You are on page 1of 3

Koje od navedenih jedinjenja reaguje sa HNO2, pri cemu se gradi odgovarajuci Nnitrozoamin? 1) N-metilanilin 2)N,N-dimetilanilin 3) anilin )trimetil-amin !

) "util-amin Koja je #ormula orto-toluidina? Keto-enolna tautomerija i "iure$ %&o moze nesto o ovome$$$ 'a NaNO2,H(l )HNO2) reaguju svi tercijarni i se&undarni amini gradeci nitrozoamine, ta&o da od navedenih reaguju 1,2 i , posto su anilin (*H!-NH2 i "utilamin (H3-(H2-(H2-(H2NH2, primarni i daju diazonijums&e &atjone$ o-toluidin je u stvari orto-metil-anilin, znaci imas "enzolov prsten, i na prvom mestu je NH2, a na drugom je (H3$ +iurets&a rea&cija je rea&cija &oja sluzi za do&azivanje svih al#a-amino&iselina, posto sve one grade tzv$ "iuret$ Naime, deo amino&iseline )-NH-(O-NH-(O-NH-) gradi sa smesom (u'O i NaOH, &omple&s &oji je o"ojen lju"icasto i to je do&azna rea&cija za sve amino&iseline, ali se moze primeniti i na izocijans&u &iselinu &oja sa ureom gradi "iuret$ ,a &eto-enolnu tautomeriju ti ne mogu o"jasniti ovde, posto ima puno rezonantnih stru&tura &oje je ovde nemoguce napisati ta&o da cu ti dati lin& za stranicu na -i&ipediji gde je poprilicno do"ro o"jasnjeno, nadam se da razumes engles&i.) http.//---$znanje$org/i/i2*/0*iv01/0*iv0123#ll/3$html 2OK%,34%N56 +567%N8643N% ,a do&azivanje "jelan9evina &oristi se vi:e &ara&teristi9nih o"ojenih rea&cija, od &ojih su najpoznatije sljede;e. 1$ Biuretska reakcija je &ara&teristi9na za sve "jelan9evine jer ovisi o prisutnosti peptidnih veza )-(O-NH-)$ <ozitivnu rea&ciju daju i polipeptidi od tripeptida na dalje$ 3me je do"ila po &ondenzacijs&om produ&tu dviju mole&ula uree - "iuretu - &oji ta&o=er daje pozitivnu rea&ciju$ Ova rea&cija izvodi se ta&o da se al&alnoj otopini "jelan9evina dodaje minimalna &oli9ina razrije=ene otopine "a&renog )33)-sul#ata, pri 9emu se pojavljuje ru>i9asto lju"i9asto o"ojenje$ 2$ Ksantoproteinska reakcija je &ara&teristi9na za "jelan9evine &oje sadr>e aromats&e amino&iseline )#enilalanin, tirozin i tripto#an)$ 2jelovanjem &oncentrirane nitratne &iseline na "jelan9evine dolazi do nitriranja aromats&ih jezgara, pri 9emu nastaju >uto o"ojeni aromats&i spojevi$ 2odat&om amonija&a ovo >uto o"ojenje prelazi u naran9asto$ 3$ Millonova reakcija je &ara&teristi9na za amino&iselinu tirozin$ 'astoji se u zagrijavanju "jelan9evina s ?illonovom otopinom )otopina >ivinog nitrata, Hg)NO3)2 i >ivinog nitrita, Hg)NO2)2 u nitratnoj &iselini)$ @&oli&o "jelan9evina sadr>i tirozin, pojavit ;e se ciglasto crveni talog$ Ovaj talog nastaje djelovanjem >ive na "jelan9evine$ 've navedene rea&cije mogu se provoditi na sjemen&ama ricinusa )Ricinus communis)$ 'jemen&e ricinusa se olju:te )oprezno, sjemen&e su otrovne z"og prisutnosti le&tina ricina 2), raspolove i pojedina9ne polovice stave na satna sta&la te se naprave sljede;e pro"e.

a) Biuretska reakcija. &omadi; endosperma se navla>i &oncentriranom otopinom &alijeve lu>ine i doda ne&oli&o &api otopine "a&renog )33)-sul#ata$ 6ndosperm ;e se o"ojiti ru>i9asto lju"i9asto$ ") Ksantoproteinska reakcija. Na endosperm se &apne &ap &oncentrirane nitratne &iseline$ 'atno sta&lo odmah tre"a pre&riti s drugim, o"rnutim satnim sta&lom$ Na&on :to se pojavi >uto o"ojenje, &apne se &ap otopine amonija&a$ Auto o"ojenje prelazi u naran9asto$ c) Millonova reakcija. na usitnjeni endosperm &apne se malo ?illonovog reagensa$ <ojavljuje se o"ojenje crveno poput cigle$ Bea&cija se mo>e u"rzati opreznim zagrijavanjem$ 2OK%,34%N56 @C753KOH32B%D% ,a do&azivanje :e;era &ara&teristi9ne su Eehlingova i +enedictova rea&cija pri &ojima se otopina :e;era zagrijava s Eehlingovim reagensom )vodena otopina "a&renog sul#ata, &alijnatrij tartarata i natrijevog hidro&sida) ili s +enedictovim reagensom )vodena otopina natrijevog &ar"onata, natrijevog citrata i "a&renog sul#ata)$ Naime, svi jednostavni :e;eri imaju redu&cijs&a svojstva z"og ?-&etol grupacije )&ar"onilna s&upina uz hidro&silnu s&upinu)$ Ove rea&cije zasnivaju se na redu&ciji dvovalentnog iona "a&ra u jednovalentni )"a&reni o&sid, (u2O) &oji se izlu9uje &ao crveni talog$ <ri tom aldoze prelaze u &ar"o&silnu &iselinu, a mogu se, oso"ito u ja&o al&alnoj otopini, jo: dalje razgraditi$ Ketohe&soze se cijepaju na gli&olaldehid i tetrozu, i tada se dalje o&sidiraju$ Ketoze i aldoze se mogu me=uso"no razli&ovati na temelju &emijs&ih svojstava$ Op;enito, aldoze se la&:e o&sidiraju od &etoza$ %ldoze npr$ reduciraju ione %gF u elementarno sre"ro )sre"rno zrcalo) a pri tome se same o&sidiraju u odgovaraju;u &iselinu$ Bea&cija se doga=a u amonija&ali9noj otopini sre"rnog nitrata &oja sadr>i diaminosre"ro-ione %g)NH3)2F $ Bea&cije se mogu provesti s razli9itim uglji&ohidratima, ali i na "iljnome materijalu, npr$ plodu ja"u&e$ @ jednoj epruveti u ne&oli&o &api destilirane vode otopite malu &oli9inu saharoze, a u drugoj malu &oli9inu glu&oze, te u sva&u epruvetu dodajte jedna&e &oli9ine +enedictovog reagensa )3- &api), promije:ajte potresanjem i oprezno ih istovremeno stavite u &ipu;u vodenu &upelj$ Na&on prve pojave naran=asto crven&astog taloga, odmah izvadite o"je epruvete iz vodene &upelji i ohladite ih pa>ljivo pod mlazom vode$ @ epruveti s glu&ozom pojavit ;e se naran=asto crven&asti talog (u2O, do& se u epruveti sa saharozom talog ne stvara$ Otopite jo: malo glu&oze u ne&oli&o &api destilirane vode, dodajte toj otopini ne&oli&o &api amonija&ali9ne otopine sre"rnog nitrata i oprezno zagrijavajte na plameni&u )na malom plamenu) provla9enjem epruvete &roz plamen$ Na stijen&ama epruvete stvorit ;e se sre"rno zrcalo z"og redu&cije %gF u elementarno sre"ro$ +enedictova rea&cija mo>e se primijeniti u "otani9&oj histo&emiji$ Na9inite prerez ploda ja"u&e srednje de"ljine )o&o 0,! mm), stavite ga na predmetnicu, na&apajte +enedictov reagens, i oprezno zagrijte na malom plamenu )predmetnicu oprezno provla9ite &roz plamen)$ @ t&ivu ;e se istalo>iti naran=asto crven&asti talog "a&renog )3)-o&sida$ 2OK%,34%N56 ?%'D3 ?asti se mogu do&azati sele&tivnim "ojanjem lipo#ilnim "ojama )npr$ 'udan 333)$ ,agrijavanjem masti s &alijevim hidrogensul#atom )KH'O ) dolazi do termolize masti do glicerina i aldehida a&roleina &oji ima o:tar miris a mo>e se do&azati rea&cijama za do&azivanje aldehida )npr$ redu&cija %gF do elementarnog sre"ra)$ @ al&alnim otopinama masti se razgra=uju do masnih &iselina i glicerola )saponi#i&acija)$

Nastana& masnih &iselina do&azuje pojava mirisa po sapunu, a glicerol s "a&renim ionima )(u2F) daje plavo o"ojenje$ <o&us sele&tivnog "ojanja izvodi se na sljede;i na9in. u dvije epruvete stavi se po 1 ml ulja i 1 ml vode$ 5ednoj epruveti doda se ne&oli&o &api "oje 'udan 333, a drugoj malo crvene papri&e u prahu )sadr>i &arotenoide)$ O"je epruvete tre"a do"ro protresti i &rat&o za&uhati te ostaviti da se odvoje dvije #aze$ @ o"a slu9aja lipidna #aza ;e se o"ojiti, jer su 'udan 333 i &arotenoidi lipo#ilni, tj$ otapaju se u mastima$ <o&us razgradnje masti u al&alnoj otopini izvodi se na sljede;i na9in. u jednu epruvetu stavi se 1ml "iljnoga ulja a u drugu 1 ml para#ins&oga ulja$ @ o"je epruvete doda se po ml 1G-tne otopine &alijeve lu>ine i zagrije$ +iljno ulje se razgra=uje, a otopina se pri protresanj pjeni do& para#ins&o ulje ne po&azuje promjene$