Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

1
SADRAJ



1. SINHRONE MAINE .................................................................................................. 2
1.1 UVOD ....................................................................................................................... 2
1.2 SKLOP I OPIS OSNOVNIH DELOVA SINHRONE MAINE ............................... 3
1.3 PRINCIP RADA SINHRONE MAINE ................................................................. 4
1.4 SINHRONI GENERATORI ..................................................................................... 5
1.5 SINHRONI MOTORI ............................................................................................... 9
1.6 ZAKLJUAK ......................................................................................................... 11
2. ASINHRONE MAINE ............................................................................................. 13
2.1 UVOD ..................................................................................................................... 13
2.2 OSNOVNI DELOVI I KARAKTERISTIKE ASINHRONIH MAINA .............. 14
2.2.1 STATOR .......................................................................................................... 15
2.2.1 MAGNETNO POLJE ...................................................................................... 15
2.2.3 ROTOR ............................................................................................................ 17
2.3 PRINCIP RADA ASINHRONIH MAINA .......................................................... 18
2.4 ASINHRONI GENERATORI ................................................................................ 19
2.5 ASINHRONI MOTORI .......................................................................................... 20
2.5.1 PRINCIP RADA I KONSTRUKCIJA ASINHRONIH MOTORA ................ 20
2.6 ZAKLJUAK ......................................................................................................... 23
3. LITERATURA ............................................................................................................ 24
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

2
1. SINHRONE MAINE

1.1 UVOD

Sinhrone maine predstavljaju maine naizmenine struje bez komutatora, kod
kojih preobraaj energije nastaje usled mehanikog premetanja stalnog magnetnog
fluksa polova u odnosu na nepokretan namotaj indukta.
Sinhrone maine koriste se uglavnom kao generatori elektrine energije
naizmenine struje. Kao takve se najee primenjuju u elektranama (hidroelektane,
termoelektrane...) gde se vie njih spaja u istu sabirnicu. U svakoj elektrani nalazi se po
nekoliko sinhronih generatora velikih snaga spojenih na iste sabirnice.
Sinhrone maine imaju iroku primenu i kao elektrini motori i pri snagama
iznad 100 kW koriste se za pogon centrifugalnih i klipnih pumpi, ventilatora, kompresora
i drugih mehanizama. U praksi imaju iroku primenu i sinhroni motori uproene
konstrukcije, koji rade kao fazni (sinhroni) kompenzatori (umesto skupih statikih
kondenzatora) za popravku sainioca snage mree koja napaja vei broj asinhronih
motora. Ma koja sinhrona maina moe da radi u sva tri reima rada, ali praktino
konstrukcije savremenih sinhronih generatora, motora i kom-penzatora se meusobno
razlikuju, to je uslovljeno posebnim odlikama reima rada za koje su te maine
namenjene.
Glavno svojstvo sinhronih maina je sinhrona brzina obrtaja. Poto se obrtaji
obrtnog magnetnog polja statora i rotora podudaraju, meu njima vlada sinhronizam. Na
rotoru se pobuda ostvaruje jednosmernom strujom iz pobudnog generatora. Namotaj
statora sinhronih maina isti je kao kod asinhronih maina.
Prema konstrukciji rotora razlikujemo: sporohodne sinhrone maine (izraeni
polovi) i brzohodne sinhrone maine (ravni polovi).
Slika 1. Sinhrona maina
Kod sporohodnih sinhronih maina (hidrogeneratori) rotor je izveden u obliku
magnetnog venca na kome su po obimu postavljeni polovi. Veza pobudnih namotaja na
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

3
polovima rotora ostvaruje naizmenini raspored polova (N-S). Pobudni namotaj se napaja
jednosmernom strujom. Sporohodne sinhrone maine primenjuju se za brzine obrtaja n do
1000 [o/min]. Za primenu kod hidrogeneratora (u hidroelektranama) brzine obrtaja kreu
se izmeu 60 i 720 [o/min]. Pobudni generator postavlja se na vratilo rotora.
Brzohodne sinhrone maine (turbogeneratori) izvedene su pomou rotora sa
ravnim polovima, cilindrinog oblika, koji ima isti vazduni raspon sa statorom po celom
svom obimu. Pobudni namotaj smeten je u ljebove koji se nalaze uzdu rotora. Rotor se
izrauje kao dvopolni ili etvoropolni elektromagnet. Na vratilu rotora nalaze se dva
metalna prstena za koje se vezuju krajevi pobudnog namotaja. Strujno kolo pobudnog
namotaja ostvaruje se preko etkica koje klize po prstenovima.

Pole
DC excitation
winding
Fan
Slip
rings

Slika 2. Sporohodna sinhrona maina Slika 3. Brzohodna sinhrona maina

1.2 SKLOP I OPIS OSNOVNIH DELOVA
SINHRONE MAINE

Na slici 4. prikazana je manja sinhrona maina. Ovakve maine predviene su za
rad i kao generatori i kao motori.
Na vratilo - 14 napresovan je prsten - 10, na koji se pomou zavrtnja privruju
polovi 8 sloeni od limova. Na polove su prethodno postavljeni pobudni navoji. U
leitima - 4 i 13 oslanja se rotorovo vratilo. Leite - 4 sa strane budilice je kuglino, a
leite - 13 sa pogonske strane - kotrljajue. Na konzolni kraj vratila nasaen je indukat
- 1 budilice (generatora jednosmerne struje). Pobudni namotaj sinhrone maine vezuje se
sa dirkama budilice pomou kliznih prstenova - 5, dirki i bakarnih izolovanih
provodnika.
Stator sinhrone maine izvodi se isto kao stator asinhrone. Kuite (oklop) - 7
statora je od livenog gvoa ili sloeno od zavarenih elinih delova to zavisi od
dimenzija maine. Na unutranjoj strani kuita nalaze se voice na koje se nadevaju
limovi statora. U lebove statora smeten je namotaj - 9, iji su krajevi izvedeni do
zavrtnja na prikljunoj ploi, zatienoj pomou kutije - 15.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

4
Na bokove kuita zavrtnjima se privruju poklopci koji nose leita. Kuite
budilice - 3 privreno je za leini poklopac - 6. Na ovo kuite uvreni su pomou
zavrtanja polovi - 2, koji nose pobudni namotaj budilice.

Slika 4. - Uzduni presek sinhrone maine manje snage

Radi hlaenja maine, na vratilo je nasukan prsten na koji se privruje ventilator -
12. Vazduh za hlaenje ulazi kroz budilicu i otvore na prednjem leinom poklopcu, a
izlazi kroz ventilacione otvore zadnjeg leinog poklopca-11.
Radi uproenja konstrukcije sinhronih maina male snage, one se grade bez
budilice. U tom sluaju pobudni namotaj se napaja usmerenom (pomou statikih
usmeraa smetenih u leini poklopac) strujom statora. Radi obezbeenja
samopobuivanja generatora izmeu polova se postavljaju stalni magneti.





1.3 PRINCIP RADA SINHRONE MAINE

Ako je namot statora prikljuen na mreu napona U i uestalosti f, u njemu e se
javiti viefazne struje, koje stvaraju, kao i u asinhronoj maini, Teslino obrtno polje, ija
je brzina obrtanja n data obrascem. Usled uzajamnog delovanja ovog polja i struje J koja
tee u namotu rotora, stvara se elektromagnetni moment maine M, koji je kretni kad
maina radi kao motor, a otporni kad maina radi kao generator. U sinhronoj maini, za
razliku od asinhrone, pobudni fluks pri praznom hodu maine stvara namot jednosmerne
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

5
sttruje, koji je smeten na rotoru. Znai, u ustaljenom reimu rada relativna brzina
obrtanja rotora u odnosu na obrtno polje statora jednaka je nuli, tj. rotor se obre zajedno
sa obrtnim poljem statora brzinom n=n, nezavisno od reima rada maine.
Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti:
1. rotor maine, nezavisno od reima rada maine, obre se stalnom brzinom, jednakoj
brzini obrtanja obrtnog magnetnog polja, tj. n=n;
2. uestalost indukovanog napona faznog navoja statora E
f
srazmerna je brzini obrtanja
motora;
3. u namotu rotora ne indukuju se naponi, a njegov magnetni napon odreen je samo
pobudnom strujom i ne zavisi od reima rada maine.
4. Kod sinhronih maina primenjuju se dve konstrukcije rotora: rotori sa istaknutim
polovima i valjkasti ili puni rotori.

Slika 5.- Rotori kod sinhrone maine



1.4 SINHRONI GENERATORI

Sinhroni generatori izrauju se za snage od nekoliko kVA pa do par hiljada kVA.
Princip rada zasnovan je na Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije. Obrtanjem
magnetnog polja rotora dolazi do presecanja linija namotaja statora usled ega se u njema
indukuje struja. Sinhroni generatori trofazne naizmenine struje imaju namotaje statora
razmetene u ljebovima, npr. kod konstrukcije dvopolnog generatora pod uglom od
120
o
.
Odnos uestanosti f, broja pari polova p i broja obrtaja u minuti n dat je izrazom:
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

6

Indukovani napon odreujemo jednainom:

gde je
k
n
- faktor namotaja (0,90,92)
k
p
- faktor polja (izraeni polovi 1,031,05 ; ravni polovi 1)
Magnetno kolo sinhronog generatora sastoji se iz dva osnovna dela: statora i
rotora, meusobno razdvojenih meugvoem. Induktor (primar) je rotor, a indukat
(sekundar) je stator.
Rotor je namotan i na njega je kliznim prstenovima dovedena jednosmerna struja.
Kao to je reeno, rotor moe biti izgraen sa izraenim i ravnim polovima u zavisnosti
od namene. Magnetni polovi, kao i venac, izrauju se od elinog liva, valjanog elika ili
dinamo limova debljine 1 mm. Polovi se privruju za venac zavrtnjima ili se uglavljuju
kosim ljebovima.

Slika 6.-Rotor sa izraenim polovima Slika 7.-Rotor, HE Slatioara

Magnetna stopala mogu biti zajedno sa polovima ili odvojena. Obraena su tako
da se vazduni raspon iri prema krajevima. Ovo je izvedeno da se ostvari sinusoidna
raspodela magnetnog fluksa. U njima su useeni ljebovi za priguni, odnosno zapreni
namotaj.
Magnetni venac rotora izrauje se od livenog gvoa, elinog liva ili valjanog
elika. Manji magnetni venci (do 4 mm u preniku) izrauju se iz jednog komada, a vei
iz vie.
Vratilo rotora izrauje se od valjanog elika.
Rotor (naroitno sa ravnim polovima) radi na velikim brzinama obrtaja i mora biti
tome prilagoen. Nakon montae, vri se balansiranje rotora proverom statike i
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

7
dinamike uravnoteenosti. Rotori sa ravnim polovima su sa 2 do 4 pola. Posebna panja
poveuje se izvoenju pobudnog namotaja.
Stator je deo maine u kome se indukuje elektromotorna sila (napon). Njegovi
namotaji smeteni su u ljebove na unutranjoj strani po obimu. Formiran je isto kao kod
asinhronih motora. Jezgro je od dinamo limova sastavljenih u pakete debljine 100150
mm, sa meusobnim razmakom od 10 mm radi cirkulacije vezduha za hlaenje. Aksijalno
hlaenje obezbeuje se uzdunim otvorima u jezgru. U sluaju tapastih namotaja statora
(kanura) prostoji razlika u odnosu na namotaje asinhronih motora.


Slika 8.-Stator, HE Retezat Slika 9.-Stator, HE Somevara





Prazan hod sinhronih generatora karakteriu tri stanja:
1. Normalno pobuen generator, kada je njegov napon jednak naponu mree
(U
o
=U
mr
). Tada kroz namotaje statora ne tee nikakva struja. U rotoru je ostvaren
samo pobudni fluks F
o
.
2. Nedovoljno pobuen generator, kada je njegov napon manji od napona mree
(U
o
<U
mr
). Generator u ovakvom stanju uzima iz mree induktivnu struju, fazno
pomerenu za 90
o
za U. Na ovaj nain se generator sam pobuuje, ali slabi faktor
snage mree, jer je optereuje induktivno.
3. Previe pobuen generator, kada je njegov napon vei od napona mree
(U
o
>U
mr
). Sada generator u mreu alje induktivnu struju, odnosno iz iste uzima
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

8
kapacitivnu, te je kapacitivno optereuje. Ovim nainom rada generator popravlja
faktor snage u mrei.

Optereeno stanje karakterie vie optereenja:
1. Aktivno optereen generator, kada su struja i napon u fazi, .
2. Induktivno optereen generator, kada je struja optereenja pomerena za 90
o
za
induktivnim naponom pa je . Generator u ovom sluaju ima najvei
naponski pad. Da bi se odrao stalni napon generatora, mora mu se poveati
pobudni fluks F
o
(fluks optereenja smanjuje pobudni fluks pa se smanjuje
pobuda).
3. Kapacitivno optereen generator, kada struja prednjai naponu za 90
o
. Poloaj
flukseva slian je kao kod induktivnog optereenja, sa tim to fluks optereenja
sada pojaava pobudni fluks F
o
. Za odravanje stalnog napona mora se pobudni
fluks smanjivati.
4. Meovito optereen generator, kada nastupa kombinacija induktivnog i
kapacitivnog optereenja, to je u radu normalna pojava. Kada je vie induktivnog
optereenja, fazni pomeraj je takav da struja zaostaje za naponom, a kada je viak
kapacitivnog optereenja, fazni pomak je takav da struja prednjai naponu.
Hlaenje generatora se mora sprovesti na efikasan nain kako bi se omoguilo
dozvoljeno optereenje bez tetnih posledica. Hidrogeneratori se hlade cirkulacijom
vazduha koja se sprovodi ventilatorom privrenim na osovinu rotora. Turbogeneratori
se hlade prinudnom promajom hlaenog vazduha koji se kree u zatvorenom sistemu.

Pokretanje vazduha vre ventilatori postavljeni na vratilu rotora. Zagrejan vazduh,
po izlasku iz generatora, hladi se potiskivanjem kroz hladnjak. Kod generatora velikih
snaga primenjuje se hlaenje vodonikom.


Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

9
Slika 11. - Primer ventilatora Slika 12. - Kuite turbogeneratora

Zatita sinhronih generatora se sprovodi tako da garantuje dug, nesmetan i
siguran rad generatora u svim uslovima pogona. Generator treba zatititi od unutranjih i
spoljanjih kvarova koji mogu nastupiti u toku rada.
Najei unutranji kvarovi su: spoj meu namotajima, spoj meu navojima,
dozemni spoj statorovog namotaja, dozemni spoj rotorovog namotaja. Najei spoljanji
kvarovi su: trofazni kratak spoj, dvofazni kratak spoj, nesimetrino optereenje,
preoptereenje, prenaponi, kvar u pobudnom kolu (nestanak pobude) i gubitak pogonske
snage.
Za mogue kvarove usavrena je efikasna relejna zatita koja se ugrauje sa
ciljem da sigurno titi generator.Remont generatora obavlja se jedanpu godinje.
Nain putanja generatora u rad, njeihovo iskljuenje, kao i odravanje u radu,
regulisano je posebnim uputstvom kojim se vode struna lica zaduena za pogonsko
odravanje postrojenja.

Slika 13. - Primeri relejnih zatita
1.5 SINHRONI MOTORI

Sinhroni motori su po svojoj konstrukciji isti kao sinhroni generatori. U
konstrukcionom pogledu izrauju se sa istaknutim polovima. Imaju znatnu primenu u
pogonima gde se trai konstantna brzina obrtaja, npr. kompresori, pumpe, pretvarai i sl.
Njihova primena je pogodnija i ekonominija od asinhronim motora za pogone iji su
obrtaji ispod 500 o/min. Takoe su podesniji od asinhronim motora pri viim naponima.
Uglavnom se grade za vee snage. Prednost im je to mogu raditi (za razliku od
ostalih motora naizmenine struje) pri . Ako je potrebno mogu i davati
reaktivnu energiju mrei, odnosno sainilac snage popravljati u pogonu gde rade i druge
vrste motora.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

10
Kada sinhrona maina radi kao generator reaktivne energije nazivamo je sinhroni
kompenzator.
Sinhroni motori grade se za snage od nekoliko vata do 40 MW (za pogone), i od 5
MVA do 50 MVA (za kompenzaciju). Naponi sinhronih motora kreu se od nekoliko volti
do 15 kV. Brzine obrtaja su u opsegu od 425 o/min do 1500 o/min.
Odlika ovih motora je to istovremeno vre mehaniki rad (uloga motora) i
snabdevaju mreu reaktivnom snagom (uloga generatora).


Slika 14. - Primena sinhronih motora u mlinovima
Posmatrajmo sinhronu mainu u ulozi generatora. Rotor se obre konstantnom
sinhronom brzinom i sa sobom nosi svoje pobudno polje. Obrtno polje statora je Teslino
polje i ono se takoe obre sinhronom brzinom. Meutim ose polja statora i rotora malo
su pomerene, odnosno osa polja statora zaostaje za osom polja rotora za odreen ugao .
Kada se optereenje generatora smanjuje, smanjuje se i ugao . Ako se vratilo pogonskog
motora odvoji od vratila rotora sinhrone maine, rotor sinhrone maine nastavlja sa
obrtanjem, odnosno sinhrona maina poinje da radi kao motor u praznom hodu (~0).
Ako opteretimo rotor, maina nastavlja da radi kao motor pri optereenju, gde sada rotor
malo zaostaje, pa je osa polja rotora pomerena od ose polja statora opet za neki ugao ,
ali sada u suprotnom smeru od onoga kada je maina radila kao generator. Razlika je
samo u tome to je je ranije utroena snaga bila mehanika (od pogonskog motora preko
rotora), a korisna snaga bila je elektrina. Sada je utroena snaga elektrina i dobija se iz
mree, a korisna snaga je mehanika (preko rotora se daje radnom mehanizmu).
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

11

Slika 15. - Kompletan pogon trofaznog sinhronog motora

Za razliku od ostalih motora za naizmenine struje, sa sinhrone se moe dibiti jo
jedna vrsta karakteristika. To su Mordejeve karakteristike (V-karakteristike) koje
pokazuju kako se menja struja statora u funkciji pobudne struje pri stalnom optereenju.
Ove karakteristike sinhroni motor poseduje zbog dvostrukog napajanja, odnosno
pobuivanja. Ako motor radi pri stalnom optereenju i stalnom naponu, tada se
Mordejeve karakteristike nabolje mogu objasniti pomou uproenog krunog dijagrama
elektrinih sila, koji se razlikuje od onog za generator jer je elektromotorna sila pomerena
za ugao u suprotnom smeru.
1.6 ZAKLJUAK

Sinhrone maine su maine naizmenine struje, kod kojih preobraaj energije nastaje
usled mehanikog premetanja stalnog magnetnog fluksa polova u odnosu na nepokretan
namot indukta.
Namot rotora, koji se napaja iz izvora jednosmerne struje, naziva se pobudni namot,
poto stvara pobudni magnetni fluks maine.
U lebove statora smeta se viefazni (najee trofazni ili dvofazni) namot.
Namot sinhrone maine u kome se indukuju viefazni naponi i kroz koji protiu
viefazne struje optereenja, naziva se namot indukta, a deo maine, na kojem je smeten
pobudni namot, naziva se induktor.
Sinhrone maine su reverzibilne svaka sinhrona maina moe da radi i kao
generator i kao motor.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

12
Sinhroni generator moe da radi odvojeno ili u sprezi sa drugim sinhronim
generatorima.Sinhroni generatori najee rade povezani paralelno. Sprezanje sinhronog
generatora za paralelan rad sa drugim generatorima povezano je sa ispunjenjem odreenih
uslova. Generatori veih snaga sinhronizuju se pomou sinhronoskopa. U savremenim
elektranama sprezanje generatora za paralelni rad vri se automatski.
Sinhroni motori imaju iroku primenu u automatskim sistemima. Ovakvi motori ne
zahtevaju jednosmernu struju za pobuivanje, imaju vei stepen iskorienja i sigurniji su u
radu. Da bi sinhroni motor poeo raditi, potrebno je zaleteti njegov rotor pomou nekog
spoljnjeg momenta do brzine obrtanja bliske sinhronoj. Danas se najee koriste sinhroni
motori sa asinhronim pokretanjem.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

13
2. ASINHRONE MAINE

2.1 UVOD

Danas najee upotrebljavane elektrine maine su asinhrone maine. Elektrine
maine su naprave pomou kojih se elektrina energija pretvara u mehaniku ili
mehanika u elektrinu. U prvom sluaju elektrina maina radi kao motor, a u drugom
kao generator. Elektrine maine se konstruktivno izvode iz dva dela, i to neprekidnog
koji se naziva stator, i pokretnog, koji se naziva rotor.
Asinhrone maine se preteno upotrebljavaju kao motor, a ree kao generator.
Asinhrone maine su dobile ime zbog toga, to brzina magnetnog toka i brzina rotora nije
ista, kao to je sluaj kod sinhronih maina. Asinhrona maina se izrauje u serijskoj
proizvodnji kao jednofazna ili dvofazna, vrlo je jednostavna za proizvodnju i odravanje i
relativno niske proizvodne cene. Rad asinhrone maine temelji se na rotirajuem
magnetnom toku, a velike zasluge za pronalazak ima Nikola Tesla.
Kao i svaki elektrini motor i asinhroni motor je elektrina maina koja elektrinu
energiju pretvara u mehaniki rad. Magnetno kolo asinhronog motora, kao i svih ostalih
rotativnih maina sastoji se iz dva osnovna dela: nepokretnog ili statora i obrtnog ili
rotora, koji su meusobno razdvojeni meugvoem. Kod asinhonih motora stator je
uvek induktor (primar), on se uvek prikljuuje na mreu, pa prema tome rotor indukat
(sekundar). Stator se pravi u obliku upljeg valjka i sastavljen je od dinamo limova
debljine obino 0,5 mm.


Slika 1. - a) niskonaponski motor b) visokonaponski motor


Asinhrona maina se u primeni najee susree kao motor, i to trofazni. Tipini
je predstavnik elektrine maine male snage koja se obino pravi u velikim serijama.
Prednosti asinhronih maina, u odnosu na ostale vrste elektrinih maina, su prvenstveno
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

14
manja cena, jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije, robusnost, pouzdanost i
sigurnost u radu, lako odravanje, dok su nedostaci vezani uglavnom za uslove
pokretanja i mogunost regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama. Primena
mikroprocesora i energetske elektronike omoguila je ekonomino upravljanje motorima
za naizmeninu struju i time konkurentnost i u podruju pogona sa promenljivom
brzinom.

2.2 OSNOVNI DELOVI I KARAKTERISTIKE ASINHRONIH
MAINA

Magnetno kolo asinhronog motora sastoji se iz dva osnovna dela: nepokretnog
dela ili statora (3) i obrtnog dela rotora (4), koji su meusobno razdvojeni meugvoem.
Kod asinhronog motora stator je uvek induktor i on se prikljuuje na mreu, dok je rotor
indukat.

Slika 2. - Trofazni asinhroni motor

Stator se izrauje u obliku upljeg valjka i sastavljen je od dinamo limova debljine
0,5 mm (5) i ovi limovi su meusobno izolovani slojem laka ili tankim papirom, sa
svrhom da se smanje vrtlone struje, a time i gubici u elezu.
U ljebove statora smeteni su namoti statora (2) . Namoti su obino trofazni i
kroz njih teku trofazne naizmenine struje. itav stator stavlja se u kuite motora (1) ,
koje je kod manjih motora obino izliveno od aluminijuma ili livenog gvoa, a kod
veih zavareno od dielova debljeg lima. Spolja je kuite snadbeveno rebrima radi
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

15
poveanja povrine hlaenja. Ventilator (7), ugraen na vratilu, pomou svojih peraja
stvara promaju i odnosi toplotu sa povrine kuita i njegovih rebara, a zatien je
poklopcem ventilatora (8). S obe bone strane kuita, optereenje (pogonske ) strane
(13) i neoptereene strane (6) nalaze se zaptivai leita i poklopci (10, 12), koji u svom
centru nose leita (11) za vratilo rotora. Krajevi, poeci i zavreci, namota svake faze
izvode se kroz kuite do zavrtnjeva na izolacionoj ploici na prikljunoj kutiji, koja se
nalazi na oklopu motora (9).

2.2.1 STATOR

Stator je nepokretni deo motora. Sastoji se od kuista (1), leista (2) na koja se
oslanja rotor (9), bonih poklopaca (3) koji nose leita, ventilatora (4) na kraju kuita
koji slui za hlaenje maine i zatitne kape (5) koja slui za zatitu od ventilatora.
Prikljuna kutija (6) se nalazi privrena na kuitu statora. U kuitu statora se nalazi
magnetno jezgro (7) napravljeno od tankih (debljine 0.3 do 0.5 mm) gvozdenih limova.
Ovi limovi sadre lebove u koje se smeta trofazni namotaj.









Slika 3. - Osnovni delovi statora


2.2.1 MAGNETNO POLJE

Magnetno polje rotira u vazdunom prostoru izmeu statora i rotora. Magnetno
polje se indukuje nakon prikljuivanja faznog namotaja na napajanje.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

16

Slika 4. - Indukovano polje jedne faze

Pozicija ovog magnetnog polja u odnosu na stator je fiksna, ali je promenljivog
smera. Brzina kojom se menja smer je odreena frekvencijom napona kojim se motor
napaja. Pri mrenoj frekvenciji od 50 Hz polje menja smer 50 puta u sekundi. Ako se
dvofazni namotaj prikljui na odgovarajue napajanje, u istom trenutku doi e do
indukcije dva magnetna polja. U motoru sa dva pola postoji pomak od 120 stepeni
izmeu dva polja. Maksimumi koje dostiu ta dva polja su vremenski pomereni. Ovo
uzrokuje da magnetno polje vie nije nepomino u odnosu na stator, ve poinje da rotira.
Ali, ovakvo obrtno polje je izrazito nesimetrino, sve dok se ne prikljui i trea faza.

Slika 5. - Dvofazno naizmenino magnetno polje
Tri faze generiu tzri magnetna polja koja su meusobno pomerena u prostoru od
120 stepeni.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

17

Slika 6. Trofazno simetrino obrtno polje

Stator je sada prikljuen na trifazni izvor napona, a magnetna polja svakog od
namotaja zajedno ine simetrino obrtno magnetno polje. Amplituda obrtnog polja je
konstantna i 1.5 puta vea od amplitude magnetnog pollja jedne faze.

2.2.3 ROTOR

Rotor je montiran na vratilo motora (slika 7.). Kao i stator, rotor je napravljen od
tankih gvozdenih limova sa ljebovima. Postoje dva tipa rotora: rotor sa kliznim
prstenovima i kratkospojeni rotor, razlika je u namotajima koji postoje u ljebovima.
Rotor sa kliznim prstenovima, kao i stator, ima namotaje od ice smetene u ljebove i za
svaku fazu postoji po jedan klizni prsten na koji se prikljuuju namotaji. Nakon kratkog
spajanja kliznih prstenova, rotor sa kliznim prstenovima e da radi kao i kratkospojeni
rotor. Kod kratkospojenih rotora u ljebove su ulivene ipke od aluminijuma. Na
krajevima rotora postoje aluminijumski prstenovi koji kratko spajaju ipke.





Kada se rotorska ipka postavi u obrtno magnetno polje, fluks magnetnih polova
prolazi kroz nju. Ovaj fluks indukuje struju (I
w
) u rotorskoj ipci poinje da deluje sila
(F). Sila na ipku je odreena magnetnom indukcijom (B), indukovanom strujom (I
w
),
duinom ipke (l) rotora i uglom ( ) izmeu vektora sile i vektora magnetne indukcije.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

18

Slika 7. - Obrtno polje i kratkospojeni rotor

2.3 PRINCIP RADA ASINHRONIH MAINA

Asinhrone maine su dobile svoje ime zbog toga, to brzina rotacionog
magnetskog polja i brzina rotora nije ista, kao to je sluaj kod sinhronih maina. Glavni
delovi asinhronog motora su stator i rotor predstavljeni na slici 8.


Slika 8.
Posmatrajmo asinhronu mainu sa trofaznim namotajem na statoru i
ekvivalentnim trofaznim kratkospojenim namotajem na rotoru. Neka je namotaj statora
prikljuen na sistem naizmeninih trofaznih napona.
U namotaju statora javlja se kontra elektromotorna sila E1 koja dri ravnoteu
prikljuenom naponu statora U1 i iji se modul razlikuje od napona za pad napona na
omskoj otpornosti i reaktansi rasipanja (to iznosi nekoliko procenata).
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

19
Kroz namotaj statora proticae naizmenine trofazne struje koje stvaraju Teslino
obrtno magnetsko polje. Obrtno polje rotira u zazoru tzv. sinhronom brzinom,
s
n :
p
f
n
s
60
=
gde je f uestanost (frekvencija) mree, a p broj pari polova.
Pri tome obrtno polje preseca provodnike statora i rotora i u njima indukuje
odgovarajue elektromotorne sile (ems). Poto je elektrino kolo rotora zatvoreno, usled
ove ems se u provodnicima namotaja rotora stvara struja, I2, ija je aktivna komponenta
istog smera kao i ems. Poto se provodnik sa strujom nalazi u magnetskom polju
indukcije B na njega e delovati elektromagnetska sila:
( ) B l I F =
2

Ova sila obre rotor u smeru obrtnog magnetskog polja. To se deava sa svim
provodnicima po obimu rotora, a zbir svih proizvoda sile i poluprenika predstavlja
obrtni momenat elektromagnetskih sila motora. Obrtni momenat motora je prorcionalan
proizvodu struje rotora, fluksa i ugla izmeu njih,
2
:
cos
2
u = kI M

2.4 ASINHRONI GENERATORI

Na poetku prouavanja asinhronih motora je napomenuto da asinhroni generator
nastaje u sluaju da se rotor motora obre bre od obrtnog polja. Ovakvo obrtanje rotora
je ostvareno prisilno. U tom sluaju je ovakav generator izvor elektrine energije. Ovde
se elektrina energija ostvaruje konverzijom mehanike energije preko vratila.
Asinhroni generator nema sopstvene pobude ve se pobuuje naizmeninom
strujom iz mree. On iz mree uzima induktivnu komponentu struje optereenja, a
aktivnu struju daje mrei. Inae, asinhroni generatori se po ustrojstvu ne razlikuju od
asinhronih motora. Oni se razlikuju po svojoj ulozi, odnosno po nainu konverzije
energije. Ovakav generator radi pomou kondenzatora ijom strujom se pobuuje. Za
normalan rad generatora neophodno je da on prethodno bude pod naponom mree za
krae vreme, a dalje pobuivanje se vri na osnovu zaostalog magnetizma u jezgru.
Generator i kondenzatorska baterija ine oscilatorno kolo.
Putanje u rad je jednostavno, dovoenjem u praznom hodu do brzine neto iznad
sinhrone i jednostavnim ukljuivanjem u mreu.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

20
Asinhroni generator se moe, takoe, ostvariti ako se trofaznom asinhronom
motoru sa kliznim prstenovima dovede jednosmerni napon na rotor (preko kliznih
prstenova). Sinhronizovanjem se moe ovako ostvariti generator ili sinhroni motor.
Pobuivanje se obino vri na dva naina:
1. redno pobuivanje-preko dva klizna prstena i
2. paralelno pobuivanje-preko tri klizna prstena od kojih su dva kratko
spojena.
Ovim se moe ostvariti sinhroni motor na taj nain to se nekim drugim motorom
ostvari sinhrona brzina, na prikljunice statora dovede naizmenini napon, a na klizne
prstenove jednosmerni napon.
Asinhroni generator se ostvaruje pokretanjem pobuenog rotora, npr. motorom sa
unutranjim sagorevanjem u kom sluaju se dobija na prikljunicama statora trofazni
naizmenini napon.

Slika 9. Asinhroni generator
2.5 ASINHRONI MOTORI

2.5.1 PRINCIP RADA I KONSTRUKCIJA ASINHRONIH MOTORA

Asinhroni motori rade na principu Teslinog obrtnog magnetnog polja. Asinhroni
motori kao i druge elektrine maine, sastoje se od gvozdenog jezgra i bakarnih
namotaja. Prema svojoj konstrukciji imaju dva glavna dela: stator kao nepokretni deo i
rotirajui deo-rotor.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

21
U primeni asinhronih motora praksa je zahtevala posebne konstrukcije tako da su
se razvila dva tipa i to:
1. Asinhroni motori sa kaveznim (kratkospojnim) rotorom,
2. Asinhroni motori sa namotanim rotorom i kliznim prstenovima.

Odmah treba napomenuti da se u principu rada kod oba tipa nita ne razlikuje,
poto i jedan i drugi rade u normalnom pogonu sa kratkospojenim rotorom.
Klizni prstenovi kod drugog tipa slue da se omogui lake putanje u rad velikih
motora i nakon ovoga njihovi se namotaji kratko spoje.
Stator je u obliku upljeg valjka, a sastavljen je od specijalnih dinamo-limova
prstenastog oblika. Ovi limovi su debljine 0,5| | mm i meu sobom su izolovani radi
smanjenja gubitaka usled vrtlonih struja. Stator je sa unutranje strane, po duini,
oljebljen. U lebovima su smeteni provodnici faznih namotaja.
Rotor je izraen na slian nain kao i stator, samo to je uzdu, po spoljanjoj
strani, oljebljen. U ove lebove kao i kod statora, smeteni su fazni namotaji ili je u
njima kavezni namotaj. Kroz sredinu ovako formiranog rotora prolazi vratilo.
lebovi statora i rotora mogu biti razliitih oblika. Uglavnom postoje otvoreni,
poluotvoreni i zatvoreni lebovi.



Kuite motora slui kao nosa dinamo-limova statora i zajedno sa poklopcima sa
strane omoguuje preko leajeva montiranje statora i rotora. Leaji su smeteni u sredini
poklopca.

Slika 9. Jednofazni AM Slika 10. Trofazni AM
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

22
Postolje motora je izvedeno zajedno sa kuitem. Sa gornje strane kuita je kuka
za prenos motora. Sa prednje strane kuita je izvedena prikljuna kutija motora. Inae,
kuite motora sa poklopcima obino se izrauje od silumina ili livenog gvoa.
Prikljuna kutija je od silumina ili livenog gvoa i ima obino est prikljunica.
Meuprostor izmeu statora i rotora iznosi 5 , 0 3 , 0 | | mm kod malih motora i najvie
3| | mm kod velikih motora.
Leaji su kotrljajui (kuglini ili valjkasti) ili klizni. S obzirom na poloaj motora
u radu i optereenje, prilagoena je i konstrukcija, odnosno izvren izbor odgovarajuih
leaja. Ako je motor montiran za vertikalni ili kosi rad, izbor leaja mora biti takav da
zadovoljava ove uslove. Leaji ovde nose samo teinu rotora sa remenicom ili spojnicom.
Hlaenje motora je obino sprovedeno pomou ventilatora postavljenog na
osovini rotora. Najee je ventilator zajedno sa rotorom (lopatice izlivene zajedno sa
rotorskim kavezom), a moe biti montiran spolja i zatien poklopcem. Put rashladnog
vazduha koji ventilator potiskuje kroz unutranjost motora, tako je konstruktivno
odreen, da se sprovede to efikasnije hlaenje.
Namotaji asinhronog motora mogu biti najee, jednoslojni ili dvoslojni. S
obzirom na provodnike od kojih se formiraju, poznati su kanurasti (namotaj-kanura od
vie tankih navoja) i tapasti (provodnici su velikog preseka u obliku tapa) namotaji.


S obzirom na nain na koji se polau u lebove namotaji mogu biti:
ablonski, koji se formiraju na posebnim ablonima i postavljaju u otvorene
lebove,
usipni, koji se takoe formiraju na posebnim ablonima i ubacuju (usipaju) u
poluotvorene lebove i
uivni, koji se izvode provlaenjem (proivanjem) kroz zatvorene lebove.
Izolacija namotaja u lebovima sprovedena je prema naponu za koji su graeni.
Za motore napona do 500| | V izolacija je izvedena posebno profilisanim cevima od
prepana. Za napone do 1000| | V izolacija je izvedena umecima od liskuna; za napone do
4000| | V cevima od tvrde hartije, a za napone vee od 4000| | V cevima od mikanita ili
liskuna.
Kanure se posebno obrauju i sue u vakuumu, a posle se natapaju specijalnom
izolacijskom masom pod pritiskom i dodatno obrauju, jer su visokonaponski motori
najosetljiviji na izolaciji namotaja.

Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

23
2.6 ZAKLJUAK

Asinhrone maine su nale iroku primenu u raznim granama industrije.
Proizvodnja im se vri na osnovu vie desetina proizvodnog iskustva i izrade. Asinhrone
maine rade u razliitim reimima pogona, od elektrana do motora za klima ureaje. Naa
zemlja bi u budunosti trbalo da bude jedan od glavnih prizvoaa asinhronih maina u
jugoistonoj Evropi, a nadamo se i ire.
Prednosti asinhronih maina, u odnosu na ostale vrste elektrinih maina, su
prvenstveno manja cena, jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije, robusnost,
pouzdanost i sigurnost u radu, lako odravanje, dok su nedostaci vezani uglavnom za
uslove pokretanja i mogunost regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama. Namotaj
statora je trofazan, kao kod sinhronih motora. Namotaj rotora je takoe trofazan (motani),
kod maina manjih snaga je spregnut u zvezdu, dok je kod maina veih snaga, da bi se
smanjio napon u stanju mirovanja, spegnut u trougao, a slobodni krajevi su mu spojeni na
tri metalna klizna koluta (prstena), izolovana meusobno i od vratila.
Seminarski rad Sinhrone i asinhrone maine

24
3. LITERATURA


1. Dr. Jovan Andri, dr. Momilo Vujii, uvod u optu elektrotehniku, Zveen
2002.god.
2. B.Mitrakovi, "Sinhrone maine", Nauna knjiga Beograd, 1991.god.
3. L.Umanand, "Basic Electrical Technology", 2007.god.
4. Zoran Pendi: Elektrine maine sa ispitivanjem za IV razred elektrotehnike kole,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd 2001.god.
5. M. Petrovi: Elektrine maine i postrojenja, Nauna knjiga Beograd 1988.god.
6. G.Turkovi dipl.in. Sava, Elektrotehnika, Savez energetiara Srbije, Beograd,
1979.god.
7. Jovan Nikoli, Elektromotorni pogon, Zavod za udbenike i nastavnha sredstva,
Beograd, 1995.god.