UREDBA

O PROGRAMU SISTEMSKOG PRAENJA KVALITETA ZEMLJITA, INDIKATORIMA ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLJITA I METODOLOGIJI ZA IZRADU REMEDIJACIONIH PROGRAMA
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

I UVODNE ODREDBE
lan 1
Ovom uredbom utvruje se program sistemskog praenja kvaliteta zemljita, indikatori za ocenu rizika od degradacije zemljita i metodologija za izradu remedijacionih programa. Ova uredba, u delu kojim se ureuje program sistemskog praenja kvaliteta zemljita, ne primenjuje se na zemljite koje je ureeno zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite i posebnim propisima koji su doneti na osnovu tog zakona.

lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje: 1) zatita zemljita jeste skup fizikih, hemijskih, tehnikih i biotehnikih mera i postupaka za obezbeivanje svih njegovih funkcija; 2) degradacija zemljita jeste proces naruavanja kvaliteta i funkcija zemljita koji nastaje prirodnim putem ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera za otklanjanje tetnih posledica; 3) procesi degradacije zemljita jesu procesi koji dovode do naruavanja njegovih funkcija, a koji nastaju dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnou; 4) podruja pod rizikom jesu podruja na kojima su vei rizici od pojave jednog ili vie procesa degradacije zemljita; 5) zagaivanje zemljita jeste unoenje zagaujuih materija u ili na zemljite, uzrokovano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima, koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi; 6) kontaminirane lokacije jesu lokaliteti na kojima je potvreno prisustvo, opasnih i tetnih materija uzrokovano ljudskom aktivnou, u koncentracijama koje mogu izazvati znaajan rizik po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu; 7) industrijski devastirane lokacije (brownfield lokacije) jesu lokaliteti koji su naputeni i/ili pogoeni istorijskim zagaenjem i zahtevaju intervencije za njihovu revitalizaciju kako bi se privele korisnoj i bezbednoj nameni;

8) remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije, ukljuujui ureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju; 9) granine minimalne vrednosti jesu one vrednosti na kojima su potpuno dostignute funkcionalne osobine zemljita, odnosno one oznaavaju nivo na kome je dostignut odriv kvalitet zemljita; 10) remedijacione vrednosti jesu vrednosti koje ukazuju da su osnovne funkcije zemljita ugroene ili ozbiljno naruene i zahtevaju remedijacione, sanacione i ostale mere.

II PROGRAM SISTEMSKOG PRAENJA KVALITETA ZEMLJITA

lan 3
Program sistemskog praenja kvaliteta zemljita obuhvata: 1) broj i raspored lokaliteta, poloaj mernih mesta prikazan Gauss - Krigerovim koordinatama; 2) listu parametara koji e se prikupljati na mestima uzorkovanja zemljita; 3) listu metoda i standarda koji se koriste za uzorkovanje zemljita, analizu uzoraka i obradu podataka; 4) definisanje vremenske dinamike uzorkovanja zemljita, analize uzoraka, obrade i prikaza podataka; 5) odreivanje strunih akreditovanih institucija koje e vriti sistemsko praenje kvaliteta zemljita.

lan 4
Program sistemskog praenja kvaliteta zemljita obuhvata uspostavljanje dravne i lokalne mree lokaliteta za praenje kvaliteta zemljita.

lan 5
Dravna mrea lokaliteta uspostavlja se za praenje kvaliteta zemljita na nivou Republike Srbije na lokalitetima na kojima je dolo ili moe doi do zagaenja zemljita i koji su od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

lan 6
Lokalna mrea lokaliteta za praenje kvaliteta zemljita (u daljem tekstu: lokalna mrea) uspostavlja se za praenje kvaliteta zemljita na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Lokalnu mreu ine dopunski lokaliteti koji se odreuju na osnovu merenja ili postupaka procene, a za koje nema podataka o nivou zagaujuih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogunostima.

lan 7
Lista parametara obuhvata podatke i informacije koji se prikupljaju na mestima uzorkovanja zemljita. Prilikom izbora parametara uzimaju se u obzir oni parametri koji mogu dostii vrednosti koje mogu izazvati znaajan rizik po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

lan 8
Lista metoda i standarda koji se koriste za uzorkovanje zemljita, analizu uzoraka i obradu podataka obuhvata spisak referentnih metoda i standarda koji e se koristiti pri realizaciji programa sistemskog praenja kvaliteta zemljita za uzorkovanje, analizu uzoraka, kao i za ocenjivanje vrednosti koncentracija.

lan 9
Vremenska dinamika uzorkovanja zemljita, analiza uzoraka, obrada i prikaz podataka zavisi od postojanosti analiziranih parametara, njihovih oblika i koncentracija u ivotnoj sredini. Iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana utvruju se parametri sa godinjom, trogodinjom i petogodinjom dinamikom merenja.

lan 10
Podaci dobijeni realizacijom programa sistemskog praenja kvaliteta zemljita dostavljaju se Agenciji za zatitu ivotne sredine do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. Podaci iz stava 1. ovog lana koriste se za ocenjivanje kvaliteta zemljita, kao i za izradu izvetaja o stanju zemljita i sastavni su deo informacionog sistema zatite ivotne sredine.

III INDIKATORI ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE

lan 11
Indikatori za ocenu rizika od degradacije zemljita su: 1) stepen ugroenosti zemljita od erozije; 2) stepen ugroenosti zemljita od gubitka organske materije; 3) stepen ugroenosti zemljita sa rizikom od zbijanja zemljita; 4) stepen ugroenosti zemljita od zaslanjivanja i/ili alkalizacije; 5) stepen ugroenosti zemljita od klizita, osim klizita koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti; 6) stepen ugroenosti zemljita od acidifikacije; 7) stepen ugroenosti zemljita od hemijskog zagaenja.

Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljita vri na bazi oekivanog stanja ili rezultata prethodnih istraivanja.

lan 12
Indikatori iz lana 11. ove uredbe ocenjuju se na osnovu optih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljita koji su dati u Prilogu 1. - Opti elementi za ocenu rizika od degradacije zemljita, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. Stepen ugroenosti zemljita od hemijskog zagaenja odreuje se na osnovu vrednosti zagaujuih materija datih u posebnom propisu kojim se reguliu granine vrednosti opasnih i tetnih materija u podzemnim vodama i u Prilogu 2. - Remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i tetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju podzemnih voda i Priloga 3. - Granine i remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i tetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju zemljita, koji su odtampani uz ovu uredbu i ine njen sastavni deo.

IV METODOLOGIJA ZA IZRADU REMEDIJACIONIH PROGRAMA

lan 13
Remedijacioni programi izrauju se tako da sadre: 1) tip lokacije, koliine i koncentracije opasnih materija; 2) utvrivanje statusa ugroenosti ivotne sredine; 3) tip, optereenje i migracije zagaenja u toku vremena, postojee i mogue uticaje na ivotnu sredinu; 4) mere koje e biti realizovane i dokaz za njihovu celishodnost; 5) interne mere kontrole koji obezbeuju odgovarajue izvrenje i efikasnost planiranih mera; 6) interne mere kontrole koje ukljuuju i program monitoringa kako bi se pratio tok sanacije, odnosno smanjenje rizika po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu; 7) dinamiku realizacije i trokove remedijacije.

lan 14
Radi izrade remedijacionih programa na osnovu utvrenog prisustva zagaujuih materija u zemljitu odreuju se kontaminirane lokacije. Kontaminirane lokacije obuhvataju povrine na kojima su ispoljeni procesi degradacije i destrukcije, i to: 1) odlagalita otpada;

2) lokacije privrednih subjekata - operatera, odnosno lokacije ije zagaenje prouzrokuju aktivne ili neaktivne instalacije ili operateri u ijem su okruenju deponovane opasne materije; 3) lokacije udesa, odnosno lokacije zagaene usled vanrednih dogaaja, ukljuujui i kvarove; 4) industrijski devastirane lokacije (brownfield lokacije) na kojima su se obavljale delatnosti koje su mogle da kontaminiraju zemljite. Lokacije na kojima je deponovan nezagaeni materijal od iskopavanja (zemlja) ne pripadaju kontaminiranim lokacijama. Inventar kontaminiranih lokacija predstavlja sastavni deo informacionog sistema zatite ivotne sredine koji vodi Agencija za zatitu ivotne sredine.

lan 15
U sluaju prekoraenja graninih vrednosti iz Priloga 3. i graninog nivoa koncentracija zagaujuih materija u podzemnim vodama utvrenih posebnim propisom, vre se dodatna istraivanja na kontaminiranim lokacijama radi utvrivanja stepena zagaenosti i izrade remedijacionih programa.

lan 16
Remedijacioni programi i projekti remedijacije realizuju se ukoliko prosena koncentracija bilo koje opasne ili tetne materije u vie od 100 m3 zapremine vodonosnog sloja na kontaminiranim lokacijama, prelazi remedijacionu vrednost datu u Prilogu 2. ili u vie od 25 m3 zapremine zemljita prelazi remedijacionu vrednost datu u Prilogu 3.

V PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA

lan 17
Na osnovu indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljita identifikovae se podruja na kojima se javlja jedan ili vie procesa degradacije zemljita u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ove uredbe.

lan 18
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1. OPTI ELEMENTI ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLJITA

1. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD EROZIJE Tip zemljita

Tekstura zemljita Gustina i vodno-vazduna svojstva zemljita, hidraulika svojstva zemljita Topografija, ukljuujui gradijent nagiba i duinu nagiba Pokrovnost zemljita Nain korienja zemljita i zemljinog prostora (ukljuujui upravljanje zemljitem, poljoprivredne sisteme i umarstvo) Klima (ukljuujui distribuciju padavina i karakteristike vetra) Hidroloki uslovi Agroekoloka zona Dominantni faktori pojave erozionih procesa Kvantitativni pokazatelj stepena ugroenosti-koeficijent erozije Z (prema metodi "Potencijala erozije") 2. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD GUBITKA ORGANSKE MATERIJE IZ ZEMLJITA Tip zemljita Tekstura zemljita / sadraj frakcija praha i gline Ukupan sadraj ugljenika i sadraj humusa Vlanost zemljita Gustina zemljita Organski ugljenik u zemljita (zalihe) Klima (ukljuujui distribuciju padavina i karakteristike vetra) Topografija Pokrivenost zemljita Nain korienja zemljita (ukljuujui upravljanje zemljitem, poljoprivredne sisteme i umarstvo) Dominantni faktori koji izazivaju gubitke organske materije 3. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ZBIJANJA Tip zemljita Tekstura povrinskog i podpovrinskog sloja zemljita Zapreminska masa povrinskog i podpovrinskog sloja zemljita Organska materija zemljita Klima Pokrivenost zemljita Nain korienja zemljita (ukljuujui upravljanje zemljitem, poljoprivredne sisteme i umarstvo) Topografija Dominantni faktori koji dovode do zbijanja 4. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ZASLANJIVANJA I/ILI ALKALIZACIJE

Tip zemljita Tekstura zemljita Hidraulina svojstva zemljita Pokazatelji zaslanjenosti zemljita Irigaciona podruja, hemijske osobine voda koje slue za navodnjavanje i odvodnjavanje i tip irigacionih tehnika Reim i hemijske osobine podzemnih voda Klima Dominantni faktori koji dovode do zaslanjivanja i/ili alkalizacije 5. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD KLIZITA Tip zemljita Pojava / uestalost postojeih odrona Stenovita podloga Topografija Pokrivenost zemljita Nain korienja zemljita (ukljuujui upravljanje zemljitem, poljoprivredne sisteme i umarstvo) Klima Seizmiki rizik (Rizik od seizmikih pokreta) 6. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ACIDIFIKACIJE Tip zemljita Tekstura zemljita (sadraj gline) pH CEC (kapacitet izmene katjona) Zasienost bazama Sadraj organske materije Karakteristike klime (reim i hemizam padavina) Reim podzemnih voda

Prilog 2. REMEDIJACIONE VREDNOSTI KONCENTRACIJA OPASNIH I TETNIH MATERIJA I VREDNOSTI KOJE MOGU UKAZATI NA ZNAAJNU KONTAMINACIJU PODZEMNIH VODA
Podzemne vode (g/l u rastvoru) Remedijaciona vrednost Metali Kadmium (Cd) 6

Hrom (Cr) Bakar (Cu) Nikl (Ni) Olovo (Pb) Cink (Zn) iva (Hg) Arsen (As) Barium (Ba) Kobalt (Co) Molibden (Mo) Antimon (Sb)

30 75 75 75 800 0,3 60 625 100 300 20 Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Berilijum (Be) Selen (Se) Telur (Te) Talijum (Th) Kalaj (Sn) Vanadijum (V) Srebro (Ag) Neorganska jedinjenja Cijanidi - slobodni Cijanidi - kompleks (pH < 5)1* Cijanidi - kompleks (pH 5) Tiocijanati Aromatina organska jedinjenja Benzen Etilbenzen Toluen Ksileni Stiren (vinilbenzen) Fenol Krezoli (ukupni) Katehol (o-dihidroksibenzen) Rezorcinol (m-dihidroksibenzen) Hidrohinon (p-dihidroksibenzen)

15 160 70 7 50 70 40 1500 1500 1500 1500 30 150 1000 70 300 2000 200 1250 600 800 Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Dodecilbenzen Aromatini rastvarai Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH)

0,02 150

PAH (ukupni)2* Naftalen Antracen Fenantren Fluoranten Benzo(a)antracen Krizen Benzo(a)piren Benzo(ghi)perilen Benzo(k)fluoranten Indeno(1,2,3-cd)piren Hlorovani ugljovodonici Vinilhlorid Dihlormetan 1,1-dihloretan 1,2-dihloretan 1,1-dihloreten 1,2-dihloreten (cis, trans) Dihlorpropan Trihlormetan (Hloroform) 1,1,1-trihloretan 1,1,2-trihloretan Trihloreten Tetrahlormetan Tetrahloreten Monohlorbenzen Dihlorbenzen (ukupni) Trihlorbenzen (ukupni) Tetrahlorbenzen (ukupni) Pentahlorbenzen Heksahlorbenzen Monohlorfenol (ukupni) Dihlorfenol (ukupni) Trihlorfenol (ukupni) Tetrahlorfenol (ukupni) Pentahlorfenol Hloronaftalen Monohloranilin Polihlorovani bifenili (ukupni)5*

70 5 5 1 0,5 0,2 0,05 0,05 0,05 0,05 5 1000 900 400 10 20 80 400 300 130 500 10 40 180 50 10 2.5 1 0,5 100 30 10 10 3 6 30 0,01 Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Dihloranilin Trihloranilin Tetrahloranilin Pentahloranilin 4- hlormetilfenol Dioksin Pesticidi DDT/ DDD/ DDE (ukupni) Drini6* HCH-jedinjenja7* Atrazin Karbaril Karbofuran Hlordan Endosulfan Heptahlor Heptahlorepoksid Maneb MCPA8* Organo kalajna jedinjenja (ukupni)

100 10 10 1 350 0,001 mg/l 0,01 0,1 1 150 50 100 0,2 5 0,3 3 0,1 50 0,7 Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Azinfosmetil Ostali zagaivai Cikloheksanon Ftalati (ukupni)9* Mineralna ulja Piridini Tetrahidrofuran Tetrahidrotiofen Tribromometan

2 15000 5 600 30 300 5000 630 Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Akrilonitril Butanol 1,2 butilacetat Etilacetat Dietilenglikol Etilenglikol Formaldehid Izopropanol

5 5600 6300 15000 13000 5500 50 31000

Metanol Metil-tercijarni-butil-etar (MTBE) Metiletilketon (MEK)

24000 9200 6000

Prilog 3. GRANINE I REMEDIJACIONE VREDNOSTI KONCENTRACIJA OPASNIH I TETNIH MATERIJA I VREDNOSTI KOJE MOGU UKAZATI NA ZNAAJNU KONTAMINACIJU ZEMLJITA
Zemljite (mg/kg apsolutno suve materije) Granina vrednost Remedijaciona vrednost Metali Kadmium (Cd) Hrom (Cr) Bakar (Cu) Nikl (Ni) Olovo (Pb) Cink (Zn) iva (Hg) Arsen (As) Barium (Ba) Kobalt (Co) Molibden (Mo) Antimon (Sb) 0,8 100 36 35 85 140 0,3 29 160 9 3 3 12 380 190 210 530 720 10 55 625 240 200 15

Granina vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju Berilijum (Be) Selen (Se) Telur (Te) Talijum (Th) Kalaj (Sn) Vanadijum (V) Srebro (Ag) Neorganska jedinjenja Cijanidi - slobodni Cijanidi - kompleks (pH < 5)1* Cijanidi - kompleks (pH 5) Tiocijanati (ukupni) Bromidi (mgBr/l) Fluoridi (mgF/l) 1 5 5 1 20 500* 20 650 50 20 1,1 0,7 1 42 30 100 600 15 900 250 15

Aromatina organska jedinjenja Benzen Etilbenzen Toluen Ksileni Stiren (vinilbenzen) Fenol Krezoli (ukupni) Katehol (o-dihidroksibenzen) Rezorcinol (m-dihidroksibenzen) Hidrohinon (p-dihidroksibenzen) 0,01 0,03 0,01 0,1 0,3 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 1 50 130 25 100 40 5 20 10 10

Granina vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju Dodecilbenzen Aromatini rastvarai Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) PAH (ukupni)2* Hlorovani ugljovodonici Vinilhlorid Dihlormetan 1,1-dihloretan 1,2-dihloretan 1,1-dihloreten 1,2-dihloreten (cis, trans) Dihlorpropan Trihlormetan (Hloroform) 1,1,1-trihloretan 1,1,2-trihloretan Trihloreten Tetrahlormetan Tetrahloreten Hlorbenzeni (ukupni)3* Hlorfenoli (ukupni)4* Hloronaftalen Monohloranilin Polihlorovani bifenili (ukupni)5* Ekstraktabilna halogenizovana organska jedinjenja (EOX) 0,01 0,4 0,02 0,02 0,1 0,2 0,002 0,02 0,07 0,4 0,1 0,4 0,002 0,03 0,01 0,005 0,02 0,3 0,1 10 15 4 0,3 1 2 10 15 10 60 1 4 30 10 10 50 1 1 40 1000 200

Granina vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Dihloranilin Trihloranilin Tetrahloranilin Pentahloranilin 4-hlormetilfenol Dioksin Pesticidi DDT/ DDD/ DDE (ukupni) Drini6* Aldrin Dieldrin Endrin HCH-jedinjenja7* -HCH -HCH -HCH Atrazin Karbaril Karbofuran Hlordan Endosulfan Heptahlor Heptahlorepoksid Maneb MCPA8* Organo kalajna jedinjenja (ukupni)

0,005 0,01 0,005 0,00006 0,0005 0,00004 0,01 0,003 0,009 0,00005 0,0002 0,00003 0,00002 0,00003 0,00001 0,0007 0,0000002 0,002 0,00005 0,001

50 10 30 10 15 0,001 4 4 2 6 5 2 4 4 4 4 35 4 2,5

Granina vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju Azinfosmetil Ostali zagaivai Cikloheksanon Ftalati (ukupni)9* Mineralna ulja Piridini Tetrahidrofuran Tetrahidrotiofen Tribromometan 0,1 0,1 50 0,1 0,1 0,1 45 60 5000 0,5 2 90 75 0,000005 2

Granina vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju

Akrilonitril Butanol 1,2 butilacetat Etilacetat Dietilenglikol Etilenglikol Formaldehid Izopropanol Metanol Metil-tercijarni-butil-etar (MTBE) Metiletilketon (MEK)

0,000007 -

0,1 30 200 75 270 100 0,1 220 30 100 35

1* - Vrednost pH se odreuje u 0.01 M CaCl2. 2* - Suma 10 policiklinih aromatinih ugljovodonika (antracen, benzo(a)antracen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, krizen, fenantren, fluoranten, indeno(1,2,3-cd)piren, naftalen i benzo(ghi)perilen). 3* - Zbir svih hlorbenzena (mono-, di-, tri-, tetra-, penta-, i heksahlorbenzena). 4* - Zbir svih hlorfenola (mono-, di-, tri-, tetra-, i pentahlorfenola). 5* - U sluaju remedijacionih vrednosti u obzir se uzima suma kongenera polihlorovani bifenili: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180; a u sluaju graninih vrednosti uzima se u obzir suma istih kongenera osim PCB 118. 6* - Pod "drinima" podrazumeva se suma aldrina, dieldrina i endrina. 7* - Pod HCH (heksahlorcikloheksan) podrazumeva se suma -HCH, -HCH, -HCH i HCH 8* - MCPA - 4-hloro-o-toluoksiacetilna kiselina (C9H9ClO3) 9* - Zbir svih ftalata * - diferencijacija po sadraju gline: (F) = 175 = 13L (L = % gline) Dodatne napomene: Granine vrednosti, remedijacione vrednosti i vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju za metale i arsen, sa izuzetkom antimona, molibdena, selena, telura, talijuma i srebra, zavise od sadraja gline i/ili organske materije u zemljitu. Prilikom utvrivanja tipa i svojstava zemljita, vrednosti iz tabele se koriguju u vrednosti primenjive na aktuelno zemljite, a na osnovu izmerenog sadraja organske materije i sadraja gline. Za metale se koristi sledea korekciona formula, u zavisnosti od tipa zemljita, na osnovu koje se vri konverzija. (SW, IW)b = (SW, IW)sb gde je: (SW, IW)b - korigovana granina ili remedijaciona vrednost za odreeno zemljite, (SW, IW)sb - granina ili remedijaciona vrednost iz tabele, A + (B % gline) + (C % organske materije) A + (B 25) + (C 10)

% gline - izmeren procenat gline u odreenom zemljitu (veliine estica < 2 m), % org. mat. - izmeren procenat organske materije u odreenom zemljitu, A, B, C - konstante zavisne od vrste metala. Konstante u zavisnosti od vrste metala: Metal Arsen Barijum Berilijum Kadmijum Hrom Kobalt Bakar iva Olovo Nikl Kalaj Vanadijum Cink A 15 30 8 0,4 50 2 15 0,2 50 10 4 12 50 B 0,4 5 0,9 0,007 2 0,28 0,6 0,0034 1 1 0,6 1,2 3 C 0,4 0 0 0,021 0 0 0,6 0,0017 1 0 0 0 1,5

Granine, remedijacione vrednosti i vrednosti koje mogu ukazati na znaajnu kontaminaciju za organska jedinjenja zavise od sadraja organske materije u zemljitu. Za organska jedinjenja, izuzev za policikline aromatine ugljovodonike, koristi se sledea korekciona formula: (SW, IW)b = (SW, IW)sb gde su: (SW, IW)b - korigovana granina ili remedijaciona vrednost za odreeno zemljite, (SW, IW)sb - granina ili remedijaciona vrednost za standardno zemljite, (% org. mat.) - izmereni procenat organske materije u odreenom zemljitu. Za zemljita sa sadrajem organske materije iznad 30%, kao i za zemljita sa sadrajem organske materije ispod 2% vri se korekcija graninih i remedijacionih vrednosti tako to se uzimaju za korekciju ove dve granine vrednosti. Za zemljita sa sadrajem organske materije do 10%, kao i za zemljita sa sadrajem organske materije preko 30% ne moe se vriti korekcija graninih i remedijacionih vrednosti policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH). Tako se za zemljita sa sadrajem organske % organske materije 10

materije do 10% koriste vrednosti 1 odnosno 40 mg/kg, a za zemljita sa sadrajem organske materije preko 30% se koriste vrednosti 3 odnosno 120 mg/kg. Za zemljita sa sadrajem organske materije od 10 - 30% koristi se sledea korekciona formula: (SW)b = 1 gde su: (SW)b - granina vrednost, (IW)b - remedijaciona vrednost, (% org. mat.) - izmereni procenat organske materije u odreenom zemljitu. % organske materije , 10 (IW)b = 40 % organske materije 10