodnog graanskog pokreta 8, ali ne kako bi se unitio &&!, ve kako bi se prisilio da preusmeri svoje zadtke . ?d sa!i+ po$etaka 2001, /vetski dru tveni )oru! je podr&avala Bordova )ondacija, koja je poznata po svoji! veza!a sa C*,, i to jo od 19G02ti+. %-. koristi filantropske fondacije kao najefiaksniji kanal za usmeravanje velikih svota novca raznim agencijama i njihovim projektima, a bez upozorenja primaocima odakle novac dolazi , napisao je 7a!es %etras u $lanku o#javljeno! u "lobal 3esearchu 1L. septe!#ra 2002. 5u su i drugi )inansijeri dru tvenog )oru!a 1ili partneri, ako "e!o koristiti ter!inologiju )oru!a sa!og3, uklju$uju"i i )ondaciju Bord. (ovoljno je re"i da se uvek delovalo u naju&oj saradnji sa C*, i pre!a ukupno! a!eri$ko! strate ko! interesu. ondacija Geinrich +oll , koja je pod kontrolo! ne!a$ke 9elene stranke je takoe partner u ovo!e, partner je i ne!a$ka vlada i pristalica ratova u 7ugoslaviji i ,vganistanu 7osc+ka Bisc+er, #iv i ne!a$ki !inistar spoljni+ poslova i velike agencije poput ?M)a 1Eelika #ritanija3, Novi# 1=olandija3, ,ction ,id 1Eelika 4ritanija3 itd. 9ani!ljivo je da $lan !eunarodnog ve"a /(B govori o znaajnim sredstvima pri!ljeni! od ti+ agencija, a sve to do sada nikad nije podstaknulo zna$ajnije rasprave u teli!a )oru!a o !ogu"i! posledica!a koje takva zavisnost !o&e generisati. *pak, on priznaje da su, da #i do#ili sredstva od )ondacije Bord, organizatori !orali da je uvere da .adni$ka stranka nije #ila uklju$ena u celokupni proces. Ea&no je ovdje po!enuti dve stvari. %rvo, takav postupak potvruje da su sponzori itekako zavrtali ruke organizatori!a i razli$iti! snaga!a u dru tveno! )oru!u i odreivali uloge razli$iti! struja!a u nje!u, kada su i+ !orali uveravati ko "e u$estvovati, a ko ne"e. (rugo, ukoliko su donatori uslovljavali neu$estvovanje .adni$ke partije, jasno je kako se gorljivo protive istinski! antii!perijalisti$ki! snaga!a. 5u je o#ja njeno na koji na$in se odreuje ko +o"e, a ko ne"e u$estvovati na /(B. %itanje )inansiranja uop te nije !ogu"e odgonetnuti u povelji /(B, usvojenoj u junu 2001. 6arksisti #i sigurno ukazali na pitanje !aterijalni+ te!elja )oru!a jer je sasvi! jasno da onaj ko pla"a svira$a taj naru$uje pes!u. ,li u /(B se ne sla&u. 0a&u da izvla$e novac od i!perijalisti$ki+ institucija poput )ondacije Bord, istovre!eno se #ore"i se protiv dominacije kapitala u svetu i bilo kojeg oblika imperijalizma . Bondacija Bord je o#ez#edila te!eljna sredstva za /(B i posredni! donacija!a partnerski! organizacija!a8 1)ondacija!a 6c,rt+ur, C+arles /te;art 6ott, 5+e Briedric+ <#ert /ti)tung, H. ,lton 7ones i teli!a kao to su <vropska ko!isija, nekoliko evropski+ vlada, uklju$uju"i i la#uristi$ku vladu 5onija 4lera, kanadsku vladu, kao i neka tela :N: :N</C?, :N*C<B, :N(%, *K? i B,?3. ?si! po$etne podr ke )ondacije Bord, !nogi od sudionika su po$eli da pri!aju novac od veliki+ +u!anitarni+ )ondacija. ,!eri$ke i evropske nevladine organizacije i sa!e postaju sekundarne )inansijske agencije, pa Bordov novac preus!eravaju ka drugi! partnerski! organizacija!a, npr, poljoprivredni! ili pokreti!a za ljudska prava. 6eunarodno ve"e /(B je sastavljeno od predstavnika nevladini+ organizacija, sindikata, alternativni+ !edijski+ ku"a, istra&iva$ki+ instituta, od koji+ su !nogi izda no )inansirani od )ondacja i 6

vlada pojedini+ ze!alja. * sindikati, koji su rutinski pozivani na dru&enja sa direktori!a sa Eolstrita u (avosu, uklju$uju"i ,BK2C*?, <vropske kon)ederacije sindikata i 0anadski 0ongres rada, takoe sede u 6eunarodno! ve"u. 6eu nevladini! organizacija!a )inansirani! od veliki+ )ondacija koje sede u 6eunarodno! ve"u /(B su i *nstitut za agrikulturu i trgovinsku politiku 1*,5%3, koji nadgleda &enevska 5rgovinska opservatorija. 6re&a donatora za trgovinu i glo#alizaciju 1!unders (et2ork on 0rade and "lobalization !0("3 i!a status pos!atra$a u 6eunarodno! ve"u /(B, a igra klju$nu ulogu. (ok kanali e novac za /(B, istovre!eno deluje kao klirin ko telo za velike igra$e 1zaklade3. B5NA se opisuje kao savez osiguranika predanih izgradnji pravednih i odr'ivih zajednica irom sveta . >lanovi ovog saveza su )ondacije Bord, .ocke)eller 4rot+ers, =einric+ 4oll, C. /. 6ott, 6erck o#iteljska zaklada, ?pen /ocietD *nstitute, 5ides i drugi. .APADNE VLADE PROTESTE * ponovo gorka ironija: vlade, uklju$uju"i i <vropsku :niju, o#ez#euju nov$ana sredstva progresivni! grupa!a uklju$eni! u organizaciju protesta protiv ti+ isti+ vlada koje i+ )inansiraju. /lade su takoe znaajni donatori protesnih grupa. Huropska komisija je, na primer, finansirala dve grupe koje su mobilisirale veliki broj ljudi u protestima tokom samita H) u "otenburgu i (ici. +ritanska nacionalna lutrija, koju nadgleda vlada, poma'e u finansiranju grupa koje su jezgro britanskog kontingenta u oba protesta , izjavio je za Binancial 5i!es8 #ritanski analiti$ar 7a!es =arding. /ve se odvija na slede"i na$in: vlada do!a"ina )inansira slu&#eni sa!it, kao i nevladine organizacije aktivno uklju$ene u proteste protiv sa!ita u toku. 5akoe )inansira i !ulti!ilionski! iznosi!a aktivnosti #ez#ednosni+ snaga za suz#ijanje po#una, a u $ije! radu opet u$estvuju predstavnici oni+ nevladini+ organizacije koje isto tako )inansira. (o#ar pri!er za razu!evanje tog )eno!ena je veliki protest u Nenovi 2001, kad je protiv 2F. sa!ita AL protestovalo oko 300.000 ljudi. %redstavnici udru&enja su se !eseci!a dogovarali sa tajni! slu&#a!a i predstavnici!a policije, kara#injera, (*A?/ 1tajne slu&#e za antisu#verzivne delatnosti3 i lokalni! vlasti!a, da #i na kraju do lo do op teg +aosa u ko!e je stotine ljudi ranjeno, a &ivot je izgu#io 232ogodi nji Carlo Aiuliani, koga je u 1kako je kasnije dokazano3 u inscenirani! neredi!a u#io pripadnik kara#injera 6ario %lacanica. /vr+a svi+ ti+ ko!#inovani+ operacija, uklju$uju"i i isplanirani vandaliza! preo#u$eni+ policajaca 1Nenova AL, 2001. i 5oronto A20, 20103 in)iltrirani+ !eu de!onstrante je da se diskredituju protesni pokreti i nji+ovi u$esnici. Oiri cilj je pretvaranje antisa!ita u ritual neslaganja, ko!e je svr+a da zastupa interese slu&#enog sa!ita i vlade do!a"ina. 5akva logika je prevladala na #rojni! antisa!iti!a jo od 1990. Na %eoples sa!itu u 0ve#eku 2001. godine sponzorisanje nevladini+ udru&enja od kanadske )ederalne vlade #ilo je uslovljeno isklju$ivanje! #rojni+ grupa i sindikata. 9ato se )or!irao drugi paralelni sa!it, koga su neki opisali kao antinarodni8. /a druge strane, u dogovoru sa )ederalni! vlasti!a, organizatori su us!erili protest na lokaciju 10 kilo!etara udaljenu od grada, u!esto pre!a istorijsko! jezgru grada gde se odr&avao slu&#eni B5,, sa!it, odr&an u do#ro $uvani! #ez#ednosni! zona!a. KVEBEK >??5:!esto !ar iranja pre!a ograda!a oko !esta odr&avanja sastanka dve ,!erike, de!onstranti #iraju rutu koja vodi u suprotno! s!eru kroz sta!#ene $etvrti do parkirali ta stadiona. =enrD 6asse, predsednik Bederacije radnika 0ve#eka 1B5P3, izjavio je: ,dobravam to smo tako daleko od centra grada. 0o je pitanje bezbednosti. Giljadu policajaca je nadziralo mar. Aadcsu se neki aktivisti pokuali odvojiti i krenuti uzbrdo do ograde, !0O signalizuje lanovima %anadian .uto 4orkers J%.4K, koji su hodali na kraju povorke, da sednu i tako blokiraju aktiviste od naputanja slu'benog mara . ODVOJENI OD ONI@ KOJE PREDSTAVLJAJU ?snivanje /vetskog dru tvenog )oru!a je nedvos!isleno istorijski trenutak. Nije !ala stvar okupiti desetine +iljada anga&ovani+ aktivista. Boru! je o!ogu"io raz!enu ideja i uspostavljanje veza i solidarnosti. 6euti!, ono to upada u o$i je a!#ivalentna uloga $elnika ti+ organizacija u odnosu pre!a unutra nji! krugovi!a !o"i. Nji+ov ugodan i pristojan odnos pre!a korporativno! ili vladino! sponzorisanju po!o"u agencija, /vetske #anke itd., podriva nji+ovu odgovornost pre!a $lanstvu nevladini+ F

organizacija i ire. /vr+a i cilj proizvodnje otpora8 je upravo to. ?dvajanje voa pokreta kao e)ikasno sredstvo u"utkivanja i sla#ljenja pokreta i nji+ovi+ akcija, kao i )inansiranje otpora i in)iltracija u redove NE? sa cilje! prikupljanja in)or!acija o nji+ovo! delovanju. Ee"ina organizacija koje u$estvuju u dru tveno! )oru!u, uklju$uju"i radni$ke, selja$ke i studentske organizacije, #ile su potpuno nesvesne odnosa 6eunarodnog ve"a /(B sa korporativni! )inansiranje! i pregovori!a koji su se odvijali iza nji+ovi+ lea od a$ice voa nevladini+ organizacija koji su povezani sa privatni! )ondacija!a. Binansiranje progresivni+ organizacija nikad nije #ezuslovno. Njegova je svr+a da uti a i !anipuli e protesni! pokreto!. %rivatne )ondacije postavljaju uslove i ako se ti! uslovi!a ne izae u susret, pri!aoci donacija #ivaju osueni na #ankrot. /vetski dru tveni )oru! sa! se#e de)ini e kao otvoreno sastajalite otvorenog razmiljanja, demokratske razmene ideja, formulisanja predloga, slobodne razmene iskustava i mesto meusobnog povezivanja sa ciljem efikasnijeg delovanja protiv neoliberalizma i dominacije kapitala ili bilo kog oblika imperijalizma . 9ala&u se za izgradnju #oljeg i pravednijeg dru tva u celini, us!erenog na do#ro#it pojedinca. /(B je !ozaik pojedina$ni+ inicijativa koje ni na koji na$in neposredno ne ugro&avaju niti dovode u pitanje legiti!itet glo#alnog kapitaliz!a i njegovi+ institucija. ?dr&ava se jedno! godi nje i odlikuje se !no tvo! sednica i radionica. : to! s!islu, jedna od karakteristika /(B je i pridr&avanje do it $ourself okvira, karakteristika anti2AF %eopleQs sa!ita 1990, koji su )inansirale privatne )ondacije. 5akva o$igledno neorganizovana struktura je na!erna. /ve dok )avorizuje i pro!ovi e ideju o #rojni! pojedina$ni! te!a!a, /(B nije i ne !o&e #iti pogodan i delotvoran okvir za artikulaciju zajedni$ki+ plat)or!i us!ereni+ protiv glo#alnog kapitaliz!a. Otavi e, rat na 4lisko! *stoku i u /rednjoj ,ziji predvoen ,!eriko!, koji je iz#io sa!o nekoliko !eseci nakon /(B u %orto ,legreu u januaru 2001, uop te nije #io te!a rasprava na )oru!u. %revladava ogro!na i za!r ena !re&a organizacija. Nevladina udru&enja iz ze!alja u razvoju, koja pri!aju podr ku od partnerski+ nevladini+ organizacija iz ,!erike i <vrope, uop te ne znaju da su i ona )inansirana iz veliki+ privatni+ )ondacija. Novac koji se sliva kontroli e i postavlja ograni$enja. 6nogi voe ti+ nevladini+ udru&enja su do#rona!erni pojedinci, predani #or#i za do#ro#it, koji ipak deluju unutar na!etnuti+ okvira granica neslaganja. Nji+ove ruke su vezane. KAPITALI.AM 4INANCIRA ANTIKAPITALI.AM *rukiji svet je mogu , ali ga je ne!ogu"e posti"i po sada nje! dogovoru. %otre#no je protresti /vetski dru tveni )oru!, njegovu organizacijsku strukturu, njegove )inancijske aran&!ane i njegovo vostvo. Ne!a s!islenog !asovnog pokreta dok je neslaganje velikodu no )inansiraju te iste korporativne elite koje su !eta protesta. *li, kako ka&e 6cAeorg 4undD, predsednik )ondacije Bord 11966219F93: Sve to je fondacija !ord uinila mo'e se smatrati stvaranjem sveta bezbednijeg za kapitalizam8. A!vance