EVROPSKA-MONETARNA UNIJA

Monetarna unija je privredni prostor sainjen od vie nacionalnih privreda koje su prihvatile jedinstveno merilo cene. Dakle, monetarna unija je valutno podruje u okviru ekonomskog prostora s jedinstvenim tritem s jedinstvenim uslovima privreivanja, zatitom i makroekonomskim ciljevima u kome vai jedna valuta. Teorijski, ovo moe biti ostvareno na dva naina proirivanjem jedne nacionalne valute na ceo integrisani privredni prostor !"iksnim paritetima nacionalnih valuta#, ili uvoenjem nove zajednike valute. $% se odluila za ovo drugo reenje. Ekonomska i monetarna unija koje za svoju osnovu imaju jedinstveno unutranje trite, de"inisane su sporazumom u &astrihtu. % optim odredbama de"iniu se ciljevi unije, stvaranje ekonomske i monetarne unije na jedinstvenom tritu, bez unutranjih granica i sa jedinstvenom valutom. 'edamdesete godine belee prve korake ka stvaranju monetarne unije. (ut do $vra, koji danas svakodnevno koriste graani $vrope, nije bio nimalo lak. )dricanje od sopstvene valute za drave je uvek predstavljalo odrica*e od veoma vanog pokazatelja suvereniteta. +pak, godine ,-./ 0erner, bivi predsednik vlade 1uksemburga predstavlja plan postepenog "ormiranja ekonomske i monetarne unije. &eutim, ukupna situacija na meunarodnom planu sedamdesetih godina !pad 2retonvudskog sistema i na"tna kriza# nije ila u korist "ormiranju $&%, to je navelo evropske drave da jo jednom preispitaju itavu ideju. 1989. godina- Delorsov izvetaj . (redsednik $vropske komisije 3akje Delors predloio 42elu knjigu5 konkretnih mera za uspostavljanje jedinstvenog evropskog trita, na temelju koje je utvreno stvaranje $vropske privredne i monetarne unije !$&%# i tri "aze Prva faza !,--/6,--7# sa ciljem da se osigura slobodno kretanje kapitala, kao i da se ostvari koordinacija ekonomske politike i ua saradnja centralnih banaka. Druga faza !,--86,--9# sa ciljem pribliavanja ekonomskih i monetarnih politika zemalja lanica !kako bi se osigurala stabilnost cijena i javnih "inansija#. Trea faza !od ,---# sa ciljem osnivanja $vropske centralne banke, utvrivanje kursa i uvoenje jedinstvene valute6 $%:). ,. juna. ,--9. osnovana $vropska centralna banka. ;a sastanku ,--<. u &adridu predsjednici vlada i drava $% odluili su da =e zajednika valuta dobiti ime euro.

deja da se stvori ekonomska i monetarna unija uticala je na zemlje lanica da prevaziu svoje interese i neslaganja oko budu=ih tokova integracija, rukovode=i se logikom ekonomskih prednosti ujedinjenja. >edinstveno unutranje trite predstavljalo je glavnu potporu za dalju integraciju ka uniji sa jednom centralnom bankom, jedinstvenom valutom i mehanizmima ve=inskog nadnacionalnog odluivanja.

&onetarna unija zahteva visok stepen

makroekonomske koordinacije, pa je

ugovor iz &astrihta ojaao odredbe o toj koordinaciji.

?a sprovoenje evropske monetarne politike zaduena je Evro!ska "entralna #anka. 'jedite $@2 je u Arank"urtu. )snivaki kapital $@2 iznosi < milijardi eura, koji su uloile zemlje lanice prema utvrenoj proporciji. ?emlje lanice obezbedile su i devizne rezerve u iznosu od </ milijardi eura. $@2 ima jedina pravo emitovanja banknota, ime se izbegava eventualno nekontrolisano tampanje novca od strane nacionalnih banaka. $@2 i ;@2 otvaraju raune za kreditne, javne subjekte i druge uesnike "inansijskog trita. $snovni zadatak E%& je ouvanje stabilnosti cijena, a sporedni je pomaganje ekonomskih politika zemalja lanica euro6zone. 'ao o!ti "iljevi EM( !ri)vaeni su slobodna trgovina, slobodna kapitalna kretanja, "iksirani devizni kurs i monetarna autonomija. (ristalice politike integracije su smatrale da je monetarna integracija korak blie ka politikoj, zato =e otpor jedinstvenoj valuti, pored ekonomske, imati i snanu politiku motivaciju od strane zemalja protivnica politike integracije $% se "igurativno prikazuje kao konstrukcija ujedinjenja pod istim krovom, na tri stuba. $&% je deo prvog stupa u strukturi $%. $vropska monetarna unija se od svih ostalih razlikuje po tome to je prva unija u istoriji gde su se suverene drave dobrovoljno dogovorila da izbace iz upotrebe nacionalne valute i uvedu jedinstvenu do tada nepostojeu valutu euro.

(vo*enje eura definisano je u tri faze+ ,- & i %. .aza , zapoeta ,. <. ,--9. kada je $vropski savjet objavio da =e ,, zemalja od ,< lanica $% uvesti euro, objavljeni su trajni bilateralni kursevi prema nacionalnim valutamaB $vropski monetarni institut je trans"ormisan u $vropsku centralnu bankuB prva izrada euro novanicaB .aza &+ karakterie je primjena eura, ali samo kao knjigovodstvenog novcaB kursevi eura u odnosu na sve nacionalne valute neopozivo utvreniB $@2 preuzima sve odgovornosti prelazak na euro po pravilu bez pritiska, bez zabraneB .aza %+ zapoeta ,. ,. C//CB kada se prvi put pojavljuju novanice i kovani novac, nacionalne valute postoje uporedo, ali sa istekom ovog roka prestaju da se prihvataju kao zakonsko sredstvo pla=anja. Uspjean razvoj eura osnov je za stvaranje Evrope u kojoj e se ljudi, usluge, kapital i roba kretati slobodno." Prema ugovoru iz Mastri)ta stvoreni su kriterijumi konvergen"ije koje tre#a da is!une sve zemlje /lani"e EM(- me*u kojima su+ +n"lacija, ,,<pp !posto poena# odstupanja od prosjeka tri zemlje $% sa najniom in"lacijom D 2udetski de"icit manji od 7E od 2D(, javni dug nii od F/E 2D( D 0alute ne smiju devalviratiGrevalvirati izvan granice H,<E u odnosu na valute drugih zemalja bar dvije godine prije ulaska u euro6zonu D Dugorone kamatne stope ne smiju odstupati vie od Cpp u odnosu na tri zemlje $% sa najniim kamatnim stopama Me)anizam sistema EM( ima sljedeu logiku pad in"lacije vodi stabilizaciji deviznih kurseva i padu kamatnih stopa, to vri pritisak na smanjenje de"icita, dok "inansiranje javnog duga postaje je"tinije. Dok je in"lacija niska ili ide nadolje, ne bi trebalo da ima ve=ih problema u odravanju stanja ispunjenosti kriterijuma, stabilnosti eura i cijena. :ast in"lacije dovodi do ugroavanja mehanizma po istoj logici po kojoj je njen pad stabilizuje, s druge strane, pad stope privrednog rasta vri pritisak na budetski de"icit i javni dug.

01,2 %E E34$P5'E (2 6E+ ;$&IJKI, A:I;@%'KI, +TI1+>I, 0$1+KI 2:+TI;+>I, L(I;+>I, ()1>'KI, :%&%;+>I, M)1I;D+>I, 2$1N+>I, J$LKI :$(%21+KI, N:JKI, &IOI:'KI, ():T%NI1+>I, L0$D'KI, I%'T:+>I, 2%NI:'KI, DI;'KI, +:'KI, 1+T0I;+>I, '1)0IJKI, A+;'KI, K+(I:, $'T);+>I, 1$T);+>I, 1%K'$&2%:N, '1)0$;+>I, &I1TI. $vro zonu, tj. $&% nisu prihvatile 0$1+KI 2:+TI;+>I, DI;'KI + L0$D'KI. Dok su 2ugarska + :umunija lanice od C//.. godine, pa su jo u prelaznom periodu. ?emlje nisu spremne da se, u korist nekog nadnacionalnog organa, odreknu dela suvereniteta + prava na voenje sopstvene monetarne + "iskalne politike. 0elika 2ritanija se dri gesla Pekati pa videtiQ, Danska se odrekla ulaska u prvom krugu, a Lvedska se koleba.

(:$D;)'T+ + ;$D)'TI@+ $&% Prednosti+ Sniavanje transakcioni tro!kova - "!te#eni res"rsi$ koji %i ina&e %i'i (otro!eni " ne(ro)"ktivne (reras(o)je'e$ %i*e os'o%o#eni +a (ro)"ktivn" "(otre%" ,ra#ani s" " -o."*nosti )a (ore)e cijene " e"ro-+oni$ (a ra+'ike " cijena-a ro%e$ "s'".a i +ara)a (ostaj" jasnije Tro!ak o)ravanja /0 va'"ta je -no.o ve*i ne.o je)ne O'ak!ana je a'okacija 1aktora (roi+vo)nje - %re i je1tinije se otkrivaj" (ovo'jniji "s'ovi +a ra) i ka(ita'$ 2o%it o) senjorae 3e-isiona )o%it4. Uvo#enje- e"ra ko'i&ina ove va'"te koja se )ri " re+ervi se (ove*ava " svjetski- ra+-jera-a$ (a -a'e +e-'je i-aj" (o (rvi ("t )o%it i i+van svoji .ranica Uvo#enje e"ra je ")arac )o'ar"$ 1"nti$ jen" i osta'i- va'"ta-a$ jer nji ov "(ore)ni +na&aj o(a)a Uki)anje- -no!va )evi+ni k"rseva (ove*ava se tran(arentnost (ri'iko- transakcija i e'i-ini!e ri+ik )evi+ni k"rseva " o)nosi-a i+-e#" +e-a'ja &'anica. 5irenje 1inansijski tri!ta - (ostaj" )ost"(nija i 'ikvi)nija.

Postoje i prednosti koje su manje direktne, ali ne i manje znaajne: Makroekono-ska sta%i'nost Nie ka-atna sto(e Str"kt"ra'na re1or-a Stvaranje nove .'o%a'ne va'"te re+ervi Inten+ivniji ekono-ski rast Nedostaci: Tro!kovi (re'aska na e"ro ,"%itak (os'ova ,"%itak k"rsa va'"te. Kontro'isana 1iska'na (o'itika. ,"%itak -onetarne a"tono-ije Najve*i ri+ik je sa)ran " ne(o!tovanj" (ravi'a i.re tj. kriterij"-a "&e!*a$ kao i " ekono-ski- skokovi-a i (o'iti&ko- nesk'a)"

(roblema ima i unutar same unije. ;aime, 0elika 2ritanija je izvan podruja evro zone, uglavnom zbog vezivanja za %'D. 2ritanski privredni sistem se znatno razlikuje od preovlauju=eg nemakog modela i taj problem se neprekidno javlja u toku razvoja $&%. % celoj $vropskoj uniji nema mobilnosti radne snage, niti "leksibilnosti plata. %nija je izloena asimetrinim okovima !ujedinjenje ;emake, 0elika 2ritanija ostvaruje ekonomske odnose vie izvan, nego unutar unije, proirenje $%...#. &oe se re=i i da se $&% podelila na dva bloka. >edan deo je prihvatio nemaki model, gde je na snazi sistem vrste monetarne kontrole, nezavisnosti centralne banke i regulisanja trita. (rioritet je dat in"laciji na utreb rasta proizvodnje i zaposlenosti. ;a drugoj strani je grupa zemalja koja je prihvatila anglo6saksonski model slobodnog trita, upravljanja tranjom, odravanja visoke stope rasta i niske in"lacije. $vropska monetarna unija izazvala je mnoge promene na "inansijskim tritima $vrope i sveta. $vro se pojavio, u razliitoj meri, na pojedinim segmentima i u razliitim "unkcijama svetskih "inansijskih trita, dok u $% tee proces integracije "inansijkih trita.

$vro je ime nove evropske valute. )n omogu=ava lake uporeivanje cena, nova valuta stvara stabilno okruenje za poslovanje, stimulie rast i konkurentnost. >edanaest zemalja $vropske unije !2elgija, ;emaka, Lpanija Arancuska, +rska, +talija, 1uksemburg, Molandija, Iustrija, (ortugalija i Ainska# su usvojile evro kao jedinstvenu valutu ,. januara ,---. godine. %voenje jedinstvene valute =e jaati ekonomski razvoj i pove=ati zaposlenost. (aritet dolar6evro =e postati najvaniji u svetu, pa ni $vropi ni 'ID6u ne=e biti u interesu da imaju velike valutne "luktuacije. %voenje evra prema tome predstavlja korak ka stabilizaciji. >apan =e, takoe, eleti da vee svoju valutu za odnos dolar6evro. + tako dolazimo do situacije gde postoje "iksni pariteti. 've ovo =e uticati da se &eunarodni monetarni "ond !&&A# vrati svojim 2reton60udskim ciljevima. 'vakako, $&% =e zasigurno nastaviti da "unkcionie stabilno i e"ektivno, ne samo kao monetarni autoritet ve= i kao nadnacionalna institucija, koja je po rijeima :omana (rodija promijenila prirodu nacionalnih drava .