JAsminka EUKLIDOVI ELEMENTI KNJIGA I

Definicije

1. Taka je ono to nema delova. 2. Linija je duina bez irine. 3. Krajevi linije su take. 4. Prava linija je ona, koja za take na njoj podjednako lei. 5. Povrina je ono to ima samo duinu i irinu. 6. Krajevi povrine su linije. 7. Ravan je povrina koja za prave na njoj podjednako lei. 8. Ugao u ravni je uzajamni nagib dveju linija u ravni, koje se stiu i koje ne lee u istoj p ravoj. 9. Ako su linije koje obrazuju ugao prave, ugao se zove pravolinijski. 10. Ako prava, koja stoji na drugoj pravoj, obrazuje sa ovom dva susedna jednaka ugla, svaki od njih je prav, a podignuta prava zove se normala na onoj na kojoj stoji. 11. Tup ugao je onaj, koji je vei od pravog. 12. Otar je onaj, koji je manji od pravog. 13. Granica je ono to je kraj ma ega. 14. Figura je ono to je omeeno ili jednom ili sa vie granica. 15. Krug je ravna figura omeena takvom jedinom linijom (koja se zove periferija), da su sve prave povuene od jedne take, koja se nalazi u samoj figuri, prema toj liniji (prema periferiji kruga) meusobno jednake. 16. Ova taka zove se sredite kruga. 17. Prenik kruga je svaka prava to prolazi kroz sredite kruga, a ograniena je sa svake strane periferijom kruga; on polovi krug. 18. Polukrug je figura ograniena prenikom i njime odvojenom periferijom kruga; sredite polukruga je isto kao i sredite kruga. 19. Pravolinijske figure su one koje su ograniene pravama; trostrane su ograniene sa tri, etvorostrane sa etiri, mnogostrane sa vie od etiri prave. 1

JAsminka 20. Od trostranih figura jednakostrani trougao ima tri jednake strane, jednakokraki ima samo dve jednake strane, a raznostrani ima tri nejednake strane. 21. Dalje, od trostranih figura je pravougli trougao onaj koji ima prav ugao, tupougli koji ima tup ugao, a otrougli koji ima tri otra ugla. 22. Od etvorostranih figura kvadrat je jednakostran i sa pravim uglovima; pravougaonik je sa pravim uglovima, no nije sa jednakim stranama; romb sa jednakim stranama, no nije sa pravim uglovima; romboid sa jednakim naspramnim stranama i jednakim naspramnim uglovima, no nije ni jednakostran ni sa pravim uglovima. Ostale etvorostrane figure neka se zovu trapezi. 23. Paralelne su one prave, koje se nalaze u istoj ravni i koje se, produene u beskrajnost na obe strane, ne seku jedna sa drugom. Postulati Neka se pretpostavi 1. Da se moe povui od svake take ka svakoj drugoj taki prava linija. 2. I da ograniena prava moe biti produena u svom pravcu neprekidno. 3. I da se moe opisati iz svakog sredita svakim rastojanjem krug. 4. I da su svi pravi uglovi jednaki meusobno. 5. I da e se, ako jedna prava u preseku sa drugim dvema obrazuje sa iste strane dva unutranja ugla iji je zbir manji od dva prava ugla, te dve prave, beskrajno produene, sei i to sa one strane sa koje su ovi uglovi manji od dva prava. Aksiome 1. Oni (objekti) koji su jednaki istom (objektu) jednaki su meusobno. 2. I ako se jednakim (objektima) dodaju jednaki (objekti) celine su jednake. 3. I ako se od jednakih (objekata) oduzmu jednaki (objekti) ostaci su jednaki. 4. I ako se nejednakim (objektima) dodaju jednaki (objekti) celine su nejednake. 5. I udvostrueni jednaki (objekti) jednaki su meusobno. 6. I polovine od jednakih (objekata) jednake su meusobno . 7. I oni (geometriski objekti) koji se mogu poklopiti jednaki su meusobno. 8. I celina je vea od dela. 9. I dve prave ne ograniavaju oblast.

JAsminka 1. Na datoj dui (ogranienoj pravoj) konstruisati jednakostran trougao. 2. Iz date take povui du jednaku datoj dui. 3. Ako su date dve nejednake dui, na veu preneti du jednaku manjoj. 4. Ako su kod dva trougla dve strane jednog jednake odgovarajuim dvema stranama drugog i ako su jednaki uglovi koje obrazuju jednake strane, mora i osnovica biti jednaka osnovici, jedan trougao mora biti jednak drugom trouglu i ostali uglovi moraju biti jednaki ostalim uglovima i to odgovarajui, naime oni koji lee spram jednakih strana. 5. Kod jednakokrakih trouglova uglovi su na osnovici jednaki meusobno, a u sluaju produenja jednakih strana uglovi pod osnovicom takoe moraju biti jednaki meusobno. 6. Ako su u trouglu meusobno jednaka dva ugla, onda moraju biti meusobno jednake i strane koje lee spram jednakih uglova. 7. Nemogue je iz dve razliite take, koje se nalaze sa iste strane date dui, povui ka krajnjim takama te dui po dve dui tako da dui sa istim krajevima budu meusobno jednake. 8. Ako su u dva trougla dve strane jednake dvema odgovarajuim stranama drugog, i osnovice im jednake, moraju biti jednaki i uglovi koje obrazuju jednake strane. 9. Prepoloviti dati pravolinijski ugao. 10. Prepoloviti datu du. 11. Iz date take na datoj pravoj povui pravu pod pravim uglom prema datoj pravoj.

JAsminka 12. Povui pravu liniju normalno na datu beskrajnu pravu iz date take koja ne pripada datoj pravoj. 13. Ako prava povuena nad pravom obrazuje uglove, moraju ti uglovi biti ili oba pravi ili obrazovati zajedno dva prava ugla. 14. Ako ma sa kojom pravom, u istoj taki na njoj, dve druge prave sa razliitih strana prve prave grade susedne uglove, koji zajedno obrazuju dva prava ugla, te dve prave moraju se nalaziti u istoj pravoj. 15. Ako se dve prave seku, one obrazuju unakrsne uglove, koji su jednaki jedan drugome. 16. U svakom trouglu je spoljanji ugao, obrazovan produenjem jedne strane, vei od svakog od dva unutranja nesusedna ugla. 17. U svakom trouglu je zbir dvaju uglova, proizvoljno izabranih, manji od dva prava ugla. 18. U svakom trouglu spram vee strane lei vei ugao. 19. U svakom trouglu spram veeg ugla lei vea strana. 20. U svakom trouglu zbir dveju strana, proizvoljno izabranih, vei je od tree strane. 21. Ako se u unutranjosti trougla iz krajnjih taaka jedne njegove strane povuku dve prave koje se seku, zbir povuenih pravih bie manji od dveju ostalih strana trougla, a ugao, koji one grade, vei. 22. Od tri prave, koje su jednake trima datim pravama, nainiti trougao; pri tome zbir dv eju, proizvoljno uzetih, mora biti vei od tree, jer je u svakom trouglu zbir dveju, proizvoljno uzetih, strana vei od preostale strane [I. 20].

JAsminka 23. Konstruisati na datoj pravoj u datoj taki na njoj pravolinijski ugao jednak datom pravolinijskom uglu. 24. Ako su kod dva trougla dve strane jednog jednake dvema stranama drugog, i to odgovarajuim, i ugao prvog, koji obrazuju strane jednake stranama drugog, vei od takvog ugla drugog trougla, onda je osnovica prvog vea od osnovice drugog. 25. Ako su kod dva trougla dve strane jednog jednake dvema stranama drugog, i to odgovarajuim, a osnovica prvog je vea od osnovice drugog, onda je i ugao prvog, koji obrazuju stra ne jednake stranama drugog, vei od takvog ugla drugog trougla. 26. Ako su kod dva trougla dva ugla jednog jednaki dvama uglovima drugog, i to odgovarajuim, i jedna strana jednog jednaka jednoj strani drugog ili ona na kojoj su jednaki uglovi ili ona to je spram jednog od jednakih uglova, onda su i ostale strane jednake ostalim stranama, i to odgovarajuim, a preostali ugao jednak je preostalom uglu. 27. Ako prava koja see druge prave gradi sa njima jednake unutranje naizmenine uglove, ove dve prave su paralelne. 28. Ako prava koja see druge dve prave gradi sa iste svoje strane spoljanji ugao jednak odgovarajuem unutranjem uglu ili dva unutranja ugla sa iste strane jednaka dvama pravim uglovima, ove dve prave paralelne su. 29. Ako prava see dve paralelne prave, ona gradi unutranje naizmenine uglove jednake, spoljanji ugao jednak odgovarajuem unutranjem uglu i dva unutranja ugla sa iste strane jednaka dvama pravim uglovima. 30. Prave koje su paralelne istoj pravoj paralelne su meusobno. 31. Kroz datu taku povui pravu liniju paralelnu datoj pravoj.

JAsminka 32. U svakom trouglu spoljanji ugao obrazovan produe njem jedne strane jednak je dvama nesusednim unutranjim uglovima, a tri unutranja ugla trougla jednaki su dvama pravim uglovima. 33. Prave to spajaju sa istih strana krajeve jednakih i paralelnih dui same su jednake i paralelne. 34. Kod paralelograma su naspramne strane i uglovi jednaki meusobno i dijagonala ga polovi. 35. Paralelogrami sa istom osnovicom izmeu istih paralelnih jednaki su jedan drugom. 36. Paralelogrami sa jednakim osnovicama izmeu istih paralelnih jednaki su jedan drugom. 37. Trouglovi sa istom osnovicom izmeu istih paralelnih jednaki su jedan drugom. 38. Trouglovi sa jednakim osnovicama izmeu istih paralelnih jednaki su jedan drugom. 39. Jednaki trouglovi sa istom osnovicom i sa iste njene strane lee izmeu istih paralelnih. 40. Jednaki trouglovi sa jednakim osnovicama sa iste strane od njih lee izmeu istih paral elnih. 41. Ako paralelogram ima istu osnovicu sa nekim trouglom i ako lee izmeu istih paralelnih, onda je paralelogram dvaput vei od trougla. 42. U datom pravolinijskom uglu konstruisati paralelogram jednak datom trouglu. 43. U svakom paralelogramu dopune paralelogramima na dijagonali jednake su.

JAsminka 44. Na datoj dui konstruisati u datom pravolinijskom uglu paralelogram jednak datom trouglu. 45. U datom pravolinijskom uglu konstruisati paralelogram jednak datoj pravolinijskoj slici. 46. Na datoj dui konstruisati kvadrat. 47. Kod pravouglih trouglova je kvadrat na strani spram pravog ugla (na hipotenuzi) jednak kvadratima na stranama koje obrazuju prav ugao (na katetama). 48. Ako je kod trougla kvadrat na jednoj strani jednak kvadratima na ostalim dvema stranama, onda je ugao koji obrazuju ove dve strane prav.

JAsminka KNJIGA II Definicije

1. Za svaki pravougli paralelogram se kae da je obuhvaen dvema duima koje obrazuju prav ugao. 2. Neka se u svakom paralelogramu ma koji od paralelograma na njegovoj dijagonali zajedno sa obema dopunama nazove gnomon.

1. Ako su date dve dui pa je jedna od njih nepodeljena a druga podeljena na koliko bilo otseaka, pravougaonik obuhvaen ovim dvema duima jednak je zbiru pravougaonika obuhvaenih nepodeljenom dui i svakim od otseaka. 2. Ako se data du proizvoljno podeli, zbir pravougaonika obuhvaenih celom dui i svakim od obaju otseaka jednak je kvadratu na celoj dui. 3. Ako se data du proizvoljno podeli na dva otseka, pravougaonik obuhvaen celom dui i jednim od otseaka jednak je zbiru pravougaonika obuhvaena obama otsecima i kvadrata na prvom otseku. 4. Ako se data du proizvoljno podeli, kvadrat na celoj dui jednak je zbiru kvadrata na otsecima i dvostrukog pravougaonika obuhvaena otsecima. Posledica Iz tog je jasno da su kod kvadrata paralelogrami na dijagonali kvadrati. 5. Ako se data du podeli dvema takama i na jednake i na nejednake delove, bie zbir pravougaonika obuhvaena nejednakim delovima cele dui i kvadrata na dui izmeu deonih taaka jednak kvadratu na polovini dui. 6. Ako se data du prepolovi i produi za izvesnu du, bie zbir pravougaonika obuhvaena celom dui sa produenjem i tim produenjem i kvadrata na polovini date dui jednak kvadratu na dui sastavljenoj od polovine prve dui i dodate druge dui.

JAsminka 7. Ako se data du proizvoljno podeli na dva otseka, onda je zbir kvadrata na celoj dui i na jednom od otseaka jednak zbiru dvostrukog pravougaonika obuhvaena celom dui i tim otsekom i kvadrata na drugom otseku. 8. Ako se data du proizvoljno podeli na dva otseka, bie zbir etvorostrukog pravougaonika obuhvaena celom dui jednim otsekom i kvadrata na drugom otseku jednak kvadratu nacrtanom na dui sastavljenoj od date dui i prvog otseka. 9. Ako se neka du podeli dvema takama na jednake i na nejednake otseke, zbir kvadrata na nejednakim otsecima cele dui jednak je dvostrukom zbiru kvadrata na polovini cele dui i kvadrata na otseku izmeu deonih taaka. 10. Ako se data du prepolovi i produi za izvesnu du, bie zbir kvadrata na celoj dui zajedno sa produenjem i kvadrata na produenju dui jednak dvostrukom zbiru kvadrata na polovini prve dui i kvadrata nacrtana na dui sastavljenoj od polovine date dui i produenja kao jednoj dui. 11. Datu du podeliti tako da pravougaonik obuhvaen celom dui i jednim otsekom bude jednak kvadratu na drugom otseku. 12. U svakom tupouglom trouglu kvadrat na strani spram tupog tugla je vei od zbira kvadrata na stranama to obrazuju tup ugao za dvostruki pravougaonik obuhvaen od jedne strane tupog ugla, naime one na ije produenje pada sputena normala, i od rastojanja te normale od temena tupog ugla. 13. U svakom otrouglom trouglu kvadrat na strani spram otrog ugla manji je od zbira kvadrata na stranama koje obrazuju otar ugao za dvostruki pravougaonik obuhvaen jednom stranom otrog ugla, naime onom na koju je sputena normala, i rastojanjem te normale od temena otrog ugla. 14. Konstuisati kvadrat jednak datoj pravolinijskoj slici.

JAsminka KNJIGA III Definicije

1. Jednaki su oni krugovi kod kojih su jednaki prenici ili poluprenici. 2. Tvrdi se da prava dodiruje krug, ako susree krug i produena, ne see krug. 3. Tvrdi se da krugovi dodiruju jedan drugog, ako se susreu no se ne seku. 4. Tvrdi se da su tetive kruga na istom rastojanju od centra, ako su normale sputene iz centra na tetive jednake. 5. Tvrdi se da je vie udaljena ona (tetiva), na koju je sputena normala vea. 6. Otseak (segment) kruga je slika ograniena tetivom i lukom. 7. Ugao otseka je onaj koji je obuhvaen tetivom i lukom. 8. Ugao upisan u otseak je ugao obrazovan od pravih povuenih iz neke take uzete na luku otseka ka krajevima tetive, koja je baza otseka. 9. Ako prave, koje obrazuju ugao, zahvataju neki luk, za ugao se tvrdi da se oslanja na taj luk. 10. Iseak kruga je slika ograniena poluprenicima kruga, koji pri centru obrazuju ugao, i njima zahvaenim lukom. 11. Slini su oni otseci krugova, koji imaju jednake uglove ili su im upisani uglovi jednaki.

1. Nai centar datog kruga. Posledica Odavde je jasno, da ako tetiva polovi neku drugu tetivu i see je pod pravim uglom, na onoj koja see lei centar kruga. - A to je trebalo izvesti. 2. Ako su na periferiji kruga uzete dve proizvoljne teke, du koja spaja te take pada u krug. 3. Ako prava u krugu, koja prolazi kroz centar (prenik), polovi neku drugu pravu, koja ne prolazi kroz centar (tetivu), onda ona see tu drugu pod pravim uglovima; i ako see pod pravim uglovima, ona je polovi.

10

JAsminka 4. Ako u krugu dve prave seku jedna drugu, no ne prolaze kroz centar, one ne polove jedna drugu. 5. Ako se dva kruga seku, oni nemaju isti centar. 6. Ako se dva kruga dodiruju, oni nemaju isti centar. 7. Ako na preniku kruga uzmemo neku taku, koja nije centar kruga, i kroz tu taku povuemo ka krugu neke prave linije, bie najvea ona na kojoj je centar, najmanja je njen ostatak; od drugih je uvek ona, koja je blia pravoj to prolazi kroz centar, vea od one, koja je udaljenija; i samo dve jednake prave se mogu povui iz take ka krugu i to po jedna sa svake strane od najmanje. 8. Ako je iz neke take, uzete van kruga, povueno ka krugu nekoliko pravih, od kojih jedna kroz centar, a ostale ma kako, bie od pravih koje su povUene prema udubljenoj periferiji najvea o na koja prolazi kroz centar, a od ostalih bie uvek ona koja je blia pravoj to prolazi kroz centar vee od udaljenijih; a od pravih, koje su povuene prema ispupenoj periferiji, najmanja je izmeu take i prenika, od ostalih je uvek ona koja je blia n ajmanjoj pravoj manje od udaljenijih; i samo se dve jednake prave mogu povui iz take ka krugu i to po jedna sa svake strane od najmanje take. 9. Ako je u krugu uzeta taka i iz te take povueno ka krugu vie od dve jednake prave, uzeta taka je centar kruga. 10. Krug ne see krug u vie od dve take. 11. Ako se dva kruga dodiruju iznutra i uzeti su njihovi centri, prava, koja prolazi kroz te centre, produena, prolazi kroz taku dodira krugova. 12. Ako se dva kruga dodiruju spolja, prava, koja spaja njihove centre, prolazi i kroz taku dodira. 13. Krug ne dodiruje drugi krug u vie taaka sem u jednoj bilo da se dodiruju iznutra bilo spolja.

11

JAsminka 14. U krugu su jednake tetive podjednako udaljene od centra i tetive, podjednako udaljene od centra, jednake su. 15. Prenik je najvea tetiva u krugu; od ostalih tetiva je ona, koja je blia centru, uvek vea od udaljenijih. 16. Normala na prenik kruga na njegovom kraju lei van kruga; u oblasti izmeu te normale i kruga ne nalazi se nikakva druga prava i ugao polukruga je vei od svakog pravolinijskog otrog ugla, a njegov ostatak manji od takvog ugla. Posledica Odavde je jasno da prava povuena normalno na prenik u kraju tog prenika dodiruje krug (i da prava dodiruje krug samo u jednoj taki i da se dokazuje da se prava koja ima sa krugom dve zajednike take nalazi u krugu). A to je trebalo dokazati. 17. Iz date take povui dodirnu pravu na dati krug. 18. Ako prava dodiruje krug i iz centra je povuena prava do take dodira, onda ta prava stoji upravno na tangenti. 19. Ako prava dodiruje krug i kroz taku dodira je povuena prava normalna na tangentu, onda se na povuenoj pravoj nalazi centar kruga. 20. U krugu je ugao sa temenom u centru (centralni ugao) jednak dvostrukom uglu sa temenom na periferiji (periferijskom uglu), ako se ti uglovi oslanjaju na isti luk. 21. U krugu su uglovi, upisani u isti otseak, meusobno jednaki. 22. U etvorouglovima upisanim u neki krug zbir naspramnih uglova je jednak dvama pravim uglovima.

12

JAsminka 23. Nad istom dui sa iste strane nemogue je konstruisati dva kruna otseka slina i nejednaka. 24. Slini kruni otseci (segmenti) nad jednakim duima meusobno su jednaki. 25. Dati kruni otseak dopuniti krugom, iji je to otseak. 26. U jednakim krugovima meusobno su jednaki luci, ako su nad njima bilo centralni bilo periferijski uglovi jednaki. 27. U jednakim krugovima meusobno su jednaki uglovi, ako su oni bilo centralni bilo periferijski nad jednakim lucima. 28. U jednakim krugovima jednake tetive otsecaju jednake lukove, vei jednak je veem, manji -manjem. 29. U jednakim krugovima jednake lukove steu jednake tetive. 30. Prepolovimo dati luk. 31. U krugu je ugao u polukrugu prav, ugao u krunom otseku veem od polukruga manji od pravog, a u otseku manjem od polukruga vei od pravog; i ugao otseka veeg od polukruga je vei od pravog, a ugao otseka manjeg od polukruga manji od pravog. Posledica Otuda je jasno da ako je u trouglu jedan ugao jednak zbiru dvaju ostalih, taj ugao je prav, jer je i njegov uporedni ugao isto tako jednak tom zbiru. A kad su uporedni uglovi jednaki, oni su pravi. 32. Ako prava dodiruje krug i kroz taku dodira je povuena prava koja preseca krug, onda su uglovi izmeu te prave i tangete jednaki uglovima u naizmeninim krunim otsecima.

13

JAsminka 33. Na datoj dui konstruisati kruni otseak u kome je upisani ugao jednak datom pravolinijskom uglu. 34. Od datog kruga otsei segment sa upisanim uglom jednakim datom pravolinijskom uglu. 35. Ako se u krugu dve tetive meusobno seku, bie pravougaonik obuhvaen otsecima jedne tetive jednak pravougaoniku obuhvaenom otsecima druge. 36. Ako je van kruga uzeta neka taka i iz te take su povuene ka krugu dve prave, od kojih jedna see krug, a druga ga dodiruje, onda je pravougaonik od cele seice i njenog otseka izmeu uzete take i ispupenog luka jednak kvadratu na tangenti. 37. Ako je van kruga uzeta neka taka i iz te take su povuene ka krugu dve prave, od kojih jedna see krug a druga samo stie do njega, i ako je pri tome pravougaonik od cele seice i njenog otseka izmeu uzete take i ispupenog luka jednak kvadratu na onoj pravoj to stie do kruga, onda poslednja prava dodiruje krug.

14

JAsminka KNJIGA IV Definicije 1. Kae se da se pravolinijska slika upisuje u pravolinijsku sliku, ako svaki od uglova one koja se upisuje dodiruje stranu one u koju se upisuje. 2. Isto tako kae se da se slika opisuje oko slike, ako svaka strana one koja se upisuje dodiruje svaki ugao one oko koje se upisuje. 3. Kae se da se pravolinijska slika upisuje u krug, ako svaki ugao one koja se upisuje dodiruje periferiju kruga. 4. Kae se da se pravolinijska slika opisuje oko kruga, ako svaka strana one koja se opisuje dodiruje periferiju kruga. 5. Isto tako kae se da se krug upisuje u sliku, ako periferija kruga dodiruje svaku stranu one u koju se on upisuje. 6. Kae se da se krug opisuje oko slike, ako periferija kruga dodiruje svaki ugao one oko koje se opisuje. 7. Kae se da je prava upisana u krug, ako joj se krajevi nalaze na periferiji kruga. 1. U dati krug upisati pravu jednaku datoj pravoj koja nije vea od prenika kruga. 2. U dati krug upisati trougao sa uglovima jednakim uglovima datog trougla. 3. Oko datog kruga opisati trougao sa uglovima jednakim uglovima datog trougla. 4. U dati trougao upisati krug. 5. Oko datog trougla opisati krug. Posledica I jasno je, da e, kad je centar kruga u trouglu, ugao BA, kao ugao u otseku veem od polukruga, biti manji od pravog; kad je centar kruga na pravoj B, ugao BA, kao ugao u polukrugu, biti prav; a kad je centar kruga van trougla, ugao BA, kao ugao u otseku manjem od polukruga biti vei od pravog. (Na ovaj nain, ako se desi da je dati ugao manji od pravog, prave se Z, EZ seku u trouglu, ako je on prav, seku se na pravoj B, ako je vei od pravog, seku se van trougla, s druge strane prave B. A to je trebalo izvesti). 15

JAsminka 6. U dati krug upisati kvadrat. 7. Oko datog kruga opisati kvadrat. 8. U dati kvadrat upisati krug. 9. Oko datog kvadrata opisati krug. 10. Nacrtati ravnokraki trougao, iji je svaki ugao na osnovici dvaput vei od treeg ugla. 11. U dati krug upisati petougao sa jednakim stranama i jednakim uglovima. 12. Oko datog kruga opisati petougao sa jednakim stranama i jednakim uglovima. 13. U dati petougao, sa jednakim stranama i jednakim uglovima, upisati krug. 14. Oko datog petougla, sa jednakim stranama i jednakim uglovima opisati krug. 15. U dati krug upisati estougao sa jednakim stranama i jednakim uglovima.

Posledica Iz ovoga je jasno da je strana estougla jednaka pravoj iz centra (polupreniku). 16. U dati krug upisati petnaestougao sa jednakim stranama i jednakim uglovima.

16

JAsminka KNJIGA V Definicije

1. Jedna veliina je deo druge veliine, manja od vee, ako manja meri veu. 2. Vea veliina je multiplum od manje, ako se meri manjom. 3. Razmera je uzajamni koliinski odnos koji imaju dve veliine iste prirode. 4. Kae se da su dve veliine u razmeri jedna prema drugoj ako neki multiplum ma koje od njih moe biti vei od druge. 5. Kae se da su dve veliine u istoj razmeri, prva prema drugoj kao trea prema etvrtoj, ako su bilo koji jednostruki multiplumi prve i tree u isto vreme ili vei, ili jednaki, il i manji od bilo kojih multipluma druge etvrte, svaki prema svakom uzeti u odgovarajuem poretku. 6. Veliine se zovu proporcionalne, ako su u istoj razmeri. 7. Ali, ako je od jednostrukih multipluma, multiplum prve veliine vei od multipluma druge, a multiplum tree nije vei od multipluma etvrte, kae se da je razmera prve veliine prema drugoj vea od razmere tree prema etvrtoj. Proporcija je jednakost dveju razmera. 8. Proporcija se moe obrazovati od najmanje tri lana. 9. Ako su tri veliine (neprekidno) proporcionalne, kae se da je razmera prve veliine prema treoj dvaput via od razmere prve veliine prema drugoj. 10. Ako su etiri veliine (neprekidno) proporcionalne, kae se da je razmera prve veliine prema etvrtoj triput via od razmere prve veliine prema drugoj; i tako uvek, na slian nain, dok postoji proporcionalnost. 11. Kae se da da su prethodni lanovi homologni sa prethodnima, a naredni - sa narednima. 12. Permutovana razmera je ona u kojoj se uzme razmera prethodnog (lan a) prema prethodnom i narednog prema narednom. 13. Obrnuta razmera je ona u kojoj se uzme razmera narednog kao prethodnog prema prethodnom kao narednom. 14. Sastavljena razmera je ona u kojoj se uzme razmera zbira prethodnog i narednog prema narednom. 15. Rastavljena razmera je ona u kojoj se uzme razmera razlike prethodnog prema razlici prethodnog i narednog. 16. Prevrnuta razmera je ona u kojoj se uzme razmera prethodnog prema razlici prethodnog i narednog.

17

JAsminka 17. Ako postoji niz od vie veliina i drugi niz od istog tolikog broja veliina, pa su one, uzete u odgovarajuim parovima, u isti razmerima, razmera jednako udaljenih je razmera prve veliine prema poslednjoj iz prvog niza, kao i razmera prve veliine prema poslednjoj iz drugog niza. Ili drukij e: razmera krajnjih bez unutarnjih. 18.Proporcija je redovna (ordinata) ako su od tri date veliine i drugih veliina, u istom broju, od prvih uzme razmera prethodne veliine prema narednoj, i od drugih razmera prethodne veliine prema narednoj, pa od prvih razmera naredne veliine prema preostaloj; i od drugih razmera naredne veliine prema preostaloj. 19. Proporcija je poremeena (perturbata) ako se od tri date veliine i drugih veliina, u istom broju, od prvih uzme razmera prethodne (prve) veliine pr ema narednoj (drugoj), a od drugih razmera ma koje (druge), kao prethodne, prema narednoj (treoj), pa od prvih razmera naredne (druge) veliine prema preostaloj (treoj), a od drugih razmera preostale (prve) veliine prema prethodnoj (drugoj). 1. Ako su date neke veliine, od kojih je svaka jednakostruki multiplum odgovarajue veliine niza drugih veliina u istom broju, bie i zbir svih prvih veliina isto toliki multiplum z bira svih drugih veliina koliki je i svaka od prvih veliina multiplum odgovarajue druge veliine. 2. Ako je prva veliina isto toliki multiplum druge veliine koliki je trea veliina multiplum etvrte, a peta veliina isto toliki multiplum druge koliki je multiplum esta od etvrte, onda je zbir prve i pete isto toliki multiplum druge koliki je i zbir tree i este multiplum etvrte. 3. Ako je prva veliina isto onoliki multiplum druge koliki je trea od etvrte, i obrazuju se jednakostruki miltiplumi prve i tree veliine, onda nove veliine moraju biti odgovarajui multiplumi - i to: prva od druge veliine i druga od etvrte. 4. Ako je prva (veliina) prema drugoj u istoj razmeri kao to je trea prema etvrtoj, onda su proizvoljn i jednakostruki multiplumi prve i tree veliine i jednakostruki multiplumi druge i etvrte veliine u istoj razmeri, ako su uzeti u odgovarajuem poretku. 5. Ako je neka veliina isto onoliki multiplum od druge veliine koliki je multiplum umanjilac (prve veliine) od umanjioca (druge veliine), bie i ostatak (od prve veliine) isto toliki multiplum ostatka (od druge veliine), koliki je multiplum prva cela veliina od druge cele. 6. Ako su dve veliine jednakostruki multiplumi od drugih veliina i umanjioci prvih veliina neki drugi jednakostruki multiplumi od tih drugih veliina, bie i ostaci ili jednaki ovim drugim veliinama ili njihovi jednakostruki multiplumi.

18

JAsminka 7. Jednake veliine su pema istoj veliini u istoj razmeri i ista veliina je prema jednakim veliinama u istoj razmeri. Posledica Odavde je jasno, da ako su veliine proporcionalne, one su proporcionalne i u obrnutim razmerama. A to je trebalo dokazati. 8. Od nejednakih veliina vea je u veoj razmeri prema jednoj istoj veliini nego manja, a ista veliina u veoj razmeri prema manjoj nego prema veoj. 9. Veliine, koje su prema istoj veliini u istoj razmeri, jednake su meu sobom, i veliine prema kojim je ista veliina u istoj razmeri jednake su. 10. Od dve veliine, koje su u razmerama prema istoj veliini, ona je vea ija je razmera vea, i ona veliina prema kojoj je ista veliina u veoj razmeri manja je. 11. Dve razmere jednake jednoj istoj razmeri jednake su meu sobom. 12. Ako je nekoliko proporcionalnih veliina, onda je jedna od prethodnih prema jednoj (odgovarajuoj) od narednih, kao zbir svih prethodnih prema zbiru svih narednih. 13. Ako je prva (veliina) prema drugoj u istoj razmeri, kao trea prema etvrtoj, a razmera tree prema etvrtoj vea od razmere pete prema estoj, bie i razmera prve prema drugoj vea od razmere pete prema estoj. 14. Ako je razmera prve (veliine) prema drugoj jednaka razmeri tree prema etvrtoj, a prva (veliina) je vea odtree, bie i druga vea od etvrte, a ako je jednaka, bie jednaka, ako je manja - manja. 15. Delovi stoje prema svojim jednakostrukim multiplumima u istoj razmeri, ako se uzmu odgovar ajuim redom.

19

JAsminka 16. Ako su etiri veliine proporcionalne, one e biti i permutovane proporcionalne. 17. Ako su veliine, uzete zajedno, proporcionalne, one su proporcionalne i odvojeno uzete. 18. Ako su veliine, uzete odvojeno, proporcionalne, one su proporcionalne i zajedno uzete. 19. Ako je celo prema celom, kao umanjilac prema umanjiocu, onda je i ostatak prema ostatku, kao celo prema celom. Posledica Iz ovog je jasno, da ako su proporcionalne veliine uzete zajedno, onda vai i prevrnuta proporcija. A to je trebalo dokazati. 20. Ako su tri veliine i druge, u istom broju, uzete po dve, u istoj razmeri i od jednako udaljenih prva je vea od tree, bie i etvrta vea od este, a ako je jednaka, bie jednaka, a ako manja - manja. 21. Ako su tri veliine i druge, u istom broju, u istoj razmeri, ali u poremeenoj proporciji i od jednako udaljenih prva je vea od tree, bie i etvrta vea od este, a ako je jednaka, bie jednaka, a ako manja - manja. 22. Ako su date neke veliine u proizvoljnom broju i druge u istom broju, koje su, uzete po dve, u istoj razmeri, onda su i jednako udaljene u istoj razmeri. 23. Ako su date tri veliine i druge u istom broju, koje su, uzete po dve, u istoj razmeri, a za njih vai poremeena proporcija, bie i jednako udaljene u istoj razmeri. 24. Ako je prva (veliina) prema drugoj u istoj razmeri kao trea prema etvrtoj, a peta je prema drugoj u istoj razmeri kao esta prema etvrtoj, bie i zbir prve i pete prema drugoj u istoj razm eri kao zbir tree i este prema etvrtoj. 25. Ako su proporcionalne etiri veliine, onda je zbir najvee i najmanje vei od zbira dve ostale. 20

JAsminka KNIJIGA VI Definicije

1. Pravolinijske slike su sline, ako su im uglovi pojedinano jednaki i kraci jednakih uglova proporcionalni. 2. (Slike su reciprone, ako kod svake dve slike ima kako prethodnih tako i narednih razmera.) 3. Kae se da je prava (du) podeljena u krajnjoj i srednjoj razmeri (neprekidno) ako cela prava (du) stoji prema veem delu kao vei deo prema manjem. 4. Visina svake slike je normala sputena iz vrha slike na osnovicu. 5. (Kae se da je razmera sastavljena od razmera ako posle meusobnog mnoenja vred nosti tih razmera dobivamo neto.)

1. Trougli i paralelogrami iste visine se odnose jedan prema drugom kao osnovice. 2. Ako je u trouglu povuena neka prava paralelna jednoj od strana, ta prava see ostale strane proporcionalno; i ako su strane trougla preseene proporcionalno, prava to spaja presene take paralelna je preostaloj stranici trougla. 3. Ako raspolovimo ugao trougla i prava to polovi ugao presee i osnovicu onda su otseci osnovice u istoj razmeri kao i dve ostale trouglove strane. I ako su otseci osnovice u istoj razmeri kao i dve ostale trouglove strane, onda prava povuena iz temena ka deonoj taki polovi ugao trougla. 4. Kod trouglova sa jednakim uglovima su strane koje obrazuju jednake uglove proporcionalne, i odgovaraju jedna drugoj one strane to lee naspram jednakih uglova. 5. Ako dva trougla imaju proporcionalne strane, oni imaju i jednake uglove i jednaki uglovi lee naspram odgovarajuih strana. 6. Ako dva trougla imaju po jedan ugao jednak i strane koje obrazuju jednake uglove proporcionalne trougli imaju jednake uglove i jednaki su ba oni uglovi koji lee naspram odgovarajuih strana.

21

JAsminka 7. Ako dva trougla imaju po jednak ugao jednak i strane koje obrazuju druge uglove proporcionalne, a svaki od preostalih uglova je ili manji ili ne manji od pravog, trougli imaju jednake uglove i to ba one uglove, iji su kraci proporcionalni. 8. Ako je u pravouglom trouglu iz pravog ugla povuena normala na osnovicu, trougli uz normalu slini su celom trouglu i meu sobom. Posledica Iz ovog je jasno, da ako je u pravouglom trouglu iz pravog ugla povu ena normala na osnovicu, onda je povuena (normala) srednja proporcionala otseaka osnovice. A to je i trebalo dokazati. [Sem toga je strana, to lei uz jedan otseak osnovice, srednja proporcionala osnovice i tog otseka.] 9. Od date dui otsei traeni deo. 10. Datu nepodeljenu du podeliti slino datoj podeljenoj dui. 11. Za dve date dui nai treu proporcionalu. 12. Za tri date dui nai etvrtu proporcionalu. 13. Za dve date dui nai srednju proporcionalu. 14. Kod jednakih paralelograma sa jednakim uglovima strane koje obrazuju jednake uglove su obrnuto proporcionalne; a i paralelogrami sa jednakim uglovima i obrnuto proporcionalno stranama koji obrazuju jednake uglove jednaki su. 15. Kod jednakih trouglova sa po jednim jednakim uglom strane koje obrazuju jednake uglove su obrnuto proporcionalne; i trougli sa po jednim jednakim uglom sa obrnuto proporcionalnim stranama koje obrazuju te uglove jednaki su.

22

JAsminka 16. Ako su etiri dui proporcionalne, pravougaonik obuhvaen krajnjim (duima) jednak je pravougaoniku obuhvaenom srednjima (duima); i ako je pravougaonik, obuhvaen krajnjim, jednak pravougaoniku obuhvaenom srednjim, te etiri dui su proporcionalne. 17. Ako su proporcionalne tri dui, pravougaonik obuhvaen krajnjim jednak je kvadratu nad srednjom dui; i ako je pravougaonik obuhvaen krajnjim jednak kvadratu nad srednjom dui, tri dui su proporcionalne. 18. Na datoj dui nacrtati pravolinijsku sliku slinu datoj pravolinijskoj slici i u slinom poloaju. 19. Slini trougli su jedan prema drugom u dvaput vioj razmeri odgovarajuih strana. Posledica Odavde je jasno, da ako su tri dui proporcionalne, onda je prva prema treoj kao i slika nad prvom prema slinoj i u slinom poloaju slici nad drugom. [Poto je dokazano da je B prema BH kao trougao AB prema ABH, tj.EZ]. A to je trebalo dokazati. 20. Slini mnogouglovi se mogu rastaviti na sline trougle u istom broju i u istim odnosima prema nerastavljenim (celim mnogouglima), i mnogougao je prema mnogouglu u dvaput vioj razmeri odgovarajuih strana. Posledica Na isti nain se moe pokazati da su i slini etvorougli u razmeri dvaput vioj od razmere odgovarajuih strana. A to je dokazano i za trougle. Prema tome su uopte sline pravolinijske slike u razmeri dvaput vioj od razmere odgovarajuih strana. A to je trebalo dokazati. Posledica Ako za AB i ZH uzmemo treu proporcionalu , onda je razmera BA prema dvaput via od razmere AB prema ZH. A i mnogougao prema mnogouglu ili etvorougao prema etvorouglu su u razmeri dvaput vioj od razmere odgovarajuih strana, tj. razmere AB prema ZH. A ovo je bilo dokazano i za trouglove. Prema tome je jasno, da, uopte, ako su tri veliine proporcionalne, onda je prva prema treoj kao slina i u slinom odnosu slika konstruisana nad prvom prema odgovarajuoj slici nad drugom. 21. Pravolinijske slike sline istoj slici sline su i meu sobom.

23

JAsminka 22. Ako su etiri dui proporcionalne, onda su i na njima konstruisane sline i u slinom poloaju pravolinijske slike proporcionalne; i ako su na njima konstruisane sline i u slinom poloaju pravolinijske slike proporcionalne, proporcionalne su i dui. Lema Ako su pravolinijske slike jednake i sline, onda su i njihove strane jedne drugim jednake. To dokaimo ovako. 23. Paralelogrami sa jednakim uglovima su jedan prema drugom u razmeri sloenoj od razmera strana. 24. U svakom paralelogramu su paralelogrami konstruisani na dijagonali slini i celom (paralelogramu) i meu sobom. 25. Konstruisati pravolinijsku sliku koja je slina datoj pravolinijskoj slici i jednaka drugoj datoj pravolinijskoj slici. 26. Ako od paralelograma otseemo paralelogram slian i u slinom poloaju sa celim koji sa ovim ima i zajedniki ugao, taj paralelogram je na istoj dijagonali sa celim. 27. Od svih paralelograma tako konstruisanih na datoj dui da im nedostaju paralelogrami slini i u slinom poloaju sa paralelogramom konstruisanim na drugoj polovini dui onaj je najvei koji je konstruisan na prvoj polovini dui i slian paralelogramu koji mu nedostaje. 28. Na datoj dui konstruisati takav paralelogram, jednak datoj p ravolinijskoj slici, da paralelogram koji mu nedostaje bude slian datom paralelogramu; pri tome je neophodno da data pravolinijska slika (kojoj treba konstruisati jednaki paralelogram) ne bude vea od paralelograma konstruisanog na polovini i slinog paralelogramu koji mu nedostaje [od paralelograma na polovini, a da slini mu nedostaje]. 29. Na datoj dui konstruisati paralelogram sa suvikom slinim datom paralelogramu, a jednak datoj pravolinijskoj slici.

24

JAsminka 30. Datu ogranienu pravu (du) podeliti u krajnjoj i srednjoj razmeri. 31. Kod pravouglih trouglova slika konstruisana na strani naspram pravog ugla jednaka je zbiru slinih i slino konstruisanih slika nad stranama koje obrazuju prav ugao. 32. Ako sastavimo temena dvaju trouglova kod kojih su dve strane jednog proporcionalne dvema stranama drugog i pri tome te strane na odgovarajui nain paralelne, onda su ostale strane trouglova na istoj pravoj. 33. Kod jednakih krugova uglovi se nalaze u razmeri zahvaenih lukova bilo u sluaju centralnih bilo u sluaju periferijskih uglova.

25

JAsminka KNJIGA VII Definicije

1. Jedinica je ono pomou ega se svaki predmet koji postoji naziva jedan (jedno). 2. Broj je mnoina sastavljena od jedinica. 3. Jedan broj ini deo drugog broja, manji od veeg, ako meri vei. 4. A delove ako ne meri. 5. Vei broj je multiplum od manjeg, ako se meri manjim. 6. Paran je onaj broj koji je deljiv na dva jednaka dela. 7. Neparan je onaj broj koji nije deljiv na dva jednaka dela ili koji se razlikuje za jedinicu od paranog. 8. Parno-paran broj je onaj koji se meri parnim brojem paran broj puta. 9. Neparno-paran broj je onaj koji se meri parnim brojem neparan broj puta. 10. Parno-neparan broj je onaj koji se meri neparnim brojem paran broj puta. 11. Neparno-neparan broj je onaj koji se meri neparnim brojem neparan broj puta. 12. Prost broj je onaj koji se meri samo jedinicom. 13. Meusobno prosti brojevi su oni koji imaju kao zajedniku meru samo jedinicu. 14. Sloen broj je onaj koji se meri nekim brojem. 15. Meusobno sloeni brojevi su oni koji se mere nekim brojem kao zajednikom merom. 16. Kae se da se jedan broj mnoi drugim brojem kad se prvi broj uzima kao sabirak onoliko puta koliko je jedinica u drugom broju; i tada se dobija neki broj. 17. Ako se kao rezultat mnoenja dva b roj dobija neki broj, ovaj se zove povrinski, a dva broja, koji su mnoeni, zovu se njihove strane. 18. Ako se kao rezultat mnoenja tri broja dobije neki broj, ovaj se zove zapreminski, a tri broja, koji su mnoeni, zovu se njegove ivice. 19. Kvadratni broj je isti broj puta uzet isti broj ili povrinski broj jednakih strana. 20. Kubni broj pak je isti broj puta uzet isti broj i jo uzet isto toliko puta ili zapreminski broj jednakih ivica. 21. Brojevi su proporcionalni ako je prvi broj istostruki multiplum, ili isti deo, ili isti delovi od drugog, kao to je trei od etvrtog. 26

JAsminka 22. Slini povrinski ili zapreminski brojevi su oni ije su strane odnosno ivice proprocionalne. 23. Savren (perfektan) je onaj broj koji je jednak zbiru svih svojih delova (koji ga mere). 1. Ako su data dva nejednaka broja pa pri uzastopnom oduzimanju manjeg od veeg ostatak ne biva mera predhodnog, koji smo oduzimali, dok taj ostatak ne postan e jednak jedinici, ta su dva broja meusobno prosti. 2. Za dva broja koji nisu meusobno prosti nai njihovu najveu zajedniku meru. Posledica Odavde je jasno da ako broj meri dva broja, on meri i njihovu zajedniku najveu meru. A to je trebalo dokazati. 3. Za tri data broja koji nisu meusobno prosti nai njihovu najveu zajedniku meru. 4. Svaki broj je ili deo ili delovi od svakog drugog broja, manji od veeg. 5. Ako jedan broj ini deo drugog broja i neki drugi broj ini isti deo nekog drugog broja, onda i zbir prvih brojeva ini isti deo zbira drugih brojeva, kao pojedini broj pojedinog. 6. Ako jedan broj ini delove drugog broja i neki drugi broj ini iste delove nekog drugog broja, onda i zbir prvih brojeva ini iste delove zbira drugih brojeva kao pojedini broj od pojedinog. 7. Ako je jedan broj isti deo drugog broja kakav je i umanjilac prvog broja deo umanjioca drugog broja, onda je i ostatak prvog broja isti deo ostatka drugog broja. 8. Ako jedan broj ini iste delove drugog broja kao to umanjilac prvog broja ini delove umanjioca drugog broja, onda i ostatak prvog broja inin iste delove ostatka drugog broja. 9. Ako je jedan broj deo drugog broja, a trei broj isti deo etvrog broja, onda je i, posle permutacije, prvi broj isti deo ili isti delovi treeg broja kao i drugi broj etrtog. 27

JAsminka 10. Ako jedan broj ini delove drugog broja, a trei broj ini iste delove etvrtog broja, onda e posle permutacije, delovi ili deo prvog od treeg broj biti jednki delovima ili delu drugog od etvrtog broja. 11. Ako je ceo broj prema drugom celom broju kao umanjilac prvog broja prema umanjiocu drugog broja, onda je i ostatak prvog broja prema ostatku drugog broja kao ceo broj prema celom broju. 12. Ako imamo proizvoljno broj proporcionalnih brojeva, koji se svi odnose kao jedan predhodni prama jednom narednom, bie u istoj razmeri i zbir svih predhodnih prema zbiru svih narednih. 13. Ako su etiri broja proporcionalni, oni e biti proporcinalni i permutovani. 14. Ako se brojevi, uzeti po par, od jedne proizvoljne mnoine brojeva i od druge isto tolike mnoine brojeva, nalaze u istoj razmeri, bie i podjednako udaljeni brojevi u istoj razmeri. 15. Ako jedinica meri drugi neki broj, a trei broj meri isti broj puta etvrti broj, onda, posle permutacije, jedinica meri isti broj puta trei broj kao to driugi broj meri etvrti broj. 16. Ako se dva broja mnoe jedan drugim, bie tako dobijeni brojevi jednaki jedan drugom. 17. Ako jedan broj mnoei dva broja proizvodi dva broja, onda se dobijena dva broja nalaze u istoj razmeri kao i brojevi koji se mnoe. 18. Ako dva broja mnoei jedan broj proizvode dva broja, onda dobijeni brojevi stoje u istoj razmeri kao i brojevi mnoioci. 19. Ako su etiri broja proporcionalna onda je broj -proizvod prvog i etvrtog broja jedanak broju proizvodu drugog i treeg broja. I ako je proizvodog prvog i etrvtog broja jednak broju -proizvodu drugog i treeg broja, ta etiri broja su proporcionalna.

28

JAsminka 20. Najmanji meu brojevima koji su istoj razmeri mere ostale isti broj puta i to vei meri vee i manji manje. 21. Meusobno prosti brojevi su najmanji od onih koji su sa njima u istoj razmeri. 22. Brojevi, koji su najmanji meu onima koji su u istoj razmeri sa njima, uzajamno su prosti. 23. Ako su dva broja uzajamno prosti, onda je broj koji meri jedan od njih sa drugim uzajamno prost. 24. Ako su dva broja prosti u odnosu na neki broj, onda je i njihov proizvod prost u odnosu na taj broj. 25. Ako su dva broja uzajmno prosta, onda je proizvod jednog samim sobom uzajamno prost sa drugim brojem. 26. Ako su dva broja prosti u odnosu na dva druga broja, oba prema svakom od ovih, onda su i njihovi proizvodi uzajamno prosti. 27. Ako su dva broja uzajamno prosti i svaki pomnoi sam sebe, onda su i njihovi proizvodi uzajamno prosti; i ako se prvobitni brojevi pomnoe dobij enim proizvodima, onda su i novi proizvodi uzajamno prosti (a to isto se dobija i dalje). 28. Ako su dva broja uzajamno prosta, onda je i njihov zbir uzajamno prost prema svakom od njih; i ako su zbir i jedan od brojeva uzajamno prosti, onda su i prvobitni brojevi uzajamno prosti. 29. Svaki prost broj i svaki drugi broj, koji taj prost broj ne meri, uzajamno su prosti. 30. Ako dva broja posle mnoenja daju proizvod koji se meri nekim prostim brojem, onda se tim prostim brojem i jedan od prvobitnih brojeva.

29

JAsminka 31. Svaki sloeni broj se meri nekim prostim brojem. 32. Svaki je broj ili prost ili se meri nekim prostim brojem. 33. Za datu proizvoljnu mnoinu brojeva nai najmanje brojeve koji su u istim razmerama kao i dati. 34. Za dva data broja nai najmanji broj koji oni mere. 35. Ako dva broja mere neki broj, onda i najmanji broj koji oni mere meri taj broj. 36. Za tri data broja nai najmanji broj koji oni mere. 37. Ako je neki broj meren drugim, onda mereni broj ima deo istog naziva kao i broj koji meri. 38. Ako neki broj ima ma kakav deo, onda je taj broj meren brojem istog naziva sa tim delom. 39. Nai najmanji broj koji ima date delove.

30

JAsminka KNJIGA VIII 1. Ako su neki brojevi, u proizvoljnom broju, neprekidno proporcionalni i krajnji od njih uzajamno prosti, oni su najmanji od brojeva koji su, u istoj razmeri sa njima. 2. Nai onoliko koliko se trai najmanjih neprekidno proporcionalnih brojeva koji su u datoj razmeri. 3. Ako su neki brojevi, u proizvoljnom broju, neprekidno proporcionalni i oni su najmanji od brojeva koji su u istoj razmeri sa njima, onda su krajnji od njih uzajamno prosti. 4. Za proizvoljan broj razmera datih u najmanjim brojevima nai najmanje neprekidno proporcionalne brojeve u datim razmerama. 5. Povrinski brojevi su jedan prema drugom u razmeri sastavljeni od razmera strana. 6. Ako u nizu proizvoljnog broja neprekidno proporcionalnih brojeva prvi ne meri drugi, onda nijedan od ostalih nee meriti nijedan drugi. 7. Ako u nizu neprekidno proporcionalnih brojeva prvi meri krajnji, onda on meri i drugi. 8. Ako su izmeu dva broja umetnuti brojevi, koji su u neprekidnoj proporciji sa njima, onda e se izmeu dva druga broja, koji su u istoj razmeri sa prvima moi umetnuti isti toliki broj neprekidno proporcionalnih brojeva. 9. Ako su izmeu dva uzajamno prosta broja umetnuti sa njima neprekidno proporcionalni brojevi, moi e se isti toliki broj neprekidno proporcionalnih brojeva umetnjuti i izmeu svakog od tih brojeva i jedinice. 10. Ako su izmeu svakog od dva broja i jedinice umetnuti neprekidno proporcionalni brojevi, onda, koliko bude neprekidno proporcionalnih brojeva umetnuto izmeu svakog od njih i jedinice, isto toliko e se moi umetnuti neprekidno proporcionalnih brojeva i izmeu samih tih brojeva. 31

JAsminka 11. Za dva kvadratna broja postoji jedan srednje proporcionalan broj i razmera kvadratnog broja prema kvadratnom je dva puta vie od razmere strane prema strani. 12. Za dva kubna broja postoje dva srednje proporcionalna broja i razmera kuba prema kubu je tri puta via od razmere strane prema strani. 13. Ako postoji proizvoljan broj neprekidno proporcionalnih brojeva i svaki takav broj pomnoen samim sobom proizvodi neto (neki broj), onda su i dobijeni brojevi (kvadrati) neprekidno proporcionalni. Iako polazni brojevi, pomnoeni dobijenim, proizvode neto (neke brojeve) onda su i tako dobijeni brojevi (kubovi) proporcionalni (to se isto produuje i dalje). 14. Ako kvadrat meri kvadrat, onda i strana meri stranu; i ako strana meri stranu, onda i kvadrat meri kvadrat. 15. Ako kubni broj meri kubni broj, onda ivica meri ivicu; i ako ivica meri ivicu, onda kub meri kub. 16. Ako kvadratni broj ne meri kvadratni broj, onda ni strana ne meri stranu; i ako strana ne meri stranu, onda ni kvadrat ne meri kvadrat. 17. Ako kubni broj ne meri kubni broj, onda ni ivica ne meri ivicu; i ako ivica ne meri ivicu, onda ni kub ne meri kub. 18. Za dva slina povrinska broja postoji srednje proporcionalan broj; i razmera povrinskog broja prema slinom povrinskom broju je dva puta via od razmere homolognih strana. 19. Za dva slina zapreminska broja postoje dva srednje proporcionalna broja; i razmera zapreminskog broja prema slinom zapreminskom je tri put via od razmera homologne ivice prema homolognoj ivici. 20. Ako za dva broja postoji srednje proporcionalan broj, oni su slini povrinski brojevi.

32

JAsminka 21. Ako za dva broja postoje dva srednja proporcionalna broja, oni su slini zapreminski brojevi. 22. Ako su tri broja neprekidno proporcionalna i prvi je kvadra, onda je i trei kvadrat. 23. Ako su etiri broja neprekidno proporcionalna i prvi je kub, onda je i etvrti kub. 24. Ako su dva broja jedan prema drugom u razmeri kvadratnog broja prema kvadratnom i prvi broj je kvadrat, onda je i drugi kvadrat. 25. Ako su dva broja jedan prema drugom u razmeri kubnog broja prema kubnom i prvi broj je kub, onda je i drugi kub. 26. Slini povrinski brojevi su jedan p rema drugom u razmeri kvadratnog broja prema kvadratnom. 27. Slini zapreminski brojevi su jedan prema drugog u razmeri kubnog broja prema kubnom broju.

33

JAsminka KNJIGA IX

1. Ako dva slina povrinska broja pomnoena jedan drugim proizvode neto, dobiveni broj je kvadrat. 2. Ako dva broja pomnoena jedan drugim proizvode kvadrat, oni su slini povrinski brojevi. 3. Ako kubni broj pomnoen sam sobom proizvodi neto, dob iveni broj je kub. 4. Ako kubni broj pomnoen kubnim brojem proizvodi neto, dobijeni broj je kub. 5. Ako neki broj mnoi kub i proizvodi kub, bie i taj broj kub. 6. Ako broj pomnoen sam sobom proizvodi kub, bie i sam taj broj kub. 7. Ako sloen broj mnoei neki broj proizvodi neto, dobiveni broj je zapreminski. 8. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva, sa jedinicom na prvom mestu, bie broj na treem mestu i svaki drugi iza njega kvadrat, na etvrtom mestu i svaki trei iza njega kub, na sedmom mestu i svaki esti iza njega u isti mah i kub i kvadrat. 9. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva, sa jedinicom na prvom mestu, i prvi broj iza jedinice je kvadrat, bie i svi ostali kvadrati, a ako je prvi iza jedinice kub, bie i svi ostali kubovi. 10. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva, sa jedinicom na prvom mestu, i prvi broj iza jedinice nije kvadrat, onda ni jedan od ostalih brojeva nee biti kvadratsem broja na treem mestu i svakog drugog iza njega. I ako prvi broj iza jedinice nije kub, onda nijedan od ostalih brojeva nee biti kub, sem broja na etvrtom mestu i svakog treeg iza njega.

34

JAsminka 11. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva, sa jedinicom na prvom mestu, onda manji meri vei prema jednom od brojeva koji se nalazi meu proporcionalnim brojevima. Posledica I jasno je da je broj prema kojem manji broj meri vei isto toliko udaljen od veeg na stranu manjeg koliko je manji broj udaljen iza jedinice. 12. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva, sa jedinicom na prvom mestu, i poslednji broj se meri nekim prostim brojevima, onda se tim istim prostim brojevima meri i prvi broj iza jedinice. 13. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva sa jedinicom na prvom mestu, i broj, prvi iza jedinice je prost, onda se najvei broj nee nikakvim drugim brojevima meriti sem onih koji su meu proporcionalnim brojevima. 14. Najmanji od brojeva koji se mere datim prostim brojevima nee se meriti nikakvim drugim prostim brojem sem datih. 15. Ako su tri neprekidno proporcionalna broja najmanja od onih koji su sa njima u istoj razmeri, bie zbir ma koja dva od njih uzajamno prost sa ostalim. 16. Ako su dva broja uzajamno prosta, onda prvi broj prema drugom nee biti kao drugi prema nekom treem. 17. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva i krajnji su uzajamno prosti, onda se ne moe prvi odnositi prema drugom kao poslednji prema ma kom drugom broju. 18. Za dva dat broja ispitati, moe li se nai za njih trei proporcionalni broj. 19. Za tri data broja ispitati kad se moe nai za njih etvrti proporcionalni broj.

35

JAsminka 20. Prostih brojeva je vie od svake odreene mnoine prostih brojeva. 21. Ako se sabere ma koliko parnih brojeva, bie i zbir paran broj. 22. Ako se sabere ma koliko neparnih brojeva, ali paran broj sabiraka, bie i zbir paran broj. 23. Ako se sabere ma koliko neparnih brojeva ali neparan broj sabiraka, bie i celo neparan broj. 24. Ako se od parnog broja oduzme paran broj, bie ostatak paran broj. 25. Ako se od parnog broj oduzme neparan broj, bie ostatak neparan broj. 26. Ako se od neparnog broja oduzme neparan, bie ostatak paran broj. 27. Ako se od neparnog broja oduzme paran broj, bie ostatak neparan broj. 28. Ako neparan broj pomnoen parnim brojem proizvodi neto, dobiveni broj je paran. 29. Ako neparan broj pomnoen neparnim brojem proizvodi neto, dobiveni broj je neparan. 30. Ako neparan broj meri paran, on e meriti i njegovu polovi nu. 31. Ako je neparanbroj sa nekim brojem uzajamno prost, bie on uzajamno prost i sa dvostrukim tim brojem.

36

JAsminka 32. Svaki od brojeva, koji se dobivaju od dvojke neprekidnim udvostruavanjem, je samo parno -paran broj. 33. Ako broj ima neparnu polovinu, on je samo parno neparan. 34. Ako broj ne pripada ni brojevima koji se dobivaju od dvojke neprekidnim udvostruavanjem, ni brojevima koji imaju neparnu polovinu, on je ili parno-paran ili parno-neparan. 35. Ako postoji ma koliko neprekidno proporcionalnih brojeva pa se od drugog i poslednjeg oduzme isti broj jednak prvom broju, ostatak od drugog odnosi se prema prvom broju kao ostatak od poslednjeg prema zbiru svih ispred njega. 36. Ako se uzme ma koliko proporcionalnih brojeva sa jedinicom na prvom mestu u razmeri jedan prem dva i to dotle dok zbir svih tih brojeva ne postane prost broj i ako taj zbir pomnoen poslednjim brojem proizvodi neto, bie dobiveni broj savren.

37

JAsminka KNJIGA X Definicije 1. Kae se da su veliine samerljive, ako imaju zajedniku meru i da su nesamerljive, ako se ne moe odrediti nikakva njihova zajednika mera. 2. I da su dui samerljive u stepenu (kvadratno), ako se na njima konstruisani kvadrati mere istom povinom, a nesamerljive kad se ne moe za kvadrate na njima konstruisane odrediti nikakva povrina, kao njihova zajednika mera. 3. Pod takvim pretpostavkama se dokazuje da za neku datu du postoji beskrajno mnogo kako samerljivih tako i nesamerljivih dui bilo samo po duini bilo i u stepenu. I tada emo zvati da tu du racionalnom, a dui samerljive sa njom kako i po duini i u stepenu, tako i samo u stepenu racionalnim, a nesamerljive sa njom - iracionalnim. 4. I zvaemo kvadrat na datoj dui racionalnim i sa njim samerljive povrine racionalnim, a nesamerljive - iracionalnim i dui na kojima su ovi kvadrati - iracionalnim, pri emu, ako su to zaista kvadrati, dui su strane kvadrata, a ako su to druge neke pravoliniske slike, onda su to strane njima jednakih kvadrata. Druge definicije 1. Data je racionalna du i binomijala podeljena na dva dela tako da je kvadrat na veem delu vei od kvadrata na manjem za kvadrat na dui koja je samerljiva po duini sa veim delom. Ako je taj vei deo samerljiv po duini sa datom racionalnom dui, cela du se zove prva binomijala. 2. Ako je manji deo samerljiv po duini sa datom racionalnom dui, neka se zove druga binomijala. 3. Ako nijedan deo nije samerljiv po duini sa datom racionalnom dui, neka se trea binomijala. 4. Zatim, ako kvadrat na veem delu bude vei od kvadrata na manjem za kvadrat na dui nesamerljivoj po duini sa veim delom,tada se, ako je vei deo samerljiv po duini sa datom racionalnom dui, cela du zove etvrta binomijala. 5. A ako je manji deo - peta binomijala. 6. A ako nije nijedan - esta binomijala. Tree definicije 1. Date su racionalna du i apotoma. Ako je kvadrat na celoj dui vei od kvadrata na dodatku za kvadrat na dui samerljivoj po duini sa celom dui i cela du je samerljiva po duini sa datom racionalnom dui, apotoma se zoveprva. 2. A ako je dodatak samerljiv po duini sa datom racionalnom dui i kvadrat na celoj dui vei od kvadrata na dodatku za kvadrat dui samerljive sa celom dui, apotoma se zove druga. 3. A ako je nijedna du (ni cela du ni dodatak) nije samerljiva po duini sa datom racionalnom dui i kvadrat na celoj dui je vei od kvadrata na dodatku za kvadrat dui samerljive sa celom dui, apotoma se zove traa. 38

JAsminka 4. Zatim, ako je kvadrat na celoj dui vei od kvadrata na dodatku za kvadrat na dui nesamerljiv oj po duini sa celom dui i cela du je samerljiva po duini sa datom racionalnom dui, apotoma se zove etvrta. 5. A ako je samerljiv dodatak, peta. 6. A ako nijedna du nije samerljiva, esta.

1. Neka su date dve nejednake veliine. Ako od vee oduzmemo veliinu veu od polovine, a od ostatka - veu od njegove polovine i tako postupamo neprekidno, ostae neka veliina koja je manja od date manje veliine. 2. Dve date nejednake veliine su nesamerljive, ako pri neprekidnom oduzimanju manje veliine od vee nijedan ostatak ne meri prethodni ostatak. 3. Nai za dve date samerljive veliine njihovu najveu zajedniku meru. Posledica Iz ovog je jasno da, ako neka veliina meri dve veliine, ona meri i njihovu najveu zajedniku meru. 4. Nai za tri date samerljive veliine njihovu najveu zajedniku meru. Posledica Iz ovog je jasno da, ako neka veliina meri tri veliine, ona meri i njihovu najveu zajedniku meru. Na slian nain se odreuje najvea zajednika mera i za vei broj veliina, a i posledica se proiruje. 5. Samerljive veliine su u razmeri jedna prema drugoj kao broj prema broju. 6. Ako su dve veliine u razmeri jedna prema drugoj kao broj prema broju, one su samerljive.

Posledica Iz ovog je jasno da, ako postoje dva broja, recimo, i E i du, napr. A, onda se moe nainiti tako da bude broj prema broju E kao du prema dui. 39

JAsminka 7. Nesamerljive veliine se ne nalazi u razmeri jedna prema drugoj kao broj prema broju. 8. Ako se dve veliine ne nalaze u razmeri jedna prema drugoj kao broj prema broju, te veliine su nesamerljive. 9. Kvadrati na samerljivim duima se nalaze u razmeri kvadratnog broja prema kvadr atnom broju. I kvadrati koji se nalaze u razmeri kvadratnog broja prema kvadratnom broju imaju za strane samerljive dui. A kvadrati na nesamerljivim duima se ne nalaze u razmeri jedan prema drugom kao kvadratni broj prema kvadratnom broju. I kvadrati koji se ne nalaze u razmeri jedan prema drugom kao kvadratni broj prema kvadratnom broju nemaju za strane samerljive dui. Posledica Iz dokazanog je jasno da su veliine samerljive po duini uvek samerljive i u stepenu, a da veliine samerljive samo u stepenu nisu uvek samerljive i po duini, [poto se kvadrati konstruisani na samerljivim (po duini) duima nalaze u razmeri kvadratnog broja prema kvadratnom broju, tj. u razmeri broja prema broju, oni su prema tome samerljive]. Na ovaj nain dui samerljive po duini, samerljive su ne samo po duini ve i u stepenu. Lema U aritmetikama se dokazuje da su slini povrinski brojevi u razmeri jedan prema drugom kao kvadratni broj prema kvadratnom broju i da, ako su dva broja u razmeri kvadratnog broja prema kvadratnom broju, oni su slini povrinski brojevi. Iz ovog je oigledno, da povrinski brojevi, koji nisu slini, tj. nemaju proporcionalnih strana, nisu u razmeri kvadr atnog broja prema kvadratnom broju. Zaista, ako bi oni bili u takvoj razmeri, oni bi bili slini povrinski, a to se ne pretpostavlja. Na ovaj nain povrinski brojevi nisu slini nisu u razmeri jedan prema drugom kao kvadratni broj prema dvadratnom broju. 10. Za datu du nai dve nesamerljive dui, jednu nesamerljivu samo po duini, a drugu nesamerljivu i u stepenu. 11. Ako su etiri veliine proporcionalne, i prva samerljiva sa drugom, bie i trea samerljiva sa etvrtom, a ako je prava nesamerljiva sa drugom, bie i trea nesamerljiva sa etvrtom.

12. Veliine samerljive sa istom veliinom samerljive su i meu sobom.

40

JAsminka 13. Ako su dve veliine samerljive, a jedna od njih nesamerljiva ma sa kojom drugom veliinom, bie i druga nesamerljiva sa tom veliinom. Lema Za dve date nejednake dui nai du za iji kvadrat e kvadrat vee dui biti vei od kvadrata manje. 14. Ako su date etiri proporcionalen dui i kvadrat prve je vei od kvadrata druge za kvadrat dui samerljive po duini sa prvom dui, bie i kvadrat tree vei od kvadrata etvrte za kvadrat dui samerljive po duini sa treom. I ako je kvadrat prve vei od kvadrata druge za kvadrat dui nesamerljive po duini sa prvom dui, bie i kvadrat tree vei od kvadrata etvrte za kvadrat dui nesamerljive po duini sa treom. 15. Ako se saberu dve samerljive veliine, bie i zbir samerljiv sa svakom od njih, a ako je zbir samerljiv sa jednom od njih (sa jednim sabirkom), bie i polazne veliine (sabirci) samerljive. 16. Ako se saberu dve nesamerljive veliine, bie i zbir nesamerljiv sa svakom od njih, a ako je zbir nesamerljiv sa jednom od njih (sa jednim sabirkom), bie i polazne veliine (sabirci) nesamerljive. Lema Ako se na dui konstruie paralelogram sa dvadratnom dopunom, kon struisani (paralelogram) je jednak pravougaoniku iji su strane oni delovi dui koji su nastali usled konstrukcije. 17. Ako postoje dve nejednake dui i ako je na veoj kons truisan sa kvadratnom dopunom paralelogram, koji je jednak etvrtini kvadrata na manjoj, i deli tu du na delove samerljive po duini, bie kvadrat na veoj dui vei od kvadrata na manjoj za kvadrat dui koja je samerljiva po duini sa veom dui. I ako je kvadrat na veoj dui vei od kvadrata na manjoj za kvadrat dui koja je samerljiv po duini sa veom dui, i na veoj je konstruisan sa kvadratnom dopunom paralelogram koji je jednak etvrtini kvadrata na manjoj, on (paralelogram) e deliti veu du na delove samerljive po duini. 18. Ako postoje dve nejednake dui i ako je na veoj konstruisan sa kvadratnom dopunom paralelogram, koji je jednak etvrtini kvadrata na manjoj, i deli tu du na delove nesamerljive po duini, bie kvadrat na veoj dui vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui koja je nesamerljiva po duini sa veom dui. I ako je kvadrat na veoj dui vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui koja je ne samerljiva po duini sa veom dui, i ako je na veoj konstruisan sa kvadratnom dopunom paralelogram, koji je jedank etvrtini kvadrata na manjoj, on (paralelogram) e deliti veu du na delove nesamerljive po duini.

41

JAsminka Lema Poto je dokazano da su dui samerljive po duini uvek samerljive i u stepenu, a samerljive u stepenu nisu uvek samerljive i po duini, ve mogu biti i samerljive i nesamerljive po duini, jasno je da, ako je neka du samerljiva po duini sa datom racionalnom dui, ona se zove racional na i samerljiva ne samo po duini ve i u stepenu, jer su samerljive po duini uvek samerljive i u stepenu. A ako je neka du, samerljiva u stepenu sa datom racionalnom dui, u isto vreme samerljiva i po duini, ona se zove racionalna i samerljiva s njom kako po duini tako i u stepenu. Meutim, ako je neka du samerljiva sa datom racionalnom dui u stepenu, ali nesamerljiva po duini, ona se tada zove racionalna ali samerljiva samo u stepenu. 19. Pravougaonik sa racionalnim stranama koje su samerljive po duini prema jednom ili drugom od navedenih naina racionalan je. 20. Racionalna povrina konstruisana na racionalnoj dui ima racionalnu irinu, samerljivu po duini sa onom dui, na kojoj je konstruisana povrina. 21. Pravougaonik sa racionalnim stranama samerljivim samo u stepenu iracionalan je, a iracionalna je i strana kvadrata jednakog povrini pravougaonika. Neka se takva strana zove medijala. Lema Ako postoje dve dui, bie jedna prema drugoj kao kvadrat na prvoj prema pravougaoniku sa dvema ovim duima kao stranama. 22. Pravougaonik, jednak kvadratu na medijali, konstruisan na racio nalnoj dui ima racionalnu irinu nesamerljivu po duini sa dui na kojoj je konstruisan. 23. Veliina samerljiva sa medijalom je medijala.

Posledica Iz ovog je jasno da je povrina samerljiva sa medijalnom povrinom i sama medijalna jer su strane kvadrata jednakih tim povrinama samerljive samo u stepenu, i ako je jed na medijala i druga je medijala

42

JAsminka Lema to je bilo reeno o racionalnim duima sleduje i za medijale, naime: veliina samerljiva sa medijalom po duini zove se medijala i ona je samerljiva sa njom ne samo po duini ve i u stepenu, jer su veliine, koje su samerljive po duini, samerljive i u stepenu. A ako je neka veliina samerljiva sa medijalom u stepenu, a samerljiva i po duini, tada se obe veliine zovu medijale, i to samerljive po po duini i stepenu, a ako su samerljive samo u stepenu, tada se zovu medijale samerljive samo u stepenu. 24. Ako su strane pravougaonika medijale, samerljive po duini sa ranije navedenim tumaenjem, pravougaonik je medijalan. 25. Ako su strane pravougaonika medijale, samerljive samo u stepenu, bie pravougaonik ili racionalan ili medijalan. Neka su strane AB i B pravougaonika A medijale, a samerljive samo u stepenu. Tvrdim, da je A ili racionalan ili medijalan. 26. Medijalna povrina ne moe biti vea od druge medijalne povrine za neku racionalnu povrinu. 27. Nai medijale, samerljive samo u stepenu, koje su strane racionalnog pravougaonika. 28. Nai medijale, samerljive samo u stepenu, koje su strane medijalnog pravougaonika. Lema Nai takva dva kvadratna broja da i njihov zbir bude kvadratni broj. Lema Nai dva kvadratna broja iji zbir nije kvadratni broj. 29. Nai dve, samo u stepenu samerljive, takve racionalne dui da kvadrat na veoj bude vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui koja je samerljiva po duini sa veom. 30. Nai dve, samo u stepenu samerljive, takve, racionalne dui da kvadrat na veoj bude vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui koja je nesamerljiva po duini sa veom.

43

JAsminka 31. Nai dve, samo u stepenu samerljive, medijale tako da budu strane racionalnog pravougaonika i da kvadrat na veoj bude vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui samerljivoj sa veom. 32. Nai dve medijale samerljive samo u stepenu tako da budu strane medijalnog pravougaonika i da kvadrat na veoj bude vei od kvadrata na manjoj za kvadrat na dui samerljivoj sa veom. Lema Neka je AB pravougli trougao sa pravim uglom A i neka je A normala. Tvrdim, da je pravougaonik sa stranama B i B jednak kvadratu na BA, pravougaonik sa stranama B i jednak kvadratu na A, i pravougaonik sa stranama B i jednak kvadratu na A, i jo pravougaonik sa stranama B i A jednak je pravougaoniku sa stranama BA i A. 33. Nai takve dve dui, nesamerljive u stepenu, da povrina sastavljena od kvadrata nanjima bude racionalna, a pravougaonik obuhvaen tim duima medijalan. 34. Nai dve dui nesamerljive u stepenu, takve da povrina sastavljena od kvadrata na njima bude medijalna, a pravougaonik obuhvaen tim duima racionalan. 35. Nai dve dui nesamerljive u stepenu, takve da povrina satavljena od kvadrata na njima bude medijalna i pravougaonik obuhvaen tim duima medijalan, i pri tome nesamerljiv sa povrinom satavljenim od kvadrata na njima. 36. Ako se saberu dve racionalne dui, samerljive samo u stepenu, bie cela du iracionalna: neka se zove binomijala. 37. Ako se saberu dve dui-medijale, samerljive samo u stepenu, koje obuhvataju racionalan pravougaonik, bie cela du iracionalna. Neka se ona zove prva bimedijala. 38. Ako se saberu dve dui-medijale, samerljive samo u stepenu, koje obuhvataju medijalan pravougaonik, bie cela du iracionalna. Neka se ona zove druga bimedijala.

44

JAsminka 39. Ako se saberu dve dui, nesamerljive u stepenu, za koje je zbir kvadrata na njima racionalan, a pravougaonik obuhvaen njima medijalan, bie cela du iracionalna. Neka se ona zove vea. 40. Ako se saberu dve dui, nesamerljive u stepenu, za koje je zbir kvadrata na njima medijalan, apravougaonik obuhvaen njima racionalan,bie cela du iracionalna. Neka se ona zove "strana kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine". 41. Ako se saberu dve dui, nesamerljive u stepene, za koje je zbir kvadrata na njima med ijalan i pravougaonik obuhvaen njima medijalan, i pri tome je pravougaonik nesamerljiv sa zbirom kvadrata,bie cela du iracionalna. Neka se ona zove "strana kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povrine". Lema Da se navedene iracionalne du samo na jedan nain dele na dui, od kojih se, kao od sabiraka, obrazuju izneseni tipovi iracionalnosti, dokazaemo posle ove male leme. 42. Binomijala se deli na svoje delove samo jednom takom. 43. Prva bimedijala se deli samo jednom takom. 44. Druga medijala se deli samo jednom takom. 45. "Vea" se deli samo jednom takom. 46. "Strana kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine" deli se samo jednom takom. 47. "Strana kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povrine" deli se samo jednom takom. 48. Nai prvu binomijalu.

45

JAsminka 49. Nai drugu binomijalu. 50. Nai trei binomijalu. 51. Nai etvrtu binomijalu. 52. Nai petu binomijalu. 53. Nai estu binomijalu. Lema Neka su AB i B dva kvadrata. Postavimo ih tako da B i BE budu u istoj pravoj. Bie tada i ZB u istoj pravoj sa BH. Pa dopunimo paralelogram A. Tvrdim da je A kvadrat, i da je pravougaonik H srednja proporcionala za kvadrate AB i B i pravougaonik srednja proporcionala za kvadrate A i B. 54. Ako su racionalna du i prva bionomijala strane nekog pravougaonika bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku iracionalna, i to binomijala. 55. Ako su racionalna du i druga binomijala strane nekog pravougaonika, bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku iracionalna i to prva bimedijala. 56. Ako su racionalna du i trea binomijala strane nekog pravougaonika, bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku iracionalan i to druga bimedijala. 57. Ako su racionalna du i etvrta binomijala strane nekog pravougaonika, bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku iracionalna i to takozvana vea.

46

JAsminka 58. Ako su racionalna du i peta binomijala strane nekog pravougaonika, bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku takozvana strana kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine. 59. Ako su racionalan du i esta binomijala strane nekog pravougaonika, bie strana kvadrata sa povrinom jednakom tom pravougaoniku takozvana strana kvadrat jednako g zbiru dve medijalne povrine. Lema Ako je neka du podeljena na nejednake delove, zbir kvadrata na tim delovima je vei od dvostrukog pravougaonika obuhvaenog tim nejednakim delovima. 60. Ako pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui, ima povrinu jednaku povrini kvadrata na binomijali, njegova irina je prva binomijala. 61. Ako pravougaonik konstruisan na racionalnoj dui ima povrinu jednaku povrini kvadrata na prvoj bimedijali, njegova irina je druga binomijala. 62. Ako pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui, ima povrinu jednaku povrini kvadrata na drugoj bimedijali, njegova irina je trea binomijala. 63. Ako pravougaoniku, konstruisan na racionalnoj dui, ima povrinu jednaku povrini kvadrata na veoj bimedijali, njegova irina je etvrta binomijala. 64. Ako pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui, ima povrinu jednaku kvadratu na strani kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine, njegova irina je peta binomijala. 65. Ako pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui, ima povrinu jednaku kvadratu na stani kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povrine njihova irina je est binomijala. 66. Du samerljiva po duini sa binomijalom i sama je binomijala istog reda.

47

JAsminka 67. Du samerljiva po duini sa bimedijalom i same je bimedijala i to istog reda. 68. Du samerljiva sa veom bie i sama vea. 69. Du samerljiva sa "stranom kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine" i sama je "strana kvadrata jednakog zbiru racionalne i medijalne povrine". 70. Du samerljiva sa "stranom kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povrine" i sama je sa "strana kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povrine". 71. Pri sabiranju racionalnog i medijalnog (racionalne i medijalne povrine) mogu se dobiti etiri iracionalnosti: ili binomijala, ili prva bimedijala, ili "vea", ili "strana kvadrata jednakog zbiru dve racionalne i medijalne povrine". 72. Pri sabiranju dve meu sobom nesamerljive medijalne povrine mogu se dobiti dve ostale iracionalnost: ili druga bimedijala ili "strana kvadrata jednakog zbiru dve medijalne povr ine". 73. Ako se od racionalne dui oduzme racionalna du, koja je samerljiva sa celom samo u stepenu, bie ostatak iracionalan. Neka se on zove apotoma. 74. Ako se od medijale oduzme medijala, samerljiva sa celom samo u stepenu, koja obuhvata sa celom dui racionalan pravougaonik bie ostatak iracionalan. Neka se on zove prva apotoma medijale . 75. Ako se od medijale oduzme medijala, samerljiva sa celom samo u stepenu, koja sa celom obuhvata medijalan pravougaonik, bie ostatak iracionalan. Neka se on zove druga apotoma medijale. 76. Ako se od dui oduzme du, nesamerljiva u stepenu sa celom, a zbir kvadrata na njoj i na celoj je racionalan, i pravougaonik obuhvaen istim duima medijalan, bie ostatak iracionalan. Neka se on zove "manji".

48

JAsminka 77. Ako se od dui oduzme du, nesamerljiva u stepenu sa celom, a zbir kvadrata na njoj i na celoj je medijalan, i dvostruki pravougaonik obuhvaen istim duima racionalan, bie ostatak iracionalan. Neka se on zove "du koja sa racionalnom obrazuje celo medijalno".*) 78. Ako se od dui oduzme du nesamerljiva u stepenu sa celom, a zbir kvadrata na njoj i na celoj je medijalan i dvostruki pravougaonik obuhvaen istim duima medijalan, a zbir kvadrata na tim duima je nesamerljiv sa dvostrukim pravougaonikom istih strana, bie ostatak ir acionalan. 79. Apotomi se moe dodati jedna jedina racionalna du samo u stepenu samerljiva sa celom dui. 80. Prvoj medijalnoj apotomi se se moe dodati jedna jedina medijala, samo u stepenu samerljiva sa celom dui, i koja, zajedno sa celom dui, obuhvata racionalan pravougaonik. 81. Drugoj medijalnoj apotomi se moe dodati jedna jedina medijala, samo u stepenu samerljiva sa celom dui, i koja, zajedno sa celom dui, obuhvata medijalan pravougaonik. 82. "Manjoj" se moe dodati jedna jedina du, u stepenu nesamerljiva sa celom, koja, zajedno sa celom, obrazuje racionalan zbir kvadrata na tim duima, i obuhvata sa njom medijalan pravougaonik. 83. "Dui koja sa racionalnom obrazuje medijalno" se moe dodati jedna jedina du, u stepenu nesamerljiva sa celom, koja, zajedno sa celom, obrazuje zbir kvadrata na tim duima medijalan, a obuhvata sa njom provougaonik racionalan. 84. Dui koja se medijalnom obrazuje celo medijalno se moe dodati jedna jedina du, u stepenu nesamerljiva sa celom, koja zajedno sa celom obrazuje zbir kvadrata na tim duima medijalan, obuhvata sa njom medijalan dvostruki pravougaonik i pri tome je pomenuti zbir kvadrata nesamerljiv sa tim dvostrukim pravougaonikom. 85. Nai prvu apotomu. 86. Nai drugu apotomu. 49

JAsminka 87. Nai treu apotomu. 88. Nai etvrtu apotomu. 89. Nai petu apotomu. 90. Nai estu apotomu. 91. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i prvom apotomom, onda kvadrat, jednak toj povrini, ima za stranu apotomu. 92. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i drugom apotomom, onda kvadrat, jednak toj povrini, ima za stranu prvu apotomu medijale. 93. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i treom apotomom, onda kvadrat, jednak toj povrini, ima za stranu drugu apotomu medijale. 94. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i etvrtom apotomom, onda kvadrat, jednak toj povrini ima za stranu manju (iracionalnost). 95. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i petom apotomom. onda kvadrat, jednak toj povrini, ima za stranu du koja se racionalnom obrazuje celo medijalno. 96. Ako je povrina obuhvaena racionalnom dui i estom apotomom, onda kvadrat, jednak toj povrini, ima za stranu "du koja sa medijalnom obrazuje medijalno". 97. Pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na apotomi, ima za irinu prvu apotomu.

50

JAsminka 98. Pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na prvoj medijalnoj apotomi, ima za irinu drugu apotomu. 99. Pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na drugoj medijalnoj apotomi, ima za irinu treu apotomu. 100. Pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na manjoj (iracionali), ima za irinu etvrtu apotomu. 101. Pravougaonik konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na "dui koja sa racionalnom obrazuje celo medijalno" ima za irinu petu apotomu. 102. Pravougaonik, konstruisan na racionalnoj dui i jednak kvadratu na "dui koja sa medijalnom obrazuje celo medijalno", ima za irinu estu apotom u. 103. Du samerljiva po duini sa apotomom je apotoma i to istoga reda. 104. Du samerljiva sa medijalnom apotomom je medijalna apotoma i to istoga reda. 105. Du samerljiva sa manjom (iracionalom) je manja. 106. Du samerljiva sa "dui koja sa racionalnom obrazuje celo medijalno" je du koja sa racionalnomobrazuje celo medijalno. 107. Du samerljiva sa "dui koja sa medijalnom obrazuje celo medijalno" i sam je du koja sa medijalnom obrazuje celo medijalno. 108. Pri oduzimanju medijalne povrine od racionalne pojavljuju se dve iracionalne dui, apotoma ili manja. 51

JAsminka 109. Pri oduzimanju racionalne povrine od medijalne pojavljuju se dve iragionalne dui, prva medijalna apotoma ili du koja sa racionalnom obrazuje celo medijalno. 110. Pri oduzimanju od jedne medijalne povrine druge medijalne povrine, nesamerljive sa prvom, pojavljuju se dve ostale iracionale druga medijalna apotoma ili du koja sa medijalnom obrazuje celo medijalno. 111. Apotoma nije isto to i binomijala. Posledica Apotoma i iracionale koje joj sleduju nisu iste ni sa medijalom ni meu sobom. 112. Kvadrat na racionalnoj dui, konstruisan na binomijali ima za irinu apotomu, ije su racionale samerljive sa racionalama binomijale i u istoj razmeri, i tako dobivena apotoma je istoga reda kao i binomijala. 113. Kvadrat na racionalnoj dui, konstruisan na apotomi ima za irinu binomijalu, ije su racionale samerljive sa racionalama apotome i u istoj su razmeri, i tako dobivena binomijala je istoga reda kao i apotoma. 114. Ako je povrina (pravougaonika) obuhvaena apotomom i binomijalom ije su racionale samerljive sa racionalama apotome i u istoj razmeri, bie strana kvadrata jednakog toj povrini racionalna. Posledica I usled toga postalo nam je jasno da racionalna povrina moe biti obuhvaena iracionalnim duima. A to je trebalo dokazati. 115. Od medijale nastaje beskrajno mnogo iracionala i nijedna nije ista ni sa jednom od prethodnih.

52

JAsminka KNJIGA XI Definicije

1. Telo je ono to ima duinu, irinu i dubinu (visinu). 2. Granica tela je povrina. 3. Prava je normalna na ravni ako obrazuje prave uglove sa svima pravima koje je seku i nalaze se u toj ravni. 4. Ravan je normalna na ravni, ako su prave, normalne na preseku tih ravni u jednoj ravni, normalne na drugoj ravni. 5. Nagib dui (prave) prema ravni je ugao izmeu date dui i druge dui koja se dobija kad se kraj date dui u datoj ravni spoji sa podnojem normale sputene iz drugog kraja date dui na datu ravan. 6. Nagib ravni prema ravni je otar ugao izmeu pravih povuenih u svakoj od ravni normalno na presek ravni u istoj taki. 7. Kae se da je ravan prema ravni podjednako nagnuta kao i druga ravan prema drugoj ravni , ako je nagib prvih ravni jednak nagibu drugih ravni. 8. Paralelne su one ravni koje se ne susreu. 9. Sline prostorne figure su one koje su obuhvaene slinim ravnima u jednakom broju. 10. Jednake i sline prostorne figure su one koje su obuhvaene slinim ravnima, jednakim po broju i po veliini. 11. Rogalj (telesni ugao) je uzajamni nagib vie od dve linije, koje se susreu u istoj taki i ne nalaze se u istoj povrini. Ili drukije: rogalj (telesni ugao) se sastoji od vie od dva ravna ugla, koji se ne nalaze u istoj ravni i sastaju se u istoj taki. 12. Piramida je prostorna figura sastavljena od ravni konstruisanih nad jednom ravni prema jednoj taki. 13. Prizma je prostorna figura sastavljena od ravni, od kojih su dve, naspramne, jednake, sline i paralelne, a ostale su paralelogrami. 14. Ako prenik polukruga ostaje nepokretan, a polukrug se oko njega obre i vrati u poloaj iz kojeg je poeo kretanje, obuhvaena figura je sfera (lopta). 15. Osa sfere je nepokretna prava, oko koje se obre polukrug. 16. Centar sfere je isto to i centar polukruga. 17. Prenik (dijametar) sfere je svaka du to prolazi kroz centar, a ograniena je sa oba kraja sfernom povrinom. 53

JAsminka 18. Ako jedan krak pravog ugla (jedna kateta) pravouglog trougla ostaje nepokretan, a trougao se oko te prave obre i vrati u poloaj iz kojeg je poeo kretanje, obuhvaena figura je konus (kupa). Ako je nepokretan krak pravog ugla jednak drugom kraku tog ugla, koji se obre, konus je pravougli, ako je manji - tupougli, a ako je vei - otrougli. 19. Osa je konusa nepokretna prava oko koje se trougao obre. 20. Osnova je konusa krug koji opisuje pokretna du. 21. Ako jedan krak pravog ugla pravouglog paralelograma ostaje nepokretan, a paralelogram se oko tog kraka obre i vrati u poloaj iz kojeg je poeo kretanje, obuhvaena figura je cilindar (valjak). 22. 22. Osa je cilindra nepokretna prava, oko koje se obre paralelogram. 23. Osnove su cilindra krugovi, koje opisuju one dve naspramne strane paralelograma koje se obru. 24. Slini su oni konusi i cilindri , ije su ose i prenici osnova proporcionalni. 25. Kocka (kub) je prostorna figura obuhvaena sa est jednakih kvadrata. 26. Oktaedar je prostorna figura obuhvaena sa osam jednakih i ravnostranih trouglova. 27. Ikosaedar je prostorna figura obuhvaena sa dvadeset jednakih i ravnostranih trouglova. 28. Dodekaedar je prostorna figura obuhvaena sa dvanaest jednakih, jednakostranih i jednakouglih petouglova.

1. Jedan deo prave linije ne moe se nalaziti u nekoj, osnovnoj, ravni, a drugi deo biti izdignut iznad te ravni. 2. Ako dve prave seku jedna drugu, one su u istoj ravni; i svaki trougao je u istoj ravni. 3. Ako dve ravni seku jedna drugu, njihov presek je prava. 4. Prava povuena kroz presenu taku dve prave pod pravim uglovima prema svakoj od njih bie pod pravim uglom i prema ravni tih pravih. 5. Tri prave sa zajednikom taom su u istoj ravni, ako postoji prava koja prolazi kroz tu zajedniku taku i upravna je na svakoj od tih pravih.

54

JAsminka 6. Ako su dve prave upravne na istoj ravni, one su paralelne. 7. Ako postoje dve paralelne prave i na svakoj od njih je uzeta po jedna proizvoljna taka, bie prava to ih spaja u istoj ravni sa paralelnim. 8. Ako su dve prave paralelne i jedna od njih upravna na nekoj ravni, bie i druga upravna na toj ravni. 9. Prave paralelne istoj pravoj, koje se sa ovom ne nalaze u istoj ravni, paralelne su meu sobom. 10. Ako su dve prave, koje se seku, paralelne sa dvema pravima, koje se seku, no ne nalaze se sa ovima u istoj ravni, one obrazuju jednake uglove. 11. Iz date take van ravni povui pravu upravnu na tu ravan. 12. Na datoj ravni kroz taku na njoj podii normalu na ravan. 13. Ne mogu se podii kroz istu taku dve normale na istoj ravni. 14. Ravni upravne na istoj pravoj paralelne su. 15. Ako su dve prave, koje se seku, paralelne dvema drugim pravima, koje se seku, a ne nalaze se u istoj ravni, njihove ravni su paralelne. 16. Ako se dve paralelne ravni preseku nekom ravni, njihovi zajedniki preseci paralelni su. 17. Ako se dve prave preseku paralelnim ravnima, njihovi otseci su u istoj razmeri.

55

JAsminka 18. Ako je prava upravna na nekoj ravni, svaka ravan to prolazi kroz tu pravu, upravna je na toj ravni. 19. Ako su dve ravni, koje se seku, normalne na nekoj ravni, bie i njihov presek normalan na istoj ravni. 20. Ako je rogalj obuhvaen sa tri ravna ugla, zbir ma koja dva od njih je vei od treeg. 21. Svaki rogalj je obuhvaen ravnim uglovima, iji je zbir manji od etiri prava ugla. 22. Ako postoje tri ravna ugla, od kojih je zbir dva proizvoljno uzeta, vei od preostalog, a obrazuju ih jednake dui onda je mogue konstruisati trougao od dui koje spajaju krajeve jednakih dui. 23. Od tri ravna ugla, od kojih je zbir dva, proizvoljno uzeta, vei od preostalog, konstruisati rogalj. Pri tome treba da zbir ta tri ravna ugla bude manji od etiri prava ugla. Lema Kako uzeti kvadrat na P da on bude jednak povrini za koju je kvadrat na AB vei od kvadrata na , pokazaemo ovako. 24. Ako je telo obuhvaeno paralelnim ravnima, naspramne ravni su jednaki paralelogrami. 25. Ako je paralelepiped preseen sa ravni paralelnom njegovim suprotnim paralelnim ravnima, odnosie se osnova prema osnovi kao telo prema telu. 26. Na datoj pravoj i u datoj taki na njoj konstruisati rogalj jednak da tom roglju. 27. Na datoj pravoj konstruisati paralelepiped slian i u slinom poloaju prema datom paralelepipedu.

56

JAsminka 28. Ako ravan, koja preseca paralelepiped, prolazi kroz dijagonale naspramnih strana, telo je prepolovljeno tom ravni. 29. Paralelepipedi sa istom osnovom, istom visinom i bonim ivicama iji su krajevi na istim pravima jednaki su meu sobom. 30. Paralelepipedi sa istom osnovom, istom visinom i bonim ivicama iji krajevi nisu na istim pravima jednaki su meu sobom. 31. Paralelepipedi sa jednakim osnovama i istom visinom jednaki su meu sobom. 32. Paralelepipedi sa istom visinom se odnose jedan prema drugom kao osnove. 33. Razmera slinih paralelepipeda je triput via od razmere homolognih ivica. Posledica Odavde je jasno da e, ako su etiri dui proporcionalne, biti prva prema etvrtoj kao paralelepiped na prvoj prema slinom i slino konstruisanom paralelepipedu na drugoj, poto je prva prema etvrtoj u triput vioj razmeri od razmere prve prema drugoj. 34. Kod paralelepipeda jednake zapremine osnove su obrnuto proporcionalne visinama. I ako su kod paralelepipeda osnove obrnuto proporcionalne visinama, oni su jednake zapremine. 35. Ako su data dva jednaka ravna ugla i kroz njihova temena povuene, iznad ravni tih uglova, prave, koje koje obrazuju jednake uglove sa kracima uglova, svaka sa svakim, pa se na povuenim pravima uzmu proizvoljne take i iz njih spuste normale na ravni polaznih uglova, i podnoja tih normala spoje sa temenima polaznih uglova, bie uglovi izmeu tih spojnica i van ravni povuenih pravih jednaki meu sobom.

57

JAsminka Posledica Iz ovog je jasno, da ako postoje dva jednaka ravna ugla i ako su kroz njihova temena povuene iznad ravni tih uglova jednake dui, koje obrazuju jednake uglove sa kracima polaznih uglova, svaka sa svakim, bie normale, povuene iz krajeva tih dui na ravni polaznih uglova, jednake meu sobom. A to je trebalo dokazati. 36. Ako su tri dui (neprekidno) proporcionalne, bie zapr emina paralelepipeda sastavljenog od njih (kao ivica) jednaka zapremini jednakoivinog paralelepipeda, sastavljenog od srednje dui sa uglovima jednakim uglovima polaznog (paralelepipeda). 37. Ako su etiri dui proporcionalne, proporcionalni su i slini paralelepipedi, slino konstruisani na tim duima. I ako su slini paralelepipedi, a slino konstruisani na duima, proporcionalni, onda su proporcionalne i same ove dui. 38. Ako su ivice naspramnih strana kocke (kuba) prepolovljene i kroz deone take povuene ravni, zajedniki presek tih ravni i dijagonala kocke se polove. 39. Ako je kod jedne od dve prizme sa istom visinom osnova paralelogram, a kod druge trougao i paralelogram dvaput vei od trougla, prizme su jednake.

58

JAsminka KNJIGA XII

1. Slini mnogouglovi, upisani u krugove, odnose se jedan prema drugom kao kvadrati na prenicima. 2. Krugovi se odnose jedan prema drugom kao kvadrati na prenicima. Lema Tvrdim, da ako je povrina vea od kruga EZH, onda je povrina prema krugu AB kao krug EZH prema povrini manjoj od kruga AB. 3. Svaka piramida sa trouglom osnovom moe se podeliti na d ve jednake piramide sa trouglim osnovama, sline jedna drugoj i celoj piramidi, i na dve jednake prizme; zbir te dve prizme je vei od od polovine cele piramide. 4. Ako postoje dve piramide sa istom visinom, ije su osnove trouglovi, i svaku podelimo na dve jednake piramide, sline meu sobom i sa celom piramidom, i na dve jednake prizme, osnova jedne piramide odnosie se prema osnovi druge piramide kao sve prizme prve piramid e prema svima, u istom broju, prizmama druge piramide. Lema A da je trougao prema trouglu PZ kao prizma kojoj je osnova trougao , a naspramni trougao OMN, prema prizmi kojoj je osnova trougao PZ i naspramni trougao T, to treba dokazati. 5. Piramide jednakih visina i sa trouglim osnovama u razmeri su jedna prema drugoj kao osnove. 6. Piramide jednakih visina i sa mnogouglovima u osnovama u razmeri su jedna prema drugoj kao osnove. 7. Svaka prizma sa trouglom u osnovi moe se podeliti na tri meu sobom jednake piramide sa trouglovima u osnovama.

59

JAsminka Posledica Odavde je jasno da je svaka piramida trei deo one prizme koja ima istu osnovu i istu visinu [jer ako bi prizma imala kao osnovu neku drugu, sem trougla, pravolinijsku sliku, kao i naspramnu sliku, ta prizma se moe podeliti na prizme kojima su osnove trouglovi i sa naspramnim trouglovima, i cela osnova prema svakoj ...]. A to je trebalo dokazati. 8. Razmera slinih piramida kojima su osnove trouglovi triput je via od razmere homolognih ivica. Posledica Iz ovog je jasno, da je i razmera slinih piramida kojima su mnogouglovi u osnovama triput vie od razmere homolognih ivica. 9. Kod jednakih piramida koje imaju trouglove u osnovama osnove su obrnuto proporcionalne visinama; i ako su kod piramida koje imaju trouglove u osnovama osnove obrnuto proporcionalne visinama, piramide su jednake. 10. Svaka kupa (konus) je treina valjka (cilindra), ako imaju istu osnovu i jednake visine. 11. Kupe i valjci sa istom visinom odnose se jedno prema drugom, posebice, kao osnove. 12. Sline kupe meu sobom i slini valjci meu sobom su u razmeri triput vioj od razmere prenika njihovih osnova. 13. Ako je valjak preseen nekom ravni paralelnom sa naspramnim ravnima, otsei e se osa prema osi kao valjak prema valjku. 14. Kupe i valjci sa jednakim osnovama su u razmeri visina. 15. Kod jednakih kupa i valjaka osnove su obrnuto proporcionalne visinama Kupe i valjci, kod kojh su osnove obrnuto proporcionalne visinama, jednaki su.

60

JAsminka 16. Ako su data dva kruga sa istim centrima, upisati u vei krug jedn akostrani mnogougao, sa parnim brojem strana koji ne dodiruju manji krug. 17. Ako su date dve sfere sa istim centrom, upisati u veu sferu poliedarsko telo koje ne dodiruje povrinu manje sfere. Posledica Ako se i u drugu sferu upie poliedarsko telo slino poliedarskom telu upisanom u sferu B E, bie razmera poliedarskog tela upisanog u sferu BE prema poliedarskom telu upisanom u drugu sferu triput via od razmere prenika sfere BE prema preniku druge sfere. 18. Razmera jedne lopte prema drugoj je triput via od razmere njihovih prenika.

61

JAsminka KNJIGA XIII

1. Ako je du podeljena neprekidno, bie kvadrat na zbiru veeg dela i polovine cele dui jednak petostrukom kvadratu na toj polovini. 2. Ako je kvadrat na nekoj dui pet puta vei od kvadrata na jednom njenom delu i udvostrueni taj deo podeljen neprekidno, bie preostali deo polazne dui vei deo. Lema A da je dvostruko A vee od B, ovako se dokazuje. 3. Ako je neka du podeljena neprekidno, bie kvadrat zbira manjeg dela i polovine veeg dela pet puta vei od kvadrata na polovini veeg dela. 4. Ako je du podeljena neprekidno, bie zbir kvadrata na celoj dui i na manjem delu jednak trostrukom kvadratu na veem delu. 5. Ako je neka du podeljena neprekidno, pa joj se doda vei deo podeljene dui, bie i cela dobivena du podeljena neprekidno i njen vei deo je polazna du. 6. Ako je racionalna du podeljena neprekidno, bie svaki od delova iracionalan , takozvana apotoma. 7. Ako su kod jednakostranog petougla tri ugla, bila uzastopna ili ne, jednaka meu sobom, petougao je jednakougli. 8. Ako kod jednakostranog i jednakouglog petougla dve dui spajaju uglove preko jednog, one dele jedna drugu neprekidno i njihovi vei delovi jednaki su strani petougla. 9. Zbir strane estougla i desetougla, upisanih u isti krug, podeljen je neprekidno i vei deo je strana estougla.

62

JAsminka 10. Ako je u krug upisan jednakostran petougao, bie kvadrat strane petougla jednak zbiru kvadrata strane estougla i strane desetougla upisanih u isti krug. 11. Ako je u krug sa racionalnim prenikom upisan jednakostran petougao, njegova strana je iracionalna, takozvana ``manja''. 12. Ako je u krug upisan jednakostran trougao, kvadrat na strani tog trougla je triput vei od kvadrata na polupreniku. 13. Konstruisati piramidu, obuhvatiti je datom sferom, i dokazati da je kvadrat na preniku sfere jedan i po puta vei od kvadrata na ivici piramide. Lema Dokazati da je AB prema B kao kvadrat na A prema kvadratu na . 14. Konstruisati oktaedar, obuhvatiti ga sferom, kao u predhodnom sluaju, i dokazati da je kvadrat na preniku sfere dvaput vei od kvadrata na ivici oktaedra. 15. Konstruisati kocku, obuhvatiti je sferom, kao i piramidu, i dokazati da je kvadrat na preniku sfere triput vei od kvadrata na ivici kocke. 16. Konstruisati ikosaedar, obuhvatiti ga sferom, kao i ranije navedena tela, i dokazati da je ivica ikosaedra iracionalna i to takozvana ``manja''. Posledica Iz ovog je jasno da je kvadrat na preniku sfere pet puta vei od kvadrata na polupreniku kruga pomou kog se opisuje ikosaedar, i da je prenik sfere jednak zbiru strane estougla i dve strane desetougla upisanih u taj krug. A to je trebalo dokazati. 17. Konstruisati dodekaedar, obuhvatiti ga sferom, kao i ranije navedena tela (figure), i dokazati da je ivica dodekaedra iracionalna, takozvana apotoma.

63

JAsminka Posledica Iz ovog je jasno, da je pri neprekidnoj podeli ivice kocke vei deo ivica dodekaedra. A to je trebalo dokazati. 18. Odrediti ivice pet prouenih tela i uporediti ih meu sobom. Lema Da ugao jednakostranog i jednakouglog petougla iznosi prav ugao i petinu pravog, dokazuje se ovako.

64