1. Izvori prava? Izvori prava u materijalnom smislu su svi akti drave kojima ona stvara pravo.

U veini nacionalnih drava se pod njima podrazumevaju ustav, zakoni, sudska praksa te podzakonski akti kao to su uredbe i pravilnici. U formalnom smislu pod izvorima prava se podrazumevaju razne pojave i oblici na temelju kojih se moe razabrati sadraj prava. Ustav predstavlja najvii pravni akt sa kojim moraju biti u saglasnosti zakoni i svi ostali pravni akti. Ustav ima tri osnovna obileja: pisani akt, kodifokovani jedinstveni pravni akt, pravni akt najja!e pravne snage. "ored materijalnog i formalnog poznat je i politi!ki pojam ustava. #n ozna!ava postojanje osnovnih drutvenih pravila kojima se omoguuje da se vlast organizuje i funkcionie na objektivnim osnovama tih pravila. $akon predstavlja najvii pravni akt posle ustava. %onosi ga skuptina parlament po utvr&enoj proceduru koja po pravilu po!inje sastavljanjem predloga zakona od najvieg organa izvrne vlasti vlade. "ostupak donoenja zakona te!e sledeim redosledom: prvo se predlog zakona od strane vlade upuuje skuptini koja ga prvo razmatra u odgovarajuim skuptinskim odborima, a zatim se ako ga oni usvoje iznosi na razmatranje, glasanje i usvajanje u skuptini. "redlog zakona se smatra usvojenim ako je prihvaen potrebnom veinom glasova. $akoni, po pravilu vae za budunost od trenutka njihovog stupanja na snagu. 2. Konfederacija? 'onfederacija se tesko moze nazvati novom drzavnopravnom tvorevinom, te bi za nju svakako bio adekvatniji izraz (savez drava) u koji se relativno lako ulazi i isto tako izlazi jer je za oba akta dovoljna suverena volja svake drave !lanice *pravo secesije odvajanja+. 3. Naini sticanja svojine? ,vojina kao subjektivno pravo sti!e se na osnovu odre&enih !injenica. -o je rimsko pravo, !ija shvatanja su u tom pogledu prihvatila savremena zakonodavstva, grupisalo sve !injenice na osnovu kojih se svojina sti!e na dva na!ina: na derivatni na!in sticanja svojine. na originarni na!in sticanja svojine. %erivatni na!in sticanja svojine sastoji se u tome da svojina proisti!e iz ranije svojine prethodnika, npr. svojina kupca zasniva se na svojini prodavca. %a bi svojina mogla biti punovana i zakonita preduslov je postojanje dva momenta. "rvi momenat je pravni osnov *iustus titulus+, a drugi je zakonit na!in sticanja *modus a/uirendi+. "redaja stvari moe da bude izvrena na vie na!ina. 0ako razlikujemo fakti!ku i fiktivnu predaju. 1akti!ka predaja se tako&e javlja u dva vida, u obliku fizi!ke i simboli!ke predaje. 1izi!ka predaja bi bila ako, npr. kupimo u knjiari knjigu pa nam istu prodavac preda. ,lucaj simbli!ke predaje je kada se kod promene vlasnitva ne predaje sama stvar nego sredstvo putem kojeg se stvar moze neposredno korisiti. #d fakti!ke treba razlikovati fiktivnu predaju. 0akva predaja postoji kada se neposredna predaja stvari nije izvrila, a strane smatraju da je izvrena jer je sporazumom strana preneta ekonomska vlast nad stvari. #rginarni na!in sticanja svojine #vaj na!in sticanja prava svojine postoji kada se svojina ne nadovezuje na pravo svojine prethodnika nego nastaje na osnovu zakonom priznatih !injenica. 'ao originarni na!in sticanja svojine smatraju se sledei slu!ajevi: sticanje od nevlasnika, odraj, okupacija, plod li!nog rada i nalaz stvari.

,ticanje od nevlasnika je na!in sticanja svojine koji je uveden radi pravne sigurnosti. #draj *usucapio+ je slu!aj kada neko due vremena poseduje neku stvar do koje je doao od nevlasnika, ali na zakonit na!in i savesno, tj. u uverenju da je stvar stekao od vlasnika pa mu posle izvesnog vremenskog roka zakon priznaje pravo svojine. #kupacija ili zauzimanje ni!ijih stvari *stvari bez vlasnika+ imala je neki zna!aj u ranijim periodima, dok je bilo nezauzete zemlje i ume dok danas prakti!no nema zna!aja. "lod li!nog rada *akumulacija+ je tako&e originaran nacin sticanja svojine i to upravo naj!ei, npr. seljaku pripada prinos sa njegove njive ili voe iz njegovog vonjaka. 2alaz stvari je predvi&en kao poseban na!in sticanja na na&enim stvarima. 1. Tumaenje prava? 0uma!enje prava je duhovna delatnost kojom se otkrivaju mogua zna!enja pravnih odredbi i u njima hipoteze, dispozicije, odre&enje delikta i sankcije, pa se odlu!uje koje od tih zna!enja je najbolje 3 uopte *kod apstraktnog tuma!enja+ ili za konkretan pravni odnos *kod kazuisti!kog tuma!enja+. 2. Raspodela mandata izabrani predstavni!a za!onodavne vlasti? U pravnoj dravi, organizovanoj po principu raspodele zakonodavne vlasti je u nadlenosti parlamenta. parlament je zakonodavno telo i donosi zakone, koje onda izvrna vlast mora da sprovede, odnosno izvri. 4injenica da je zakonodavno telo u jednoj demokratiji u rukama poslanika u parlamentu koje je izabrao narod, daje joj najvie mesto na lestvici dravne vlasti. 0ela "arlamenta: "redsednik, podpredsjdnik i sekretar parlamenta. 'omisije *odbori+ parlamenta 3 stalni ili posebni za pojedine zadatke. "redsjednik i drugi funkcioneri predstavni!kog tijela brinu se za sazivanje njegovih sednica, utvr&ivanju dnevnog reda, osiguravaju vo&enje rasprave i odlu!ivanja, te brinu o objavljivanju donesenih odluka. #dbori i komisije predstavni!kih tela formiraju se da bi se unutar njih obavila prethodna rasprava o predlozima zakona i oni po pravilu imaju veliki uticaj na zakonodavnu aktivnost. #dbor i komisije mogu biti stalna i specijalizovana tela *odbor za vanjsku politiku+ ili odbori komisije koji se posebno osnivaju za svaki predlog i nemaju stalan karakter. 2a hijerarhijskoj lestvici zakonodavnog tela najnii su poslanici, koji procentualno !ine najvei deo zakonodavnog tela. #ni mogu biti birani u rukovodee organe tela ili u posebne komisije, moraju imati profesionalno obrazovanje, koje moe ali i ne mora imati veze sa politikom. 5ira ih narod na svakih !etiri do pet godina. #bavezni su da raspravljaju o predlozima zakona, da o njima glasaju i da na njih podnose amandmane. 3. "ojam i vrste dr#avine? %ravina je fakti!ka vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri sa ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je ovlaen da vri tu fakti!ku vlast. 6rste dravine: 2eposredna i posredna 3 neposrednu ima onaj ko neposredno vri fakti!ku vlast na stvari *npr. lopov koji dri i koristi ukradenu stvar+, a posrednu ima lice koje fakti!ku vlast na stvari vri preko drugog lica, kojom je po osnovu ugovora o zakupu, !uvanja, poluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu.

%ravina stvari i dravina prava 3 dravina stvari je najira fakti!ka vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadrini prava svojine. %ralac stvari se ponaa kao vlasnik, bez obzira da li ima pravo svojine na stvari li ne. %ravina prava je ua, delimi!na fakti!ka vlast na stvari, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu !ija je sadrina u neposrednoj vlasti na stvari *plodouivanju, zakupu, posluzi+. #bjekat i subjekat dravine 3 #bjekat dravine je svaka stvar u gra&anskopravnom smislu , bilo da je u prometu ili van njega. ,ubjekat dravine tj. dralac moe biti svako pravno i fizi!ko lice. Isku!iva dravina i sudravina 3 Isklju!ivi dralac sam vri svu fakti!ku vlast na jednom dravinskom objektu, bilo da se kao objekat dravine pojavljuje cela stvar, bilo pojedini njeni delovi. ,udravina postoji kada vie lice vri fakti!ku vlast na celoj stvari, odnosno na delu stvari koji je samostalni dravinski objekt *stanu, sobi+. 1. "ojam i vrste pravni normi? 0o je osnovni atom, elija prava, tj. najmanji segment prava. "ravna norma predstavlja pravilo ponaanja kojeg se konkretno mora pridravati odre&eni subjekt, odnosno neki subjekt u drutvu. "ravnom normom se ili daje mogunost postupanja ili zabranjuje. "ostoje: "#$I0I627 pravne norme *ovlaujue+ i 27890I627 *zabranjujue+. 7lementi pozitivne pravne norme su: :+ %I,"#$I4I-9 ;+ ,92'4I-9. %ispozicija je primarno pravilo ponaanja da ne bi dolo ili da bi dolo do primjene sankcije. "ostoje negativne *kanjavanja+ i pozitivne *nagra&ivanje+ sankcije. ,ankcija je sekundarno pravilo ponaanja tj. mjere koje se primjenjuju na osnovu ponaanja nekog subjekta po dispoziciji. "odelementi pravne norme su: :+ <I"#07$9 %I,"#$I4I-7 i ;+ <I"#07$9 ,92'4I-7. <ipoteza dispozicije *pretpostavka+ je uslov koji treba biti ispunjen da bi se neki subjekt mogao ponaati po dispoziciji. "rema kriteriju obuhvaenosti subjekata pravne norme mogu biti: :+ opte *generalne+ ;+ pojedina!ne *individualne+ pravne norme. "rema oblasti drutvenog ivota ili grane prava razlikuju se sljedee pravne norme: :+ gra&ansko pravne norme *gra&anski pravni odnosi+, ;+ krivi!no pravne norme*krivi!no pravni odnosi+, =+ upravne norme, >+ ustavne norme, ?+ materijalno pravne, @+ procesno pravne norme. "o stepenu odre&enosti pravnih normi razlikujemo: :+ kogentne, ;+ alternativne, =+ dispozitivne, >+diskrecione pravne norme, ?+ pravne norme sa odre&enim pravnim standardima, @+pravne norme sa nedovoljno odre&enim pravnim standardima. 2. $nitarni obli! dr#avno% ure&enja? Unitarna drava ili jedinstvena drava je takva (prosta) drava koju karakterie postojanje jedinstvenog nosioca dravne vlasti. 1unkcije dravne vlasti su u nadlenosti organa vlasti obrazovanih na centralnom nivou. ,amo organi centralne vlasti raspolau pravom da vre zakonodavnu, izvrnu, upravnu i sudsku vlast. #dluke ili zakoni koje donose centralni organi vlasti u unitarnoj dravi prostiru se i imaju dejstvo na teritoriji cele drave i podjednako obavezuju celokupno stanovnitvo *sve gra&ane+ u dravi. Upravo ovo obeleje unitarne drave ozna!ava se kao (homogenost vlasti). 0akvu organizaciju vlasti ima veliki broj savremenih drava 3 Avedska, Ba&arska, <olandija, 1rancuska, Cumunija, 8r!ka, "oljska, ,lovenija, 5ugarska. "odela poslova izme&u centralnih i necentralnih organa zasniva se na na!elu decentralizacije vlasti, dekoncentracije vlasti ili na odre&enoj kombinaciji ova dva na!ela. 2a osnovu toga

nastala su tri osnovna tipa unitarnih drava: decentralizovane unitarne drave, centralizovane unitarne drave i meoviti tip unitarnih drava. 3.'bje!ti %ra&ans!o% prava? #bjekti gra&anskog prava su: stvari, !inidbe i imovina. ,tvari su objekt stvarnog prava, !inidbe obveznog, a imovina naslednog prava *objekti gra&anskopravnog odnosa+. ,tvari su materijalni delovi prirode koji se mogu !ulima primetiti, prostorno su ograni!eni i postoje u sadanjosti ili za njih postoje pretpostavke da e zaista nastati u budunosti. Dinidba ili predmet obveze je svaka pozitivna ili negativna ljudska radnja koju je dunik na temelju obveznog odnosa duan izvriti poveriocu. Imovina kao pravna kategorija je skup subjektivnih gra&anskih prava predstavljenih jednim nosiocem. 1. (ubje!ti prava? ,ubjekti prava su sva fizi!ka lica pjedinci kao i pravna lica. 1izi!ko lice kao subjekat prava je svako ljudsko bie od ro&enja do smrti. U nekim slu!ajevima radi zatite interesa odre&enih kategorija lica i sticanja prava, svojstvo fizi!kog lica priznaje se i za!etom detetu pod uslovom da se dete kasnije ivo rodi. %a bi fizi!ka lica mogla samostalno obavljati pojedine poslove, treba da imaju poslovnu sposobnost koju si!u navravanjem punoletstva. "ravna sposobnost ne moe biti oduzeta fizi!kom licu jer ona nastaje momentom njegove smrti, ali poslovna sposobnost moe biti oduzeta. poslovna sposobnost fizi!kim licima moe biti oduzeta u slu!ajevima koje to zakon propisuje, a to su: pijanstvo fizi!kog lica, problem sa drogama i alkoholom, rasipnitvo, kockanje, itd. U takvim situacijama fizi!kim licima se oduzima poslovna sposobnost delimi!no ili potpuno, trajno ili samo trenutno. "ravno lice je skup fizi!kih lica koja su organizovana radi obavljanja neke delatnosti saglasno pravu i moralu. "ravna lica kao i fizi!ka poseduju pravnu i poslovnu sposobnost. "ravnu sposobnost sti!u osnivanjem *registracijom kod nadlenog suda+, a gube prestankom *brisanjem iz sudskih registra+. "oslovnu sposobnost sposobnost samostalnom obavljanja pojedinih poslova ostvaruju radom svojih organa, a sti!u je osnivanjem i gube prestankom. 9tributi pravnih lica su: naziv ili firma, sedite i dravljanstvo. 2. "ojam dr#ave? %rava predstavlja sloenu drutvenu zajednicu koja je nastala pod odre&enim uslovima u drutvu da bi zatitila to isto drutvo iznad koga se izdigla zahvaljujui monopolu sile. #snovna tri elementa drave jesu: suverenost, stanovnitvo i teritorija. 3. Razli!a izmedju ori%inarno% i derivatno% naina sticanja svojine? #riginarno se svojina sti!e kada nije postojao prethodni vlasnik stvari, a derivativno se svojina sti!e prenosom prava sa starog na novog vlasnika. 1. )a#enje pravni normi? 6azenje pravne norme: :. ,istemsko *vazi ako pripada sistemu koji je u cijelini djelotvoran+ ;. 6remensko *"eriod izmedju pocetka i prestanka dejstva pravne norme+2orma prestaje da vazi: a+ 'ada norma sama odredjuje prestanak svog vazenja ili to cini hijerarhijski visa norma, b+ 'asniji zakon ukida raniji,

c+ "oseban zakon ukida opsti, d+ Izoblicavanje. =. "rostorno vazenje pravne norme na odredjenom prostoru 2. *r#avljanstvo? %ravljanstvo je poseban pravni odnos, trajan po svom karakteru, koji postoji izme&u drave i pojedinca *odnosno njenog dravljanina+. 2a osnovi postojanja dravljanstva kao specifi!nog pravnog odnosa *specifi!nog zbog toga to je to odnos izme&u fizi!ke osobe i suverene drave+, nastaju odre&ena prava, ali i obaveze, kako na strani drave, tako i na strani pojedinca. ,vaka drava propisuje svoja pravila kojim regulie pitanja dravljanstva, a naro!ito ona o kojima zavisi koje e osobe i pod kojim uslovima smatrati svojim dravljanima, odnosno, pod kojm uslovima pojedine osobe prestaju biti njeni dravljani. 0ako i 7uropska konvencija o dravljanstvu iz :EEF. godine u svom !lanku =. propisuje da e svaka drava svojim pravnim propisima odrediti ko su njeni dravljani. 3. +itna obilje#ja artija od vrednosti? 1ormalnost: postojanje pismene isprave, obavezni opti bitni elementi *vrsta hartije, izdavalac, korisnik, obaveza, serijski broj, mesto i datum izdavanja+, sankcija nedostatka bitnih elemenata: a. hartije izdate u seriji 3 neproizvodjenje pravnog dejstva, b. pojedina!na hartija konverzija u ispravu sa drugom pravnom prirodom Inkorporiranost imovinskog prava: zakoniti imalac hartije je titular prava na koje se odnosi, prezentacione isprave *poverilac se o dospelosti obraa duniku za naplatu 3 traljivost umesto donosivosti nov!anih obaveza.+ 2egocijabilnost: prenosivost kao pravilo, prenosom hartije vri se i prenos prava iz hartije *princip povezanosti negocijabilnosti i inkorporiranosti+. 1. Naelo za!onitosti? 2a!elo zakonitosti je najvanije na!elo modernog krivi!nog prava. U prilog tome ide i !injenica da je ono uzdignuto u rang ustavnih na!ela. 2a!elo zakonitosti najbolje je sadrano u latinskoj sentenci koja se pripisuje 9nselmu 1ojerbahu, a koja kae: nullum crimen, nulla poena sine lege, odn. nije dozvoljeno kanjavati za odre&eno krivi!no delo, ako ono u vreme izvrenja nije bilo predvi&eno u zakonu kao krivi!no delo, niti se moe za neko krivi!no delo izrei kazna koja u vreme njegovog izvrenja nije ni bila predvi&ena u zakonu. 2a!elo zakonitosti ima svoja !etiri segmenta: zabranjuje primenu nepisanog, obi!ajnog prava u 'rivi!nom pravu. ,va krivi!na dela i sve kazne moraju biti plod pisanog zakona. zabranjuje retroaktivnu primenu krivi!nog zakonodavstva, uz izuzetak da je retroaktivna primena obavezna, ako je novi zakon blai po u!inioca. zahteva da krivi!nopravne norme budu to je mogue vie odre&ene, odn. treba izbegavati tzv. generalne klauzule. sadri zabranu stvaranja prava putem analogije. 'rivi!ni zakon mora da obuhvata samo ono na ta se odnosi, a ne i sli!ne situacije. 2. (astav dr#avne or%anizacije? 3. )rste artija od vrednosti? "rema prirodi inkorporisanih prava: ,tvarnopravne hartije *skladinica+, #bligacionopravne hartije *obveznica+, 'orporativne hartije *akcija+. "rema prirodi potraivanja: 2ov!ane hartije od vrednosti: a. 7mitovane kao pojedina!ne *menica, !ek+,

b. 7mitovane u seriji *akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski derivati, blagajni!kiGkomercijalniGdravni zapisi+ Cobne hartije od vrednosti: a. ,kladinica, b. 0ovarni list, c. 0eretnica *konosman+. "rema roku dospelosti: 'ratkoro!ne hartije, %ugoro!ne hartije. "rema na!inu izdavanja: <artije koje se izdaju pojedina!no, <artije koje se izdaju u seriji.