Metode u psihologiji osoba sa jezikim poremedajima

Prof. dr Vesna Radoman

FASPER

Metode u POJP

Metode u POJP su razliite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinika psihologija,psiholongvistika itd.) koje su pogodne za istraivanje veze izmeu psihikog funkcionisanja i jezike patologije

 :
: - - : - - - -

Eksperiment
Sistematsko i namerno izazivanje psiholoke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja Cilj eksperimenta je utvrivanje zavisnosti neke pojave od odredjenih uslova Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment ipinove i Surine iz psihologije jezika o ulozi rei (govora) kod vizuelnog opaanja i uenja

Prirodni eksperiment
Ne izazivamo psiholoku pojavu ved pronalazimo dve grupe koje se prirodnorazlikuju u pogledu osobine koju istraujemo i porede se meusobno Primeri : -uporeuje se linost i govorna razvijenost grupe dece doma sa grupom porodine dece - Uporeuje se IQ grupe dece koja mucaju sa kontrolnom grupom koja nema jeziki porem. - Ovaj tip eksperimenta spada u kategoriju eksperimenta sa kontrolnom grupom

Eksperiment sa kontrolnom grupom u psihologiji jezike ometenosti

Eksperimentalnu grupu sainjavaju ispitanici sa govornim odnosno jezikim poremedajem Kontrolnu grupu sainjavaju ispitanici sa urednim govrno jezikim razvojem Obe grupe ispituju se u pogledu neke psihike karakteristike ( tolerancija na frustraciju) Na poetku eksperimenta grupe se izjednaavaju po uzrastu, polu, socijalnom statusu itd.

Eksperiment sa paralelnim grupama

Formiraju se dve grupe dece sa jezikim poremedajem ujednaene po polu, uzrastu, IQ,zatim se eksperimentalna grupa izlae delovanju odreene nezavisne varijable (npr. psihoterapijski tretman uperen protiv govorne anksioznosti), dok za to vreme kontrolna grupa nije izloena tretmanu. Na poetku i na kraju eksperimenta proverava se govorna anksioznost i da li ima razlika izmeu E i K grupe

Eksperiment sa auditivnom deprivacijom (vetakom gluvodom)

Poto se psihologija bavi komunikacijom , jezikom kao i poremedajima jezika i komunikacije, danas demo demonstrirati jedan vetaki, eksperimentalno izazvan poremedaj komunikacije (simulacija gluvode). Ja du biti istraiva a vi ispitanici, kasnije demo svi predi u ulogu istraivaa.

Cilj eksperimenta dvostruk

1. Sticanje neposrednog linog iskustva o tome kako izgleda biti gluv, tj. doiveti neto slino gluvodi-nemogudnosti sluanja i razumevanja govora druge osobe i tekode komunikacije 2. Pokazivanje primera organizovanja , sprovodjenja i analize rezultata eksperimenta tj. sprovodjenja naunog istraivanja (metodologija naunog istra.) Eksperiment du zapoeti pljeskom rukama i tako du ga zavriti

Izvodjenje eksperimenta
...

Uzmite list papira i odgovorite na slededa pitanja:

1.Kako sam se osedala(o) tokom eksperimenta ? 2. ta sam razumela(o) od sadraja ? a) na poetku eksperimenta ( i. okrenut anfas): b) dok je ispit. bio okrenut leima: c) dok je ispitiva bio okrenut profilom: d) ruka ispitivaa pokriva usta e) kraj eksperimenta

Analiza
Osedanja Kognitivni plan Komunikativni problemi

Nauno istraivanje generalno i u POJP

Svako nauno istraivanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraivanja i njegovu organizaciju-nacrt naunog istraivanja (dizajn) Nauno istraivanje se odvija u nekoliko faza:

1.FORMULISANJE ISTRIVAKOG PROBLEMA

Problem u naem istraivanja: Istraiti emocionalne, kognitivne i komunikativne aspekte vetake auditivne deprivacije Utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogreno protumaeno Kakve emocionalne i kognitivne efekte donosi

Varijable
Nezavisna varijabla : inhibicija auditivnih verbalnih stimulusa Zavisna varijabla: posledice na komunikativnom, kognitivnom i emotivnom planu variranje komunikativnih fizikih uslova: poloaj tela- lica, udaljenost, osvetljenost itd.

2.Formulisanje istraivakih hipoteza

Auditivna barijera proizvede frustraciju i razvoj negativnih osedanja Snien broj primljenih informacija, snien broj razumevanja situacija, i pojava greaka u razumevanju. Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticade poloaj govornika (anfas, najefikasniji a profil manji, lea i ruka na ustima najmanji),udaljenost i osvetljenost govornika Inteligencija ispitanika bide u korelaciji sa razumevanjem situacija i brojem primljenih infor.

3.Pravljenje plana istraivanja

Vreme i mesto izvoenja eksperimenta Uzorak ispitanika Metod: eksperiment Instrumenti: Anketa, test inteligencije (WAIS) Priprema teksta ispitivaevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova Finansijski proraun Plan istraivakih kadrova

4. Izvoenje istraivanja(eksperimenta)
5. Obrada podataka -kvantitativna
-kvalitativna analiza- analiza osedanja i asocijacija

6. Diskusija rezultata i izvoenje zakljuka - testiranje hipoteza 7. Saoptavanje rezultata naunoj i strunoj javnosti

Analiza i diskusija rezultata

Od ukupno 26 ideja proseno upamdeno 2,3 ,a od toga 1,22 ideje u proseku pogreno su protumaene. Broj primljenih rei. Od ukupno 110 rei koje je ispitiva izgovorio primljeno je 5,5 Poloaj anfas najvie primljeno a lea-najmanje Situacije su u 3% sluajeva dobro shvadene, 19% pogreno shvadene i 78% nisu uopte shvadene Negativna osedanja: najvie prisutna: bespomodnost, zbunjenost, nelagodnost, itd.

Testiranje hipoteza i eventualne preporuke za praksu

Za svaku hipotezu se mora utvrditi da li je potvrena ili odbaena Slajd br.18 u zakljunim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu npr: Pravila i uslovi za dobru komunikaciju sa osobama otedenog sluha ( slededi slajd )

Neka pravila i uslovi za dobru komunikaciji sa OOS

Obradati se iskljuivo anfas Govoriti neto glasnije ali ne vikati Govoriti sporije,laganim tempom(ne presporo) Naglasiti oblikovanje usnama Lice govornika (sagovornika) dobro osvetljeno Lica govornika i sagovornika u istoj visins. ravni Koristiti gest (Znakovni jezik) Koristiti mimiku , pantomimu, telo Koristiti pisanje,itanje, sitavanje sa usana Ponavljati vane rei, fraze (posebno retke i teke rei) Praviti male pauze Ostvariti pozitivan emocionalni odnos Povedano strpljenje i tolerancija na frustracije ujudeg sagovornika

Sistematsko neeksperimentalno istra.

Opservacija nekog psiholokog fenomena koji se prirodno javlja a izvodi na uzorku ispitanika sa jezikim poremedajima (jednom vrstom jez.poremed.) -kontrolisano -sa ciljem -sistematski -planski Koriste se i skale za procenu i druga sredstva

Sistematsko neeksper. istraivanje anksioznog ponaanja dece sa jezikim por.

Planira se gde de se posmatrati i kako de se registrovati i procenjivati na unapred odreenom uzorku U kolskom dvoritu- situacije U odeljenju na asovima i posle njih U porodici deteta sa jezikim poremedajem Npr.petostepena skala procene, dva observera itd.

Statistika metoda obrade podataka u naunom istraivanju

Statistika kvantitativno istrauje psiholoke karakteristike i pojave kod osoba sa jezikim poremedajima Deskriptivna statistika i statistika zakljuivanja Mere centralne tendencije,mere varijabilnosti i korelacione mere

Psihodijagnostike tehnike u POJP

1. psiholoki testovi 2.opservacija 3. biografska studija 4. studija sluaja 5. sociometrija itd.

1. Psiholoki test
Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponaanja koji dobro reprezentuje neku psihiku osobinu(sposobnost, crtu linosti itd.) 1.Testovi linosti (Vilobi upitnik-interpersonalna anksi.) 2.Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i vetina ( Test znanja gramatike srpskog jezika )

1. TESTOVI LINOSTI
1.Upitnici ili inventari linosti pismeno postavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osedanjima u
odreenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tanost (Test samoprocene reagovanja na govorne situacije; Inventar interpersonalnog stila, Baronova skala) ograniena upotreba kod OJP Primer pitanja : Da li se lako naljutite?

2. Skale procene nije anksiozan uopte 1 2 3 veoma anksiozan 4 5

2. Projektivne tehnikenestrukturirani materijal provocira ispoljavanje nesvesnog (MAPS, Rorahove mrlje mastila)

3. Situacioni testovi procena linosti na osnovu ponaanja u odreenim situacijama

Psihodijagnostike tehnike (metode)

Psiholoki testovi za OJP su opti testovi pogodni ili prilagoeni za ovu populaciju Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa jezikim poremedajem (Kolumbija skala mentalne zrelosti) Testovi linosti ( Vilobi upitnik- inter personalna anksioznost i socijalna osetljivost) Testovi psiholingvistikih i komunikativnih sposobnosti (ITPA, SKS Radoman i Nikolid)

Vekslerove skale za merenje inteligencije:

-WB -WISC , domada standardizacija REVISK -WAIS za odrasle, domada standardizacija VITI

-WPPIS - za predkolski uzrast

-Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se esto koriste za testiranje inteligencije OJP

Bender Getalt vizuomotorni test

Bender getalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neurolokih otedenja dece sa jezikim poremedajima (porem .uenja) Sposobnosti koje se mere ukljuuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju

Ispituje sledede sposobnosti OJP:

Sposobnost da percipira figuru kao ogranienu celinu; da moe voljno da zapone aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne iri figuru takicama ili crticama, tj. da nema perseveracija.

Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu

Sposobnost integracije delova u celinu -getalta

Primeri zadataka za reprodukciju iz BENDER GETALT TESTA

Neuropsiholoka baterija testova LNNB

Lurija-Nebraska test danas se smatra glavnim instrumentom u neuropsiholokoj dijagnostici Sadri 8 subtestova

Subtestovi LNNB
inteligencija pamdenje (kratkorono i dugorono) motorika,praksija vizuelna percepcija taktilna percepcija Ekspresivni i receptivni govor Pisanje i itanje (disgrafije i disleksije) Raunanje (diskalkulije)

Ilinois test psiholingvistikih sposobnosti (ITPA)

Test polazi od Ozgudovog teorijskog modela komunikativnog procesa koji se sastoji od: 1. komunikativnih kanala, 2. Reprezentacioniog i automatskog nivoa 3. Psiholingvistikog procesa (receptivni i ekspresivni) Sadri subtestove auditivne i vizuelne recepcije, auditivnih i vizuelnih asocijacija, verbalne i manuelne ekspresije

2.Biografska studija
primenjuje se kod pojedinca sa jezikim poremedajem i predstavlja ivotopis tj. sistematski opis razvoja (psihikog) kroz ivotne razvojne faze sa akcentom na razvoj govora, jezika komunikacije i njihovog uticaja na linost. Sadaj: rani uzrast, odnos-dete roditelji, jeziki razvoj,intelektualni razvoj,ego snaga i mehanizmi odbrane, prevladavanje stresa,pojam o sebi itd.

3.Studija sluaja (istorija sluaja)

Kompleksnija od biografske studije Biografska istorija razvoja + aktuelni psihiki status Sadri istoriju linog razvoja i istoriju porodice Karakterie je ekstenzivna eksploracija linosti sa brojnim pojedinostima i detaljima

....
Istorija sluaja- metoda prouavanja pojedinca sa
jezikom patologijom tokom njegovog razvoja. Ona sadri biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici jer je njegova/njena linost proizvod prolih iskustava, vanih dogaaja i situacija iz ivota. sadri i aktuelni psiholoki status

Istorija sluaja OJP obuhvata:

I - opte podatke , - problem zbog koga se javlja, II - istoriju razvoja i konteksta (porodina istorija ) Istorija razvoja pojedinca se deli na: prenatalnu, natalnu i postnatalnu III- aktuelni psihiki status

4.Opservacija i skale procene

Opservacija je metod neposrednog i sistematskog , ciljanog posmatranja nekog aspekta psihikog i jezikog funkcionisanja osobe sa jezikim poremedajem Npr. Klinika dijagnostika opservacija obuhvata: telesni izgled i dranje, jeziko i govorno ponaanje, komunikaciju, emocionalne promene i promene raspoloenja, kooperativnost ispitanika,zavisnost- nezavisnost itd. Skale procene su usavreni metod opservacije

Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike u POJP

Bihejvioralna terapija Psihoanalitika psihoterapija Art terapija Terapija plesom Porodina terapija Getalt terapija Autogeni trening i terapija relaksacijom Metodi menjanja stavova prema osobama sa jezikim poremedajima (sa ometenodu )