01

Naslov originala Catherine Alliott The Wedding Day

02

Ketrin Eliot

Dan venanja
S engleskog preveo Nemanja Rabrenovi

03

Ovo je za moju drugaricu Saru.

04

1.

akle, misli da nee imati nita protiv? ponovila sam pitanje, prilazei trpezarijskom stolu s dve prepune olje kafe. Dadoh mu jednu. Anabela, poslednji put ti kaem, znam da nee imati nita protiv. Dejvid dohvati jedan papirni ubrus, pa njime paljivo obrisa dno svoje olje pre nego to e je spustiti. Za boga miloga, ta kua mesecima zvrji prazna, osim kada ona izvoli da navrati na dve nedelje u septembru. Bie joj drago da neko boravi u kui; uvek joj bude drago. A ni tebi ne smeta? Mislim, ne smeta ti to mi idemo? Smestila sam se u stolicu preko puta njega u svojoj otrcanoj plavoj kunoj haljini, steui olju kafe u rukama, izvirujui nervozno u njegovom pravcu preko uspravljenih novina. Bie ovde sam, Dejvide, celo leto. Vei deo leta, uglavnom. Bie uasno tiho. On uzdahnu, pa sklopi Tajms, odloi ga sa strane i nasmei se Snai u se ve. Pruio je ruku preko mog starog klimavog stola od borovine, umaui pri tom rukav svoje elegantne hildri end ki koulje u mrvice i ostatke doruka, i stisnuo mi ruku. iveo sam sm poslednjih trideset i kusur godina. Zato misli da u sada zaboraviti kako se kuva aj? Ili da u moda izai negde s gaama obuenim naopako? Znam da se trudi, Ani, ali nije ba da me tvoje kulinarsko umee spasava da ne umrem od gladi. Mislim da u preiveti. Nego, kad ve priamo o kulinarstvu, iz kuhinje mi neto zaudara. Pustio mi je ruku i oprezno onjuio vazduh. Mislim da dopire iz kartonskih kutija od karija, kupljenih u Vejtrouzu, iz kojih si s tako mnogo ljubavi i truda izvadila nau sinonju veeru. Nije valjda da su jo uvek tu negde? Sumnjiavo je zagledao okolo. Bie ba sjajno nastavila sam odsutno, zurei u mali titraj suneve svetlosti na zidu iznad njegovog levog ramena, neodreeno svesna da mi oi sjaje i protiv moje volje. Upravo ono to mi je sada potrebno skoro dva meseca mira i tiine da zavrim ovu nesrenu knjigu, i to kraj mora. I bez... pa... Odlazaka u kupovinu i kreveta koje treba razmestiti i neprestane

05

zvonjave telefona i tvoje proklete sestre koja navraa na svakih pet minuta, da, da, slaem se. Proli smo to ve milion puta, Ani, idi u kuu u Kornvolu, napii tu nesrenu knjigu i zavri ve jednom s tim. Iskezio se i opet podigao novine. ustro ih je protresao. Hajde, brii! I venaemo se im se vratim rekoh, odluno sputajui olju. I venaemo se im se vrati ponovi on iz dubina rairenih novina. U crkvi na kraju Kadogan strita? Zna, to je ona koju treba da osmotrimo i nateramo vikara da nas pusti da tu obavimo ceremoniju iako ne ivimo u tom kraju! Da mu ponudimo, ne znam, novac za popravku crkvenog krova ili tako neto? Zakrgutao je zubima, jedva primetno. U crkvi na kraju Kadogan strita, uz dozvolu podmitljivog vikara, da. I samo zato to je mama propustila venanje u crkvi prvi put i to bi to volela sada, i... uj prekide me, razdraeno protresajui ponovo novine. Priali smo o tome stotinu puta, Ani. Priali smo detaljno o nezadovoljavajuoj prirodi tvoje posve obine udaje za tvog prvog nevernog mua i nimalo nerazumnom zahtevu moje budue tate da se drugi put uda u crkvi, i ja s a m pristao. Molim te, nemoj me terati da ponovo gazim po vrelom ugljevlju molio je tugaljivo. I Flora bi to volela nastavila sam zamiljeno, uzimajui tanjir i prilazei odsutno sudoperi, stavljajui ga na vrh ionako klimave gomile prljavih sudova. Venanje, to hou da kaem. Da bude deverua i tako to. Dok sam prilazila stolu, on me iznenada uhvati za lanak na ruci i strasno mi poljubi dlan. Brzim pokretom me privue i posadi sebi u krilo. Da, volela bi promrmlja, ljubei me u usta, ne bi li me uutkao. A sada prestani. Dogovorili smo se. Otii e u Kornvol, ostae u kui moje aknute tetke, pod uslovom da je more ve nije odnelo, i zavriti knjigu. Onda e se ti, ena od pera, vratiti est nedelja kasnije nadajmo se da e ti pri tom uplatiti avans kojim su zapretili i dok lupi dlanom o dlan imae prsten na ruci i sav burujski svet e ti se diviti, kako i prilii gospoi Palmer, lekarevoj eni. Stvarno mislim da je to plan dostojan divljenja i, da budem iskren, nije me briga ta e raditi, samo da ne nastavi da pravi prepeen tost i ne tera me da pijem kafu iz Florine gruvi

06

ik olje koju tako gusto kuva da u njoj i kaiica moe uspravno da stoji. Zagleda se namrteno u njene ruiaste dubine. U tom sluaju, da je ja lepo uzmem nazad? Poto vidim da izvoljeva? Flora, koja se spustila sa sprata, proe kroz vrata u svojoj kolskoj uniformi i istre mu olju ispred nosa. Probala je i sloila facu. Uh, u pravu si, ovo je otrov. Mama, to to stavlja tri kaiice instant kafe, pretvarajui se da kuva pravu domau kafu, nee tek tako da proe kod tvog urbanog, sofisticiranog deka, zna. Prie sudoperi i prosu kafu. I otkud sva ova ambalaa od karija u sudoperi? Podozrivo bocnu prstom naherenu gomilu. Nije ni udo to ovde zaudara. I prestani da skakue okolo dodade dok sam ja brzo ustajala iz Dejvidovog krila, crvenei. Vas dvoje spavate zajedno pod ovim krovom, zaboga, i ne vidim da jutarnje maenje za trpezarijskim stolom predstavlja neku razliku. Kezila se zavereniki u Dejvidovom pravcu, oigledno uivajui u ulozi zrelog posmatraa zanesenih zaljubljenih ptiica. On joj dobroudno namignu. Flora je u pravu. Prestani da se ponaa kao da mi gore samo igramo mice i ne tretiraj je kao malo dete. Kad smo kod toga, kako se moja nova pastorka uklapa u tvoju veliku letnju emu? Skrenula sam brzo pogled ka njemu, pitajui se po prvi put da li je to prikriveni prekor, ali njegove sive oi sijale su znatieljom. Kakvu emu? zahtevala je Flora da joj se saopti. Zabacila je glavu, skupljajui crnu svilenkastu kosu rukama, drei gumicu za kosu u zubima. Pa, Flora, nita nije definitivno reeno poeh nervozno ali zna, ova knjiga koju pokuavam da... Boe, zar je ve osam i deset? Pogled joj odlete ka satu. Moj autobus! Zgrabi pare zagorelog tosta iz tostera dok je drugom rukom istovremeno trpala knjige u ranac. Da, znam za tvoju knjigu. E pa, Gertruda ima kuu kraj mora, po svemu sudei. Nervozno sam krila prste idui za njom dok je tumarala po kuhinji skupljajui opremu za fiziko, pernicu, trenerku. Zna, Dejvidova tetka... Da, naravno da znam Gertrudu. Stvarno? Nisam to znala. Dobaci upitan pogled preko ramena Dejvidu dok je posezala iza vrata da dohvati patike i tap za lakros. On klimnu glavom. Ima.

07

 I... pa, razmiljala sam da odem tamo. Da ostanem u toj kui, samo preko leta. Samo nekih est nedelja... est nedelja?! Zastade. Prestade da pakuje stvari i zagleda se u mene. ta, misli... a ja da ostanem ovde? S Dejvidom? O, ne! Ne, nisam to mislila. Ne, to e biti za vreme letnjeg raspusta, pa moe i ti sa mnom. Ja u morati da radim, oigledno, ali mogla bih da naem dadilju ili tako neto... Dadilju? Boe, mama, imam dvanaest godina. Ne treba mi dadilja. Pa, zna, neku devojku, tinejderku ili slino. Moda neku devojku iz Australije. Da ima s kim da se igra, da pazi na tebe. Da se igram, majko? Posmatrala me je namrteno. Zavrte glavom i nastavi s pakovanjem. Mogu sama da se zanimam. Osim toga, mislim da bih radije ostala u Londonu. Svi iz mog drutva ostaju u Londonu preko leta, i mogla bih da budem ovde s Dejvidom, zar ne? Meni ni iz depa ni u dep ree Dejvid leerno, ustajui od stola i uzimajui sako s naslona stolice. Gledala sam ga zahvalno, jer mi bee drago to podrava njenu kuranu i samostalnu odluku. Bilo mi je drago to nije rekao: Koje drutvo, Flora? ili Molim te, Flora, ne moe ni jednu jedinu no da provede bez svoje mame, a kamoli est nedelja. Vas dve to razreite izmeu sebe nastavio je. Iskreno, mislim da e biti poduhvati ubediti tvoju majku da te ostavi ovde, ali s druge strane, mislim da je Flora u pravu. Uveren sam da joj nije neophodno da je neko nadzire u ljunkovitom pliaku. Osim toga podie obe ruke da zaustavi bujicu protesta koju smo nas dve htele da sruimo u njegovom pravcu to nije moj problem. Neu da se meam. Cerio se. To je jedna od prednosti ulaska u ve oformljenu porodicu, znate. Na lanovima porodice je da se meusobno dogovore. Pogledao je na sat. Zakasniu na operaciju ako ne mrdnem zadnjicu, vidimo se kasnije. Poljubio me je ponovo u usta i upnuo Florin rep u prolazu. ao, mala. ao. Uzvratila mu je dobroudnim osmehom. Kada je nestao u hodniku i vrata se zatvorila za njim, vitrana okna zadrhtae u okvirima. Okrenuh se nervozno k njoj. Ali poi e sa mnom, zar ne, Flora? Nisam isplanirala ovaj put bez

08

tebe, zna. vakala je tost ne gledajui u mene. Obrisala je nekoliko mrvica s usta nadlanicom. Ipak, nisi me konsultovala oko toga, zar ne? Pa, nisam. Oklevala sam. Oito sam morala prvo da porazgovaram s Dejvidom. Zastala sam, ekajui da ona prihvati ovo novo stanje stvari, pa izgubih ivce. Mislim rekoh brzo on je taj koji ostaje ovde, a osim toga, nisam jo pitala Gertrudu. Kua ipak pripada njoj, a jo je nisam pitala mogu li da je koristim. Nastupila je tiina dok je ona paljivo stavljala srebrnu ukosnicu u kosu sa strane. Gde je uopte to mesto? Dole na severnoj obali Kornvola, blizu Roka. Stvarno je lepo mesto. Kako zna? Pa, verovatno jeste. Kua je smetena na vrhu jedne litice i oh, Flora, tamo moe da surfuje i skija na vodi, da vesla, da naui da jae i tako te stvari. Super e se provesti! Upoznae ljude, stei nove drugare... Dobro, dobro, prestani da me loi. Jo e mi rei da mogu da pevam neke trule pesmice kraj logorske vatre. A ta je s Dejvidom? to on ne ide? Hoe, naravno, dolazie vikendom. Ali ne moe da iskoristi godinji odmor, naroito ako poelimo da odemo na medeni mesec kasnije u toku godine. Oklevala sam. Flora, tebi je jasno da emo nas dvoje otii na medeni mesec... O, boe, tu vala ne idem. Ne, ne rekoh brzo. Samo da proverim da zna to. Ma daaaj, mama. Sloila je smorenu facu. No kako god bilo, baka e doi da se brine o meni, zar ne? Pravila se da izgleda kao da joj je svejedno, ali u njenim tamnim oima videla se strepnja i srce mi se steglo zbog nje. Naravno da hoe. Iznenada je prebledela kad je u iniji za voe ugledala arapu koju je traila. Zgrabila je. Oh, mama, moje oznake s imenom! Nisi ih naila na moju sportsku opremu, a gospoica Tejlor je rekla da u dobiti kaznene poene iz vladanja

09

ako ih danas ne budem imala! Flora, ve je osam i petnaest. Zato me nisi sino podsetila? Ali smanjie mi poene iz vladanja! jadikovala je, izvlaei svu opremu iz ranca na jednu zguvanu gomilu. Nisi je ni ispeglala, a ona je rekla da u, ako na svakom delu opreme ne bude mog imena, ukljuujui i arape... Evo! Zgrabila sam ih i otrala do fioke u kuhinji. Vrh prve hemijske nestao je unutar plastine drke, drugoj je nestalo mastila, pa sam dohvatila jedan crveni flomaster i poela grozniavo da krabam. Flomasterom? Dokle god tu stoji ime, ona se nee buniti mrmljala sam. Reci joj da u veeras uraditi to kako treba. Dok je crveno mastilo brljivo bojilo rub bele arape izbegavala sam pogled njenih oiju razrogaenih od uasa. Jadna Flora, uvek u potrazi za neim novim oko ega e se jediti i uvek je to neto nalazila u meni. Moja erka: tako bezgrena, tako savesna, tako neiskvarena, stalno se plaila da e izazvati potencijalni gnev svojih uitelja; deurni pomaga u razredu i praktino stalni vlasnik znake za uzorno vladanje, s cipelama koje je tako marljivo glancala za kuhinjskim stolom da je ovek u njima mogao da se ogleda; s majkom koja se tako usrdno trudila da dostigne njene skrupulozne standarde ali u tome nikad nije uspevala. Znai, danas ima utakmicu? Uurbano sam natrpala sve nazad u ranac. Zar ti nisam napisala opravdanje? Mislila sam da nee igrati ove nedelje? Pocepala sam ga procedila je. Znam ta e rei. To nije opravdanje. Mnoge devojke imaju menstruaciju, mama. Nee me ona pustiti da se izvuem zbog toga. Pogledala sam u plaljivo lice moje keri, ali nisam komentarisala. Moja mala, sitna Flora, prelepa tamnokosa devojica krupnih smeih oiju i jo nerazvijenim telom deteta koja je svakog meseca od poetka godine, brutalno i sistematino, patila od munine i uasnih greva u stomaku. Presamiena od bolova, s licem zgrenim u agoniji, dola bi kui iz kole, bacila ranac na pod i sruila se na kau dok sam ja hitala da joj donesem termofor s toplom vodom da ga privije na stomak i punu aku

10

paracetamola. ta je na redu, gimnastika ili netbol?1 Netbol ree zahvalno. Bar mogu da nosim suknju. Klimnula sam glavom, vrsto stisnutih usana. Dobro. Kreni sad. Idi, draga, autobus e stii svakog trenutka. Obe podigosmo pogled dok je poznato brundanje najavljivalo njegov dolazak, i kroz kuhinjski prozor ugledasmo uti kolski autobus kako zavija iza ugla. Idi! viknuh. Ona poe, grabei ranac i torbu s opremom, jurei niz hodnik pa na ulazna vrata, a ja sam ila za njom. Ali na pola puta niz batensku stazu, ona se okrenu, potra nazad i zagrli me. ao, mama. ao. vrsto je zagrlih. Poljubih je jako u crno teme da je podsetim koliko je volim. Onda je uhvatih za ramena i okrenuh, neno je unuh i ona odjuri. Stajala sam na vratima, zaklanjajui oi od niskog jutarnjeg sunca, posmatrajui je kako ulazi u autobus. Videla sam kako se sa strepnjom osvre preko ramena dok su dve starije devojice u kratkim suknjama glasno hrupile iza nje. Ovog jutra se nasmeie kad se ona okrenula, pa im ona uzvrati osmehom, zatim brzo pogleda k meni, da se uveri da sam videla da su je primile u drutvo. Nisam prestajala da se smeim, s knedlom u grlu. etiri sata videh kako mie usnama i ja klimnuh glavom. I ni sekund kasnije, mislila je. Ni sekund kasnije. Autobus je otiao a ja ostadoh da stojim u dovratku, naslonjena na ragastov vrata, razgledajui uzdu i popreko tihu londonsku ulicu omeenu drvoredima. Vile u viktorijanskom stilu bile su manje-vie identine, sa cvetnim korpicama na prozorima ili mnotvom belih geranijuma znalaki posaenih s obe strane ulaznih vrata, a sunce je, u ovaj jutrarnji sat, osvetljavalo nau stranu ulice kao u nekoj filmskoj sceni. S vremena na vreme, vrata neke kue bi se otvorila da propuste svoje itelje: kolarce praene unezverenim majkama koje su ih eljale, zveckajui kljuevima na putu do svojih etvorotokaa parkiranih uz ivinjak i uzvikujui pitanja

11

svom porodu o violinama i kolskim ranevima; oeve, neto sreenije ak uredno doterane u tamnim odelima, koji su za sobom vrsto zatvarali vrata batenskih kapija (neto to majke nikada nisu radile) i koji bi, istog trenutka kada bi brava kljocnula iza njih, zaboravljali na hranom umrljane deje stolice i prosute itne pahuljice u kuhinji, koncentriui se jedino na dan koji sledi i kolebanje trita novca dok uurbano idu ka Sitiju. Mukarce koji su dosta nalikovali Dejvidu, razmiljala sam dok sam stajala tamo, zadovoljna, za promenu, to imam uza se oveka koji se uklapa. Koji ispunjava oekivanja. Ni nalik Adamu. Dejvid je bio lekar opte prakse, s besprekorno urednom ordinacijom u Sloan stritu, prema kojoj je pod uslovom da je uhvatio autobus bez sumnje ve sada koraao. Na zadatku leenja bogate klijentele, na putu ka hirurkoj ordinaciji s hrastovom oplatom, u kojoj je njegov pokojni tea Hju, Gertrudin mu, drao lekarsku praksu pre njega, i Hjuov otac pre toga; ka prostranim prostorijama za konsultacije na drugom spratu koje su, dobro osvetljene i opremljene skupocenim nametajem, bile okruene gui i armani radnjama, to je, kako sam esto peckala Dejvida, garantovalo lepo obuenu i bogatu klijentelu. Ali, kako je Dejvid znao esto da mi odgovori, novac nije mogao da rei sve, i irevi na zadnjici su irevi na zadnjici, bez obzira na ijem dupetu se nalaze. Ni sjaj njegovog stola od mahagonija ni toplina njegovih persijskih tepiha, ustrajavao bi, nisu mogli da uine njihovo odstranjivanje glamuroznim, ma koliko ukusan bio donji ve koji se svlaio da ih otkrije. Belgravija je dakle bila njegovo bunjite; i mada bi moda bilo uzvienije i duevnije sluiti sirotinji, probijati se kroz krcatu ekaonicu po kojoj mile bube i dupke punu puaa s terminalnim stadijumom raka plua, da bi se stiglo do ordinacije u Pekamu veliine ostave za metle, ljudi su se razboljevali i u ovom delu sveta, i on nije bio nita manje savestan i radan od svojih kolega na drugoj strani grada. Da, imao je raskone radne prostorije, ali inio je sve to je bilo u njegovoj moi da spase pacijente nepotrebnog bola. I ba na tom mestu, u blizini njegove ordinacije u Sloan stritu, spasao je i mene. Na mnogo naina. Prva stvar koju sam primetila kod Dejvida bile su njegove oi, razrogaene od straha dok je trao k meni, rairenih ruku, spreman da me

12

odgurne. Pazite! razdrao se, dok se izlog, onaj na Butsu,2 spremao da primi snaan udarac od uvezanog paketa cigli koji se zloslutno ljuljao s kraja kanapa i koji su rasejani radnici, kao kakvi nesposobnjakovii, dizali na skele iznad naih glava. Dok su cigle lebdele u vazduhu, njiui se, i zatim se opasno pribliile izlogu, Dejvid se istovremeno bacio na mene i Floru taman kad se staklo rasprslo na komadie. Dok smo leali na trotoaru s Dejvidom preko nas, on je podigao pogled i stao da psuje radnike, to su bile prve i poslednje psovke koje sam od njega ikada ula. Sreom, staklo bee popadalo vertikalno i nije nas povredilo, ali Dejvid se nije time zadovoljio. Poto se pridigao i pomogao nam da ustanemo, jednim pogledom je osmotrio dva uzdrhtala enska eljadeta ispred sebe koja iz raznoraznih razloga nisu bila najboljeg zdravlja ni pre nego to se staklo razbilo i insistirao da odemo s njim nazad do njegove ordinacije da bi nas pregledao. Usprotivila sam se, ali on je bio nepokolebljiv. Verujte mi rekao je obe ste blede kao kre. Ne, zaista, dobro sam. Onda neete imati nita protiv da vam izmerim puls? Ne... ali mislim oh, boe... nesigurno se uhvatih za elo. Hvata vas nesvestica? Klimnuh glavom, i kako sam klonula, on mi pomoe da ponovo sednem na rub trotoara u krajnje nedostojanstvenoj pozi, ovoga puta s glavom meu kolenima u slivniku. unuo je pored mene, s jednom rukom na mojim leima, i naterao me da ostanem u tom poloaju dobrih nekoliko minuta dok je isputao ohrabrujue zvuke i podseao me da diem. U meuvremenu, Flora je, naavi se u neprilici, eala nogu i primetno crvenela. Zaueni prolaznici su nas upitno zagledali, i jo dok mi se munina nakupljala u elucu znala sam da ona razmilja: O, boe, molim te boe, samo da meu ovim ljudima nije neko iz moje kole. Nakon te male uline predstave, nisam ba bila u stanju da stanem na noge bukvalno i figurativno pa mi je Dejvid, praen Florom, pomogao da doem do njegovih prostorija u Sloan stritu iza ugla. Nalazile su se ispod jednog lunog prolaza, skrajnute s ulice, i nadnosile se nad mrano

13

dvorite i seam se kako sam, onako potresena, razmiljala da je mali trg u italijanskom stilu sa sve fontanom i egzotinim palmama koji smo zaobili pre nego to emo se popeti uz kameno stepenite na ulazu i proi kroz teka hrastova vrata bio ba prokleto trendi. Kada smo se nali unutra, u tihom holu od mermera, Dejvid klimnu glavom u znak pozdrava uniformisanom domaru i sprovede nas u jedan staromodni lift ija se harmonika-vrata zatvorie iza nas, poput vrata zlatnog kaveza. Dizali smo se u tiini. Na drugom spratu, uglaena plavua s recepcije istog trenutka ostavi Najdela Dempstera3 i obasu nas panjom, to Flora i ja sada ve potpuno pod utiskom raskoi koja nas je okruivala doekasmo sa skruenom zahvalnou i oduevljenjem. Kako uosmo u Dejvidovu sobu za konsultacije, duboki sjaj nametaja, antiki izgled petrolejki koje su visile s lamperije na zidu i esterfild kau na koji mi je ponueno da sednem doprineli su tome da nas dve zanemimo i osetimo se bespomono. Moja erka i ja umemo da prepoznamo drutvenu nadmonost kad je vidimo. Dejvid mi upravi lampicu u oi pa mi se paljivo zagleda u lice. Proveravam ima li siunih komadia stakla... mrmljao je, sad mi se ve unosei u lice, pri tom stidljivo gvirkajui okolo. Oseala sam kako mi obrazi gore. Ali u stvari... vi izgledate... savreno. Na ove rei pocrvenela sam do uiju i, na deli sekunde, on mi uhvati pogled. I tu je sve poelo, mislim. U oima. On proisti grlo i brzo ode da pregleda Floru, koja se smestila na identinom kauu na suprotnom kraju prostorije. To ne samo da mi je dalo priliku da povratim dah, ve i da ga bolje osmotrim. Boe, bio je zgodan. Onako sagnut kraj nogu moje erke u svom besprekornom tamnosivom odelu nesvestan injenice da bi mogao da istegli kolena pantalona kleei tako na tom orijentalnom tepihu predstavljao je privlaan prizor. Kosa mu je bila plava i meka i zaeljana unazad na prilino uglaen nain, a njegovo usko, inteligentno lice, blago pocrnelo na nedavnom letovanju, bee tako koncentrisano da je odavalo izgled duboke brige. Flora je sedela ispred njega, tiha kao mi. Obe delujete dobro objavio je iznenada, skoivi gipko na noge.

14

Vratio je lampicu u lepu malu konu futrolu i oslonio se o ivicu stola, prekrtenih ruku, nogu elegantno ispruenih ispred sebe, prekrtenih kod lanaka. Toplo nas je posmatrao. Iako ste malo potresene. Ali ako bih morao da pogaam, vae bledilo i malaksalost bih pripisao pre iscrpljenosti nego oku od lomljenja tog stakla. Kada ste vas dve poslednji put jele? Proistila sam grlo i nevoljno priznala da smo preskoile doruak. O, da, i ruak, zato to Flora zbog svojih jakih greva u stomaku nije mogla da uini nita osim da lei dok sam ja bila preumorna da bih razmiljala o hrani jer sam itave prethodne noi ostala budna pokuavajui da piem. On se namrti. Jasno mi je. I mislili ste, poto ste probdeli itavu no, da bi mali odlazak u kupovinu do Najtsbrida mogao da vam pomogne da se povratite? Nasmejala sam se njegovoj ironiji i uzvratila mu istom merom. Flori se svideo jedan par pantalona. Vojnike pantalone s depovima od najvee vanosti, koje svaka mlada devojka mora da ima, a koje se ne mogu nai u manjim trgovinama. Bez njih, njen ivot ne bi bio potpun. Morali smo do Najtsbrida. Tada nisam znala da nije roditelj i da e mu promai poenta moje govorancije. Gledao me je zbunjeno i rekao da misli da je dobar doruak malo vaniji od para pantalona i da bismo nas dve, poto je ve bio krenuo na ruak kad je bukvalno naleteo na nas, mogle da odemo zajedno s njim do Starbaksa na kafu i sendvie. Sve je to, naravno, daleko prevazilazilo dunosti i obaveze jednog lekara opte prakse, ali kako mi je kasnije objasnio mnogo kasnije, u krevetu u Fulamu iza oka i ranjivosti koje sam ispoljila toga dana on je ugledao neto drugo. Neto to me je inilo najboljim predstavnikom one vrste ena bledih, tananih i prozranih, s dugim crnim uvojcima za koje nije bio ni svestan da mu se sviaju. I kako nije imao obiaj da podlee toj vrsti nezemaljskog arma, bio je prilino zaintrigiran, ne samo da me pregleda i proveri jesam li se igde ogrebala ve i da to proprati konkretnom negom u vidu obroka. Topla okolada i palainke s jajima i majonezom u izlogu osunanog kafea behu prava poslastica, te smo Flora i ja halapljivo navalile na jelo

15

dok su estice praine lebdele u sunevim zracima koji su se razlivali oko nas. Kasnije, nakon to se povratila, vrtei se neprestano u visokoj barskoj stolici, moja erka je objavila da e skoknuti do Gepa da rezervie pantalone. Obeavi da se nee zadrati due od dvadeset minuta, ona nestade, oslobaajui pozornicu Dejvidu da iskoristi to vreme sad mi je to odjednom jasno, kad se osvrnem unazad da mi iskami obeanje kako u mu dopustiti da mi jo malo povrati nivo eera u krvi sledee veeri u restoranu po njegovom izboru. Te sledee veeri, nakon veere, odveo me je u krevet. U moj krevet u Fulamu, to ga je uinilo jedinim ovekom koji je zauzeo mesto na levoj strani najpovoljnije kupljenog artikla na letnjoj rasprodaji kod Hilsa otkako ga je moj bivi mu Adam ostavio upranjenim. Sve je to naisto bacilo u vodu jednu moju dugo odravanu teoriju koja je glasila da u, ako ikada i sretnem nekoga koji e mi se toliko dopasti da ga pustim u krevet, naterati tog tipa da oblee oko mene mesecima iz straha da ne nainim istu greku. Pa ipak, posle naeg prvog sastanka samo trideset est sati posle naeg prvog susreta zapravo on je bio tu pored mene, i znala sam da nije u pitanju nikakva greka. elja za seksom bila je oigledna oboma nam je to iznenada postalo jasno, ve posle prvih nekoliko minuta poto smo se nali ali kada me je uhvatio podruku ispred italijanskog restorana te veeri i poveo me onako po kii preko ulice do taksija, majstorski manevriui kroz saobraajnu guvu, bila sam iznenaena otkriem da, ne samo to mi svi nervni zavreci trepere, ve i da sam ludo zaljubljena u oveka kojeg jedva poznajem. Sreom, on je oseao isto, i godinu dana kasnije gotovo do u dan evo nas tu, pred venanjem i zajednikom budunou. Dejvid se uselio u moju malu, slatku kuu u Fulamu, punu narodne radinosti i jastuia razbacanih na sve strane, simpatinog kra i rasklimanog nametaja od borovine, i ostavio svoj prostrani, minimalistiki, dejmsbondovski stan u Ajlingtonu. to je, s praktine strane, imalo smisla jer je Ajlington bio predaleko da bi Flora odande ila u kolu; bez obzira na to, u mojim oima, bio je to jo jedan znak njegove ljubavi. Plan je bio da se uzmemo na jesen, da prodamo obe nekretnine i preselimo se kraj olistalog Furlingema gde e se, po Dejvidovim predvianjima, u bati

16

uskoro nai jedna kolevka, deji bazeni i, neto kasnije, tricikl ili dva. Sve me je to, da budem iskrena, navelo da poelim da se utinem. Zapravo, to me je, kao to sam poverila svojoj sestri Kler, nekoliko nedelja nakon incidenta u Sloan stritu i veere u italijanskom restoranu, i s Dejvidom koji se uselio u moju kuicu u Fulamu, gotovo navelo da poelim da poverujem da Neko Odozgo gleda i na mene. Tada smo sedele u njenoj kuhinji, trpkajui kola od argarepe koji je toboe napravila za klince. Mislim, stvarno, Kler, s obzirom na sve... S obzirom na ta? uzvratila je, pljuckajui mrvice svuda unaokolo. Pa, s obzirom na to da je u poslednjih nekoliko godina bilo trenutaka kada sam poinjala da se pitam je li moje dalje bitisanje na ovom svetu ikome od koristi naroito meni samoj to to se oseam kao pretendentkinja za titulu najsrenije ene na svetu sigurno se granii sa udom, zar ne? Kler je sloila svoju uvenu facu: sputenih uglova usana, zategnutih miia na vratu, klatei glavom sumnjiavo s jedne na drugu stranu. Ali na kraju se sloila da, uzimajui u obzir moje drutveno poreklo, to verovatno jeste bilo to. Vratila je poklopac na iniju s kolaem. Granii se sa udom.

17

2.

ada sam bila na putu do Klerine kue, poto sam ispratila Dejvida i Floru na posao, odnosno u kolu, i ubacila kaike i inije od itnih pahuljica u sudoperu. Moram priznati da nisam stigla da se popnem na sprat i ugasim svetlo, rastvorim zavese ili oistim klozet, ali za sve to e biti dovoljno vremena kasnije, odluila sam dok sam zamicala iza ugla urei do sestre da joj saoptim novosti. Kler je ivela tri ulice dalje od mene, u mnogo vioj, elegantnijoj gradskoj kui krem boje na tri sprata, s podrumom i zelenom batom ograenom zidom u kojoj je ona mnogo due boravila. Kada sam napokon ostavila Adama, geografski sam se pribliila njoj, kupivi kuu koja je bukvalno bila iza ugla, besramno se drei u blizini malog ali jakog ostatka porodice koji sam u njoj imala: moja starija seka, moj oslonac, koja je, jo kad je prvi put ugledala Adama pre toliko godina, prekrstila ruke i objavila: On je govno prvog reda, Anabela. Nemoj nita da ima s njim. Ja sam, prirodno, imala sve s njim, i ona je morala da ublai svoj ton. Pa, ne, dobro ustuknula je umorno, videi mi zvezde u oima i medaljon u obliku srca s njegovom fotografijom oko vrata, za ime boga. Nije potpuno govno, i zgodan je, priznajem, ali je klinac, Ani, koji izgleda i ponaa se kao tene irskog setera. Morae redovno da ga hrani i izvodi u etnju, ali im mu bude okrenula lea, on e odetati za bilo kim drugim ko mu zazvecka povocem. I ja sam bila ponosna to sam joj dokazala da grei. Bila sam ponosna to sam izlazila s njim tri velianstvene monogamne godine i to me je zaprosio na jednoj havajskoj plai i to sam se udala tamo, bosonoga, s cveem u kosi, tri dana kasnije. Vratila sam se kui kao ponosna vlasnica zanosnog mua glumca koji obeava, s dragim malim prstenom ukraenim siunim biserima, s iznajmljenim stanom u izviku i vauerom za kupovinu kod Pitera Donsa. Takoe sam oekivala i bebu, sve to pre moje sestre etiri godine starije od mene, pri tom koja je tek polazila sa starta. Pa ipak, kao i uvek, njena predvianja su se pokazala uasno tanim. Poeo je da vrlja kad je meni stomak narastao do zuba, da guta oima

18

konobarice dok sam ja bila u devetom mesecu i da bezono flertuje s asistentkinjom u prodavnici opreme za bebe dok smo kupovali prostirku za prepovijanje. Povlaio se kad bih dojila dete i, poto bee proitao neki lanak koji ga je informisao da e se moda oseati iskljueno u takvoj situaciji, odmah je potraio utehu u oskudno osvetljenim restoranima i raznim nierazrednim glumicama. Redovno je odlazio na pozorine turneje dok je Flora bila beba, da bi konano, ba njenog prvog dana kole, otperjao u Lion s mlaanom zaljubljenicom u biciklizam po imenu Sandra koja ga je drage volje upoznala s arima Tur de Fransa . Vratio se nedelju dana kasnije uletevi bez trunke srama na zadnja vrata, pristavljajui ajnik kao da je bio skoknuo do novinarnice i priznao mi zadihano da tokom trke uesnici nemaju vremena za pi-pauzu, ve pike u svoje ortseve od materijala koji ne zadrava vlagu da ne bi izgubili dragocene sekunde. to ga je u kratkim crtama savreno opisivalo, kako smo Kler i ja diskutovale kasnije: ne mogu sad da stanem, ve kasnim, moda iskrsne neka lepa devojka iza ugle, bolje da piam u pantalone za svaki sluaj. I ta je mene uopte privuklo tom oveku, zapitaete se moda? Pa, osim sjajnog crnpurastog izgleda, tamnih romskih kovrda i arma koji bi naterao ptice da popadaju s drvea, postojala je i ta njegova jaka gravitaciona sila. Kao da e sve vredno deavanja desiti ba u njegovoj blizini. Harizma, verujem da se to tako zove, a jednoj devetnaestogodinjoj farmerovoj keri iz Devona, koja je pod provodom podrazumevala izlazak na turu pia u lokalnom pabu u drutvu drugarica koje poznaje itav ivot, njegova harizma nekoga ko ivi u Londonu i putuje svetom sa svojom pozorinom trupom bila je prilino neodoljiva. Adam je prvobitno doao u na trgovaki gradi na jugozapadu Engleske sa ekspirovom predstavom Bura. Ostavio me je bez daha svojim tumaenjem Ferdinanda, svojim zaarenim smeim oima, elokventnom retorikom, epurenjem na sceni i van nje i svojim strano tesnim dubletom i helankama. Oh, vrli novi svet oduevljavala sam se zajedno s Mirandom koji u sebi ima takve ljude. Nakon predstave napustila sam sedite u zanosu, dok su mi ruke bridele od aplauza, odluna u nameri da odem iza scene i vidim ga.

19

 Ide iza scene? uzviknue Kler i moja najbolja drugarica Rozi, gledajui me uasnuto. Nije ti ovo Druri Lejn,4 zna. U pitanju je samo predstava putujueg pozorita u Tavistoku, zaboga miloga. Mislie da si enula! enula ili ne, otila sam, a one su ostale da me saekaju u kolima, iznenaene mojim odsustvom srameljivosti, smejuljei se kriomice dok su posmatrale kako prilazim vratima scene. Ali nisu raunali na Adamov ego, koji bee veliki kao Ric. Komplimente koje sam izrekla zamuckujui nije prihvatio ni sa srameljivou ni s podsmehom, ve kao neto to mu po prirodi sleduje kao sledeem Olivijeu. Seam se da se isprva zarumeneo od zadovoljstva i stao da nameta svoje helanke da bi me zatim pozvao u malenu garderobu. Bila je prepuna glumaca, ali on me je svima predstavio jednim teatralnim pokretom ruke, a zatim, bez daljeg odlaganja, saterao u oak i uputio mi pogled pun nedvosmislene poude. Dok sam se davila u njemu, oseajui kako mi njegove oi bukvalno saeu trepavice, on se nagnuo do mog uva i apatom me pozvao da mu se te veeri pridruim na veeri. Ali ti ga ne poznaje! blenula je Kler zaprepaeno u mene dok je uurbano sputala prozor na vozakoj strani putajui dim napolje nakon to sam se ja trkom vratila do parkinga da podnesem izvetaj. Mogao bi da bude bilo ko! Ali on nije bilo ko, znamo to. On je sjajan mladi glumac u usponu i... Je li ti on to rekao? zahtevala je. Pa, jeste. Kako bilo, idemo tu iza ugla do La Kasate dodadoh leerno. La Kasata! vrisnue njih dve uglas. Rozine oi koje su me posmatrale preko Klerinog ramena behu ogromne i mogla sam da primetim da je impresionirana. Bio je to jedini restoran u gradu koji je imao stolnjake. ta da kaem mami? prosiktala je Kler. Reci joj da me je neko pozvao da izaemo, ali joj nemoj rei da sam ja njega startovala dodadoh brzo. Samo kai... oh, reci joj da me je on spazio u publici i... i poslao mi poruku. Neto u tom fazonu. Boe, daj mi snage prevrnu Kler oima. Primetio ju je u publici i pogledi im se sretoe preko dirigentske palice. Grubo je cimnula menja

20

naeg prastarog eskorta i pojurila niz put. Gleda previe filmova! doviknula je. Stvarno jesam, kao i Adam, naroito onaj u kojem vodei glumac obara s nogu svoju oaranu oboavateljku koja onda, zaljubljena do uiju, naputa lokalnu tehniku kolu i prati ga svuda po zemlji, sedi u hladnim salama lokalnih domova kulture puei itan u crnoj rolci, i pomae mu da uveba tekst. Bila sam prisutna na svakoj predstavi, uvek u prvom redu, uvek kao apta, a zatim, tokom dana, kada mu nisam bila potrebna da sufliram na probama, ekala bih ga u nekom otrcanom motelu piui kratke prie da prekratim vreme. Jednu ili dve je objavio asopis Vumans Raulm , to nam je pomagalo da plaamo prenoite, i tek ponekad bi moja pria dostigla maglovite visine Vumans Ouna. Pretpostavljam, ovako u retrospektivi, da je to bila jedina produktivna stvar koja je proizala iz nae veze, osim Flore. Te rane godine posluile su kao katalizator za moje spisateljsko umee, i najvei deo vremena provodila sam izleavajui se u pamunoj posteljini u prohladnim sobama u primorskim gradovima i piui prie. Uprkos uasnutosti moje porodice moje majke, koja je, ostavi sama nakon oeve smrti, prekorevala sebe to me je prepustila lutanju, to otac ne bi uradio vrsto sam verovala, i jo uvek verujem, da me je Adam voleo. Kao i Floru. U pitanju je bilo samo to to on nije bio stvoren za brak. Prosto nije mogao a da se ne zaljubi u drugu enu. Na raskid je bio postepen. Postojala je prva faza u naem braku, kada sam znala za neverstvo i patila, ali sam ga volela toliko da nisam mogla nita da uinim povodom toga. Posle nje je usledila druga faza, kada sam mu rekla sve u lice, a on molio za oprost obeavajui da se to nikada nee ponoviti, i ja mu poverovala. Do sledeeg orsokaka doli smo kada je meni postalo jasno da se to nikada nee okonati, ali sam ga jo uvek suvie volela da bih spakovala stvari i otila. Na kraju sam, meutim ovde se radi o tolikom broju godina da me je sram smogla snage da odvedem Floru i odem da ivim negde drugde. Platila sam kaparu za malu kuu u Fulamu od neto novca koji mi otac bee ostavio, i saoptila Adamu da je meu nama zauvek gotovo. Nije mi poverovao, ali saekala sam dok nije otiao na probu i odvukla kofere niza stepenice i, guei se u suzama,

21

otila do kola s Florom koja se tuno vukla za mnom. Adam nas je svakodnevno poseivao; u stvari, praktino je kampovao u dvoritu ispred nae kue. Dolazio je toboe da vidi Floru, na emu sam bila zahvalna, ali zapravo je dolazio da vidi mene, i pokua da me opet pridobije i navede da mu se vratim. Bio je iskreno zbunjen onim to je on smatrao krajnje preteranom reakcijom, i nije mu bilo jasno zato me je nekoliko izleta s drugim enama navelo da otperjam tako iznenada i zatraim razvod braka. Ali, Ani, ti si moja ena! Ti si bukvalno jedina osoba na svetu osim Flore koju stvarno volim, to valjda zna jadikovao je, dok su papiri za razvod leali na mom kuhinjskom stolu ekajui njegov potpis. Bio je poput deteta dok je stajao tamo, razrogaenih oiju i iskreno potresen. Oduvek sam samo tebe voleo, Ani. Nemoj to da mi radi! Ja njemu da radim, pazi to. Ali tad sam ve bila upoznala Dejvida. Upravo. I bila sam malo jaa, redovno jela, i spavala malo vie. Gard mi nije bio toliko sputen. Kiselo sam se nasmejala. ao mi je, Adame, ja sam u pitanju. Znam. Moja krivica. Smatraj me staromodnom ako hoe, ali verujem u monogamiju. On uzdahnu i poea se po glavi. Onda zavrte glavom u neverici. Ludilo. Tako malograanski. Tako burujski, Ani, i veoma neodgovorno, mogao bih da dodam. Nas dvoje imamo erku, ako nisi primetila, jedanaestogodinje dete koje gleda ta mi radimo. ta misli, kakav e primer da joj da time to naputa na brak? Koje moralne vrednosti joj sada prenosi, hmm? Osim toga, ta misli, koliko ima oenjenih mukaraca koji ne varaju svoje ene tu i tamo? Ne mnogo, mogu ti rei frknu prezrivo iako moda tvrde suprotno. Ja sam bar iskren, zaboga. Bar te ne laem! Volela bih da si me lagao odvratih umorno. Ani, mukarci su drugaiji objasnio je strpljivo. To ti je do sada valjda postalo jasno? Drugaiji hormoni, drugaiji genetski sklop, drugaije potrebe. Ostati veran jednoj eni do kraja ivota, koliko god je mukarac voleo, uasno je, uasno teko. Ali ja te zaista volim, Ani, kunem ti se, i uvek sam samo tebe voleo, uprkos mom strahovito loem uinku u branim analima. Zastao je. Poeao se po glavi. Nema nita protiv da

22

pozajmim motornu kosilicu? Trepnula sam. Kosilicu? Fransinin travnjak je zarastao i mora da se pokosi. Igra Titaniju mome Oberonu, pa sam trenutno kod nje, poto sam otkazao stan. Nisam mogao da izdrim da boravim tamo bez tebe i Flore dobaci mi tuan pogled pa sam preao kod nje. Obeao sam da u joj malo pomoi. Zna, po kui. Umesto da plaam stanarinu. Trenutno? prekrstila sam ruke i izvila obrvama. Da, samo odsedam trenutno, Ani ree uvreeno. U gostinjskoj sobi? Pa, ne... oklevao je. Ona nema gostinjsku sobu. Ali ta sad, nije nita ozbiljno. Nasmeih se. Kosilica je u upi, Adame. Poslui se. I tako je otiao. Besan. Iskreno uvreen. vrsto ubeen da sam ja kriva strana. Kako sam mogla da ga ostavim? Kako sam mogla da odem od njega i ostavim ga bez doma? I ta je on trebalo da uini, za ime boga, u tako zlom asu, osim da se privije uz drugo ljudsko telo u potrazi za toplinom i utehom? Znala sam i ja da je mrvica onoga to je rekao bilo istina. Da se mnotvo mueva tako ponaa, i da niko od njih nije tako iskren kao Adam. I mnotvo ena pristaje na takve brakove, svugde: ene u blokovima solitera koje tupo zure u TV ekrane ekajui povratak oca petoro dece koji je no proveo u naruju neke konobarice; u predgrau meu zelenilom, zurei u oronule zidove spavae sobe dok direktor firme trai svoje cipele u spavaoj sobi svoje sekretarice; u otmenom Holand Parku, pretvaraju se da itaju Interiors u salonu dok stazom odzvanjaju koraci ministra koji se vraa iz zagrljaja svoje mlade pomonice. Nisam s podsmehom gledala na te ene, znajui koliko je lake miriti se s tim, jer sam se i sama mirila neko vreme. Dobro, godinama. Jedanaest godina. Pravila se da ne primeujem. Ali kada je Flora dovoljno odrasla da i sama shvati kako stvari stoje, i kada nije htela da ne primeti ve me je zapanjeno gledala svojim smeim oima kad bismo ule kako se njegov klju okree u bravi mnogo posle deset uvee dok smo sedele gledajui vesti zajedno, i kada smo ga, jednom prilikom, ule ak i kako nekome ispred vrata apue laku no, znala sam da moram

23

da pobegnem s ono malo ponosa to mi je preostalo. Zbog nje. Ali bilo je teko. Prokleto teko. Jer sam ga volela. I ba kad sam se pitala da li je ponos tako vana stvar, i da li je vanije ostati uz oveka koga voli ak i ako on ima manje obraza od ulinog maora, pojavio se Dejvid. I spasao nas. Taman na vreme. Stigao je, kao to je Kler esto govorila, kao Sedmi konjiki puk, taman kad sam ja bila na izmaku snage. Taman kad se moja porodica pitala, s uasom zadravajui dah, da li u se vratiti Adamu. Sada dok sam otvarala Klerinu kapiju od kovanog gvoa i saginjala se ispod drveta magnolije u njenom dvoritu ispred kue, setila sam se izraza njenog lica u trenutku kad sam je stidljivo upoznala s Dejvidom. Na njemu se ogledalo olakanje. U stvari, za tren sam pomislila da e pasti na kolena i poeti da mu ljubi manete na pantalonama. Pozvonila sam i zaula otar topot visokih potpetica kako odzvanja hodnikom. Trenutak kasnije vrata se otvorie i na njima je stajala Kler, crne kose skupljene u punu, pod punom minkom i u elegantnom sivom dozef odelu. Digla je nos, ali zato to su na njemu stajale naoare njenog mua koje joj behu nekoliko brojeva vee. Jer bilo je zgodno, kao to je imala obiaj zajedljivo da primeti, to to su delili bar istu dioptriju, ako ve nita drugo. O, to si ti. Okrenula se i brzim korakom pola nazad u kuhinju. Nisam se uvredila. Tipian ranojutarnji pozdrav od ene iji je mu ve otiao na posao, dvoje dece u kolu, i koja na kaiicu hrani tree dok i sama pokuava da stigne do Sitija. Nezgodan trenutak? doviknuh, zatvarajui vrata za sobom. Mislila sam da petkom ide kasnije na posao? Ne ovog petka uzvrati. Odrava se sastanak partnera pa moram da prisustvujem. Kreem za deset minuta. Pola sam za njom u kuhinju odakle je dopiralo kmeanje i gde je Henri, njen najmlai sin, nestrpljivo lupao kaikom u svojoj visokoj stolici za hranjenje, iznerviran to je dotok hrane prekinut. Zurila sam u neverici dok je Kler hitro navlaila beli arav preko glave i provlaila ruke kroz par rupa na njemu.

24

 Za ta to slui? Ja sam je napravila. Majkl je naziva mojom kukuljicom. Navlaim je dok hranim decu. Zakikotala sam se. udi me da nema rukavice i hirurku masku. Oh, ne izazivaj me. U prolosti sam koristila i batenske rukavice, zato ne i masku? Privukla je stolicu za mene i sela na svoju, prihvatajui se ponovo kaike dok je Henri otvarao usta, zatvarao usta, gutao, otvarao usta, zatvarao usta, gutao, bre nego to je ona uspevala da postigne. Ba ima zdrav apetit usudih se da primetim, sedajui za savreno ist sto, ve oien od aktivnosti oko doruka, osim vaze s lalama i Henrijeve inije. Toliko drugaiji od mog, pomislih, s razbacanim kutijama od itarica, zguvanim salvetama, knjigama s uima veliine pseih, i gomilama rauna i reklama koji na njemu spokojno tavore. Mora odgovori ona mrano. Jadniak. Zna da bi to mogao biti jedini poten obrok koji e danas dobiti. Imae sree ako Dona uspe da se odvoji od mobilnog telefona i Kauntdauna5 da mu dobaci neku koricu, pa gleda da zguta to vie dok moe. Hajde, zna da nije ba tako poeh da je umirujem. Dona sjajno obavlja svoj posao. Majkl mi je ba priao pre neki dan koliko vam vredi kao ispomo. O, da, ba je prokleto neprocenjivo vredna ispomo, naroito s njegove take gledita. Kada bi ti imala nekoga ko pomno slua svaku tvoju re i smeje se tvojim forama i usrdno nudi da ti ispegla pantalone, i ti bi ga smatrala vrednom ispomoi. To sad izmilja u hodu rekoh hladno. Dona ne zarezuje Majkla dva posto, i obrnuto. Samo si razdraljiva. Znai, ja sam razdraljiva? Ah. A zato bih bila razdraljiva, moliu lepo? Kler... uzdahnula sam. Zato to je moj mu uhvaen kako pijan zadie suknju svojoj savetnici za berzansko poslovanje na boinoj zabavi dok se ostatak njegovog odeljenja kikotao i posmatrao? Naoigled svih na plesnom podijumu, a zatim i u garderobi iza kaputa dok su ljudi uzimali svoje alove od kamira.

25

Tu su, kako saznajem od jednog od svojih pouzdanih izvora, njih dvoje na kraju zavrili. Na lepljivom tepihu. Oi joj se razrogaie. Ali to svakako nije razlog da budem razdraljiva, Ani? Niko ga nije uhvatio rekoh strpljivo ve je sm priznao, i jedini razlog zbog kojeg ljudi preuveliavaju celu stvar jeste taj to ih ti izaziva. Neprestano govori svima da zna za to, i da ti ne smeta, i da misli da je dobro to je to izalo na videlo, pa gledaju da ti serviraju jo neki detalj. A jedini razlog zbog kojeg ti je on rekao jeste taj to ga krivica ubija. Uglavnom, on je bio pijan, to je bila jednokratna spojka, i desilo se pre nekoliko meseci a ti jo uvek ne prestaje da kuka. Kada e mu oprostiti, Kler? Ustadoh nestrpljivo i napunih ajnik. Ona odloi kaiku. Oh, misli da bi trebalo, je l da? Kao to si ti radila svih tih godina s Adamom? Da mu progledam kroz prste i kaem: hej, ba me briga? Krei koga god hoe, dragi, ja u uvek biti tu? Henri je ozlojeeno kmeao i mahao rukama. Ona ponovo uze kaiku. Ne odgovorih mirno. Ne mislim. A ako se samo o tome radi, Kler, o tvom strahu da se ne pretvori u mene, onda ti moram rei da su anse za tako neto veoma male. Ti si mnogo jaa nego ja i ni priblino toliko glupa. Okrenuh se i pogledah je prkosno. Ona je zurila u mene, a dve crvene fleke razlivale su joj se obrazima. Iznenada obesi ramenima i uzdahnu. Dobro pokunji se. Izvini. Nisam tako mislila. Nisam mislila da si glupa. Samo... pa, to me izjeda iznutra, Ani. Svaki put kad me dodirne. A i ne mislim o tome stalno, samo kad on poeli seks. Kao jutros, na primer. Oboje smo se rano probudili, i s obzirom na to da imamo dosta posla i da su naa sve pronicljivija deca koja imaju obiaj da banu u najnezgodnijem trenutku za promenu vrsto spavala, to je trebalo da bude idealna prilika. Ali nekako prosto nisam mogla. Zamiljam njegove ruke kako je grle. Zamiljam kako je ljubi i... Napusti ga onda prekidoh je otro. Blenula je u mene. Prasnu u smeh. Oh, nemoj da si blesava. Ne mogu to da uinim. Zato ne? Pa, tu su deca, i kua, i sve, i...

26

 Upravo tako, i zato zaboravi tresnuh olju s kafom ispred nje, prolivajui pola. Do avola, Kler, seks za jednu no. Pola seksa za jednu no, ak i etvrtina, peting koji nije odveo nikuda osim do zadnjeg dela garderobe. Nemoj da upropasti ostatak svog branog ivota zbog toga! Vidi ree sumorno, odmah poseui za salvetama da pokupi kafu koju sam prosula u tome jeste problem. U tome je razlika izmeu mene i tebe. Ja ne mogu da oprostim. Ne mogu da zaboravim. I kad smo ve kod toga, izmeu Done i Majkla nema niega. Nema uzavrelih pogleda s njene strane niti znaajnih s njegove. Majkl nije nimalo zainteresovan. Boe, toliko strepi od mene trenutno da ak izlazi iz sobe kako ga ne bih optuila da flertuje s tom devojkom. Samo... pa, ja sam u pitanju. Sada sam paranoina, i ne mogu da ne mislim kako e se to ponoviti. I da e sledei put biti ozbiljnije. I da u biti ostavljena sa etvoro dece ispod dvanaest godina jer nisam pazila i stalno sam se potucala po sastancima. Jer nisam bila pored svog mua. Nisam sreivala nokte, ili odravala vitku liniju u fitnes centru, ili se iala kod Majkldona. Oh, misli kao mi ostale majke i domaice? upitah otrovno. Ne, nisam ni na to mislila. Znam da ti nisi. Pree rukom preko svoje savrene pune. Samo... pa, pitam se da li sam ja kriva. Zbog Majkla i te devojke. Jer previe radim, previe obaveza preuzimam na sebe, i ne primeujem da sve puca po avovima. Ta zabava se odrala godinu dana nakon Henrijevog roenja, zna, Ani, i jo sam ga bila dojila nou, za boga miloga. Ali zato? Zato sam to radila? ta sam pokuavala da dokaem time to sam skidajui svoje armani odelo odmah poturala dojku detetu? I zato sam uopte odluila da rodim etvrto dete u mojim godinama? Gde mi je bila pamet? Previe sam stara, previe umorna i previe razdraljiva. Boe, za nekoliko godina mogla bih da uem u menopauzu, a i pored toga sam insistirala da ga rodim. Insistirala na tome da dokaem da istovremeno mogu da budem savrena majka i uspean investicioni bankar, i... pa, da budem iskrena, Flora bi bila bolja majka od mene. Poela joj je menstruacija, zar ne? I mlada je i puna snage? Takve je majka priroda imala na umu za majinstvo, ne sasuenu staru veticu poput mene. Samo si premorena rekoh odluno, podiui Henrija iz stolice, sputajui ga u krilo. I ko moe da te krivi? Ima toliko obaveza.

27

Obrisala sam Henriju usta rubom njegove majice, na ta je Kler prebledela. Sluaj nastavih brzo. Veeras bih ja mogla da priuvam decu. Zato Majkl i ti ne biste negde izali? Flora i ja emo ih uvati. Slabano se nasmeila i poloila glavu na lakat. Hvala ti. I u pravu si, potreban mi je odmor, ali ne veeras. Veeras Beki ima predstavu u koli i ja moram da prisustvujem i budem dobra majka koja dolazi da gleda svoju erku. Glumi pacova, po svemu sudei, i stvarno je besna to Amanda Rid glumi arobnog Frulaa. Kae da je to zato to nije nauila da svira flautu, za ta sam naravno ja kriva jer je, budui da sam previe zahtevna majka, ne smatram pravim instrumentom. Ne, ne, moja erka mora da svira elo, koji je tako ogroman da jedva tu prokletinju moe da smesti izmeu nogu da bi gudela na njoj. Za ta sam, ponovo, ja kriva ree natmureno. Da, pa, moe sebi da prebacuje i zbog toga ako eli rekoh razdragano, mazei Henrija po glavi. Mada, vidim da pozitivno utie na razvoj njihovih drutvenih vetina pokazah glavom ka oku u kojem je, uredno porean uza zid iza vrata, stajao komplet dejih maljeva za kriket. Otkud to? Za sluaj da Mali Lord Mnogozemlja navrati i ostavi svoju vizitkartu? Bilo bi lepo, zar ne? ree eznutljivo. Beki onda ne bi ni morala da se koluje. Mogla bi samo da sedi na svom velelepnom imanju i slika akvarele ceo dan. Ne, Beki i Luk okrenu te maljeve naopako, nabiju ih pod pazuho i koriste kao take. Najvie vole da se igraju bogalja. Zakikotala sam se. Matovito. Veoma, a imaju ak i iniju za prosjaenje. Ipak, skupljaju sitni za kompakt-diskove, ne za jadnu sirotinju. Uzdahnu. Ali dosta o meni i o mojoj disfunkcionalnoj porodici. Nisi dola na moja vrata ovako rano izjutra da bi sluala o mojim branim nevoljama i mojoj pohlepnoj deci. ta je posredi? Jo neka pria o lekaru, ljubavi tvog ivota? Proveli ste jo neko vee u parku Batersi drei se za ruke i delei lepe trenutke? Ispriaj mi ponovo o tome kako ti je kupio sve one boanstvene rue i zapalio svee u kupatilu, taj divni, divni ovek, a njemu reci da je Majkl jedini put upalio sveu kad je nestalo struje. Hajde, nateraj me da balavim. Ne rekoh nisam dola zbog svea, ali... Oh, Kler, tako sam uzbuena. Nisam mogla da prikrijem ushienje. Zna za njegovu tetku,

28

onu koja ga je odgajila? Gertruda iz Onslou Gardensa? Imam sliku te ene u glavi, zamiljam je svu umotanu u krznene alove s onim odvratnim lisijim glavama na krajevima na kojima stoje malecni eiri s velom, ali ne, nisam je upoznala. to pita? E pa, ona ima fantastinu kuu u Kornvolu, blizu Roka. Ba na obali, uz reni rukavac, otprilike kao u romanu Francuski potok blizu mesta gde nas je tata vodio kad smo bile male. Sea se da smo tuda veslali amcem? Kler zavrte glavom zamiljeno, dohvatajui aktovku. Ne. Videla si je jednom svakako, i stvar je u tome to je Gertruda toliko prokleto bogata i flegmatina da ta kua zvrji prazna vei deo godine, a Dejvid kae da je prilino siguran da e me ona pustiti da boravim u njoj preko leta! Kler prestade da trpa dokumente u tanu i podie glavu. Blizu Roka? Ali to je sjajno. Zna da emo ii tamo ove godine, zar ne? Hoete? trepnuh. ekaj, zar nisi rekla da ti je Kornvola preko glave? Rekla si da e, vidi li jo jedan zamak u pesku, da ga digne u vazduh. Jesam li? nainila je facu kao da nema pojma o emu priam. Mora da mi je naleteo PMS. O, ne, definitivno idemo. Iznajmiemo isti onaj bungalov. Onaj koji smo delili s Mielovima prolog leta. Tako je mali da ne moe da se okrene u njemu, ali bezobrazno jeftin i oh! Pa ti e biti u komiluku! U ogromnoj praznoj kui. Uspravila se, zaboravivi na aktovku, i oi poee da joj cakle. Ovaj, da. Ali, vidi... pa, nameravam da zavrim knjigu tamo. U... zna, miru i tiini. Oh, ali ti e to oas posla, zar ne? Boe, koja srea! Ima li batu? Mmm, da, ima. Ogromnu batu, mislim, sa stazom koja se sputa do plae. Ali, Kler... Staza do plae! skiknula je. Bogovski! Boe, Luk i Beki ima da podivljaju od sree... moda moemo da uzmemo amac? Dajls oboava jedrenje. Mogli bismo, zar ne? Zna, da iznajmimo jedan zajedno? Mmm, da moda poeah se s nelagodom po vratu. Ali ja u naravno morati da radim.

29

 O, svakako, i mi ti neemo previe smetati ali, Ani, kua s praktino privatnom plaom! Boe, koji ulov. Ba ono to nam je svima potrebno u ovom trenutku, pravi odmor, ne puko stiskanje u nekoj naherenoj kolibi kraj mora. Zgrabi minue iz pepeljare i uzbueno ih namesti u ui. Zinuh da se pobunim, pa se predomislih. Ona se najednom okrenu. Namrti se. ekaj, mislila sam da si napisala vei deo te knjige. Zar nisi rekla da si je zavrila? Ne! stadoh da crvenim, usplahirena. Boe, zar sam to rekla? Da, rekla si da te neko nazvao iz izdavake kue i da... Oh, da, rekla sam da sam zavrila, ali u stvari sam napisala samo tri poglavlja! Zato si im onda rekla da si zavrila? Zato to, kad je taj tip Sebastijan nazvao trtljala sam i rekao da mu se svideo poetak i pitao moe li da vidi ostatak, nisam ba mogla da kaem da je jo nisam napisala, zar ne? Zato ne? Pa, zato to je on pretpostavio da jesam! A nisam htela da ga odvratim, zar ne? Nisam htela da se ohladi. I ta si rekla? Rekla sam pa, rekla sam da je u naelu gotovo, ali da treba jo malo da doteram tekst. Malo da ga izglancam. I da e to moda potrajati nekoliko nedelja. Ali u stvari moram da napiem celu prokletinju! Kad sam ve kod toga spustih glas, preplaena Dejvid to ne zna. Ne zna ta? Da sam tom tipu rekla da sam zavrila, a nisam. Namrtila se. Ali... ekaj malo, Dejvid zna, zar ne? O, da, on zna. Samo ne elim da sazna da sam lagala izdavaa. Zato? Zato to ne elim da pomisli da sam takva osoba! ciknula sam. Treba da se udam za njega, zaboga, Kler! Pa, ti oito jesi takva osoba, pa to da ne zna to. Ba ti hvala! Mnogo mi pomae, a ja samo kaem da mi treba malo prostora da radim, kao to ti radi po ceo prokleti dan! Dobro. Izgledala je veoma ozlojeeno. Pa, naravno. Mi emo se

30

onda drati podalje. Neemo ti smetati. Ubaci novanik u tanu. O, ne, nisam tako mislila progunah. Samo... oklevala sam. Ne mogu da drim otvorena vrata. Ne mogu da kaem doite svi i ostanite koliko elite. Moram malo da zapnem, jer... pa, ovo je moja velika prilika, Kler! Moj san da postanem itani pisac jednoga dana, a ovo je prvi put da sam ponudila rukopis nekome ko je konano pokazao interesovanje. A zna koliko sam puta pokuavala. Klimnula je glavom. Znam. Uutala se za trenutak. Na kraju je uzdahnula. Dobro, a ta e s Florom? Da li i ona treba da se dri podalje? Oklevala sam. Mislila sam da bih mogla da joj naem dadilju. Nemoj biti smena. Dvanaest joj je godina! Uostalom, rodbina joj je odmah iza oka. Mi emo je primiti. O, ne, Kler, ne bih to mogla da uinim rekoh uasnuto. Ima etvoro sopstvene dece, a to ti je jedini predah u godini. Ne, ne, neto u ve da smislim. Nemoj biti blesava ostade uporna. Jedno vie se i ne primeti. Snai u se. Naa vrata su uvek otvorena dodade pobono, sada prosto odiui muenitvom. I krajnje smo oputeni. Da. Grickala sam nokte nervozno. Videemo. O, boe, nisam htela da joj dugujem. Ne sad kad sam joj zabranila pristup svojoj vili s dve zvezdice. ta e biti s Dejvidom? Dolazie vikendom, ako bude mogao da se izvue s posla. Ali on se u ovo doba godine razbija od posla. Naravno. A ti mora i venanje da organizuje, zna upozorila me, uurbano zakopavajui sako. Ne moe sve da prepusti Dejvidu, on je zauzet ovek. A za to je potrebno vie vremena nego to misli, treba postii gomilu stvari. Verovatno jo nisi ni stigla da razmisli gde da sredi frizuru i porui cvee? Ne. Nisam, baciu se na traenje sloih se, grizui nokat skoro do korena. Pored nje sam se uvek oseala kao da sam Florino godite. I ne zaboravi da mama eli venanje u crkvi. Nisam zaboravila brecnuh se.

31

Ona podie obrve, i ja istog trenutka obesih glavu. Draga mama, koja se toliko iznervirala to sam se venala onako bosonoga na plai s Adamom i koja je, kada sam odvela Dejvida u Devon da ga upozna, sela u vindzor stolicu za ljuljanje kraj poreta u kuhinji, prekrstila koate ruke u krilu, pustila suzu, i rekla da sve to su tata i ona oduvek eleli jeste da vide svoje devojke srene i udate, ali da su se oduvek nadali da emo se venati u crkvi. Da li bi to bilo mogue ovoga puta? Uz boanski blagoslov, moda? ak i poto je tata na nebu? A mene je bilo tako sramota, jer nisam shvatala koliko sam je povredila prvi put, i koliko toga mi nikada nije rekla. Bila je bleda od oka i brige kad sam se vratila s Havaja, ali nije me ukorila nijednom rei. Mobilni mi zazvoni u depu od sakoa i ja se odsutno javih. Bio je to Dejvid. Upravo sam nazvao Gertrudu, Ani, i rekla je da e joj biti drago da doe. Oh! ivnula sam malo. Ne smeta joj? Nimalo. Rekao sam ti, oduevljena je to e neko boraviti u kui, ali rekao sam joj da e moda da svrati ovog jutra, ako se slae. Je li to u redu? Zna, da proaskate o tome? Naravno sijala sam od sree. U koje vreme? Oko deset rekoh. Odgovara? Pogledah na sat. Savreno. Prekidoh vezu i okrenuh se ka Kler, koja je nestala niz hodnik s Henrijem da pokupi potu koja je upravo proletela kroz otvor na vratima. Moram da idem mrmljala je odsutno s vrata, prelistavajui koverte. Takoe. Ustala sam i dobacila joj pomirljiv osmeh. Uhvatiu autobus, pa u poi s tobom do stanice. Nosi li ovo? Podigoh njenu aktovku. Hvala. O, odlino. ta? prinesoh joj aktovku. Pismo od Dajlsa. Nestrpljivo ga otvori. Dajls, njen najstariji sin, boravio je u internatu i strano joj nedostajao. Pree brzo oima preko lista papira pa odjednom frknu. Sluaj ovo. Stade da ita povienim glasom.

32

Draga mama, Jue smo ponovo izgubili, dvadeset dva prema nula. Ja sam bio na golu. Upravo smo zavrili s rukom koji se sastojao od lazanja, ali koji je imao ukus noktiju, a sad imamo as PSHE-a6 s upravnicom, koja samo pria o pranju zuba i seksu. Nadam se da NEE poeti da crta testise. Voli te Dajls. Zakikotala sam se. Jadna upravnica. Vala ba sloila se. Moe li da zamisli da si u prostoriji punoj pubertetlija koji ti se kikou iza lea dok se ti trudi da to vernije predstavi oku i jaja na tabli? A nas dve mislimo da imamo problema. Ubacila je pismo u dep i otvorila vrata. Dona! viknula je u pravcu stepenita. Otila sam! Dolazim! zau se povik odozgo i nekoliko trenutaka kasnije na stepenitu se pojavi par irokih zvoncara od teksasa praenih lepim pegavim licem i dugom plavom kosom. Henrijevo lice se ozarilo, kad se zagegao prema njoj. Do-nnaa! ao, prine moj! Podie ga svojim dugim pocrnelim rukama i poljubi u nos. Henri poe da se cereka i da je hvata za kosu, a Kler se nasmei. Bar mu se svia rekoh tiho u bati poto su se vrata zatvorila za nama. Pogledala me je, iznenaeno. Oh, pa on je oboava. Zapravo, uopte nisam ljubomorna. Previe volim svoju decu da bih bila uskih shvatanja u vezi s tim. Ne, ne, ushiena sam. I nikad ne pomisli... da bi radije bila na njenom mestu? Kad ga ostavlja? upitah oprezno dok sam je sledila niz stazu. O, naravno, da pomislim. Svakoga jutra. Okrenula se u neverici. Boe, Ani, ne bih bila ljudsko bie kad ne bih to pomislila! Ali nije to tako jednostavno, zar ne? Nasmeila mi se pokroviteljski dok je zatvarala batenska vratanca koja lako kliknue na mesto. Treptala sam zaslepljena jarkom sunevom svetlou. Zar nije? Jo

33

uvek zbunjena, pooh posluno u korak za njom.

34

3.

akle ree Kler, pruajui korak, dok joj se osmeh irio licem uskoro e na tebe biti red, i ja u morati tebe da teim. Namrtila sam se. Molim? Bebe! ree ona. Dejvid i ti sigurno elite decu? Oh. Oh, da. Pa, definitivno. On bi ba voleo da dobije dete, zapravo. U stvari, ve pokuavamo. Stvarno? Ukipi se u mestu. Spusti mi ruku na miicu. Boe, ba sam se pitala. Koliko dugo? Poeli smo ovog meseca. I samo zato to ba i nismo vie tako mladi, ni ja ni on, a Dejvid je raspoloen, pa smo mislili da ponemo sad. A venanje je za samo dva meseca rezonovala je pa niko nee ni primetiti ak i ako bude trudna. Upravo tako. Niti e iko mariti za to, zar ne? U naim okolnostima? upitah sa zebnjom. Ona zavrte glavom. Nee. ak ni mama. Bie oduevljena. To e ionako biti za uzak krug ljudi, najblia rodbina? Pa da, plus nekoliko prijatelja. Samo ruak u hotelu, mislim rekoh neodreeno. Onda se nacerih. I zato, da, nikad se ne zna, moglo bi se desiti da me tog dana, kao mladina sestra, uvlai u veoma tesnu venanicu boje slonovae. Ooo, nadam se da hou ree, gotovo trljajui ruke od veselja. Znam da ne treba to da priznam, ali i te kako bih likovala ako se desi da ti bude vezana za kuu s blizancima dok je moj Henri na bezbednoj udaljenosti u obdanitu. Pognula sam glavu i nasmeila se. Jedna od dobrih stvari u vezi s Kler bila je ta to je ona otvoreno priznavala sva negativna oseanja koja eventualno dri u sebi, to ih je nekako ublaavalo. Priznala je ak i da je, poto je prethodno izludela od brige zbog moje katastrofalne situacije s Adamom i bila izvan sebe od sree to u se udati za Dejvida, ipak bila malice ozlojeena to on nije, na primer, obian raunovoa ili pedikir, umesto to je uspean lekar s privatnom ordinacijom u Belgraviji. Znala

35

sam i da je potajno uznemirena to emo, kada pristigne novac od prodaje Dejvidovog stana i moje kue, moi sebi da priutimo kuu veu od njene. elela je da budem srena, ali ne po cenu da moja srea prevazie njenu, i da ne budem toliko imuna da moje bogatstvo premai Majklov i njen zajedniki dohodak. Nakon svega, ja sam ipak njena sestra i oduvek sam bila malo manje pametna i privlana, i stoga bih morala da znam gde mi je mesto. Ja sam, na kraju krajeva, odbila da studiram na lokalnom koledu zarad sociologije dok je ona bila student generacije na pravima na Kembridu. Ona je u svojoj slobodnoj godini pozirala za Vog, dok sam ja radila u fabrici mars okoladica. Istina, ja sam se prva udala jedini moj korak ka preuzimanju vostva ali to je bila udaja za Adama: armantnog luzera ija se karijera sastojala vie od plandovanja nego od rada. Ona se, s druge strane, udala za Majkla, jo jednog studenta generacije na Kembridu, i sada su je poznavaoci prilika u njenom poslu smatrali inteligentnom, inovativnom i uspenim poznavaocem trita novca. I ja nikada nisam dovodila u pitanje takav poredak stvari. Znala sam, na primer, da bi ona volela da imam vie dece, ali ne toliko kao ona. Znala sam da bi volela da ponovo naem posao, ali nipoto u Sitiju, i verovatno da piem kratke prie umesto romana. Nije mi elela nita ime bih joj parirala u uspehu. Dok sam hodala trotoarom pored nje, posmatrajui kako njene crne visoke potpetice kooperno i odluno grabe napred, proistila sam grlo, ne uspevi da se obuzdam. Znai, Mielovi ponovo idu s tobom u Kornvol? upitah toboe naivno. Dobro zna da ne idu odbrusi. Serena Miel je prole godine dokazala da je pravi dave. Sve to dodvoravanje meni i odlasci u nabavku do Vejdbrida dok sam ja sedela na plai i njeno: Oh, insistiram da ja veeras spremim jastoga za celo drutvo, Kler, dopusti mi, a sve zato to je elela da Majkl zaposli njenog tupavog mua. im je dobio neku ponudu od rodersa otkaila nas je kao da smo ugavi. Od tada nas nisu zvali, a ona je pri tom proslavila svoj etrdeseti roendan prolog meseca a nije nas zvala. O, ne, Mielovi su ove godine definitivno persona non grata. Izgledala je snudeno i bee mi ao to sam je darnula. Volela sam Kler,

36

ali morali ste veoma dobro da je poznajete da biste prihvatili sve njene muice. Sestre su neraskidivo vezane krvnim srodstvom, i vie ni sama ne znam koliko puta sam joj oprostila neto ili je pravdala kad su se drugi nali na udaru njenog otrog jezika. Tee je sticala prijatelje nego ja, i znala sam da mi zavidi na irokom krugu prijatelja neemu to ni ambicija, pamet ni lepota nisu mogli da kupe. S kim onda ide? upitala sam. Nee valjda sama da iznajmi tu kuu? Zar ti nee trebati neija moralna podrka dok bude mazala jo sendvia deci koja e ih na plai napuniti peskom? Ne, neemo ii sami. Pitali smo Hauardove da pou s nama. Hauardove! zaustavih se u mestu. Zurila sam u nju u neverici. Na njenim obrazima bujale su dve poznate crvene mrlje dok je gledala pravo ispred sebe. Rozi Hauard bila je moja najbolja drugarica, i to jo otkako su nam se kukovi spojili u spavaonici katolike kole Sent Meri u Dorsetu kada nam je bilo dvanaest godina. Bogo moj. Nastavila sam laganim korakom, zapanjena. I ta su rekli? Rekli su da e rado poi s nama. Nemaju obaveza ovog leta. Rekoe da nemaju nikakve planove. Zato to nemaju ni cvonjka odvratih kratko. O, da nastavih ogoreno sigurna sam da e rado da pou i podele besplatan smetaj. Kad si je pitala? I zato, za ime sveta, ja ne znam nita o tome, pitam se? Tek jue ree brzo. Verovatno zato jo nije stigla da te zvrcne. Moj bes naglo splasnu. Osetila sam se posramljeno. Boe, sigurno joj nije bilo lako da isprevre ceo adresar i da na kraju pozove moju najbolju drugaricu. I zato bih se ljutila na Rozi? S nezaposlenim muem i bez izgleda za odlazak na odmor ove godine, ko jo ne bi oberuke prihvatio priliku da omogui deci da osete pesak pod nogama i ostanu u bungalovu moje sestre. Odlino. Nasmeila sam se, klimnuvi glavom. To je sjajno. O, Ani, tako mi je drago. Izgledala je kao da joj je pao kamen sa srca. Bojala sam se da e misliti... zna. Da ti otimam drugaricu i tako to. Nita slino. Drago mi je. I moemo svi da se druimo ree eljno. Zna, da se sastajemo na

37

plai svakog dana, piknikujemo. Da, osim to ja moram... odlutala sam mislima. Uzdahnuh. Nije ni udo to je Kler tako dobro ilo u ivotu, bila je kao nezadrivi buldoer. Stisla sam zube i ustrajala stoiki. Ovo za mene nije odmor, Kler. Dejvid i ja emo kasnije na odmor, na Mauricijus. Idem da bih radila, sea se? Da, znam, ali sigurno nee ba svakog dana, zar ne? Uvee e ti prijati malo razonode. Pa, videemo. Gertrudina kua ionako nije ba u Roku. Nalazi se uz jednu reicu iza rta. Bie udaljena od guve stade da me umiruje. Savreno. Todovi takoe idu, zna. To me ne iznenauje rekoh mrano. Taj ovek misli da poseduje itavo mesto. On ue Kod Rika tajna i zastane na vratima kao da svi treba da padnu na kolena i poklone mu se. Pa, veoma je uspean. I veoma privlaan, mislim. Ako voli pedesetogodinjake u tesnim farmerkama i ruiastim kouljama s trbuinom i egom odgovarajue veliine. Ne, hvala. Poljubio me je prole godine, zna. Skamenila sam se u mestu. Molim? KLER! Ona zakilji i okrete glavu na drugu stranu. Gde!? ciknula sam. Na povratku iz Polzita posle veernjeg koktela kod Eliotovih. Nije valjda! ta cmoknuo te? Nije me ba cmoknuo, ali na rastanku mi je namerno prilepio jedan soan poljubac pravo u usta. S malo jezika. Bljak! O, ne, bilo je prilino lepo, u stvari. Definitivno sam raspoloena za jo ove godine. Uhvatih je za ruku. Ne, nisi! Ne za pun tretman, naravno. Ali neto uzbudljivo, definitivno. Neto opasno i smeono na Dejmer beju,7 posle uobiajenog rotilja. Moda u ga pustiti da mi malo mesi sise iza stenja. Kler! Bila sam iskreno zaprepaena. I moda u dozvoliti da Majkl za to sazna. Moda bi mogao da gleda.

38

 Ah, dabome. Pustila sam joj ruku i nastavila da hodam. Znai, o tome se radi. Prila mi je blie. To je jae od mene, Ani. Volela bih kad bih mogla da mu oprostim, ali prosto poelim da mu razvalim amarinu svaki put kad me dodirne. Kad smo dole do ulaza u metro, ona ispravi ramena. Mislila sam da bi to moglo pomoi. Kiselo se nasmeih i poljubih je za rastanak. Sumnjam. Ali pretpostavljam da nee prihvatiti savet od mene. Teko ree razdragano. Nisam ni do sada, zar ne? Nisam mogla da suzdrim smeh dok sam gledala kako se na visokim tiklama sputa do Distrikt lajna,8 lea pravih kao strela u svom sivom pripijenom sakou, i veselo razmahuje tanom. Posmatrala sam je; tako gruba spolja, ponekad tako prkosna, a iznutra tako oajniki eli da bude voljena. A ni tata joj nije poputao, pomislih, dok sam se okretala da preem ulicu do autobuske stanice. Tata je mnogo oekivao od erke koja je trebalo da bude sin. Sin koga su izgubili pre nje, koji je bio mrtvoroene. Mutrao ju je i gledao da je otera to dalje od te kue na selu svialo se to njoj ili ne. Kad je tata ustajao u est ujutru da pomuze krave, ustajala je i njegova erka, bubajui jo gradiva za kuhinjskim stolom koji je prethodno izribala, sve to da bi njemu udovoljila. inila je sve da ispuni njegova oekivanja i da ne bude ena seljaka kao njena majka i njegova majka pre nje. Tata je bio feminista, i svesrdni zagovornik ideje da su privatne kole najbolje, i ako njemu treba da pukne grbaa od rada da bi ona mogla da ode u katoliku kolu, ona e vala, kako god zna, da mu uzvrati dobrim rezultatima. I Kler je postizala rezultate, i te kako. Ali je on i pored toga eleo vie. Ne bi ga istinski usreilo nita osim da ona osvoji Nobelovu nagradu, a kamoli tamo neku kolsku nagradu. Seam se izraza njegovog lica na dan dodele priznanja kada se ona po ko zna koji put pela na podijum da primi pehar. Bio je ushien, naravno, i tapao je iz sve snage u svom sjajnom odelu, ali oi su mu poivale na velikom purpurnom odliju u pozadini. Kome je to namenjeno, pitam se? Sigurno ne opet onoj Bejkerovoj maloj? Mrdnite dupeta i aplaudirajte naoj Kler! Zatim bi usledilo neto

39

umerenije oduevljenje, za sva njena postignua. Meni, etiri godine mlaoj od nje, bilo je pak dozvoljeno da budem devojica. Dozvoljeno da se utopim u koloteinu i budem u njenoj senci, da budem mamicina briga, ne taticina. Dozvoljeno da sedim na tremu i hranim kokoke, dok je Kler uila svoju tablicu mnoenja u kuhinji iza mene, s tatom koji joj je visio nad glavom lupajui pesnicom po stolu u koulji i tregerima, dernjajui e: Devet puta osam je sedamdeset dva, i to e upamtiti! lica crvenog od vetra i besa. Da, mene su vie tetoili, ugaali mi, dozvoljavali mi da jaem staru Megi bez sedla po okolnim livadama, da posmatram tatu kako dere mrtvo jagnje i navlai njegovo runo na lea jagnjeta koje je ostalo bez majke, nadajui se da e ga majka mrtvog jagnjeta podojiti, a ako ne, dozvolie mi da ga odnesem u kuu i sama hranim na flaicu. Imala sam sreno, ugodno detinjstvo, dok Kler, koja je odrastala u istoj kui, nije. Kasnije, gutala sam knjige, itajui ono to mi se svialo u lokalnoj biblioteci ljubie, avanturistike romane, nipoto klasike kojima su kljukali Kler a zatim jo kasnije, kao tinejderka, zavolela sam poeziju Emili Dikinson. Sedela bih satima i itala na istom onom trenu gde sam ranije hranila pilie. Niko nije obraao previe panje. Oekivanja su bila manja, jasno. Da li je, dakle, tata uinio Klerin ivot boljim, pitala sam se sad dok sam ulazila u autobus? Da li bi bio ponosan na nju sada? Ili bi, sa znanjem da meni nita ne fali u ivotu, gledao odozgo i pitao se da li je bio prestrog prema svojoj devojici? Pitao se da li je trebalo da popusti uzde? eleo da je ona sad kod kue, s Henrijem, da se njih dvoje igraju s kockama na podu, da ga ljuljuka u krilu dok gledaju zajedno Teletabise i grickaju keks, ili bi i tamo gore razmiljao: To je moja devojica. Ide da pokae tim momcima kako se barata tritem novca. Ide da im pokae ko je najbolji. Uzdahnula sam izlazei iz autobusa na svojoj stanici, i pola Haj stritom. Ko e ga znati. Mama je sigurno, ne govorei nikome, razmiljala o Klerinom ivotu otkako je tata umro, pitajui se da li je bila prestroga prema sebi i svojoj porodici, ali svaka sugestija s mamine strane bila je neodluna. Bojaljivo izreena. Kler je, ba kao njen pokojni otac, znala ta je najbolje za nju. S druge strane, tatina smrt je ohrabrila mamu da me

40

podri. Dok je on s podsmehom gledao na romantine prie koje sam pisala, nazivajui ih budalatinama i glupostima, mama ih je u potaji rado upijala; itala je moje prie u svakom enskom asopisu u kom su se pojavile, i uivala u njima, dok sam ja iznova pisala o istim lekarima i sestrama, predstavljajui ih u drugaijem ruhu. Posle tatine smrti, upravo me je ona potakla da napiem roman. Nisam joj rekla da sam radije elela da napiem biografiju izvesne pesnikinje kojoj sam se divila, ali oseala sam da nisam dovoljno obrazovana ili da ak nisam odgovarajue nacionalnosti da bih predstavila Emili onako kako zasluuje. Bila sam prilino sigurna da bi trebalo da budem protestantske vere i imam diplomu Harvarda za tako neto. Ne, neke snove nisam mogla ak ni mami da priznam, iako sam, da budem iskrena, bila sigurna da bi me ona podrala da je znala. Zamakla sam iza ugla i stupila na put koji je vodio do Gertrudine kue. Visoke, elegantne kue uzdizale su se ispred mene spram svetloplavog neba. Da, podrka, razmiljala sam. To je neto to mi je moglo koristiti dok je tata bio iv. Kada je mama predloila da probam da upiem fakultet, on je rekao: Ostavi je na miru, majko. Nije ona taj kapacitet kao naa Kler inei da to kapacitet zvui kao propalitet. Nasmeih se u sebi dok sam prilazila Gertrudinoj kui: ogromna, s fasadom od dekorativnog maltera i sredinjim ulazom s dva krila. I moda je on bio u pravu. Moda je znao da nisam sposobna za uspeh. Uostalom, nisam uspela da izdam knjigu ni iz treeg pokuaja, iako... pa, iako je ovoga puta postojao traak nade. Uzbueno sam stiskala pesnice u depovima od dempera. Ovoga puta, nekim udom, jedna velika izdavaka kua odgovorila je na moje poslednje umetniko delo, ne uobiajeno kratkim i ljubaznim odbijanjem, ve pismom od odgovornog urednika lino. Znala sam ga napamet. Draga gospoo O Haran, Hvala vam to ste poslali prva tri poglavlja vaeg rukopisa. Smatram da mnogo obeavate i da ste veoma talentovani. Iskreno se nadam da se roman nastavlja u istom duhu. Meutim, moram da vam kaem da dananja italaka publika zahteva vie eksplicitnog seksa

41

od pisaca romantine fikcije. Vai likovi su zasad neodluni da krenu u tom pravcu. Moda bi Lusinda mogla da se razodene u etvrtom poglavlju? Iskreno Va, Sebastijan Kuper Glavni urednik Priznajem da me je ta poslednja reenica malo uplaila. okirala, zapravo. Ali opet, rezonovala sam, nisam ja navikla da piem na tako direktan i pomodan nain koji neguju izdavake kue. Nisam navikla na njihov argon i stil. Ja sam bila samo domaica iz Fulama koja je zapisivala svoje ljubavne prie i, u stvari, tako neuvijen savet bio je upravo ono to mi je trebalo. I ako seks prodaje romane, onda bih sigurno i ja mogla da se okuraim i piem tako? Prsti su mi se znojili dok sam pokuavala, i u skorije vreme sam imala obiaj da sruim dobru au dina pre nego to u sesti za laptop da vidim hoe li to pomoi da piem s vie erotskog naboja. Jeste pomoglo, malice, i bila sam prilino sigurna da e kombinacija Gertrudine kue pokraj mora, koja predstavlja inspirativnu sredinu, i jo koji galon dina uiniti svoje. I zar gospodin Kuper nije rekao da mnogo obeavam i da sam veoma talentovana? Naravno da jeste. Prkosno uspravih glavu i stadoh da se penjem stepenitem do Gertrudinih sjajnih crnih vrata, priseajui se kakvo sam strahopotovanje osetila pre oko godinu i po dana kad sam se prvi put obrela u ovom ekskluzivnom delu junog Kensingtona. Dejvid me je bio doveo ovde u Onslou Gardens da upoznam njegovu jedinu ivu roaku, uz neodreenu napomenu da je ona malo aknuta i boemski nastrojena. Oekujui slatku bakicu u haotinom stanu prepunom maaka, obukla sam se kako prilii. U arapama na pruge, vreastim pantalonama od platna i runo pletenom demperu, popela sam se pocupkujui ovim istim stepenicama da bih na vratima najvee kue koju sam ikada videla u Londonu naila na veoma ukusno obuenu staru damu u sivim flanelskim pantalonama i crnoj polo rolci kakve je nosila Ketrin Hepbern. Jednom rukom je drala kvaku dok joj je druga poivala na puci koja je virila iz stalka za kiobrane. Budui da me je nadviavala, i gledala me s ledenom nadmenou, umalo se nisam preturila niza stepenice od

42

oka. Dejvid mi je kasnije objasnio da je ta vazduna puka pripadala njegovom pokojnom tei i da ona uvek otvara vrata s rukom na puci da bi obeshrabrila uljeze. Verujte mi, za tim nije bilo potrebe. Uprkos pamenju koje ju je sve slabije sluilo, jo uvek je, sa svojih osamdeset i kusur godina, mogla da utera strah u kosti bilo kome. Morala sam da ponavljam sebi da je sigurno mekog srca poto je preuzela brigu o svom osmogodinjem sestriu kada je njena sestra s muem tragino stradala u jednoj nesrei na jedrenju, i Flora me je uveravala da je sigurno tako. Uprkos, ili moda upravo zahvaljujui razlici u godinama, Gertruda i ona su se veoma dopale jedna drugoj, i na Florino insistiranje esto smo svraale posle kole da je obiemo. Morala sam da skupljam hrabrost ak i za te kratke susrete, ali bilo mi je neuporedivo lake jer je Flora bila tu. Ona bi uletela u kuu onako kako ja nikako nisam mogla, ljubei Gertrudu sono u obraz, da bi se zaputila pravo do velikog ormara u primaoj sobi gde su stajali albumi s fotografijama. Razbakarila bi se na tepihu i s Gertrudom pokraj sebe bi listala albume, elei da zna ko je ko, ispravljajui Gertrudu ako bi ova zaboravila. To je roak Harold rekla bi Gertruda nadmeno, upirui koatim prstom s prstenjem optoenim draguljima. Ne, Gertruda, ne moe biti on. Roak Harold je imao plavu kosu. Pogledaj. Onda je obrnula prethodnu stranicu da dokae. Gertruda ponovo zakilji. Uspravi se. Draga moja, potpuno si u pravu. Bio je izrazito plavokos. Bio je i peder, ako te zanima. Floru je to zanimalo. Nasmeih se kad se vrata otvorie i Gertruda zakilji u mene s visine: visoka i dominantna u kratkom ljubiastom prsluku, somotskim pantalonama i gomilom perli oko vrata. Grozdovi crnih sjajnih kuglica od oniksa visili su joj iz uiju a njena elinosiva kosa bee podiana u otru, beskompromisnu pa frizuru. Njene bledoplave oi smetene iznad kljunastog nosa, meutim, behu malo zamagljene. Anabela! Draga moja, kako divno iznenaenje. Podmetnula mi je svoj napuderisani obraz, dajui mi time do znanja da treba da ga poljubim. Iznenaenje, Gertruda? trecnuh se plaljivo. Zar ti Dejvid nije

43

javio da dolazim? Zurila je u mene svojim plavim oima, sada neto prodornije. Nakon nekoliko trenutaka, one sinue. Da zna, potpuno si u pravu. Verujem da jeste. Zvao je pre nepunih pola sata. Lupi se akom po elu. Ba glupo s moje strane! Ui, ui. Glas joj je melodino odzvanjao hodnikom dok je zalazila dublje u kuu, zastavi na ulazu prostrane primae sobe, saginjui nisko glavu da pokae da ja treba prva da proem. Soba je imala visoku tavanicu s raskono izvedenim gipsanim ukrasima i zidove nene nijanse golubije plave boje. Na visokim prozorima s mnotvom okvira u bogatim naborima visile su tamnoplave draperije od damasta, a svuda unaokolo behu ratrkane Gertrudine saksije s palmama i elegantne ali lomljive antike skulpture. Odluno sam krenula ka kauu, priseajui se da sam prilikom svoje prve posete ovde ula zloslutno kripanje koje je dopiralo iz slatke male fotelje iz osamnaestog veka u koju sam se bila uvalila. Kafa? ree iznenada, pa opasno sevnu oima. Dobra jaka crna? Bila je to interna ala izmeu nas dve, osim to je ala bila iskljuivo na moj raun. Ja pijem samo belu kafu, i to s dosta mleka, ali prilikom te prve katastrofalne posete ponudila mi je dobru jaku crnu. Oajniki elei da joj se dopadnem, spremno sam prihvatila. Mmm, molim vas! Nemam mleka, zna brecnula se tada optuivaki na mene. Ja ga ne pijem. Nadima me. Seam se da sam ciknula kao da se toboe slaem i stala da je uveravam da mleko na mene isto deluje. U stvari, bila sam toliko nervozna da sam je navela da pomisli da bih, kad bi se u tom trenutku mlekadija pojavio iza oka sa svojom gajbicom zvonei na starom dobrom biciklu, zgrabila vazdunu puku tee Hjua i pucala mu pravo u elo. Seam se da sam sedela tamo, u toj staroj kripavoj fotelji, nogu prekrtenih u udnom pokuaju da delujem oputeno, neprestano briui znojave dlanove o svoju arapu na pruge, posmatrajui je kako sipa prljavi sirup iz bokala s filterom. Zurila sam u nju dvadeset minuta, podiui oljicu povremeno do usana, ali nisam mogla da popijem ni kap. Kasnije, poto su Dejvid i ona

44

izali nakratko iz sobe da se pozabave slomljenom bravicom na prozoru u kuhinji, ja sam je u nastupu oajanja prosula u najbliu saksiju. Prilikom sledee posete ustanovila sam da je ta biljka neobjanjivo uginula. Posle sam, naravno, priznala i ona je blagoizvolela da mi doda kap mleka, ali kafa je i dalje bila veoma jaka i veoma je prljavo izgledala, a ja sam i dalje bila previe stidljiva da bih je odbila. Ba bi mi prijala jedna, Gertruda rekoh, procedivi ivahan osmeh. Mada oblizah usne kurano sve vie itam o tome da je kafa tetna. Razmiljam da preem na aj. Gluposti. Oi joj zasijae. Sve su to budalatine, ta propaganda o kofeinu. Petljala je sa oljama i tacnama na posluavniku. Ja pijem pet oljica dnevno poslednjih ezdeset godina, i nikad se nisam oseala bolje. Nikad nisam osetila da mene previe die, kako oni kau. To bi, dodue, moglo objasniti zato joj se tako divlje tresu ruke, pomislih dok je tacna sa oljicom egrtala nesigurno u mom pravcu. On, naravno sloih se spremno, spasavajui tacnu iz njene ruke posute starakim pegama. Svata piu po novinama u dananje vreme. Da, vala ba. Gertruda sede preko puta mene na sedite kraj kamina i prinese oljicu usnama. Onda ispravi duga, tanka lea i prostreli me pogledom strogog negodovanja. Nego. ini mi se da si bacila oko na kuu. Pocrvenela sam. Boe, to je zvualo uasno! Kao da sam neka grozna grabeljiva skorojevika koja se nameraila na imovinu svog budueg mua. Pa, n-ne promucah usplahireno. Radi se samo o tome da je Dejvid rekao da je prazna i... ali ako nije zgodno... Vie je nego zgodno, draga, bie mi drago da neko boravi u njoj. Videla si je, rekla bih? Uh, znam gde je, otprilike, ali... Ali zar ti nisam pokazala sliku? nastavi ona. Sliku? Ne, nikada. Moda ju je Flora videla. U albumu, ali ne seam se... Ne, ne, draga moja, ne mislim na fotografiju. Imali smo jednu ili dve, ali

45

neto im se desilo. Neki idiot ih je bacio iz nekog prokletog razloga. Ne, mislim na sliku u salonu za ruavanje. Zar ti nisam pokazala prole nedelje? Nekome jesam. Napuila je usne i zakiljila sumnjiavo. Ne, Gertruda rekoh odluno. Meni nisi. Mora da je bio neko drugi. Sesilija, moda? Sesilija je bila roaka s Hjuove strane, koja je navraala povremeno da je obie i tresla se od straha, kao i ja. Razmenjivale smo svoje horor-prie. Sumnjiavo me je odmeravala nekoliko dugih trenutaka, ubeena da pokuavam da je nasamarim. Upinjala sam se da ne trepnem. Lice joj se odjednom razvedri. Potpuno si u pravu ree tiho, sputajui pogled, briui zamiljene mrvice s krila. Bila je to Sesilija. Dola je da mi ispuni neke formulare. Oi me ne slue kao nekad. Sad se seam. Bile smo u salonu za ruavanje, to je to. Dakle. Odloila je oljicu i ustala. Doi. Izdigla se iznad mene, pokazujui mi da je sledim. Uurbano sam spustila oljicu i pola za njom dok je ona koraala ka duplim vratima koja su spajala dve ogromne sobe. Otvorila ih je teatralno i uplovila u salon. Njen ljubiasti prsluk lebdeo je za njom poput plata dok je obilazila nepregledni ridensi sto i zaustavila se ispred starog adam kamina. Zagledala se u sliku iznad njega. Evo je. Podigla je bradu nadmeno. ta misli? Ispratila sam njen pogled. Oh ostadoh bez daha. Predivna je! Bila sam u ovoj prostoriji ranije samo jednom, ali nisam primetila sliku. Bio je to veliki akvarel koji je prikazivao nisku, dugaku kuu u elizabetanskom stilu, s drvenim fasadnim okvirima, zidovima prekrivenim puzavicom i prostranim travnjakom ispred kue. Okruena s obe strane grmovima rododendrona, stajala je ponosno na vrhu litice koja gleda na puinu. Kakav samo pogled ima! Ali hoe li odgovarati? upita otro. Odgovarati? Boe, Gertruda, fantastina je. Mislim... bukvalno je nadomak mora... Jeste sloila se, nakrivljene glave, zagledana u sliku. Stvarno jeste divno mestace. Na samom kraju rukavca. A i plaa je privatna. Zemlja na zaravni je u naem vlasnitvu. Obian svet moe doi do nje iskljuivo

46

amcem, ili da pokua da se probije preko stenja i nasue se, to se i deava de temps en temps.9 Jadne budale. Imali smo jedan udan incident s davljenjem, zna. Uvek bude nezgodno. Za koga, pitala sam se nervozno. Za nju ili obian svet? Boanstveno smo se provodili tamo kao deca, naravno ree zamiljeno, igrajui se perlama. Pemi i ja. S mamom i tatom. Izleti i kupanje i ta sve ne. Tako bezbrini dani. Plave oi joj se zamaglie na trenutak, i pomislih kako je bez sumnje bilo uasno izgubiti sestru tako iznenada, kad joj je bilo tek trideset dve. S Dejvidom isto nastavi. Kada su Pemi i Angus poginuli, a Hju i ja ga prihvatili, vodili smo ga tamo leti. Pa, naravno da jesmo. Nema svrhe prodavati takvo imanje. Nije mi jasno zato je on sada ne koristi ee, ali moda... odlutala je u mislima, upkajui staru sedu obrvu. Kilometrima daleko. Kako bilo... povratila se sada ste ti i Flora tu da je koristite, i to je sjajno. Moda bude jo dece vremenom? Gledala me je lukavo. Nasmeila sam se. Nadamo se, Gertruda. Dejvid bi voleo da ima decu, znam to. Izvrsno! Dakle kua e ponovo biti puna. Naravno, ja jo imam obiaj da doem u septembru, ali u julu je uasna guva, iako, moram priznati, ne i u naoj maloj uvali. Koristi je, draga moja. Stvarno e mi biti veoma drago. elim ti prijatan boravak. Evo, da ti dam klju. Prie malom dekorativno izrezbarenom pisaem stolu u oku i otvori fioku. Tu je... negde... ah. Izvadila je alku sa est identinih kljueva na njoj. Uvek drim nekoliko petljala je s kljuevima i ja se odupreh porivu da joj pomognem jer ih gubim. Beznadean sluaj. Verovatno e nai jedan ili dva u samoj kui, ali... evo, draga moja. Konano skide jedan i prui mi ga. Eto. Dejvid moe da ti objasni kako da stigne tamo... O, ve jeste ubacih se veselo. U stvari, ja prilino dobro poznajem taj kraj jer smo, kad sam bila mala, uvek odlazili u taj deo zemlje za praznike. Ili smo kolima i ostavljali ih u oblinjem izletitu, i imala sam obiaj da virim niz taj dugi prilaz i pitala se ko tamo ivi. Pokuavala sam da zamislim kakva je ta porodica. Pocrvenela sam. Boe, da li je to zvualo uasno? Kao da sam nekakva uhoda koja viri ispod stepenita.

47

Odrasla sam u Devonu, znate nastavih brzo i Rok je na samo sat vremena vonje... Naravno, ti si devojka iz Vest Kauntija. To znai da ti je dobro poznat um talasa i neprekidno vritanje galebova iznad glave. I naravno, pria se da to mesto pohodi duh nekakvog gusarskog kapetana, ali to su besmislice. Ba tako. Koja jo stara kua u Kornvolu nema svog duha. Agenti za nekretnine tamo dole znaju da bi kupci bili veoma razoarani kad uz kuu ne bi dobili i kunog duha. Upravo, sve to ini mesto privlanim. I nikad se ne zna, moda dobije inspiraciju za tu tvoju knjigu. Mogla bi malo da pie? Da, zbog toga i elim da odem rekoh, zbunjena. Dejvid ti nije rekao? dodadoh nervozno. U tome je stvar. elela sam da odem na neko tiho mesto zna da piem na miru. Boe, je li mislila da u ostaviti njenog sestria da bih nabacivala bojicu na njenoj terasi? Da ispijam solo koktele? Da banim s metanima? Ona se namrti s visine. Trepnu. Da zna ree polako verujem da jeste to pomenuo. Reci mi. urno me uhvati za ruku i unese mi se u lice. Je li bezobrazno? Zaboga, ne! odgovorih, uasnuta. Oh. Delovala je razoarano. A... ali nisam je jo zavrila, Gertruda rekoh, oajniki taktizirajui. I jesu mi zatraili da je uinim malo pikantnijom, ali nisam sigurna... Oh, ja jesam! stade da me uverava. Reci, ima li mene tu? Progutala sam knedlu. Kao ta bakica za kojom se svi okreu u starakom domu Smiraj dana? Glavna zavodnica na gerijatriji koja se vue ka spavaoj sobi starog majora poto se svetla pogase? Kako u mraku njuhom trai pantalone u svojoj kunoj haljini od angore? Da li bi joj se to dopadalo, pitam se? Jo jedna dilema. Ovaj... ne jo... rekoh oprezno, iekujui da vidim njenu reakciju. Ona se namrti. Ali bie te uskoro! Odlino! pljesnu rukama uzbueno. Onda me odmeri sumnjiavo. Ali biu neka despotski nastrojena matora vetica, bez sumnje. N-ne. Ruke poee lagano da mi se znoje. Bie... bie otmena lice joj se oklembesi a-ali veoma atraktivna starija ena.

48

Nasmei se i proe rukom po kosi. Ah da poe da prede sjajan literarni arhetip. Gospoa koja izgleda neverovatno dobro za svoje godine, ali s nagovetajem poude u oima, ha? O, i vie nego nagovetajem rekoh usrdno. Morem poude! Da ne preterujemo ukori me, ali kooperno zabaci glavu i bee mi jasno da je prezadovoljna. Povratila sam dah, iscrpljena. Od mene se oigledno oekivalo da napiem ilingovsku10 komediju s delovima u stilu Samo napred, ledi Breknel,11 ali nisam bila sigurna da sam raspoloena za tako neto. Mada, razmiljala sam, stavljajui klju u dep, predstavljanje Gertrude u sporednoj ulozi zavodnice mala je cena za kuu na osami s privatnom plaom. A kad smo ve kod plaanja... Ovaj, Gertruda, jesi li sigurna da nee nikakvu rentu za kuu? Mislim, boraviemo tamo due vreme, pa... Zaboga, ne, neu ni da ujem ree odluno, uzimajui me za ruku, vodei me nazad kroz sobu pa niz hodnik do ulaznih vrata. Ti si sada deo porodice, Anabela. Ne, ne, samo idi i uivaj, i poalji mi razglednicu da znam da je sve u redu. Zastade iznenada u hodniku, blizu vrata. O, boe. Vajna sam ti ja domaica, nisam ti nita ponudila! Hoe da popijemo kafu pre nego to krene? Malopre... si mi posluila kafu, Gertruda. Namrtila se i znala sam da misli kako opet hou da je prevarim. Bespomono pokazah rukom ka primaoj sobi. Ona se osvrnu sumnjiavo i ugleda posluavnik. Boe dragi, stvarno jesam! lupi se akom po elu. Ba sam zaboravna stara blesa. Pa, ako popije jo jednu, ima krila da ti izrastu. Kafa ti urnie nervni sistem, zna. Vi mlade devojke je pijete previe! Otvori teatralno vrata. Tako. Poljubi mi Dejvida i Floru, i reci toj dragoj devojici da svrati pre nego to ti ode, hmm? Volim kad mi doe da proaskamo. Hou obeah, smeei se. Draga starica. Stvarno se gubi pomalo. Podsetih sebe da treba da prenesem Dejvidu pozdrav. I ona voli da ti doe, Gertruda. Svratiemo uskoro. I mnogo ti hvala za kuu. Okrenuh se da je poljubim.

49

 aooo, draga! zapevui. aooo! uzvratih, maui dok sam se udaljavala niz ulicu. Posmatrala me je kako odlazim, maui s praga. Meutim, im sam zamakla iza ugla i izgubila joj se iz vida, ubrzah korak i pourih ka stanici s oseanjem krivice.

50

4.

o povratku kui zatekla sam Rozi pred vratima. Njena kratka crvena kosa izgledala je divlje i raupano, kao da je zaboravila da se poelja, a na sebi je imala jedan od muevljevih dempera. U rukama je drala Fibi, svoju etvorogodinju erku, i izgledala je kao da je htela da poe kad me je ugledala kako zavijam iza ugla. Oh! Taman sam htela da odem! povika. Izvini, bila sam kod Gertrude. Jesi li mi bee rekla da e doi? Ne, samo sam bila u prolazu, pa rekoh da svratim. Jesi li priala s Kler? Delovala je nervozno dok sam joj prilazila stazom. Nasmeila sam se pognute glave dok sam kopala po depu traei klju. Jesam. Oh, Ani, izvini. Htela sam da te nazovem sino i da ti kaem. Ne ljuti se? to, jer ide na odmor s mojom sestrom? Naravno da ne. Propustih je u kuu. Samo tako kae ree nervozno dok je urila za mnom niz dugaak hodnik do kuhinje. Mogu da ti osetim po glasu da ti nije ba pravo, ali kada me je nazvala... Boe, bila sam u tako loem stanju, Ani poela sam da razmiljam o nekim pilulama za smirenje, zapravo, poto mi je nestalo dina i pomislila sam: nek ide sve do avola. Dve nedelje na moru je upravo ono to nam sada treba, Denu i meni, a naroito deci. Mislim, Isuse, nismo ili na odmor skoro dve godine i... oh, ne znam. Znam da je ona tvoja sestra i nije stvarno moja prijateljica... zauta tuno i sede pokunjeno za moj haotini kuhinjski sto drei Fibi u krilu. Pitala te je da bude kuma Henriju podsetih je, ubacujui kljueve od kue u iniju za voe. Samo zato to joj je ponestalo prijatelja, svi to znamo. Uasnuto se uhvatila za glavu. Ja sam takva kuka! Prihvatam njeno gostoprimstvo a... oh, do avola. Sluaj, Kler se ne zavarava oko toga rekoh dok sam se vrzmala oko nje, raspremajui sto, ubacujui kutije od itnih pahuljica u ormare,

51

vraajui mleko u friider. Zna ona kako stvari stoje. Zna da si moja prijateljica, ali joj se svia i oajniki eli... pa, zvuae tuno, ali eli jo neije drutvo. Naroito nekoga s kim moe da ode na odmor. I ona se meni svia ree Rozi brzo, okreui se da me pogleda. Stvarno mi se svia i volela bih da provedem vie vremena s njom, da je bolje upoznam. Samo, ona zna da bude malo... oklevala je, otkinula pare toalet papira s rolne koja se zgodno nala na stolu i prinela je Fibinom procurelom nosu. Izduvaj, duo. Nesnosna? Arogantna? Voli da popuje? Iscedih malo ferija u sudoperu i odvrnuh slavinu. Boe, ne mora meni da pria, Rozi, odrasla sam s njom. Morala sam da plaam dvadeset penija da bih ula u njenu sobu i trideset da bih pozajmila neku od njenih igraaka, ali ne brini, drugarice moja, nee biti sama. I ja u biti tamo. Iza ugla, pa uz rukavac. Kakav rukavac? Uronih ruke u sapunicu i zagledah se sanjalaki kroz prozor. Onaj koji sanjivo vijuga iz pravca ua pod pokrovom od lia i otie u umski estar, daleko, daleko od razuzdane gomile. 12 Nasmeih se dok sam vadila sjajan tanjir iz vode. Gertruda mi je dala kuu na korienje obavestih je. Onu o kojoj sam ti priala. Rozi se ponovo okrenu u stolici, dok je toalet papir ostao prilepljen za Fibin nos. Nije valjda! Ani, to je fantastino! Boe, i ti e biti tamo. Sjajno. Isuse, tako mi je laknulo da ne mogu da ti opiem. Ona se zavali dublje u stolici, rairenih ruku i nogu dok se Fibi opasno ljuljala u njenom krilu. Iznenada se ponovo uspravi. Zato ja onda ne bih dola i ostala s tobom? Prvo zato to moram da radim, a drugo zato to si upravo pristala da ide s mojom sestrom. Ona s kojom eli da provodi vie vremena? Kler koja nema drutva? prostrelih je pogledom. Oh. O, da. Ne, u pravu si ree brzo. Klimnu glavom pokajniki, pa stade nervozno da prekopava po svojoj staroj torbi od antilopa i izvue old virdinija tabakeru i paketi rizle jedino to je mogla da priuti sebi u poslednje vreme. Ali, boe mrmljala je ako stvarno bude tamo, to e biti potpuno druga pria. Ne, Fibi, daj mamici to. Uze toalet papir iz detinje ruke, koji

52

joj Fibi neobino nevoljno predade. Ako postane previe umena u motanju rizli ljudi e pomisliti da se drogira. to nee lepo izgledati na zabavama. Fibi se rezignirano nasloni majci na grudi i stade da sisa palac. Zato ona nije u vrtiu? upitah, struui sasuene itarice sa inije, posmatrajui devojicino bledunjavo lice. kolsko osoblje je sada na seminaru, ali ona ionako ne bi ila u kolu jer ima malu temperaturu. Nita ozbiljno, zar ne, duice? Hm? Rozi joj stavi aku na elo dok su detinje oi poinjale da se sklapaju. U stvari, ba volim kad su mi deca ovakva poveri mi promuklim apatom preko erkine glave. Malo kilava. Divno. Zakikotala sam se. Uasna si, Rozi. To ih samo uini malo manje napornim, zar ne? Mislim, upravo smo obili Teskov supermarket i ona je za promenu sedela u kolicima, na seditu. Obino se obesi sa strane kao neki agresivni kondukter i vie: Sladoled! Lizalice! Ili, to je jo vea blamaa, dok kruimo odeljkom za ensku kozmetiku: Hoe one tanje ili deblje tampone, mama? Danas je samo tiho sedela, glave naslonjene na moju zimsku jaknu. Divno. to je nisi ostavila s Denom? Ona premesti Fibi u krilu. Den je otiao na razgovor za posao. Oh? Okrenuh se od sudopere. Nemoj da se uzbuuje. Iao je na razgovore i ranije. Trideset osam puta, da budem precizna. Da, ali nikad se ne zna. Istina. Nikad se ne zna. Ovo bi mogao biti onaj pravi. Onaj koji e nas izvui iz dubina prokletog oaja i na velika vrata uvesti u svet sreno zaposlenih. Vratiti nas u utvrene drutvene tokove pune plateno sposobnog optimizma, kada emo se udesno izvui iz minusa, a naa deca ponovo poi u privatne kole u lepim sjajnim cipelama. Tada bih ak mogla da kaem naem leinarski nastrojenom agentu za nekretnine da odjebe i vrati se nazad kod Bernard Markusa i prestane da mi saoptava da su nam nametaj i cevi pomalo dotrajali i da mi farba na zidovima izgleda ofucano. Okrenuh se da je pogledam. Palila je uasno smotanu cigaru koja je bila tuno obeena na jednom kraju. Ruka joj se pomalo tresla. Prodajete kuu?

53

 Dali smo je na procenu procedila je. To je sve. Ali s mogunou da prodamo, da, i da moda iznajmimo stan i ponovo je otkupimo kada trite nekretnina konano propadne i cene padnu. Den kae da to ima smisla. Naravno rekoh tiho. Rozi je imala najslau ruiastu kuu u Fulamu, koja je nekada bila pansion i koju su kupili budzato u vremenima kada je to bilo mogue. Velikim naporom, tokom godina, Den i ona, bez pomoi preduzimaa, polako su preobrazili unutranjost u elegantnu kuu kakva je danas bila, sa po dve prostrane sobe na svakom od etiri sprata, i sve to okreeno u nene zagasite nijanse, uz odobrenje Nacionalnog zavoda za zatitu spomenika kulture. Zajedno, uz mnogo psovanja i smeha, u kuhinji su postavili restaurirani kameni pod, izbili istureni prozor u dnevnoj sobi, stavili u funkciju svaki kamin, poploali kupatila, i zlopatili se po buvljacima i dvorinim rasprodajama dok nisu nali viktorijanske kvake i prekidae za svetlo. Sve je to bilo uraeno s ljubavlju. Okrenula sam se ka sudoperi da izbegnem njen pogled i nastavila s ispiranjem oljica za kafu. Pa, nikad se ne zna. Moda e dobiti posao ovoga jutra. Moda. I onda bismo mogli da se preselimo u predivni Birmingem. Super. U Birmingem! O, ne brini, nee ga dobiti ree suvo. Prestar je. Sve te finansijske korporacije trae finu, jeftinu radnu snagu koja je tek zavrila fakultete. Kako bilo, rekla sam mu da e, u sluaju da ga prime, morati da putuje na posao tamo. Ili to, ili u se razvesti od njega. Njemu ova druga opcija zapravo deluje primamljivo. Nacerila se i stala da se osvre okolo u potrazi za pepeljarom. Ne pronaavi je, otresla je pepeo u saksiju s poluuvenulim azalejama. Hvala ti. Poturih joj tacnu pod nos. Posluie sjajno kao ubrivo posavetova me, vadei mrvicu duvana iz usta. Ne, ono o emu smo zapravo razmiljali sino dok smo delili kupku, poto smo prethodno proslavili besplatan odlazak na odmor kilavim seksom, bilo je to da bi Majkl moda mogao da d Denu posao. Zna, kod

54

rodersa? Utom zazvoni telefon. Oh! okrenuh se uasnuto. Boe, upravo to su Mielovi uradili prole godine, i Kler je potpuno poludela! Molim te reci da neete to uiniti molila sam je, s jednom rukom na slualici. Kler e iznuti ako pomisli da zbog toga idete s njima! Dobro, de, smiri se promrmljala je dok sam ja dizala slualicu. Jo uvek sam je posmatrala sa strepnjom kad podigoh sualicu. Uh, nezgodan trenutak? Bio je to Dejvid. Mmm, ne, nipoto. Rozi mi je tu. Oh, razumem. Dakle, ako navratim na ruak i pogledam malo sportski pregled na TV-u, to ti nee smetati? Zakikotala sam se. Okrenuh lea Rozi. Nikako, otarasiu je se. Samo je svratila da se izvini to mi iskoriava sestru. Vidimo se kasnije. Spustih slualicu. Rozi me je sumnjiavo odmeravala kad sam se okrenula. Ko je to bio? Sva si se zarumenela. Dejvid. Doi e za ruak, a onda emo da pravimo bebu, pa e morati da mrdne guzicu. Izbeila se. Koristi pauzu za ruak za popodnevni seks? Samo zato to mi je odgovarajue vreme u mesecu, a Dejvid ne bi bio Dejvid kad ne bi u prste poznavao moj menstrualni ciklus ak i bolje od mene same, kad smo kod toga. On zna kada ovuliram i kada je, s tanou koja se meri sekundama, pravi trenutak da njegov spermi zajae moje jajace. Jutros mi je izmerio temperaturu i objavio da u biti na vrhuncu plodnosti tano u dvanaest asova i trideset dva minuta. Moram ti rei da trenutno gleda u ekstremno plodnu enu, drugarice moja. Moja jabuka je spremna da bude opraena. Boga ti, ba se navrz ree ona, uurbano skupljajui svoje rizle, trpajui ih u torbu. Koliko ih eli? Dece? Troje ili etvoro, mislim grickala sam nokat na palcu. Troje ili etvoro! skiknula je, isputajui torbu. Ovaj, ne, troje. Ili dvoje rekoh brzo. On je jedinac, zna, Rozi.

55

Voleo bi da ima veliku porodicu. Dabome ree kratko. A ti? Ne smeta ti da se bake s bebama u etrdesetoj? Jer to te eka, zna, ako se on nameraio da napravi itavo tuce. Njemu to ne smeta, mlai je od tebe. Samo etiri godine rekoh svadljivo. I naravno da mi ne smeta, inae se ne bih uputala u to, zar ne? I neemo imati tuce. Zna kakvi su ti mukarci, misle da ele gomilu dece, ali Dejvid nikada nije bio otac. Pitaj ga ta misli kada bude ustajao u zoru s prljavim pelenama koje su eksplodirale i prosule sadraj u nogavice od tramplice i uprljale benkicu, i koje e morati da menja brzinom svetlosti jer njegova nesnosna ena koju mue hormoni vriti da e joj dojke prepui ako uskoro ne podoji dete. Pitaj ga ta misli nakon to nedeljama ne bude dobio hopa-cupa iz straha da e mi pui avovi. Mislim da e uvideti da e biti veoma zadovoljan i s jednim detetom. Nego ta. Den je hteo da vrati jedno od naih. U stvari uzdahnula je divim se Dejvidovom deakom entuzijazmu. Ja nemam snage da otvorim konzervu hrane za make u vreme ruka, a kamoli za seks. Pa, moram ti rei priznadoh da nije toga, gledala bih Bargan Hant.13 Ali nemoj rei Kler dodadoh brzo. Dohvatila sam kesicu sa supom i usula je u erpu. ta da joj ne kaem, da gleda dnevni TV program ili da upranjava seks preko dana? Ni jedno ni drugo rekoh nervozno. Iskezila se. Ne brini. Tvoja tajna je kod mene sigurna. Ustade i namesti erku u naruje. Dobro, idemo, mala moja Fibi, nisam sigurna da elim da prisustvuje ovome. Previe si mlada da bi gledala kako doktor Finli razvaljuje vrata isplaenog jezika, monstruozno nabreklih pantalona, njiui kukovima, spreman da zane svoju dinastiju. Vraamo se naoj hrani za make. Utom se spolja zau zveckanje flaa s mlekom i ubacivanje kljua u bravu. Rozi i ja se zgledasmo zaprepaeno. Bokte maz, to je bilo brzo! izbei se Rozi. Poloila mi je ruku na miicu. Ne, nemoj mi rei proaputa. Zvao je iz govornice, obrnuo se u mestu nekoliko puta, i sad stoji ispred vrata u helankama ispod pantalona.

56

Uvek sam mislila da lii na Klarka Kenta. Ili to, ili je ve bio poao ovamo i zvao s mobilnog kada oh! Vrata se otvorie i nas dve se okrenusmo da bi nam postalo jasno da to uopte nije bio Dejvid. Osoba koja je nonalantno uetala u moju kuu, zviduui zamiljeno i zurei u potu na mom otirau bio je moj bivi mu, Adam. Sagnuo se da pokupi koverte i stao leerno da ih razgleda, potpuno nesvestan da ga Rozi i ja posmatramo. Bacio je veinu njih u stranu, ali je zadrao besplatan magazin koji je otvorio i poeo da ita, jo uvek tiho zviduui dok nam je prilazio. Visok, crnpurast i neverovatno zgodan, na sebi je imao sivu majicu kratkih rukava obuenu preko bele majice dugih rukava, vreaste pantalone s depovima i patike. Na glavi je, u maniru oputenog etrnaestogodinjaka, imao bejzbol kaket okrenut naopako. Adam se inae bliio trideset osmoj. Podigao je pogled s magazina. Ugledao nas prvi put. Izgledao je iznenaeno. Oh. Sranje. Nisam vas video. Rozi je ostala bez teksta. Adame. Naslonila sam se na sudoperu i vrsto se uhvatila za njen rub. ao, duo. Poljubio me u obraz, pa klimnuo glavom neodreeno u Rozinom pravcu. Rozi. Rozi jo nije bila u stanju da progovori. Izvini to upadam ovako, ali imao sam pauzu s probama pa sam mislio da svratim i vidim ta ima novo. etkao je po sobi i zaustavio se ispred plutane table, zurei u razglednice i pozivnice okaene na njoj. U stvari, mislio sam da si otila u kupovinu ali vidim da si jo prikovana za sudoperu? Nacerio se i ja oslabih svoj stisak na rubu sudopere. To volim kod tebe, Ani, ili si u kuhinji ili u spavaoj sobi, i zna ta treba da radi na oba mesta. Poznaje najkrai put do mukarevog srca, kako je Deri Hol14 jednom prilikom rekla. Mada, kao to je Rubi Veks 15 jednom prilikom rekla, najkrai put do mukarevog srca zapravo je kroz njegov grudni ko uzvratih mu, pokuavajui da se povratim.

57

On prasnu u smeh. Ah, Jupitera mi, ovek mora imati dve glave da bi tebe nadmudrio, a, Ani? To volim da vidim, nikad se ne predaje. ta je ovo? prie poretu i zaviri u erpu. Umoi prst i okusi. Supa od krompira s lukom? O, ne, s pakanatom. Lepo. Ima dovoljno za troje? upitno se osvrnu po prostoriji. Rozi ne ostaje na ruku rekoh brzo. To je samo za... pa, za mene. I Dejvida. Dejvid svraa na ruak u vreme posla? izbei se. Ozbiljno? A onda, bez sumnje, uiva na tvom drugom polju strunosti, u krevetu? Uuups, potrefio sam procedio je dok je mene oblivalo jarko crvenilo. Dobro, u tom sluaju bolje mi je da nestanem, poto dogovorim nekoliko datuma s tobom. Mogu da se posluim jednom stelom tvog ljubljenog? Uhvatila me strana e. Poslui se promrmljala sam, dok je on inio upravo to, otvarajui friider i nudei jedno pivo Rozi. Rozi? Ani nee, naravno, zbog svog puritanskog vaspitanja, ali ja znam da si ti ena irokih shvatanja. Pogleda u pepeljaru. Vidim da ak sama zamotava ovih dana. E, to je proleterijat. Bravo, devojko. Kako je moj drugar Den? Jo pije kod Federsa? Morau da navratim i popijem neko pivce s njim ovih dana. Zabaci glavu i edno potegnu. Rozi konano povrati mo govora. On samo ueta ovde eksplodirala je, lica crvenog od besa bez tvog doputenja, s kljuem, rovari slobodno po tvom friideru... zato do avola ne promeni brave, Ani! Ah, ali to ne bi bilo poteno ree Adam, maui prstom u njenom pravcu kao da opominje. Priao je vratima ostave na kojima je visio moj kalendar i poeo leerno da ga prelistava. Ani mi je dala ovaj klju u vreme kad sam redovno navraao. Svakog dana, da budem precizniji, ponekad i nou, zar ne, Ani? Cerio se, gledajui preko ramena u mene. Pocrvenela sam i oborila pogled. O, da, do pre nekih godinu dana u ovoj kui je za mene bilo mesta, kao i u njenom srcu. Sve dok se letei doktor nije pojavio niotkuda i uzurpirao moje mesto. Kopile. Nacerio se. Uostalom, bez obzira na sve, moje dete ivi ovde podsetio ju je, putajui stranice kalendara da padnu na mesto. Tako da ne bi bilo ba prijateljski uskratiti mi pristup, zar ne? Ponovo

58

pogleda u kalendar. Je l tada poinje njen kolski raspust, Ani? pokaza prstom na datum koji sam zaokruila crvenom hemijskom. Da. Tada poinje procedila sam. Sjajno. Onda e biti kod mene tog vikenda, u redu? Zbog toga sam doao, da ti kaem da u moda morati malo da uskladim datume. Ova nova predstava mi oduzima vie vremena nego to sam mislio. Izvue rokovnik iz depa i stade da ga prelistava. Mislim da e do tada biti sa mnom svakog drugog vikenda, ali uskoro idemo u Kornvol, pa u morati to da promenim. U Kornvol? srce prestade da mi kuca. Zato? On podie pogled iznenaeno. Za praznike. Zato da ne? Klimnuh glavom, dok mi se grlo neobjanjivo stezalo. Dabome. Zna li gde ete tano? Oh, kao i obino ree veselo. Negde na severnoj obali. Blizu Polzita, mislim. Tamo gde smo ili prole godine, sea se? Kozini roditelji imaju bungalov tamo dole. Znai, Kozi se zadrala itavih godinu dana. Za razliku od Frensin. Ili Sandre, koja je otpala na kraju poslednje etape Tur de Fransa , jer Adam, bez sumnje, nije mogao da svari vonj ustajalog urina dok ju je hvatao u slavljeniki zagrljaj. Nisam zaboravila ni kako je otperjao iz ove iste kue pre neto malo vie od godinu dana, nakon noi provedene sa mnom, u vreme kada sam ga, na sopstvenu sramotu, jo uvek putala u svoj krevet iako nije iveo ovde. Da, odjurio je da uiva na moru s Kozi, dok sam ja vrsto zatvarala oi i trudila se da ne plaem lica zagnjurenog u jastuk. Dabome. Progutala sam knedlu. Samo, radi se o tome da... pa, i mi idemo u Kornvol. Na est nedelja. Flaica mu se zamrznu na usnama. est nedelja? ekaj malo. Trepnu svetloplavim oima i skide kaket. Proe rukom kroz crne kovrde. A da me nisi pitala za miljenje? Da ne vidim svoju erku celo leto? Pa, pitala bih te za miljenje, naravno, Adame rekoh brzo. Ali tek smo odluili. A poto e i ti biti tamo, to je u stvari ba zgodno. Mogla bih kolima da je dovezem do tebe. Da sloio se, dok je razmiljao o tome. Ili bih ja mogao da doem i pokupim je. Zauzeo je oputenu pozu.

59

U stvari, trebalo je da i mi ostanemo dole celo leto ree razdragano. Ali promenili smo planove. Znai, onda je uopte ne bi ni video, zar ne? ubaci se Rozi otrovno. Gde ete odsesti? nastavi on, namerno je ignoriui. Dejvidova tetka ima kuu na uu reke Kamel. Kul. Velika gajba? Adam je smatrao da ga mladalaki argon ini mlaim. Hmm, nisam... nisam sigurna. Oh, ogromna je ree Rozi, itajui mi misli. S bazenom i bilijar salom i teniskim terenom. Mora da svrati, Adame, da se poslui klozetom. Da pohara friider. Moda i prihvatim taj poziv namignu joj, ne uzbuujui se. Osim ako me ti ne pretekne, Rozi, to je, kako mi moja istanana intuicija govori, veoma mogue, u kom bi sluaju moglo doi do sukoba interesa. Den i ja bismo ba mogli da iskuliramo zajedno pored bazena: stuemo neko pivce, priamo viceve, ali kapiram da bi me ti smorila posle nekog vremena. Nego, kako je dobri stari Tehnoloki Viak? Odlino je, hvala na pitanju, i verovatno je aktivniji od tebe, Adame brecnula se. On bar pokuava da nae posao i ne pozira okolo s bejzbol kaketom natuenim naopako pretvarajui se da je tinejder. Dosta, vas dvoje rekoh umorno. Moemo li da se vratimo pravom razlogu tvog dolaska ovde, Adame? Oigledno eli da vidi Floru preko leta i poto emo oboje biti u Kornvolu, to stvari ini logino lakim, ako ne i... Emotivno lakim? poskoi on, oduevljen. Nisi valjda mislila kakvo e blaenstvo i olakanje biti ne videti Adama est nedelja? Preboleti ga kako treba, ovoga puta? Pobei od uloge ene koja udi za raskalanim, osiromaenim glumcem i staviti se u ulogu ene koja e se udati za zgodnog, uspenog, razumnog doktora Kildera?16 Nisi valjda to mislila, Ani? Uuups, previe priam, stvarno jesi! Oi su mi sijale od oduevljenja kad Rozi besno ustade od stola. Izlazi napolje, Adame kljuala je od besa. Ajde, odjebi. Ako ona nee to da ti kae, ja hou. Nemoj da laska sebi mislei da i malo moe da utie na nju. Ti si jedna ameba, punoglavac, nisi ak ni dopadljivi lupe

60

kakvim sebe smatra romantini jadniak koji postupa po nalogu svog srca, jer ne moe protiv sebe ne! Ti si samo jedan bedni matori prdonja koji ne ume da obuzda svoj testosteron! Lepo reeno, gospoo Hauard Adam joj se graciozno pokloni i s mnogo pravednikog gneva u ime tvoje drugarice, ali previa jednu sitnicu. Previa injenicu da ja zaista ne mogu da idem protiv sebe i da, uprkos svemu, moda i dalje gajim prema Ani jaka i duboka oseanja. Moda bih ak bio spreman da priznam da sam bio nitkov i lupe i sve druge neizrecivo grozne stvari za koje me optuuje i da bih, ako mi se prui druga prilika i poslui me dobra srea, bio spreman da se popravim zarad svog braka i svog deteta. Usne su mu se veselo trzale, ali bee neeg udno ozbiljnog u njegovim oima. Obe smo ostale bez teksta. Sere ree Rozi na kraju. Ti nisi Dejvidu ni do kolena, i to vrlo dobro zna. Samo si na smrt preplaen to e ona zavriti s nekim ko je odan, iskren i posveen. to su sve divni psei atributi, to priznajem, ali ine li oni ivot vrednim ivljenja? Da li se svet okree samo zbog njih? Da li odanost garantuje sreu, ili ah! Evo i pomenutog oveka. Ili, moda bolje da kaem ovekovog najboljeg prijatelja. Pustimo ga da govori za sebe. Dejvide, dobro doao! Kada su se vrata otvorila, Dejvid se pojavio u dovratku s lea obasjan sunevom svetlou koja se razlivala niz hodnik. Zatvorio ih je za sobom i umorno poao hodnikom u svom odelu na pruge, nosei aktovku. Dobro doao na nau malu sedeljku nastavi Adam, sijajui od zadovoljstva, irei srdano ruke. Verujem da zna Rozmari, ovo je naravno moja biva ena, a ja sam samo cvetni ukras na tapetama. Doao sam da obezbedim prava na vianje svoje voljene jedinice, koja e uskoro postati tvoja pastorka. Kako je to lepo. Jesi za jednu stelu? Posegnu rukom u friider. Ili neto jae? Ne, hvala, Adame, i premda je Flora tvoja erka, to je moje pivo. Neu se ljutiti ako si uzeo jedno, ali zamoliu te da ne uzme drugo jer, kao prvo, imam posla ovde, kao drugo, u prastarom MG-u parkiranom ispred kue sedi jedna namrgoena plavua koja, ako me pamenje slui, pripada tebi. Poela je da skida lak s noktiju i izgleda kao da bi mogla nekoga da

61

natakne na kolac. Ne bih je ostavio da nervozno tapka tiklama dok ti bani ovde, jer bi mogla da doda gas i ostavi te na cedilu. Sranje! Kozi! Adam se lupi po elu. Zaboravio sam da me eka napolju. Hteo sam da joj dam znak u jednom trenutku i uvedem je unutra da je upozna, Ani, ali ini mi se da sad nije najzgodniji trenutak? Bacio je pogled na moje pocrvenelo lice i na dva ledenohladna pored mene. Ah. Nije. Tako sam i mislio. O, pa dobro, ali bilo bi dobro da se jednom upoznate. Flora misli da je ona sjajna, i poto si sada nala svog oveka, bie manje tenzije meu nama, zar ne? Nema ljutnje. Manje zle krvi. Da. Dobro. ak je i Adam mogao da oseti da mu atmosfera nije naklonjena. Idem ja. Rozi, Dejvide klimnu glavom u njihovom pravcu. Hvala na pivu, drue... i, Ani, mogli bi uskoro da razmenimo adrese na kojima emo biti, i brojeve telefona? Moda bismo ak mogli svi da se okupimo i organizujemo rotilj na plai! Cerei se Dejvidu, ije je lice odavalo uas, on skliznu iz kuhinje i uputi se ka izlaznim vratima ponovo veselo zviduui. Rozi, uzimajui u ruke sada ve usnulo dete, staru torbu od antilopa i druge stvari, poe za njim nakon to se na brzinu pozdravi s nama, sledei ga skoro u stopu. Mrmljajui namrteno o mom nekadanjem katastrofalnom izboru mukaraca, izala je za Adamom, ali se prkosno okrenula i pola u suprotnom smeru od njega im se dokopala trotoara. Poto su se vrata zatvorila za njima, Dejvid se okrenu k meni, zgroen. On ide u Kornvol? Ovaj, da. Grizla sam usnu. Uvek letuje tamo, bojim se. Pa, od prole godine. Kod Adama jednom znai esto, a dvaput uvek. Kozi ima kuu tamo, zna. Izbegavala sam njegov pogled. Nisam to znao ree s oajem u glasu, eui se po glavi. Nisi mi to pomenula, Ani. Zaboravila sam rekoh prosto. I kako god bilo prioh i zagrlih ga. Zagrlih ga snano to nam nee pokvariti zabavu. Propela sam se na prste i poljubila ga neno u usta. Nama niko ne moe da pokvari zabavu, zar ne?

62

Kasnije, nekih sat vremena kasnije, kada su nam glave poivale na istom jastuku, a noge se pruale u suprotnim pravcima moje su bili besmisleno propete uza zid da bi sperma imala to vee anse da sretne jajace i ne ispadne iz mog grlia materice Dejvid me uhvati za ruku. Nije bilo lako, ali uhvatio me je. Da li te jo uvek uznemirava? upita, gledajui pravo uz moj nos. Nasmeila sam se i pogledala uz njegov. Ni najmanje. Jer, razumeo bih ako te nervira. Hou da kaem, lino mislim da je taj ovek potpuni bolid, ali svestan sam da ste nekad bili u braku i da moda jo uvek gajite izvesnu naklonost jedno prema drugom. Okrenuh glavu postrance i poljubih ga. Dejvide, o Adamu uopte i ne razmiljam. Nasmeio se. Odlino. Pomazio mi je ruku. I kada prodamo kue...? Kada prodamo kue i kupimo novu zajedno, morae da alje posetnicu i najavi se nedeljama unapred ako misli da kroi preko mog praga. Nasmeio se. Sjajno. Uzdahnula sam. Dejvide, koliko dugo moram da ostanem u ovom poloaju? Pogledao je na sat. Oh, samo nekih pola sata. Pola sata! Bie dobro, opusti se. Da se opustim! Doneu ti knjigu ako eli. I olju aja? Dogovoreno. Skoio je s kreveta i ustao. Gledala sam ga kako prelazi go preko sobe i uzima ogrta koji je visio na iviluku na vratima. Zastao je. Okrenuo se. to se kezi? Nacerila sam se. Bezveze. Prie krevetu, sagnu se i poljubi me. Je l ti i ovo bezveze? Bude li i dalje bezobrazna, otkazau sastanak s gospoicom Monro u dva i petnaest i zakazau ti revan. Gospoica Monro?

63

 Moja nova pacijentkinja. Ima uasan osip na mestima za koje ne eli da zna. Ah. Dobro izgleda? Osip svakako ne, a gospoica Monro moda jeste nekada, ali sada je sparuena sedamdesetdevetogodinjakinja. Tako znai. I ne, Ani, ne die mi se kada se pacijentkinje skidaju preda mnom, to znam da je tvoje sledee pitanje. Nije! frknula sam dok je on navlaio ogrta. Sumnjiavo me je pogledao izvivi obrvu. Onda se spustio dole po aj, ostavivi me da razmiljam o tapetama izmeu stopala i smeim se kao maka koja se napila mleka. Ali ne verujem ti! viknula sam.

64

5.

ajde, Flora! Nagurala sam kofer u prtljanik i zalupila ga, bacajui pogled ka ulaznim vratima do mesta gde je ona stajala u hodniku i priala s Dejvidom njegova plava glava naginjala se nad njenom crnom. Zastala sam na tren posmatrajui Dejvida kako u istoj i ispeglanoj plavoj pamunoj koulji, oker pantalonama i demperu od kamira, koji je elegantno prianjao oko njegovog vrata, vadi baterije iz svoje aktovke i daje ih njoj. Posle malo petljanja, ona ih ubaci u svoj CD plejer. Nasmeila sam se. Bilo je tipino za njega da proveri jesu li joj baterije prazne pre dugog putovanja, ali da je onda pusti da sama namesti nove. Ba kao to joj je pomagao oko domaeg samo kada bi ga ona zamolila, ili kao to bi odlazio da gleda njene meeve lakrosa samo kada bi bio pozvan neto to Adamu nikada nije polo za rukom, bio pozvan ili ne. Podravao ju je, ali je nije guio. Nije preterivao u ulozi ouha. Bio je svestan delikatnosti situacije, ba kao i Flora, ali na drugi nain. Ona je bila svesna koliko mi on znai. Godinu dana ranije, kada je Adam prvi put uo za Dejvida, nakon to se vratio s odmora provedenog u Kornvolu s Kozi i izbacio alkohol iz organizma, nazvao nas je, izbezumljen. Flora se javila. Tata je na vezi proaputala je. uo je da si upoznala nekoga. Hoe da se vrati. Za stalno. Srce mi je poskoilo, iako sam znala da ne treba. Ali njene crne oi behu pune suza. Zavrtela je glavom. Nemoj, mama proaputala je. Dugo sam zurila u nju. Onda sam pogutala knedlu i uzela slualicu. ao mi je, Adame, ne elimo da se vrati. Ne. Nema anse. I to je bilo to. Ali ono najstranije bilo je to to, da nije bilo moje jedanaestogodinje erke da me spasi od mene same, nisam sigurna da bih uspela da izaem iz tog zaaranog kruga. Nisam sigurna da se ne bih jo vrtela ukrug sada, delei sobicu s njegovim haremom ena, pretraujui pogledom liste glumaca kada ih Adam donese kui, traei da vidim ko mu je partnerka u glavnoj ulozi, pitajui se da li je njegov tip ili da li je s njom

65

spavao ranije u tom sluaju postojale su sasvim izvesne anse da e to ponovo uiniti. Ali Flora, koja je svog oca volela najvie nego iko, bila je pametnija. Znala je da, premda je umeo da nas nasmeje kako niko nije, on na ivot gleda kao na alu i neprestani provod, i da nije dovoljno dobar za mene. U stvari, kada se Dejvid pojavio, shvatila sam da ivot nije samo igra i smeh. Da ivot nije nuno samo zabava bez prestanka. Dejvid je bio tako pravi za nas, ba ono to nam je trebalo. Ponesi i rezervne ree dok je ubacivao jo dve baterije u njenu torbicu od teksasa za sluaj da poeli da slua muziku na plai. Spremna, ljubavi? pooh stazom, smeei im se. Mojim dvema voljenim osobama. Spremna sam. Ali, Dejvide, molim te nemoj da zaboravi na moje ribice. Mrze kad im se voda uprlja, a promenie je za sekund, kunem ti se. Potrebno je tano dvanaest minuta, to znam jer sam ti pazio na ribice kad si proli put odlazila na vikend, i ne, neu ih zaboraviti. Niti tvoje biljke dodade, obraajui se meni. Iako bi neko stvarno trebalo da kae tvojoj majci, Flora, da ona paukolika uda s puzeim porodom venu od blizine pei i ostataka slatkia u saksiji. Razmiljam da ih zamenim jasminom, koji cveta zimi, dok ste vas dve na odmoru. Nemoj da si se usudio upozorila sam ga. Taj uperasti hlorofit je bio uz mene i u dobru i u zlu, i tano znam koliko izdanaka ima, pa nemoj da luduje s makazama. A sad, Flora, ima li kartu? Tu je potapa svoju torbicu. Hajde, mama, idemo. ao, Dejvide. Prope se na prste i poljubi ga. ao, duo. uvaj se i brini o mami. Uze me u naruje i poljubi me u nos. Doi u za dve nedelje da vas obiem. Dve nedelje? ustuknuh. Zar ne moe da doe ranije? Sledeeg vikenda? Potrudiu se ree, pratei nas do kola ali trenutno sam do gue u papirologiji i dug je put u pitanju, Ani. Mislim, da bi se otilo za vikend. Srce mi zaigra. Znam, ali rekao si da ti to ne smeta. Priali smo ve o tome rekoh nervozno. Ne smeta mi. Otvorio mi je vrata od kola. I uiniu sve to je u mojoj moi da doem, obeavam. A sada, za ime boga, vozi oprezno i

66

napravi pauzu za ruak, i nemoj da vozi ako te uhvati umor. Proetaj malo ili slino. Uvek se desi da ljudi voze neoprezno na samom kraju puta jer misle da su gotovo stigli, i tada doe do katastrofe. Hou obeah mu, sijajui od sree to brine. Da li me je Adam ikad opomenuo da vozim paljivo? Poljubio me je ponovo i mi ugledasmo Floru kako s negodovanjem okree glavu. Brzo se razdvojismo. Ispratio nas je maui i, dok je moj prastari fiat izlazio na suncem okupani Fulam strit, proaran senkama kronji sivkastih platana koje su se nadvijale nad asfaltom, zatrubih i mahnuh mu u znak pozdrava dok je stajao i posmatrao nas s trotoara. Divan ovek rekoh pomalo samozadovoljno, moram priznati, dok sam ga gledala u retrovizoru. Prosto ne mogu da poverujem da e se oeniti mnome. Kao ni bilo ko drugi promrmlja Flora odsutno, petljajui oko svog CD plejera. Do avola. Ovo je najgori kr. Znala sam da treba da pozajmim Rejelin. Kako to misli? upitah otro. Kao ni bilo ko drugi? Samo se alim iskezila se, zatvarajui CD plejer. Ne, samo hou da kaem da je ba kul. Mislim, za nae standarde dodade, ukljuujui velikoduno sebe u tu jednainu. Da se ne laemo, mi smo pomalo zaputene, mama. Vozila sam sunanim ulicama ka autoputu A4 i posmatrala svoju erku koja je sedela pored mene u svojim kratkim pantalonicama od teksasa, besprekorno beloj majici i svee oprane kose pokupljene u rep. Predivnog srcolikog lica, izgledala je, kao i uvek, kao devoje s reklame Ralfa Lorena. Pa, ti nisi rekoh kratko. Znai, mora da misli na mene. Pa, mora da prizna ree, merkajui moje prljave stare espadrile i izbledelu muku majicu koja mi je visila preko ruba pantalona jer lic sa strane bee pokvaren nisi ba u koko anel fazonu. Dejvidu to ne smeta odvratih, urno navlaei majicu preko zjapeeg lica. Ne eni se mnome zbog stila odevanja. Sreom, s obzirom na to kako se oblai. Ali iskreno, mama, mogla bi da se potrudi. Videla sam tvoje gae u kupatilu pre neki dan, i uasne su.

67

Pune rupa i sav taj sivi lasti koji se kruni... svako bi pomislio da pokuava da ga otera od sebe. Nisam stigla da skoknem do marka i spensera u poslednje vreme, nita drugo rekoh uzrujano. Uostalom, imam lepih gaica. Te oblaim samo u hitnim sluajevima. Treba da ih baci. Blamira se. Pogledah u nju. Obrazi su joj brideli. Da rekoh kratko. Hou. Jesi li oacovala neto emu je sueno da zavri u korpi za smee? Pa, te pantalone koje sada nosi, i one uasne uflekane espadrile, i tvoj gadni sivi demper koji su izgrizli moljci, i tvoj kuni ogrta, s ogromnom flekom od kafe na zadnjici koji izgleda kao da si se ukakila ili tako neto, i u kome tumara okolo svakog jutra od devet pa nadalje. Iskreno, mama, to odbija mukarce. Mukarce? Misli, Dejvida? Pa... ta? I tatu? Otkud ja znam. Nisam ja muko. Samo kaem da... nemoj da se zapusti. Zurila je zamiljeno kroz prozor, crvenog vrata i lica. Imala sam utisak da je ve neko vreme htela to da mi kae. Oito je mislila da sam moda ja kriva to je njen otac poeo da vrlja, odvojio se od svog opora. Bila je to novost za mene. Tako. vrsto sam stegla volan. Ima li jo nekih oblasti u kojima treba da se popravim? Mislim, to je lako, povrne stvari: da perem kosu, kupim nove pantalone, ili ak kratku konu jaknicu s povrnutim okovratnikom kakvu nosi tvoj otac dodadoh sarkastino. Boe, pa to emo lako jedila sam se. Pa, zato onda to ne uradi? okrenula se i pogledala u mene. Uostalom, prole nedelje sam ba pomislila da tata izgleda sjajno. Volim kad se kul oblai, a i Kozi ima neke fine krpice. Pa ta ako jo ne ele da izgledaju kao matorci? Zinula sam od nepravde. Oh, a ja tako izgledam? Ne, samo kaem da ti ne pazi na oblaenje, mama, a mogla bi tako

68

strava da izgleda. Samo ne elim... Molim? okrenuh se otro. Ovaj zabavni put da Kornvola poeo je da gubi dra ve na autoputu A4. Molim? ponovila sam. Ne eli da se to ponovi? Misli da smo se tvoj otac i ja zbog toga razveli? Da to nema nikakve veze s njegovim jadnim moralom i da su za sve krive moje jadne, pocepane gae? Zna da ne mislim tako mrmljala je. Znala sam da ne misli, ali sad je bilo kasno. Saterala me je u oak, i ja sam morala da se branim. Htela sam da isteram stvar do kraja. Ona se poraeno zavali u sedite, znajui da se situacija preokrenula. Dakle, ta jo? insistirala sam besno. Oh, ne znam promucala je. A zatim dodade prilino kurano: Pa, dobro, kua. Uspravila se. Nikad se ne potrudi da pospremi, samo eka da Ivona doe jednom nedeljno, a sue se nagomilava u sudoperi, po ceo dan... Ali operem sue, na kraju. Ipak to obavim. Znam, ali u meuvremenu je svinjac. A Dejvid je tako ist i... pa, mislim pogledaj oko sebe. Pogledaj ova kola, mama. Pogledala sam. Omoti od slatkia i stari asopisi valjali su se oputeno po podu auta; prazna kutija iz Mekdonaldsa sunala se na zadnjem seditu; smeurana kora od jabuke trunula je na instrument tabli. Sve su to bili moji otpaci. Nita to bih mogla da pripiem Flori, koja je bila besprekorno savesna kada je u pitanju bacanje smea. Kriva i posramljena, uzvratila sam besno. Oh, nemoj biti takva istunica! zaurlala sam. eli da ima sjajan terenac koji nema ni takicu blata na sebi? To eli? Jedan od ovih, hmm? besno klimnuh glavom kad je jedan savreni dip za ijim je volanom sedela pomodno isfrizirana sredovena plavua prozujao pored nas. eli da izgleda tako gospodski i ulickano? Ne, ali ti namerno ide u drugu krajnost bila je uporna. Kao da ljudima poput Adama i Kler, koji se tako ponose svojim kolima, treba pokazati srednji prst. Oajno sam prola rukom kroz kosu. Nisam mogla da verujem da vodimo ovaj razgovor. Nisam mogla da verujem da me, na moju tetu, poredi sa

69

sestrom, manijakom od moje sestre koja je opsednuta istoom i voli da kontrolie, koja isti kadu pajalicom za prainu i na iji raun smo Flora i ja stalno zbijale ale, i s mojim bivim muem, ijim sam se oajnikim pokuajima da oivi svoju mladost otvoreno rugala. Premda sam primetila da u skorije vreme Flora ne uestvuje u tome. Nije htela da komentarie kad sam ga napadala. Da li je stvarno poela da se pita jesam li ja kriva za sve? Tako, znai rekoh, besnei sve vie. E pa, drago mi je to si reila da progovori o tome, draga. Skrenula sam na benzinsku pumpu i stala u red, penei od srdbe. Oigledno moram da stavim prst na elo ako elim da zadrim mukarca. Oigledno moram da sredim fioke, istresem jastuke, da oznaim kese za zamrziva. Mama... promrmljala je tuno, upkajui av od farmerki. O, ne, oigledno sam potpuno izgubila dodir sa svojom enstvenou. Umesto da pokuavam da napiem roman na tavanu, trebalo bi da se izleavam na firmiranoj posteljini i lakiram nokte! Trebalo bi da kupujem potpuri kod Dona Luisa i araniram ga u malim kiastim posudama u dnevnoj sobi? Trebalo bi da vrckam svojom malom zadnjicom dok usisavam kola portabl usisivaem! Pa, to ne bismo odmah poeli? Nagnula sam se preko nje, zgrabila prljavu plastinu kesu s poda blizu njenih stopala i poela besno da trpam otpatke u nju. Majko, ohladi se. U stvari podigoh pogled s poda dok sam ubacivala staru arapu u kesu, pa stadoh da se osvrem divlje okolo dok je nisam ugledala hajde da odmah zavrimo s ovim glupiranjem. Gledaj, eno perionice! Trijumfalno sam ubacila u rikverc, poletela unazad i pojurila k njoj. Zaustavila sam se naglo ispred perionice. Mama, nemoj. Ne? NE? okrenuh se k njoj s posprdnim izrazom neverice. Zato da ne? Boe sauvaj da idemo do Kornvola u prljavim kolima! Idemo, ubacujem novac! Izvukla sam novanicu od deset funti iz tane, izvukla se kroz prozor i pokuala da je uguram u otvor. Mama, treba ti kartica. I nikad ranije nisi bila na ovakvim mestima, pa

70

zato bi sada... Zaboga, duo, emu takav stav! Uvek postoji prvi put za malo ienja i poliranja. Iskoila sam iz kola i otpraila ka kiosku. Sreom, nije bilo guve pa sam brzo dobila karticu i pojurila nazad. Dobro, idemo! dahtala sam, uskaui u sedite i ubacujui karticu. Na kontrolnoj kutiji upalilo se malo zeleno svetlo i ja namrgoeno pojurih ka rampi. Prela sam rampu. Da li tako treba? Ili sam otila predaleko? Vratih se malo u rikverc, besno turirajui. Treba da uvue antenu promrmlja Flora. Veina kola ima dugme za automatsko uvlaenje, ali poto su naa praktino predratna, otkinue nam antenu. Nek je otkine! dreknula sam, ne sluajui vie zdrav razum. Boe, ak su mi i kola previe matora. Ona zavrte glavom u udu i prekrsti ruke. Dobro. Nek ti bude. Ostavi je tako. Voziemo se etiri sata do Kornvola bez radija. Savreno. Ja imam CD plejer, naravno, pa ne marim. Tvoj problem, mama. Pogledala sam je. Ruke su joj bile prekrtene, obrve izdignute. Mali trijumfalni osmeh igrao joj je na usnama. Znala je da je pobedila. Pa, jebe to. Iskoila sam iz kola. Prekasno je, mama, ve si ubacila karticu! Jebe i to. Brzo sam odskakutala oko haube, posegla rukom i spretno spustila antenu. Beton je pod nogama bio vlaan i klizav, i kako sam krenula nazad okliznula sam se i pala bolno na kolena, koja glasno kvrcnue. Presee me sevajui bol i stadoh besno da psujem, taman kad se veliki horizontalni mlazevi vode ustremie na mene sa svih strana. Dok sam rukama titila lice od tog naleta i pokuavala da doem do vazduha, ogromne rolne plave poliesterske tkanine jurnue k meni, i svu me prekrie vrtei se i zujei, obarajui me na zemlju. Voda je neprestano ikljala na mene dok sam se borila da se pridignem na kolena, zijajui, hvatajui se za branik, pokuavajui da diem usred potopa. Plave rolne se za trenutak povukoe i ja videh Florino uasnuto lice, otvorenih usta, irom razrogaenih oiju, kako me gleda kroz vetrobransko staklo. Oslonivi se na noge, zgrabila sam haubu koja se puila, oajniki pokuavajui da se vrsto uhvatim za neto, smeno zamiljajui da bih

71

mogla da se probijem do vrata, i vratim se unutra, ali utom se rolne za amaranje vratie prile su mi s lea ovoga puta ibajui me svojim prokletim trakama, obarajui me kao un. Dok sam noktima strugala po haubi, uspevi da se zakaim, raskreenih udova kao nekakva rtva na oltaru, pitala sam se hoe li me ovo ubiti? Da li je to mogue? Na benzinskoj pumpi u zapadnom Londonu? Da li se presedan ve desio, ili u ja biti prva? I ta e novine da kau? Domaica se udavila na putu ka moru? Dok sam iskolaenih oiju merkala haubu koja se puila, borei se za vazduh, mainerija je udesno zastala za tren. Razjapljenih vilica, skoila sam na noge, okrenula se i zateturala se napred naslepo, rairenih ruku, prema suvljem delu betona ispred perionice. Uspela sam za dlaku, taman kad se mehanike rolne ponovo pokrenue, pomogavi mi da izletim napolje tako to me lupie po listovima, za sreu. Posrnula sam, ali nije mi bilo ni na kraj pameti da padnem. Ispred perionice, sav posao je stao. Na ovom uasno toplom, prometnom danu u zapadnom Londonu, ljudi su stajali skamenjeni kad je jedna ena, mokra do gole koe, teturajui se izletela iz perionice. Neki su bili dovoljno sreni da vide itavu tu epizodu i stajali su pored kola poto su prethodno istovarili itave porodice iz kola da posmatraju, otvorenih usta, dok su pitolji na crevima mlitavo ostali da vise iz rezervoara s gorivom. Voda se slivala s mene u potocima; kad sam se osvrnula ugledala sam Floru kako tone u sedite i prebacuje kosu preko lica. Mladi radnik na pumpi, Indijac s turbanom, dotrao je iz kioska. ta se desila? povikao je, piljei u mene. Vi ne treba izlaziti napolje! Mislila sam da imam vremena! hvatala sam vazduh, tresui se, raskoraenih nogu da uhvatim ravnoteu. Vremena? Vi nemati vremena! Jednom kada ubacite kartu, to je to! Bingo! Zavesa! Kapt! Oigledno. Okrenula sam se ka kolima taman na vreme da vidim kako ih mehanizam izbacuje napolje, sva sjajna, ispred perionice. Zaljapkala sam ka njima, gegajui se u hodu iroko kao Don Vejn, dok mi se voda izlivala iz obue.

72

Prila sam prtljaniku i otvorila ga. Nala kofer. Flora je izletela sa suvozakog sedita i potrala k meni. Jesi li dobro? zakretala je. Dobro sam promrmljala sam mrano. Zurila je u mene, zanemela, dok sam kopala po koferu traei pekir i suvu odeu. A onda: ta e sad? Glas joj je bio veoma piskav. Svesna da jo uvek imam veliku publiku koja me posmatra kao opinjena, proistila sam grlo i belo je pogledala. ta u sad? upitah glasno. Zaboga, Flora, skinuu se gola. Onda u se osuiti pekirom i presvui. Ovde? skiknula je. Naravno. Prebledela je. Posmatrae je obuzeo talas opipljivog uzbuenja. Ova ena je luda. Potpuna ludaa. A takva se ne sree esto, zar ne? Kolektivno su zadrali dah i namestili se da bolje osmotre ulinu predstavu. Zgrabila sam neto odee, umotala je u pekir i zalupila prtljanik. Molim te, mama cvilela je Flora. Opusti se promrmljala sam tiho. Idem u toalet. Oh. Progutala je s olakanjem. Onda je, osvrnuvi se brzo i plaljivo naokolo, strugnula u kola. .z.g Sa smotuljkom odee ispod miice, kao da sam izala iz javnog bazena posle prijatnog kupanja i idem da se presvuem, tuno sam se zaputila prema kiosku, uzdignuta ela i s onoliko dostojanstva koliko sam mogla da prikupim. Dok sam prolazila pored kola, zastala sam kraj Florinog prozora. Ona ga je spustila. Da se nisi usudila da ikada, ikada ovo kae Dejvidu proitala sam.

73

6.

skliknula sam naglas kada sam ugledala Teplou haus. Iako, da budem iskrena, to ne bee prvi put da sam je videla. Primetila sam je, kao to sam rekla Gertrudi, pre mnogo godina, kad mi je bilo nekih dvanaest godina, na odmoru s porodicom, i jo jednom na odmoru nakon toga. Prvi put je to bilo iz jednog malog amca koji je tata iznajmio da nas odvede do ua reke Kamel. Naginjala sam se preko ivice, milujui prstima povrinu vode, dok su Kler i mama askale na pramcu a tata krmanio. Kad smo prolazili pored ulaza u rukavac, pogled mi je zastao na staroj kamenoj kui prekrivenoj puzavicom s krovom od kriljca koja je izvirivala iz jednog skrivenog prolaza meu drveem. Pogledajte! pokazah. Mmm. Divno mesto promrmljao je tata, oiju sjajnih od zavisti, s rukom na rudi kormila, pukajui lulu dok nas je vodio uz obalu. Kasnije u toku te nedelje ubedila sam Kler da se provozamo biciklima, ne rekavi joj gde idemo. udela sam da ponovo vidim tu kuu, ali ne iz onog razloga koji sam videla u tatinim oima. Vozile smo uskim seoskim puteljcima dok su se oko nas uzdizale visoke obale i ivice, bujne livade crnog sleza, hajduke trave i orlovih noktiju, i zaustavile se na kraju dugog prilaza. Na znaku je pisalo Teplou haus. Zato smo se zaustavile? zadihano je upitala Kler, stajui stopalima iroko na zemlju. Ne znam, samo sam pomislila... Ne moemo tamo, to je privatno vlasnitvo. Znam. Sila sam s bicikla i uspentrala se na kapiju s pet poprenih greda, izvijajui vrat. Da, jedva. Jedva sam mogla da vidim ivicu puzavicom obrasle fasade, ljunanu zaravan i travnjak s obruima za kroket. Hajde! Kler je ve bila u seditu, poskakujui. Nevoljno sam je sledila i krenula da okreem pedale nazad put logorita u selu Trebeterik, gde je tata svake godine dovlaio nau prikolicu na nedelju dana.

74

Kasnije, mnogo kasnije, seam se kako sam se zaudila dok je Dejvid opisivao kuu svoje tetke. To je njena kua! ta, Teplou haus ? Ona uz rukavac, izdvojena na imanju jesi li siguran? Siguran si da je ta? Veoma siguran. Ali, Dejvide, to je kua o kojoj sam sanjala jo kao dete! Izmiljala sam prie o njoj, matala o ljudima koji u njoj ive, porodici koja je poseduje. Zamiljala sam svu tu brau i sestre, vidi, i prelepu mati koja je muza umetnicima, kako se stalno izleava u lealjkama u oskudnom kupaem kostimu od ifona, i dominantnom ocu koji upravlja kuom vrstom rukom i neverovatno je ljubomoran na francuskog slikara koji izrauje sliku njegove ene. I sprijateljila sam se s jednom od sestara Tabitom, tako sam je zvala, s dugom crvenom kosom i dola na imanje i igrala kroket na travnjaku s njima. O, tu je bio i njihov visoki, uasno privlaan brat koji je pisao poeziju i... Zautala sam kad sam spazila njegov zabezeknut izraz lica. Da, samo polako, Ani. Tek si upoznala ovog oveka. Bujna mata, zajedno s onim to bi moglo biti pogreno protumaeno kao elja za bogaenjem, potekla od vaspitanja potpuno suprotnog onom koje je on dobio u Junom Kensingtonu, nisu nuno prve karakterne crte koje neko treba da ispolji. Sada, meutim, dok sam izlazila iz kola da otvorim kapiju s pet greda na kraju prilaza, srce mi je tuklo jednako brzo kao pre dvadeset godina. Zakotrljale smo se ljunanom stazom, Flora i ja, zavile iza okuke i, kako se bunje rododendrona razdvojilo, ona se ukazala preko ljunane zaravni. Dugaka, niska, kamena kua, dotrajale sive fasade koja se krunila, gotovo potpuno prekrivena puzavicom, s isturenim prozorima u prizemlju tako nisko postavljenim da su skoro dodirivali zemlju, dok su prozori na spratu s dubokim nadstrenicama sijali na suncu kao prodorne oi pod veama. Ugasila sam motor i divila se prizoru. Gutala sam oima bujnu batu: gusti bokori korova povlaili su se pred raskonim travnjakom gotovo nalik na livadu onako posut belim radama, ljutiima i jagorevinom, koji je zauzvrat ustupao mesto gustom iblju i drveu, iza kojeg se naziralo more. Skrivena meu netaknutim zelenilom, tu se nalazila jedna prelepa, zaboravljena vremenska dimenzija. Za trenutak nisam mogla da se pokrenem.

75

 Lepo je prokomentarisala je Flora, eui se po nozi. Lepo?! ciknula sam, hvatajui drku na kapiji, irom je otvarajui. Flora, ovo je raj! Pomalo je zaputeno, dodue. Travnjak bi mogao da se pokosi. udi me da Gertruda nije poslala nekoga ovamo da to sredi. Divan krajolik, svakako. Zagledala je okolo. Jesi li znala da e biti ovako? Imala sam predstavu kako izgleda, ali uinila sam voljni napor nad sobom da se ne razoaram. Videla sam je samo izdaleka. Zaklonila sam oi od sunca obema rukama, i razgledala zelene kapke na prozorima s kojih se ljutila farba, mali drveni trem s klupom gde sam zamiljala da u sedeti na jutarnjem suncu, sa oljom kafe i knjigom u ruci. Poudno sam upijala svaki detalj. Kuda se ide do mora? Tu dole, kroz umarak, mislim pokazah rukom. Hajde da vidimo. Brzo smo prele preko mahovinom obrasle ljunane istine i zaraslog travnjaka. Ja sam praktino trala, kao uostalom i Flora; obe smo se preutno sloile da se kasnije pozabavimo koferima i razgledanjem kue; urei da istraimo, svaka elei da bude prva koja e otkriti neto vredno divljenja. Oh, vidim gde je prolaz, pogledaj, tu su stepenice! potrala je ispred mene i ja bejah opijena njenim uzbuenjem. Na pragu tinejderskih godina, ali jo uvek sreno i prostoduno dete koje jedva eka da odbaci cipelice i potri niza stepenice da mi prva pokae. I stvarno, gusti iprag na rubu bate ustuknuo je pred granitnim stepenitem i stazom koja je vodila nanie, uvijajui se i zaokreui otro kroz umu. Dok sam je urno sledila, zaranjajui iznenada u senku, hvatajui se povremeno za stabla da se ne bih prosula niice, ona uzviknu. Samo to ovo nije more, mama, ve reka! Mama, vidi! Samo naa reka i plaa! Pourila sam da joj se pridruim, srena zbog uzbuenja u njenom glasu. Kada sam stigla na obalu, zastao mi je dah. Bila je to zaista veoma privatna mala plaa na jednom isturenom delu rukavca koji je vijugao iz pravca ua. Kasno popodnevno sunce daleko na zapadu rasipalo je zlatne pantljike preko vode koja je, prozrana i nabujala od plime, zapljuskivala

76

pesak, praena svim mirisima i zvucima sredine leta. Iznad naih glava na mornarskoplavom nebu kruili su i prodorno se dozivali galebovi, a neto dalje uz rukavac jedna aplja je stajala nepokretno sve dok nas dve nismo naile, a onda se svojim velikim beumnim krilima vinula iznad kronji. Uhvatila sam Floru za ramena otpozadi. Svia ti se? Veoma promrmljala je. Onda: Tako je tiho! Znam. I tako zaklonjeno od svega. Je l da? sloila sam se, osvrui se okolo. Nikoga, bukvalno nikoga nije bilo na vidiku, ak ni kue niti amca. Gotovo nepristojno zaklonjena. Kad pomisli da je plaa Dajmer bej tu iza oka. Flora se zamisli nad tim to sam rekla. Stade da grize usnu. Moda bismo mogle da prevozimo ljude preko reke? Odemo amcem okolo i naplaujemo im jednodnevni boravak ovde? Nasmejala sam se. Filantropski gest s trunkom komercijalnog ara kao dodatkom? Vredno divljenja, ali ne. Ne, ne smeta mi da budem sebina i kad je ovo mesto posredi. Zbog osame sam i dola ovamo. Mogu da zamislim sebe kako sedim na tom kamenu s belenicom, i slamnatim eirom na glavi, dok bujica rei nadire, inspirisana prelepim primorskim pejzaom oh, jedva ekam. Dok u ja za to vreme da radim ta? podie obrve. Ti e za to vreme da... zna ve. Da pravi abice na vodi, vesla, pravih zamkove od peska... Zamkove! Nemam est godina. Pa, ne znam... Da vozim bajs seoskim puteljcima? Skoknem do Polzita i kuliram u kafiu na plai kao to ste radile ti i Kler? Oklevala sam. ula sam prie o klincima iz Roka koji se sputaju odozgo iz Robijevog logorita i bane u Ojsterkeeru, ostavljajui opuke od dointa i gore stvari na plai. Flora, nas je bilo dve, sea se. Pa? I vremena su bila malo drugaija tada. Bezbednija.

77

 Gluposti naruga mi se. Priala si mi da ste beale od deke i super se provodile s lokalnim momcima na plai. Puile i ludovale i... Dobro, videemo rekoh kratko, elei da nisam nastupila tako sestrinski u oito prenagljenom trenutku poveravanja. Hajde da vidimo kuu. Uhvativi je za ruku, povela sam je nazad uz obalu i stazom kroz umarak, ne elei da kvarim malopreanje raspoloenje, niti da se ona duri na mene. Prole smo batu i dole do ulaznih vrata, saginjui se pod malim drvenim tremom dok sam ja kopala po depu traei klju. S tekom mukom sam ga ugurala u bravu i u jednom uasnom trenu pomislila sam da se nee okrenuti, ali jeste, i mi uosmo u taman hodnik sa zatvorenim kapcima na prozorima, zurei okolo, trepui u pomrini. Unutra je bilo pomalo sumorno i prohladno, to je na neki nain prijalo nakon jarkog sunca i odsjaja s vode. Tamne drvene grede nadnosile su se nisko iznad kremastih ispupenih zidova, a komadii prastarog persijskog tepiha jedva da su pokrivali jednostavan pod od hrastovih dasaka. U dnevnoj sobi stajali su stari pohabani koni kau, dve tapecirane stolice s lunim rukohvatima i hrastov orman za knjige koji se pruao celom duinom zida na jednoj strani sobe, prepun knjiga. Nastavile smo dalje da istraujemo. Kuhinja, s iskrzanim plavim linoleumom, utim elementima presvuenim ultraplastom, zastakljenim kredencima na zidovima i prastarim rejburn poretom, izgledala je kao da je ispala pravo iz pedesetih godina prolog veka. Sve to mi treba jesu kecelja i oklagija, odluila sam. Unutra se, kako smo otkrili otvorivi teka hrastova vrata, nalazila prilino jednostavna trpezarija u kojoj je stajao dugi sto spiralno izrezbarenih nogu i s masivnim stolicama visokih naslona u istom stilu. Na kraju hodnika nalazio se mali ali iznenaujue prozraan radni kabinet njega u koristiti kad bude loe vreme, pomislih s prostranim stolom presvuenim koom i jednom starinskom stolicom s reetkastim naslonom. Okaene svuda po zidovima, tamo gde su grede to dozvoljavale, stajale su otrcane reprodukcije slika koje behu loe uramljene i koje su gotovo iskljuivo prikazivale galebove. Neki dekorater bi se, pomislih dok sam se vraala mranim hodnikom obloenim lamperijom i gledala Floru kako trupka uz ogoljeno drveno

78

stepenite u svojim japankama, silno obradovao ovakvom prostoru, ali u stvari bi ga bilo tako lako pokvariti. U toj sveproimajuoj nostalgiji prohujalih vremena i davno provedenih letovanja krio se poseban arm ovog mesta. Podseao je oveka na neko nenije doba, kada su se kolai spremali jednom nedeljno, kada su deca pribijala nosie uz prozorska stakla u kinim danima, kada su roditelji u veernjim satima sluali gramofon s knjigom u ruci, kada se ivelo sporije, pitomije. Gore na prvom spratu, Flora je otkrila tri spavae sobe i kupatilo, a zatim na tavanu, gde sam do tada i ja stigla, jo dve male sobe s izbledelim tapetama s ruicama i jo jednim kupatilom. Savreno rekoh, otvarajui klizni prozor u veoj od dve spavae sobe i proturajui glavu napolje. Gledala sam pravo preko rukavca na drugu obalu, gde su krave pasle na bujnim livadama i gde je, u savrenoj osami, stajala jedna mala siva crkva ugnjeena u podnoju brda. S desne strane, rukavac je oticao nanie do ua. Jedna usamljena jedrilica prelete preko vode. Lepo je znati da ima ivog sveta, pomislih. Jedrio je nalevo rukavcem prema crkvi. Moda je to vikar, pomislih dokono, koji se sprema da iskoi iz jedriliarskog odela i odene svoju mantiju. Nasmeila sam se. Zatvorila sam oi i duboko udahnula. Mmm... divno. Pomirii samo taj krajolik. Ja ostajem ovde ree Flora odluno, bacajui se na krevet iza mene. A ja u biti na spratu ispod rekoh, okrenuvi se. U glavnoj spavaoj sobi koja gleda na batu. Ona brzo sede. Nee valjda u onoj na kraju hodnika? Neu odgovorih strpljivo biu u onoj direktno ispod tebe. Odmah dole pored stepenita. Oh. Dobro je. Osetila sam olakanje u njenom glasu i taktino izbegla njen pogled. Htela je da se pokae nezavisnom, ali da ipak bude u mojoj blizini. Jo nije uspela to da preraste. Sa skoro trinaest godina, mnogo njenih vrnjaka ilo je u internate neki su otili s jedanaest ali nije bilo govora o tome da e Flora poi njihovim stopama. Te teme se nismo ni dotakle, to je znailo da e ii u novu kolu u Londonu, i to u takvu gde e, jer je bila pametna, dobiti akademsko obrazovanje. U kolu u kojoj je prezirala jedine dve

79

devojice koje je poznavala jer dre karmine u depovima i sebe smatraju sveznalicama. Bacila sam pogled na ekcem po njenim nogama, koji e se uz malo sree povui pod uticajem letnjeg sunca. Ali onda e se vratiti nazad u London, i krenuti u drugo polugodite... Videla je kako gledam i poeala se. ta je? Nita. Hajde, idemo dole. Ostatak popodneva provele smo u raspakivanju i nametanju kreveta, a potom sam spremila kajganu za veeru. Poto oito nije bilo batenskih stolova i stolica, jele smo smestivi se jedna pored druge na toplim kamenim stepenicama koje iz kuhinje vode u batu. Dok smo sedele, sanjalaki se divei svojoj bukolikoj idili i zurile u poslednje zrake sunca dok su se u vazduhu skupljale bubice, Flora stade zamiljeno da strue po tanjiru kupei mrvice. Znai, ostali e doi uskoro, pa u moi da skoknem biciklom da ih vidim, zar ne? Moi e potvrdila sam milostivo. Stvarno nemam nita protiv. Samo nemoj sama da lunja okolo. A ako ostanem kod Kler, ti e moi da ostane s Dejvidom. Mislim, vikendima. Nasmeila sam se njenom pokuaju da mi d malo prostora. Da budem nasamo s njim. Hou, duo. Nastupila je tiina. Hoe li ti nedostajati? upita ona, na kraju. Tokom nedelje? Da, sigurna sam da hoe, ali zna da u biti prezauzeta. Nisam mogla a da u sebi ne pomislim: boe, kakav raj. Nema oveka za koga moram da kuvam, nema kue koju moram da istim. Uglavnom emo vreme provoditi napolju, odluila sam, i uostalom, unutra je tako mrano da niko nee primetiti ako ne budem brisala prainu. Ako ne budem usisavala. Ali ipak iznenada sam ukorila sebe ne bi trebalo tako da razmiljam, zar ne? Treba da zauzmem nov stav... zakiljila sam preko kronji gledajui svetlucanje bistre vode na horizontu. Plan je poeo da se formira.

80

 Flora upitah je napokon nee ti mnogo smetati ako skoknem do Roka? Moe da ostane sama ovde? ta, sada? Da, samo na nekih sat vremena. Radnje e jo biti otvorene. Mislila sam da bacim pogled. Hoe moi da ostane sama? rekoh, ikajui je pogledom. Naravno ree, prihvatajui izazov. Krenuu u pohod na policu s knjigama. Vidim da nema TV-a, ali ima gomila knjiga. to ide? ta ti treba? Ma, neke sitnice. Nasmeila sam se i odnela tanjire u kuhinju. Ostavila sam je ozarenu, raspevanu i krenula na sprat. Pootvaravi sve fioke koje sam upravo bila napunila, istresla sam njihov sadraj na krevet. Deset minuta kasnije napustila sam kuu, naoruana dupke punom crnom kesom za smee koju sam bacila u korpu u garai. Uskaui u kola i kezei se veselo da joj dam do znanja da odlazim, izvezla sam se dugim prilazom. Vratila sam se nekih sat vremena kasnije. Vetar se bio malo pojaao i nebo su prekrivali tamni oblaci, koji su moda najavljivali oluju. Kako sam uletela u kuu praena naletom vetra, ulazna vrata se zalupie iza mene. Uh! Sprema se prava oluja. Flora nije dizala pogled. Leala je na potrbuke na starom konom kauu irom rairenih nogu, s nosem vrsto zabodenim meu stranicama Jamajka ina. Mrmljala je neto. Proistila sam grlo i zauzela leernu pozu. a mislii? otegla sam. Opet nije bilo odgovora. Flora, ta misli? ponovih, i ona se polako okrenu. Zinula je. Ostavila knjigu. Mama! Zar nisam zavodljiva? okrenula sam se u mestu. Ona ustade s kaua, ne verujui svojim oima. Nisam sigurna da je zavodljiva prava re. Moda si fensi, ili poput tinejderke iz Beverli hilsa... boe, izgleda kao Kler. Kler u sveanom izdanju! Kezei se spustih pogled na mornarskoplavu polo majicu uredno upasanu

81

u besprekorne kremaste pantalone s elegantnim konim kaiem. Krenula sam da savijam stopala u novim kripavim mokasinama i zavrtela se ukrug sa sve prepunim kesama u rukama. Tu mi je kompletna garderoba majice, koulje, pantalone, bermudice, plisirane suknje, sve ganc novo i firmirano, a sva moja stara letnja odea je u kanti za smee. Trepnula je. Ba sva? Skoro. Osim donjeg rublja. Nisu imali tako neto u Kru klotingu, ali sigurna sam da u ga sutra pronai negde u Vejdbridu. Oh, kupila sam i teniski reket. Izvadila sam ga iz kese i veselo zamahnula. Mama, moe li da skine taj kaket? I da ispae majicu? upita, kruei nervozno oko mene. I da raspusti kosu. Tako stvarno izgleda kao Kler. Stvarno? sijala sam od zadovoljstva. to da rasputam kosu? Molim te. Oh, dobro. Zabacila sam svoju bujnu crnu grivu preko ramena. Mogla bih sutra da se oiam na kratko. Ne! Nemoj ree uplaeno. Mislim... ne pre nego to pita Dejvida za miljenje. Moda mu se nee svideti. Bilo ta od toga. Glupost, bie oduevljen. Uostalom, to je bila tvoja ideja. Znam, samo to sada ne lii na sebe. Naravno da liim na sebe rekoh podsmeljivo i promarirah pored nje, uputivi se ka stepenitu s kesama u rukama. Ovo sam nova ja. Nova, poboljana, organizovana, dinamina ja. Sutra se bacamo na usisavanje, Flora upozorila sam je dok sam skakutala uza stepenice. To to smo na odmoru ne znai da treba dopustiti da nam standardi padnu. Taj tepih u hodniku izgleda sramotno. Te veeri smo se zahvalno uvalile u meke male krevete, umorne posle napornog puta. Vetar se pretvorio u pravu oluju i kia je besno dobovala po tamnim prozorima. Leala sam tamo i sluala neko vreme, uivajui u tom oseanju uukanosti u toplom krevetu dok napolju besni nevreme. Posle nekog vremena, meutim, shvatila sam da e biti tie ako zatvorim kapke, pa sam se iskrala iz kreveta i zatvorila ih, namaknuvi drveni zasun. Gore u potkrovlju ula sam Floru kako ulazi u krevet, a zatim, kako sam

82

mogla i da pretpostavim, ponovo izlazi. Oslukivala sam kako nameta zavese svetlost na vrhu morala je biti u obliku argarepe okree se dva puta, dodiruje pod kolenima, tiho izgovara molitvu, ponovo se okree u suprotnom smeru i onda ulazi u krevet. To je bio mali ritual jedan od njih koji je morala da izvodi svake veeri u svom ivotu, ili bi ko zna kakva nesrea snala nju ili njene voljene. Da, pomislila sam, okreui se na bok, ovo je ba ono to je Flori trebalo: odmor od stresa i napetosti ivota u Londonu. Odmor od napora da parira vrnjacima, da se uklopi u drutvo, da napreduje, da bude kul; dozvola da bude mlada i slobodna, s neogranienim prostorom i vremenom da u tome uiva. Zamiljala sam kako tumara liticama, nalazi galebova gnezda u vetrom ibanoj travi, kako bere divlje cvee i glasno se veseli retkim orhidejama, dok mi kapci nisu klonuli i Morfej me uviajno poveo niz tamne hodnike sna pre nego to sam primetila opuke od cigareta pored orhideja. Tek neto kasnije zaula sam korake u hodniku. Otvorila sam oi, ne mogavi zasigurno da odredim zato sam se probudila, a zatim... da. Evo ih ponovo. Okrenula sam glavu i zakiljila u osvetljene kazaljke na satu. Pola tri. Koraci su nastavili da se pribliavaju, polako obilazei odmorite. Neko se trudio da hoda paljivo, ali u kui poput ove podne daske su zloslutno kripale. Sada su se pribliavali, idui ka mojim vratima. Sela sam u krevetu, uplaena. Onako u mraku, posegla sam rukom nadole i dohvatila novi teniski reket. Kvaka se polako okrenula. Prestala sam da diem. Vrata se otvorie i, u dugoj beloj spavaici, ogromnih izbeenih oiju, Flora je zalebdela k meni ba kao duh. Sranje! ispustila sam reket koji je zazveao po podu. Flora, na smrt si me prepala! to se, kog avola, tako unja okolo! Neko je u prizemlju zinula je od straha. Mama, sigurna sam da sam ula kako se neko dole kree! Oh, ne budi smena, glupo derite! zapenila sam jer se strah istog trenutka pretvorio u bes. Malo je falilo da ti prospem mozak, za ime boga! Ali mama, ulo se svakakvo kripanje i lupanje! Pa naravno da jeste! Prokleta oluja besni napolju, a ova kua je stara

83

trista godina. Osea je u kostima, ba kao i ja, jadna stara straara. Sad se lepo vrati u krevet. Ne, mama, ne mogu cvilela je, penjui se kod mene. Previe se bojim da odem gore. Mogu li da spavam s tobom? Oh, Flora! Ali bila je to unapred reena stvar, i ja sam bila toga svesna. Pomerila sam se u stranu dok se ona vrsto privijala uz mene, kao buva u krznu starog usmrdelog labradora. Kad e ve jednom da odraste? besnela sam. Kao i uvek s Florom, od krajnjeg strpljenja prelazila sam naglo u potpuni bes. Zagrlila sam je jednom rukom zatitniki preko ramena i zurila u tavanicu. Boe, kada e da preraste ovo? Bila je gotovo tinejder, zaboga. Uskoro e izlaziti s momcima. Da li e i oni uskakati u krevet pored mene? Da li e ona, kada joj bude esnaest, dovui u moju sobu nekog kljakavog Lotarija, koji e ostavljati svoj gel za kosu svuda po mom jastuku, jer je neto lupilo u noi? Da li u se buditi s Dejvidom na jednoj strani kreveta i Florom i Trevom na drugoj? Uzdahnula sam i okrenula se. A najgore od svega je to to sam znala da sam ja kriva za to. Adam i ja. Znala sam da je ona rtva: bila je zaraena strahom zbog naeg propalog braka. Izvini, mamice promrmljala je. U redu je odgovorih tiho. Nisi ti kriva. vrsto sam je stegla za rame. utale smo. Evo ga ponovo. To je vetar, nesreno dete. Pauza. Dobro, a ta je onda ovo? Naglo je podigla glavu s jastuka. Moram da priznam da je ak i mojim cininim uima zazvualo kao da neko kripi stolicom izmiui je od stola. Sela sam. Oslunula. Verovatno Gertrudin duh. ta?! Ne, nije to nita. Verovatno samo neka stara daska kripi. Vrati se u krevet. Ne, mama, molim te! Dole definitivno ima nekoga! O, boe! Zbacila sam pokriva. Dobro. Hajde da odemo dole i

84

vidimo ko je? Upalila sam lampu na nonom stoiu, ali nita se nije desilo. Nema struje. Zato? ciknula je Flora. Oigledno je nestalo struje, draga. Takve stvari se deavaju u starim kuama za vreme oluje. Sad smo na selu. Kako emo onda da vidimo u mraku? cvilela je. Kako emo... Hajde, nekako emo se snai. Ustala sam, iznervirana preko svake mere, i krenula da pipam ka vratima. U hodniku je bilo mrano kao u rogu, ak mranije nego u sobi. Zajedno, nas dve stadosmo da napipavamo put oslanjajui se leima o zid na odmoritu, idui ka stepenitu. Zatim, s Florom iza sebe, koja se obema rukama vrsto drala za moju majicu, zavrludasmo preko odmorita kao dva pantomimiara u kostimu konja ja rairenih ruku, nadajui se iz sve snage da se neu strmeknuti niza stepenice ka ogradi stepenita. vrsto sam je zgrabila. Imam je. S Florom koja me nipoto nije putala, poela sam polako, polako da se sputam dole, nogu pred nogu. Nisam elela da slomim prokleti vrat. Sve zavese u hodniku behu navuene i, osim slabanog svetla koje je dopiralo kroz jednu pukotinu na ulaznim vratima, svuda je vladao mrkli mrak. Nisam skidala pogled s te pukotine. Vidi, Flora? rekoh povienim glasom kada smo dole do poslednjeg stepenika. Ovde nema nikoga. Ni ive due. Izai, izai, ko god da si! zapevala sam veselo, kao to sam inila kada je bila mala, lupajui drkom od metle ispod njenog kreveta da oteram zamiljena udovita, obino kleei gola golcijata na podu kao i, kad malo bolje razmislim, neto kasnije, kad i nije vie bila tako mala. Baterijska lampa je u kolima nastavila sam, dok smo ukorak krivudale k vratima. Ako je uzmem, bar e imati svetlo u sobi. U tvojoj sobi ispravi me. Dobro, u mojoj sobi, ali samo ovu no. Pipkala sam po vratima, traei kvaku. Ali, Flora, stvarno mora da se sabere, ne moe veito da se uvlai u moj AAAAA!!! Preplaeno sam vrisnula kada se neija ruka odluno spustila preko moje

85

na kvaci. Ne tako brzo proaputa muki glas meko na moje levo uvo. Ne mrdaj.

86

7.

risak koji sam proizvela bee dostojan glumice iz horor filmova B produkcije. Trgla sam ruku i odskoila unazad naletevi na Floru, koja je takoe zavijala kao sirena krijui se iza mene kao da je pod vatrom. U tami sam mogla da razaznam samo obris mukarca, krupan i visok, s ogromnom grbom na leima, crn i pretei pored vrata. Ponovo sam vrisnula, povlaei se mahnito i gurajui Floru ispred sebe. Izlazi napolje! Izlazi, do avola, iz moje kue ili u zvati policiju! Tvoje proklete kue? otegnuo je s amerikim naglaskom. Sigurno je u pitanju neka greka? uti plamiak se upalio u pomrini. Pri svetlosti zipo upaljaa videla sam kako zurim u par svetloplavih oiju na smeem, isuenom licu. Gde su, kog avola, svetla u ovoj kui? Zar je mogue da struja jo nije uvedena u ovom delu sveta? Nestalo je struje dahtala sam, trudei se da ne vrisnem ponovo. Ko si ti, do avola? ta radi u mojoj kui? Jo sam bila preplaena, ali ne potpuno oduzeta od straha. Nije izgledao kao ubica sa sekirom: u stvari, vie je liio na Indijanca s tim istaknutim jagodicama; a za grbu se ispostavilo da je ranac. Ponovo tvoja kua. Isuse. Pa, ja samo pokuavam da se smestim u prostorijama koje sam zakupio za godinji odmor. ujte, jeste li sigurni da je nestalo struje? Zar nemate svee ili neto slino? I zar ne moemo ovo da raspravimo tako da vidimo lica jedni drugima umesto to se rukovodimo glasovima? ini mi se da bi to bilo malo civilizovanije nego da ovako stojimo u mraku. Ima svea u fioci ree Flora. Prila je stoiu u hodniku. Videla sam ih dok sam traila ibice. Palo mi je na pamet da se zapitam zato su joj trebale ibice, ali imala sam drugih briga. Kako ste uli? zahtevala sam. Uz pomo kljua, naravno. A vi? Uz pomo... kljua oklevala sam, dok je Flora vadila nekoliko svea.

87

Stajala sam, zbunjena i zanemela, dok je on struno upalio etiri ili pet, drei ih zajedno u ruci. Osvrnuo se okolo pa je, videvi da nema gde da ih spusti, poao u dnevnu sobu i paljivo ih poreao uz okvir kamina. Meka svetlost polako se razlila dok je soba poinjala da lii na mrtvu prirodu u stilu renesanse. Pourila sam za njim. Ali otkud vam klju? ciknula sam. Dobio sam ga od gospoe Federston-Hol. Poslala mi ga je potom. Evo. On ga izvadi iz depa i zamahnu mi njime ispred nosa drei ga na paretu kanapa. Zajedno s potvrdom o aranmanu koji sam uplatio, i korisnim uputstvima o tome kako da obrlatim mainu za ve, gde da naem mesaru, pekaru, voskarsku radnju i druge lokalne pogodnosti. ao mi je, dame, ali ini mi se da ste na pogrenom mestu. Iznajmio sam ovu kuu preko leta i nameravam da je iskoristim. Takoe, upravo sam doleteo iz Bostona i vozio se pet sati vaim takozvanim autoputevima u gluvo doba jer mi je let bio odloen, i ono to nisam oekivao da u pronai kada stignem ovamo jesu dva enska eljadeta koja u belim spavaicama vritei iz sveg glasa glume ledi Magbet u duetu. Ne samo da ste mi zauzele kuu ve me jo i ispitujete s kojim prokletim pravom sam ovde. A sada, pre nego to mrdnete guzice do najblieg motela, moda ete biti ljubazne da mi pokaete gde se nalazi razvodna tabla da bih mogao da osvetlim ovo mesto. Oooh! nakostreila sam se kada sam konano uspela da doem do rei. Gospoa Federston-Hol... koji bezobrazluk! Gospoa Federston-Hol je sluajno tetka mog verenika i bila je ljubazna da mi ustupi ovu kuu, ne samo za odmor ve preko celog leta! Mora da je dolo do nekog nesporazuma oko datuma, ali mislim da ete uvideti da ako ve neko mora da mrdne guzicu odavde, onda ste to vi! Namrtio se. Ona je vaa tetka? Gospoa Federston-Hol? Tetka mog verenika prosiktala sam. I dobro ste platili za kuu? Pa, ne zbunila sam se. Oigledno nisam platila... Jer moram da vam kaem izvue pismo iz drugog depa i mahnu mi njime prilino nepristojno ispred nosa da je ovde dolo do jedne novane transakcije. Sve je tu, crno na belo. Jasno i obavezujue. Prkosno me je gledao plavim oima.

88

 Jasno i... Oooh! kljuala sam od besa i zgrabila pismo. Poela sam da itam: Dragi gospodine Maloun... onda sam tuno digla pogled. To ste vi? Gospodin Maloun? Paso mi je u kolima, gospo ree naprasito. Ja sam gospoa OHaran uzvratih ljutito, poalivi to preko ove kratke spavaice nemam kuni ogrta. Povukla sam je nadole i nastavila da itam. U odgovor na vae pismo od etvrtog ovog meseca, piem vam da potvrdim va boravak u Teplou hausu . Klju je u pismu. elim vam da se lepo provedete. Kua je malo zavuena, kao to ete otkriti, ali divna, i mislim da ete uivati. Uz pismo vam prilaem i spisak pouzdanih lokalnih radnji i kunog inventara. Ako budete imali ikakvih problema, molim vas ne oklevajte da me nazovete. Iskreno vaa, Gertruda Federston-Hol Sela sam polako na rukohvat fotelje i oajno prola rukom kroz kosu. O, boe. Prepoznala sam njen pauinasti rukopis i debeli list papira sa zaglavljem Onslou Gardensa . O, boe. Oblizala sam usne. Napravila pauzu. Pogledala u njega. Nainila je previd rekoh prkosno. Godine je sustiu i postaje senilna, i oigledno je zaboravila da je kuu obeala meni. ao mi je, ali mislim da ete uvideti kako stvari stoje kada ujutru budemo nazvali gospou Federston-Hol i raistili celu ovu zbrku. Sigurna sam da e vam vratiti itavu sumu, gospodine Maloun. U meuvremenu, predlaem da se odvezete nazad tim putem do grada. Na uglu ima jedan prijatan hotel po nazivu Prajori bej; sigurna sam da ovu no moete provesti kod njih, a moda i ostatak odmora. Priaemo ponovo kada je budem kontaktirala sutra. Dobro jutro vam elim. Njegove plave oi spram svetlosti svee gledale su me zgranuto. Onda poprimie ledeni izraz. Ne idem ja nikuda, gospoo O Haridan, ili kako god da se zovete. Rekao sam vam, upravo sam vozio pet prokletih sati iz Londona. Sada je

89

petnaest do tri izjutra, zaboga. Ne pada mi na pamet da idem u tamo neki Prajori bej; ostajem ovde, u ovoj kui, koju smo moja porodica i ja iznajmili na dve nedelje! Ne budite smeni uzvratih naravno da ne moete da ostanete. Mi smo ovde, moja erka i ja. Ovo je naa kua. Raspakovale smo se, raspremile krevete... Mama, ne moemo prosto da ga izbacimo napolje usred noi promrmlja Flora pored mene. Ima pismo. Od Gertrude. Neto je oigledno polo naopako. Pogledala sam dole u nju, zapanjena. Konano, glas razuma brecnu se on. Neto jeste polo naopako, vrlo naopako, to emo do kraja razjasniti ujutru, u to budite sigurni, gospoo OHajte Napolje. U meuvremenu, poto pretpostavljam da ste vi dame zauzele prostorije na prvom spratu, ja u postaviti svoju vreu za spavanje na ovom kauu. Osim ako ne elite da vam neki stranac tumara hodnicima gore na spratu. Naravno da ne elimo! odbrusih. Ne poznajem vas! Nijedna od vas me ne poznaje, ali ako se ne vratite u krevete i ne pustite me da odspavam malo ovde dole, upoznaete me mnogo bolje, jer on otkai vreu za spavanje sa svog ranca i baci je na koni kau nisam oka sklopio trideset est sati, i malo sna bi mi i te kako koristilo, do avola. Ali ne mogu da dozvolim da potpuni stranac spava ovde dole dok moja dvanaestogodinja erka spava gore! zapenila sam. Ne moete prosto... Samo me gledajte. Raskopao je kai i spustio pantalone. Oh! skiknula sam i brzo okrenula Floru da ne gleda. Ona se zakikotala i gvirnula preko ramena. On joj namignu. E sad... gde je kupatilo? Gospodine Maloun prokljuala sam predlaem vam da se posluite klozetom u prizemlju. Kao to ste ispravno primetili, ne elim da mi se motate okolo gore na spratu dok moja erka i ja spavamo. Molim vas da ne nainite nijedan korak u pravcu mojih odaja. Gospoo OHarods ree, merkajui me od glave do pete. Kunem vam se da su vae odaje poslednje o emu razmiljam. Oh! nemono stegnuh pesnice. Zurila sam u njega. Kezio mi se.

90

Onako besna, zgrabila sam dve svee, dala jednu Flori i gurnula je ispred sebe, ka hodniku pa uza stepenice. Hajde, Flora siktala sam. Penji se, penji se! Boe, kakav bezobrazan ovek! Upada ovde, tera nas nazad u krevete uuuh! Da je porcelansko posue bilo moje, gaala bih ga njime. Koraala sam onoliko prkosno koliko sam se usuivala u majici koja mi je jedva pokrivala zadnjicu, uasnuto svesna toga da me posmatra uza stepenice. Isuse, ta li je to Gertruda naumila? Da li su joj se daske u glavi stvarno otkaile do te mere? Ne, naravno da nisu, shvatila sam terajui Floru ispred sebe hodnikom. To je bilo nezamislivo. I ona e ga se vala otarasiti, ili e to uraditi Dejvid. Boe, pa da, ovo je praktino Dejvidova kua, pomislih trgnuvi se, poto je bila Gertrudina, to ju je inilo... da, budui da sam Dejvidova budua ena, skoro praktino mojom! Mojom kuom. Zaustavila sam se. Malo je falilo da se stutim dole i isteram ga napolje, ali, u stvari bacila sam pogled preko ograde i ugledala deli smeih grudi u svetlosti svea dok je navlaio demper preko glave. Brzo sam skrenula pogled. U stvari, pomisao na te ledenoplave oi i masivna ramena naterala me je da se predomislim. Kuda e? prosiktala sam kad je Flora nastavila ka sledeem usponu koji je vodio na tavan. Vraam se u krevet. Ali mislila sam da eli da spava sa mnom? Ona se okrenu na stepeniku i pogleda me. Oh, to je bilo kada sam mislila da u prizemlju vreba ludi masovni ubica. Sada sam dobro. Ali, Flora...! Mama, nemoj da die frku. Cerila se. Pomalo lii na Dorda Klunija, zar ne? Blenula sam u nju, uasnuta. Nimalo ne lii na Dorda Klunija! Ali ona je nastavila da se penje ka svojoj sobi. Osim moda u onom hororu u kojem sam ga gledala na TV-u mnogo pre Urgentnog centra , pomislih iznenada. Onaj u kom glumi deurnog psihopatu. Taj zlokobni osmeh. Sekira koja razvaljuje ulazna vrata. Uasnuta, pojurila sam za njom i uletela u njenu sobu taman kad je ulazila u krevet.

91

 Flora, zakljuaj vrata! dahtala sam. ta? Ali, mama... Zakljuaj ih! zalupila sam ih, ostavljajui je unutra. Zakljuaj ih naloila sam ponovo, prislonivi uvo i ekajui. Konano sam ula korake, dubok uzdah, a zatim i jedno klik. Zadovoljna? promrmljala je. Klimnula sam glavom namrgoeno i sjurila se do svoje sobe. Kako sam urila, vreli vosak mi je kapao preko ake i ja se, psujui od bola, zavukoh u krevet. Leala sam nepomino za trenutak, skidajui vosak s ake, oslukujui zvukove odozdo, oslukujui da li se ne daj boe uju njegovi koraci na stepenitu. Ali na kraju, u tiini, dunula sam i ugasila sveu. Zadrhtala sam i okrenula se, navlaei prekriva do brade. Kia je jo dobovala po prozorima. Taj prokleti ovek. Prokleti, prokleti ovek. Ba nam je to trebalo, da nam neki Jenki uleti po ovakvom vremenu, ali Flora je imala pravo. Nisam mogla tek tako da ga izbacim, kad sam videla da ima pismo. Bolje da popriam s Gertrudom ujutru. Onda u ga izmarirati napolje. Probudila sam se nekoliko sati kasnije i videla da mi sunce sija kroz prozor. Jedan kapak se otvorio od vetra i ogroman zrak svetlosti ulazio je u sobu osvetljavajui suprotan zid, ispunivi sobu zlatnim sjajem. Sela sam na ivicu kreveta i otvorila i drugi kapak, zurei u travnjak koji se svetlucao od kie, a zatim i u more: plavo, prozirno i mirno, iza drvea. Dan je bio predivan. Oluja se zaista povukla i, u jednom velianstvenom trenutku, potpuno sam zaboravila na gospodina Malouna dole. Onda sam ga ugledala. Izlazio je na zadnja vrata ispod mene s posluavnikom punim slanine, jaja, prenih krompiria, zapeenog pasulja i paradajza. U drugoj ruci je drao prepunu olju kafe, a za njim je ila Flora, obuena, paljivo nosei posluavnik sline sadrine i olju. Zaputili su se, zajedno, drei noeve i viljuke, ka stolu i stolicama koje ranije nisam videla, a koje sada behu postavljene na travnjaku. Zinula sam. Isuse! Skoila sam da dohvatim odeu. Obukla sam se na brzinu, umila se, a onda uhvativi svoj odraz u ogledalu dok sam izlazila iz sobe jurnula nazad da se oeljam. Strala sam se niza stepenice, dok su mi stopala

92

glasno odjekivala po drvenim pragovima. Projurila sam kroz kuhinju, pa kroz zadnja vrata u batu gde su, u idilinom okruenju nalik sceni iz serije Majski pupoljci, do lanaka u maslacima i jagorevini, sedeli njih dvoje, punih usta, zauzeti vakanjem, ostavljajui ozbiljne praznine na svojim natovarenim posluavnicima. ta to radite, kog avola! dahtala sam, rairenih nogu da bih odrala ravnoteu, s rukama na kukovima. On iznenaeno podie pogled. Crna kosa mu je bila raupana i razbaruena, na sebi je imao stari plavi demper za pecanje. Dorukujemo. Pridruite nam se. Mahnu leerno viljukom u pravcu kuhinje. Ostavili smo vam malo krompiria u tiganju. Samo bacite neko jaje na plotnu. Ne pada mi na pamet da bacim neko jaje na plotnu zinula sam. Jedno od mojih jaja, bez sumnje. Rekla sam vam, elim da odete! Ne da uivate u mojoj osunanoj bati s mojom erkom, jedui moj prokleti doruak! Ah klimnuo je glavom da. Obrisao je usta nadlanicom i prigueno podrignuo. Nazvao sam Prajori bej. Imaju dve prazne sobe. Odlino brecnula sam se. Mada, nisu ba jeftini upozorio me, maui opet viljukom. Sad je vrhunac sezone, i sve manje sobe su izdate. Cenim da ete morati da platite vie od sto pedeset funti za no, ali tip na recepciji je rekao da su vrlo raskone. Zinula sam da progovorim. Konano sam uspela: Ja da plaam? Izvinjavam se, gospodine Maloun, ali vi ete morati da plaate! Posmatrao me je preko viljuke s poveim komadom jajeta. Ne, mislim da neu, gospoo OHagard. OHARAN! A za to emo uskoro da vidimo! Ula sam u kuu i krenula ka telefonu. Kuhinja, kroz koju sam prolazila, bee puna masnih erpi i tiganja, polupraznih konzervi pasulja, ljuski od jaja, korica hleba i prljavih olja. Dnevna soba je bila u podjednako velikom haosu: odea je bila rasuta na sve strane, poluraspakovan kofer prosuo se po podu, vrea za spavanje leala je zguvana na gomili, a gomila papira iz tane bila je preturena na tepih. Izgledalo je kao da su nas

93

opljakali. Prokletstvo! Kljuala sam od besa dok sam se oprezno probijala kroz kr do telefona pokraj kaua. Sela sam na ivicu kaua, a zatim se, setivi se da je on spavao na njemu, premestila na stolicu. Besno sam prelistavala svoj adresar traei Gertrudin broj kada sam odjednom shvatila da ne moram to da inim. Gospodin Maloun je promiljeno i prilino razmetljivo naslonio svoje pismo kraj telefona. Gertrudin broj, ispod njene adrese, namerno je bio podvuen crvenom hemijskom. Zurila sam preneraeno. Pribrala se. Dobro. U redu! Okrenula sam broj. Gertruda se javila gotovo odmah, njeni prepoznatljivi visoki tonovi koji bi mogli da razbiju au odzvanjali su muzikalno iz slualice. Halooo? Halo, Gertruda? O, hvala bogu da si kod kue. Anabela! Draga moja, ba lepo to si nazvala. Kako si mi? razdrala se. Uvek je dizala glas kada pria preko telefona. Nije imala poverenja u taj aparat. Uiva u vremenu? Ovde je sjajno, nadam se i dole kod vas? Jeste, Gertruda, divno je. Ali uj, imamo mali problem. Oh? Ukratko sam izloila situaciju, objanjavajui do detalja, viui, protestujui ali nadam se ne previe ustro, jer je sve ovo, naravno, bilo njeno zameateljstvo a onda zautala, ostavi bez daha, oseajui se pobedonosno, ekajui da njen bes dostigne moj. Nastupila je tiina. Oh. Oh, draga... zamucala je konano. Gertruda? Da, da, razumem. Oh, draga, kakva dilema. Pa, i nije ba. Stvarno nema nikakve dileme, Gertruda, prosto u mu rei da ode, zar ne? Pa, vidi, draga, sve je to pomalo nezgodno. Zapravo, sad se seam da sam ga upoznala, njega i njegovu porodicu, pre nekoliko godina u Kornvolu. Odseli su dalje uz obalu od Teplou hausa , kod Mastersovih. Tom Masters je bio stari Hjuov uenik i veliki prijatelj. Ako se dobro seam, gospodin Maloun je njihov roak, Amerikanac, mislim. Kako bilo, potpuno si u pravu, jesam mu ponudila kuu ove godine, kontaktirao me je nedavno povodom toga...

94

 Pa, ponudila, da guila sam se. Ali, Gertruda... Ali, draga, platio mi je, vidi ree nervozno. Dosta novca, ako se dobro seam. Poslao je ek i, naravno, sve sam potroila na prokleti krov. Tako su prokleto skupi ti preduzimai danas. Oh, draga moja, kakav uas. Tako mi je ao. Prajori bej moda nje lo? Gore na brdu? Na nekih nedelju dana, moda? Ali uasno su skupi. Misli... progutala sam knedlu. Da ja odem? Pa, i Flora, oigledno. Samo, pa, sada kad ste tu dole, blesavo je da se vraate ak ovamo, zar ne? O, draga, kako sam ispala glupa, upropastila sam ti odmor. Izvinjavam se, zaista. Kakva sam ja zaboravna stara budala! Iskreno, ponekad zaboravim i kako se zovem. Oprosti! Sada je zvuala iskreno potreseno. Zurila sam kroz masivni prozor na drugom kraju sobe. Mogla sam da vidim Floru i gospodina Malouna kako struu tanjire na suncu. Flora se smejala, iako malo nervozno, neemu to je on rekao. Progutala sam knedlu. Svi moji snovi... sva moja nadanja o dugom, oputenom, produktivnom letu u ovoj velianstvenoj kui pored reke: da u pisati, ii na pecanje s Florom, uiti je da jedri, sve se pretvorilo u prah i pepeo. Ne mari, Gertruda rekoh tiho. Nisi ti kriva. Ali, draga, uasno se oseam. Ne. Nemoj. Ozbiljno, u redu je. Pozdravismo se i ja spustih slualicu. Onda, gotovo istog trenutka, ponovo je podigoh i okrenuh Dejvida. On e razumeti. On e joj rei da je pogreila. Da je to, na kraju krajeva, njena kua i da bismo mogli... pa, da vratimo novac gospodinu Malounu, Dejvid i ja. Dejvid bi mogao da popria s njim. Ali, znate, autoritativno. Odluno. Da mu kae da je njegova tetka pogreila. Imam pacijenta promrmljao je, sotto voce, kada sam konano naterala njegovu sekretaricu da me spoji. Znam, Laura mi je rekla, ali, Dejvide, ovo je vano insistirala sam. Brbljajui sto na sat, prepriala sam mu dogaaje od prethodnih osam sati u kratkim crtama. Dugo je utao. Dejvide? Dejvide, da li da mu dam ek? Je li to najbolji nain da razreim ovo?

95

 Pa, moe da pokua, ali sumnjam da e prihvatiti. A i zato bi? Doleteo je ak iz Amerike oekujui praznu kuu na raspolaganju. Boe, koja zapetljancija. Znam, znam kukala sam, krei ruke. ao mi je, duo, jer znam koliko ti to znai, ali plaim se da e morati da odsedne negde u gradu dok ovo ne razreimo. Moda e taj agent za iznajmljivanje nekretnina, Don Brej, imati prazan bungalov. Nikad se ne zna. Bungalov. Ova divna, divna kua. Bungalov! Ani? Ani, duo, trenutno sam usred konsultacija. Moram da idem. Izvini. Moja senilna tetka... iskreno, ponekad pomislim da boluje od Alchajmerove bolesti. Sada se on oseao uasno. Klimnula sam glavom tuno. Ne, ne, u redu je, Dejvide. Sve je u redu. Ne brini. Polako sam spustila slualicu. Zurila sam u reprodukciju s galebovima koji su jedrili nebom na zidu iznad kamina. Trepui jako, suzdravajui suze. Pored telefona je leao mali lokalni turistiki vodi, ispresecan oglasima. Prelistavala sam ga natuteno. Polako, ponovo sam podigla slualicu. Obavila jo nekoliko poziva. Konano, vratila sam slualicu na mesto i vratila se u batu. Gospodin Maloun je sedeo zavaljen u svojoj stolici, koju je oigledno naao u spremitu koje ja nisam otkrila, protezao se tromo i ispustio dubok uzdah zadovoljstva nakon mamutskog doruka. Primetila sam da mu se demper iscepao ispod pazuha kada je sklopio ruke iza glave. Pa? cerio se dok sam prilazila. Tim blistavo sjajnim osmehom koji me je izluivao. Pa progutala sam. Da, ini se da ste potpuno u pravu, gospodine Maloun. Vi zaista imate ugovor... pravo da boravite na ovom mestu, jer je dolo do novane transakcije. A ja nemam. Sjajno. Iskezio se jo ire. Dakle, idete. Da spustila sam pogled u travu. Dakle, idemo. Oseala sam Florine krupne smee oi na sebi. Misli... moramo da odemo? Plaim se da moramo, draga. Isturila sam bradu i hrabro se nasmeila.

96

 ini se da je Gertruda zaboravila da je ve bila iznajmila kuu ovom gospodinu kada ju je ponudila nama. Zna kako je zaboravna. Oh! Lice joj se stuilo. I... kuda emo mi? Prajori bej? Nasmejah se slabano. ta, za dvesta funti za no? Ne, ao mi je, draga, to daleko prevazilazi nae mogunosti. Ostali su im samo apartmani, a sve sobe s polupansionom su pune; zvala sam. Vrhunac je sezone, zna. Don Brej kae da e moda imati neto za dve nedelje, bungalov moda, ali nije siguran. eka da neko eventualno otkae rezervaciju. Ali ne, ljubavi moja, plaim se da se moramo vratiti kui. Nazad u London. Nastupila je tiina. Flora ustade od stola. Ali, mama... Hajde, draga, brzo. Idi spakuj se, a ja u pospremiti. Uurbano sam prila stolu da pokupim tanjire, da izbegnem njen pogled. Da izbegnem da kaem da mi je ao. Znala sam da e mi glas pui i, uostalom, moi u to da obavim u kolima. Da kaem da mi je ao to sam joj upropastila sve, kao i obino. to sam joj upropastila raspust, kao to sam upropastila i njen kratki ivot. Da kaem ao mi je ak ni to nisam umela da uradim kako treba. Tuno sam petljala oko tanjira i olja i tacni, naslagala ih na gomilu i okrenula se da poem ka kuhinji. Gospodin Maloun proisti grlo. Ovaj, sluajte. Kada je taj agent rekao da e imati slobodnu kuu? Zastala sam, s posuem u rukama. Nisam se okrenula, ipak. Dve nedelje. Mada, nije znao sigurno da mi kae. Pa, hej ree hrapavim glasom. Ovo mesto je ogromno. Ne oekujem drutvo neko vreme, pa zato ne biste ostale dok se ne smestite negde drugde? Okrenula sam se. Slabano se nasmeila. Gospodine Maloun, to je veoma ljubazno od vas, ali ne bismo nipoto mogle da prihvatimo. Zato da ne? upita Flora. Zato to... okrenuh se ka svojoj erki. Pa, draga, prosto ne moemo! Ne poznajemo ovog oveka i... Oh, ne poinjite ponovo s tim. ta biste eleli, formalno predstavljanje? Moju kompletnu biografiju? Ustade i prui ruku onda, shvativi da su mi ruke pune, strpa je u dep. Ja sam Met Maloun, u redu? I zato

97

prestanite da me nazivate gospodinom Malounom. Vodim psihijatrijsko odeljenje u Univerzitetskoj bolnici u Bostonu, a to moete proveriti kod tamonjih momaka u belim mantilima, ako elite. Doao sam radi malo mira i tiine, ne da kasapim ljude i bacam njihove ostatke po kantama za smee, kako ste oito pretpostavili, iako znam da i takvi postoje i da malo radim. Danju u raditi na jednoj disertaciji koju je trebalo da zavrim pre nekoliko meseci jer izlazi na jesen. Mogao bih da zaposednem onaj kabinet koji sam ranije zapazio, a kada mi zatreba pauza, mogao bih da odem na pecanje. Osim ako vas dve niste goe iz pakla, ne vidim da e se nae elje toliko sukobiti, poto pretpostavljam da ete eleti da provodite vreme ili na plai ili na vodi. Jesam li u pravu? Da! Da, u pravu ste. Boraviemo napolju vei deo dana, zar ne, mama? Flora se okrenu k meni radosno. Da, ali... A poto kua ima tri sprata, predlaem da ja ostanem na poslednjem koji, kako vidim, ima kupatilo s kadom, ali ne i tu u starom udnovatom engleskom stilu, a vama ostavljam prvi sprat, koji takoe ima kupatilo. Hoe li to odgovarati? Zurila sam nemo u njega. Vas dve moete ruati na plai, dok u ja jesti kad stignem osim ako se sluajno ne sretnemo u kuhinji, a u tom sluaju bilo bi prijateljski da otvorimo konzervu pasulja zajedno, kao to smo Flora i ja jutros uradili, a da vi pri tom ne pobesnite i ne maete zatitniki oklagijom. Da li prebrzo priam? N-ne, ali... poela sam da trljam slepoonice vrhovima prstiju i zamurila. ekajte, ta je s vaom porodicom? Gertruda mi ree da ste bili sa enom kad vas je upoznala. Ona e sigurno doi? Sigurno nee eleti... Nee jo neko vreme prekide me kratko. Ona radi. Oh. Dobro. ta radi? On zastade. Podie obrve. Ja pocrveneh zbog svoje radoznalosti. Radi kao asistentkinja na radiologiji, poto ve pitate. Oh, dobro promumlala sam, iznenaeno. Ja, s druge strane, poto se bavim poluakademskim poslom, imam

98

mnogo duu pauzu izmeu semestara, zbog ega sam i zakupio ovo mesto. Vi ste... psihijatar? osmelih se. Psihoanalitiar? On se nasmei. S elegantno opremljenim prostorijama za konsultacije u Midtaunu na Menhetnu? Gde filmske zvezde dolaze da spuste svoje umorne glavice na moj kau i podele sa mnom svoje najskrivenije misli za stotine dolara na sat, mislite tako neto? Pa... Radim na klinici i sprecijalista sam za lekove. Leim psihotine pacijente u bolnici s visokim nivoom obezbeenja. Oh! Ustuknuh uplaeno. Umalo nisam ispustila posue. Strava Flora zatrepta zadivljeno. Prave psihopate. Nasmeio se. Ne nuno. Uspravila sam se. I moj verenik je lekar rekoh pravei se vana. Lekar opte prakse. U Londonu. U Belgraviji, zapravo. Sjajne vesti ree brzo. Ba mi je drago zbog njega. Sad svi zajedno moemo da budemo lekari. A sada moram da odem i zauzmem onaj radni kabinet. Prihvatate li ponudu, gospoo OHaran? Oblizala sam usne. Ani. Ani. Ja bih... oigledno morala da vam platim? Zato? Ova kua pripada vaim roacima. Oekivali ste da ete je dobiti za dabe. Ja nisam. Ne, ali... dobro. Moda bismo mogli da podelimo rentu. Nisam bila sigurna da elim neto da mu dugujem. Nisam elela da upadnem u situaciju gazda-podstanar. Bolje u se oseati rekoh odluno, uspravivi se. Koliko ste platili? Naveo je tako ogromnu sumu novca da sam se zamalo preturila. Gertruda vam je toliko traila?! ujte, ne traim vam nita. Ne, ali ja... zgrabila sam tanjire da mi ne ispadnu. Insistiram. Slegnuo je ramenima. Dobro. Sad samo traim malo mira i tiine i da me ostavite na miru. Nakostreila sam se. Naravno da u vas ostaviti na miru! Vi moda morate da napiete disertaciju, ali znajte da ja moram da napiem knjigu.

99

Da zavrim roman. Izvesni renomirani izdava iz Londona udi za mojim sledeim poglavljem, i ako su nekome ovde potrebni mir i tiina, to sam onda ja! Dobro, kako god ree naprasito. Jesmo li se dogovorili? Boe. Progutah knedlu. Pretpostavljam da jesmo. Ali ne znam ta e Dejvid rei... oklevala sam za trenutak. Moda bi trebalo... Dobro, idite i traite mu dozvolu, za ime boga ree razdraeno. Ukoila sam se. Ne moram to da radim! brecnuh se, diui nos. Da, gospodine Mal... Mete, dogovorili smo se. Okrenula sam se poem unutra, a onda se predomislila. Zastala. Okrenula glavu. I, ovaj... hvala vam rekoh s rezervom. Mnogo vam hvala. Nita, bilo mi je zadovoljstvo. Klimnu glavom kratko, pa i sm poe u kuu.

100

8.

ek kasnije te veeri, dok sam ila da pozovem Dejvida, shvatih punu teinu onoga to sam uinila. Ruka mi je oklevajui poivala na slualici. Boe, ta e on rei? Koliko e povoljno reagovati na vest da delim kuu s potpunim strancem? Dejvid je bio slobodouman ovek, ali ponekad se udio mojoj impulsivnosti. Ludosti, kako je to opisivao u nekim sluajevima. Da li je ovo jedan takav sluaj, pitam se? Jeste. Uradila si... ta? odaljila sam slualicu nekoliko centimetara od uva. Ani, jesi li poludela? Ne, ne, sluaj insistirala sam u redu je, zaista. Nisi video ovu kuu godinama, Dejvide, znam, ali ako se sea, ogromna je. Neverovatno velika, na tri sprata sa... ooh, est ili sedam spavaih soba, a on je na poslednjem sa sopstvenim kupatilom. Veruj mi, skoro ga i ne viamo. Proveli smo itav dan zajedno, i kunem ti se uopte ne primeujem da je ovde! To je bila istina. Met se zaista zakopao u radni kabinet kao to je i obeao, s gomilom knjiga i dokumenata, i izlazio tek povremeno da sebi skuva olju jake crne kafe, koju je prepunjavao a zatim, krajnje aljkavo, prosipao svuda na putu do kabineta. Pomalo uzrujana njegovim prisustvom i injenicom da nisam bila u stanju da se odmah bacim na posao onako vredno kako je on uinio, motala sam se okolo pod izgovorom da briem prainu i usisavam dnevnu sobu, u stvari elei da budem u blizini za sluaj da... pa, znate. Za sluaj da pone neprimereno da dobacuje Flori ili slino. Iako Flora nije bila tu da bi ga ula. Poto je otkrila rajsku policu s knjigama, uzela je gomilu knjiga i pobegla dole do reke s torbicom za plau, kremom za sunanje i velikom flaom evijan mineralne vode. Sredinom jutra odunjala sam se dole i pronala je kako lei na obali, izvaljena na leima, na pekiru, u kupaem kostimu, i lupka stopalima jedno o drugo, zadubljena u roman Dafni de Morije i potpuno blaena. Podie glavu kada me ugleda. DAAA? povika glasno, da nadjaa muziku u uima. Je li sve u redu, draga? dobacih. A? prodera se, mrtei se nervozno to je prekidam.

101

 Pssst stavih prst na usne. Samo sam htela da znam jesi li dobro? Nije ti dosadno? Nisi usamljena? Ona skide slualice s uiju i odmeri me mrgodno. Ne, majko. Mislila sam da e da radi u batenskoj kuici? Nju smo otkrili u dnu bate, mala drvena koliba, na vrhu brda tik ispred ume, sa savrenim pogledom na more. A poto je Met zauzeo radnu sobu, to je delovalo kao savreno mesto za mene i moj laptop. Hou. Mislim... radim. Klimnula je glavom, vratila slualice na ui i vratila se knjizi. Vratila sam se uzbrdo kroz olistali umarak pratei vijugavu peanu stazu. Bila je u pravu, trebalo je da prionem na posao, da nastavim s pisanjem ali, do avola, bilo je skoro vreme za ruak. Flora e uskoro ogladneti. Bolje da joj napravim neke sendvie. Uups, nema putera u friideru. Bolje da skoknem do radnje. Oprezno sam pokucala na vrata radne sobe. Da! dreknuo je. Trgla sam se. Provirila unutra. Idem askom do radnje rekoh veselo, brzo preletevi prostoriju pogledom, posmatrajui haos koji je ve uspeo da napravi. Pogledala sam opet u njega. Zurio je u mene u neverici. A to mi govorite zato? Pa, znate rekoh brzo. Ostavila sam Floru na plai. Pomislila sam da e se moda pitati gde sam. Trinaest joj je godina, zar ne? Zar ne moe da ostane sama na pet minuta? Nakostreila sam se. Skoro trinaest godina i prilino je nezrela, zapravo. Takoe sam pomislila da treba da popriamo o kupovini. Poelela sam da pobegnem. Ako se slaete, mogla bih da kupim gomilu namirnica pa da podelimo raun. Bilo bi blesavo da odvojeno kupujemo hranu kada... Kako god prekide me grubo. Kakav god plan oko voenja domainstva elite da sprovedete u delo, meni odgovara. Kupujte dok ne padnete s nogu i dajte mi raun, samo vas molim... trgnu glavom reito prema vratima. Dobro! zalupih jako vrata i ostadoh da stojim, puei se od besa s

102

druge strane. Kakva drskost. Ipak, rezonovala sam, bar ga ne viamo. Kunem ti se, Dejvide ponavljala sam svoje misli preko telefona uopte ga ne viamo. Pie neki rad, potpuno je zadubljen u to. Ali ti ga ne poznaje, Ani. Mogao bi da bude bilo ko! Ali on nije bilo ko, Gertruda ga je upoznala, i on je naelnik psihotinog, ili tako nekog, odeljenja u bostonskoj bolnici. On je lekar, ba kao ti! On je prokleti psihijatar, hoe rei odvrati on. Pa, da rekoh nervozno. Tako nekako. Zaboravila sam da Dejvid ba i nema visoko miljenje o toj grani medicine. Ali je u akademskoj brani. Istraivaki rad i tako to. Moe da se raspita o njemu i proveri. Hvala. Hou. Ne mogu da verujem da si to uinila, Ani. Zato ne odete u hotel? Jer su svi oni jeftini ve zauzeti i... oh, Dejvide, ovde je tako divno: kua i reka i plaa, i Flori se ovde mnogo svia i... pa, ve smo se raspakovale i sve to, zna. Prespavale jednu no ovde. Mislile smo da je naa. Navikle smo se na ideju da je naa, pretpostavljam rekoh kenjkavo. Kao dete koje ne eli da vrati igraku koja mu je data. Uzdahnuo je. Bila sam umereno ohrabrena. Uzdah je bio bolji od vike. Dobro, ta je uinjeno, uinjeno je, valjda. Ali kako funkcioniete? Mislim, ta ete raditi veeras, na primer? Oh, to emo lako rekoh urno. On je radio najvei deo dana, ali po podne je otiao na pecanje i upecao gomilu skua. Sad ih pri na aru za veeru. Je li? Ba fino. O, ne, nije tako. Nije fino. Mislim... on uopte nije takav, Dejvide. Mnogo je stariji od mene, pa, nekih deset godina, pretpostavljam, i posedeo je sa strane. Sjajne vesti. I nekako je... zdepast. Uopte nije moj tip. Sad mi je ve laknulo. I mnogo je dangrizav. Mislim, pravi je mrgud. Izlazi iz svoje radne sobe samo da bi brundao i dizao devu zbog neega. Veoma je neprijatan, zapravo i oh!

103

Uutah kad sam ugledala Meta kako stoji iza mene u hodniku. Pocrvenela sam do uiju. On isprui ruku. Priam preko telefona! rekoh, uasnuta. Prokletnik. ta li sad hoe? I koliko dugo ve stoji tu? Takoe se igrate vrljajui mojim perom. Mojim penkalom. Mogu li ga dobiti? Ne, samo sam oborih pogled. Oh. Dadoh mu penkalo. On se okrenu i vrati se u kuhinju. Vidi? itala sam u slualicu. Takav je on. Sve vreme! Samo se pomoli iz svoje jazbine da nas kinji. S takvim ovekom moramo da ivimo! Da ree umorno. Mislim da tu ne postoji nikakvo moramo, Ani, ali dokle god si ti srena... Oh, jesam, jesam, ali bila bih mnogo srenija kad bi ti bio ovde. Kad e doi, Dejvide? upitah eljno. Ne jo neko vreme, bojim se. Imam jednu ili dve kakljive... pa... Situacija na poslu je pomalo teka u ovom trenutku. Oh? Zato? Odjednom mi pade na um da mu je glas napet. to nije imalo nikakve veze s tim to ja delim kui s potpunim strancem. Namrtih se. O emu se radi, Dejvide? Uh, nije nita zapravo. Ali... sea se da sam ti pominjao gospodina OKonela? Juvelira? Onog koji mnogo pije? Boe, da. Onaj koji je ubeen da boluje od svake mogue bolesti. On je bee umislio da ima srani napad kada je doao kod tebe proli put, zar ne? Da. Pa, i jeste ree Dejvid kratko. Umro je. Molim! zinula sam. Jutros je ponovo doao da me vidi jo uvek smrdei na alkohol i poalio se na bol u ruci. ovek je jedva mogao da stoji, toliko je bio pijan. Poslao sam ga kui da se otrezni, a on se sruio na stepenitu ispred zgrade dok je odlazio. O, boe. Hoe da kae da je tu umro? Skoro. Laura ga je ula kako doziva i viknula mi da doem. Sjurio sam se dole i pokuao da ga povratim u ivot, nema ta nisam pokuao. Pozvali

104

smo hitnu pomo, ali umro je na putu do bolnice. Glas mu je malo zadrhtao na te rei. Nikada ranije nisam ula da mu glas drhti. Svalila sam se na vrstu hrastovu klupu. Nisi ti kriv, Dejvide. Ili jesam? Ja sam lekar, zar ne? ovek doe da me vidi po drugi put, slutei da ima srani napad, ovoga puta s bolom u gornjem delu ruke. A ja ga poaljem kui. Da, ali bio je pijan i... dolazio je kod tebe takav godinama. Mrtav pijan, umiljao svata... Nije ba godinama. Mesecima. Njegova ena kae da je pio iz straha. Kae da je znao da umire. Njegova ena? Nazvala me je. Pre nekih sat vremena. Bila je skoro podivljala od besa i emocija. Pa, bila je uznemirena, oigledno. Rekla mi je da sam prevarant. arlatan. Kae da sam joj praktino ubio mua. Kae... nije mogao da nastavi. Bila sam zapanjena. Kako se usuuje! Da kae tako neto Dejvidu, mom slatkom, dragom... oblizala sam usne. Dejvide. Dejvide, sluaj me. To je smeno. Neuveno! Boe, kako za ime sveta ti moe biti kriv? ak i da ga nisi poslao u bolnicu, on bi svakako umro! Ne mora da znai. Mogli su da ga reanimiraju u ambulantnim kolima i da mu pomognu u bolnici. Da, ali koliko lekara na svetu bi to uradilo s nevieno naljoskanim pacijentom? Uinio si sve to bi bilo ko drugi uinio na tvom mestu, poslao si ga kui da se otrezni. Opusti se, dragi, sve e biti u redu. Sve e to proi. Ali nije stvar u tome, zar ne, Ani? Da, sa stanovita profesije i u oima Udruenja lekara Velike Britanije, siguran sam da e biti u redu. Ali jedan ovek je mrtav. Vano je kako se ja oseam zbog toga. Progutala sam knedlu, pokajniki. Sve to bih sada rekla bilo bi pogreno. Kako bilo glas mu malo ivnu stvar je u tome to mislim da ne bi bilo dobro da sada tek tako zbriem na odmor. Ne bi delovalo ispravno. Ne bi bilo ispravno.

105

 Oh. Pa, ne, jasno mi je. Ali moda za vikend? Ne ovaj, ali sledei? Moda. Nazvau te, draga. Izvini to sam tako sumoran. Nije mi od pomoi to to mi nedostaje. Oh, i ti meni nedostaje! rekoh radosno. Mnogo mi nedostaje. Misli na venanje, Dejvide, na medeni mesec na Mauricijusu. Pomisli kako e tada biti oputen i srean! Da. Nije zvuao ubeeno. Uglavnom, ti se lepo provedi. Imam sad neku papirologiju da zavrim. ao, draga. Volim te. Volim i ja tebe. ao. Spustila sam slualicu. Zurila sam setno kroz prozor u batu ispred kue, u vetrom zatalasani zaputeni travnjak. Jadni Dejvid. Kakav uas. I kakva nepravda. Bio je tako posveen ovek; tako je vredno radio. ak i previe, esto sam pomiljala, previe dugih sati je ostajao na poslu. I uvek je bio tako paljiv. Uvek je traio miljenje svojih kolega ako je neophodno, i slao pacijente pravo kod specijalista u Harli strit ako nije bio siguran. Njegov tea, Hju, nauio ga je vanosti takvog postupanja kad je uzeo Dejvida za svog partnera; kada je radio zajedno s Dejvidom nekoliko godina pre svoje smrti. I znala sam da nedostaje Dejvidu. Lino, oigledno, ali i na profesionalnom planu. Nedostajalo mu je da ima nekoga ko e ga sasluati, posavetovati; nekoga kod koga e skoknuti da prodiskutuje o nekom problemu, o dijagnozi, recimo: Pogledaj ovaj osip, Hju, ili ovu kvrgu, ta misli? Pokuala sam da ga ubedim da nae partnera, da ima jo jednog lekara u ordinaciji, da ne bude tako usamljen, ali odgovorio mi je da nema ba toliko posla da bi mu trebao partner, i da e, ako ne moe da radi s Hjuom, koji je bio tako pametan ovek, radije raditi sam. Tako je i bilo. I bio je tako savestan. Tako temeljan. Bilo je neverovatno da ga neko tako optui! Onako tuna i plaljiva, otvorila sam ulazna vrata i pola laganim korakom oko kue do bate. Met, koji je unutra napravio onakav haos, reio je da jednako spektakularnu stvar ponovi napolju na terasi. Dakovi od umura leali su prevrnuti na kamenim ploama, a komadi ljigave ribe u marinadi od belog vina ispadali su na sto koji je postavio blizu rotilja ozidanog ciglom. Sve to se tek naziralo iza oblaka uskovitlanog crnog dima.

106

Sela sam pored stola, malo se udaljivi od glavnog mesta zbivanja, i stala nervozno da grickam nokte. Ovo sigurno spada u opis Dejvidovog posla? Ljudi se razboljevaju. Ljudi umiru. Posao lekara je poput svakog drugog posla posla mehaniara, na primer. Kola se kvare; ti ih popravi; ona se ponovo pokvare. Ponekad to bude zauvek. Posao sa sobom nosi odreeni rizik. Met podie glavu dok je vadio ribu iz marinade. Ugleda izraz na mom licu. Problemi? Oklevala sam. Bilo bi lepo to podeliti s nekim, popriati s nekim ko poznaje taj teren, ali... ne. Ne, neu mu rei. Boe, ak ga i ne poznajem, a to je poslednje to bi Dejvid eleo. Moj deko lekar, koji misli da je odgovoran za neiju smrt. Dejvidu nikako ne bi bilo milo. A ja bih se oseala kao da sam ga izdala. Uspravila sam se. Ne. Sve je u redu. Nasmeila sam se. Planovi za venanje, u stvari. Toliko toga treba da uradimo da ne znamo odakle da ponemo! Ah. Vratio se prenju ribe. Znate, cvee za crkvu, restoran za ruak posle ceremonije, nita preterano, naravno, jer sam se ranije ve udavala... ali ipak, treba sve postii. Osetila sam kako crvenim. Zato sam izbrbljala sve to? Da sam se ve udavala? Instinktivno sam posegla za flaom na stolu na naspem sebi vina, i onda shvatila da ga nisam ja kupila. Oh. Izvinjavam se... Ne, samo izvolite. Mahnuo je hvataljkom za rotilj. Primetio sam da ste ga izostavili sa spiska za kupovinu, pa sam kupio nekoliko flaa po povratku s pecanja. Hvala. Otpih povelik gutljaj. Nastupi tiina. I tako rekoh veselo, elei da skrenem razgovor na njega. Kada e nam se tano pridruiti vaa ena? Hou rei boe, to je zvualo uasno kada e se vama pridruiti? Kad bude mogla odgovori kratko. S glavom ili bez? trecnuh se. Molim? Vaa riba. elite li da skinem glavu?

107

 Oh, molim vas, da. Opet tiina. Da li zato to sam se previe raspitivala o njegovoj eni, pitam se? Ili to sam previe enskasto trtljala o svom venanju na krajnje iritirajui i frivolan nain? U nameri da delujem ozbiljno, izvalila sam se nemarno u stolici. Prebacila sam jednu nogu preko rukohvata. I naravno, moja knjiga me veoma brine poverih mu se. Kao to rekoh, moj izdava je oajniki eli, ali znate, mogu da radim samo tempom koji mi odgovara. Stadoh umorno da trljam obraz dlanom, kao da sam ve iscrpljena zahtevima italake publike, koja pohlepno udi za plodovima mog umnog napora. Nasmejah se malice mrzovoljno. I naravno, sve zavisi od toga je li muza uz mene ili nije. Klimnu glavom. Naravno. Koliko vam je knjiga objavljeno? Oh. Hmm, nijedna. Mislim, jedna. Nadam se. Ovo mi je prvenac. I dokle ste stigli? struno je okrenuo ribu na reetci. Ovaj, pa. Tri poglavlja, za sada. U mojoj glavi. Jedno na papiru. Nasmeio se. Razumem. Ako budete malo manje usisavali, moda e vam se muza vratiti? Bilo je to izreeno prijatnim tonom, ali zbog drskosti me obuze bes. Molim? upitah, odmereno tiho. Pa, primetio sam da ste jutros mnogo vremena proveli pospremajui po kui. Zurila sam. Da, jer je ova kua tako uasno prljava. I da, jesam usisavala, ali samo uutah. Zavrtela sam glavom u udu. Boe dragi. Sigurno ne moram vama da pravdam svoje postupke. Ne, gospoja. Ne morate. Okrenuo je preostalu ribu. Zurila sam u njega. Oblizala sam usne. To se ne deava samo od sebe, znate rekoh nervozno. To piskaranje. Potrebno je dosta... razmiljati. Treba osmisliti tok radnje, karakterizaciju likova, takve stvari. Umrknuh sva vana, i namestih se u stolici. Gest pregrupisavanja. On se nasmei na ribu. Ah. Ah. ta kog avola to treba da znai? I kakav je to nadmeni smeak? Kako bilo. Pogledala sam na sat, odluna u nameri da ne ustajem. Vreme je za veeru. Postaviu tanjire. Gde je Flora? Nervozno sam se osvrnula okolo, najednom se setivi da je nisam videla

108

satima. Priprema salatu u kuhinji. Ja sam je zamolio. Oh! Ustadoh kao oparena. Ne mora to da radi. Ja u. Naravno, preuzmite. Pretpostavljam da je previe mlada da bi spremala salatu. Bila sam ustala iz stolice i krenula ka kui, ali utom sam stala. Okrenula se. Tako znai rekoh tiho. Jasno mi je. Donosite neke opake pretpostavke o meni, zar ne, gospodine Maloun? Uprkos razdraenosti, primetila sam da sam prela na ameriki manir govora. Opake? Kad sam u ivotu rekla tako neto? Zar? Poturate, ve drugi put danas, da sam razmazila svoju erku. On slegnu ramenima. Samo kaem da nije beba. Takoe poturate da, kada ne brinem o svom detetu, istim kuu i traim izgovore da ne radim. O tome se radi? Nasmeio se. Recimo samo da mi je poznat taj tip ena. Tip? odrezah. Kakav tip? Prestao je da se bavi ribom i pogledao pravo u mene svojim plavim sjajnim oima, pomalo podrugljivo. Pa, znate, imate dete koje raste, koje e uskoro prerasti vas, o kome neete morati vie da brinete, ali jo je vrsto drite pod svojim krilom. Ne putate je da odleti. Jedna polovina vas zna da ne bi trebalo to da inite, jer ona mora da se vine sopstvenim krilima, i vi se stoga oajniki osvrete okolo traei neto novo to biste mogli da radite, osim da brinete o njoj. Bacili ste se na pisanje slegnu ramenima ali to bi moglo biti bilo ta. Slikanje, bavljenje grnarstvom, izrada mozaika, ili bilo koji drugi hobi. Ali to je zanimacija, nije posao. Nije pravi posao. Slui vam isto da popunite prazninu u svom ivotu. Zastade da premesti ribu na reetki. I tako, u redu, reili ste da probate nastavi. To vae piskaranje. Ali zapravo, niste u tome svim srcem, jer sve to ste do sada radili jeste da odravate kuu. Ili to, ili ste odlazili u kupovinu do trnog centra u vaim besprekorno istim kolima glavom pokaza ka mom fijatu koji se sijao i vaoj elegantnoj, pomodnoj odei pokaza na moju garderobu ili ste

109

moda igrali tenis s profesionalcima. Tako da posao, u ma kom obliku bio, za vas predstavlja ok. Jesam li u pravu? Kezio se. Blenula sam u njega otvorenih usta, uasnuta. Zgroena. Konano, povratih se. Ne, niste u pravu. Grdno se varate. I... i... tako ste drski, gospodine Maloun, i ne, neu vas zvati po imenu. Tako ste bezobrazni, i tako... Flora! FLORA! zaurlah, stisnutih pesnica. Ona se odmah pomoli na vratima od kuhinje, steui u rukama iniju salate. Umalo je nije ispustila. Molim? odazvala se. Nisam bila u stanju da progovorim. Ona vide da sam besna, pa bre-bolje ostavi iniju, i pouri k nama preko terase. ta je? ta se desilo? Flora rekoh, isprekidano diui molim te reci ovom... ovom sveznajuem psihijatru kako ja odravam kuu. Pobledela je. Nau kuu? Da, nau kuu, kod kue. Da li je odravam istom? Da li... odravam kuu? Pa... KUA NAM JE PROKLETI SVINJAC, ZAR NE, FLORA! urlala sam. Ovaj, da. Trepnu. Pomalo. A kola? dahtala sam. Reci mu kakva su kola bila pre nego to sam ih podvrgla egzotinom preobraaju na autoputu A4. O, da, kola su inae stvarno prljava ree veselo. Klimnu glavom ka mestu gde su stajala na prilazu. Ne izgledaju uvek tako. Obino su trokava, ali mama ih je usput oprala. O, boe, bilo je tako smeno, izala je napolje dok smo bile u perionici da spusti antenu i... PUSTI SAD TO! A moja odea? Pre jueranjeg dana? Tvoja odea? Mama... gledala me je zbunjeno. Mislila sam da je cela poenta u tome da okrene novi list. Da zadivi ljude, ne... Moja odea, Flora! Slegnu ramenima. Dobro. Bila je ba otrcana. Imala je rupe na rukavima... skoro kao tvoja, zapravo. Pogleda u njega. Stara trenerka, udne arape, uas. Kanim se da vam pokaem svoje gae, gospodine Maloun kljuala

110

sam od besa. Ozbiljno se kanim da vam pokaem svoje stare sive gae, ovog trenutka! On ustuknu prepadnuto kad sam poela da raskopavam kai. Hej promrmlja, ispruenih dlanova. Nema potrebe. Mislite da ste mnogo pametni odrezah. Mislite da je dovoljno da provedete s nekim pet minuta i da, zbog toga to ste proveli itav ivot psihoanalizirajui ljude, odmah sastavite profil male udate Evropljanke tek tako! Pucnuh mu prstima pred nosem. Ali grdno se varate, grdno se varate, jer ste se zapravo fokusirali na spoljanjost, a to nije ba pametno. Mislite da provodim sate konstantno picanei sebe ili svoju kuu jer nemam drugih obaveza, ali znajte da naporno radim otkako sam postala radno sposobna! Hej, Ani, nisam mislio... Vi mislite da je to to moje zanimanje, to piskaranje samo puka razonoda, ali u stvari je rezultat viegodinjeg napornog rada. Godinama sam prodavala prie asopisima da bih otplatila hipoteku, da nam banka ne bi dahtala za vratom i izbacila nas napolje, i nisam samo dopunjavala prihode svog mua, gospodine Maloun, ve sam bila prokleti hranilac porodice! To mi ne slui kao zanimacija dok je moja erka u koli, to je ono to joj omoguava da se koluje. To nas uva da ne umremo od gladi i ne idemo bosi! Dvanaest godina sam nas izdravala bavei se tim hobijem, i sve to piui o ivotu koji nemam. O romantinom ivotu, punom srca i svea i srenih zavretaka, ivotu koji za mene nije postojao. Uasnuto sam primetila da mi je glas pukao. Mama! Flora poe k meni, uplaena. Hej, ujte, ja... I ponekad nastavih drhtei poelela bih da sam ivela ugodnim ivotom koji se sastoji od izlaenja na rukove i odlazaka u kupovinu koji vi opisujete, gospodine Maloun, ali to nikada nisu bile moje realne mogunosti. Ali sada jesu. Isturih bradu. Duboko udahnuh. Sada imam divnog, cenjenog momka lekara koji eli da mi udovolji i uini moj ivot malo ugodnijim, i znate ta? Dozvoliu mu to. Nosiu lepu odeu za njega i doterivau se, i dozvoliu mu da me vodi u Provansu leti i na skijanje zimi, jer sam naporno radila i zasluujem to! O, grdno se varate rekoh, tresui

111

se sada od srdbe. Ne vodim ivot besposliara i rasipnika koji opisujete i ne traim mali hobi, ve sam prola kroz prokleto teak period i sad samo pokuavam da stanem na noge! I zato, kad sledei put pomislite kako vam je poznat taj tip i kada poelite da pametujete i analizirate nekoga koga poznajete itavih pet minuta KINJITE NEKOG DRUGOG! S tim reima, neobjanjivo sam briznula u pla i otrala nazad u kuu.

112

9.

ledeeg jutra on pokuca na moja vrata. Sreom, ve sam bila ustala i obukla se. Odkrinuh ih dva centimetra. On proisti grlo. Ja, ovaj, doao sam da se izvinim. Oito sam vas uznemirio sino, i ao mi je zbog toga. Mirno me je gledao. Bistrim plavim oima na vrstom, izboranom licu. Klimnuh glavom. Sada, dvanaest sati kasnije, oseala sam se malo glupavo. U redu je procedila sam. Zaboravite. Verovatno sam sve previe primila k srcu. On slegnu ramenima. Moda, a moda i niste. U krajnjem sluaju, nisam imao pojma da sam vas acnuo u nezgodno mesto. U stvari poea se po potiljku ne seam se da sam uopte pomenuo neke od tih stvari. Cela ta pria o tome da e vas deko voditi na skijanje, Isuse. Ne seam se da sam njega uopte pomenuo. Duboko sam udahnula. Niste. Ne, potpuno ste u pravu. Ja sam ga pomenula. Samo... pa, on mi se inio sastavnim delom onoga za ta ste me optuivali, na neki nain. Kao da finansira moj neradniki nain ivota. Tako neto. Klimnu glavom u znak odobravanja. Hej, i ne poznajem ga, a kao to ste rekli sino, i vas sam maltene poznavao pet minuta. Bilo je bezobzirno od mene da preterano generalizujem i omalovaavam vae pisanje. Izvinjavam se. Umem da prepoznam iskreno izvinjenje kada ga ujem. Oborih pogled ka stopalima. Odgovorih uljudno. Zaboravite. Nastupi neugodna tiina. On naini pokret kao da e da krene, pa se okrenu. Imate, uh, slanine na poretu, ako elite. Samo vi niste jeli sino. Pojedite neto. Hvala. Hou. On se povue i, nekoliko trenutaka kasnije, uh kako se teka vrata dole zatvaraju za njim. Bila je to istina, nisam sila na veeru sino, jer mi je, nakon to sam

113

odjurila u sobu i udarala malo u zid, bilo pomalo teko da sauvam obraz i pojavim se. Glupavo sam saterala sebe u oak i mogla sam ili da se odunjam dole mrana i buntovna, ili da odlepram veselo kao da se nita nije dogodilo i pohvalim njegovu marinadu. Poto mi je bilo jasno da bi ovo prvo bilo kontraproduktivno, a nisam mogla sebe da nateram da uradim ovo drugo, odluila sam se za treu opciju, koja je, kako sam sebi govorila dok sam piljila u svoj mokri jastuk, bila jednako neophodna. Da ostanem u svojoj sobi i shvatim zbog ega sam se toliko naljutila. Oigledno, gospodin Maloun je nesvesno izgovorio neto to me je nateralo da planem; neto ega sam moda bila svesna ali sam ga podsvesno potisnula. Sada je, meutim, to izalo na videlo, i ja sam digla bunu. Revoluciju, zapravo; protestujui, pravdajui se, ali zato? Sigurno sam zasluila svoj novi, lagodniji nain ivota posle svih tih godina oskudice s Adamom? Udobno gnezdace koje u sviti u Harlingemu sa svojim muem lekarom i deicom sigurno je to bila zasluena nagrada posle svih tih godina odricanja i potekoa? No, da li sam se potajno oseala nelagodno zbog toga? Preispitivala svoje motive? I da li je stranac kojeg sam poznavala tano dva dana nepovratno upalio fitilj, oprljivi se pri tom jer se nije na vreme udaljio? Prevrnula sam se turobno na lea leei u krevetu i koncentrisala se jako zurei u tavanicu. Da li mi je nedostajao posao? Moj pravi posao? Moji lanci, moje prie, potovanje rokova, prepucavanje s urednicima asopisa? Da li sam se samo igrala pisanja romana? Da li se u mom ivotu javljala pukotina, poput ove u koju sam sad zurila i koja je ila celom duinom tavanice? Ne, nita od toga, odluila sam vrsto, skreui pogled ka prozoru i pastoralnoj sceni koja je okruivala malu sivu crkvu na suprotnoj obali reke. I pokazau mu. Pokazau mu ujutru. Pokazau mu ta znai naporan rad i posveenost. Pokazau mu kako se to radi. vrsto reena, ali isto tako iscrpljena od plakanja i napada besa, uvukoh se pod pokriva i brzo zaspah. Sada, ovog jutra, po izlasku iz kupatila naletela sam na Floru, koja je izlazila iz svoje nove spavae sobe, jer se spustila jedan sprat da bi ustupila mesto Metu. Oh, ao, mama. Vrludala je pospano u svojoj dugoj oker majici u

114

kojoj je uvek spavala. Zabrinuli smo se za tebe sino. Ipak nisam htela da se penjem gore jer si bila onako iznervirana. Jesi li dobro, ili si jo u mranom fazonu? Nemoj se tako izraavati, mila, zvui kao tvoj otac. Ne, dobro sam. Izvini, Flora. Neto me je... izbacilo iz koloseka. Pfff, samo malo. Jezivo. Nisi ni veerala. Nismo mogli da verujemo da se nisi vratila. Zar ne skapava od gladi? Da, uzeu malo od te ukusne slanine i kobasice koje sam namirisala. ta e da radi danas, draga? Drugarski sam je uhvatila za ruku dok smo se sputale niz stepenice, elei da rasprim sva seanja na poludelu, otkaenu majku koja otvara duu pred potpunim strancem i pravi kompletnu budalu od sebe. Hej, zar danas ne dolaze ostali? Provozau se biciklom do Roka da ih vidim. Da zna, mislim da si u pravu rekoh polako. To je danas, zar ne? Uradi tako, draga. Ja u da radim u batenskoj kui. Dobro. Uosmo u kuhinju drei se za ruke, a onda ona prstima api nekoliko renjeva slanine iz tiganja i napravi sendvi s dve krike hleba. Odgrize povei zalogaj. Prvo u, ipak mrmljala je punim ustima da se vratim u krevet s ovim i Nortangerskom opatijom.17 Dok je prolazila pored mene, s knjigom u ruci, sejui mrvice svuda, zaustila sam da kaem: Uzmi tanjir, ali sam se predomislila. Boe, u tom krevetu e biti mrva kako god ga pojela, a morae da spava u njemu. Otkad ja brinem o takvim stvarima? I injenici osvrtala sam se naokolo u oajanju da ova kuhinja ponovo iekuje dobru vilu koja e se postarati za masne erpe i tiganje? Mahinalno sam ih nagomilala u sudoperu i odvrnula esmu do kraja. Tako. Ne pada mi na pamet da ponovo tabanam okolo istei i pospremajui kao jue, ve u ekanjem naterati neprijatelja na predaju. Ostaviu ovu gomilu da odstoji u vodi i videemo ta e se desiti. A ja lepo idem u batensku kuu. Naoruana oljom kafe, sendviem sa slaninom i laptopom, krenula sam namerno pomalo kooperno preko bate, pored Metovog prozora od kabineta, pa do male kolibe koju smo Flora i ja otkrile jue.

115

Otvorih kripava zelena vrata. Unutra je mirisalo na plesnjive ligetule i teniske rekete s drvenim ramom i na prola letovanja. Na prolost. Unutra su stajale tri lojl lum stolice s izbledelim, cicanim jastucima, a pored prozora mali, prilino klimav bambusov sto. Privukoh stolicu i sedoh zadovoljno. Kroz otvor u drveu moglo se nazreti more, i pade mi na pamet, dok sam nametala i palila laptop, da je neko namerno iskrio taj otvor da bi imao lepi pogled. Moda da bi sedeo, kao ja, i slikao, ili pisao, ili samo razmiljao. Savreno, pomislih veselo. Savreno inspirativan kutak. Upalila sam raunar i iitala prvo poglavlje. Moje jedino poglavlje. U njemu je Lusinda Devilers, moja otmena i potresena junakinja, upravo otkrila zahvaljujui jednom hotelskom raunu koji je pronala u depu sakoa svog mua Henrija da je Henri, dok je prethodne nedelje sklapao multimilionski ugovor za njujorku ejs banku s Menhetna, moda poastio svoju atraktivnu asistentkinju, Tanju Foks, jo neim osim slavljenikom porcijom suija u hotelu Valdorf . etkajui se u svojoj vili u Holand Parku, i ekajui ga da doe kui s posla, Lusinda nije bila sigurna kako da izae na kraj s tom situacijom. Tapkala sam prstima po bambusovom stolu i zurila kroz prozor. Ni ja nisam bila sigurna kako s njom da izaem na kraj. Mislim, naravno, da je, s jedne strane, taj ovek bio kopile da mu nema ravna. Izdao ju je, tako vie nije moglo, i ona bi stoga trebalo da ga izbaci tout de suite.18 Ali, s druge strane, u sobi na spratu spavalo je njeno troje prekrasne dece. A tu je i ta ogromna kua u Londonu, jo jedna u Toskani, zakazan odlazak na letovanje s Fraubierovima sledeeg meseca, njihova nepregledna mrea prijatelja i... u redu. Podigoh ruke. Stadoh da kucam. Lusinda zastade za trenutak kraj adam kamina u svojoj eau de Nil19 radnoj sobi. Podie pogled i zagleda se u svoj odraz u antikom ogledalu iznad kamina. Lice joj bee bledo, a sive oi razrogaene od straha na srcolikom licu. Ponovo je pogledala na svoj kartije sat. Deset i petnaest. Gde li je on? S njom, s Tanjom? U nekoj hotelskoj sobi negde na Vest endu? Najednom, ona u kako se klju okree u bravi.

116

Stadoh iscrpljeno i odgurnuh stolicu. Fjuu. Boe. Osam redova. Ovo kreativno naklapanje je prilino teak posao. Moda mi je potrebna kafa. Ili koja tangla okolade. Zakripala sam stolicom i ustala. Takoe sam bila neprijatno svesna toga da se ba i ne pridravam uputstava koje mi je dao moj novi urednik, Sebastijan Kuper. Nakon njegovog laskavog pisma od pre nekog vremena, u kojem me hvali i podrava, nazvala sam ga da se predstavim kako prilii, i on je bio jednako ljubazan i preko telefona. U stvari, nije mogao biti ljubazniji. Pohvalio je moj stil pisanja, moje dijaloge, moje jo neto ali je takoe izrazio nadu da bismo mogli da vidimo tu priu i iz Henrijevog ugla. Moda ak da ga vidimo u akciji s Tanjom. Mislite... hoete seks? Molim? ree prepadnuto. Ne, ne rekoh bre-bolje. U knjizi. Oh. Oh, u knjizi! Da, definitivno potvrdi on. Mnogo seksa, da. To se veoma dobro prodaje, znate, takve stvari. Zato ga ne biste, ne znam, provukli kroz celu knjigu? Pomalo u svakom poglavlju? Uh, pa... oklevala sam. Ja... potrudiu se. Sjajno. Strava. Samo neka, znate, tee. Uite u fazon. Zvuao je uasno mladalaki, pomislih iznenaeno dok sam sputala slualicu. Mislila sam da e odgovorni urednik imati oko etrdeset godina, ali moda i ne u dananje vreme. Meutim, bilo je vano da ispunim njegove elje, odluih dok sam uzimala olju i izlazila iz kuice. Moda bi trebalo da ga vidimo u boksericama? Henrija, hou rei. Moda bi mogao bezobrazno da se povata u treem poglavlju, da se porve s Tanjom na podu kancelarije nakon to svi odu kuama, ili tako neto? Ali nisam ubeena da bih mogla da izdrim u tom stilu dvadeset etiri poglavlja. Nisam ba bila ubeena ni da bi Henri mogao, pravo da vam kaem. U kuhinji, Met je sipao vrelu vodu u svoju olju. Nasmejah se veselo. Fjuu. Vidim da si i ti uzeo pauzu! Naporno je, zar ne? On me belo pogleda, promrmlja neto sebi u bradu, i krenu da me mimoie i vrati se u radnu sobu kad je zazvonio telefon. Ja u. Moda je Dejvid.

117

 Bie da je za mene ree osorno, presecajui mi put ka hodniku i nestade u svojoj sobi da uzme vezu. Vrata se zalupie za njim. Dobro . Ne mora da znai, pomislih, iznervirano. Bezobraznik. Mislim, i ja ovde ivim, to je isto tako moglo biti i za mene, zar ne? I imao je naviku to da radi, zar ne? Namerno stadoh to bunije da zatvaram vrata od kredenaca, koja je on tako nehajno ostavio otvorenim. Bio je savreno prijatan u jednom trenutku da bi to pokvario time to je u sledeem bio savreno nesnosan. Dok sam meala kafu, ula sam kako besno vie iza vrata. Ne mogavi da odolim, prikrala sam se na vrhovima prstiju. Sluaj, neu to da trpim, jasno? Ve sam rekao Medelejn brecnuo se, a onda mu se glas opet utiao. Boe. Odmakla sam se. Drago mi je to to nije bilo meni upueno. Neki poslunik, bez sumnje, u bostonskoj bolnici dobija packe. Ne radi stvari onako kako bi Firer voleo da ih radi. Uzela sam olju obema rukama i ietala na zadnja vrata, niz kamene stepenice, pa na sunce koje je kupalo travnjak posut belim radama. Boe, dan je bio predivan. Niti jednog oblaka na nebu. teta to sam morala da dredim zatvorena u letnjikovcu. Moda u da odsedim jo malo unutra, pa u izai i sesti u detelinu da napravim pauzu i napunim stare baterije. Da malo porazmislim o Lusindi. Otila sam u najudaljeniji kraj travnjaka, gde je on ve prelazio u visoku travu, legla na lea podmetnuvi ake ispod glave i razmiljala o svojoj junakinji. Sunce mi je ilo u oi, dodue, pa sam spustila glavu na travu i zatvorila oi. To bee fatalno, zaista. Sledee ega se seam jeste da sam se probudila zauvi viku i klicanje koje je dolazilo od ljudi koji su se komeali u amcu, dole u rukavcu. Sedoh prepadnuta. Osetih kako me obuzima vruina i kako poinjem da se znojim. Imala sam utisak i da mi je lice izgorelo. Paljivo ga dodirnuh. Boe, koji uas. Da li sam stvarno bila zaspala? Usred prepodneva? Pogledala sam na sat. Do avola, jesam. Spavala sam dvadesetak minuta. Okrenula sam se da proverim da li me neko vidi, i shvatila da sam odabrala mesto za dremku koje je, iako na izvesnoj udaljenosti, bilo tano u liniji s Metovom radnom sobom. Iza isturenog prozora njegova glava bee studiozno pognuta nad onim to je radio, ali morao ju je dizati s vremena na vreme da bi disao, zar ne ako je uopte disao. Nije mogao da me ne

118

primeti, onako izvaljenu na travi, nogu prostrtih, usta otvorenih, kako glasno hrem. Ustadoh brzo i otresoh se. Nek ide do avola. Nek ide do avola. I nek ide do avola injenica da nisam ni to mogla da uradim nesmetano. Nisam mogla da odremam na travi na svom odmoru, na svom osunanom travnjaku, ako mi se tako prohtelo. Sada ve iznervirana do krajnje granice, vratila sam se u batensku kuu, gde je Lusinda Devilers jo uvek zabacivala svoju dugu plavu kosu i nervozno treptala svom odrazu u ogledalu. Oh, nemoj da si takav duduk, Lusinda, besnela sam, zlobno otvarajui laptop. Izbaci Henrija napolje, pa i ti stisni petlju, zaboga. Idi i kresni se s jednim od zilion radnika koji sigurno vrve okolo po tvom imanju, zalivaju tvoje begonije i menjaju tvoje sijalice. Raskopaj svoje armani pantalone, enska glavo, i navali! Smestih se u stolicu da preokrenem stvari u Lusindinu korist i onesposobim Henrija, smiljajui zloban zaplet u kojem e Tanja gadno oboleti od hemoroida ili ak stidnih vai u drugom poglavlju. Ali taman kad sam hvatala zalet, shvatila sam da su mi oni povieni glasovi koje sam ula dole na reci pre samo nekoliko minuta zvuali uasno poznato. Sada su se jo i pribliavali i postajali glasniji, i kroz otvor u drveu ugledala sam Florino teme ba kada se ona pojavila uspinjui se strminom kroz umu, gurajui bicikl. Ustala sam i izvila vrat. Dole kraj vode, mogla sam da vidim i Majkla, u pantalonama zavrnutim do kolena, kako na obali umiruje amac u kom su se Rozi i Kler opasno ljuljale, podvriskujui i smejui se dok su pokuavale da izau. Boe, zar ve? Kler nije trebalo dugo da ponudi Flori da je vrati amcem i osmotri nau kuu, zar ne, pomislih zajedljivo. Iskljuila sam laptop i pola im u susret. Ostavivi Majkla da pazi na amac, njih dve pooe uzbrdo prema meni kroz umu, dahui, s Florom koja je taman stigla ispred njih. Mama, vidi koga sam pronala! Usiljeno se osmehnuh. Vidim. Ona nestade u pravcu kue dok sam ja prilazila svojoj sestri da je poljubim, zatim i Rozi, koja se dobro zadihala. Ona stade, hvatajui se za

119

kolena. Boe, koja uzbrdica! Strmina, a? Tu se vidi ko je deak a ko mukarac, kako mi kaemo prostrelih Kler pogledom. Manje vredni hodoasnici nikad i ne stignu do naeg skromnog prebivalita; padnu kod prve prepreke, na prvi znak uspona, ali opet, oni nisu odluni kao ti. Ve si dola da me pijunira? Nema tu nikakvog ve frknu Kler, borei se da uhvati dah. Doli smo jue ujutru, zapravo, dan ranije, jer je vreme bilo tako sjajno, i saekale itav jedan dan pre nego to smo dole da te vidimo. Je li to u redu? Savreno je u redu rekoh, osmehujui se pomirljivo. Gde su ostali? Dena smo ostavile s decom. Nije bilo mesta u amcu poto smo ubacile i Florin bicikl. Kler se jo uvek drala za bokove, dahui. Boga ti poljubim, to je, znai, to? Zakilji prema kui spram sunca. Sranje, fino izgleda, zar ne? Kler, koja je retko psovala, jer se savreno kontrolisala, bila je vidno impresionirana. Lepo je sloila se Rozi, zaklanjajui oi od sunca obema rukama. I tako je skrajnuta. Ostatak severne obale vrvi od ljudi, da ti kaem, ali to se odavde i ne primeuje. Boe, nije mi dobro, moram da sednem prui se dramatino u travu poleuke. Znam, i veoma mali broj ljudi dolazi do ovog rukavca rekoh oduevljeno, kleknuvi pored nje. Mislim da ak i ne znaju za ovo mesto. Veoma je povueno stadoh da se razmeem. Pa Kler sloi facu osim to vie nije, zar ne? Flora ree da neki mukarac ivi ovde s vama. Ozbiljno, Ani, ti si udo! Prosto ne mogu da verujem! U oima joj se ogledala neverica. Ah, dakle, rekla im je. Da, pa, ali sve je redu rekoh brzo. U pitanju je bio nesporazum. Iskljuivo Gertrudinom krivicom, ali ne predstavlja mi nikakav problem. On se dri podalje od nas dve. Da, ali on ivi ovde! nastavi Kler uporno. S tobom i Florom! Mislim, da li Dejvid zna? Da, zna, i uti, molim te? osvrnuh se nervozno prema kui. ue te. Radi u kabinetu. I oenjen je.

120

 A gde ti onda radi? U batenskoj kuici. U toj straari? Mora da ti je teko? Da li ja to oseam nagovetaj likovanja u njenom glasu? Ne, dobro mi je. Dobro, i kakav je on? upita Rozi, sedajui da zakloni rukom ibicu i pripali cigaretu. Oklevala sam. Fin je rekoh, konano. Mislim... fin je. Stvarno? pogleda put kue, oslukujui prizvuk u mom glasu. Upoznaete ga kasnije rekoh brzo. Nego, kako ste vi, drutvo? Kako je dole u Penmejn terasu? Jesu li deca oduevljena? Van sebe su ree Rozi, sputajui glavu natrag meu maslake, povlaei dobar dim iz cigarete. Izbacila ga je polako. Ne silazimo s plae otkako smo stigli, zar ne, Kler? Izvrsno. Provodimo se izjavi birajui rei kao nikad u ivotu. U njenom glasu uo se otar prizvuk, koji mi nije promakao. Moradoh brzo da skrenem pogled da se ne bih nasmejala. I, znai, ovo je... koliko soba ima? Kler je jo stajala, podboena, merkajui kuu toboe leerno, glave nagnute na jednu stranu, kao potencijalni kupac. etiri. Ne, pet, mislim. Procunjaj malo unutra, ako eli. Da zna da bih mogla ree zamiljeno. Da, mogla bih da svratim da pikim. Odma se vraam. Poe oputenim korakom ka kui, ali u njenim oima ne bee nieg oputenog. Pohlepno se osvrtala okolo, gutajui oima sve: prostrana ali zaputena jutra zemlje, stari ribnjak zarastao u mahovinu i liajeve, mreicu za tenis, veliku ispucalu terasu s rotiljem; bila je oito impresionirana, ali nije htela to da pokae. Nije htela da potri travnjakom dernjajui se: Oh, Ani, ti srenice, ovo je fantastino! Brzo... pokai mi imanje... boanstveno je! Kao to bih ja uradila. Izluuje me promrmlja Rozi tiho, glave zavaljene nazad u travu, zatvorenih oiju. Jasno mi je promrmljah u odgovor. Ali, Rozi, nije valjda tako loe. Ovde si tek jedan dan. Daj joj ansu. Ne da mi da puim uzviknu, uspravivi se naglo. Mislim, ak ni na

121

terasi! Zar nisi mogla to da obavi dole na plai, Rozi, kae mi tim svojim nadmenim tonom, a jo me izgrdila to sam previe pila sino. Nije ti ovo minhenski festival piva, duo, kae mi veselo, ali veruj mi, to njeno duo osetila sam kao otrovnu strelu kroz srce. Pa ona ne pije, zna. Oigledno. A jutros nas je sve probudila u osam u osam! da poalje Dena po novine a mene u pekaru. Hajde, Rozi, kae, drmajui me drmajui me dok sam kunjala. Mora da stane u red za hleb, ili e sve razgrabiti. Za tren sam pomislila da sam u Poljskoj u vreme prevrata, ili tako neto. Mislila sam da u izleteti napolje s crnim alom obmotanim oko glave. Uglavnom, deset minuta kasnije nisam dobila ni oljicu aja, pazi, ni doruak, nisam se ak ni umila, jebote eto me tamo kako stojim u tom redu sa enama koje, potpuno jezivo, sve lie na Kler! Kao scena iz onog filma ene iz Stepforda . Kunem ti se, sve su bile u besprekornim bermudicama i malim sportskim polo majicama kao neto to je izletelo iz fioke oznaene s Odmor u Kornvolu. Slino tome to ti nosi, u stvari. Merkala me je uasnuto. Duga je to pria promrmljala sam, uurbano ispasujui majicu. I sve imaju te nove mokasine i svee izdepilirane bele noge koje kao da se malo stide to su tako izloene, a ja banula u Denovoj staroj majici i pocepanim farmerkama, onako krmeljiva, s prokletim spiskom za kupovinu u ruci! Ah, da, red za hleb klimnuh glavom znaajno. Sve je to deo ovdanjeg rituala, bojim se. Deo obreda inicijacije. Onda sam se vratila u kuhinju da se pridruim manufakturnoj proizvodnji sendvia s puterom, dok ih je Kler sastavljala jednom rukom, prala voe drugom, a istovremeno, kako se inilo, sipala kafu u termos nonim prstima, dok su muki sedeli na suncu itajui novine i bolelo ih je uvo za sve! Hmm. Ona stvarno ima taj mentalitet iz pedesetih. Toliko se umetnula na majku. Toliko voli da pravi te sendvie. I onda smo svi odmarirali na plau u pola deset, pazi, tano u sekund, da zauzmemo najbolja mesta gde je, kako se ispostavilo, trebalo da ostanemo itavog dana, bez kapi alkohola, i bez izgleda da skoknemo do

122

paba u vreme ruka. Imali smo samo sendvie sa unkom, vetar je duvao osamdeset na sat, pod guzicu smo mogli da stavimo samo tvrdo kamenje, igrali smo bejzbol s decom, kriket, pa opet bejzbol, pa opet kriket, bejzbol, kriket, bejzbol ceo prokleti dan! Den i ja smo bili prilino uplaeni i zbunjeni, mogu ti rei. U jednom trenutku sam napustila prvu bazu s namerom da im strugnem. Zadila sam dole ka ledenohladnoj vodi oseajui se kao Don Stounhaus,20 kada me je presreo jedan Denov bivi kolega, koga sam poslednji put videla u prugastom odelu u Fulamu, i toliko sam se uplaila njegove ogromne trbuine koja mu je visila preko oskudnih kupaih gaa da sam se trkom vratila na plau. Taj komar se okonao tek kada je Flora stigla, a nama palo na um da doemo da te vidimo. Molim te, reci mi da se nee nastaviti ovako? molila je. Ne svakoga dana? Dobiu ospice. Zakikotala sam se. Ali to ti je odmor u Kornvolu, Rozi. Sigurno si upoznata s pravilima? Mi smo tako radile kao deca, i ostale su nam sjajne, predivne uspomene, i sada moramo da se postaramo da tako bude i s naim malim zlatima. Jebe injenicu da su se vremena promenila i da vile u Portugalu vie ne iznajmljuju samo razmaeni bogatai, ve i obina raja. O, ne, moramo nastaviti po starom. A deci se to, naravno, stvarno svia, toliko da Kler moe komotno da kae: Oh, deca bi mnogo radije ila u Kornvol nego u Italiju. Pa, ja mislim da je luda ree Rozi kratko. Ja vala ne bih, a ne bi ni Den. ta: ona bi radije mazala sendvie i sedela na vetrovitoj plai nego pijuckala aperitiv na sunanoj pjaci, etala do luke s Majklom podruku i vratila se u vilu za siestu complet? Oh, mislim da to complet ne dolazi u obzir rekoh suvo. Kler je batalila igranje. Barem kad to ukljuuje Majkla. Primetili smo. Cvili okolo traei panju kao pas se nada da e mu baciti kosku, a jedino to mu ona dobacuje jesu hladni pogledi. Ali zato na plai veoma razmetljivo stavlja karmin za sluaj da se pojavi izvesna porodica Tod. Ah, da. Todovi. Koji se, meutim, zasad ne pojavljuju, ali dobra stara Kler izviruje sva ustreptala s peskom posutog pekira koji nazivamo domom svaki put kad

123

neka porodica koju poznajemo proe pokraj nas, posrui pod naletima vetra i teretom u vidu stolica i pasa i dejih kolica i zmajeva i ko zna ega sve ne, jadne budale, i svi nas pozdravljaju kao davno izgubljene drugare to oni igrom sluaja i jesu, poto ceo jugozapadni deo Londona letuje ovde. Onda Todovi i jesu proli pored nas, na elu s gospodinom za kojeg pretpostavljam da je predmet Klerine panje koji je bio toliko zadubljen u priu s dadiljom iz Francuske da je nije ak ni primetio. I tako ti je Kler leala tamo na plai, s laktovima u pesku, grudi uprtih u nebo poput toplotno navoenih projektila, sjajnih usana a on je proao pravo pored nas! Umalo se nije zadavila sendviom, toliko je pomodrela u licu. O emu se tu uopte radi? Oh, da! promekoljih se s nelagodom. Pa, Kler je malo flertovala s Teom Todom prole godine. Nita ozbiljno, ali pokuava da napakosti Majklu, zna. Ah. Posle njegovog savatavanja one menaderke na boinoj zabavi. Ko ti je to rekao! Ti. Nisam valjda? upitah uasnuto. Boe, ba sam indiskretna. Stvar je u tome, Rozi, da prosto mislim kako nije srena. Sva ova ujdurma oko odlaska na odmor... ono to njoj stvarno treba jesu dve nedelje na nekom tropskom ostrvu s Majklom, bez dece, da se seti ko je i za koga je udata. Ali ona mora mahnito da izigrava uzor majinstva svake godine, jer radi naporno u Sitiju i zbog toga se osea krivom. Konstantno je napeta, zapravo. Sve ovo je jedno veliko zatakavanje. A Majkl je, naravno, prestravljen od nje. Kao i svi mi promrmlja. Boe, ja sam oduzeta od straha. Kaem ti, sutra u namestiti budilnik na pola osam i ima da budem u tom redu i paradiram svojim belim nogama i vrtim torbicom i... uups, pazi, evo je dolazi. Izgledaj zauzeto. Ona bre-bolje ugasi cigaretu. Samo mi reci, brzo, kakav je on stvarno, taj va cimer? Uasan promrmljah. Stvarno je svadljiv i neotesan, i tvrdoglav, i nevieno drzak. I mnogo je neuredan. Pa, i ti si, zar ne? Nije u tome stvar. Jedina dobra stvar, zapravo, jeste to to se ne

124

pojavljuje esto. Ah. Nasmeila se. Znai, prodaje duu radi luksuznog odmora? Izvih obrve. A ti ne? Kler, znatno vedrija nego obino, i malo manje stisnutih oiju i usana, koraala je samouvereno k nama preko travnjaka. Divna kua priznade dok nam je prilazila. Preslatka. Hvala nasmeih se. Kad mi ve laska, ne smem previe da se hvalim. Stvarno jeste, zar ne? I on je drag. Sedoh. Molim? Met. U kabinetu. Sede pored nas dve, spretno podvijajui noge poda se. Oh, Kler, nisi valjda ulazila? Naravno da jesam. Ali on radi! Da, pie neki rad ili slino. Boe, Ani, hajde odrasti ve jednom. Nije ti se u kui zakljuao ameriki predsednik koji pregovara o uspostavljanju mira na Bliskom istoku ili tako neto. Kako bilo, htela sam bolje da ga upoznam. Ne mogu da dozvolim da moja mala seka ivi s bilo kim, zar ne? I ta si mu rekla? zadrala sam dah. Ti... prvo si pokucala? Da ree umorno prvo sam pokucala i uljudno mu pruila ruku i rekla: Zdravo, ja sam Kler Faradej, Anina sestra. On je onda ustao i predstavio se, i bio je savreno ljubazan. I u pravu si, jeste oenjen, ali su rastavljeni. ena mu ivi ovde u Engleskoj, u Kembridu, s njihovim sinom. Oh! vilica mi se oklembesi. Ali... ekaj, rekao je da mu ena dolazi. Rekao je... Pa, moda i dolazi, moda samo dovodi sina i slino, a moda i prenoi jednu no. Boe, ne znam, Ani, ne znam koliko su bliski, nisam dotle stigla. Nisam toliko njukalo. Munjevito mahnu rukom i spljeska muvu na nozi. Gotova si. Uglavnom, pozvala sam ga na rotilj sutra uvee, ali je odbio. Ima mnogo da radi, po svemu sudei. Zaboga, Kler! frknuh. Mogla si prvo mene da pita! Trepnu. Pa, svakako sam pretpostavila da ti dolazi. Ne! Mislim, moe li da ga pozove.

125

 Zato? Pa... ne znam crvenela sam. Prosto... uglavnom, on ne dolazi. To je olakanje. Zato? Mislila sam da ti se svia? Svia mi se, samo... pa, ne elim previe da se zbliavam, Kler. Mi smo cimeri, za ime sveta! Cimeri? podie obrve. Dabome. Upamtiu to. Podsetiu ga gde mu je mesto kad ga vidim sledei put. Oh, zaboga! Nego, ko dolazi na taj rotilj koji organizuje dva minuta po dolasku ovamo? Ceo svet promrmlja Rozi sotto voce, duvajui zamiljeno maslaak. Pa, celo drutvo koje smo danas sreli na plai, oigledno. Eliotovi, Fildovi, Todovi... Ah, Todovi ne mogoh da odolim. Ignorisala me je i nastavila. Frejzerovi, ti i Dejvid, nadam se... O, ne, Dejvid ne moe da doe ovog vikenda. Oh? Zato? Radi rekoh kratko. Kasnije u ispriati Rozi. Definitivno. Ali ne Kler. Ne, nikako Kler. Oh, ona bi stala zduno da me tei, rekla bi kako je sve to uasno i da naravno jadni Dejvid nije kriv za to, ali zar ne bi potajno, u sebi, mogla da oseti traak oduevljenja to nam ne ide sve kao po loju? Ili sam ja samo gadura? Trgnuh se u sebi, da se osvestim, zbunjena. Ovaj, ne, prezauzet je. Ali doi e onog tamo vikenda, sigurno, a to nam oboma odgovara, zapravo. Imam mnogo da radim. Ah, da, na uvenoj knjizi stade da otee. Kako napreduje? Je li se Lusinda kresnula ve jednom? upita Rozi pospano iz trave. Lusinda? Ko je Lusinda? upita Kler odluno, iznervirana to je Rozi upuenija od nje. Rozi okrenu glavu u travi. Nalickana ena Henrija, investicionog bankara, koji je uhvaen sputenih gaa s nekom kurvicom s posla. Je l tako, Ani? Investicioni bankar? Kurvica s... Kler ostade da zuri. Tako znai ree umiljato. Obliza usne. Radi se, dakle, o meni, zar ne?

126

Zurila sam u nju, uasnuta. Ne, naravno da ne! Stvarno? Ali on radi u Sitiju, zar ne? Pa jeste, ali... A ona ide na posao u armani odelu, pretpostavljam? Pa, ona zaista nosi armani odelo, ali ne, za ime boga, naravno da to nisi ti! bila sam preplaena. Troje ili etvoro dece? Velika kua u Londonu? Da, ali... Kupuje garderobu u Harvi Nikolsu? Pa... Sjajno puila se od besa. Zaista, zaista sjajno, Ani. Briljantno. Ba sestrinski od tebe. Odano. Ustade. Tresala se, toliko je bila besna. I to je taj roman koji se toliko svideo izdavau? Onaj koji oekuju otvorenih usta, za koji uvaju Bukerovu nagradu i sklapaju ugovore za film? Kler... Pa, lepo bogami, Ani. Odajem ti priznanje. Lepo je znati da e bar neko da profitira na nesrei ove porodice! I s tim reima se okrete u mestu i stuti nizbrdo ka amcu.

127

10.

rokletstvo promrmlja Rozi. Prokleto prokletstvo sloih se. U tiini, uasnute, gledale smo kako se Kler probija kroz umarak, grubo odgurujui grane u stranu, kidajui nevine mladice zubima, bez sumnje, mrmljajui ljutito kad joj je cipela spala s noge. Jebem ti. Jebem ti! Ali, nisi valjda, zar ne, Ani? Rozi se okrete k meni zbunjeno kada Kler odmae toliko da je nije mogla uti. Mislim... Ne, naravno da prokleto nisam! rekoh zajapureno. Bar ne namerno. Zar bih uradila to? Ne, ali... podsvesno? Ko e ga znati? prooh rukom kroz kosu, oajna. Ko zna ta se deava tu gore meu sivim elijama i prainom i golubovima? Pokrih oi rukama. Ooo, boe, sigurna sam da nisam jadikovala sam kad se, ba u tom trenutku, na vrhu brda, izronivi iz ume, pojavi Majkl. Pa, jebo me pas. Majkl! Upravo sam naleteo na Kler koja kri sve pred sobom ree, razrogaenih oiju i samo sam rekao da u skoknuti da te vidim, Ani, i da je moda najbolje da se onda vratimo klincima, a ona mi je rekla da odjebem! Ah, da. To lii na nju klimnuh glavom sveano. Izvini zbog toga, Majkl. Bojim se da sam ja kriva. Nego, kako si ti? ustadoh da poljubim svog jadnog, unezverenog zeta. Potpuno popizdeo i uvreen, kad ve pita. Zbunjeno je trljao potiljak, gde mu je kosa bila malo razreena. ta to bi? okrenu se ponovo zagleda se u lea svoje ene koja se udaljavala nizbrdo. Ispriah mu. Sranje, Ani izgledao je zaprepaeno. Ne moe da pie o nama! Ne piem! cvilela sam. Bar ne namerno, to je Kler samo tako shvatila. Ali, Majkl, ta u sad da radim? Ne mogu sad da menjam priu, izdavau se svidela, eljno iekuje ostatak!

128

 Samo polako ree Rozi iznenada. Moe malo da izmeni likove. Umesto da Lusinda bude uspena poslovna ena koja ivi u vili u Holand Parku, neka radi.. ne znam... u Oboji me lepo.21 I nek ivi u Lejton Bazardu. Moda ak i u igvelu. Trepnuh. Oboji me kako? Lepo. Zna, izaberu boju koja ti odgovara, kau ti kakvu garderobu da nosi; takve stvari. Poture ti alove razliitih boja pod nos, onda te nateraju da se opredeli za ljubiastu jer pristaje tvom bledunjavom tenu. Otprilike ono ime bi se Kler bavila, zapravo, da ne radi u banci. A mu nastavi ona, zagrevajui se ne mora da bude momak iz Sitija, kao Majkl, zar ne? Mogao bi da bude... ne znam... Radnik u Burger kingu ? ubaci se Majkl zagrejano. Da prodaje hamburgere? Da! sloi se ona. to da ne? Ali samo ako je menader prodaje promrmlja Majkl, kiljei zamiljeno ka horizontu. Isprsi se. Neu da prodaje izburgere. To nisi ti, Majkl, sea se? brecnuh se. Ovaj, da, ne. Potpuno si u pravu. Iznenada se stutio. Nek radi na kasi, onda klimnu glavom. Mislite li da e roman u tom sluaju imati isti mek? upitah, nervozno grickajui nokte dok sam sedala pored Rozi. Hou rei, mislite li da e se to svideti mom uredniku? Pa tebe i ne interesuje mek, zar ne? insistirala je Rozi. To su sirove ljudske emocije. Pulsirajua strast koja tinja u istinskim ljudima koji rade istinske stvari ure na autobus, seckaju nokte na nogama, takve stvari u putenom predgrau. O, ne, ovo je mnogo prizemnije i realnije, Ani. Mnogo bolje od seksa u visokim krugovima. A taj tip za kim prevarena ena balavi nastavi ona sa arom jer ti po svoj prilici treba taj mali motiv osvete pre nego to se sve sreno zavri, ne mora da bude patetian kao Teo Kakosezvae. Uhvatila je moj uasnut pogled i brzo nastavila: Mogao bi da bude... ta ja znam... drugaiji. S Kosova, tako neto. Izbeglica! Koji se pita da ne nosi moda previe ljubiaste garderobe? ubacih se suvo. Tako se njih dvoje sretnu?

129

 Molim? Majkl je sada izgledao potpuno pogubljeno. Zato ta Lusinda uopte balavi za nekim drugim? I kakve veze Teo Tod ima s tim? upita sumnjiavo. Apsolutno nikakve rekoh brzo, gledajui besno u Rozi. To se Rozi samo gubi. Mislim on slegnu ramenima Lusindin mu se sigurno izvinio, zar ne? Za ono to je... znate... uradio, ta god to bilo? S tim je ve odavno gotovo, zar ne? Sede pored nas i nervozno upali cigaretu. Taj problem su sigurno razreili pre nekoliko meseci, i ona je to sada zaboravila i oprostila mu, hmm? Naroito kad se uzme u obzir da je jadniak bio pijan kao majka kad se to desilo i da se ne sea niega dodade tuno. Apsolutno stadoh da ga umirujem. Potpuno si u pravu. Rozi mu spusti ruku na miicu. Ti pui ree zabezeknuto, izbeenih oiju. Samo potajno priznade. Onda se izbei na nju. Nemoj da joj kae dodade brzo. Neu obea. Zurila je u njega s nemim potovanjem, i njih dvoje razmenie zaverenike poglede kao dvoje partizana iz pokreta otpora koji kriju saveznikog avijatiara na tavanu. Uglavnom, ovako ne ide ree Majkl najednom, uvlaei jo jedan dim na brzinu. Sama je tamo dole, sigurno etka plaom elei da su joj deca pri ruci da na njima iskali bes, i dahui dok se bude vraala. Para e joj kuljati iz svakog otvora. Hajde, Rozi, idemo. urno ugasi cigaretu u travi. Tek treba da odemo u nabavku za rotilj, ne zaboravi upozorio je. Reeno nam je da to obavimo ovog popodneva. O, boe, tako je ree Rozi nervozno, ustajui brzo. Nikada je nisam videla da se tako brzo kree. Ali videemo se pre toga? Pogledala me je moleivo. Pokuau obeah joj. Ali sad kad oigledno moram da napiem itav roman ispoetka, vreme ba i nije na mojoj strani. Izvini promrmljala je i, krajnje pokunjenog lica, odgegala se za Majkom u svojim neodgovarajuim cipelama s visokom platformom. Pratila ga je nizbrdo kroz umarak. Ali obavezno doi na rotilj! doviknu. To, vala, ne radim bez tebe!

130

Gledala sam ih kako odlaze. Posle nekog vremena, ula sam priguene glasove iz pravca reke i zvuk paljenja motora. Kler se valjda malo smirila i nikoga jo nije ubila. Verovatno eka da se otisnu na puinu pa da muki gurne Majkla preko ivice, zadovoljno trljajui ruke nakon toga. Vratila sam se do batenske kuice, zatvorila ispucala zelena vrata za sobom, sela za svoj mali bambusov sto i zagledala se u ekran. Da li bi Lusinda mogla da postane Lorejn, pitam se? Da ne etka svojim persijskim tepisima, ve da nervozno farba izrastak u igvelu? I da li bi Henri zaista mogao da izgleda zanosno u koulji od poliestera sa sve logom Burger kinga i veselom malom crveno-belom kapicom na glavi? I da li bi Tanja jo uvek elela vru seks s njim ako bi bazdio na fiburger? Nisam bila ubeena da bi. S vedrije strane, pomislih vaui olovku, bar bi batenski radnik s kojim bi Lusinda trebalo da se igra hopa-cupa, koji naravno nije mogao da bude azilant ili neko drugo ludilo koje je Rozi palo na pamet, sada mogao da postane vrlo zgodni direktor pocrneo od skijanja na planini s vilama u Mejferu i Majamiju. Ali u tom sluaju, dilema oko koje bi se vrteo zaplet ne bi ni postojala, zar ne? Lusinda bi sigurno pokazala srednjak Henriju i njegovim hamburgerima od etvrt funte, i razdragano odjezdila u zalazak sunca sa svojim nenim tipom snane etvrtaste vilice. I kako bi onda izgledao rasplet? I ta bi bilo s klincima, kad smo ve kod toga? (Jer Lusindino potomstvo sada bi sigurno bila deurlija, ne deca.) Kakav bi to srean kraj bio ako bi Lusinda spakovala svoj braun uvija za kosu i otrala niz stazu do ferarija svog deka ostavljajui Henrija, cepajui njegovu papirnatu kapicu na komadie, s troje nejai koje treba prehranjivati sad su ve neja, obratite panju i to s minimalcem u restoranu brze hrane? Ne, odluih vrsto. Kler moe da misli ta joj je volja, boli me uvo. Ja u se lepo drati svoje porodice iz Holand Parka koja, u mojoj glavi, nikad nije ni izbliza podseala na moje prilino dosadne sestru i zeta a ona moe da besni koliko hoe. Ovo je moja pria, i drau je se. Kucala sam besno i teno, zapravo, sada kad sam se zagrejala a pasusi su se samo nizali. Taman sam stigla do dela gde se Henri, nakon to je konano ispao iz taksija ispred svoje kue u dva ujutru, vere uza

131

stepenice s postkoitalnim osmejkom na usnama, mrtav pijan, dok ga Lusinda eka u spavaoj sobi razrogaenih oiju i ranjiva ispod svojih otmenih arava, drhtei u svojoj rigbi i peler spavaici, kad neko buno zakuca na vrata. ta je! zareala sam, okreui se nervozno u stolici. Izvini, mamice Flora se okrenu da ode. Oh! Ne, draga. Izvini. Zanela sam se. ta je? Boe. Stalno me neko prekida. Kako li je samo Dej Ostin uspevala da pie, pitam se? Da li je sestra Kasandra konstantno uletala u njene radne odaje? Vrtei damskim suncobranom i molei je da je odmeni u bati? Samo sam htela da znam hoe li da odemo na kupanje. Plima je upravo nadola, mama, i tamo je divno. Ba je duboko, kao da imamo privatni bazen, i moe da zapliva pravo s obale! Duboko sam udahnula. Ispravih lea i namestih osmeh. Samo ti udri. Ne postoji nita to bih radije radila u ovom trenutku. udno sam pogledala ekran dok sam ga gasila. Samo da skoknem do kue po stvari, pa se vidimo dole. Imam ih! smejuljila se samozadovoljno, drei pekir i kupai, podigavi ih uvis: onaj prastari koji sam ponela kao rezervu. Moemo ovde da se presvuemo, zar ne? Uskoi unutra, osvrnu se okolo, i u sledeem sekundu stade da svlai helanke. Mogle smo, i jesmo, a zatim smo, nosei odeu u rukama, krenule oprezno, onako bosonoge, niz granitno stepenite i zavojitu peanu stazu, do ivice vode. Kad smo se pomolile iz umarka, ostala sam zateena preobraajem koji se odigrao. Kao to je Flora rekla, peane i blatnjave zaravni potpuno su nestale i rukavac se pretvorio u zavojitu reku. Duboka i nadola, oiviena drveem koje je ukalo na vetru i povijalo se mrano i gusto ka povrini vode, vijugala je pred nama, svetlucajui na svetlosti sunca, kao da nas mami. Oh! izustila sam tiho. Nije li prelepo? Ali Flora me je ve pretekla, trei niz obalu do jedne stene. Koji trenutak kasnije, popela se na nju i skoila u vodu. Ja sam u meuvremenu, ulazei u vodu i veselo podvriskujui, visoko podigla ruke dok mi je voda sve vie kvasila kupai.

132

 Ledena je! zinula sam, pomodrevi od hladnoe. Nije kad ue. Hajde! doplivala je do mene pljusnuvi me, uhvatila me za obe ruke i povukla. Vrisnula sam ponovo kako smo obe zaronile, ali bila je u pravu, i nakon poetnog oka, obe smo oduevljeno plivale u predivnoj prozirnoj vodi. Leei na leima otplutala sam sanjivo do sredine rukavca, uivajui u njegovoj uspavljujuoj lepoti sredine leta, lica okrenutog ka suncu poput salamandera. Na suprotnoj obali zemlja je bila bujna i prostrana: mogle su se videti frizijske krave rasute po panjacima, ili polja sa zlatnom strnjikom, ogoljena i ponjevena, sa svojim blagom povezanim u otkose; naa strana je, meutim, delovala tajanstvenije, praiskonskije, jer je uma skrivala kuu, od koje se video samo stari krov s crepljikama od kriljca kako izviruje iznad kronji drvea. Podigla sam glavu, odravajui se na vodi, i osvrnula se okolo. Sad kad je rukavac zaao dublje u kopno, a drvee se jo gue zbilo oko njegovih obala, mogla sam da primetim kako se osipa u daljini i konano prelazi u potok, koji je tajanstveno zavijao gubei se u umi. Okrenula sam se na drugu stranu, gde je rukavac iroko zjapio ka uu i gde su, na magliastoplavom horizontu, jedrilice i amci jezdili i vrludali tamo-amo, ali nisu zalazili u na mali rukavac. Zar ovo nije raj? doviknuh Flori koja izroni blizu mene. Strava je! odazva se, i mogla sam da primetim da stvarno tako misli. Ba si pametno izabrala ovo mesto, mama. Uprkos ledenoj vodi, sijala sam od zadovoljstva. Zaranjale smo i plivale do peanog dna, pokuavajui da izvedemo stoj na rukama i dohvatimo koljke, izranjajui zatim u oblaku kapljica pod sunanim nebom bez ijednog oblaka. Kada smo poele da oseamo kako nam kornvolska voda prodire do samih kostiju, izbauljale smo, zadihane i nasmejane, nazad na obalu. To je bilo bogovski dahtala sam. Pretpostavljam da moemo ovako svaki dan, kad plima nadoe. Vala ba, a onda da se izleavamo na obali dok se ne osuimo! pruila se dole. Joj. Bocka me. Nije ovo Mediteran, Flora odvratih, pokuavajui da se osuim oskudnim pekiriem koji je ponela, gledajui nju kako drhti od hladnoe.

133

Gde je tvoj pekir? Stresla se. Ponela sam samo jedan. Oh, Flora! bacih joj pekir. Hajde. Podigoh svoju odeu. Da se vratimo u kuu i osuimo, pa se moe vratiti ovamo kasnije. Ona ustade, preko volje, sada se ve tresui od hladnoe, i nas dve, privijajui odeu vrsto uza se, krenusmo da se probijamo umskim lavirintom, pratei stazicu. Taj pekir je beskoristan, Flora korila sam je, gledajui njena bela ramena kako se tresu ispred mene. Obina krpa. Zato nisi ponela nae pekire za plau? Nisam mogla da ih naem odgovori, cvokoui zubima. Nisi ni traila, hoe rei. Nalaze se u poslednjoj fioci u mojoj sobi, zajedno s mojim novim kupaim kostimom. Ovaj je iz praistorije. Izvini. Pa, moemo da se vratimo u kuu i uzmemo ih. Da se trkamo, moe? Iscerih se. Moe. Ona stade i spusti se u poluuanj. Tri, etiri, pozor... oh, vara! Ali ja sam ve zadila. Znajui da moja erka od nepunih trinaest veruje da moe da me pobedi, dala sam se u trk pre nje. Flora, vritei ozlojeeno iza mene, dovikujui da nije rekla sad i da nije bila spremna, sustizala me je bez obzira na sve. ula sam kako trupe iza mene. Nikad me do sada, meutim, nije pobedila, pomislih, dok me obuzimala panika. Proletele smo pored batenske kuice i preko travnjaka, podvriskujui i smejui se, gurajui jedna drugu, trei poravnate sve do kue, i taman kad zamakosmo iza ugla, larmajui na sav glas i jurei ka vratima iznenada se ukopasmo u mestu, proklizavajui. Flora nalete na mene, gotovo me oborivi, i nas dve se zagrlismo, gutajui vazduh i itei, smirujui se, dok smo zurile uasnute. Jer tamo, na suncu, na ispucaloj, mahovinom obrasloj kamenoj terasi, za stolom od kovanog gvoa, ispijajui bokal pima,22 sedeli su Met, Adam i jedna devojka skoro nezemaljske lepote. Zinula sam. Heej stade Adam da otee, merkajui me od glave do pete. Vidi ti nju. Koga to izigrava, Ani? Ledi Godivu?23 Bacila sam pogled na svoj beli kostim, koji je, budui da je bio star i tanak, a pri tom i mokar, postao potpuno proziran, tako da sam, s tamnom

134

mrljom izmeu nogu i najeenim ruiastim bradavicama, izgledala kao potpuno gola. Uasnuta, zgrabila sam pekiri iz Florinih ruku i pokuala da se pokrijem, bez uspeha. Adame! Hrabro, Ani, u tvojim godinama, zar ne misli? upita zamiljeno. Ali, u stvari, rekao bih da si je prilino dobro skinula, zar ne, Mete? Oh, ovo je Kozi, da ne zaboravim, koja je potpuno zaintrigirana tim oputenim mnage trois 24 koji Dejvid i ti izvodite ovde. Umire od elje da sazna neto vie o tome. ao, Flora, duo, si dobro? Zastade da bi poljubio erku, koja ga oduevljeno zagrli mokrim rukama. Tatice! poljubi ga u obraz, smaknuvi mu bejzbol kaket s glave. Nismo znali da dolazi! Idem ja gore da se presvuem promrmljala sam dok sam se provlaila pored njih. Met je, kako sam primetila, uviavno skrenuo pogled. Jurnuh na zadnja vrata, pa kroz kuu do hodnika i uza stepenice, zapanjena. Kada sam ula u svoju sobu, trgla sam se uasnuto kad sam ugledala svoju pojavu u ogledalu. Sranje! skiknuh, instinktivno pokrivajui intimne delove rukama. Strgla sam nesreni kostim i bacila ga besno na pod, grabei pekir. Do avola. Do avola. Kako sam mogla da se pojavim ovakva tamo pred Adamom? I ta, kog avola, on trai ovde, zaboga, a da me nije prethodno ni nazvao, zavaljen u stolici na mojoj terasi s Metom i ispijajui pim? S Metom, za ime sveta, koji sa mnom nee da ode ni na kafu. I s njom, Koksi, ili kako god da se do avola zvala: boe, prelepa je. Uopte nije onakva kakvom sam je zamiljala, tako je... tako nepristojno mlada, i bez ijedne bore, vitka i... smiri se, Ani, smiri se. Uhvatila sam se za rub ormaria da ne padnem, teko diui. vrsto zamurih. Kada sam ponovo otvorila oi, osmotrila sam svoj odraz u ogledalu. Moje crne oi izgledale su izbeeno i uplaeno na bledom licu. Srce mi je tuklo kao ludo. Nije ni udo, pomislih mrano. Nikad ranije nisam bila u ovakvoj situaciji, zar ne? Nikad u ovakvim okolnostima. Jer za sve te nesrene godine koje sam provela s Adamom, za sve godine slomljenog srca, propalih snova i izneverenih obeanja, premda sam znala za druge ene, nikad ga nisam videla s nekom od njih. Nikad ga nisam videla kako

135

sedi pored jedne od njih, uivo, kako sede kao par, kao sad dole. Progutala sam s mukom, svesna da mi se dlanovi sklopljeni oko ivice nametaja znoje, svesna ta jo uvek moe da mi uradi. Smiri se, Ani, promrmljala sam sebi ponovo. Samo polako. Obuci se i sii dole. Polako. Nekoliko trenutaka kasnije izala sam nazad na terasu leerno briui kosu pekirom, u lanenoj koulji i svilenim pantalonama, pokuavajui da se zrelou i stilom suprotstavim njenoj mladalakoj lepoti. Boe, koliko li godina ima, pomislih dok mi se smeila. Devetnaest? Dvadeset? Nije izgledala mnogo starije od Flore, s dugom plavom kosom i beskrajno dugim nogama koje su izvirivale iz siunog iskrzanog teksas ortsa. Izgledala je kao jedna duga, vitka erogena zona posaena na stolicu, prema kojoj su moje male erogene zone one koje sam onako bestidno pokazala okupljenom drutvu pre manje od dva minuta izgledale jadno. Duboko sam udahnula kad mi je Met izvukao stolicu da sednem. Hvala. Nasmeila sam se i okrenula ka svom bivem muu sa, kako sam se nadala, ivahnim samopouzdanjem. Adame, trebalo je da me upozori. Nisam znala da dolazi. Napunila bih friider. Ubacila bih koktele u flaicama, ili ta god da vi mladi pijete ovih dana. Nacerio se dobroduno. Nisam znao na kom si broju. Imao sam samo tvoju adresu, a mobilni ti je bio iskljuen, pa smo Kozi i ja pomislili da banemo. Nisam imao pojma da si tako blizu. Mi smo bukvalno na nekih pola sata odavde, zar ne, medena? Okrenuo se k medenoj, onako zavaljen u stolici, u vreastim pantalonama s depovima i beloj majici, i pruio pocrnelu ruku da primi njenu siunu. Izgledao je predivno, kao i uvek. Oboje su izgledali predivno. Bili su predivan par. Hvala promrmljala sam kad mi je Met nasuo pie iz bokala. A kada sam potraio ovo mesto na karti, pomislio sam, pa, hej, tako je blizu. Znam ta emo, poveemo Floru da prespava kod nas. Izveemo je na kari, ili tako neto. Bi li volela to, duice? Okrenuo se i pogledao je. Oh, mama, mogu li? Flora, sklupana u travi izmeu Adamovih i Kozinih stopala, podie pogled. Primetila sam da se igra resom na Kozinoj

136

torbici od antilopa. Naravno nasmeih se. Ali ne zaboravi da sutra uvee idemo na rotilj kod Kler. Moda ne bi bilo loe da se vrati na vreme za to. Da vidi svu rodbinu. Oh, doveu je, ne brini ree Adam. Cerio se. ujem da ide na rotilj s Metom? trgnu glavom i namignu. Met mi je vrlo ljubazno pokazao tvoj bife i objasnio kako stoje stvari u vaem domainstvu. Egzotino, moram priznati stade da mrda obrvama. Mislim da ti je jasno da te tvoj mu zafrkava ree Met oputeno. Svakako da sam objasnio na dogovor, ali ne seam se da sam pominjao bilo kakvu egzotiku. Oh, ne brini odgovorih, kako sam se nadala, jednako oputeno. Adam oboava da me zafrkava. To mu je specijalnost. I on je moj bivi mu, kad smo kod toga. Samo sudei po jednom paretu papira ree Adam brzo. Pravno i obavezujue pare papira uzvratih. Onda se setih Flore. Neemo se svaati. I tako nastavih veselo blizu ste. To je lepo. Ne kao ovo ree, osvrui se okolo sa zavidljivim izrazom divljenja. Stvarno si se doekala na noge ovde, Ani. Razumem zato nisi htela da odustane od kue, premda sam iznenaen da dobri doktor odobrava ovakav dogovor. Kozi je bila prilino zapanjena time, zar ne, duo? Okrenu s k njoj, i ona zabaci kosu, spremajui se da progovori. Nije jo prozborila ni re. Pa, samo sam misila da je ba smeno, smeno, to je sve. Misila sam da je ba, ba udno, ono, kao, sve troje ste na gomili! zakikotala se, i ja samo to ne padoh na kolena od radosti. O, hvala ti, boe, hvala ti. Stvarno uasan glas. Uasan! Piskavo, unjkavo, liverpulsko prenemaganje od kojeg bi se ak i Sila25 zagrcnula. Tvoja majka iznajmljuje kuu ovde dole, ini mi se? upitah, namerno ignoriui njenu poslednju opasku, ali elei da ujem jo malo tog njenog spektakularnog izgovora. Rado nam je udovoljila, ak i previe, zabavljajui nas priom o prednostima i manama iznajmljivanja kue u Vest Kauntiju, i sve to monologom u visokom sopranu. ... da, i s jedne strane, baaa je lepo biti u poznatoj kui pored mora,

137

ono, kao, ali je smor jer nikad ne ide preko grane s ortacima... znate, Sotigrando i Ibita26 i te fore, jer onda izgubi mesto u ekipi. Ali baaa je dobro to smo velika porodica. Iam dosta brae i sestara, znate, pa uvek ima neko ko moe da uleti. Adam se bludno zasmejulji: Ja bih ti uvek uleteo, duo. To je baaa lepo, i ono, kao, znate, ako je lepo vreme zato ii preko grane? Samo pokvarite stomak i jurcate na sve strane, i te fore. Naeg Gerija je uvatila uasna sraka u Gozou, jadniak... pa to onda da ne ostanete ovde i jedete pastu i... Sjajno. Sjajno. Zavalila sam se, naslaujui se, nadajui se da svaki uasni decibel unitava njen seksipil, iako je, moram priznati, delovalo kao da to uopte ne odbija Adama i Meta; upijali su svaku re koja bi sila s njenih oteklih usana. Konano, meutim, nakon jo jednog podueg poglavlja pod nazivom Kako svaaa moja mila braa i sestre vole da pecaju u kamenitim pliaaacima, i kako ja jo uvek volim to s njima da radim, ona se umori i zauta. Proistila sam grlo. Pa, Flora okrenuh se k svojoj erki ako te tata vodi da prespava, moda bi bilo dobro da ode i spakuje se? U redu. Oh, Kozi, hoe da vidi moju sobu? Pogled na more je ba kul. O, da, baaa bih volela. Hvala ti, Flora! Poskoila je sa stolice u svom teksas ortsiu i pola za Florom u kuu. Njih dve su u svakom pogledu izgledale kao dve kolarice. Adam ak prui ruku i ljepnu je posesivno po maloj, vrstoj zadnjici, cerei se ponosno dok su njih dve zamicale unutra. Meutim, bolelo me je to vidim da se tako dobro slau, Flora i Kozi. Primetila sam kako je Flori milo to je u drutvu te visoke starije devojke, kao to to obino biva s devojicama, i da je Adam govorio istinu kada je rekao da Flora misli kako je ona sjajna. I bez sumnje jeste bila. Ne sumnjam da je bila ljubazna i fina prema Flori, a ja se samo ponaam kao snobovska krava, jer je s Adamom. Teko sam disala. Koliko bi samo gore bilo, rekoh sebi strogo, da je gospoa mojih godina a da je Flora oboava? Da eli da joj pokae sobu? Zar se ne bi to bilo jo mnogo gre?

138

 Ani? Prenula sam se, shvativi da se Adam meni obraa. Takoe sam postala svesna da sam krvniki stiskala naslone za ruke na stolici od kovanog gvoa i da me ake bole. Rekoh, gde je dobri doktor? Zar nas nee poastvovati svojim prisustvom ovog popodneva? O, ne, nee jo neko vreme, zapravo. Ima neki problem na poslu rekoh, bez razmiljanja. Zar? Nije opet pogreno postavio dijagnozu, nadam se? Nasmeja se i okrenu k Metu. Dejvid je imao jednu nesrenu epizodu prole godine kada je jednom mom ortaku rekao da boluje od herpesa, a ovaj je u stvari imao impetigo. Utrljao mu je ogromne koliine steroidne kreme na delikatne delove bez ikakve potrebe, i moj ortak, razumljivo, nije bio presrean zbog toga. To nije preterano pomoglo ni njegovom braku. Njegova ena nikad nije zaista poverovala da nije zaradio gonoreju sa strane nacerio se. Mada, mislim da je Dejvid od tada nauio da se pazi. Sve ne znam ta im je sluajeve alje u Harli strit po miljenje drugog lekara, zar nije tako, Ani? Zurila sam uasnuta. Naravno da nije! planuh konano. Osetila sam kako crvenim kao rotkva. Impetigo i herpes su zapravo neverovatno slini, i radi se o tome da on prosto ima previe posla trenutno da bi tek tako skoknuo na odmor. Ima previe pacijenata! Boe, dolo mi je da se utnem u guzicu. Adam je uvek traio slabu taku, spreman da udari. Kako glupo s moje strane! Ah, popularan ovek ree s podrugljivim osmehom. Mora da se mnogo trudi oko pacijenata. Moram poslati Kozi kod njega da je pogleda. Ima jedan interesantan mali mlade koji eli da ukloni podie ruku i pokaza ba ovde. Tik ispod leve dojke. Misli da e on moi da izae na kraj s tim? Sa zadovoljstvom e se time pozabaviti stadoh da predem, nadajui se da e mu skalpel skliznuti i da e umesto toga obaviti jednu mastektomiju. U tom trenutku Kozi se pojavi na terasi s Florom, drei je za ruku, smejui se, iako je Flora brzo povukla svoju kad me je videla. Ja skrenuh

139

pogled, elei da nije to uinila. Deca nisu u stanju da paze na takve finese, i Adam i Met su to primetili. I tako rekoh ivahno, ustajui. Jesi li se spakovala, Flora? Jesam. Naceri se i podie ranac s cvetnim motivima. I da, pre nego to pita, ponela sam etkicu i sve ostalo. Gledala me je, dajui mi do znanja da je ponela svoju lektiru i mast za ekcem i tri pliana medvedia s kojima mora da spava, i komadi starog ebenceta koje uvija oko prsta i ogrlicu koju je dobila na roenju. Ipak sam se brinula za nju, gledajui je kako veselo zabacuje ranac na lea. Premda se drala hrabro, nije joj bilo tako lako. Najvie to je mogla da izdri jeste da prespava jednu no kod oca nigde drugde ali ak i tada, samo ako dobro stisne petlju. A u pitanju je bila nepoznata kua, pomislih odjednom nervozno dok sam je pratila do Adamovih kola. Ne njegov stan u Londonu. Gde e da spava? Hoe li njena soba biti kilometrima udaljena od njegove? Iza Florinih lea razmenih brz pogled s Adamom. Pogledom je rekao sve. Ne, u redu je, staviu je u sobu pored moje, i ne, naravno da neu otii u krevet dok ona ne zaspi. Opusti se. On zna. Naravno da zna. On je njen tata. Zahvalih mu pogledom dok smo zamicali iza ugla ka prilazu ispred kue. ao, mama! Zagrlila me je veselo i otrala preko ljunka do crnog dip kabrioleta. Kul. Nova kola, tata? Pa, iznajmljena, zapravo. Samo za odmor. Ali dok su Adam i Kozi sedali napred, ona iznenada jurnu nazad k meni. Kai promrmlja brzo dok sam je ponovo grlila za rastanak. Poeli mi laku no, brzo. Mnogo te volim, volim te hiljadu puta, volim te milion puta mrmljala sam. Volim te do neba ona zagrca. I do dna okeana uzvratih. Zagrlih je jako, i ona se potom, nakon to mi je uzvratila zagrljaj, okrenu se i pobee. Obgrlih se vrsto rukama. Adam i Kozi uoe u kola i Adam upali motor. Zaturirao ga je razmetljivo nekoliko puta i, svu me zasu ljunak dok sam im

140

mahala sa irokim, usiljenim osmehom na licu. Stajala sam tamo za trenutak, na praznom prilazu, trepui u oblaku praine koji su ostavili za sobom, pa se okrenuh da se vratim u kuu. Odjednom me uhvati jeza. Kad sam zamakla iza ugla i pola ka terasi, iznenadilo me je to vidim da Met jo sedi tamo. Nije, kao to bih od njega oekivala, odjurio nazad u svoj kabinet i zakljuao vrata. Kada me je pogledao, uputio mi je prvi nagovetaj prijateljskog osmeha koji sam ugledala otkako sam ga upoznala, i prineo je bokal pima mojoj ai. Upitno je izvio obrvu. Moe pie?

141

11.

klevala sam. Ono to sam stvarno elela da uradim jeste da odem u svoju sobu, bacim se na krevet i zavijam, ali zapravo bi mi prijalo pie. Sedoh. Hvala. Nasuo mi je pie i neko vreme smo sedeli u tiini. Dnevna ega je popustila i sunce je bilo nisko na nebu iznad zaliva i iza ume. Toliko nisko da sam mogla da stavim naoare za sunce a da on nita ne posumnja. Vraam se za sekund. Odskakutala sam kroz staklena vrata do dnevne sobe i iskopala ih iz tane drhtavom rukom. Onda sam se vratila i razdragano se nasmeila. Imala sam oseaj da e pitati o Adamu. I, kako napreduje teza? rekoh brzo dok sam sedala. Nasmeio se. Vie je knjiga, zapravo. Poelo je kao teza, ali je prilino naraslo. Oh, knjiga! Tako. Znai, oboje smo pisci. Ima li izdavaa? Agenta? Izdavaa da, ali nemam agenta, jer to nije takva knjiga. To je akademski rad. Izai e kao publikacija Bostonskog univerziteta. Ah. Naslov? upitah veselo, iako me nije ni najmanje interesovalo. Ruke su mi se jo tresle, primetila sam dok sam podizala au. Samo nastavi s neobaveznim askanjem, Ani, srui pie pa idi da prilegne. Zove se Moli je poludela. Podigoh pogled. Samo se alim. Ne, nema zvuan naziv. U osnovi, radi se o zbirci eseja u kojima se razmatra klinika psihoza paranoinog uma. Oh, boe. Potegnuh skrueno iz ae. On se nasmei. A tvoja? Oh, ovaj, Ljubav do kraja, trenutno. Ali to je, kako da kaem, radni naslov. Klimnuh glavom. Moda ga promenim. Ah, ljubi. Pogledah ga otro. Je l se on to meni podsmeva? Pa, izmeu ostalog rekoh nabusito, ispravljajui se. Ima tu i... zna, misterije i intriga, malo patnje i strasti i, hmm, crnog humora, i tako tih stvari. Kolutala sam oima.

142

 Nije ba intelektualno tivo, kao tvoje, naravno, ali nadam se da nije ni previe, pa... Kiasto? Boe, nadam se da ne. Mada e verovatno biti. Sumnjam. Zakiljila sam u njega spram sunca, razmiljajui kako je odjednom neobino fin prema meni. Takoe mi je palo na pamet da je, zapravo, moda ak i privlaan, bar na taj indijanski nain, samo kad mu kosa ne bi bila toliko duga i divlja i kad bi se ponekad oeljao. Oh, i kad bi prestao da nosi taj uasni stari ribarski demper. Oi su mu bile plave poput mora. Je li autobiografski roman? Hmm? Boe, ne, samo izmiljam nasmejah se teatralno. Boe, kad bih napisala neto autobiografski, to bi bilo o meni i Adamu, i to u vie tomova. Bilo bi due od Rata i mira, s vrstim naglaskom na ovom prvom. Na kraju bih verovatno isekla vene. Otpih dobar gutljaj. Zagledah se mrano u dno ae. Nastupi tiina. A je li to prvi put da si ga videla s drugom? Mislim cimnu glavom elokventno s tom radodajkom? Pitala sam se da li je to bilo pomalo neutivo s njegove strane? Onda sam brzo odluila da nije. Nacerila sam se, zahvalna na podrci. Da, zapravo jeste. Uspravih se malo i zabacih kosu. Ali... u redu je. Dobro je. Klimnuh glavom odluno. Sad sam i to pregrmela, i dobro se oseam. Jedna prepreka manje. I za njega. Hou rei, pretpostavljam da te je video s Dejvidom? O, da, nekoliko puta, ali to nije isto. Stvarno? Ali ti se udaje? Nasmejala sam se. Da, ali uveravam te da to nimalo ne utie na Adama. Ne bi ni trepnuo ak i kad bih se skinula gola i kresnula se pred njim. Vrtela sam led u ai. Verovatno bi se pridruio. To nije ono to sam ja zapazio. Prostrelila sam ga pogledom. ta hoe time da kae? On prebaci teinu na drugu stranu i prekrsti noge. Ani, iz iskustva znam da sredoveni mukarci paradiraju sa svojim izuzetno mladim devojkama pred svojim bivim enama s razlogom. Danas nije morao da je povede sa

143

sobom, zar ne? Mogao je sm da doe po Floru? Da, pretpostavljam, ali... I te njegove uvredljive opaske o tvom vereniku: ne bi se trudio da ga ocrni osim ako nije ljubomoran ili nesrean, veruj mi. Trebalo bi da mu je laknulo to si nala nekoga, to vie ne mora da te ima na savesti i to se oslobodio krivice, ali on meni ne deluje kao blaeno srean mukarac. Zurila sam u njega s napetom panjom. Iznenada prasnuh u smeh. Gluposti. Adama boli ona stvar za mene. U bilo kom realnom smislu. O, svia se njemu ideja srene porodice i radije bi iveo sa svojom enom i detetom, i tuan je zbog raskida i sve to, ali to je jedini razlog zbog kojeg bi eleo da mu se vratim. Odavno je on prestao da me voli. Met zavrte glavom. Ljudi se ne trude da povrede jedni druge osim ako im nije stalo. Posmatrala sam ga, oputeno zavaljenog u stolici, kako mirka zamiljeno preko mog ramena u zalazak sunca, drei au u rukama. To zna iz iskustva. Klimnu glavom. Naravno. Kao psihijatar. Pa, ne samo to. Znam i iz ivotnog iskustva. Ah, da, i iz ivota. Skinula sam naoare, da ga bolje osmotrim. Koji, ako je verovati mojoj sestri, nije bio tako lagan. Ne toliko razliit od mog. Bilo je nekoliko rtava tu i tamo, ini mi se. ena i dete? Nasmeio se. Ah, da, tvoja sestra. Veoma se razlikuje od tebe, ako smem da primetim. Veoma... direktna dama. Otvorena. Dri sve pod kontrolom. Pa, tu je ba pogodio, ali ta, zar ja nisam takva? I oni su ovde, ini mi se? nastavih odluno. Da, otvorena sam i drim stvari pod kontrolom. Tvoja porodica? bila sam odluna u nameri da ja nastavim da upravljam razgovorom. Da mu pokaem da me nije lako odvratiti s teme. Jesu. Priznade. U Kembridu. A, tako... Moja ena i ja smo rastavljeni prekide me kratko. Siguran sam da ti je Kler rekla. Posmatrao me je mirno preko ruba ae. I Tod, moj sin,

144

ivi s njom. I s njenim dekom, engleskim psihijatrom po imenu Volter Fridman. On radi u ovdanjoj Univerzitetskoj bolnici. Rekavi to, on iskapi pie. Posmatrala sam ga. Dobro. To je, dakle, bolelo. Ona... ostavila te je? Uasno, ali elela sam da znam. Zagledao se u preostali led u ai. Stao da ga vrti. Onda je podigao pogled. Zaustio je da kae neto, ali se predomislio. Zavrtela sam glavom. Izvini, nije trebalo... Trebalo je da Volter Fridman i ja obavimo razmenu profesure, zna na ta mislim? Mislim da znam. Plan je bio da ja odem u Kembrid na est nedelja i radim zajedno s njim, da vidim kako funkcionie njegovo odeljenje i kako ga on vodi, to sam i ispotovao, i da onda on doe na Harvard da radi zajedno sa mnom, to je i on ispotovao. Osim to je, tu je ve dosta odstupio od zadatog scenarija, kada je otiao kui, poveo i moju enu sa sobom. Nasmeio se kiselo. To nije bio deo dogovora. I ne, pre nego to me uopte pita, nisam bio u iskuenju da odvedem njegovu enu zauzvrat, iako bi to bilo poteno. Njena sklonost ka malim lajavim psima i pozamana zadnjica nisu bili po mom ukusu. Oh, koji uas! ta, njeno dupe? Ne! To za tvoju enu. Ah. I ona je povela tvog sina sa sobom? Obori pogled. Bee mi jasno da nije bio u stanju odmah da progovori. Da. Odvela je i Toda. Videla sam kako izgubljeno pilji u au. Prenuo se. Nije mnogo stariji od tvoje Flore, koja je zapravo sjajno dete, kad smo kod toga. Flora? sinuh od zadovoljstva. Znala sam da eli da promeni temu, ali izabrao je dobru. Da, odrasta polako. Postepeno. Nije joj bilo lako u nekim trenucima. Zna: Adam i ja... razvod. Ne moe ih uvek zatititi... Oh, naravno klimnu on glavom. Niti treba da pokuava. Ne potpuno.

145

 Ali dolazi polako na svoje. I Dejvid je mnogo pomogao. Samo... tako je nervozna, uplaena. Naravno da jeste; posmatrao sam je. Ima nekih sklonosti ka opsesivnokompulsivnom ponaanju, ali to je razumljivo. ta? prostrelih ga pogledom. Kompulsivno ta? Opsesivno. Ali, hej, samo u blaem obliku. Nita strano. I veina dece ga ima u nekom blagom obliku; posle to prerastu. Zna, kad vidi gomilu dece koja nee da preu preko pukotina na ploniku, ili moraju da jedu hranu tano odreenim redom: graak, argarepa, piletina. Pa, Flora nee da podigne neto to je ispustila dok ne izbroji do deset. I mora da kucne kaikom tri puta po iniji pre nego to krene da jede pahuljice. Video sam je. Zurila sam. Da, potpuno si u pravu. Radi obe stvari. I jo neke. Boe, ve je sve to primetio. Nasmeio se videvi strepnju na mom licu. U redu je, opusti se. Veruj mi, prerae to. Hoe li? poeh da paniim. Ne mora da znai. Mislim... boe, pogledaj mene. Ne mogu da sednem da jedem dok u sebi ne oitam molitvu na latinskom koju sam nauila u koli, a ni dan-danas ne mogu da legnem u krevet koji nije moj ako ne stoji u samom oku sobe sa zidovima s obe strane. To je izluivalo Adama, a Flora je sad ista takva, vrti se kao igra pre nego to legne u krevet i pomoli se. udakinje smo, obe, Flora i ja zakljuih tuno. Muiave ste ree. Niste udakinje. Veruj mi, video sam dosta takvih, a to, gospo, sigurno niste. I uasno sam impulsivna nastavih, cugajui pims, dok me je mrano raspoloenje sve vie i vie oduzimalo to Dejvid prosto ne moe da razume. On je tako organizovan. Tako staloen. A mene samo ponese... ne znam... neki udan impuls. Radim razne stvari, kao... Baci svu odeu? Prepala sam se. Da. Upravo to! Takve stvari, ili s onom glupom perionicom, ili... Odea ti je u ormanu, kad je ve pomenusmo. Trepnuh zapanjeno. U kom ormanu?

146

 Onom u praznoj sobi. Naao sam je u kanti za ubre na tvom spratu i izvadio je. Pomislio sam da bi kasnije mogla zaaliti. Oh! Zurila sam. O, pa hvala ti. Traila sam je, zapravo, ali pretpostavila sam da su doli ubretari i... hvala ti. Osmotrila sam ga za trenutak. Bacih pogled na mornarskoplavu koulju i svilene pantalone. U stvari, mrzim svu ovu novu odeu priznadoh, cimajui jogunasto grudnjak. Tako je konzervativna. Oseam se kao uvar zatvora. Tako i izgleda. Zakikotala sam se. Hvala. Atmosfera se zaista primetno poboljala. Da li je u pitanju bilo pie ili samo injenica da su nam se vilini miii opustili od prie, to ne znam, ali kada je krenuo da mi dopuni au, nisam pokuala da ga odbijem. Pomislila sam koliko se bolje oseam u odnosu na pre nekih sat vremena, ili dva, i koliko je ovo bilo prijatnije od ridanja u krevetu. Bio je prilino veselo i prijatno drutvo nakon to smo sruili neke barijere, i njegove otre crte su malo smekale na magliastom veernjem svetlu. Ili to, ili je moj vid bio magliast. Jo uvek je, meutim, bilo neeg odbojnog u vezi s njim, zakljuila sam dok sam se igrala talogom od mente u svojoj ai. Umeo je nekako da se distancira, tako da je ovek mogao da mu prie samo do odreene take. Podigoh pogled. I, kada e videti sina? upitah, iznenada skupivi hrabrost. Mislim, on dolazi ovamo? utao je koji trenutak. Da ree oprezno. Za koji dan. Oh! Sjajno. To e biti lepo. Lepo drutvo za Floru. Mislim... pod pretpostavkom da se slae dodadoh brzo. Nas dve bismo svakako mogle da odemo u bungalov, moda, ili... Zaboravi na bungalov presee me. Ne smetate mi ni najmanje. Trgnuh se zbog neega u njegovom glasu. ak se i prepadoh. Dobro. Nasmeih se. Svaki put kad bih pomenula njegovog sina on je menjao temu, ali pie i ista ljubopitljivost naterae me da istrajem. Dakle, hoe li ga majka dovesti? Mislim, kako e doi dovde? Da. Majka e ga dovesti u Bodmin. Kod njegove roake. Ima roaku u Bodminu?

147

 Ona je moja sestra od tetke, zapravo. Luiz je udata za jednog Engleza, lekara opte prakse. Tom je bio prijatelj pokojnog mua tvoje Gertrude. Tako smo, pre dve godine, upoznali Gertrudu. Moja porodica i ja smo otili u posetu kod Toma i Luiz dok smo iveli u Kembridu. Oh, da, naravno. Sad se seam, Gertruda mi je priala. ekala sam. Nije nastavio priu. I... ostae tamo u Bodminu? Tvoj sin? Ili ovde? Oklevao je. Medelejn, njegova majka, planira da on ostane tamo. Nedelju dana. Luiz ima tri deaka, zna. Ali otii u tamo da ga pokupim im ga ona ostavi. Bila sam zbunjena. Ali zato? Zato ne doe pravo ovamo? Jer mu nije dozvoljeno. Meni nije dozvoljeno da ga viam. Zato ne, zaboga? Jer smo morali da se sudimo oko Toda. Medelejn je dobila puno starateljstvo. Puno starateljstvo? Boe, koji uas. Ali pretpostavljam da moe da ga via povremeno? Mislim... Ne. Ne smem da mu priem. Bata je odjednom delovala veoma mirno. Veoma tiho. Proe me jeza. Ali zato? Mislim... zato te ne putaju da ga via? Uopte? Zato to Medelejn ima oiljak pri dnu vrata. Njega sam joj, navodno, ja naneo kada sam je napao komadom stakla. Pozlilo mi je. Ti si... je napao? upitah, zgroena. Rekao sam, navodno. Naravno da nisam. To se desilo one veeri kad mi je Medelejn konano rekla za nju i Voltera. Bili smo kod kue, u Marblhedu. Bilo je kasno, oko jedanaest, i Tod je spavao gore u sobi. Ona je sedela preko puta mene na naem tremu koji gleda na more. Kao i obino, pili smo brendi posle veere. Uopte nije bilo nieg neobinog te veeri. Zakiljio je u daljinu. Nastavio tihim glasom. Mogu i sad da je zamislim, posaenu na tom cicanom kanabeu, s laktovima na kolenima, hotimino sklopljenih aka, kako mi se obraa tihim glasom, ak smireno... kako sedi tamo na meseini i izlae mi svoje planove. Kako mi slama srce. Nisam mogao da verujem ta mi govori. Da voli drugog oveka, da planira da ivi s njim u Engleskoj. Da me ostavlja. Kad mi je rekla da planira da odvede i mog sina, lupio sam akom o sto

148

koji je stajao izmeu nas dvoje i slomio staklo. Veliki komad stakla je poleteo i pogodio Medelejn u vrat. Gadno ju je posekao. Bilo je krvi na sve strane i ona je vritala dok joj je krv tekla niz grlo i grudi, natapajui belu svilenu koulju. Bila je sva krvava i ja sam pokuavao da joj pomognem kad je Tod doleteo trei niza stepenice u svojoj pidami. Medelejn je histerino vritala i plakala, odgurujui me od sebe i upirui drhtavim prstom u mene. Boe! I on joj je poverovao? upitah apatom. On slegnu ramenima. Mama mu je bila sva krvava. U tom trenutku, mislim da verovatno jeste, jer je tako delovalo, ali ne i sada. Sada zna. Ali nije stvar u tome u ta Tod veruje. Sud podrava nju, vidi. Odmah je otila na sud? O, naravno. Da dobije nalog. I kada se popela tamo i stala za pult za svedoke, s vratom jo uvek modrim i u zavojima, i lancima takoe s posekotinama od krhotina, onako siuna i nejaka, i kada je drhtavim glasom ispriala sudiji kako sam je napao i kako je ona ispruila ruke da se zatiti i da su joj ruke tom prilikom bile iseene... Boe, nema ko nije zaplakao u sudnici. Bila je uverljiva. Odglumila je za Oskara. I morala je. Morala je tako prljavo da se bori jer je bila svesna da je rasturila srenu porodicu, bila je svesna da je preljubnica. Ona je bila ta koja odlazi, ide za Englesku, ispisuje sina iz kole, a morala je da radi puno radno vreme, dok sam ja, koji sam odsustvovao s Harvarda i pisao ovu knjigu, mogao lako da se brinem o Todu. Da mu ne poremetim ivot. Okolnosti su bile protiv nje, i ona je morala da se poslui svim moguim trikovima da bi navela sudiju da presudi u njenu korist. I bogami, to je i uradila. Ali to sigurno nije bilo dovoljno? Mislim... dobro, posvaali ste se, ti se je povredio, navodno, ali nisi povredio Toda. Tako da, to sigurno... Kada je Todu bilo etiri meseca, stavio sam ga na prostirku za prepovijanje na sto u naem stanu u Bostonu da mu promenim pelene. Medelejn je bila na poslu. Ostavio sam ga samog, krajnje glupo, da bih s drugog kraja sobe dohvatio vlane maramice, nekih oh dve sekunde, i on se pomerio. Pao je na kuhinjski pod. Delovao je nepovreeno, ali ja sam se uplaio i odveo ga u bolnicu za svaki sluaj. Kako se ispostavilo, zaradio je manju frakturu. Svi lekari su stvarno pokazali saoseanje i

149

razumevanje i rekli da to svakome moe da se desi, ali bez obzira na sve, zavedu te u evidenciju kao nesavesnog roditelja. Nije valjda! O, da, svakako. to je, zapravo, dobra stvar. Ne bi verovala koliko se nezgoda desi u kojima bebe umiru nakon jo jedne, one prekomerne. Ne, u pitanju je dobra procedura. Uglavnom, Medelejn je rekla sudu da sam ga namerno ispustio. Rekla je da sam joj to kasnije priznao. Zurila sam u njega, uasnuta. Da ne poveruje! Slegnu ramenima. Ne znam. Da, s jedne strane, ali u tom trenutku... nije mi bilo toliko teko da poverujem. ta bi ti sve uinila da sauva svoje dete, Ani? ta bi uinila da se radi o Flori? Kada bi Adam eleo da je odvede? Medelejn je bila oajna. Nije htela da odustane od svog oveka, a nije htela ni da ostavi dete. Zastade. Ali uvek postoji granica. I ja sam bio taj koji je ustuknuo. ta hoe da kae? elela je da Tod svedoi. Navela bi ga da kae kako je video da je napadam kad je siao dole. Oh, pa ne bi valjda to uradila! Slegnu ramenima. Moda i ne bi. Ali on je tada ve bio preao da ivi kod nje za stalno, ne zaboravi. I pretpostavljam da je priala s njim o tome kako vie nikada nee videti mamicu ako sud presudi u moju korist, o tome kako e biti u Engleskoj i kako e biti toliko udaljeni jedno od drugog... ne znam, Ani. Tada mu je bilo samo jedanaest. Bio je uplaen. Prestravljen, verovatno. I ne bih ga pusti da stane za taj pult za svedoke. Nisam hteo da dozvolim da lano svedoi, da ga obaspu gomilom pitanja, da drhti i plae. U tom trenutku sam odustao od njega. I to je bio trenutak Medelejnine pobede. Popustio sam, i sudija je to shvatio kao dokaz moje krivice. I kada se sve to desilo? Pre vie od godinu dana. I od tada ga nisi video? Od tada ga nisam video. I da ti kaem neto, Ani, ti misli da je tebi teko jer alje Floru kod Adama i zbog svih tih enski na svake dve nedelje, ali boe, gledam vas kako aljete to dete jedno kod drugog, razmenjujete poglede da biste bili sigurni da e mirno spavati nou i da se

150

nee plaiti u mraku, i pomislim: Hej. To je civilizovano. Progutala sam knedlu. Nastupi tiina. Dakle... zato si ovde? Da vidi Toda? Zato sam ovde. Zar misli da bih inae zapucao ak iz Nove Engleske do Kornvola, koliko god ovde bilo lepo? Moja roaka, Luiz, sredila mi je da ostanem ovde, nakon tog susreta s Gertrudom od pre dve godine. Poslala mi je adresu tvoje tetke potom, i ja sam joj pisao, podsetivi je gde smo se upoznali, podsetivi je da je pominjala ovu kuu. Ona mi je potom poslala raun i klju. Dakle, Medelejn nema pojma da Tod dolazi ovamo, u ovu kuu? I ne sluti. Ali Tod zna? Oh, naravno. Redovno se dopisujemo preko interneta. Klimnuh glavom, potvrujui da sam shvatila: eli da te vidi. Izgledao je zapanjeno. Naravno da eli da me vidi, nedostajemo jedan drugom kao... uuta. Obliza usne. uj, Ani, on je moj sin. Ja sam njegov otac. Nisam ga video vie od godinu dana. I nisam uinio nita loe. Nisam uinio nita, osim to sam itavog njegovog ivota vodio rauna o njemu, i o njegovoj majci. Voleo ih, titio ih. Nisam uinio nita ime sam zasluio da mi ivot bude ovako uniten. Veoma je ubledeo. Iznenada sam shvatila zato nosi tu masku otrine i ozbiljnosti. To je nain da ranjenu duu zatiti drei se na distanci od ljudi. Shvatila sam ta se krije ispod njegovog konstantno mranog lica koje se tek na trenutke razvedri. Bio je to bol. Bol koji ne moe da mine i koji je toliko dubok da ne moe ni da popusti na trenutak. Zjapea provalija otvorila se u njegovom biu, i on je nepovratno tonuo u duboku jamu uasa koju ja nisam mogla ni izbliza da pojmim. Izgubio je enu, zatim i dete, jednim udarcem. Posmatrao me je. Tod dolazi ovde u nedelju, Ani. Ali ovo ti govorim u poverenju. Niko drugi ne zna. Osim Toma i Luiz, naravno. To je tajna. Njegove plave oi promatrale su me s napetom panjom. I moram da znam jesi li u stanju da je sauva.

151

12.

e veeri sam otila u sobu saaljevajui Meta. Kako je strano izgubiti enu i sina u jednom komarnom trenutku, i kako je ona uasna ena kad je izvela tako neto. Kleknula sam na krevet i vrsto zatvorila drvene kapke na prozoru zbog vetra koji je sve jae duvao s puine, legla i navukla pokriva do brade. S druge strane, pomislih dok sam leala zurei u pomrinu, kao to on ree, ko zna kakve je sve oajnike korake ovek spreman da preduzme da bi sauvao dete? ta bi se desilo kad bi Adam zatraio starateljstvo nad Florom; da li bih ja lagala, tvrdila da me je fiziki zlostavljao? A ta je s psihikim zlostavljanjem? Dosta toga sam sigurno ve pretrpela kao posmatra njegovih neskrivenih preljubnikih avantura; zar ne bih mogla malo da preteram i kaem da je dovodio druge ene u kuu i bludniio s njima preda mnom i Florom? Kad bih bila krajnje oajna? Drhtala sam pod prekrivaem i zurila u neprozirnu pomrinu koju su navueni kapci omoguili, dok su prozori iza njih kloparali u svojim oknima. Okrenula sam se i pokuala da zaspim, ali u glavi mi je neprestano iskrsavala scena na tremu kue na plai. Videla sam nju, Medelejn, elegantnu u beloj svilenoj koulji, s ispravljenom plavom kosom (tako sam je zamiljala), skupljenom trakom pozadi, posaenu na cicani kanabe koji je on opisao, ne drugaijem od onih koje sam viala u asopisu El dekorejn i kakvi su krasili tremove raskonih amerikih kua na dokovima. Onda sam videla Meta, preko puta nje, moda malo doteranijeg u tim danima dok je imao enu da se brine o njemu, s neto kraom, poeljanom crnom kosom, u kariranoj koulji, obrijanog i pocrnelog. I ula sam kako mu svojim tihim bostonskim glasom, sklopljenih aka ukraenih prstenjem, saoptava najstraniju vest u njegovom ivotu. Kako mu mirno pria horor priu koju nijedan mukarac ne eli da uje kada se vrati kui s posla. Da ga je njegov prijatelj i kolega iz Engleske, onaj isti koji je s njima bez sumnje delio trpezu u toj istoj kui, moda i brendi nakon toga, kao to su oni tada inili, potajno uzurpirao njegovu porodicu, izdao ga, ukrao ih njemu ispred nosa, i da svi oni odlaze u Englesku. Koliko je bio besan? Koliko je bilo

152

opravdano to to je razbio sto pesnicom? Prevrtala sam se po krevetu, pokuavajui da naem hladno mesto na jastuku. Ali ipak, ta ako... ta ako je bio toliko besan da je, u trenutku kada je bes dostigao taku belog usijanja, dohvatio komad slomljenog stakla s drvenog trema. epao ga vrsto rukama. ta ako ovde sam ve naglo sela ta ako se bacio na nju, isekao je po licu, iznova i iznova, reui je po rukama koje je ona ispruila da bi se zatitila i za koje mi je rekao da su na sudu bile u zavojima. Ko zna kakvo ga je ludilo bilo obuzelo? I ta ako je mali siao dole i zatekao ih takve, zatim vritao i vritao, a ta bi bilo da nije da li bi njegov otac otiao korak dalje? Nisam poznavala ovog oveka, ovog zaputenog stranca iz Amerike maninog osmeha i udnih upalih oiju. Nisam znala u kakvom je stvarno mentalnom stanju i da li je to to mi je upravo rekao bila gomila lai, a ipak, eto me tu, kako delim kuu s njim. Privukla sam kolena i vrsto ih obgrlila rukama, skupljena u tami. Pogledala sam na sat. Pono. Pono je, pa ipak oslunula sam da, jo sam mogla da ga ujem kako koraa dole, na terasi ispod mog prozora, kao to je inio svaku no otkako smo doli ovde. etka se, s aom u ruci, bez sumnje, i ta kuje planove? Kakve? Mozak mi je grozniavo radio. Da li je lud? Da li sam ja luda? ta ja radim ovde? Da li delim kuu s jednim nasilnim ovekom zarad plae, pogleda na more i bukolike idile? Alkohol mi je divlje uzburkavao krv i, za tren, soba mi se zavrte. Odjednom mi bee drago to Flora nije tu; to on nee proi pokraj njene sobe na putu do svoje, zastati na trenutak pred njenim vratima... polako okrenuti kvaku... tiho ih otvoriti, zagledati se u usnulo dete, koje je gotovo istih godina kao dete koje je izgubio... Isuse! Prigueno sam kriknula i otrala do vrata, mahnito traei klju drhtavim rukama. Nema kljua. Sranje. Upalila sam svetlo i osvrnula se okolo. Stolica, stara i teka, zaglavljena pod kvaku, mogla bi da poslui, onda bih barem ula ako bi pokuao da ue. Odvukla sam je preko sobe, vrsto uglavila pod kvaku, pa strugnula u krevet. Ugasila sam svetlo i ostala da drhtim. Sutra idemo, odluila sam. Definitivno. Potroiu malo bogatstvo u Prajori beju ako treba, ali, ovee, mi palimo odavde. Plaljivo sam zatvorila oi. I naravno da sad neu moi da zaspim. Nema anse.

153

Sledeeg jutra probudio me je tup udarac, a zatim i zvuk padanja stolice pokraj vrata koja se raskrilie nekoliko centimetara. Isuse, ta si to podmetnula ovde? zauh Metov glas iza vrata. Pokuao sam da te probudim kucanjem, ali nisam dobio nikakav odgovor. Dejvid je dole na telefonu, hoe da te uje. Polako otvorih krmeljive kapke i gvirnuh okolo, ne miui se. Jutro? Nemogue. Tek to sam zaspala i... Dejvid? Tako rano? Zbacih pokriva i izbatrgah se iz kreveta, teturajui kao divlja zver, vrludajui odmoritem, napola sklopljenih oiju. Ubica sa staklom noas nije napao, to je bilo olakanje, pomislih dok sam se nesigurno gegala niza stepenice; u stvari, na jarkom jutarnjem suncu koje je ulazilo kroz otvorena vrata osvetljavajui mraan hodnik kao pozornicu, terajui me da kiljim spram jake svetlosti, iznenada se osetih uasno glupo. Kako sam mogla da budem takav idiot? Kako sam mogla da dozvolim da pie i duhovi mraka utiu tako na mene? Pa on je savreno bezopasan ovek s veoma tunom prolou i priom koju eli nekome da ispria, ne ludak koji je nameraio da prospe utrobu jednoj majci i njenoj mladoj erki. Koji je meni avo? Halo? promrmljala sam podigavi slualicu. Dobro jutro, draga. Jo jedan divan dan! Boe, zvuao je veselije, ali opet, jutro je njegov omiljeni deo dana. Da, stvarno jeste. Zevnula sam, trepui u pravcu osunanog travnjaka gde su ljutii doekivali bumbare dok su ovi zujali i gostili se njihovim nektarom pre nego to e odleteti do sledeeg pojila. Gde si? zevnuh ponovo. Na poslu, stigao jo odavno, ali sam samo hteo da te nazovem i vidim ima li kakvih novosti? Poeah se po nozi. Namrtih se. Novosti? Da, zna! Koncentrisala sam se kao luda. Znam li? Ma, hajde, draga, kasni, zar ne? Trepnuh. Isuse. Otkud to? Ko treba da mi doe? Kasni na ta? Zaboga, nisam se ak ni obukla. Menstruacija, ludice! Zar nije trebalo jue da dobije? Oh! Boga mu, moda je i trebalo? Nisam imala blage veze. Oh,

154

ovaj, da. Verovatno. Moda si u pravu. Znam da sam u pravu, jer jue se navrilo tano etrnaest dana od ovulacije, koju smo paljivo pogodili s onom prilino vruom sesijom pravljenja bebe, ako se sea. Oh, da, tako je. Dakle? Molim? Dakle, nije ti poela? Mmm, ne. Ne, koliko ja znam. Privukla sam stolicu i sela, navlaei majicu preko butina. On se nasmeja. Pa, draga, ti jesi potpuno izgubljena, ali mislim da bi tako neeg ak i ti bila svesna. Kako se osea? Dobro, hvala na pitanju. Zevnuh. Bila sam edna, u stvari. Veoma edna. Oseala sam da moram to pre da popijem koji gutljaj vode ili olju aja. Takoe sam se pitala da li mi se kakva mala krznena ivotinjica zavukla u usta tokom noi i uginula tu. Imala sam takav oseaj u ustima. I glava mi je uasno pulsirala. Popila sam previe pimsa. Kako su ti grudi? Molim? uspravih se. Da li te grudi bole? Mmm, mislim da ne, Dejvide. Pa, proveri ree nestrpljivo. To je uvek dobar znak. Dobar znak. Kako da ne. Opipala sam ih na brzinu. Ovaj, malo bole, da. Odlino. Naroito bradavice? Opipala sam ih ponovo. Da, veoma. olja aja. olja aja. Odmah. I slanina. Mogu da je namiriem. Okrenula sam glavu ka primamljivom mirisu, posluno stiskajui drugu bradavicu, ali utom shvatih, dok sam to radila, da mi je jarka suneva svetlost onemoguila da vidim da su vrata od Metove radne sobe otvorena i da je on za stolom, i da me posmatra u ogledalu iznad stola. Uasnuto sklonih ruku s dojke. Iscedak? Dejvide, prestani! prosiktala sam, urno okreui lea Metu. Ne pada mi na pamet da vrim ginekoloki samopregled u rano jutro preko

155

telefona! Boe, ta li je samo pomislio? Da sam se draila dok sam askala s dekom? Pocrvenela sam od stida. Sigurno misli da mi se probudila elja za seksom. Vi ene nikada ne prestajete da me zauujete uzdahnu Dejvid. Nikad ne vrite samopregled dojki, ne traite kvrge i izrasline, ak i ne znate kako vaa vlastita tela funkcioniu tokom mesenog ciklusa. Zamisli kad bi mukarci raali decu: poznavali bismo svaki znak, svaku nijansu. Snimali bismo sve kamerom. Draga, postoje znaci menstruacije i znaci predstojee trudnoe. Slini su, ali se razlikuju, i treba da pazi na obe vrste znakova. Dabome. Da, biu... u stanju najvee pripravnosti brecnuh se. Poev od ovog trenutka. Ali, daj, Dejvide, tek sam ustala. Umirem za oljom aja. Koliko je sati? Pola deset. Ako si tek ustala, znai da si se ljudski zakovala. Zakovala? Zakovati se kod mene znai ustati u jedanaest, i to je on uopte tako veseo? Kako si ti, Dejvide? upitah oprezno. Nema novosti o gospodinu OKonelu? Ni rei ree razdragano. Sve se zavrilo prilino zadovoljavajue, zapravo, kao to sam se i nadao. ini se da se sve vratilo u normalu. Sad shvatam da sam bespotrebno brinuo. Nakon svega, takve stvari se deavaju, u medicini. Naravno rekoh umilnim glasom. Osim to se obino ne deavaju tebi jer si tako dobar lekar! Zato si se toliko potresao. Pa, hvala ti, draga moja, to ima poverenja u mene, ali kad smo kod toga, stvarno moram da se vratim poslu. Pacijent me eka na recepciji. U redu, ali vidimo se sledeeg vikenda? Definitivno za vikend. Dolazim u petak. Odlino sijala sam od zadovoljstva. I drim ti fige. Molim? Pa, da... zna! Oh! Oh, da, definitivno, drimo fige. Spustila sam slualicu i sedela zurei odsutno u osunanu batu. Onda

156

sam ustala i odetala do kuhinje. Divan ovek. Tako divan ovek. Tako... brine se za mene, uvek. Mislim, koliko mukaraca bi bilo upoznato s najfinijim nijansama menstrualnog ciklusa njihovih devojaka? Adam ne bi, to je sigurno. Ne bi prepoznao ivotnu injenicu pa da ga ova strefi posred lica. Nasula sam olju aja iz ajnika koji je jo bio topao, a zatim, kao to sam imala naviku ovih jutara, uzela nitu slanine iz tiganja koji je pokazivao sve znake neopranosti od jue a i zato se muiti, pomislih, to je samo mast od prenja slanine ubacila je izmeu dva pareta hleba i dokono ietala napolje, mljackajui i mrvei u hodu. Spustila sam majicu i sela na trone kamene stepenice na suncu. kiljei prema srebrnastobelim vodama koje su svetlucale kroz otvor u drveu na horizontu, pomislih kako sam bila glupa to sam se onako potresla zbog Adama sino. Ba sam idiot to mi je uopte stalo, kad imam divnog Dejvida. Pijuckala sam aj. I naravno da mi nije stvarno stalo, bila je to samo mo navike. I kad sam ga videla s drugom enom... piljila sam napregnuto u staklastu vodu. Stresla sam se. Odjednom sam poelela da moemo da pourimo s ovim venanjem. Sve e biti mnogo jednostavnije kad se skrasimo, kad sve bude zvanino, i kad napokon budemo doktor i gospoa Palmer. Nasmeila sam se. To divno zvui, zar ne? Da, doktor i gospoa Palmer primaju goste u svom ljupkom domu u Londonu, beba spava gore u dejoj sobi, kolica stoje u hodniku... ili moda ne u hodniku. Imala sam oseaj da Dejvid ne bi voleo da mu gosti tabanaju oko bebinih stvari. Imala sam oseaj da bih mogla imati pozamaan broj gostiju, prireivati sjajne zabave. On je imao dosta prijatelja u Londonu iz visokog drutva koji su prireivali prave veernje zabave s koktelima i kanapeima i velikim izborom pudinga kako su to divni izrazi ali bi mi neka pomo bez sumnje dobro dola. Ili u nauiti da ih spremam. Da, nauiu. Moda upiem kurs kulinarstva nakon to se venamo. U stvari, to i nije tako daleko. Venanje. Samo est nedelja. Jo samo est nedelja i mi emo koraati ka oltaru u onoj ljupkoj maloj crkvi u Kadogan stritu, cerei se od uva do uva svim naim ushienim prijateljima u elegantnim eirima, blicevi e sevati, a onda emo... Oh, boe, gde ono bee? Gde idemo? Dejvid je predloio da odemo u hotel Klarid, premda bih ja vie volela neko manje grandiozno mesto. Ali da, sto za etrnaestoro

157

u Klaridu najblia rodbina i nekoliko prijatelja i obeala sam da u ga rezervisati. Odjednom me obuze jeza. Obeala sam da u ga rezervisati! Jer se Dejvid naalio da ja ne bih mogla da organizujem ni obian odlazak na cuganje u pivnici, a ja sam rekla da u mu ve pokazati. To je bilo pre nekoliko nedelja, a ja nisam nita preduzela! Brzo ustadoh i otrah unutra, jurei ponovo ka telefonu u hodniku. Dobila sam broj hotela od slube informacija. Javio se uglaen, kontinentalan glas. Daaa? Oh, da, zdravo izbrbljah. Ovaj, ujte, da li bih mogla da rezerviem sto, molim vas, za poprilian broj ljudi u stvari, otprilike dvanaest ili etrnaest, za subotu esti septembar, za ruak? Moe li? Samo trenutak, gospoo. Tiina. Mislila sam da se nikad nee vratiti. Konano se opet javio. ao mi je, ali sve je rezervisano toga dana. Ne! Do avola. Jeste li sigurni? Prilino siguran, gospoo. O, boe, biu u takvoj nevolji! Radi se o svadbenom ruku, znate. Da li postoji mogunost... da vam neko otkae? Pobogu, nije to frizerski salon, Ani. Teko, gospoo, ali moete li mi rei vae ime? Da, ovde gospoa OHaran. Oh, osim to u do tada biti gospoa Palmer. Doktor i gospoa Palmer. Tiina. Ali izvesni doktor Palmer je ve rezervisao mladenaki sto za veeru toga dana. Kako neobino! Dvojica doktora Palmera se venavaju u istom... oh! Doktor Dejvid Palmer? Da, gospoo. Pa, to je on! Moj deko! Tiina. Jasno mi je ree ljubazno. Boe, kakvo olakanje. Ali veera boe, pomislih... oh! Pocrvenela sam. Kako sam glupa. Sad se seam, Dejvid mi je rekao da su svi termini u crkvi zauzeti do est sati i da emo ceremoniju morati da obavimo uvee. Kako sam mogla to da zaboravim? Oblizah usne. Da, naravno, tako. Veera za... koliko, etrnaestoro?

158

 Za etrdeset dvoje, gospoo. U Cvetnoj sali. etrdeset dvoje! Zaboga. Dakle, kako e to izgledati, mislim, je li naruio... znate ono, kako-se-zvae... meni ili... Nakon ampanjca bie vam posluena rashlaena francuska supa od praziluka, krompira i pavlake, zatim divlji losos sa sezonskim povrem i mladim krompiriima, zatim profiterole, svee maline i sir. Oh! Pa, to zvui... sjajno rekoh, skrueno. Hvala vam dodadoh kukaviki, duboko posramljena. ta li sad misli? Da sam pogubljena budua ena koja se nije sa svojim verenikom konsultovala ak ni oko menija? Ali on se ba i nije konsultovao sa mnom oko toga, zar ne? pomislih dok sam polako sputala slualicu. Nije to bilo vano, pomislih brzo. Ne, ne. Bar imamo sto, to je bitno. Pa, privatnu salu, zapravo. Nervozno sam grickala nokte. Za trenutak sam pomislila da emo imati terevenku u pabu! Nasmeila sam se odsutno zagledana u osunani travnjak. Bilo bi ba zabavno, u stvari. Pijanka u Raginoj glavi. A znala sam i nekoga ko bi u tome uivao. Ruka mi impulsivno opet poe ka slualici, i okrenuh poznati broj. Bila sam svesna, dok je zvonilo, da su vrata radnog kabineta sada vrsto zatvorena. Bilo je to previe ispraznog askanja za njegov ukus, bez sumnje, a ja sam jo uvek bila u majici za spavanje, do avola. ta li je pomislio? Ali im zavrim ovaj razgovor, im spustim slualicu, idem pravo u tu batensku kuicu i ima da... Halo? odjeknu poznati glas iz daljine. Mama? Ja sam! Znam da si ti, draga, nadala sam se da e nazvati. Kler mi ree da si stigla dole. Oh, rekla ti je? najednom me je bilo sramota. Nisam je nazvala otkako sam stigla ovamo, za razliku od Kler, koja je mamu religiozno zvala svakog dana. Ja bih je nazvala kad pomislim na nju, to je bilo esto, ali moda ne dovoljno esto. Kako si, mama? upitah sa zebnjom. Dobro sam, Ani, ljubavi. Ti? Uiva u morskom vazduhu? Kako je Flora? Oh, mama, ovde je tako divno raspilavila sam se. Svidelo bi ti se.

159

Kua je tik uz more i tako je mirno i lepo. Kad bi samo mogla da vidi. U stvari zato da ne? Doi na nekoliko dana i budi ovde sa mnom i Florom? Udaljeni smo tek nekih sat vremena od tebe, mogla bi da sedne na voz. Osvrnula sam se nervozno ka Metovim vratima pitajui se kako e on reagovati na tu invaziju, ali moja majka se samo predvidljivo nasmejala. A ko e da ostane ovde da hrani patke i kokoi? Ne budi blesava, ljubavi. Ne, ne mrdam ja odavde, hvala lepo. Mama je prodala najvei deo stoke kad je tata umro i dala je livade komiji u zakup, ali zadrala je ivinu. Rekla je da ih dri zbog jaja, ali Adam je uz kiseo osmeh prokomentarisao da joj to slui kao prigodan izgovor da nikad ne napusti severni Devon. Njih dvoje su se iznenaujue dobro slagali, mama i Adam, dok on i tata nisu. Ona je volela njegov smisao za humor. Njegov slobodan duh. Bila je tuna to to nije uspelo. Dobro, u tom sluaju ja dolazim kod tebe rekoh odluno. Verovatno sledee nedelje, jer dugo ostajemo ovde. Ali, mama, zvala sam te zbog venanja. Oh, da? Rezervisala sam sto u Klaridu rekoh razdragano. I crkvu u Najtsbridu, tako da je sve organizovano! U Klaridu, a? Mislila sam da bi vie volela negde blie kui. U onom francuskom restoranu na kraju vae ulice, gde poznaje vlasnika. Znam, bih, ali Dejvid je odluio da je bolje ovako. Vie, zna, odgovara proslavi venanja. Oh, on se dogovorio i s cvearem, nekim koji po svemu sudei radi venanja u visokim krugovima, da obezbedi cvee za crkvu i stone aranmane, i sve e biti uvee, ne u vreme ruka. Bie etrdeset dvoje ljudi i svi e biti u veernjoj toaleti mora da saije novu haljinu! Veernja toaleta. U pravu si, trebae mi nova haljina. Zvuala je zabrinuto. Oh, ne znam, ljubavi. Vi mladi ste mnogo vie sviknuti na sve to epurenje. I tu e sve biti mladi ljudi, osim mene. Srce mi se steglo. Ne! Ne, bie i Gertruda. I Gertruda dolazi. Zasmejuljila se. Gertruda koja je roena i odrasla u Najtsbridu. Bie svoja na svome. Usta mi se osuie. Ali ta to govori, mama? Hoe li doi? Doi e, zar ne?

160

 Hajde, hajde, golubice moja, srediemo neto. Ali dug je to put, do Londona, i zna, ove moje noge... zar nije trebalo to da obavite ovde dole? U selu, kao Kler? Da. Da, trebalo je, ali Dejvid je mislio da je to dalek put za sve nae prijatelje. itavo nae drutvo je iz Londona... zautah tuno. Stvarno jeste. Razuman mladi. Hajde, ne sekiraj se, Ani, razmisliu o tome, u redu? Bar ete imati divnu proslavu. etrdeset dvoje ljudi u veernjim toaletama u Klaridu, ha? ta bi tvoj tata rekao? ree zadivljeno. Ja... ne znam, mama. ta bi rekao? upitah sa zebnjom. Zastade. Bio bi vrlo ponosan. Vrlo ponosan, ljubavi. Da rekoh. Da, bio bi. Pozdravih je pa, ponovo grickajui nokte, pooh na sprat. Ula sam u sobu i polako podigla stolicu s poda. Mehaniki sam poela da se umivam i oblaim. Bila je to istina, mamine noge bile su u loem stanju. Dijabetes joj je sada udario na stopala i vie nije mogla da vozi, ali... bez obzira. Bez obzira na to, tu su vozovi, ili... ili bih ja mogla da odem po nju i dovedem je. Ali onda bi trebalo da odem na Mauricijus s Dejvidom, i kako bi se ona onda vratila? Pa, tu je Kler, ona bi mogla da je vrati kui, ili bi mama mogla da ostane s njom, ali nekako, duboko u srcu, znala sam da nee hteti. Imala sam oseaj da e pronai neki razlog zbog kojeg joj ni to nee odgovarati. Razlog da ne doe. I to ne zato to ne eli, ve zato to na neki nain osea da bi me izneverila. Zamislila sam je u Klaridu, u njenom dobrom sivom kompletu koji ima od pamtiveka i crnim cipelama i tanom koja se slae uz njih. Zamislila sam je kako sedi za dugim stolom prekrivenim belim aravom i srebrnim posuem, okruena bunom mladei, aka u rukavicama vrsto stisnutih u krilu, nervozna, snebivljiva, i pomislih: Kako glupo s moje strane! Glupo! Pola sam niza stepenice tekog koraka, natmurena, pa kroz batu do batenske kuice. Ljutito sam utnula zelena vrata. Sela sam i upalila raunar. Zurila u ekran. Do avola. Bila je u pravu. Ali sada je sve ve bilo dogovoreno. Sve organizovano. A meni je bilo veoma stalo da ona doe! Oi su mi gorele. Gutala sam suze i besciljno arala oima po ekranu. Treptala sam jako i terala sebe da iitavam ono to sam jue otkucala.

161

Nekako, u mom sadanjem raspoloenju, ta mi proza nije delovala onako elegantno, onako iskriavo. Henri se konano dovukao kui miriui na parfimeriju iz Harodsa, a Lusinda je, posle neprospavane noi, ustala i otkrila da je dadilja odvela decu u kolu, da je Henri otiao na posao, a da nju, onako ophrvanu uasnom glavoboljom, eka paklen dan. Odlazak na ruak s njenom najboljom prijateljicom koja radi u Harvi Nikolsu, posle ega treba da ode u kupovinu. Merde.27 Dok je izlazila iz taksija u Sloan stritu, mene iznenada obuze poriv da napiem da je gadno uganula lanak. Pa osvesti se, Lusinda, pomislih ljutito, dok je ona epala na slomljenoj tikli do radnje s cipelama Miu Miu u potrazi za parom novih cipela s otvorenom petom. Ako ne bude pazila, ima da ti napakujem i trovanje hranom u Petom spratu. Isuse, nema pojma koliko ima sree! I zaboga, prestani da vrcka dupetom okolo i svuci se gola ve jednom, nemamo itav dan!

Talita je kasnila, po obiaju. Jo uvek se izleava sa svojim linim trenerom, bez sumnje, pomisli Lusinda dok je smetala svoju malu vrckavu zadnjicu u versae haljini na tapecirano sedite u separeu. Ruka joj je pomalo drhtala dok je uzimala jelovnik. Bila je u iskuenju da se otkai i narui pricer umesto uobiajene mineralne vode, toliko je bila potitena. Jeste li spremni da naruite, madam? ree neki glas kraj njenog lakta, s loe prikrivenim severnjakim naglaskom. Kada se okrenula, iznenadila se jer je susrela miran pogled kestenjastih oiju jednog od svojih zaposlenika. Bio je to Terens, njen eta pasa i batovan. Terense! Bila je zateena. ta ti trai ovde, za ime sveta? Zato ne eta mog Pea? Ili se ne brine o mojoj bati? Gospoo Devilers! Ups! Dakako, to sam ve uradio. Na nogama sam od rane zore, pa raduckam malo sa strane, ono, kao konobar. Ali sad sam otkriven, pa pretpostavljam da ete me otpustiti iz slube pokunjeno obori pogled. Lusinda pogleda u njegovo uplaeno mlado lice. Tako privlano i otvoreno, i te boanstveno duge trepavice koje mu dodiruju obraze. Pogled joj se uspinjao uz njegove miiave noge do male vrste zadnjice, koja je

162

provokativno trala, kao u ratnika Masai plemena, iz duge bele kecelje obmotane oko njegovog uskog struka i ravnog stomaka. Postoji neto privlano u tome kad mukarac nosi kecelju. Lusindine oi se razrogaie. Zato bih uradila tako neto, Terense? promrmlja umilno. Pa, mislio sam, znate, da ete se ljutiti. Gospodin Devilers bi se naljutio, to znam. Dao bi mi ut-kartu! Gospodin Devilers nije ovde promrmlja. Devojako crvenilo razli se njenim licem kad je impulsivno pruila ruku i primila njegovu ogrubelu, potamnelu aku u svoju. Prstenje joj se presijavalo pod svetlou lustera. Ne brini, Terense poe ubrzano da die. Neu te odati. Ono ta radi u svoje slobodno vreme tvoja je stvar. Tvoja... i moja.

Duboko uzdahnuvi, zavalila sam se u stolici dok su mi oi ponovo letele po ekranu. Na kraju sam se nasmeila. Napunila plua. Napokon. Savreno. Idemo dalje.

163

13.

e veeri sam se, na sopstveno iznenaenje, gotovo radovala odlasku na rotilj kod Kler. Bio je to jedan od obaveznih rituala vezanih za letovanja u Roku, i kad god bih ranije, s velikom spremnou, uvrebala priliku da provedem nekoliko dana na moru u kui svoje sestre, ponekad s Adamom ponekad samo s Florom, uvek sam imala oseaj da, mimo Kler, koja je jurila okolo sijajui od zadovoljstva i organizujui sve i svakoga, ceo taj dogaaj odie nekom prisilnom veselou. Ove veeri, meutim, dok sam ila preko terena za golf, pratei peanu stazu koja je vijugala kroz vresite, sputajui se preko peanih dina do plae u podnoju Bri hila, odluila sam da e mi malo veselja ba prijati, prisilnog ili kakvog god. Bilo mi je drago da izaem iz kue. Tog dana sam veoma intenzivno oseala Metovo prisustvo moda zato to sam bila nasamo s njim, bez Flore i bilo je neeg uznemirujueg u vezi s tim. Kao da smo itavog dana izbegavali jedno drugo, pokuavajui da zaboravimo na dug i poprilino intiman razgovor u smiraj prethodne veeri. elela sam naglas da mu zvocam zbog nereda koji je napravio u kuhinji dok je spremao ruak, ali zatekla sam sebe kako istim za tim nesrenim ovekom, a kada se, netipino za njega, tihim glasom izvinio zbog ostataka prenih jaja, krompira i pasulja koji su ukraavali radne povrine, uverila sam ga da to uopte nije bitno. Bie mi drago kad se Flora bude vratila, zakljuila sam, jer u moi da se vratim ritualnom zvocanju i lupanju vratima koje mi bolje pristaje. Dok sam naputala kuu, on je bio zatvoren u svom kabinetu, ali godine naviknutosti na zajedniki ivot s muem i detetom uinile su mi tekim izlazak iz kue bez pozdrava. Oklevala sam. ekala neko vreme a zatim razdragano dobacila: Vidimo se ujutru! u pravcu njegovih zatvorenih vrata. Oekujui uobiajeno gunanje, bila sam iznenaena kad ih je otvorio. U tmini hodnika, njegove plave oi sijale su na tamnom licu nalik apakom. Znai, ide? Da, na rotilj kod moje sestre, sea se? Mislim da je i tebe pozvala.

164

 Jeste. Zastade, kao da se pita da li ga moda i ja pozivam. Jesam li? Nisam bila sigurna. Onda kratko klimnu glavom. Lepo se provedi. Poto sam dobila voljno, pourila sam napolje. Sada, meutim, dok sam stajala na samom vrhu peanih dina s vetrom u kosi, ebetom pod jednom mikom i torbom koja dri temperaturu punom meane salate i hlebom s belim lukom pod drugom Kler je dobro znala da ne treba da me zaduuje za pripremu komplikovanijih jela poput berne-sosa ili rolata od mesa s kajsijama bilo mi je drago to sam sama. Stajala sam, oseajui kako mi se so lepi za obraze dok mi se kosa povijala na vetru poput otre trave kraj mojih stopala, i zurila u scenu ispod. Teilo me je to vidim da se na jednom delu bele peane plae vee odvijalo svojim ustaljenim tokom. Dvanaestak ljudi stajalo je okolo u manjim grupama, askajui, smejui se i drei plastine ae sa ampanjcem. Poznavala sam veinu njih: Fildove, Stjuart-Kuperove, Todove, Eliotove i Frejzere. Mukarci su mahom nosili svetle letnje dempere, koulje pastelnih boja, ali dobro odabrane esto ruiaste i mokasine, dok su ene bile manjevie identino obuene, ali su cvetni motivi na njihovim letnjim suknjama tu i tamo razbijali monotoniju unosei malo boje. Svuda okolo motala su se dece; ona mlaa su pravila zamkove od peska i pregraivali jarkove, dok su se starija skupljala da askaju u manjim grupicama. Deca pretpubertetskog uzrasta jo uvek su se tvrdoglavo drala u drutvu pripadnika istog pola, ali su se tinejderi odluno meali meu sobom, etajui mnogo dalje uz plau nego to je bilo neophodno, uei meu dinama kojima sam sada prolazila, s nedozvoljenim konzervama piva i cigaretama ukradenim od roditelja. Malo je falilo da naletim pravo na jednu takvu grupicu, i prepoznala sam sina Tea Toda iz njegovog prvog braka, koji je sada sigurno imao etrnaest ili petnaest godina, kako se kikoe u drutvu dve plavue vodenastih oiju, u svom skrovitu, smejui se iz sveg glasa, verovatno naduvan. Uviajno sam skrenula pogled i nastavila dalje. Odmah sam ugledala Kler i iznenadila se. Obino je liila na uvara plae na ovakvim skupovima, u beskompromisnom mornarskom ortsu i beloj majici, jednom ak i s pitaljkom oko vrata, dok je njeno posramljeno potomstvo nije nateralo da je skine. Ove veeri, meutim, izgledala je velianstveno u lepravom sarongu i crnom topu s dubokim dekolteom. Sunce je zalazilo i

165

postajalo je prilino svee, a tome treba dodati da je ona ena bujnog poprsja. Dok je slala dvojicu mukaraca da zapale vatru to je uvek bilo od najvee vanosti za atmosferu videla sam da je Teo Tod jedan od njih: visok i prosed, u lanenom sakou krem boje sa svetloplavom kouljom, veoma doteran i pun sebe, ali s ogromnim trbuhom u zadnje vreme, i neto crvenijeg lica lica pijanca. Njegov glas gromko odjeknu kad mu Kler dade ibice, maui ivo rukama dok je objanjavala s koje strane vetar duva, pruajui mu pri tom sjajan pogled na svoj dekolte. Poprilino udaljeni od glavne grupe, u maloj skupini sastavljenoj od tamnih irokih dempera, uureni poput albanskih izbeglica, sedeli su Rozi, Den i Majkl, glava sputenih kao na indijanskom skupu, dok su pokuavali da zapale cigaretu izmeu sebe. Nasmeila sam se i podigla ruku, i Rozi podie pogled i uzvrati mahanjem. Izula sam cipele i poela polako da se sputam niz peani breuljak dok mi je pesak proklizavao pod nogama, znajui odranije da ovek tako moe da se oklizne i poleti, ali neprestano ubrzavajui, dok nisam prela u trk u samom podnoju. Krenula sam k njima, s hladnim peskom koji se uhvatio izmeu mojih nonih prstiju, i bacila torbu na zemlju, zadihana. Pobogu, narode, upucae vas ako vidi da sedite ovde. Zar ne znate pravila? Gosti moraju da se slue piem i grickalicama, a ti me, Majkl, iznenauje. Sigurno si zaduen za rotilj? Znam, znam promrmlja, ustajui umorno, otresajui pesak s nogu. Posle me eka i odravanje vatre i drndanje na gitari, pretpostavljam, ali mislio sam da prvo popijem jedno pie na brzaka. Mada, naalost, ona ima oi i na potiljku. Kler se utom okrenu. Majkl! Arivederi, prijatelji moji promrmlja. Zatim: Dolazim, duo! dok mu je Kler frenetino pokazivala rukom da doe. Sedoh pored Dena, koji se skupio leima okrenut vetru, obujmivi kolena rukama. Izgledao je uasnuto. Vi radite ovo svake godine? Bez obzira na vremenske prilike? Pa, svakako se trudimo da izaberemo prijatno vee, Dene, ali to nije uvek mogue u ovoj zemlji. Nego, kako si mi ti? iskezih se dok sam mu

166

dodavala konzervu piva iz torbe. Lepo se provodi, drago ti je to si ovde i tako to? Pa, oigledno, sve je sjajno ree, zahvalno prihvatajui pivo. Prosto je divno od tvoje sestre to je pozvala nas sirotane ovde dole, i deca se super provode, ali osvrnu se okolo u oajanju Isuse Hriste! Snizio je ton. Nervira me ova avolja opsednutost peskom! itav dan smo na ovoj glupoj plai, ibani vetrom, promrzli i mokri, ak nas je i granje u zaklonu ibalo po glavama koliko je duvalo, ali gle! Osam je sati uvee, i mi smo ponovo ovde. Opet na prokletoj plai, i opet emo, bez sumnje, igrati bejzbol, a sudei po izgledu te logorske vatre i jadnog Majkla koji vucara okolo tu gitaru, kasnije nam sleduje i pevanje jebenih dejih pesmica. Mislim, koji je njoj avo? Ovo je Engleska, za ime boga, ne nekakvo hipi proputovanje kroz suncem opaljeni Maroko. Deca to vole stadoh da ga umirujem. Rotilj, odbojku, ostajanje do kasnih sati s roditeljima, sve to. Pogledom potraih Floru. Jo nije stigla, ali Adam je rekao da e je dovesti, a znao je i gde. Da, ali ja nisam dete! ree mrzovoljno. Imam skoro etrdeset jebenih godina. Zato ne uivam u odresku s krompiriima i boci ablija u lepom toplom pabu dok se deca mrznu napolju s kesicom ipsa i flaicom gaziranog soka kao mi nekada? Za sve je kriva ta prokleta Povelja o pravima deteta, uvukla su u sve sfere drutva. Podmukla je to rabota. Te zaposlene majke se oseaju kao primorane da se postaraju da njihove male due sjajno i stimulativno provode vreme, bez obzira na to koliko to smeta jadnim odraslima. Sve je to nastalo iz oseanja krivice, naravno. I ona bi trebalo da ostavi tu decu malo na miru, kad smo kod toga. Mahnu prstom u pravcu Klerinog podmlatka. Potrebno im je malo vazduha. Znam sloih se. I ona to zna. On proe rukom oajno kroz svoju crnu, neurednu, kudravu kosu. Mislim, ne bunim se ja uopte, pobogu, ne. Divan odmor, i lep krajolik, kad smo kod toga, ozbiljno to mislim. Valjda to znam, roen sam i odrastao u ovim krajevima. Dobro, u Dartmuru. Otpi dobar gutljaj piva. Nije valjda! Dene, nisam to znala. Ja sam iz Devonira. Dakle, ti gotivi ovaj brdoviti primorski pejza, otre granitne litice i tako to? Ne mogu da mi dosade... u malim dozama i, kao to sam rekao, u

167

blaem obliku. Ne, smeta mi taj stari polpotovski28 reim. U poverenju, tu tvoju sestru treba dobro isprepucati. Ili to, ili je dobro... Hvala ti, Dene, dosta je stade da prede njegova ena. To je tvoj odgovor na veinu stvari. I uvek uspeva, ini mi se naceri se. Kako bilo, hvala ti to si provercovala pivo, Ani. Dozvoljeno nam je da pijemo samo topli ruiasti gazirani sok u Zarobljenikom kampu Faradej, zna. Nategnu zahvalno iz konzerve. Ubacio sam pakovanje od est piva u Klerinu rashladnu torbu veeras, ali ona ga je istog trenutka izvadila, rekavi odseno: Ne radi se o takvoj zabavi, Dene, i prostrelila me pogledom koji je rekao ko sam ja, kog avola, da se meam u izbor hrane i pia? Ja sam, ipak, samo Den, ovek zvani Tehnoloki Viak, ne finansijski savetnik ili impresario u pozoritu kao onaj drkadija tamo klimnu glavom ka Kler koja je bestidno flertovala s Teom pored rolnica s mesom. Koga uopte briga ta ja mislim? Praktino sam nevidljiv. Samo u njenim oima ree Rozi odano. Pa, ne, u oima mnogih ljudi zapravo ispravi je. To je u stvari vrlo interesantno nakrivi glavu zamiljeno. Razmiljam da napiem knjigu o nezaposlenosti. To e te zanimati, Ani i Dantea bi zanimalo jer radi se o svojevrsnom istilitu, zna. Nisi ni jedno ni drugo. Ni mrtav ni iv. I prilino je uznemirujue za druge ljude, jer niko ne zna ta da radi sa mnom, u koju kategoriju da me svrsta. Ispred kolske kapije, na primer, kada dovodim decu, majke me u prolazu sumnjiavo zagledaju, divlje razrogaenih oiju, pognutih glava, ne dajui mi da uzmem udela u njihovom traarenju na parkingu niti u jutarnjem ispijanju kafe ne znam misle li da sam se nameraio na njihova tela ili na njihove burbon biskvite ali svakako ih uznemirava to vide mukarca koji se mota okolo, nakon to su upravo ispratile jednog takvog da poslui svojoj svrsi na radnom mestu i konano imaju celu kuu za sebe. Trenutno nisam nijedan od ovih klimnu glavom ka grupi mukaraca koji su ispijali pie i glasno se smejali. Jer se ne epurim u prugastom odelu od ranog jutra i ne dolazim kui u sedam, njuei vazduh dok otvaram ulazna vrata i viem: Aaah, preno meso. Mora da je sreda! Ja sam taj koji s pregaom i sprema to jebeno preno meso.

168

 Samo si privremeno ostao bez muda, to je sve ree Rozi uteno, tapui ga po ruci. Ali u redu je, povratie ih. U stvari, ba mi se svia tako kastriran ree zamiljeno. Nikad nisi bio tako skroman i pokoran. Uivaj dok moe zarea. Jer u se jednog od ovih dana izdii iz pepela i opet u biti ovek. Biu gospodar svog sveta. Ree i potonu zloslutno u svoje pivo. ta ona to ima na sebi? promrmlja Rozi meni na uvo, gledajui u Kler. Obukla se tako zbog njega? Osvrnuh se taman kad se Kler bespotrebno sagnula da pridri stativu za kriket dok je Teo usrdno udarao po njoj zakucavajui je u zemlju. Bojim se da jeste uzdahnula sam, dok je Teo gutao oima njen dekolte. A njegovu enu, naravno, ba briga. Pravi se orava. Sve je to ve doivela. Koja mu je ena? Helena. Kratka plava kosa, ruiasta koulja pokazah glavom u pravcu elegantno obuene suvonjave devojke koja je pokuala da oduzme kesu s gumenim bombonama jednom neposlunom trogodinjaku. Prilino je mlada primeti Rozi. Druga ena. Petnaest godina je mlaa od njega, i ve ispoena. Umorna. Toliko je sigurna u sebe, zapravo, da je sa sobom povela jednako zanosno lepu dadilju Francuskinju koju je Teo spopadao prole godine. I pogodi ta? Spopada je i ove godine. Teo se odvoji od Kler da pomogne francuskoj dadilji, koja je dobila zadatak da isprazni prtljanik, i koja je posrtala sputajui se niz peanu dinu s jo jednom punom korpom od prua. Molim te, nemoj mi rei da je kree. O, ne, Helena nije toliko glupa... niti Selin, kad smo kod toga. Ne, postoji preutan dogovor izmeu te dve ene, gde joj Helena oima daje do znanja: Pusti ga da poveruje da bi mogao, ali mu nikad ne daj, a Selin odgovara: Veruj mi, radije bih sebi prerezala grlo. I poto bi Teo voleo da svi misle da je kree, i poto ga to ini srenim, one obe odravaju tu iluziju. On je ipak dosta bogat, i pazi kako troi novac. Sponzorie predstave, zna, mjuzikle, na Vest Endu. Da, ula sam za njega. Srela sam ga jednom prilikom, nakratko ree

169

Rozi, posmatrajui ga kako uzima korpu od Selin, gledajui je u oi, dotiui je ovla po goloj ruci. Ona se stresla. Zar ne shvata da svi misle da je alosni stari kurvar? I da ga ini starijim to to flertuje s devojkom dovoljno mladom da mu bude erka? To samo naglaava razliku u godinama. Mislim, boe, mora da mu je pedeset. Ti i ja mislimo tako, ali ne nuno i mukarci osmotrila sam Dena, koji je Tea posmatrao na nain koji se graniilo sa strahovitom zaviu, dok nije uhvatio pogled svoje ene i vratio se pivu. Ako ve mora da juri sojke, bolje bi mu bilo da to radi s emancipovanim zrelijim enama frknu Rozi, odmeravajui besno Dena. U tome bar ima nekog dostojanstva. Upravo tako razmilja i Kler sloih se, gledajui kako Kler merka Tea i Selin s mrnjom, usana toliko stisnutih da su gotovo nestale. Premda nisam ubeena da ona veeras puca na dostojanstvo. Hajte, drutvo! pozva otro Kler, sklapajui ake oko usana poput megafona, oito s namerom da rastavi sreni par. Da krenemo! Majkl i ja smo vas podelili u timove, tako da bi svako trebalo da zna na ijoj je strani. E sad, mi prvi udaramo, pa neka moj tim stane iza mene. Dene, hajde, ti si u Majklovom timu, pa e igrati u polju. Na prvoj bazi! Opet na jebenoj prvoj bazi zapeni Den, divljaki grizui konzervu od piva. Gadura koja voli da zapoveda. Mrzi me, kunem vam se. I oboavam to to ne daje Majklu da sam rasporedi igrae! Hajde, dragi ree Rozi nervozno. Nemoj da zaostaje. Uivae. Oh, uivao bih ja, stvarno bih, neopisivo, samo da danas nisam ve pet puta igrao na prvoj bazi. Koliko puta moramo da igramo tu glupavu igru? Opsednuta je njome! I moe da se kladi u poslednju paru da emo sutra uvee ponovo igrati monopol i da e ona biti prokleti bankar. Kako god bilo, on se ipak nevoljno odvue, ruku nabijenih duboko u depove, s pocepanim rubovima nogavica koje su se vukle po pesku. Ne izgleda ba kao da se uklapa u drutvo, zar ne? ree Rozi umilno. Meu svim tim bodenskim tipovima. Ti danas izgleda mnogo oputenije, kad smo kod toga ree, merkajui moju staru iznoenu monsun majicu s odobravanjem. Jue si izgledala uasno. Hvala iskezih se. To sam bila ja u pokuaju da se doteram. Zar ne

170

misli da bih mogla da izbegnem ovu igru zahvaljujui injenici da sam kasno dola? Mislim da nisam ni u jednom timu, a jo sam i zakasnila. Zar me to ne iskljuuje? Naravno da te iskljuuje. Uvek si kasnila u koli, uostalom, moe da stoji duboko u polju sa strane, zajedno sa mnom. Ona ustade i pomoe mi da se pridignem. Mada, mogle bismo da stojimo, isto da pokaemo dobru volju. Ovako, Kler! naceri se i uini rukom pokret kao da hvata lopticu, da pokae da je spremna. Kler klimnu glavom u znak odobravanja, ali im se ona okrenu, Rozi pripali pljugu. Uglavnom, klinci uivaju ree, isputajui oblaie dima, posmatrajui blaeno svoje dvoje najstarije dece kako skakuu gore-dole u redu za udaranje, dok se Fibi igrala kanticom na obali s ostalom deurlijom. Uuups, pazi promrmlja. Evo ga ostareli zavodnik. Dame, mogu li vam se pridruiti ovde u polju? Teo se iznenada stvorio pored nas, niotkuda. Kosa mu je bila vie seda nego to sam pamtila. I dua. Poljubio me u obraz, nepotrebno blizu usana. Moram ti rei, Ani, veeras izgleda ba ljupko stade da prede. A osim ako nisam u velikoj zabludi, ovo je Rozi Hauard, s kojom sam, kako se jasno seam, pokuao da proaskam na veeri kod Ozbornovih jednom prilikom, ali uzalud namignu joj zavodniki. A ja mislio da sam bio armantan i zabavan! Rozi mu uzvrati ljupkim osmehom. Pa, to je smrtonosna kombinacija, Teo, i teko ju je izvesti. Jesi li siguran da nisi bio pijan i okantno nepristojan? On se nasmeja dobroduno. Pa, uglavnom budem proglaen za NP. Najveu Pijanduru? Upravo. Ah, onda si oito uprskao. Jednog takvog ve imam kod kue, i zato bih onda, za ime sveta, elela... Ooo, boga mu, odlian udarac, Kler! Gledali smo sa strahopotovanjem kako Kler alje lopticu daleko uvis i kako ona zatim nestaje meu dinama. Osokoljena bunim navijanjem gomile uzbuene dece iza svojih lea, potrala je ka prvoj bazi. Baci palicu, baci palicu svi su se drali, dok je ona jurila pored Dena, potpuno nesvesna da joj je u tom trenutku iz gornjeg dela bikinija ispala

171

jedna krupna bela dojka. Evo jeee! povika, bacajui palicu. Bogami je evo promrmlja Teo dok je ona ustro tabanala peskom, zabaene glave. Opazila ga je krajikom oka i, bez sumnje elei da ga zadivi svojom fizikom spremnou, iroko se iskezila, dok joj je gola dojka veselo poskakivala u trku. Kler! Draga! Majkl podie ruke uasnuto dok je uzaludno pokuavao da je presretne kod poslednje baze. A, ne, nee! dreknu ona, grubo ga odgurnuvi u stranu. Nisam jo zavrila! Boga ti poljubim, stvarno nije promrmlja Teo uzbueno meni na uvo. Gle, ispade joj i druga! I stvarno, Kler je sada paradirala golog poprsja, kao sirena na pramcu galije, dok je istravala poasni krug, sa sisama koje su se radosno njihale, nesvesna uasnutih lica svog mua i dece. Mama! vrisnu Beki, stisnutih pesnica, ruiastog lica i zapanjena. Kler! povikasmo Rozi i ja, frenetino se hvatajui za grudi. Ne moete da me zaustavite! likovala je, projurivi pored nas. O, boe jauknuh nikad nam nee oprostiti. Nikada. Ovo e ui u anale. Zvocae nam do kraja ivota, i mi emo biti krive to je nismo zaustavile. Zato tetka Kler tri okolo bez odee? upita zapanjeni glasi meni na uvo u trenutku kad je Majkl konano, bacivi se hrabro, oborio svoju enu na zemlju u maniru ragbiste kod poslednje baze uz jedno mono: Uuumf! Okrenuh se i videh Floru kako stoji iza mene razrogaenih oiju. Nadam se da ovo nije jedna od onih sramotnih zabava za odrasle kad svi krijete kljueve od kola u pesku? ree zgaeno. Naalost, ne promrmlja Teo. Da je imao brkove Terija Tomasa, 29 sada bi ih sukao. Mada, moram priznati, ja bih apio one od volva tvoje tetke. Velianstveno preo je kao maak. Zbilja velianstveno. Tako ensko treba da izgleda, ne kao one dve anoreksine daske tamo pokaza prezrivo ka Heleni i Selin, koje su se, zajedno s ostalim udaraima, vrsto drale jedna za drugu, plaui od smeha. Pogledah sa zebnjom u Kler koja je, gotovo ljubiasta u licu, besno

172

odbijala Majklove pokuaje da joj povrati pristojnost i, van sebe, sama nametala top. Hvala ti, Majkl. Mogu i sama. Pitam se bih li ja mogao biti od ikakve pomoi? ree Teo zamiljeno, tihim glasom. Da poravnam narogueno perje ili neto slino? Posee rukom u prenosivi friider kraj svojih nogu i izvue dve ae koje spretno napuni ampanjcem. Izvinite me, dame. Rozi se kikotala dok je Teo oputeno prilazio, s bocom ispod mike, upravo dok je Majkl teran poput pogane muve. Izgleda da je nesvesno izvukla keca iz rukava primeti ona. Uhvatila je plen u zamku i dokusurila ga jednim... oh, boe, gledaj! ree zaprepaeno. Sad ima da se narolja! Gledale smo kako Kler prihvata au i, nekarakteristino za nju, ispija je na eks. Teo joj je ponudio jo jednu i ona mu, crvena od stida ali ne bunei se to ju je jednom rukom zagrlio oko ramena, dopusti da je odvede do stenja i utei je. Igra se nastavila; moda u neto manje profesionalnom maniru sada kada Kler nije bila tu da diriguje, ali s vie uitka meu decom, zbog koje je, na kraju krajeva, sve ovo i trebalo da bude organizovano, i koja su spremno preuzela stvar, uvodei sopstvena kolska pravila i izvikujui instrukcije svojim roditeljima. Flora radosno otra da se pridrui svojim roacima i ostalim drugarima koje nije videla od prolog leta, a ja sam je posmatrala kako odlazi, zadovoljna. Osloboene budnog nadzora nastavnice fizikog, Rozi i ja se ponovo zavalismo na pesak, naslonjene na laktove, s nogama ispruenim ispred sebe, radosno secirajui ostatak okupljenog drutva, analizirajui brakove, odeu, najuzbudljivije dogaaje pre nego to se ja iznenada zaustavih. Isprva sam pretpostavila da je Adam samo doveo Floru i otiao, ali onda sam ga ugledala pored vatre kako drugarski aska s Denom i otvara konzervu piva. Bio je sam. Kozi nije bila s njim, i na tome sam bila zahvalna. Adam i Den su se tresli od smeha zbog neega to je jedan od njih dvojice rekao, i oito obradovani to ponovo vide jedan drugog. Bojim se da Den nema oseaj za valjano ophoenje promrmlja Rozi s nelagodom. Ne zna da treba da ga mune kolenom u muda.

173

Nasmeila sam se. Mukarci to ne znaju. Oni ne biraju strane. Mnogo su oputeniji, i zapravo... oklevala sam ... mnogo su finiji od nas na mnogo naina. Oni prihvataju neije slabosti i nastavljaju da se drue bez obzira na sve. Ne diu hajku i ne teraju ljude u tri lepe zauvek, kao mi. Pretpostavljam da si u pravu ree ona nesigurno. Uostalom, ne bih ni oekivala od Dena da se svrstava na moju ili njegovu stranu. Njih dvojica su oduvek bili drugari. Zato bi sad prestali to da budu? Majkl prie njima dvojici, oito podjednako obradovan to vidi Adama, i srdano mu stee ruku. I njih dvojica su se oduvek dobro slagali. Budimo iskreni ree Rozi preko volje i pored svih njegovih mana, on je zabavan momak. Dobro drutvo. Samo to je potpuni promaaj kao mu. Mmm promrmljala sam meko, znajui da ona od mene oekuje neto vie od toga. Neto kao: Potpuni promaaj? Hoe da kae, najgore kopile! Ali nisam mogla da joj udovoljim. Nisam mogla da joj dam potvrdu koju je traila. Bilo je tako lepo videti ga tu, zapravo; kako se pozdravlja s drugim oevima koji su etkali okolo, s mukarcima koje poznaje godinama i koje nije video neko vreme, i koji su, kako sam primetila, svi odreda prilazili da mu se jave. Bez zajedljivih opaski. Bez uzajamnog optuivanja, dok su ene, svesne njegovog prisustva, stajale po strani, drei se podalje, moda iz odanosti prema meni. Zapazila sam i izraz zadovoljstva na Adamovom licu. Zapazila sam da je neoekivano obradovan to ga prepoznaju i prihvataju ljudi koje bi, pre koju godinu, on moda prezrivo otpisao kao predvidljive dosadnjakovie iz srednje klase koji se bave tritima novca, idu na skijanje u vajcarsku za Boi i letuju u Kornvolu. Iznad svega, ipak, zapazila sam zadovoljstvo na Florinom licu. Grlo mi se steglo. Da, oba moja roditelja su tu, kao da je govorio njen pogled, dok je askala, sijajui od sree, s drugaricom koju nije videla sto godina. Mama je tamo, a to je moj tata. Da, ne smeta im to su zajedno na istom mestu. Lepo se slau. Uhvatila sam njen pogled. Pocrvenela je i nasmeila se. Ja joj klimnuh glavom: da, u redu je, draga, ne smeta mi. On moe da ostane. Neko vreme.

174

Predvee je prelo u prelep sumrak. Igrai poee da naputaju polje a rotilj je napunjen niclama, krmenadlama, kobasicama. Prvo su nahranjena deca, nekoliko najmlaih koji su umorno grlili svoju ebad i sisali paleve, da bi ih roditelji zatim otpratili do prostirki gde su jeli i prosipali sok od pomorande. Roditelji su stajali okolo u grupama, sreni, podleui sve vie dejstvu alkohola, dok su mukarci vakali deje hamburgere umesto da saekaju svoje nicle. etala sam okolo, pozdravljajui se s ljudima koje nisam videla od pamtiveka, pijui i smejui se, i iznenada sam se osetila lepo zbog toga. Odjednom mi bee drago to nisam u nekoj vili na Korzici i to ne teram komarce rukama nakon to sam prethodno bila zadrana na aerodromu Getvik osam sati, ve ovde, pod engleskim nebom, sa srebrnim morem koje se prua u daljini ispred nas poput namrekane svile, galebovima koji krue i dozivaju se, okruena prijateljima i porodicom. Majkl je, kao i obino, odsvirao svoj repertoar uz vatru nakon veere, neto od Bitlsa, neku staru stvar od Keta Stivensa, i to u stvari uopte nije bilo previe otrcano i, potpomognuti alkoholom, svi zapevasmo, ukljuujui i kul tinejdere. ak sam primetila Dena kako peva Wild World. Lako je rugati se, ali ovo to je Kler pokuala ovde da izvede imalo je neku vrednost. Veliko postignue porodinih vrednosti: samo da nije tome pristupala tako militaristiki, tako strano energino, s metaforikim dnevnikom ispod mike. Ali neko je morao sve to da organizuje; na mnogo naina, bio je to herkulovski poduhvat. Potraila sam je pogledom. Nisam mogla da je vidim, ali Majkl se slatko napijao s Adamom, tako da je ona verovatno negde na miru prebrojavala escajg. Pogledom zamuenim od pia, nejasno sam registrovala da se Flora pridruila Teovim deacima zajedno s jo dve devojice u nedozvoljenom cuganju piva meu dinama. Nadala sam se da nije nita vie od toga. Okrenula sam se nervozno da ih osmotrim, i uhvatila Adamov pogled preko vatre. Jedna reita razmena pogleda rekla mi je da, ne, on je ve proverio, i da ona nije daleko, i da on motri na nju. Neverovatno je kako, kada se radi o Flori, zna da bude veoma odgovoran. Zavalila sam se na hladan pesak s uzdahom, i zagledala se u mrani nebeski svod iznad sebe. Oslukivala sam more koje je tuklo u obalu u svom neprekidnom ritmu, kao to je inilo od pamtiveka, i poelela da je ivot uvek ovako jednostavan.

175

14.

ledeeg jutra Flora i ja smo sedele jedna pored druge na toplim stepenicama iza kue koje su iz kuhinje vodile u batu, trpkajui kroasane i delei olju aja. Osim lastavica koje su u niskom letu nadletale paperjaste metlice trave, i nekoliko bledozelenih leptira koji su obletali oko jorgovana, sve je bilo mirno i tiho. U stvari, trebalo mi je neko vreme da shvatim da smo potpuno same tu. On nije ovde primetila sam, izvirujui obazrivo u pravcu prozora kabineta, koji je trao iz zida s nae leve strane. Obino je unutra i uveliko kuca. Osim ako nije jo u krevetu prokomentarisala je Flora, umaui kroasan u aj. Ne, on uvek ustaje pre nas. Mora da je otiao u etnju. Jutro je divno. Verovatno je dole na plai. Kraj mora. Izgovorila sam to imitirajui njegov dubok glas s amerikim naglaskom i Flora se zakikota. Nastupila je tiina dok smo zurile u izmaglicom obavijeni horizont: nisko sunce upravo se probijalo kroz jutarnju maglu pravei odbleske na vodi u rukavcu, palei polja kukuruza i jema na drugoj strani, najavljujui jo jedan predivan dan. Mama? Mmm? Podvue gola kolena pod majicu u kojoj je spavala. Znala sam po njenom glasu da je neto ozbiljno u pitanju. Popriala sam s tatom sino. Stvarno? rekoh oputeno. Da. Pa, u stvari, on je popriao sa mnom. Ostala sam nema, nastavivi da razmiljam o prizoru. Ona me pogleda. Zar ne eli da zna o emu? Pa, oigledno e mi rei, Flora, elela ja to da ujem ili ne. Posvaao se s Kozi. Zato nije dola sino. I dok me je vozio na plau... pa, priao je samo o tome ta je moglo biti. I ta on misli da je moglo biti? upitah odmereno tihim glasom,

176

netremice posmatrajui galeba koji je sleteo na bovu na puini. Pa, da nije... zna. Uprskao. Bar priznaje da je on uprskao prokomentarisala sam. O, da ree urno. Priznaje i te kako. To i ne znai mnogo. Isto to i fudbaleri kau kad ih intervjuie Gari Lineker.30 Izvini. Ali kaje se, stvarno. Zna da je pogreio i ponaao se neodgovorno i... rekao je neto o tome kako je na uasan nain izneverio tvoje poverenje, ali... pa, seam se da je rekao da ste se vas dvoje venali previe mladi. I da ih on nije ba bio obrnuo previe. Obrnuti previe njih. Eto kakve je izraze moja erka nauila uz svog promiskuitetnog oca. ta hoe da kae, Flora? upitah ravnoduno. Pa, samo to da mislim da on, zna, ali zbog toga. ali to je napravio takvu farsu od toga, i stvarno mu je ao to nije ispalo drugaije. Ma nemoj. ake su mi bile vrsto stisnute izmeu kolena. Oseala sam njihovu vrelinu kroz pidamu. A ta je s Kozi? O, mislim da nikad nije bio ozbiljan po pitanju Kozi. Mislim, ona je zabavna i fina i lepa, ali, zna, veoma je mlada. Klimnuh glavom. Za trenutak nisam mogla da doem do rei. Grlo mi se steglo. Guila sam se. Proistila sam ga. Posluila mu je kao zanimljiva razonoda. Flora razmisli o tome. Da. Da, u pravu si. Prei na stvar, Flora. Pa, samo... mislim, da ako se postavi na pravi nain, mislim da e se tata vratiti zauvek. Stvarno mu nedostaje, mama. Obe mu nedostajemo. Okrenuh se da je pogledam po prvi put. Oi su joj bile ogromne i iskrene. Flora, o svemu tome smo ve priale pre godinu dana, sea se? Sea se da je zvao? Molio nas da ga primimo nazad, a ti si zavrtela glavom i obe smo se sloile? Znam, ali tada je bilo drugaije. Ti si bila tako... ne znam, tako potitena. Tako tuna. Patetina, jadna? Ne, ali ne bi bilo ispravno da smo ga primile. Uinio nam je uslugu. Ni

177

on tada nije sebe stvarno poznavao. Nije bio siguran da li e kroz nekoliko meseci otii s nekom drugom. A ti nisi bila u poziciji da ga zaustavi, mama, bila si krajnje bespomona. Ali sada si mnogo, kao, jaa. Sabrana. I vaa veza bi bila mnogo ravnopravnija. Ti bi mogla, kao, vie da se pita o svemu. Tiho sam se divila znanju svoje erke adolescentkinje o igrama u vezi. Odakle li je samo poniklo? Iz serije Istenders ili romana Nortangerska opatija? Flora oklevala sam ima tu jedna sitna stvar. Udau se za Dejvida. Kuda vodi ovaj razgovor? Nikuda. Samo sam htela da ti kaem, to je sve, pre nego to to uini! glas joj je sada postade piskav. Pre nego to se stvarno uda. Mislim... valjda je bolje da ti kaem pre nego posle? Borila sam se da shvatim. Ali... ali tebi se Dejvid svia, zar ne? Da, naravno da mi se Dejvid svia! Ali ne udajem se ja za njega, zar ne? Okrenu se i pogleda me ljutito, sa suzama u oima, i ja joj uzvratih pogled, pokuavajui da shvatim ovu neloginost, kad se jedna kola iznenada pojavie i zaustavie na ljunanom prilazu pored nas. Progutala sam knedlu. Okrenula sam se da pogledam. Vratio se promrmljala sam. To je Met. Mora da je otiao po namirnice. Flora je ustro treptala da potisne suze. Neko je s njim. Napred. Oh zinuh, zurei. Zaboravila sam. To je njegov sin. Otiao je da pokupi sina. Gledale smo kako mali plavokosi deak s naoarima izlazi sa suvozakog sedita, vukui ogroman ranac za sobom. Njegov sin! ponovi Flora u neverici, istog trena zaboravljajui na prethodni razgovor. Da, zaboravila sam da ti kaem rekoh uurbano. Njegov sin e ostati s nama nedelju dana. ivi ovde kod nas s majkom. Otprilike je tvoj vrnjak, mislim. Oh, sjajno! zagrme. Ba mi je to trebalo. Da mi se neki arogantni Jenki koji ne vadi vaku iz usta mota ovuda ceo letnji raspust... ba ti

178

hvala, mama! Priguivi jecaj, koji je bez sumnje bio posledica nekoliko faktora, ona ustade sa stepenika i pobee u kuu. Ustadoh da ih pozdravim, jo uvek uzlupanog srca. ta joj je Adam to napriao? I zato joj je ulivao lane nade zbog neega to nije imao nameru da ispuni? I koliko sam ja to bila u loem stanju prole godine kad ona ima toliko zrelosti da zna da ne bih mogla da se nosim s njim da mi se vratio? Ali sad, sad kad sam jaa, oito mogu? Progutala sam knedlu dok su mi prilazili, pokuavajui da zaboravim svoje unutranje rastrojstvo i ljubazno se nasmeim deaku koji nije skidao pogled s trave. Videla sam mu samo teme: kutrave plave uvojke kao u crkvenog anelia. Bio je sitan za svoje godine i mrav, na sebi je imao stare farmerke i obinu, svetloplavu majicu. Tode, ovo je Ani ree Met, grlei ga jednom rukom preko ramena. I ako bude brz, videe Florina lea, koja upravo zamiu uza stepenice, tamo. Umorna je i jogunasta promrmljah u znak izvinjenja, pruajui ruku Todu. Zdravo, Tode, drago mi je to te vidim. Zdravo promrmlja, pogledavi me na deli sekunde krupnim, bistrim plavim oima. Pokazau Todu njegovu sobu, pa u ga provesti okolo. Da osmotri krajolik. Dobra ideja sloih se oiju prikovanih, sad poto sam se pozdravila s deakom, za Meta. Nisam mogla da se naviknem na tu promenu. Nosio je istu koulju boje plavog razlika koju ranije nisam videla, a kosa mu je bila oprana i podiana. Vie nije bilo crnih uvojaka koji su mu padali po obrvama, a njegove oi, dok je gledao nanie u Toda, izgubile su svoj mraan, bolan izraz. Rezultat je bio zapanjujui. Oiao si se! rekoh, ne mogavi da se suzdrim. Nasmejao se. iam se, povremeno, inae bi mi kosa dola do kolena. Tode, hoe da dorukuje? Deak slegnu ramenima. Moe ree ravnoduno, arajui stopalom po zemlji. Pognute glave, poe za svojim ocem u kuu. Posmatrala sam ih kako ulaze i, znajui da ne treba da moljakam Floru da izae iz sobe i ubeujem je da se ponaa prijateljski i poeli dobrodolicu

179

deaku, otila sam do batenske kuice da radim. Jo sam bila u pidami, ali ova je bila pristojna, kupljena ovde i, do avola, jesam li na odmoru ili nisam. Oajna, grickala sam nokte i trudila se da ne razmiljam o Adamu. ta li je samo naumio, kog vraga? Da tako peca Floru, nekoliko nedelja pre mog venanja a i mene. Kakvu igru igra? Jer sigurno je u pitanju igra. Boe, to je neuveno. Dejvid e poludeti. Nije da u mu rei, pomislih nervozno, sedajui za sto i palei raunar. Nisam elela da diram u taj osinjak. Kraj nogu mi je bio moj prastari kasetofon i, kao to sam volela da radim dok piem, posegnula sam dole, izabrala kasetu i ubacila je u kasetofon, dok je moj laptop istovremeno ubacivao u brzinu. Obe maine su bile prastare i trebalo im je neko vreme da prorade, ali kada jesu, Malerova Peta simfonija uinila mi se nekako zanosnijom od mog poslednjeg pasusa. Zavalila sam se u stolicu, zatvorila oi i sluala. Deset minuta kasnije bila sam zapanjena kada su mi suze aljenja potekle niz lice dok su uspomene navirale. Trgoh se, uasnuta. Sedoh brzo, nervozno otirui suze i, osvrnuvi se okolo da proverim da niko nije virio kroz prozor, iskljuih Malera i ubacih veseli openov koncert, pre no to u se posvetiti Lusindi Devilers. U stvari, trebalo je hitno zadovoljiti njene potrebe. Poto sam prole noi provela sat vremena ovde vrativi se sa zabave znajui iz raznoraznih razloga da neu moi odmah da zaspim ostavila sam Lusindu u Tantalovim mukama u njenoj batenskoj upi. Terens je trebalo da bane svakog trenutka, da presadi dalije, a ona je zauzela zavodniku pozu na batenskoj klupici, u najoskudnijoj poluprovidnoj haljinici. Za trenutak nisam mogla ba da se setim ta je traila tamo... ah, da, ekala ju je preljubnika popodnevna kres ema. E, sad, prethodne noi, sa ampanjcem koji mi je kolao krvotokom i meseinom koja mi je titrala po ekranu, to se inilo kao dobra ideja, ali ovog jutra, s Florinim promuklim glasiem koji mi je jo odzvanjao u uima i s mamutskim mamurlukom, ba i nije, zbilja. Oslonila sam bradu na dlanove, grickala nokte i zurila kroz prozor. Kada je Flora prola pored mene nekoliko minuta kasnije, na putu ka plai, podigoh ruku da joj mahnem, ali ona nastavi da koraa durljivo, obuena od glave do pete nedvosmisleno naglaavajui injenicu da ne moe da nosi

180

bikini sad kad ima publiku s rukama punim knjiga i slualicama nabijanim na ui. Uzdahnula sam. Onda, podiui ruke kao kakav umorni pijanista primoran da zapone ko zna koju po redu maestralnu simfoniju, bacih se na kucanje.

Lusinda je etkala malenom upom, alei to se nije setila da trai da joj sagrade neku veu i raskoniju, moda s kauem na razvlaenje. Zato su ovakvi objekti uvek tako oskudno nameteni? Morae da namami Terensa u svoju udobnu kuu hvala bogu to Konsuela danas ima slobodan dan ali njena spavaa soba je tako izloena pogledima. Onaj mrani umetnik, Dastin Rejnolds, koji ivi iza njih, sto posto opet slika u svom studiju. Nestrpljivo je tapkala stopalom o pod. Kad bi Terens samo pourio! Nove tange su je ubijale. Kao da su zubni konac, a ne donji ve. Iznenada zau njegove muke korake kako odjekuju poploanom stazom. Kvaka se okrenu. Gospoo Devilers! Do avola, ta vi radite ovde? Njegovo mlado lice izgledalo je preplaeno u polutami, i Lusinda se nervozno pitala koliko je on uopte mlad? Pamti li Bi Dize, pitala se? Traila sam... neki prirunik za hortikulturu promrmlja, i zavodniki pree izmanikiranim noktima preko gomile kataloga Saton sidsa. Mislila sam da prenesemo neki od tih ukrasnih bunova u saksijama na terasu. O, jes. Zlatne loptice?31 Lusinda trepnu. Boe. Prilino je direktan. Ipak, to je sasvim u redu. Zato da ne? stade da prede. Moda i neki od tih patuljastih etinara uspravnih vrhova? prie mu blie, dajui mu da oseti miris njenog poison parfema. On skide kaket i poea se po glavi. Mogli bismo, ali ovi su samo poluuspravni. Moda biste eleli neto uspravnije. Lusindi zastade dah. Da! uzdahnu. Da, definitivno. Ne elim nita... napola... u vezi s tim. Jes vala, onda e vam trebati neto vie idigljalo. Imam na umu jedan koji raste kao iz vode. Ogroman je. Izvrsno procedi ona bludno.

181

 Ooo, devojko, raskopalo ti se dugme na koulji! Lusinda pogleda dole u biserno dugme na haljinici, namerno ostavljeno provokativno raskopano. Oh! uhvati se za grudi, koje behu male, ali napete. Gle, stvarno. U stvari tre jako otpalo je! Do avola, otkide ga. Neete videti nita u ovom mraku. Pustite mene da ga potraim. On se spusti etvoronoke, pruajui tako Lusindi jo jednu priliku da osmotri njegovu vrstu zadnjicu. Ona se herojski oduprla porivu da krene da baulja zajedno s njim, ali sad joj se ve mantalo po glavi i pitala se kako e, za ime sveta, da ga namami u kuu, dalje iz ovog prljavog, neudobnog okruenja...

Podigoh pogled, zamiljeno. Moda je trebalo da stavim teite na njegov posao etaa pasa? Tada bi ovaj mali razgovor udvoje mogao da se odvija u lepoj toploj kuhinji, gde Pe i Vu-Vu imaju svoje jastuie. Da li bi to imalo vie smisla? Onda bi, dok Terens etka njenu malu Vu-Vu, Lusinda mogla zavodniki da se igra terijerovim krznom, demonstrirajui time koliko bi senzualna mogla da bude kad se nae u Terensovom skrivenom bunju? Zurila sam kroz prozor u morski krajolik. Pored mene, odmah do kaseta, nalazila se gomila knjiga poezije, a na njenom vrhu moja omiljena, od Emili Dikinson. Krenula sam da je itam po hiljaditi put, elei, kao i uvek, da ja mogu tako da piem, kada me neto natera da podignem pogled. Tod je prolazio kraj mog prozora, aka duboko zavuenih u depove, pogrbljenih sitnih ramena, idui ka plai. Nastavila sam jo malo da itam, birajui pesme iz njenog poznijeg perioda, koje su me obino inspirisale da piem osrednje stvari, ali posle nekog vremena nisam mogla vie da odolim. Spustila sam knjigu, iskljuila raunar i iskrala se napolje, paljivo zatvarajui vrata za sobom. Na vrhovima prstiju sam se priunjala do oboda travnjaka, gde je otra trava oznaavala poetak ume. Bila je oseka, i ako se pridignem na vrhove prstiju i izvijem vrat, mogla bih da vidim deli plae kroz drvee. Ali ne

182

vie od toga. Oklevala sam za trenutak, pa paljivo krenula olistalim proplankom, pa niz strmu vijugavu stazu, dok nisam dospela do istine. unula sam, zaklonila oi, i provirila. Flora je stajala na steni na samoj ivici vode, sa da, Todom pored sebe. Tiho sam sela, pazei da ne slomim neku granicu. Njih dvoje su pretraivali kamenite pliake u potrazi za pljosnatim oblucima kojima su onda pravili abice na vodi. Posmatrala sam kako jedna odskae tri-etiri puta. Izgledalo je kao da nije bilo mnogo prie, ali je zato bilo dosta sleganja ramenima i aranja stopalima po pesku, to je meu adolescentima jednako komunikaciji. Dobro je. To je poetak. Pazei da me ne vide, paljivo sam protegla noge i ispruila se po mekom, smaragdnom travnatom tepihu. Posmatrala sam ih jo neko vreme, pa okrenula lice k nebu. Zamurila sam, uivajui u suncu koje mi je grejalo lice kroz kronju, kad uh kako neto iznenada unu iza mene. Okrenuh se taman kad je Met, tih kao maka, unuo pored mene. Oh! Uplaio si me! Pssst... on stavi prst na usne. Izgleda da smo doli na istu ideju. Da malo pijuniramo? Pocrvenela sam. Pa, nisam ba pijunirala, samo sam htela da vidim... zna.. pokazah rukom neodreeno u pravcu plae. Da li bi, ostavljeni nasamo i bez nas dvoje da njukamo okolo, mogli da izvedu ljudski ekvivalent pseeg njukanja zadnjica? Nasmeila sam se. Tako neto. On proviri kroz drvee. Izgleda da su uspeli u tome. Dobro je znati da su usput ovladali nekim vetinama drutvenog ophoenja, makar i neandertalskim. Nisu se jo pohvatali za gue. Ne, ali dan je dug, ima vremena. Oh, naravno. Met se smesti pored mene, oslanjajui se na laktove. Tod je malo ree kiljei u sunce malo stidljiv, ini mi se. S devojicama. .. Razmislila sam o ovome. Za divno udo, Flora nije. Bolje joj ide s deacima, oputenije. Devojice je iz nekog razloga plae. Istina, veina njih u njenoj koli prilino brzo odrasta. I ini mi se da je i izvesni deaci plae, ali ne deaci poput Toda. Siguran sam da e moj sin biti ushien kad sazna da tako fatalno deluje

183

na ene. Nasmeila sam se. Nisam tako mislila. Htela sam da kaem da... pa, mislim da on nije ba onakav kakvim ga je Flora zamiljala. Zar? A ta je ona zamiljala? okrenu se i pogleda me. Vrhunskog sportistu koji je ve izrastao do visine od sto osamdeset centimetra s bikovskom ijom i vidljivom navalom testosterona, kako bacaka loptu u vazduh u vae vaku dok je znalakim okom odmerava od glave do pete obuenu u spavaicu? Nasmeila sam se. Tako neto. Posmatrali smo kako, umorni od pravljenja abica, njih dvoje sedaju jedno pored drugog na jedan kamen. Izgledalo je kao da su namerili da na njemu iscrtaju nekakve hijeroglife, koristei se otrim kamenjem. udno doba razmiljala sam. Ovaj uzrast. Niti si dete, niti odrasla osoba. Istina promrmlja. Dovoljno star da zna ta eli, ali nedovoljno star da ita odluuje. Osmotrila sam njegov natmureni profil krajikom oka; zagledao se u plau, stisnutih usana; pitala sam se ta je time hteo da kae? Uhvatio me je kako ga gledam. Samo jedno? promrmljao je upitno. Molim? Ne mogu a da ne primetim da Flora nema brae ni sestara. Oh. Oh, ne. Pa, ostala sam s njom u drugom stanju veoma mlada, kada mi je bilo samo dvadeset tri. I bilo je tako teko, nismo imali novca, pa smo mislili da saekamo malo. Da napravimo jo dvoje kasnije, kad reimo finansijske probleme. Naravno, nikada ih nismo reili, ali kada smo pokuali opet kasnije, izgubila sam ih. Troje, zapravo. Progutala sam knedlu. Pobaaji? Da. A poslednje sela sam i vrsto obgrlila kolena pa, imalo je dvadeset dve nedelje. Skoro prava beba. Bio je prava beba. Dali... dali smo mu ime. I morala sam da ga rodim. Onda da ga sahranim teko sam disala, priseajui se. Adam i ja, presamieni od bola, plakali smo na krevetu u porodilitu iza zastora. Onda i kasnije u bolnikoj kapeli, vrsto

184

zagrljeni. Nisam imala vie snage da prolazim kroz sve. Nije ni Adam. Vrtela sam glavom. Ali... mislio sam da e pokuati ponovo? Zar nisi rekla... O, da, s Dejvidom. Okrenuh se da ga pogledam. Nasmeih se. Ali to je drugaije. Dejvid kae da je medicina, a naroito akuerstvo, mnogo napredovala od onda, i da postoje mnoge stvari koje moemo da uradimo da bih iznela trudnou do kraja. Nasmejala sam se veselo. I odreeni lekovi takoe, koje mogu da uzimam. On je veoma upuen u te stvari, naravno, budui da je lekar. Poznaje prave ljude. Naravno. I ii u pravo u bolnicu da mirujem im se javi makar i najmanja naznaka da neto nije u redu. On kae da zna jednu enu koja je provela sedam meseci u krevetu, ali je rodila savreno zdravu bebu, to je, na kraju krajeva, jedino vano. On je mnogo drugaiji od Adama, emotivno. Adam i ja smo se potpuno pogubili. Kao neka deca. Nismo mogli da pomognemo ak ni jedno drugom. Pa... prirodno. Da, ali Dejvid je mnogo vri. Mnogo stabilnija osoba. A to je upravo ono to mi treba. I mnogo je pragmatiniji. Rekao je da, ako ne budemo uspeli, neemo odustati, ve emo prosto pokuati ponovo. Pokuati ponovo. Pogledala sam ga. Hmm? Nita. On otkide list bukve s jedne niske grane mladog stabla pored kojeg smo sedeli i poe da skida zeleni deo palcem i noktima, ostavljajui ogoljen kostur. Nasmejala sam se. I ja sam imala obiaj to da radim. Pa uradi. Struno sam ogolila jedan list i prinela ga njegovom. Posmatrali smo naa dva skeleta, ogoljena, jedan uz drugi. Deluje kao fin tip ree, naposletku. Namrtih se. Nisi ga jo ni upoznao, zar ne? Ne, mislio sam na Adama. Takav utisak sam stekao onomad kad sam

185

popio pie s njim na terasi. Nasmejala sam se kiselo. Oh, Adam. Da, mukarcima se uvek dopadne. On je frajer. Uvek plaa pie za ankom, trudi se da bude drugarina i tako to. Premestila sam se jer mi se zadnjica ukoila od sedenja na vrstom tlu i shvatih da sam jo u pidami. On kao da to nije primetio. Nisam elela da priam o Adamu. Nisam elela da mislim na njega, nakon onoga to je Flora rekla. A ta je s tobom? upitah brzo. I ti, samo jedno dete? Zaklonila sam oi akom, posmatrajui njegov kao od kamena isklesan profil. Nemoj meni da postavlja lina pitanja, gospodine moj, a da nisi spreman da i sam odgovori na neka. Da sloi se on samo jedno. Medelejn... pa, ona je i s Todom imala pune ruke posla. On je bio zahtevna beba, godinama nije spavao nou, takve stvari. Jesmo pokuali kasnije, ali ona je obolela od neega to se zove endometrioza. Klimnuh glavom. Znam. Lepljivi jajovodi. Upravo. On rairi ruke. I naravno, poto je tako ispalo... Vala ba sloih se tiho. Dovoljno je loe povrediti jedno dete, zato onda donositi na svet jo neko? Zurili smo dole u pravcu plae, gde su Flora i Tod zavrnutih nogavica gacali po pliaku, pokuavajui da hvataju rakove golim rukama. Tod je bacio kamen u vodu izazvavi ogroman pljusak, to je Floru nateralo da vrisne kad je voda poletela k njoj, na ta se iza naih lea zauo jo glasniji vrisak. Met i ja se okrenusmo, pa pogledasmo ponovo ka vodi da proverimo da nije doao odatle u vidu odjeka, ali i deca su ga ula i okrenula se k nama, zaklanjajui oi i zurei u nas. Ani! Ustadoh i okrenuh se. ANI! Ovoga puta, dok je moje ime odjekivalo umom, ugledah Kler kako se probija kroz drvee u dubokoj senci, divlje se osvrui u potrazi za mnom, i najzad me ugleda. Ignoriui vijugavu stazu, sputala se odozgo gazei sve

186

pred sobom, kroz grane i iblje, pravo k meni. Lice joj je bilo izgrebano a kosa potpuno raupana. Bila je prekrivena blatom, ali jo uvek u istoj onoj smenoj odei koju je nosila prethodne veeri. Kler! pokrih usta akom, uasnuta. Oh, Ani, hvala bogu! Hvala nebesima to sam te pronala, desilo se neto strano ree promuklim glasom i zgrabi me za lanke, tresui se kao prut. Srce mi stade i ja se sledih. Pomislih na mamu. ta je?! Oi joj behu ogromne na musavom licu i zurile su u mene, nesreno. Proguta knedlu. Mislim da sam spavala s Teom Todom promucala je.

187

15.

iljila sam u nju, uasnuta. Misli? Kako to misli, misli? Ona mi se obesi o ruku. O, Ani, koji uas jecala je, dok su joj suze tekle niz obraze. Tako sam se gadno napila, a ti me zna, nikada ranije nisam bila pijana, nikada! Bila je to istina, stvarno nije. Jedva da je uopte pila. A... a Teo, pa, on me je odveo u stranu, gore uz dine, a ja sam bila tako uzbuena. Bilo je to tano ono to sam prieljkivala, o emu sam matala godinama, a on je nastavio da mi dosipa pie imao je sa sobom flau votke i sok od pomorande i, zna, mogli smo sve da vas vidimo, kako sedite kraj vatre, sreni i raspevani, i deca su bila dobro i inilo se da niko ne mari to nas nema, pa smo se odunjali jo dalje, kikoui se i drei se za ruke kao dvoje tinejdera, sve do terena za golf. I bilo je tako mrano i uzbudljivo i... oh, osetila sam takav nalet adrenalina, Ani! Osetila sam se tako hrabro, tako mlado, i, oh boe, bila sam tako naroljana! A Teo mi je samo dosipao i dosipao pie, i onda smo pronali tu jamu u zemlji... Jamu! Da, i legli smo u nju sruili se u nju i onda je on navalio. Ruke su mu bile svuda po meni, i... Ovaj, Kler? cimnuh glavom, usplahireno, ka Metu, ali nije se dala zaustaviti. I seam se da mi je skinuo top jo sam imala na sebi ovaj odvratni bikini a ja sam samo nastavila da se kikoem i razmiljam kako je to veoma uzbudljivo i romantino, a on mi je zario lice meu dojke, i krenuo da radi brrrmmmbrrrmm pokaza vibrirajui usnama tako, i da ih ljuljuka s jedne na drugu stranu, nazivajui ih mojim jedrim krukama i eerlemama, i ja sam mu se pridruila u tome... Odoh ja promrmlja Met, podiui ruke u vazduh i udaljavajui se. Kler, za ime boga! prosiktala sam. Otresla sam njenu ruku. Boe, koji zadah! Ustuknula sam korak nazad. Jesu li ti vrane popile mozak! I tako smo ti mi leali u toj jami nastavi i prevrtali se okolo i ljubili se i, oh boe, ne seam se da li je skinuo pantalone, i ne znam ta se desilo

188

s mojim sarongom, ali sav je pokidan i... prosto ne znam! kukala je, krei ruke. Kler, ta to govori? upitah, uasnuta. Uhvatila sam je za ramena i protresla. Naravno da bi znala! Setila bi se da si spavala s mukarcem, zaboga, i odea ti je rasuta na sve strane, tako da verovatno i jesi! Verovatno jesam jecala je, prolazei rukom oajno kroz kosu ali sledee ega se seam je kako me Majkl trese i budi u zadnjem delu bate. Majkl te je pronaao u bati? Da, u etiri ujutru! O, boe, Ani, i svi znaju, bukvalno svi. ta u sad? Okrenula sam se na drugu stranu, oamuena za trenutak. Onda se okrenuh k njoj. I ne moe da se seti kako si tamo dospela? Pa, seam se kroz maglu da smo Teo i ja teturali od terena za golf do tamo... mislim, to je odmah tu niz puteljak... teturali se i podrigivali i drali se jedno za drugo, ali osim toga ne, ne seam se niega. Glas joj iznenada postade veoma tih. I Majkl je besan kao ris. Kao ris. Pa i ne udi me, jebote! Ona zari lice u ake i pade na kolena. Izbacio me je napolje! jecala je kroz prste. Rekao mi da idem. Poslao me kui, kae da ne eli da me gleda ovde, kae da e rei deci da su mamu zvali i da hitno mora da ode na sastanak u London. Sklonila je ake s mokrog lica i obrisala suze zapeem. Kae da se takve stvari ionako stalno deavaju ree ogoreno. Kae da je to pria naeg porodinog ivota, pa niko nee zapitkivati. unuh pored nje. Da, pa, naravno da mora to da kae, Kler. Mora da spasi obraz, ali ne brini, ne misli on ozbiljno. Misli, misli! okrenu svoje umrljano, uplakano lice k meni. Ovoga puta je ozbiljan. ta u sad da radim? Stade od muke da upa bokore trave, taman kad iz paprati banue Flora i Tod, koji su se popeli stazom s plae. ta nije u redu? upita Flora zapanjeno, zaustavivi se naglo ispred svoje tetke, koja je izgledala kao umirui labud u blatu. Nita, nema veze promrmljala sam odseno, ustajui i udaljavajui ih brzo od nje. Vidi, Flora, Kler se malo potresla i ja moram da popriam s

189

njom nasamo. to ti ne bi lepo odvela Toda gore do kue da igrate stoni tenis u garai ili... Tod je poneo svoju dasku za surfovanje. Ja u da uzmem moju, pa idemo do Polzita da surfujemo. Mogu li da dobijem pare za hamburger? U novaniku na stolici u hodniku promrmljala sam. Uzmi deset funti i budi paljiva. Ponesi i mobilni. Kako ete stii tamo? Peke preko litica doviknu dok su jurili ukorak uz stazu ka kui, koristei moju pometenost da odu sami da surfuju i troe pare. Hajde rekoh odluno, unuvi opet pored svoje sestre i uhvatih je podruku. Spremiu ti lepu toplu kupku, i onda emo odluiti ta emo dalje. Pridigla sam je na noge. Sada je bila veoma teka i otupela. Obgrlila sam je jednom rukom i povela iz ume kao invalida. Probile smo se kroz zarasli travnjak, i kad smo dospele do kue, nervozno bacih pogled ka prozoru radnog kabineta. Met je, sreom, bio duboko zaronjen u svoj rad o paranoji i imao je takta da ne die pogled dok sam je vodila pored njegovog prozora i zatim dalje kroz kuhinjska vrata. Kada smo se obrele na spratu, poela sam da joj punim kadu. Sada je bila tiha, tresla se pomalo dok je stajala u kupatilu, alostan lik u prljavom gornjem delu bikinija i pocepanom sarongu, tuno zgrbljenih beloputih ramena. Krenula je da skida grudnjak drhtavim rukama. Obgrlih je rukama. I snano zagrlih. Bie sve u redu uveravala sam je odluno. Ozbiljno, Kler. Sve e biti u redu, ne brini. Nekoliko puta je tuno klimnula glavom u moje rame, tucajui bez rei. Kada se skinula i ula u kadu, ja otrah u svoju sobu, zatvorih vrata i nazvah Rozi. ta se, do avola, desilo prole noi? zahtevala sam odgovor. Ooh, Ani, koji uas disala je uzbueno u slualicu. Po glasu sam joj poznala da je veoma uzrujana. Kler se kresnula s Teom Todom! Da, to znam procedih kroz zube, udaljavajui se na suprotni kraj sobe, dalje od kupatila. Ovde je! Ali ta se to, do avola, desilo? Pa, nakon to ste ti i Flora otile, mi ostali smo poeli da se pakujemo, zna, da rasklanjamo stvari za rotilj i tako to, i onda smo iznenada shvatili

190

da nema Kler i Tea. Sve je, u stvari, bilo malo neugodno. Majkl je lutao okolo po dinama traei ih, prilino oajan, uzvikujui nekako maloduno: Kler!, i svi su stajali zbunjeni, pognutih glava, dok su pakovali svoje friidere, trudei se da ne obraaju panju ali razmenjujui znaajne poglede, i svi su bili tamo, Ani, Stjuart-Kuperovi, Fildovi, Eliotovi, cela londonska ekipa, svi ljudi koji redovno dolaze kod Majkla i Kler na veere... Da, znam ko je bio tamo, Rozi! I Majkl je sve vreme pokuavao da ubedi decu da je sasvim normalno to to im je mama otila da proeta s gospodinom Todom. Oh, boe zastenjala sam. Dajls i Beki i Luk! Pa, Dajls je odmah pogodio o emu se radi, naravno, i veoma je ubledeo i poeo da udara po pesku tapom za kriket i da tiho psuje, a onda je Beki poela da plae jer se uplaila i nije znala gde je mama. I naravno, Majkl je znao. I svi mi ostali smo znali da on zna, to je bilo najgore, i onda je iznenada prestao da je trai i potpuno se smirio i utiao. Samo je stajao tamo, zurei u more, i svi su se motali okolo oseajui se neprijatno, pravei se da jo uvek pakuju stvari, i onda je neko promrmljao neku glupost o zvanju policije. O, za ime boga. Na to se Helena nekako udno, grohotom nasmejala, gotovo zagroktala, i rekla da bi do sada bila na ti s policijom da ih je zvala svaki put kad joj mu nestane, i da ona vala ide kui a on e ve i sm umeti da se vrati. Onda se pokupila i krenula ka kolima s decom i dadiljom, a Majkl je utom tiho rekao: Dobro. Idemo i mi. I tako smo svi odmarirali nazad uz dine i preko terena za golf, i potrpali se u njegov kombi, otprilike desetoro nas, u potpunoj tiini. ak su i moja deca bila tiha, to im je prvi put, ali osetili su da se desilo neto prilino strano. Uglavnom, odvezli smo se nazad, i Den i ja smo stavili svu decu na spavanje Beki i Fibi su bile ba uznemirene, mogu ti rei a Majkl je ponovo izaao da je trai. I tada ju je pronaao? U bati? Mnogo, mnogo kasnije, otprilike u etiri ujutru, poto ju je traio cele noi. Rekao je da zna da je bila s Teom, ali se brinuo za sluaj da su otili

191

da se okupaju ili neto slino. I znajui da je bila mrtva pijana... Rozi, ona je jo uvek mrtva pijana insistirala sam. Ozbiljno, sva bazdi na alkohol, a ti zna Kler, ona ak i ne pije, zaboga. I kae da ne moe ak ni da se seti da li je spavala s njim! Nego ta nego je spavala odvrati Rozi sarkastino. Ba je nala kad e da je uhvati amnezija. Isuse, bila je s njim cele noi! Uglavnom, Majkl je pomodreo od besa. Mislim, stvarno bljuje vatru. Nisam znala da ume tako da lupi akom o sto, iskreno da ti kaem, u stvari, oh boe, izvini, Majkl. Nisam tako... Ne ne, Ani je na vezi. Samo sam... Zau se aputanje u pozadini. Pauza, zatim: Ani? Je li ona s tobom? Jedva sam mu prepoznala glas. Bio je hrapav i promukao. Jeste, ali, Majkl, uj rekoh brzo znam da si besan i ne krivim te, ali iskreno, ona je naisto izletela iz koloseka. Ne sea se... O, izletela je ona naisto, nego ta, ali ne iz koloseka. Izletela je i taka ree kratko. Neu vie da je trpim, Ani, ne posle ovoga. Dosta mi je vie. itavih sedam meseci mi je uvrtala muda zbog jednog obinog povatavanja s nekom devojkom na boinoj zabavi, to sam ja glupo priznao. Toliko mi je zagorala ivot da sam se plaio da otvorim usta iz straha da se ne obrui na mene, pitajui se da li e odgristi glavu, meni ili deci; svi smo hodali kao po jajima i trpeli sve njene hirove, ugaali joj, a ona se onda pojebe s Teom Todom na porodinoj zabavi na plai. Pored sve nae dece koja su bila prisutna, svih naih prijatelja, i to na krajnje kurvinski nain, izbacujui sise, smiljeno. U stvari, ba mi je drago, Ani. Pojma nema kako mi je drago, i moe joj to preneti. Nisam bio svestan da sam traio izgovor da pobegnem od nje, prosto sam mislio da e se moj jadni ivot nastaviti tako u nedogled, ali sad kad ga ponovo imam, neu ga ispustiti, to da zna. Neu vie ponizno da se umiljavam oko matice, da trpim njeno siledijstvo; neu da se pitam hoe li da skoi i ismeje me zbog svake reenice koju izgovorim, ili da ostajem do kasno na poslu plaei se da odem kui, i da jedva ekam ponedeljak ujutru da bih od kue pobegao. O, ne, nek se nosi. Porui joj nek se vrati u London i spakuje prnje, i nek se izgubi iz nae kue u roku od dve nedelje, kad se vraam s decom. Onda u je kontaktirati preko mog advokata. Ima da je tuim za preljubu. Ima da se lepo razvedemo, k ljudi.

192

 Majkl, ne misli tako izustih. Samo si uznemiren. Nego ta nego mislim, Ani. Ne mogu da ti opiem koliko mi je laknulo kad sam shvatio ta sve ovo znai, pre nekih sat vremena. Prvo sam pomislio: ta u, do avola, da radim? Onda sam pomislio: Pa, ima lepo da je ostavim, eto ta. Haleluja, jebote! Mislim da sam godinama podsvesno traio priliku da izaem iz ovog propalog braka, i ona mi je sad to i pruila. Moe joj zahvaliti na tome, u moje ime. Majkl... Reci joj zbogom, Ani. I reci joj da emo se videti na sudu. Ne moe da zamisli koliko mi je laknulo to neu morati da gledam njeno kiselo lice kako me optuivaki posmatra s druge strane stola sutra za dorukom. Otro sam udahnula kad se veza prekinula. Zurila sam u slualicu. Iza mene se zauo neki zvuk. Okrenuh se i ugledah Kler, mokre kose, izbeenih oiju, umotanu u pekir, kako stoji u dovratku. Majkl? izusti jedva. Klimnuh glavom. Oblizah usne. I? I... ljut je. Koliko ljut? Pa oklevala sam eli da ode kui. Znam klimnu glavom. Nazad u London. A onda? Progutala sam knedlu. eli da napusti kuu. Ali ne misli tako dodadoh brzo, videvi da joj se lice snudilo. Samo tako kae jer je uznemiren. Ljut je, to je sve. Predomislie se; prei e preko toga. Ona nemo zavrte glavom. Pepeljasta u licu, polako ue u sobu i sede na ivicu mog kreveta. Ne proaputa. Nee. Poznajem Majkla. Jednom kad neto odlui, gotovo je... Mnogo je jai nego to ti misli, zna. Pogleda u mene. Uopte nije bojaljivi oveuljak. Zurila je negde iza mene, kroz prozor, u more. Ali ti to ne zna jer sam ja isterala svu hrabrost iz njega. Kinjila sam ga, Ani, zna ree otupelim glasom dok sam sedala pored nje. Podbadam ga ve godinama. Ne radi se ovde samo o prethodnoj noi. Ali sad sam preterala. Proe brzo prstima kroz kosu i vrsto se uhvati za glavu. epala je kao da bi mogla da eksplodira. Oh, boe proaputa.

193

Gurnula sam ga preko ivice! Ali... zato, Kler? Zato si bila tako gadna prema njemu? Ona pusti da joj ruke klonu i beznadeno slee ramenima, dok su joj suze sada u potocima lile a da ih ona nije ni bila svesna. Kler nikad nije plakala. Ne znam proaputa. Prosto je to bilo jae od mene. Samo sam zvocala i napadala ga... oduvek sam to radila, na neki nain. Ali posle onog s Peti... Nije to bilo ono, Kler rekoh otro. Samo su se ljubakali, zaboga. Na zabavi na poslu! Znam, znam proaputa ali iskoristila sam to. Pretvarala sam se da je vie od toga! elela sam da jeste vie od toga, da mi to poslui kao povod da prikupim municiju protiv njega tako da ne moe da se brani. Iskoristila sam to da mu unitim ivot! Ali zato, Kler? Zato? upitah ponovo, zbunjena. Zato... zabaci glavu ka plafonu. Zurila je navie, suznih oiju, traei, muei se da doe do istine. Zato... zato to je moj ivot uniten! Glava joj klonu, i ona zari lice u ake i zaplaka. Obujmih njena uzdrhtala ramena obema rukama i vrsto je zagrlih. Oduvek sam bila tako nesrena jecala je otkako znam za sebe, i uvek sam morala da se pretvaram da je sve tako prokleto savreno! Od samog poetka, kad sam bubala za ispite i kad me je tata mutrao, kad sam se upisala na bolji fakultet, dobila bolji posao, i bogatijeg, uspenijeg mua od bilo koga, i rodila vie dece i napravila karijeru i stalno napredovala na jebenoj drutvenoj lestvici, uspinjala se zapanjujuim tempom, kao prokleta divokoza, toliko sam bila agilna. A onda i taj iscrpljujui odmor svake godine, neprestano lomatanje po pesku s decom i stalno opsluivanje hranom i piem. Zastade za trenutak, obrisa nos nadlanicom, glasno umrkujui. Zakikotala se grleno. Nema udobnog hotela Mark Vorner za nas s tri obroka dnevno i besplatnim dnevnim boravkom za decu u sklopu aranmana, o ne. Ne za porodicu Faradej; to bi bilo varanje. Boe, Ani, tako sam umorna. Tako krajnje iscrpljena i, u stvari, nikada nisam bila nimalo srena. Lice joj je bilo bezizraajno, gotovo nago od oajanja. A Majkl je bio, vidi nastavi tuno. Pre nego to sam to iscedila iz

194

njega. esto je bio srean. Igrao se s decom, uivao da provodi vreme s njima, rvao se s njima po bati, blesavio se, a ja sam to mrzela. Prezirala sam to. Zagledala se turobno u prazninu. Sve je to runo i jadno, zar ne? Kiselo se nasmeila. Ali je istina. I tebe sam isto prezirala. Mene? Da, tebe. U tvojoj odrpanoj odei, i tvojim uasnim kolima, s tvojim jednim detetom, i tvojom malom kuom, i tvojim propalim brakom... O, ba ti hvala! trepnuh. Jer iako si imala tekih trenutaka u ivotu nastavi ne obazirui se, reena da izbaci sve iz sebe imala si i onih stvarno sjajnih, kad si ludovala kao niko. S Adamom, u starim danima, kad ste vas dvoje dolazili kod nas na veere i smejali se stvarima koje ja nisam razumela, toliko da umalo niste padali sa stolica; onda ste otili i u Francusku, vas dvoje, u onom uasnom starom kombiju, da kampujete uz obale reka s Florom, u vreama za spavanje; bez novca, bez briga, samo uz dosta smeha i seksa i pa , zabave. S Florom isto. Videla sam kako se vas dve drite jedna za drugu da ne padnete od smeha, verovatno i s Dejvidom, a ja... ja nikad nisam to imala! Da li zna, prole noi, meu tim dinama s tim odvratnim, naroljanim, napaljenim starkeljom, Teom, prvi put posle ne znam koliko godina prvi put ikada, ak osetila sam se... slobodno. Osloboeno. Sreno. Samo to pijanstvo i skidanje i smejanje i... oh, ne znam... uuta tuno. Ali... ali zato ne radi to s Majklom? Zato to Majkl mora da pati! vrisnu, stisnutih pesnica. Majkl mora da pati jer ja moram da patim, jer mi je ivot takvo sranje. Zar ne razume? Posmatrala me je malo manijakalno sada, krupnim zelenim oima, punim suza i patnje. Trepnuh. Mislim... da razumem, Kler. Malo. Ali... neto me je muilo ta ogromna ambicija... Da budem najbolja odreza. Prva. Da uspem po svaku cenu, uvek. To je bilo najvanije. Klimnu glavom Da, najvanije. Ti si imala mnogo sree, Ani. to si se izvukla. Ti si se izvukla. Zurila je tuno u tepih. Ispratila sam njen pogled, koji je poivao na siunom listu bukve, koji je verovatno uleteo kroz otvoren prozor, gde ga

195

je sada na otrcanom ruiastom tepihu ljuljukao povetarac. Tamo i ovamo, gde god ga ivot nosi. Tako je ona videla mene, pretpostavljam. I on ozbiljno misli ree ravnoduno. Nee vie da me trpi. Nijedan mukarac ne bi izdrao udarce koje sam ja nanosila Majklu a da ne pukne u nekom trenutku. Ironino je samo to to sam ja zadala zavrni udarac maljem. Razorila ga umesto njega. Razorila na brak ree tuno. utale smo neko vreme, uurene na ivici kreveta, s mojom rukom preko njenog ramena. Tihe. To me je navelo da se setim jednog dana na farmi, pre mnogo godina, kada nam je bilo otprilike deset i etrnaest godina. Njen prvi momak ju je bio otkaio, i ona mi je dozvolila da je teim. Osetila sam se neobino vano i ponosno dok sam grlila svoju stariju sestru u sobi koju smo delile, a koja je gledala na zatalasana brda s ratrkanim stadima ovaca. Seam se da sam bila razoruana i dirnuta tim tako retkim i ljudskim posrnuem, ali ona je iznenada dola k sebi. Bio je previe za mene zasiktala je naglo, otresajui me sa sebe. Previe zgodan i lep. To je to. Nakon toga su njeni mukarci bili manje privlani, i ako je neko nekoga trebalo da otkai, to je radila ona. Uvek se ona pitala. Tako se ponaala i s Majklom. ta e da radi? promrmljala sam upitno. Mislim, sad. Otii e kui? Obliza usne. Moram prvo da nazovem Donu. Ona je kod svoje majke. Zamoliu je da doe ovamo. Da skrati odmor i doe da pomogne Majklu. Poe da se die s kreveta. On nee moi sam da se izbori, nikada. etvoro dece... Snai e se prekidoh je meko, vukui je za pekir da sedne nazad na krevet. Nemoj. Nemoj zvati Donu. Ostavi ih, Kler. Ona se okrenu. Stade da zuri u mene. Da ree mirno. U pravu si. Snai e se. To je ono uasno. Oni e biti dobro. Ja sam ta koja to nee biti. Glas joj je preao u apat. Ali ne mogu tek tako da odem! lice joj se obesi. Okrenu se ka meni moleivo. Zar ne mogu da ostanem ovde? Da, naravno, ali... oklevala sam. Bilo joj je potrebno da ode negde. Majkl je eleo da ona ode negde. to ne ode kod mame? Grleno se nasmeja. ta, sama? Kui kod mame bez mua i dece? ao,

196

mama, Majkl me izbacio? Slegnuh ramenima. Ona nikad ne osuuje. Uvek je tu da ti se nae. Ako ti ikad zatreba. Tebi, moda. I tebi. Samo to si ti oduvek bila previe ponosna da trai pomo. Ona opet proe prstima kroz kosu, oajno. Takvo priznavanje poraza... Tata nije tamo, Kler podsetih je neno. Ona die glavu i pogleda me u oi. Klimnu glavom. Ne, tata nije tamo. Samo njegov duh. Stresla se. Zatim se uspravila na krevetu. Dobro. Pa, moda. Moda sutra. Tako neu biti sama u Londonu, zar ne? Jo u ostati blizu. Ali... za noas? Naravno. Ostani, naravno uveravala sam je, grlei je jako. Kad je spustila vlanu glavu na moje rame, oi mi se ispunie suzama. Moja starija sestra. Toliko skrhana u porazu ba zbog svoje uobiajene nepobedivosti. Toliko poniznija bez svog ogromnog, izgubljenog ponosa. Posle nekog vremena, skloni glavu s mog ramena i obujmi je akama, kao da dri napuklu kinesku vazu. Umorna. Tako sam umorna promrmlja. A moja deca, Ani... moja deca. Ne mogu ni da razmiljam o tome. Mogla sam da osetim nadolazei uas koji je obuzima. Nemoj rekoh strogo, dok su joj opet pretile suze. Doi. Pruila sam ruku i svukla pokriva. Lezi naloih joj neno, pomaui joj da se zavue u krevet. Spavaj. Premorena si. Mislim da neu moi promrmlja tupo, ali ipak mi je dozvolila da joj namestim noge, lica izbradanog od iscrpljenosti. Treba da razmislim o toliko mnogo stvari. Toliko toga sam unitila. Pokuaj insistirala sam, prelazei tiho preko sobe i zatvarajui kapke, zbog ega soba odmah utonu u tamu. Bila si budna cele noi, i priaemo kasnije, kad se probudi. Tada e sve izgledati bolje, uvek tako bude. Videe. Ostavivi je da mrmlja turobno sebi u bradu, iskrala sam se iz sobe na vrhovima prstiju, zatvorivi tiho vrata za sobom. ak i ako ne bude spavala, pomislih, bila joj je potrebno da ostane nasamo. Nasamo, konano, sa svojim mislima i saveu. Nasamo, da preispita svoju duu. Spustila sam se dole teka srca, neopisivo tuna zbog nje. Tuna to je

197

ikada osetila potrebu da tako reeno pogazi svoje snove. Sunce je sada bilo zalo za oblake, i ja sam, drhtei, dohvatila demper sa stola u hodniku dok sam ila ka kuhinji. Nasula sam sebi punu au vina i otila do dnevne sobe. Popela sam se na klupicu kod isturenog prozora koji je gledao na batu i rukavac, i pogled mi je odlutao preko vode do male crkve uurene usred zlatastog predela, s poljima koja su sada, na letnjem suncu, poprimila svetlosmeu boju. Podvila sam noge poda se i vre privila demper da se ugrejem. Kler je bila u pravu: ja se nikada nisam nala pod istim pritiskom. Upravo suprotno, u stvari. Od veoma ranog doba uvek sam pretpostavljala da se od mene oekuje da ne uspem, tako da je sve vie od toga bio je ist ar. Svaki crte koji sam donela kui iz kole doekan je s divljenjem i radosnim klicanjem, svaki nivo sviranja na klaviru kojim sam uspela da dostignem samo onaj prvi smatran je prvorazrednim trijumfom, dok se oko Kler, koja je svirala tri instrumenta, i sva tri savreno, i njenih uspeha nai roditelji nisu preterano uzbuivali. Dobila bi samo kratak komentar od oca: Dobra devojica, dok je sjajnim oima razgledao njenu diplomu, pre nego to e otii do tale da namiri krave. I tako je, na neki nain, moj ivot bio niz malih slavlja. Moglo je ii samo nabolje, dok je s Kler moglo samo nagore. U niz razoaranja. I to sve samo zbog okrutnosti ljubavi. Moj otac je oduvek voleo samo nju, ali na pogrean nain. Deca ne mogu stalno da budu vrednovana. Moraju izbei tome kako bi razvili svoj unutranji ivot. Moj otac nije samo motrio na Kler, on ju je udisao. Ona je bila oblikovana tako da se neprestano osea znaajnom. Pitala sam se i da li se moje odbijanje da uinim neto korisno sa sopstvenim ivotom tokom godina da ne uim previe marljivo, da ne odem na fakultet pretvorilo u nekakav buntovniki stav. Odgovor na sestrinu sveproimajuu strast da od svog ivota napravi primer za ugled. Da me boli uvo dok Kler ulazi u anale najboljih zaposlenih majki. Obgrlila sam kolena i stresla se dok sam gledala u more. Vetar je mahnito povijao stabla, zabacujui njihove vrhove koji su poigravali meu sve guim oblacima, dok se u daljini povrina vode tresla, stvarajui bele konje od pene na samom uu. Iznenada me obuze jeza. Kua je bila tako tiha. Tako mirna. Skoila sam s klupice i dohvatila telefon koji je stajao na

198

polici s knjigama, uzlupanog srca. Zvonio je itavu venost, dvadeset ili vie puta. Meutim, nisam prekidala vezu, etkajui po dnevnoj sobi dok se briga nadvijala nada mnom poput senke. Onda se ukljuila njena govorna pota: ao, Flora ovde, molim ostavite poruku. U panici sam otrala kroz hodnik do Metovih vrata i pokucala. Mete? Nije bilo odgovora. Prodrmala sam kvaku. Zakljuano. Prokletnik se zakljuao unutra. Mete! Jesi li tu? Boe, ta li sad radi? Da li je zaspao za stolom ili... Ne, prosto nije tu. Panino sam se sjurila nazad do prozora u dnevnoj sobi, vrsto se drei za nadlaktice dok sam zurila u talase koji su se valjali u daljini, sada ak i u naem malom rukavcu. Zgrabivi cipele, otrala sam do kuhinje pa na zadnja vrata, ne trudei se da ih zatvorim za sobom. Dok sam trala batom ka umi, skrenula sam desno, pratei stazu koja je ila ne dole, ka rukavcu ve du ivice bunja i zatim u brda sve do litice. Srce mi je tuklo u grlu dok sam jurila kroz otru travu i zakrljalo rastinje, vetar mi je uletao u otvorena usta dok sam se uspinjala, zadihana, sve vie i vie oko rta. Kad sam izletela iza okuke visoko na samom vrhu litice, zaustavila sam se iznenada u mestu. Vetar me umalo nije oborio. Jer tamo, dolazei iz suprotnog smera, u liniji gotovo u formaciji videla sam njih troje kako koraaju pravo k meni. Flora i Tod su bili u odelima za surfovanje, mokri i nasmejani, uvaljani u so i pesak; Met je iao izmeu njih dvoje. Kosa mu je bila mokra, na sebi je imao staru majicu i orts iz kojih su izvirivale preplanule ruke i noge. Smejao se neemu to je jedno od njih dvoje reklo, glave zabaene unazad, oiju sjajnih i plavih kao nebo. Kada je podigao glavu i zaurlao glasno ka nebesima, uinilo mi se da mu je lice oivelo od sree.

199

16.

dravo, mama! Flora potra napred da me pozdravi dok sam stajala tamo, drei se za bokove, zadihana od uspinjanja. Zdravo nasmeila sam se, grlei je, ali moj osmeh je bio upuen Metu. irok kez, u stvari. Otiao si s njima. Slegnu ramenima. Pa, razmiljao sam kako rukavac nije opasan, ali surfovanje... zna, razbijene glave i tako to. Struja... Znam rekoh brzo i ja bih otila, uvek idem s njom, ali Kler je bila tako uznemirena i... Mama, iskuliraj. Met je poao, u redu? Nemoj da pravi frku prekide me Flora, posramljena, unuvi me laktom u ali. I treba da vidi Meta kako surfuje, ba je faca. I to bez odela! Pa, tamo odakle ja dolazim odela su za seka-perse, ali moram priznati da u ovim kornvolskim vodama gotovo ima smisla nositi ih. Smrzla ti se jajca, a, tata? naceri se Tod. On trepnu. I vie od toga. Krenula sam ukorak s njima dok smo se sputali niz stazu ka bati, bacajui pogled postrance da kriomice osmotrim Meta u hodu. Odjednom je izgledao smeno mlad, onako mokre kose dok se alio sa sinom. Ali opet, deca imaju takav uticaj na odrasle, zar ne, razmiljala sam dok sam ispravljala lea, namerno koraajui veselo sad kad me je preplavilo olakanje. Na mnogo naina mogu da te nateraju da se oseti kao stogodinjak, ali takoe imaju sposobnost da te navedu da se oseti kao da ti je devetnaest. Isperite ta odela crevom naloi im Met dok su oni poinjali da ih svlae im smo se dokopali terase. Kasnije moemo da odemo i vidimo moemo li da uhvatimo neto za veeru. Tod se okrenu, napola svuenog odela. ta, idemo na pecanje? Pa, u lov sigurno ne idem. Video sam koliki su zeevi ovde, i od njih ne moe da se napravi ni kobasica. Hajde, skidajte so s tih odela. Detaljno, Flora. Uze joj crevo iz ruku i pokaza. Inae e se jako stvrdnuti. Moe li i mama da poe s nama? upita Flora, uzimajui crevo nazad,

200

rada da sama opere odelo kako treba. Nikad nismo ili na pecanje, zar ne, mama? Naravno da moe. Ako eli? okrenu se upitno k meni. Osetih kako neobjanjivo crvenim. Pa, da, ba bih volela. Zato da ne? Dosta sam radila za danas, a Kler bi trebalo da spava, tako da... divno. Odlino ree kratko, okreui se opet da pomogne Flori. Vetar slabi pa mislim da e biti u redu ako krenemo za dva sata. I jeste bilo u redu. Bogovski, kako je on imao obiaj da kae. Bili smo blizu ua kod leve obale, s drveem koje je nadnosilo svoje povijene zelene udove iznad nas, pravei nam senku poput kiobrana, u malom plavom amcu zvanom Pandora koji je Met iznajmio u pristanitu. Sidro je bilo prebaeno preko ograde i amac se blago ljuljukao na talasima. Met i ja smo bili na pramcu i krmi, Tod i Flora na klupicama na sredini, i svako od nas je bio opremljen ogromnim narandastim prslukom za spasavanje i tapom za pecanje, koje je on takoe negde uspeo da iznajmi. Vetar je zaista oslabio i voda je bila mirna; samo se blago talasala na povrini. Povremeno bi do nas doao neki otpali list ili granica noena osekom, ali osim toga, sve je bilo mirno. Tiho. Iza okuke smo mogli da vidimo uzak deo plae s ljudima na njoj, ali njihovi glasovi nisu dopirali dotle. Tod je netremice posmatrao vodu i, dok sam se odmarala na pramcu, zastadoh za trenutak s pecanjem da ga osmotrim. Bio je prelep deak, krupnih plavih oiju iza glomaznih naoara, tananih i plemenitih crta na bledom licu. Sedeo je zamiljeno, pasivno, dok se Flora, kako sam primetila, mekoljila, nestrpljivo izvlaei najlon s vremena na vreme da osmotri udicu. Crv je ostajao netaknut, osim to se uplitao u tamne trake morske trave. Sputa ga do samog dna promrmlja Met ispod eira koji mu je skrivao oi. Vidi. Posegnu rukom i namota joj malo najlona, pa nastavi s pecanjem, zadovoljno u tiini. Posle nekog vremena, videla sam kako mi struja odnosi najlon. Pustila sam ga da se odmotava i krajikom oka osmotrila konture njegove vilice, ramena, oblik njegovih ruku. Jake, sposobne ruke, kako bi ih moja majka okarakterisala; lea isto. Nisam mogla najbolje da mu vidim nos zbog eira, ali bilo bi poteno rei da nisam previe obraala panju na

201

pecanje, zbog ega sam se iznenadila kad mi je neto trglo najlon. Oh! ustadoh uzbuena. Imam je! Polako ree dok se amac ljuljao kao lud s jedne na drugu stranu. On isprui ruke da ga umiri. Ali oseam da je zagrizla! stadoh da namotavam najlon mahnito, smejui se Metu preko ramena. Ne zezam se, tu je, na udici! Sjajno, mama! zaskia Flora. Nemoj tako brzo da mota ree Met tiho. Mogla bi da ti se otkine. Polako je privuci. Ali nisam ga sluala i, jo uvek stojei, trgla sam jae nego ikada i na tren ugledala odblesak srebrnaste ribe koja je izletela na povrinu, glavom nagore. Osetila sam trzaj, videla kako joj se trbuh belasa kad je poletela postrance, i zatim se izgubila u dubinama. Oh! Izgubila sam je! okrenuh se k Metu, detinjasto razoarana. Otila je. Met me pogleda, smejui se, sklanjajui obod eira s oiju. Previe si se uzbudila! Do avola. A bio je to tako neverovatan oseaj kad je zagrizla. Sad elim da uhvatim drugu. Ali nisam, naravno. Deca pak jesu; svako po dva komada. Flora je bila rumena od zadovoljstva dok je uvlaila svoju u amac. Met joj je razbio glavu lupivi je o bok amca, na ta je Flora zaciala, a zatim joj pokazao kako da izvadi udicu, to je ona uspeno i uradila. Ponovo je zabacila udicu, eljna da upeca jo, i tada sam ugledala Meta kako izvlai svoju. Upecao si neto? nagnuh se napred uzbueno, dodirnuvi mu rame svojim ramenom. Nego ta! eli li da je izvue? Naravno odgovorih udno. Ali neu. To je tvoja riba. On mi dade tap smejui se i, praena zdunim dejim navijanjem, ja polako izvukoh ribu koja se oajniki praakala i paljivo je prebacih preko ograde na dno amca. Kleknula sam da je osmotrim dok ju je Met otpetljavao iz najlona, drei je vrsto rukama. Mnogo je manja od one koja se meni otkinula primetih. Nasmeio se. udna je to stvar. Uvek bude tako.

202

Pecali smo jo malo, i kada je Tod uhvatio jo jednu, Met je ocenio da e nam to biti dosta za veeru. Kako e da ih spremi? upita Flora. Na vatri na plai? stade da ga ika. Naravno, to da ne? Flora je izgledala iznenaeno. Tata i ja esto to radimo kod kue objasni Tod. Mislim, u Konektikatu. Boe zaudih se. Kao Haklberi Fin. Met se zavali na krmi i jako povue kanap od motora. On oive, razbacujui vodu. Teko. Koristio sam vrhunski teflonski tiganj, gorivo za upaljae i maslinovo ulje, ali osim toga sve je autentino. Posmatrala sam dok nas je vozio oko nekih stena i nazad du naseljenije obale ua. Osvrtao se unaokolo, s interesovanjem zagledajui plae i male amce pored kojih smo prolazili. Ja sam pak imala druge stvari na pameti. Htela sam da ga pitam ta misli o svom ivot sada, posle raskida; posle vremena kada je pecao ribu sa sinom i spremao je na plai. Spretno nas je vozio du obale ka naem rukavcu, s jednom rukom na drci kormila, zagledan negde iza mene, u daljinu. Mogu li ja da probam da radim to? upitah iznenada. Pogleda me, iznenaen. Naravno. Pomae se u stranu i ja ustadoh nesigurno, pa prooh klatei se pored dece na sredini amca, dok nisam sela pored njega na krmu. Drao je ruku na mojoj dok sam uzimala drku kormila, pa ustade i hitro pree na pramac, da rasporedi teinu. Jesi li nekad krmanila? doviknu. Jamano. Boe, Ani, prestani da govori jamano. I to s amerikim akcentom. Flora me pogleda iznenaeno, ali odano preuta dok sam nas ja lagano vozila uz obalu. Prosto k pasulj. Da malo ubrzam? doviknuh puna samopouzdanja. Da, moe, ali... hej, lake malo! Iznenada jurnusmo napred, dok se pramac izdizao iz vode. Nisam bila svesna koliko je osetljiv na dodavanje gasa i, kako se sve brzo izdeavalo,

203

sleena od oka, nisam stigla ni da se pomerim. Pojurili smo brzinom od milion kilometara na sat u pravcu kopna. Ne ka naoj plai, ako razumete, ve ka jednoj kod ua, kojoj se moe pristupiti i kolima i peice, na kojoj je ovog popodneva svakako bio nemali broj porodica. Na drugu stranu! zaurla Met, drei se za rubove i pokuavajui da ustane, ali moj mozak vie nije primao nikakve instrukcije. Ukoena od straha, zurila sam divlje ispred sebe u obalu koja se zloslutno pribliavala, naikana ljudima ija lica su postajala sve jasnija kako smo jurili k njima punom brzinom. TRAS! Zakucali smo se u obalu tik pored jedne porodice koja je uivala u popodnevnom aju u blizini vode. Od siline udara, deca i ja smo poleteli napred, izbaeni kao iz katapulta, i sleteli u gomilu isprepletanih narandastih prsluka preko Meta na pramcu. Porodica, sendvia zaustavljenih na putu ka ustima, gledala je razrogaenih oiju dok smo se mi borili da se pridignemo, na svega nekoliko centimetara od njihove prostirke za piknik i njihovih bosih stopala. Zdravo ree Met, iskaui iz amca i salutirajui. Porunik Maloun, marinci Sjedinjenih Drava. Otac porodice, crven u licu i korpulentan, borio se da doe do rei. Mogli ste da nas ubijete! odreza, pljuckajui mrvice. O, nego ta sloi se Met i sebe same, ali moja prijateljica ovde veba za elitnu ensku pomorsko-desantnu jedinicu, a mi tako poduavamo nae kadete: da jurnu na obalu punom brzinom. Prilino hrabro, zar ne? Dobro odraeno, kaplare. Pogleda me s odobravanjem i, ne saekavi reakciju porodice, okrenu se i pogura amac snano u vodu treim korakom. Hajde, ljudi, bre! urlao je. Hou da vidim BRZINU, idemo NAZAD na puinu! Dok smo se pentrali nazad na svoja mesta, nemi i okirani, Met je zagazio u vodu do struka i uskoio u amac, salutirajui odseno zapanjenoj gomili. Izvinjavam se zbog deraniranja doviknu, i mi pojurismo dalje. Ba lepo, Ani promrmlja dok smo ponovo grabili ka puini. Skoro da si nam svima napakovala optubu za ubistvo iz nehata. Oteo mi se! zinuh, kada mi se glas konano povratio. Prosto, oteo mi se!

204

 Boe, ba ste se pogubili! ree Tod, zapanjen. Lice vam je bilo kao... kao maska! Ume ona tako potvrdi Flora, klimajui glavom, razrogaenih oiju na bledom licu. Potpuno se pogubi. Ali, o boe, Tode, tvoj tata je bio strava! Jeste bio strava, ali ja sam jo bila preplaena. Preplaena pokoljem koji se mogao dogoditi: s krvavim telima koja plutaju po moru, otkinutim nogama kao u Ajkuli, belim glavama koje plutaju kao u Titaniku ima toliko filmova s pomorskim katastrofama koji se mogu uzeti za primer i, okirana i omlitavela, samo sam leala na pramcu. Deca su se sad divlje kikotala, oduevljena svojom avanturom, podraavala je bacajui se napred, zatim vritei od smeha dok su imitirala okirana lica lanova porodice, prekinutih usred jedenja sendvia. Met pogleda izmeu njih u mene. Osmehnu se sa aljenjem. Zavrte glavom. Boe, za trenutak sam pomislio da zna ta radi. Mislio sam da hoe da se naali i izvede naglo skretanje nadesno u poslednjem trenutku, pre nego to udarimo u obalu. Izvini proaputah. Izvini, molim te. Mislio sam da e mi rei da si bila kapetan flotile u srednjoj koli. Toliko se stidim progutala sam knedlu. Toliko se stidim! Kasnije meutim, dozvolila sam sebi da vidim smenu stranu toga, i veera koju smo pripremili u kuhinji u Teplou hausu prola je uz dosta smeha. Kler se pojavila dok smo svi sedeli okupljeni za kuhinjskim stolom, a Met pokazivao deci kako se isti riba, zbog ega je Flora esto skiala dok je vadila krvave iznutrice. Za to vreme ja sam mutila maslinovo ulje i mirisno sire za preliv za salatu. Pojavila se u dovratku, uljudno odbivi na poziv da nam se pridrui za veerom, dosta izmenjenog izgleda. Onako ista, u nekim mojim starim plavim pantalonama i majici, bez minke na licu, kose vezane trakom pozadi tako da joj nije padala na lice, vie je liila na sebe; bilo je neke bojaljivosti u njoj, neke nove poniznosti, posramljenosti, dok je stajala izgubljeno tamo u dovratku, ne znajui ta da ini, liena svog uobiajenog dranja. Ne, hvala vam svakako, veoma ste ljubazni, ali nisam naroito gladna. Idem u jednu dugu etnju oko ostrva. Met je taktino nastavio s ienjem ribe dok sam je ja posmatrala sa

205

strepnjom. Sama? to ne bih ja pola s tobom? Hrabro zavrte glavom, planih oiju. Ne, hvala. Trenutno mi je potrebno da budem malo sama sa sobom. Jesi li uopte spavala danas po podne? Ne, ali noas hou, sigurna sam. Ako se dovoljno ietam, biu iscrpljena. elim to, zna. Da se izmorim. Klimnuh glavom. eli da istera bol, seanje na prolu no i sve to ide s tim. Da oseti taj okrepljujui morski vetar; da peai uzbrdo dok je noge ne zabole. Setih se kako sam ja to radila suoena s Adamovim prevarama; etala gore-dole pored Temze od Hamersmita do nasipa Viktorija i nazad, s Florom u kolicima, bolnih nogu, ukoenih ruku i lea, ali vrsto reena da se izmorim; da fizikim bolom ispraznim um, da ojaam telo dok mi se srce grilo i umiralo negde drugde. Nisam uvek u tome uspevala. Ponekad sam morala da otrim kui da se isplaem, ili da se ispovraam. Podigoh pogled sa salate. Pa, mi emo biti dole na plai, ako ti zatrebamo. U redu. Okrenu se da poe. Oh, nazvala sam mamu. Idem sutra na farmu. Brzo preoh preko kuhinje i zagrlih je. Odlino. To je ono to ti treba da provede neko vreme kod kue s njom. Nasmei se alosno. Kod kue. Jo je naziva kuom. Uvek jesi, Ani. Veera na plai bee jedna buna zgoda. Todu i Flori bilo je dozvoljeno da popiju po jedno pivo, i nakon veernjeg aperitiva bacakali su kanapee u vazduh, pokuavajui da uhvate kikiriki ustima i padali jedno preko drugog po pesku. Todove naoari poletee u vazduh, opasno blizu vatre, i Met dreknu da bi zaveo mir dok je struno prio ribu. Ogradio je ognjite zidiem od kamenja da ga zatiti od vetra, i povrh njega postavio rotiljsku reetku na koju je stavio tiganj. Paljivo je okrenuo ribu, pa je prebacio na tanjire. Onako zainjena biljem i limunom, sa salatom, hlebom s maslinovim uljem i prilogom od mladih krompiria, predstavljala je pravu gozbu, to sam mu i rekla kasnije, kada smo svi posedali pored vatre, balansirajui tanjirima na kolenima, paljivo odvajajui meso od kosti. Znai ovo ste radili u Konektikatu? Na plai? Vikendima, naravno. Tod i ja smo redovno prili ribu subotom uvee,

206

zar ne? Da, bilo je strava. Kua je tik pored okeana. Tod se okrenu ka Flori. Moe bukvalno da sie dole s trema, i nala bi se na plai za sekund. Kul sloi se ona. Imate jo uvek tu kuu? Da, ali ne ivimo tamo. Tod pogleda u puinu. Kua je jo uvek u mom vlasnitvu objasni Met ali je iznajmljujem. ivim u Bostonu sada. U jednom stanu. Da li je tvoja mama volela tu kuu na plai? nastavi uporno Flora, tipino za svoje godine bez takta, ali Tod nije delovao uznemireno. Ne, mama nije bila u tom fazonu. Vie je volela grad. Ja volim grad dodade lojalno ali ne sve vreme. Medelejn smatra da je u prirodi dosadno. Ona sebe naziva osobom koja voli ljude natuknu Met, bez zlobe u glasu. To bee prvi put da je svojevoljno progovorio o svojoj eni. Pomazala sam tanjir paretom hleba i saekala dok deca nisu zavrila s jelom; dok nisu otili dalje niz plau da priaju, da piju kola-kolu i zatrpavaju stopala u pesak, i zapitala: Da li ti nedostaje? usudih se. On pomeri riblji kostur u kraj tanjira. Razmisli za trenutak. Nedostaje je moda pogrena re. Da je samo otila iz kue i ostavila me, naravno, nedostajala bi mi. Ali odvela je sa sobom i Toda, tako da su bilo kakva oseanja koja sam mogao imati prema njoj nadjaana besom i udnjom za njim. Ali jesi li oseao neto prema njoj? Prema devojci kojom sam se oenio, da. Prema slatkoj, nasmejanoj, vedroj devojci koju sam nekada poznavao. Ali moram da izbacim tu sliku iz glave i upamtim je kao zlovoljnu nevernu enu u koju se pretvorila. Klimnu glavom. I ja moram to da uinim: da nateram sebe da ne pamtim Adama onakvog kakav je bio, ve da ga posmatram onakvog kakav je sada. Upravo tako. I to nije lako, jer ne moe prestati da voli nekoga tek tako. Ali njihovo pretvaranje u ljude koje ne poznaje pomae. Srce ti ovrsne. Ono to ti ostane jeste udnja za onim to je bilo nekada davno, ne za nedavnom prolou.

207

 Da li... ti posao pomae u tome? Veselo se nasmeja. ta, moj posao psihijatra? Misli da mi daje mo introspekcije? Osetila sam se glupo. Pa, naviknut si da kopa po umovima drugih, pa sam pomislila... Ne, Ani ree neno ne pomae. To samo istie injenicu da nisam u tako dobrom stanju. Ja se zaista ne odriem svoje mrnje jer mi pomae i daje mi snage da prebrodim sledeu ivotnu etapu, ali naravno da ne bi trebalo tako da postupam, svestan sam toga. Ne samo zato to sam psihijatar. To je prosto razumno. Mrnja vodi ogorenosti u svemu. Utie ti na itav ivot, od toga da li ujutru kupuje novine pa do toga da li e otii na ruak s prijateljem, i kako e se ponaati prema kolegama. Osea se mrtvo iznutra. Ali nastavlja po starom, samo oseajui jo vei prezir prema ljudima, a to nije lepo. Postaje svadljiv, povuen, netrpeljiv, neprijateljski nastrojen. To te pretvara u veoma neprivlano ljudsko bie. Nasmei se. Da li ti sve ovo zvui poznato? Oh, naravno. Samo to ja nikada nisam imala petlju da ovrsnem sebe tako sveobuhvatno kao ti. Ja bih se samo rasplakala svaki put kad bih kupila ove novine ili otila na ruak s onim prijateljem. Bila sam jadna. I u poetku bih se izgubila svaki put kada bi Adam doao po Floru. Da, pretpostavljam da ovo doe kao blagoslov koji to nije. Medelejn je potpuno otila iz mog ivota emigrirala, zapravo tako da ne moram da je viam. Darao je vatru tapom, a ja stadoh da razmiljam o onome to je rekao o njegovoj grubosti, ljuturi, za koju sam u poetku, dok ga nisam upoznala, mislila da predstavlja samog oveka: naroguenog, ratobornog, ljutog oveka koji rei na mene i zakljuava se u svoju sobu. Pa ipak, ak i tada je bilo trenutaka kada bi iznenada blesnuo njegov osmeh i kada bih pomislila: ne, to nije on; unutra se krije neka drugaija osoba. Seam se kako je bio ljubazan prema Flori tog prvog jutra dok joj je spremao doruak, i prema meni kad se Adam neoekivano pojavio, i danas... pa, danas je iz te ljuture iskoio pravi aljivdija. Podigoh pogled. Posmatrao me je. ta je?

208

 Upravo sam razmiljala kako si danas stvarno uprskao tamo. Grub, netrpeljiv, neprijateljski nastrojen. Maska ti je spala tamo na plai, porunie. On se nasmeja. Prosto ne znam to se nisam proglasio admiralom. Oh, mislim da si potegao dovoljno visok in. Da, pa... ree neno posle krae pauze, darajui vatru danas je bilo sjajno. U stvari, prvi put da sam uivao posle dugo vremena. Nastavio je da pretura ar, i nekako sam znala da je veoma vano da oboje zurimo netremice u tu vatru i ne diemo pogled. Mirno smo posmatrali kako usijane granice dogorevaju u vruem belom pepelu. Jedan panji se iznenada pomeri u vatri, prekidajui taj trans, i ja pogledah niz obalu do mesta gde su deca leala na pesku, zagledana u zvezde. Oi su im se sklapale i tek povremeno bi promrmljali neto jedno drugom pod nebom boje mastila. Pogledah na sat. Boe! Pola jedanaest. Da, hajde deco dozva ih Met, ustajui, i itajui mi misli. Vreme za spavanjac. Bez ikakvih pritubi i oito umorni, oni se digoe na noge i krenue tromo ka nama, dok su im se mokre nogavice farmerki vukle po pesku. Zar ve, zato? kukao je Tod, ali vie reda radi, i ne previe ubedljivo. Zato to ste spali s nogu, eto zato. Hajde sad. Njegov otac isprui ruku i lupi ga akom neno po nozi. Tod se sae da ga poljubi. Flora se takoe sae da nam poeli laku no. Hoe li doi gore? upita apuui mi plaljivo na uvo. Naravno da hou. Za desetak minuta. Kler ionako ve verovatno spava u sobi do tvoje, tako da nee biti sama. Oh, u redu. Posmatrala sam je kako sledi Toda, uspinjui se iza njega kroz mranu umu, dok su im put osvetljavali samo vatra i mesec, to sigurno ne bi uradila da je sama. Saekala sam nekoliko minuta, pa se ponovo okrenula ka kui. Iznad samih kronji drvea mogli smo da vidimo da su prozori na spratu bili osvetljeni. Meutim, Klerina soba je bila u mraku. Verovatno se vratila iz etnje i zaspala, pomislih. Obgrlila sam kolena i zagledala se u more, u mirnu mranu povrinu, u pravcu kojim je mesec na horizontu slao

209

svoj treperavi odraz k nama. Dok smo sedeli u hladnom pesku, sa suprotnih strana vatre, osetila sam kako nas obavija topao noni vazduh. Tvojoj sestri je ba teko primeti Met naposletku, poseui za flaom vina i punei nam ae. Bila sam mu zahvalna to je skrenuo temu razgovora s nas dvoje. Da uzdahnuh. Majkl ju je izbacio iz kue. I to s pravom, na neki nain. Jeste se veoma loe ponela. Pokuavajui da ostanem verna sestri koliko sam mogla, ukratko sam mu prepriala dogaaje od prole noi. U stvari nastavila sam, oslanjajui se na laktove i zasluila je ovakav ut u zadnjicu. Ali problem je to se moda nee zavriti na tome. Moda bude za stalno. Jednom kad on shvati koliko mu je laknulo to je nema, to hoe da kae. Pogledah u njega, prepadnuta. Pa, da. Ali kako si... Zato to je to jo jedna emotivna meta koju sam pogodio usred srede nakon to je Medelejn otila. Dok je bila u tajnoj vezi bila je napeta, svadljiva, zvocala je i meni i Todu, i taj deo nje mi sigurno ne nedostaje. Osetio sam neki nalet olakanja koji Majkl moda osea sada, dok baca odeu po podu, aka zube i gleda fudbal po ceo dan ako mu se efne. Uz ogorenje i bes dolazi i svojevrsno olakanje. Kao kad neko otvori konzervu piva i mehurii izau napolje. Zavalio se u pesak pored mene, oslanjajui se na laktove. Da, to me i plai rekoh nervozno. Da e da pomisli: jupiiii! I nakriviti kapu, to bi rekla moja mama. Uglavnom, dobro je to ide tamo. Kod mame. Ako neko moe da je urazumi, to je... boe, ta je to! Okrenuh se. Iz ume iza nas dopiralo je ukanje i lomljava: zvuk krenja grana i tekog disanja, kao kad neko savija mladice i gazi ih. Met i ja istovremeno poskoismo. Imali smo utisak kao da se neka ivotinja probija kroz umu idui direktno k nama, ruei sve pred sobom, osim to sam po svetlu koje se pojavljivalo i nestajalo to me odmah navelo da shvatim da je u pitanju baterijska lampa poznala da je u pitanju ovek. Iz ume izroni zrak svetlosti, jai nego ranije, i osvetli nam lica. Brzo nam se pribliavao, zaslepljujui me. Refleksno podigoh ruku i kako sam zaklonila bletavu svetlost, ugledala sam lice iza nje.

210

 Dejvide!

211

17.

oe, Dejvide! Prepao si me. Otkud ti ovde? On ugasi lampu. Pa, doao sam da te vidim, oigledno. Poranio sam nekoliko dana, to je sve. Poao je k nama. Svetlost umirue vatre slabano mu je treperila po licu, ali bilo je suvie mrano da bih mu razaznala izraz lica. Nekoliko? Boe, trebalo je da doe u petak. Ali... mislila sam da radi danas... osetila sam se usplahireno, smeno, stojei tu na plai s Metom pored vatre. ta li sad pomilja? Ali Dejvid, savreno ljubazan kao i uvek, funkcionisao je normalno. I jesam, do est po podne, onda sam naao nekoga da me odmeni. Tek to sam stigao. Trebalo mi je neko vreme da pronaem ovo mesto. Ali zato me nisi nazvao? Pokuavao sam itavog dana, ali nisi bila u kui. I mobilni ti je iskljuen. Okrenu se k Metu s osmehom. Dejvid Palmer. Met Maloun uzvrati Met odmah, pruajui ruku. I, uh, ponudio bih vam da veerate, jer pretpostavljam da bi vam prijalo posle duge vonje, ali bojim se da nam nita nije ostalo pokaza alosno na prazan tiganj i tanjire. Ta deca stvarno imaju apetit. Deca? Ovaj, i Metov sin je ovde stadoh da zamuckujem. Ostae s nama neko vreme. Ah, to objanjava usnulog deaka u sobi na spratu. Moram ti rei da sam bio prilino iznenaen kada sam stigao u mranu kuu i pronaao tri osobe kako spavaju, ali ne one koje sam oekivao. Izgleda da se ba fino zabavlja ovde s punom kuom ljudi, Ani. Po prvi put sam registrovala nagovetaj zlobe u njegovom glasu. Oh, pa, i Kler je ovde, da. Ona se, uh, malo posvaala s Majklom. Nita ozbiljno, ali sutra ide kod mame i ostae neko vreme. Samo zato to... zna... nije je videla neko vreme. Jasno mi je ree Dejvid, iako mu oigledno nije bilo jasno. Pa,

212

oito se mnogo toga izdeavalo ovde za kratko vreme, ali mislim da u detalje pohvatati ujutru, ako nema nita protiv. Spreman sam za spavanje. Da li ti... ostaje ovde, ili... pokaza leerno na vatru. Ne, ne rekoh brzo. Taman smo... hou rei, taman sam htela da krenem. Znala sam da crvenim do uiju, ali uz malo sree on to nije mogao da vidi u mraku. Samo vi idite ree Met brzo. Ja u samo da ugasim vatru i skupim tanjire. Sagnuo se da svali kamenje na vatru. Dobro rekoh zahvalno. Ja bih mogla da ponesem iniju za salatu, ili... Mogu i sam ree, uzimajui mi iniju odluno iz ruku, pognute glave, ne diui pogled. Hajde, Ani, iscrpljen sam. Dejvid me zagrli preko ramena i povede ka kui. Osvrnuh se za tren ka Metu, ali on se jo uvek bavio posuem, pognute glave. Dejvid i ja odetasmo zajedno uz plau, ali se onda iz nude razdvojismo i poosmo kroz umu jedno iza drugog, uspinjui se peskovitom stazom u tiini. Dejvid je iao napred, osvetljavajui put, iako sam sada ve poznavala put do kue. Veoma lepo promrmlja samo kad smo doli do vrha. Oh, ne zaista rekoh s nelagodnmo zna, prosto ima smisla da svi jedemo zajedno, a ne da spremamo obroke odvojeno. Da, to mi je jasno zakljui dok smo ili kroz batu. I poto smo upecali neto ribe danas nastavih nervozno mislili smo da je isprimo na plai. Dabome. Kao mladi izviai. Molim? Nita. Otvorio je vrata i pridrao mi ih, i ja uoh u kuu, jo uvek usplahirena. Moram ti rei, bio sam iznenaen to sam sva vrata naao otkljuana primeti Dejvid. Ne zakljuava ih kad si nou na plai? Pa, obino nisam nou na plai, Dejvide. Rekla sam ti, to je bilo samo noas, a Flora i Ted su malopre otili u krevet. I mi smo se spremali da

213

poemo ovamo. Ah. Popesmo se uza stepenice, u tiini. udna kua ree, kada smo doli do odmorita. Prilino mali prozori. Mrano je, rekao bih, tokom dana. Sva ta drvena lamperija. Jeste prilino mrano priznadoh ali je lepo kad izae sunce. Treba da je vidi po danu, Dejvide rekoh eljno. Oh, ali jesam. Mnogo puta, kad sam bio mlad. Samo sam zaboravio na tu lamperiju. Setno pree rukom preko nje dok smo se sputali niz hodnik. Nisam bio ovde od svoje desete godine, otprilike. Oh, da, naravno, zaboravila sam, mora da si esto dolazio ovamo. I naravno da se kue ine veim kad si mali. Sad deluje pomalo skueno. Zaista. Trudio se da bude ljubazan i mene obuze neobjanjiva nervoza kad smo stigli do moje sobe. Kad bih samo mogla da razbijem tu tenziju. Drago mi je to te vidim rekoh, grlei ga oko vrata kad su se vrata zatvorila za nama. Tako mi je drago to si doao ranije. Stegao me u naruje. Veoma jako. I meni je drago to te vidim promrmlja mi u kosu. I... ao mi je to sam bila na plai s Metom. Nita, ne mari. Ali mora da je izgledalo... zautah, osetivi se mizerno. On me povue da sednem na krevet pored njega. Sada si tu, sa mnom. To je jedino vano. Poljubi me eljno, i ja mu uzvratih, moda previe strasno, jo uvek se oseajui uasno krivom. Ali, Dejvide, zato si odluio da krene na put tako kasno? upitah, kad nam se usne razdvojie. Ustadoh i poeh da se svlaim da legnem. Dug je to put da bi se krenulo uvee, zar ne? Oh, ne znam ree umorno. Stade dlanom da masira lice. Glupo, zaista ree, trljajui oi. Poloi glavu u ake, oito iscrpljen. Otila sam do malog lavaboa u oku da operem zube. Kada sam zavrila, obrisala sam usta i osmotrila ga u ogledalu. Jo je sedeo na ivici kreveta, zurei u tepih, s glavom meu akama.

214

 Dejvide? zatvorila sam slavinu i prila mu, mrtei se. Sedoh pored njega. ta nije u redu? Podie pogled. Jedva primetno se nasmei. Nita, zaista, samo sam imao paklenu nedelju na poslu, to je sve. Stee mi ruku. Zaista paklenu nedelju. I ne elim naroito da zalazim u detalje, jer je cela poenta dolaska ovamo u tome da pobegnem od stresa i obaveza u Londonu i zaboravim na prokletu ordinaciju. Znam, ali ako te neto mui... Hej zapuio mi je usta poljupcem uti. Hajde, idemo u krevet. Skinuo se, oprao zube, i uvukao u krevet pored mene. Prigrlio me je. Zavukao mi je ruku ispod majice, i poeo da me mazi po leima. Mmm... mrmljao je pospano, njukajui mi kosu. Da upravo nisam vozio trista i kusur kilometara i da nisam ovako slomljen, vodio bih ljubav s tobom. Bila sam zapanjena to sam osetila kako me preplavljuje talas olakanja. Bie dosta vremena za to proaputala sam, grlei ga jako. Ba tako. Nego, uvek se pitam da li je to ba dobra ideja... kad je tako mali. Nije ti mali, Dejvide promrmljala sam pospano. U stvari, iz mog ogranienog iskustva, otila bih toliko daleko i nazvala te Velikim Dekom. Nasmeja se. Ne, mislim, kada je plod tako mali. Jajace. U samom poetku. Kada je samo zaetak ivota. Zaledih se u njegovom zagrljaju. Oh odvojih se od njega. Oh, Dejvide, zaboravila sam da ti kaem. Nije. Mislim... dobila sam. Umirio se na krevetu pored mene. Bio je veoma tih. Naposletku, progovori iz mraka. Nisi trudna? Ne. Ne, nisam. Prava teta nastavih brzo i rekla bih ti, samo... Sranje naglo se uspravi u sedei poloaj u mraku. Sranje! Sedoh pored njega, uznemirena. Z-znam. Veoma razoaravajue. Ali, Dejvide, imamo toliko vremena na raspolaganju. Da, ali to jeste razoaravajue, svejedno. Okrenu se da se suoi sa mnom, da me pogleda. Mogla sam da vidim kako mu oi gore u mraku.

215

Samo to ti oigledno ne misli tako. Dejvide, mislim! Boe, nisi me ak ni nazvala da mi kae. Nisi ak ni pomenula to! Naravno da bih to uradila, ali samo to si stigao! Zar ne eli bebu, Ani? Naravno da elim bebu! Naravno! Zurili smo jedno u drugo u mranoj sobi, dok su nam rei odzvanjale, ne dajui nam da mrdnemo. To znai da nee biti seksa u skorije vreme, zar ne? upita ogoreno. Da, pretpostavljam da je tako. Nisam razmiljala. Nisi razmiljala. Kao i obino. Dejvide! Bila sam okirana. Naglo se sklupao, privukavi kolena k sebi, poloio glavu na njih, i obujmio je akama. Izvini ree prigueno u posteljinu. Nisam tako mislio. Prosto oseam da trenutno sve ide do avola. To to si mi sada rekla poslednja je kap u ai, zaista. Odmah sam poletela k njemu i jako ga zagrlila. Nikada ga nisam videla toliko uznemirenog. To me je veoma zbunilo. Nije sve tako strano stadoh da ga umirujem, mazei ga po vratu sve je u redu! Venaemo se uskoro i... i onda emo dobiti bebu. to je, na kraju krajeva, ispravno. Samo si umoran, dragi. Podie glavu. Videla sam kako guta knedlu. Kako se smiruje. Verovatno si u pravu klimnu glavom. Jesam veoma umoran. Moram da pronaem nain da smanjim obim posla. Uzdahnu i utipnu se za koren nosa palcem i kaiprstom. Previe sam radio. Izvini, duo. Hajde da spavamo. Legli smo i privili se jedno uz drugo. Ostali smo zagrljeni neko vreme te noi, u istoj pozi Dejvid se privio uza me otpozadi kao dve kaike, koje se savreno uklapaju jedna uz drugu. Nismo tako spavali otkako smo se upoznali. U tim danima sam ja bila ta kojoj je trebalo ohrabrenje. Veeras, osetila sam da je to on. Pre nego to sam zaspala, ula sam Meta kako se penje uza stepenice do poslednjeg sprata. ula sam vodu iz esme u malom kupatilu iznad, zatim kako se njegova vrata tiho zatvaraju. Dejvid je zaspao

216

i ja se polako odlepih od njega i preoh na drugu stranu kreveta. Dugo sam leala na leima irom otvorenih oiju i zurila u tamu. Naposletku utonuh u nemiran san. Sledeeg jutra Dejvid je delovao mnogo veselije. Nas troje, Dejvid, Flora i ja, dorukovali smo zajedno u bati, sedei za stolom na terasi, zagledani u daljinu, iza deteline i ljutia. To jutro, za razliku od nekoliko prethodnih, jo nije bilo sunano, ali je pretilo da e postati jo toplije jer se u vazduhu ve oseala vlaga, a bleda izmaglica nije silazila s horizonta. Dejvid je rano ustao i otiao po kroasane i sve hleb, koje smo sada jeli. Flora je prijavila da je videla Meta i Toda kako rano odlaze na pecanje, a ak je i Kler, kako se inilo, poranila i otila kod mame pre nego to sam se probudila. Prilino uviavno s njihove strane, pomislih nervozno dok sam ispijala kapuino. Ostavljaju prostora Dejvidu njegovog prvog dana boravka. Mmm... valjano skuvana kafa. Pa prirodno, nasmeih se, sad kad je Dejvid ovde. I na stolu je stajao stolnjak, sa sve demom, marmeladom, oljicama i tacnama. Ti si pravo malo udo namignuh mu preko oljice kafe. Obino sedimo raupani na zadnjem stepeniku u pidamama i jedemo masnu slaninu i pasulj. On napravi grimasu dok je mazao puter na kroasan. Nisam siguran da bi moj probavni sistem mogao da se izbori s tim. Arterije mi se zaepljuju od same pomisli na to, zapravo. Osmehnula sam se i osmotrila ga preko uspravljenog Telegrafa, onako zavaljenog u stolici od trske. Izgledao je drugaije. Ali opet, nikada ga nisam videla u odei za odmor. Nikada u ortsu. Bio je ispeglan, krem boje, a noge su mu bile izrazito bele. Mokasine su mu bile besprekorno iste, kao i bledoruiasta polo majica, jo uvek s dva nabora s prednje strane, kao i kosa, sa savrenim razdeljkom. Zakikotala sam se. Pretpostavljam da si se jutros u redu za hleb oseao kao kod kue? Podie pogled, nasmei se. Molim? Samo sam komentarisala tvoju raskonu odeu. Ba kako se nosi u severnom Kornvolu. Hm, ne bih to znao. Vratio se novinama. Namignu mi preko njihovog ruba: Za razliku od tebe, misli.

217

Bacih pogled na izbledelu narandastu Florinu majicu koju sam nosila zajedno s neveto iseenim teksas bermudama. Sinulo mi je da je jedna nogavica moda dua od druge. To mi je radna odea odvratih. Dabome iskezi se, ne skidajui pogled s novina. I hoe li raditi ovog jutra? O, ne. Poto ostaje samo nekoliko dana, napraviu pauzu. Obrisala sam usta salvetom koju je on uviavno obezbedio. Mogu da nastavim kad ti ode. Nee izgubiti nit? promrmlja upitno. Nit? Kakvu nit? Ovaj, ne. Mislim da neu. Nisam zvuala ba profesionalno, zar ne? Uglavnom nastavih brzo ta bi eleo da radi danas, Dejvide? Spustila sam oljicu nestrpljivo. Moemo da ti pokaemo rukavac, ili plae... Oh, da, Polzit! javi se Flora, diui pogled s knjige. Svidee ti se, Dejvide, talasi su ogromni! Pa, znam da e ovo zvuati strano poea se turobno po glavi ali moram da radim ovog jutra. Moram da obavim gomilu poziva. Oh, Dejvide! Znam, ljubavi, ali pacijenti ne gledaju blagonaklono na odmore. Moram da se raspitam o bolnikim krevetima, spiskovima za operacije, takvim stvarima, ali nee dugo trajati. to ti ne bi radila sat ili dva, Ani, a onda bismo svi mogli da odemo do Tintedela? To seoce je udaljeno samo etrdeset minuta vonje, a u okolini se nalaze i ostaci jednog sjajnog prastarog zamka za koji se vezuju neke od legendi o Arturu. Flori e se dopasti, a ja ga nisam video otkako sam bio deak. Dobro rekoh iznenaeno ali bie vreo dan. Jesi li siguran da se ne bi radije izleavao na plai? Osvrnu se okolo. Zakilji umorno u pravcu mora preko vrhova kronji. Da budem iskren, ne volim preterano plau ree. Nisam ni neki ljubitelj mora. Zvui kao Den nasmejah se. Ni on nije neki ljubitelj mora. Ovde su, zna. Mogli bismo kasnije da odemo da ih vidimo, veeramo zajedno, ili slino. To bi ti se svidelo, zar ne?

218

 Naravno odgovori ravnoduno. Ali doao sam da vidim tebe, Ani. Ustade i razbarui mi kosu u prolazu. Zvau s mobilnog iz dnevne sobe. Tamo mogu da rairim papire. To jest, poto se ini da je Met zauzeo kabinet. To je bilo izreeno veselim tonom, ali osvrnula sam se za njim dok je ulazio. Mama, moramo li da idemo do tog zamka? zaita Flora im je on odmakao toliko da je nije mogao uti. Tod i Met idu do Polzita kasnije, talasi e danas biti strava. Pa, da, mislim da moramo, draga. Ako je Dejvid tako isplanirao. Oh, ma-ma! Mada... oklevala sam. Moda bi voleo da bude malo nasamo sa mnom. Tako je! ree udno. Voleo bi, naravno da bi. Idem ja s Todom i Metom. Lice joj je odavalo iekivanje. Saekaj malo. Ustadoh brzo i uoh unutra, kroz kuhinju do dnevne sobe, nadajui se da u ga uhvatiti pre nego to krene da telefonira. Vrata su bila zatvorena. Pokucah i uoh. Dejvid se brzo okrenu, s mobilnim na uvetu. Oh, izvini, dragi. Okrenuh se da odem. Saekaj malo, Hugo ree u aparat. Nasmei mi se ohrabrujue. U redu je. Samo sam... oklevala sam stojei u dovratku. Pa, Flora je elela da ode da surfuje s Metom i Todom danas, pa sam se pitala ima li ita protiv. Mislila sam da bismo mogli da provedemo neko vreme nasamo. On se namrti. Mislim da ne, Ani. Mi smo porodica, na kraju krajeva. Ne, mislim da e Flora poi s nama. Okrenu se i nastavi s razgovorom. Izvini, Hugo... Zurila sam u njegova lea za trenutak, oseajui se kao uenica u direktorovoj kancelariji. Otputena. Dobro. Pa ne, ima pravo, u stvari, odluila sam. Tiho sam zatvorila vrata i vratila se u batu kod Flore, grickajui nokte. Mmm, on se ne slae, duo. Sad smo porodica, na kraju krajeva. Ali, mama, rekla si da mogu! Rekla sam da u ga pitati, draga. Ali, u stvari, mislim da je u pravu. Mi

219

jesmo porodica i... I vonja u zaguljivim, vrelim kolima sve do nekog bezveznog zamka je ba ono to nam treba da bismo se zbliili, o tome se radi? Treba da se zbliimo? Strava! Zgrabi knjigu i otra u kuu. Uzdahnula sam dok sam je gledala kako odlazi. ula sam kako besno trupe uza stepenice. Saekala sam da se vrata zalupe. Evo ih. Hormoni su krivi, rekoh sebi umorno, podiui posluavnik s trave i rasklanjajui sto. U neku ruku, naravno, bila je u pravu. Krenuli smo tek oko podneva, kada je sunce bilo u zenitu, poto je Dejvid telefonirao due nego to je oekivao. Flora je ostala u sobi za to vreme, s knjigom, a meni je toliko dosadilo da se vrzmam okolo da sam otila u batensku kuicu, iako nisam bila ni najmanje raspoloena za rad. Pa, prosto mogu da sedim tu, zar ne, pomislih mrzovoljno, zavaljena u stolici kao neka klinka. Da se pravim da radim. Grickala sam nokte. Ko tu koga zavarava?, rekao bi moj otac. Ili i prosto sam mogla glas da mu ujem Ne radi ti za mene. Uzdahnula sam, upalila raunar, i pokuala da se koncentriem, da ne gledam previe eznutljivo u more. Problem je bio u tome to je Lusinda Devilers ovog jutra delovala kao stara drolja. Ko jo pokuava da zavede svog batovana u batenskoj upi, pitam ja vas. Zar ne zna da ivot nije samo seks na brzaka? Jue je delovalo kao da joj ba to treba, ali danas... oh, danas, pomislih dok sam zurila kroz prozor, preko vrhova kronji, u vodu koja me je dozivala, i znajui da zapljuskuje obalu i treperi tamo na suncu, puna sjaja i nade, danas joj je bilo potrebno vie od toga. Bilo joj je potrebno da se zaljubi, da oseti strast. ak i ljubav... Naterala sam je da brzo pokupi dugme s poda upe, zajedno s ono dostojanstva to joj je preostalo, i upita Terensa bi li voleo da popije caffelatte na terasi. Da, tako je, pomislih, kucajui samouvereno. Prvo ga upoznaj, Lusinda.

Pa, ne znam ba, ono kao stade Terens da zamuckuje, uvrui nervozno kaket u rukama. Nikad nisam pio taku kafu.

220

 Sigurno je slue kod Harvi Nikolsa? upita Lusinda, malice nervozno. To je samo kafa s mlekom. Hajde pozva ga veselo da je sledi, i on posluno poe s njom na terasu. Bez Konsueline pomoi, meutim, Lusinda nije umela da rukuje nesrenim aparatom za espreso, pa su morali da se zadovolje kiselom vodom s ukusom limuna, koju je Terens popio naiskap. Nakon to je ispraznio au, izustio je jedno uobiajeno Ahh... i obrisao usta nadlanicom. Boe, kako gruba ruka, pomisli Lusinda nervozno. Zar ne koristi kremu za ruke? Ba si bio edan, Terense stade da prede. Sedela je pored njega u lealjci. Teri isceri se, i prigueno podrignu. Samo me mama zove Terens. Ma, je li mogue, Terense? ree Lusinda odsutno, kiljei u daljinu, razmiljajui odjednom o drugim stvarima. O Dastinu Rejnoldsu, na primer; komiji slikaru, koji je ak i sada bio gore u svom ateljeu i gledao je odozgo s prozora na zadnjem spratu. Stresla se. Ali neto se uskomealo duboko u njoj. Zgrilo, ak. Da li su to bile njene Falopijeve tube? ta to behu Falopijeve tube? Terens se sada previe raspitoljio u svojoj stolici, pomisli Lusinda. Svakog asa e prebaciti nogu preko rukohvata i poeati se ispod pazuha kao majmun. Osetila je veliko olakanje to mu nije dopustila da rovari jezikom po njenim ustima, ili je drpa preko svilenog rublja. Dragi deak je poinjao da joj ide na ivce. Uputi mu blistav osmeh. Moj mu je zvao, Terense, iz Njujorka. Pita kako napreduje njegovo jezerce u bati. Ima li napretka? O, jakako. Terens se osovi na noge, zamuckujui. Pit me je da mu zasadim bilje u jezercu. Samo, ne znam je l misio na vodeno ili movarno bilje? Svejedno prela je kao maka, ponovo bacajui pogled ka prozoru od ateljea. Ali bio je prazan. Dastin je bio otiao. Obuze je udno razoaranje, opet na jednom prilino poumljenom mestu. Vodeno? Mislite? upita Terens nervozno, oklevajui. Savreno ree ravnoduno. Nebesa. Sela je. Da li se to kapija od njene bate otvara? Tamo dole, u

221

zidu? Uzlupanog srca, posmatrala je kako se Dastin Rejnolds pojavljuje na kapiji. Visok, savreno izvajanog tela, s uvojcima boje kestena koji su leprali na vetru. Zastao je na trenutak, da ostavi utisak, pre nego to e poi k njima kroz batu. Znate, ja lino ne volim vodeno bilje ree Terens. avolja je rabota sauvati ga od bolesti, dok je movarno bilje... U redu, movarno nek bude. Idi sad, Terense teko je disala dok se Dastin pribliavao. ... mnogo otpornije i lake za odravanje, misim. Znate, kad ste movarno bilje... Da, movarno. Movarno!32 prosikta Lusinda, epavi rukohvate, i postajui ruiasta u licu. Dastin stade u mestu, posramljen. Da li sam... doao u nezgodnom trenutku? Da li elite da odete... do toaleta? Lusinda je zurila u njega, uasnuta. Ne. Ne, naravno da ne! Ustade i okrenu se brzo ka svom batovanu: Terense, hajde odjebi, hoe li? prosikta, pa se okrenu ka Dastinu, nametajui kosu i pokuavajui da se pribere. ao mi je to sam ovako banuo promrmlja, gledajui je pravo u oi ali imam izlobu u galeriji Le Touche u petak, i pitao sam se da li biste vi i va mu... Hoemo, vrlo rado presee ga radosno. Barem ja hou. Mu mi nije kod kue. Nee dolaziti itave nedelje, u stvari. Da li je mogue! ree Dastin promuklo, sa arom u crnim oima. Lusinda se topila od njegovog vrelog pogleda, koji joj je prodirao do kostiju. Imam neto za vas promrmlja. Neto... ta! zinu, dok joj je on pruao pozivnicu. Oh! Oh, pa t-to je... boe. Ba lepo, da!

Zaboga, ko je Dastin? Mislio sam da e se kresnuti s Terensom? Okrenula sam se i ugledala Dejvida kako mi viri preko ramena. Dejvide! ustadoh brzo, obarajui stolicu u urbi. Prepao si me.

222

Sagnuh se da je podignem. Mogao sam se zakleti da si mi rekla da je bacila oko na Terensa, batovana. Cerio se. Sad kad je prokljuvila kakav joj je mu seronja. Da, jeste bila bacila oko na njega rekoh usplahireno, pokuavajui da napipam dugme da ugasim raunar. Ali sad je bacila oko na nekog drugog? U urbi sam iupala kabl. Do avola, fajl moda nije ostao sauvan. Moda i bolje to nije. Okrenuh se, rumena u licu. Mmm, ne. Ne, ne ba. Jesi li... ovaj, spreman? Kao zapeta puka nasmei se, uspravi i lupi petom o petu, to je ponekad imao obiaj da ini. To me je pomalo izluivalo, ali on je ipak bio u kraljevskom konjikom puku. I spreman da sprovedem kontingent OHaranovih do zamka Tintedel. Prui mi ruku i naceri se. Hoemo li? Uzvratila sam mu osmehom, uhvatila ga podruku i, dok mi je srce jako tuklo, odjezdila iz batenske kuice, i preko travnjaka do kue.

223

18.

lorine rei bile su vie nego proroanske. Uasno tane, zapravo. Konano smo proli zidine zamka poto smo prethodno ekali u redu dugom tri kilometra da bismo uli i izali iz naeg metalnog kovega na parkingu, guei se od vrelog vazduha, mokri od znoja, u pola jedan. Flora se bunila, ali Dejvid i ja na to nismo reagovali, jer smo, do tog trenutka, oboje odluili da emo se lepo provesti pa makar crkli. Dakle, ne obraajui panju na njene alopojke i molbe da se odmorimo negde u hladu makar deset minuta, molim vas, obrisali smo znoj sa ela, zastavi tek da progutamo malo tople evijan mineralne vode iz prtljanika kola, i krenuli smo u razgledanje. Dok smo kupovali ulaznice na malom kiosku u podnoju brda na kom se zamak nalazio, osvrnula sam se okolo divei se velianstvenom primorskom predelu, galebovima koji su kruili i dozivali se po vedrom plavom nebu, talasima koji su udarali u stene ispod nas. Sve je bilo prilino fascinantno, i iznenada sam se osetila malo veselije i optimistinije. Nasmeih se Flori. Ovde nije tako loe, zar ne? Ona se samo namrti i ne ree nita. Sve u redu, drutvo? doviknu Dejvid, koji je otiao do drugog kioska da uzme prospekt. Sjajno! Nasmeila sam se, gurajui Floru napred. Vedri oseaj optimizma bee kratkog veka, meutim, jer je uskoro postalo savreno jasno da se, ukoliko elite valjano da osmotrite taj zamak, morate popeti uz petsto granitnih stepenika koji su vodili do samih njegovih ruevina. Dok smo se uspinjali uz prvih sto, sledei Dejvida koji je zverao okolo s fotoaparatom obeenim oko vrata, smeei se s uitkom i skaui sa stepenika na stepenik kao gazela, Flora mi promrmlja na uvo: Ve sam ovo videla. Sad se seam. Stadoh u mestu, kiljei prema suncu. Da zna, mislim da si u pravu. Izgleda mi ba poznato. Mislim da smo bili s mamom, kad si bila mala. Jesmo, po sveijem danu sloi se moja erka ogoreno.

224

Dejvid se okrenu, nekoliko stepenika ispred nas. Hajde vas dve, zbog ega sad kukate? Bile smo ve ovde ranije doviknu Flora, pre nego to sam mogla da je zaustavim. Jeste li? to mi niste rekle? pogleda me Dejvid iznenaeno. Mmm, nisam imala pojma dok nismo stigli. Zaboravila sam ime ovog mesta. Nasmeja se. Ma, daj, draga. Ne postoji valjda toliko mnogo ruevina normanskih zamkova u Kornvolu? Ovaj, ne, pretpostavljam da nema. Pa, voleo bih da si mi rekla ree pomalo nervozno. Dabe smo dolazili. Ne, ali ti ga nisi video, zato hajde. Brzo sam prola pored njega, piljei veselo u gomilu ljunka i kamenja na mestu gde je nekada sigurno bio zid. Izgleda sjajno. Tako bi i izgledao u doba Artura, onako smeten na samom vrhu najvie litice i gledajui nadmeno preko safirnog mora, gospodar svega to se nalazi pod njegovim budnim okom, kao da izazivaki kae da se ne usudi niko da mu se priblii, a kamoli da pripreti osvajanjem. Sada su njegovi ponosni temelji leali razrueni i ostala je samo ljutura, ali jo je bilo mogue vratiti se u mislima nekoliko stotina godina u prolost i zamisliti preplaenu francusku peadiju kako se pentra uz ovu strmu padinu, pognutih glava, gonjena vikom svojih zapovednika s brodova, i istovremeno zasipana kiom strela koje preko grudobrana u luku ispaljuju neustraivi Britanci, i pada levo i desno otprilike kao Flora sada dok se bori ali ne uspeva da dosegne prvi red bedema. Vode! zakuka moja erka straljivo i krajnje nebritanski. Odmah! Ali Dejvid je nastavljao da marira ispred nas, i ja joj pomogoh da ustane. Ne, draga, hajde, tek smo krenuli insistirala sam. Potrudi se. Ona besno proguna ali poslua, iako morade da se oslani na moju ruku, i nas dve s mukom stadosmo da se uspinjemo, sve vie i vie, tako to sam je ja praktino nosila. Nisam mogla a da ne primetim da nismo bile same. Mesto je vrvelo od drugih hodoasnika koji su takoe, neobjanjivo, pomislili da je ovaj dan, s trideset stepeni u hladu, savren za pentranje, i

225

svi, kako se inilo, mnogo sreniji zbog toga i stoga mnogo ivahniji od nas. Pola sata kasnije, kada smo iza sebe ostavili jo stotinak stepenika i dospeli do drugog reda bedema gde je, sreom, sasvim zgodno bila postavljena radnja alosno sam se skljokala na travu pored Flore. Nisam sigurna da mogu dalje, Dejvide procedih zadihano, dok je Flora pored mene krkljala kao u samrtnom hropcu. to ti ne bi nastavio dalje, a mi emo te saekati ovde dole? pogledah u njega moleivo, zavaljena poleuke meu belim radama. Lice mu je bilo jarkocrveno naspram plavog neba i dahtao je od naprezanja i brisao elo. Sledea zaravan bila je udaljena jo trista stepenika i srani udar je delovao kao neminovnost, ali znala sam da ne eli da bude pobeen. Mogao bih samo da skoknem da osmotrim kule ree zadihano, drei se za slabine, kiljei uzbrdo. Ludost je ne videti ih, kad smo ve ovde. Ludost procedih. Ali vi saekajte ovde. Predahnite. To smo i uradile, pruivi se na travu rairenih ruku i nogu, kao morske zvezde, dok je Dejvid nastavio da se uspinje. Znala sam da treba da kaem Flori da stavi jo kreme za sunanje na lice, ali mrzelo me da sednem i prekopavam po torbi da bih je nala. Jo dva minuta zastenjah pa u nam uzeti vodu iz radnje. Obeavam. Odmah kukala je. Molim te, mama, umirem. Slepoonice su poele prilino zlokobno da mi pulsiraju i imala sam gadan predoseaj da e me uhvatiti strana glavobolja. Paljivo sam zatvorila oi. Ah, da, neto je gore definitivno poinjalo da grize; morala sam da popijem paracetamol. Sela sam polako i paljivo se odlepila s trave, znajui da bilo kakav nagli pokret moe biti fatalan. Zastavi samo koliko da nateram Floru da pree u hlad, odvukla sam se u radnju. Radnja je, naravno, bila krcata i, naravno, nije bilo klime, ali sam se odluno probila kroz gomilu. Dok sam plaala vodu i istovremeno gutala aku paracetamola koji sam izvadila iz torbe, ugledala sam Teovu enu, Helenu, odmah levo od mene, pored kase. Odsutno je opipavala kuhinjske

226

krpe s logoom Zavoda za zatitu spomenika kulture i vukla sa sobom malo dete koje ju je povlailo za rub suknje i kenjkalo. Nisam bila raspoloena za isprazno askanje, i pitala sam se da li bih ikako mogla da zbriem a da me ona ne vidi, ali pogledi nam se utom susretoe. Zdravo iskezih se iroko, za sluaj da je videla da oklevam. Zastavi na sekund da registruje ko joj se to javlja, ona uzvrati slabanim osmehom. Oh, zdravo, Ani. Ubacila sam sitninu u dep i prila joj. Nisi valjda sama dola ovde u razgledanje? O, ne, Teo je tu negde; Rolo je s njim. Kad bi samo hteo da pouri, umirem od elje da se vratim kui. Previe je vrue za ovo malo. Pogleda dole u detence, pa stade da se osvre za Todom, oajna. Znam, Flora mi je ispred i buni se kao luda. Pa, bar je pola s tobom. Ja nisam uspela da ubedim stariju decu. Ionako me retko kad sluaju dodade ogoreno. Pogledah je i primetih bore od brige urezane na njenom bledom elu i oko usana. Sigurno nije bilo lako starati se o disfunkcionalnoj porodici i izlaziti na kraj sa starijim pastorcima i sopstvenom malom decom, pomislih, a svi oni pri tom imaju veoma razliite prohteve. Izgledala je iznureno. Pretpostavljam da su prerasli razgledanje znamenitosti rekoh uteno. Prerasli su oni svata, osim manjavanje cigareta iz moje tane i piva iz friidera brecnu se. Pratila sam njen pogled, pretvarajui se da joj pomaem u traenju i priseajui se koliko je lepo izgledala pre etiri ili pet leta, kad sam je upoznala. Seam se kako je Teo, ruke zatitniki prebaene preko njenog ramena, ponosno pokazivao svoju novu enu bujne plave kose na Komodorovoj zabavi u jahting klubu, poto se prethodno reio starijeg modela. Ali tom starijem modelu dani jo nisu bili odbrojani, a svojevremeno je krasila i naslovne strane Voga; bila je to prilino ljupka dama po imenu Tilda, koja je slikala divne akvarele, i s kojom sam se lepo slagala u retkim prilikama kada smo se sretale. Pitala sam se ta se desilo s njom, i reila da kasnije pitam Kler. Ponovo sam pogledala enu broj dva. Mrzovolja joj je naruila lice, i ja se zapitah da li je neko od njih, ili oboje, zaalilo? Zaalilo to su se uzeli.

227

Da li su poeleli da su svoju ljubavnu aferu posmatrali kao prolaznu glupost i trenutak poude posle kojeg bi se Teo vratio svojoj eni, a Helena se udala za nekog mlaeg. Teo je sada mogao da sedi na svom brodu s Tildom pored sebe, da pijucka pims na suncu, dok njihovi deaci, koji su se vratili iz internata, dovoljno stari da ne zahtevaju roditeljski nadzor, jedre na dasci i skijaju na vodi oko njih, umesto da gura kolica meu ruevinama zamka po vrelom danu i objanjava vetinu streljatva jednom umornom i kenjkavim trogodinjem detetu. Prokleti ovek, gde li se deo? Ovde je kao u rerni! Nisam mogla a da se ne setim koliko je ludo i slepo bila zaljubljena u njega tog dana kada sam je upoznala, dok je jo bila njegova asistentkinja produkcije; kako je zaneseno zurila u oi pozorinog impresarija, upijajui svaku njegovu re. Sad je bio prokleti ovek. Barem sutra putujemo na Korziku ree s uzdahom. Bie vrelo, bez sumnje, ali emo bar imati bazen. Sutra putujete? okrenuh se k njoj. Mislila sam da obino ostajete ovde tri nedelje? U normalnim okolnostima, da, ali ove godine sam lupila akom o sto. Htela sam da provedem odmor u toplim krajevima, a ovde, kao to zna, obino pada kia. Nisam znala da e nas zahvatiti prokleti talas vruine. Odjednom osetih uznemirenost. Boe, ako putuju sutra... Evo ga ree iznenada, ugledavi Teovu sedu glavu na drugom kraju radnje kraj razglednica, s torbom za bebi opremu preko jednog ramena i drugom rukom na kolicima s usnulim detetom. Neto mi pade na um. Zna ta, Helena, ti uzmi ovu bocu s vodom i odnesi je Flori, i naite neki hlad, a ja u se progurati do njega i rei mu da ga eka ispred. O, hoe li, Ani? Hvala ti. Kuvam se ovde a ne elim mnogo da se guram kroz ovu gomilu zajedno s Mili. Uze mi flau s vodom i, podigavi erku, uputi se zahvalno ka vratima. Ja pognuh glavu i stadoh da se probijam kroz masu koja se pohlepno motala oko slatke pavlake, stolnjaka, olja, privesaka za kljueve i razliitih vilinskih suvenira, i konano stigoh do Tea koji je umorno prebirao po razglednicama. Zdravo, Teo.

228

Podie pogled. O, zdravo, Ani. Osvrnu se umorno po radnji traei svoju suprugu, ne elei da bude uhvaen u prii s drugom enom. Vidim da su i tebe naterali da doe na ovo prokleto mesto? Pa, bila je to Dejvidova ideja, ali prilino nam je lepo ovde lagala sam odano. Ah, dobri doktor. Da, pa, sve je ovo veoma edukativno, kako Helena kae. Potura bukvar u karticama pod nos ovim malim jadnicima dok ih vucaramo okolo po ovoj vruini. ini mi se da smo proli porod pustili da odraste malo oputenije. Prosto ih treba pustiti da uivaju ree setno. Pre nego to ih poaljemo u internat, naravno. A ni to mi oito nee poi za rukom. Male due e ostati kod kue dok ne napune bar osamnaest zavri sumorno. Svidee ti se to stadoh da ga uveravam. Ulepae ti starost. Isceri se. Pametnice! Ali ja ih zapravo volim kao tinejdere, zabavni su. Najgore je kad su ovako mali, i svako ko tvrdi drugaije lae. Bar jo uspeva da navede starije deake da pou s tobom na odmor pokuala sam da ga uteim. Samo zato to im sve plaam ree ogoreno. Znai, obojica idu s tobom na Korziku? Helena mi ree da kreete sutra. O, ne, oni bi mnogo radije ostali ovde, da jedre, kao i ja, ali s tim sam oigledno zavrio za ovu godinu. Ne, morau da sedim pored nekog hotelskog bazena na Korzici i uim Rolo da pliva, dok e deaci provesti ovde jo nedelju dana s Fildsovima jedrei na Lejzeru. Na mom prokletom brodu proguna. Verovatno e ga slupati. Kako bilo, moram da odem i platim ovo. Bez sumnje si dola da mi kae da me Bog i Batina nestrpljivo eka ispred? Uini kao da e da krene. Da, ali Teo, htela sam da te pitam ta se desilo one noi. One noi? Oh, misli s Kler. Njegovo ionako crveno lice pocrvene jo vie. Poea se po vratu s nelagodom. Da, to je bio lo potez. Posle toga me dugo nije ostavljala na miru, kao to moe da pretpostavi. Da, ali Teo, radi se o tome da Kler ne moe da se seti... Oh, tu si! Flora ulete izmeu nas dvoje. Mislila sam da si otila samo po vodu, nisam znala da si namerila da kupi pola radnje. Dejvid je

229

spreman da krene. Da, u redu, draga. Hajde, pridri mi ovo, hoe li? zgrabila sam punu aku razglednica i gurnula joj u ruku. Oh, mama, vidi koliki je red! Hajde. Gurnuh je. Ona se udalji uvreeno. Zna nastavih brzo kada je odmakla dovoljno da me ne moe uti ona ne moe da se seti da li se neto... zna... On se namrti. ta? Pa, jeste li ili niste uradili ono rekoh oajno. On trepnu. Izgledao je okirano. Pa, jebe ga. Toliko sam bio nezaboravan, a? Znai, jeste? O, boe, Teo, sve sam se nadala da... Ah, evo ih... askaju. Rekoh ti, Helena, ako poalje Ani da dovede nekoga, gotova si. Dejvid proturi glavu izmeu nas, cerei se. Helena je stajala pored njega, namrgoena. Toliko si se zadrao da je Mili ponovo traila nou kljuala je od besa. Oh, izvini, ljubavi ree Teo pokajniki. Da ja... Ne, ja u, samo mi daj jebene maramice. Zgrabila je torbu s bebi opremom s njegovog ramena i pola ka enskom toaletu. Saekaj me kod kola, u redu? U redu, u redu promrmlja krotko. Moda bi trebalo da uzmemo nekoliko razglednica ree Dejvid zamiljeno, prebirajui prstima po postolju. Da poaljemo jednu Gertrudi? Da, dobra ideja. Zgrabila sam jo jednu aku razglednica i tutnula mu je u ruku, dok je Teo pokuavao da se probije s kolicima do vrata. Stani u red. Gurnuh Dejvida prema redu. Hou samo da pokaem Teu neto. Teo! bacila sam se za njim i zgrabila ga za ruku. Teo, vidi ovo! Okrenuh se i zgrabih prvu stvar koja mi je dola pod ruku. On se namrti. Moram li? Pleteni greja za oku s motivom kornvolske vile? Da ga nosim uz svoje pelene za inkontinenciju, moda? Brzo sam ga bacila. Kler je bila toliko naljoskana da se ne sea!

230

 Kao i ja, ako ba mora da zna ree nabusito. Inae nikad ne bih dozvolio toj debeloj matoroj avolici... uuta. Proistivi grlo promrmlja: Izvinjavam se. Ne, zapravo nismo. Malo smo se povatali, onda je ona pokuala da mi otkopa lic i povratila svud po mojim pantalonama. Oh! to ba i nije bilo najzavodljivije nabacivanje koje sam ikada doiveo i, nekim udom, odoleo sam iskuenju da nastavim dalje. Odneo sam je kui preko dina i ostavio je u bati. Nisam ba imao elju da pokucam na vrata i suoim se s Majklom. Ona se tu i onesvestila. Blago njoj! Otiao sam kui kod Helene, koja je bila stavila na spavanje bebe, ali ne i tinejdere, koji su se valjali od smeha drei se za slabine, jer im se tata toliko uroljao da je ispovraao pantalone. Ah. Pa, teko da sam mogao da kaem da je to bila Klerina bljuvotina, zar ne? ta bi ona traila tako blizu mojih prepona? Zatim sam proveo divnih deset minuta skidajui povraku u bati i perui pantalone u lavabou jer je prokleta maina za ve bila pokvarena, dok mi je Helena stajala nad glavom, uivajui u svakom sekundu. Tako da ne, nisam omastio brk, Ani. Niti bih pokuao, zapravo. Nije znala za sebe. Ona ne pije uzdahnula sam. Pa, sada znamo zato brecnu se. A sad me izvini, jer me na parkingu eka besna ena, a kao to moe da vidi, ovog leta sam ve dovoljno zaglibio ree i odmarira. Pa, to je neto, pomislih, grickajui nokte dok sam se probijala do izlaza. Kler e biti lake. Napolju, Dejvid je ekao s rukama u depovima, zveckajui sitniem, oito reen da ne pokae nervozu. ta je bilo tako hitno da si morala tako da odvue Tea u stranu? Oh, mmm, nita bitno promrmljah. Pitao me je... da ga posavetujem u vezi s izborom kole za njegovog malog. Ah, a ti si, kao majka dvanaestogodinje devojice, prava osoba koju treba pitati o tome? Ajmo, idemo. Flora, jesi li spremna? Flora, koja uopte nije izgledala spremno, namrteno privi bocu s vodom

231

na grudi i poe za nama niza stepenice ka parkingu. Do kue smo se vozili u tiini. Kada smo se vratili, kua je bila prazna, iako, naravno, nije bila zakljuana, jer Met to nikada nije radio. Kad je uao u kuu, Dejvid je pobesneo. Mislim, bilo ko je mogao da ueta ovamo ree s nevericom, stojei na sredini dnevne sobe, irei ruke u udu. Bilo ko! anse za tako neto su veoma male, zar ne? rekoh umorno, i svalih se iscrpljeno u fotelju u uglu prohladne, zamraene sobe. To je ono to sam volela u vezi s ovom kuom: unutra je vladala neka hladna ustajalost, spram zaslepljujueg svetla koje je dolazilo spolja. Bila bi udobna i zimi, pomislih, s vatrom koja plamti u tom ogromnom starom kaminu. Mislim, budimo realni, prilino je udaljeno nastavih a ovo je selo, zaboga, ne Noting Hil pun lopova! Zabacila sam glavu i zatvorila oi. Dobro, nema potrebe da se breca. Otvorila sam oi, iznenaena. Nisam, samo sam rekla da kui nije ba lako pristupiti. Ne, a nije ba ni idealno, zar ne, Ani? Ne u trajanju od est nedelja, ili koliko god da planira da ostane ovde? Kako to misli? Pa, s tim... mahnu rukom ... likom. Metom. Mislim, u redu je da ostane nekoliko dana, dok se ne sredi, ali ita due od toga je apsurdno. Naroito kad se uzme u obzir da je ovo mesto puno pabova i hotela u koje moe da ode. Nazvao sam Komplit Engler jutros, i rekoe mi da imaju jednu otkazanu rezervaciju. Imaju dve sobe po veoma razumnoj ceni. Rezervisao sam ih za tebe. Molim! uspravih se. Samo preko telefona, nisam uplatio kaparu ili slino, ali iskreno, Ani, na ta lii ovaj dogovor? Metu; svima? Da ostane ovde? Oh, Dejvide, ne budi blesav! Preteruje. I ne mogu da verujem da si rezervisao sobe bez mog znanja. Zato da ne ostanem ovde? Svia mi se, Flori isto, a i kua je ogromna, zaboga! I jeziva zadrhta. Nije jeziva! Ne znam zato to uporno ponavlja. ta ima protiv ove

232

kue, Dejvide? Oh, nema veze. Zavali se namrteno u fotelju preko puta mene. Umorno protrlja elo. Nastupi tiina. Ba nam je divan ovaj odmor promrmlja. Zurila sam u njega. Nemoj nita da kae, Ani. Samo... uti. Posle nekog vremena on se nae napred i podie pare papira koje je stajalo kraj telefona na stoiu izmeu nas. Dejvide, nazovi Huga proita naglas. Brzo podie pogled. Jesi li ti zapisala ovu poruku? Ne promrmljala sam, jo uvek ljuta. Mora da je Met. Ko je uopte Hugo? Zar nisi s njim priao jutros? .z.g Odjednom podigoh pogled. Dejvid je veoma brzo ustao iz fotelje. Delovao je prilino bledo i iznureno. Dragi, ko je taj Hugo? Oh, on je... stari drugar promrmlja. Idem askom da mu uzvratim poziv. Ignoriui telefon ispred nas i vadei mobilni iz depa on nestade u trpezariji, zatvarajui vrsto vrata za sobom. Uzdahnula sam ponovo i zavalila se u fotelju, naslanjajui glavu na stari koni naslon. Zatvorila sam oi. Pa, glavobolja mi je popustila, to je predstavljalo olakanje, ali sve drugo se inilo tako pogrenim. Nekako napeto. Ovaj deo odmora uopte nije tekao onako kako sam bila planirala. Ostala sam u tom poloaju nekoliko minuta, zatim mi, posle nekog vremena, pogled odluta do telefona. Trebalo bi da pozovem Kler, naravno. Da joj saoptim dobre vesti. Da joj stavim do znanja da nee biti majka Teovog neroenog deteta. Okrenula sam njen broj, ali mobilni joj je bio iskljuen, a nisam elela da nazovem farmu, za sluaj da se ona javi u kuhinji u prisustvu mame. Nisam ba mogla da zalazim u detalje o epizodi zvanoj nije bilo kresanja, ali jeste bilo dosta povraanja dok mama sedi preko puta nje za izbrazdanim stolom od borovine, sipa aj iz starog smeeg ajnika i preko domae pogae posmatra svoju stariju erku s punom panjom. Ne, nazvau kasnije, pomislih, sputajui slualicu. Posle vesti u deset, kada sam znala da mama lee. Umesto nje, nazvala sam Rozi. Odjednom sam poelela da vidim Dena i

233

nju to vee, da organizujem sedeljku. Da veselo raspalimo rotilj ovde u bati sa svom decom, bez obzira na to to je Dejvid natuknuo da eli da me ima samo za sebe. Imala sam oseaj da e ivnuti uz malo drutva i neko pie; kao i ja. Da, mogla bih i Majkla da vidim. Da proverim je li se malo smirio i da, uz malo sree, podnesem pozitivan izvetaj Kler kad je kasnije budem nazvala. Boe, ba bih volela, Ani ree Rozi ali obeali smo Hamiltonovima da emo izai s njima u restoran Kod Rika tajna. Blago tebi. Ko su Hamiltonovi? Majklovi prijatelji; ive ovde dole. On je agent za nekretnine, ba je cakan, zapravo, a i ona je fina. Izlazimo upetoro. Majkl asti. Boe trgnuh se. Ba je reio da odrei kesu. To mesto je skupo. Znam, ali tako je dobro raspoloen. Spustila je glas. Ozbiljno, Ani, nikad ga nisam videla tako veselog, i ne mogu da ti opiem kako smo se lepo danas proveli. Zakikotala se pokajniki. Svi smo se izleavali u krevetu do kasno ujutru dok su klinci gledali TV, onda smo itali novine u bati, odluili da ponemo da cugamo od pola dvanaest, i otili u pab. Zna, u onaj lepi pab u Port Gavernu. Zatim smo u povratku kupili ribu i pomfrit na kiosku i pojeli ih onako iz novina, bez salveta! I povrh svega, nismo bili na plai itavog dana. U stvari, to ba i nije istina, Den i Majkl su upravo odveli starije klince do Polzita da surfuju, ali ozbiljno, tako smo se lepo opustili. Sada razumem ovo mesto, dok ga pre nekoliko dana uopte nisam kapirala. Jer Kler insistira da se sve radi po ustaljenom reimu rekoh snudeno. Jeste lepo, ako se prepusti. Ako ne dozvoli da ti se odmor pretvori u misiju. Bila sam tuna zbog nje. Zbog Kler. I ona bi mogla tako, ako bi pokuala. Oklevala sam. Dobro, ne ba. Ne bez salveta. Pa, moda sutra uvee, Rozi. to ne biste svi doli oko sedam? Ponesite neko pie, a ja u nabaviti kobasice, pilee batake i... Oh! Dragi? ta nije u redu? Prekidoh razgovor i stadoh da zurim u Dejvida koji je izaao iz trpezarije. Bio je beo kao zidovi iza njega. Stajao je oputenih ruku vrsto stisnutih u pesnice. Uradie to ree s nevericom, nesvestan injenice da sam bila usred

234

razgovora. Usne su mu bile tanke i blede, i gledao je odsutno preko mog ramena. Stvarno e to da urade. ta? ta e ko da uradi? upitah, zbunjena. Tuie me za neprofesionalno obavljanje posla. I ne samo to... Trudio se da ostane smiren. Njegove oi su pronale moje. Tue me i za ubistvo! Ubistvo iz nehata, Ani! Zurila sam u njega zapanjeno, dok je on, na moj uas, pokrio lice rukama, svalio se u fotelju i poeo da plae.

235

19.

vau te kasnije promrmljala sam Rozi. Ubistvo iz nehata! uzdahnula je, uzbuena. Ali ko... Zato... Brutalno sam prekinula vezu, spustivi joj slualicu, i jurnula ka Dejvidu. Kleknula sam pored njega, obujmila mu lice akama, uasnuta. Dejvide, nemoj! ta se desilo, zato... Tue me, Ani. Podie glavu iznenada, uplakanog lica. Supruga, porodica oveka o kojem sam ti priao. Onog koji je umro na stepenitu moje ordinacije. Da, ali... oblizala sam usne, dok mi je mozak grozniavo radio. Mislila sam da je s tim gotovo. Mislila sam... Oigledno nije! Ali, Dejvide, nisi ti kriv! I... pa ta ako te tue? Pa ta? Samo si pogreno postavio dijagnozu. to je medicinski nehat. Ustade naglo, divlje briui lice nadlanicom, etkajui po sobi. I vrlo je mogue da vie nikada neu moi da se bavim medicinom, i tek neto manje je mogue da bih mogao da odem u zatvor. Zurila sam u njega, zaprepaena. Zinula sam dok sam kleala tamo na podu. Oh, ne budi smean! promucah konano. To je apsurdno! Preteruje, Dejvide. Lekari ne idu u zatvor ako naine greku, ako im neto promakne. I sam si rekao da je taj tip stalno dizao lanu uzbunu, uvek je dolazio u tvoju ordinaciju da se ali na ovo ili ono... On se okrenu, zaarenih oiju: Da, a onda je umro, jebote! Progutala sam knedlu. Pa, znam. Znam, ali... ali s obzirom na njegovu istoriju bolesti, s obzirom na to da je bio hipohondar i tako to, kako si ti mogao da zna koji bol je bio stvaran? Imao je istoriju... Ja imam istoriju prekide me, bodui se besno kaiprstom u grudi. Sada je stajao kraj prozora i zurio u mene planim razrogaenim oima koje nisam poznavala. Ja sam taj koji ima jebenu istoriju, Ani. Samo jednom pre ovoga ula sam ga kako psuje. Molim?

236

 Ja imam istoriju postavljanja pogrene dijagnoze ree uasno promuklim glasom. Sea se da sam prole godine primio onu enu s izraslinom na vratu i rekao joj da je u pitanju benigna kvrga, a ispostavilo se da je maligna? Da, ali rekao si da svako moe u tome da pogrei. Izgledaju tako slino! Ali trebalo je da je bolje ispitam. Trebalo je da uradim biopsiju. Zatim, prole zime, deak koji je dobio septikemiju i oporavio se, hvala bogu, ali tek poto je proveo mesec dana u bolnici i to samo zato to mu nisam na vreme sredio ranu, nisam proverio da li je primio tetanus. Zatim prolog januara, stara gospoa iz Batersija koja je umrla od upale plua, koja je odbila da doe kod mene na kontrolu i rekla da je dobro iako sam prilikom prethodnog pregleda otkrio neto na njenim pluima... Ali nije htela da doe! Rekao si mi da si je zvao, i da nije... Da, ali trebalo je da ja odem kod nje, zar ne? Da odem u kunu posetu, to je ona i elela, ali ja sam rekao da sam prezauzet. Imala je osamdeset dve godine, zaboga, i takoe je bila psihijatrijski sluaj. Trebalo je da znam da je bolesna i da to krije. Nije prosto trebalo da joj verujem na re, ja sam prokleti lekar! A njena erka... zadrhta pri samoj pomisli. Zavrte glavom. O, boe, njena erka, u bolnici, tresla se... zauta. Grlo mi je bilo suvo i stegnuto. Nisi ti kriv ponovila sam. Rekla je da joj je bolje. Nisi kriv ni za jedan od tih sluajeva! Hugo je jedva uspeo da me spasi suda tom prilikom ree, okreui mi lea, prolazei rukom oajno kroz kosu. Zurio je u more. Kae da nee moi to da uradi ovoga puta. Ko je Hugo? proaputala sam. Moj pravni zastupnik. I stari drug. Zautao je za trenutak, okrenut leima. Onda se okrenuo ka meni. Nisam ja za lekara. Nikad nisam ni bio. Zurila sam, uasnuta. Lice mu je bilo bledo ali smireno. Odisao je nekom uasnom stegnutom smirenou. Ustala sam s poda i prila mu; protresla mu ruku. Glupost, Dejvide. Zna i sam da nije tako. Ti si sjajan lekar, svi tako kau!

237

Nasmei se kiselo. Ti tako kae. Ja tako kaem, povremeno. Ali ne. Ne kau svi tako. U stvari, veoma mnogo ljudi kae da nije tako. Pitaj Gertrudu. Gertrudu?! Bila sam zapanjena. Okrenu mi lea. Ponovo se zagleda u horizont. Tako sam oajniki eleo da budem lekar, Ani ree tiho. Tako oajniki. Kao moj otac, uspeni hirurg. Pa, od samog poetka je bilo jasno da nikada neu to postati, nisam imao dovoljno mozga, ali... pa, dobro, onda kao moj ujak. Hju. Odlian lekar opte prakse. I tako sam poeo da studiram. I padao ispite. I nastavljao da uim, i padao, ali na kraju... na kraju sam stigao na cilj. Dobio diplomu. Dobio to dragoceno zvanje ispred svog imena, zamenio ono dosadno gospodin neim zvunijim. Neim to uliva vie potovanja. Poloi aku na elo. Pree njome preko ela i protrlja slepoonice. Ali zna ta, Ani, ono uasno u svemu tome je to to sam oduvek znao. Znao sam da sam arlatan. Ne! Dobro, ne arlatan ree tiho ali znao sam da nisam stvoren za to. Znao sam da u biti prestravljen kad budem poeo da radim to. Ali, Hju te uzeo pod svoje. Bio si dobar! I on ti je sigurno verovao, budui da je radio s tobom. Pa, on se starao o meni od moje osme godine ree s gorinom u glasu. Bio mi je kao otac. Ko jo ne bi uradio tako neto za svog sestria? Uveo ga u porodini posao u Sloan stritu? Kakva je to samo prilika! Isto tako... borio se s nekom milju oduvek sam imao oseaj da mu se svia takav dogovor. Da bdije nada mnom. To je znailo da moe da me posmatra, zna. Da me uva. Da me dri na oku. Ali poto sam radio s njim godinu ili dve, video sam mu zabrinutost u oima. Proguta knedlu. Zagleda se u mali crveni amac na puini. Pre nego to je umro, kada je bolest prilino uzela maha, to je on znao, pozvao me je kod sebe u kancelariju. Pitao me je da li sam siguran da sam izabrao pravu profesiju. Da li bih vie voleo da se bavim istraivakim radom ili slino. A zatim, kada je umro, morao sam da ubeujem Gertrudu da mi dopusti da preuzmem ordinaciju. Nije elela da to uini?

238

 Jeste, ali i ona je bila zabrinuta. Hju joj je priao o svojim sumnjama. Ali kada je videla da sam krajnje odluan u nameri da nastavim s lekarskom praksom, molila me je da naem starijeg partnera s kojim bih radio. Nekoga poput Hjua. I znao sam da misli na podrku, na nekoga s kim bih mogao da se posavetujem, da skoknem u susednu ordinaciju i prodiskutujem o kakljivoj dijagnozi. Ali nisam to uinio. Bio sam suvie ponosan. Naao sam Kim, koja je dola ovde na jednogodinje odsustvo. Ali Kim je bila dobra. Sam si to rekao! Da, ali mlada. I samo privremeno tu. Veoma mlada Australijanka koja je trebalo da se vrati kui posle odreenog vremena, i to mi je odgovaralo, jer sam hteo da joj budem nadreen. Kao to je Hju bio meni. Ali zna, vremenom je ak i Kim shvatila da pravim propuste. Bila je pet godina mlaa od mene ree ogoreno. Ali znala je. Bila mi je previe odana da bi ita rekla, ali pre nego to se vratila, natuknula mi je da je, u sluajevima kad nije bila sigurna u neto, slala pacijente odmah iza ugla u Harli strit, po miljenje drugog lekara to nije esto inila, kad smo kod toga. Samo je to ponavljala. Gledala me u oi i ponavljala. Pokuavala je neto da mi kae. To je neto to ti esto radi proaputala sam. Osetih kako mi se kosa na vratu slepljuje od znoja. Ti stvarno radi to. Da, radim. Pretvaram se pred svetom da to radim jer sam oprezan, savestan momak. Ali u stvari... samo uvam sebi lea. I to je funkcionisalo. Uglavnom. Gurao sam nekako. Jer okrenu se i pogleda me moleivo ja nisam lo lekar, Ani. Samo nisam... naroito dobar. Zagrlih ga oko vrata, privijajui se uz njega. Oh, dragi. On mi spusti glavu na rame i, na moju alost, ponovo zaplaka. Grlila sam ga vrsto. Posle nekog vremena, povratio se. Smirio. Izvini promrmlja, odvajajui se od mene. Istre maramicu iz depa i glasno izduva nos. Odetao je do kamina. Raskoraio se i stavio ruke u depove. Zurio je u reetku kamina. Ne znam ta me je spopalo. Cmizdrim kao beba. Ne budi blesav, potrebno ti je da se dobro isplae rekoh odano. Boe, svima nam je ponekad potrebno da se dobro isplaemo. Znam da meni jeste.

239

Meutim, kao da me nije uo. Kao da je negde daleko odlutao, onako zagledan u prazan kamin. Konano je duboko udahnuo, i izdahnuo polako, drhtavo. inilo mi se da mu je celo telo zadrhtalo. Kako bilo ree tiho Hugo ima nekoliko keeva u rukavu. Ima viegodinjeg iskustva s ovakvim stvarima. Jer svi gree rekoh odluno. Naravno da gree. Da, svi gree. Ali situacija je malo ozbiljnija kad si lekar. Ako ti pogrei, Ani, ako napie uasno poglavlje, knjiga ti ne bude objavljena. Ako Majkl pogrei, vrednost deonica pada; ako Kler pogrei, vaan klijent pobesni. A kad ja pogreim, pa... Prela sam preko sobe i zagrlila ga otpozadi. Spustila sam glavu na njegova lea i vrsto ga stegla. Sve e biti u redu rekoh odluno. Videe. Hugo e nai naina. Za to i slue ti skupi advokati. Da, i tako u se ja ponovo izmigoljiti. A jedna ena e ostati bez mua, troje dece bez oca. Sledila sam se. Zurila sam u njegovu ruiastu koulju, ne znajui ta da kaem. utali smo za trenutak. Treba da krenem ree iznenada. Osetila sam kako mu se miii na leima napinju. Hugo je rekao da e me primiti sutra u svojoj kancelariji. Rekao je da hoe da preemo zajedno neke stvari. Okrenu se. Idi ujutru ubeivala sam ga. Rano. Ne sada. Sada si previe uznemiren da bi vozio, Dejvide. Prespavaj i idi sutra. Ne, ja... Molim te, dragi, ne idi sada. Na kraju sam ga ubedila da ostane. Te noi, u krevetu, privio me vrsto uza se. Ne znam ta bih bez tebe, Ani ree mi u rame. Stvarno ne znam. Mislim da bih se potpuno pogubio. Gluposti nasmejah se neno, milujui ga po vratu. Treba mi, Ani. Stvarno mi treba. I ti meni treba promrmljala sam, ali u njegovom glasu se osealo oajanje koje me je plailo. elim da vodim ljubav s tobom noas. Molim te.

240

 Naravno. I ja to elim stadoh da ga uveravam, poelevi da nije rekao to molim te. Ljubavnom inu je pristupio estoko, ak oajniki, s nekim besom koji me je uznemirio. Pokuala sam da uzvratim istom merom, steui ga vrsto, trudei se da ne stenjem od bola kada mi je pribio ruke uz krevet, ali posle nekog vremena otkrila sam da me gotovo nije ni bio svestan. Bio je u nekom svom svetu, ili je pokuavao da bude. Izgubio se u meni. Sva posteljina bila je na podu dok me je pritiskao, guei me, posedujui me, isputajui gotovo ivotinjske zvuke. Plaila sam se da e Flora, u sobi pored moje, ili ak Met, gore na spratu, uti. Na kraju, izvalio se na lea, zadovoljan; iscrpljen; grudi su mu se zadihano dizale i sputale. Leala sam tiho pored njega. Brinula sam da e leati budan satima, ali posle nekoliko trenutaka, videla sam da se naginje ka nonom stoiu i uzima tabletu. Jo neto to nikad nisam videla. Legao je bez rei, i posle nekog vremena, ula sam duboko, ritmino disanje kad je pao u dubok san. Ja sam, s druge strane, drugu no zaredom, leala u tami budna satima, irom otvorenih vlanih oiju, oslukujui neno ljuljukanje talasa u rukavcu i ukanje vetra u kronjama. Mozak mi je grozniavo radio. Toliko toga nisam znala. Nisam znala da ga je Hugo spasao odlaska na sud. Nisam ak ni ula za Huga. Nisam znala da je redovno padao ispite nije da je to bilo neto bitno, ali zato mi nije rekao, u razgovoru? Kao to sam ja njemu rekla da sam bila oajna u koli? Znala sam za staru gospou iz Batersija, seam se kako je bio bled u licu kada se vratio s posla jednog dana i rekao mi da je umrla i da je to moglo biti spreeno da ju je odveo u bolnicu, da je ranije odreagovao. Nisam znala za Gertrudine sumnje. Naravno da nisam, ona ga je titila i, uostalom, on je radio kao lekar godinama pre nego to je mene upoznao, pa zato bi onda to pomenuo? U glavi mi se vrtelo kao na ringipilu, misli su mi se vrtele ukrug, sve dok me Morfej nije konano spasao, i ne padoh u nemiran san. Sledeeg jutra probudila sam se i otkrila da sam sama u krevetu. Dejvid je bio otiao. Na pokrivau je stajala poruka, presavijena napola. Zgrabila sam je.

241

Duo moja, Izvini za svu dramu od prole noi. Bila si u pravu, stvari zaista deluju bolje ujutru. Siguran sam da e sve biti u redu. Volim te. Dejvid Uzdahnula sam i prilegla malo na jastuk. Zatim sam, s mamutskim naporom, ustala iz kreveta i navukla ogrta. Ubacila sam cedulju u dep i otila do kupatila. Poto sam oprala zube, navalila sam se na ivicu lavaboa, zurei u svoj odraz u ogledalu. Oi su mi izgledale zatvoreno i stegnuto od nespavanja, a dugi tamni uvojci bili su ispravljeni i masni. Mrzovoljno sam prola rukom kroz kosu. Isturila bradu. Sve e biti u redu promrmljala sam, ponavljajui reenicu iz Dejvidove poruke. Sve e... uveravala sam sebe ... biti u redu. Moje tamne oi su mi uzvraale pogled, neto ire, ali ne ba ubedljivo. Dok sam se unjala niza stepenice, u kui su svi spavali. U prolazu sam videla da su Florina vrata zatvorena, a Toda nije bilo nigde na vidiku. Skuvala sam sebi olju kafe i naslonila se na utu radnu povrinu od ultraplasta, drei olju u rukama, pitajui se ta u sa sobom. Oi mi se neobjanjivo napunie suzama. Jo sam umorna, zakljuila sam, gutajui knedlu. Nisam se naspavala. Bilo mi je potrebno da radim. Bila mi je potrebna ona jaka koncentracija koju pisanje prua, tako da, dok moje telo nalazi mir i sigurnost u disciplini kucanja po tastaturi, moj um nalazi mir i sigurnost u fiktivnom ivotu drugih ljudi. Seam se da me je Adam jednom prilikom pitao zato piem, dok sam mahnito ispisivala redove u svesci, leei na naem krevetu u Londonu. Odgovorila sam, bez razmiljanja, da mi je pisanje oduvek prualo utoite. Podigla sam pogled i ugledala iznenaenost u njegovim oima. Krivicu. Zabolela me je pomisao da sad iz istog razloga idem u batensku kuicu. Nisam htela da budem srena samo u snovima. elela sam da opet osetim onaj pozitivan oseaj iekivanja od jue. Ali, ovog trenutka, on je bio nestao. Skuvala sam jo jednu olju kafe i izala u batu. Dok sam prolazila pored prozora radnog kabineta, videla sam da je Met, pognute glave, doao na istu ideju. Prozor mu je bio otvoren i, kako sam prolazila, on podie

242

pogled. Sve u redu? Nita dobro jutro, ili zdravo, ili samo gunanje kojim bi dao do znanja da me je video ali je zauzet, ve sve u redu?. Tiho. Brino. S tim mekim, melodinim naglaskom. Klimnuh glavom, jedva se nasmeih, i produih dalje. Suze su ponovo nadirale, i nisam mogla da progovorim. Nisam smela da progovorim. Nisam smela ni da mislim. On je, naravno, primetio da neto nije bilo u redu prole noi. Primetio je kada su se on i Tod vratili s plae. Provirivi u dnevnu sobu, taktino je izveo Toda i Floru u batu da veeraju patetu koju su kupili u povratku kui, tvrdei da je hrana uvek ukusnija kad se jede na sveem vazduhu, ak i ako je malo vetrovito. I za sve to vreme Dejvid i ja smo sedeli zagrljeni unutra, priajui ustro apatom, dok sam ga ja drala za ruke, pokuavajui da ga uteim, pokuavajui da mu ulijem malo samopouzdanja i oteram zle duhove. Met je primetio i neprekidne razgovore s Hugom preko telefona, primetio bi da se vrata od trpezarije otvaraju i zatvaraju, i injenicu da nijedno od nas dvoje nije veeralo i da smo rano otili u krevet. Bilo je lepo od njega to je pazio na Floru, pomislih, to joj je dao da jede i kasnije je odveo s Todom da dvogledom posmatraju galebove na liticama. Zatvorila sam vrata batenske kue za sobom i sela. im sam upalila raunar, bujica rei ispunila je ekran, ali ja sam zurila, gotovo obnevidela, tuna zbog jadnog Dejvida, ali isto tako uasno, uasno zbunjena. Sve u redu? Mogao je taktino da odlui da me ignorie, ali umesto toga, njegove plave oi su se zaarile, nene, brine, preko naoara. Podigla sam oi ka plafonu, znajui da su pune suza koje ne smeju da se izliju. Progutavi knedlu, sabrala sam se. Dobro. Sad. Lusinda. Moja junakinja. Moram da pourim s ovom knjigom, ili e se moj izdava zapitati ta se kog avola deava. A Lusinda se jo nije ni kresnula. Jo uvek je tumarala praznom kuom, privijajui Dastinovu pozivnicu na svoje nemirne grudi, sjajnih oiju, punog srca. O, ne, pomislih, panino iitavajui poslednji paragraf, to uopte nee moi tako! Brzo sam izbrisala nekoliko reenica. Nije trebalo da se zaljubi, zaboga, ne u Dastina Rejnoldsa! Na tom putu ju je

243

ekalo ludilo. Stadoh besno da kucam.

Lusinda je uetala u kuu i bacila pozivnicu nehajno u stranu, uguravi je iza gomile slinih na polici iznad kamina. Strogo je osmotrila sebe u ogledalu vie police. Sigurno se mora osvetiti za muevljevo neverstvo, sigurno je red da i ona sebi d oduka, ali dopusti li da zavoli drugog oveka, to bi samo prouzrokovalo jo bola. Terens je, s druge strane, bio neto potpuno drugo. Njeno srce bi mirno spavalo dok bi njeno telo odraivalo sav posao. ak i sad je mogla da uje bat njegovih tekih koraka u kuhinji dok je dolazio da odvede njene pse u popodnevnu etnju. Poletela je da ga presretne. Uputivi mu oaravajui osmeh, stala je da vrti arenim izukrtanim povocima okaenim o prst. Uivaj u etnji, Terense zaprede umiljato. Da, hou ree, udei se promeni njenog raspoloenja. Uze povoce. Hvala. I pitala sam se, bi li voleo da radimo neto veeras? Samo, mu mi se jo nije vratio, pa sam pomislila... da izaemo negde. Da, mogli bismo. Razvedri se on. Mogli bismo neto kao da prezalogajimo. To bi bilo mono. Pree prstom grozniavo preko dovratka, posmatrajui je zamiljeno. Lusinda se borila sa eljom da skloni njegovu grubu ruku s njene skupocene drvenarije, ali samo se nasmeila. Da, to bi bilo... mono. Kasnije te veeri, u zatalasanoj ungaro haljini s dubokim dekolteom, ona ueta u restoran drei ga podruku. Jesi bila nekad u Harvesteru? upita, ponosno joj izvlaei stolicu da sedne. Ne, nikada. Ono, ne bih hteo da bude primeena. Lusinda se osvrnu i odmeri narod u prostoj odei od sintetikih materijala koji se sluio hranom stojei ispred neega to se zvalo salatni bife. Mislim da ne moramo da brinemo o tome promrmlja. Vee je postalo jo udnovatije kad je Lusinda bila potaknuta da proeta

244

okolo, stane u red i poslui se hranom. Poto se vratila za sto i stala bezvoljno da se igra listom zelene salate, Terens sede preko puta nje, zapanjen. Zar je to sve to eli, devojko? Lusinda trepnu kad vide naherenu pagodu od kobasica, pasulja, pomfrita, jaja, pasulja i jo pasulja na Terensovom tanjiru. Do avola, mo da uzme kolko god eli! Sve ulazi u cenu. Hvala ti, Terense. Ovo je dovoljno. Dok je pijuckala mineralnu vodu, nervozno se pitala da li e tako ogromna koliina biljnih vlakana uticati na njegov uinak kasnije? Da li e pokriva bukvalno poeti da lebdi? Kako se, meutim, ispostavilo, njeni strahovi su bili neosnovani. Poto ga je odvela do apartmana po svom izboru u hotelu Savoj i vrsto zatvorila vrata za njima, iako iznervirana to je Terens insistirao na tome da joj skine ungaro haljinu preko glave: Rukice gore, ljubavi!, umesto da je pusti da elegantno sklizne na pod, kada je skinuo gae, sve mu je bilo oproteno. Kako je samo obdaren poput konja, i spektakularno maljav, pomisli Lusinda s divljenjem kad je krenuo ka njoj. On se okrenu za trenutak da baci arape na stolicu i Lusindine oi se razrogaie u udu. Boe, ak su mu i lea ekinjasta, kao u neandertalca! Vragolasto prui ruku i zgrabi njegov dlakavi...

Mama! Poskoila sam, zamahnuvi rukama, i spektakulano oborila olju s kafom. Sranje! Oajniki briui tastaturu donjim delom majice, okrenula sam se i ugledala Florino zapanjeno lice u dovratku iza sebe. Zaklonila sam ekran, istovremeno frenetino pokuavajui da pokupim kafu. ta je? razdrah se. Kler je na telefonu, to je sve. to si tako nervozna? Nisam! zaurlala sam. Samo pokuavam da radim, to je sve. Zar ne moete da me ostavite na miru ni pet minuta? Boe, stalno me neko prekida.

245

 Izvini ree sarkastino, putajui vrata da se zalupe. Zatim sam ula: Je li pod stresom ili ta, dok se udaljavala batenskom stazom. Oklevala sam za trenutak, pa iskljuila raunar i poletela za njom. Izvini, draga procedih zadihano kad sam je sustigla. Bila sam samo malo... zna, zanesena. To je sve. Ona se iskezi. U redu je. Mislila sam da si moda usred neke vrue scene seksa ili tako neto. Ha! pokuala sam veselo da se nasmejem. Kao da bih ja znala neto o tome. Pa, iskreno se nadam da zna odvrati dok je odmicala u pravcu garae da nastavi partiju stonog tenisa s Todom. Ili e neto krenuti po zlu dobaci mi preko ramena, kezei se. Posmatrala sam je kako odlazi, zastavi za trenutak na stepeniku iza kue da grickam nokte. Poklanjali su mi dosta panje ovih dana. Zatim sam prola kroz hodnik i javila se. Halo rekoh odsutno. O, Ani, izvini. Znam da je Flora rekla da radi, ali pitala sam se... pomenula je da ste naile na Tea u Tintedelu i... Oh, da! Ne, u redu je, Kler. Nisi nita skrivila. Misli... Priala sam s njim, i ne, niste spavali. Dodue, povratila si po njemu. Nisam! pobuni se, a ja u tom trenutku uh kako se neko iza mene tiho nakaljava. Okrenuh se. Metova vrata bila su odkrinuta. Zgrih se. Do avola. Jesi! prosiktala sam, okreui se. Ali uj, jesi li priala s Majklom? Nisam, ali pisau mu. ta ti misli? upita nervozno. Mislila sam da bih... zna... mogla bolje da se izrazim na papiru. Da ponizno molim za oprotaj. Ima neki savet? Ne ba, ali zaboga, obavezno pomeni da se nita nije desilo izmeu tebe i Tea. Veruj mi, to e mnogo promeniti situaciju. Muevi su udni kad je u pitanju vernost supruga. I pored toga to Majkl trubi o tome da je s tobom nemogue iveti i da je to bila kap koja je prelila au, i bla, bla, veruj mi, ovde se radi samo o tome jesi li se kresnula s Teom Todom ili nisi.

246

Tiina. Postaje uasno pronicljiva pod stare dane. To je zbog ovog pisanja uzdahnula sam. Utie na to da previe jasno razmiljam. I, Kler, ako nema nita protiv, nazvau te kasnije da askamo, bila sam usred pisanja kad si nazvala. Izvini, da, idi svakako. Priaemo kasnije. Pozdravlja te mama. Dok sam sputala slualicu, dolo mi je da se utnem u guzicu. Do avola. Mogla sam nakratko da popriam s mamom, jer je oigledno sedela u blizini, ekajui da joj Kler prosledi slualicu. Radilo se o tome... ako se ne vratim Lusindi, poeu ponovo da razmiljam o svom ivotu, a to bi bilo fatalno. Telefon ponovo zazvoni. Zgrabila sam slualicu, iznervirana zbog oseanja krivice. Halo? dreknuh. Tiina. Oh, uh, mogu li dobiti Meta, molim vas? Bio je to enski glas. Ameriki. Luiz ovde. Oh, ovaj, da, samo sekund. Posramljena, prioh Metovim vratima. Pokucala sam i ula. Prazno. Oito je odluio da se skloni dok sam priala preko telefona. Otila sam do zadnjih vrata. Mete! razdrah se u pravcu bate. Nema odgovora. Vratih se do telefona. Izgleda da nije tu, hoete da mu ostavite poruku? Da, recite mu molim vas da sam zvala, i neka kae Todu da nazove svoju mamu? Da Tod nazove mamu. Mamu. U redu. Komplikovano je... oklevala je. Oh! Oh, ne, u redu je, znam sve o tome stadoh brzo da je uveravam. Znam da je Tod ovde umesto da je kod vas. Znate? zvuala je iznenaeno. Oh, dobro. Pa, Medelejn je zvala pre nekoliko trenutaka i rekla sam joj da je otiao da se provoza biciklom s mojim sinom, ali da e je pozvati im se vrati, tako da... Da, jasno mi je. Preneu poruku uveravala sam je. Hvala vam. Zvuala je kao da joj je laknulo. Zvuala je kao fina ena, pomislih dok sam sputala slualicu. Luiz. Metova roaka udata za Toma, lekara. Pitala sam se kakvi su ostali lanovi

247

porodice. Roditelji; braa i sestre. U kakvoj su kui svi odrasli. I u trenutku kada je trebalo da brinem o karijeri svog verenika, uhvatila sam sebe kako mislim i o njoj. Medelejn. Osetila sam neodoljivu elju da odem u Metov kabinet i potraim njenu sliku. Da pretresem jaknu koja je bila obeena o naslon njegove stolice i vidim hou li nai staru porodinu fotografiju sakrivenu u njegovom novaniku. Sreom, taj trenutak je proao i, okrenuvi se u mestu, odluno sam se vratila poslu.

248

20.

e veeri su Flora i Tod kukali kako ele da ponovo odemo na pecanje i potpalimo vatru na plai. Met i ja se brzo zgledasmo. Gotovo kao po preutnom dogovoru izbegavali smo jedno drugo vei deo dana, ali sada je sedeo za kuhinjskim stolom i itao novine dok sam ja stajala za sudoperom i prala erpe koje su se, po svemu sudei, ponovo nakupile. Tod i Flora su jeli ips na stepenitu iza kue. Ajde, tata, ajmo na plau da upalimo vatru. Mislim da neemo, drutvo ree tiho, ne diui pogled s novina. Ne promrmljala sam. Ne veeras. Definitivno ne veeras, pomislih dok sam krvniki ribala erpu. Nikakav rotilj na plai ne dolazi u obzir. Nisam elela da ostanem nasamo s njim pod zvezdama i zurim u ar nakon to deca odu na spavanje. Zanimljivo je to se i on slagao. Oh, mama, ajde, bilo je zabavno proli put! Ne, Flora, jeemo ovde, u kui rekoh odluno. Pa, ajde barem da raspalimo rotilj u bati predloi Tod. Trudila sam se da izgledam zauzeto. Nisam gledala u Meta. to da ne ree veselo. To moemo. Idem po nicle. Posegnuo je rukom iznad moje glave da bi dohvatio kljueve koji su visili okaeni o klin na polici. Rukav njegovog dempera sluajno mi je dodirnuo kosu. Nastavila sam da ribam kao da mi ivot zavisi od toga. Kako se ispostavilo, taj plan je bio odlian. Posedali smo tik ispred vrata koja su vodila u batu, s tanjirima u krilu, dok je glasna deja muzika dopirala kroz otvorene prozore, na drugarski, oputen nain, ali bez one romantine atmosfere. Kasnije u, rekoh sebi, kad deca odu u krevet, teatralno zevnuti, ustati i promrmljati neto o tome kako moram rano da legnem, poeleti Metu laku no i popeti se uza stepenice za njima dvoma. Met se takoe trudio da odri atmosferu veselom i drugarskom; alio se s Florom i Todom kad smo ih pustili da nam ispeku meso, alei se da emo uskoro umreti od gladi ako nas ne nahrane. Konano, praena gromoglasnim klicanjem, hrana je stigla.

249

 Ovde imam pola krave primetila sam, uzimajui ogromnu niclu obema rukama. Nema smisla paliti rotilj zbog nekoliko maleckih kobasica i krompira veliine metka. Ah! Znai ve si prisustvovao rotiljanju u Engleskoj. Nasmejao se i namestio na stepeniku, balansirajui tanjirom na kolenima. Mu moje sestre od tetke, Tom, voli da se epuri s rotiljskom viljukom. Mnogo fin momak, ali ovee, pilei bataci mu svaki put zagore. Mislim da sam u njegovom dvoritu, vie nego bilo gde drugde, imao najvee anse da zaradim salmonelu. Tom koji je oenjen Luiz? upitah, iako sam znala. ena s kojom sam ranije priala? Tako je. Zvuala je fino. I jeste. Obrisa usta prstom. Znam je otkad znam za sebe. Odrastao sam s njom u istom kraju, samo nekoliko blokova dalje. Nae majke su sestre. Veoma su bliske. I ona se udala za Engleza? Udala se za Engleza koji je doao u SAD da zatrai naunu stipendiju. Luiz mu je bila laboratorijski tehniar. Poveo ju je kui, zajedno sa zvanjem koje je dobio. Na gubitak, njegova dobit. To je bilo pre petnaest godina. Sad imaju etvoro dece i predivnu kuu na plai ba ovde u Kornvolu, dalje uz obalu, u Trebarvitu. Svidela bi ti se. I to je mesto upitah, gledajui u Toda koji nas nije mogao uti jer je stajao kod rotilja i okretao paprike s Florom gde bi Tod sada trebalo da bude? Ba tako. Koliko e jo ostati s tobom? Jo samo nekoliko dana. Luiz dolazi da ga pokupi u etvrtak. Provee jedan dan s njenim deacima, pa se vraa u Kembrid. A Medelejn nee nita znati? Jok. Besno zahvati punu viljuku salate. Nedostajae ti rekoh naposletku. Mislim, poto si proveo sve ovo vreme s njim. U njegovoj blizini.

250

Podie pogled. Nedostajae mi, taka. Naravno rekoh brzo. Naravno da hoe. Glupa Ani. Nastupila je tiina. Pogledala sam u Toda, sitnog plavuana, kako se egai s Florom dok su kobajagi juriali jedno na drugo s ranjiima u rukama, kao u vitekom dvoboju. Tod vide kako ga gledam i zamahnu ranjiem. Jo paprika? Nasmeila sam se. Ne hvala, ali tvoj tata e ih pojesti, sigurna sam. Daj ih vamo ree Met, pruajui ruke. Oh, dobro je, est komada, i peurke. Potrudiu se da poistim ovo. Saekala sam da se Tod ponovo udalji. I tamo si sreo Gertrudu? Kod Toma i Luiz? Tako je. Pre dva leta, kad je dola u Kornvol. Tom i Luiz su je pozvali u goste. Tom je dosta dobro poznavao njenog pokojnog mua, stairao je kod njega dok je studirao medicinu na Oksfordu, pre nego to je odluio da se posveti istraivakom radu. Briljantan ovek, svi kau. Tom? Ili Hju? Pa, obojica, ali mislio sam na Hjua. Da. Da, zaista rekoh zamiljeno. to moe biti... pola problema rekoh tuno. Pogledao me je. Deca su pojela nicle i sada su pekla banane na alufoliji. ijeg problema? Zavrtela sam glavom. Progutala knedlu. Nema veze. Nije trebalo to da kaem. Met odloi tanjir u stranu i zakilji u zalazee sunce. Gorelo je u savrenom polukrugu na horizontu, kao dinovsko crveno oko iznad kronji, na puini. Ani, primetio sam da je Dejvid jutros otiao u velikoj urbi. Hoe da mi kae neto o tome? Da, on... ima neka posla. U Londonu. On, ovaj... Jer ako nee, nemoj. Vidi da ve mogu da prepoznam loe smiljenu la jo dok je izgovara i, samo da zna, mogu da je prepoznam na kilometar. Nisam mogla da se ne nasmejem. Ve me previe dobro poznaje. Na to nije odgovorio. Na kraju sam ja prekinula tiinu.

251

 Pa, dobro. Dejvid je loe postavio dijagnozu jednom pacijentu koji je na kraju doiveo srani udar i umro. Met je mirno pomazao tanjir paretom hleba. On nije prvi lekar kome se to desilo, a sigurno nee biti ni poslednji. Ne, ali bilo ih je jo. Jo takvih sluajeva. Mnogo sluajeva? Odloila sam tanjir na travu. Osetila sam kako crvenim. Ne... mnogo, ali dovoljno da se on zabrine. Veoma. I, Mete okrenuh se k njemu to me je najvie nasekiralo sino. Njegova reakcija. Stvarno me nije briga ako izgubi posao, ali veoma loe je to primio. A Dejvid je obino tako oputen, pribran. Potpuno se slomio. Nije mogao da doe k sebi. Plakao je? Pa... oklevala sam. Osetila sam se kao izdajica. Da, zapravo, jeste. Slegnuo je ramenima. Smireni, pribrani ljudi nekad tako daju sebi oduka. Svi mi plaemo, samo to ti nisi navikla da vidi Dejvida u takvom stanju. Da sloih se brzo, osetivi olakanje. Da, u pravi su. Sigurna sam da je to u pitanju. Jesi li sigurna upita oprezno da te nije nasekirala tvoja reakcija? Ono to si osetila kad si ga videla takvog? Oborila sam pogled, posramljena. Da, i to. Potreslo me je. Ali najgore u svemu tome je to sam, ak i pre nego to se to desilo, pre nego to je njegov advokat sino nazvao da saopti loe vesti, bila uznemirena zbog svojih oseanja prema njemu, na mnogo naina. Ne mogu... ba da objasnim. Divljaki sam dohvatila nekoliko maslaaka koji su rasli pored moje stolice i iupala ih iz korena. Oseala sam se uasno. Bilo je tako izdajniki s moje strane to sam sedela ovde i priala o Dejvidu, pa ipak, na neki nain, inilo se da je Met bio jedina osoba s kojom sam mogla to da podelim. U kakvom si stanju bila kada si upoznala Dejvida? upita Met, posmatrajui kako se Flora i Tod mauju viljukama za meso. Lake malo, drutvo. Podigla sam pogled. U kakvom sam stanju bila?

252

 Da. Mislim, kako ste se upoznali? Oh! Spasao me je iznenadne smrti. Nasmejala sam se. Neko staklo je padalo na mene i on me odgurnuo u stranu. Ali ne samo to. Spasao me je i od mene same. Bila sam u potpunom rasulu kada sam upoznala Dejvida. Iscrpljena, neispavana... iskreno, u jadnom stanju. Jo sam patila za Adamom. Mislim, stvarno patila. Nisam mogla da jedem, razboljevala sam se, bivalo mi je sve gore i gore, praktino. A sada ti je bolje. Pa, da rekoh s nelagodnom. Zahvaljujui Dejvidu. Obe nas je spasao. Floru i mene. A sada sam mu potrebna rekoh odluno. I nai u mu se u nevolji. Taman u trenutku kada si moda spremna da nastavi dalje. Ne. Naravno da ne! Ani, bolesnim ljudima je nekada potrebno da budu spaseni, ali i spasiocima je esto potrebno da izvedu spasavanje. ele da oni budu ti koji e rehabilitovati druge. Kao lekari, moramo paljivo da postupamo kada se radi o nama samima, moramo posmatrati sebe iz svakog ugla i preispitivati svoje motive. Da li bismo, na primer, bili sreni ako bi Isus Hrist proetao bolnicom i izleio sve ljude? Ili bismo popizdeli jer onda ne bismo vie imali koga da leimo? Nasmejala sam se nervozno. Pokuava li da kae da ga je to privuklo meni? injenica da sam bila u rasulu? Izgubljen sluaj? To je glupost. Slegnuo je ramenima. Ranjivost moe biti veoma privlana. Nekim ljudima. Drugima ne. Pogledao me je mirno. Neke to odbija. Misli, mene odbija. Pocrvenela sam. Nije da me ne privlai sad kad je u loem stanju rekoh besno. To je uasno! Uasno je rei tako neto! Laku no, mama. Poskoila sam. Flora je stajala iza mene, saginjui se da me poljubi. Nisam je ula kako mi prilazi iza lea. Oseajui napetost u vazduhu, skrenula je pogled ka Metu, ne znajui ta da ini. Laku no, draga rekoh brzo, dolazei k sebi. Rano lee. Ona pogled na moj sat. Znam, ali umorna sam. Tod isto. I kako bilo, sutra emo moda da poranimo da bismo otili da skijamo na vodi. U redu, draga.

253

Poljubila sam je i osetila kako mi se suze skupljaju od besa. Okrenula sam lea Metu da ih sakrijem, pravei se da gledam Floru kako ulazi u kuu. Posle nekoliko trenutaka Tod poe za njom. uli smo kako njegovi koraci odzvanjaju gore u potkrovlju, zatim i kako se vrata njegove sobe zatvaraju. Nisam rekao da te ne privlai zato to je u loem stanju ree Met tihim glasom. Siguran sam da nije tako. Samo kaem da si sada drugaija osoba nego to si bila kad si ga upoznala. Borila sam se da izaem na kraj s ovim, ali nisam mogla da poreknem. Jesam se promenila. Bila sam jaa, srenija, ali to je verovatno bilo zbog njega? Zbog Dejvida? To mi govori kao psihijatar? upitah, procedivi osmeh. Ne, ve kao Met Maloun. U toj ulozi se najbolje oseam. Sagnula sam se i nastavila da upam maslake, svesna da me ita zahvaljujui zdravoj logici. Ani proisti grlo i ja sam se gadno opekao, kao ti s Adamom. Ali nisam pronaao spasioca kao ti, iako sam imao nekoliko ljubaznih ponuda. Neke od njih sam i prihvatio. Jedna od njih je bila sekretarica sa sjajnim nogama, a druga slatka kominica koja ivi nekoliko blokova od mene, s prepredenim osmehom i makom koja je imala obiaj da skae na krevet u nezgodnim trenucima. Ali obe su bile samo prolazna varijanta. Avantura. Nisu to bile platonske veze, razume, ali nisu bile ni emotivne. Neki vid fizikog izleenja, da, ali nikad nisam dozvolio sebi da se veem. Nisam bio spreman. Nisam bio zreo za akciju. Nisi bio? Naterala sam sebe da podignem pogled. Sada jesi? O, naravno. Oi mu se sudarie s mojim. Plave, usredsreene i veoma iskrene. Provereno. Krv mi je pojurila u obraze, i tiina koja je nastupila bila je toliko napeta da mi se inilo da u vazduhu ujem pucketanje elektriciteta. Nisam skretala pogled. Ani, mislim da se ovde deava neto to oboje poriemo. Tema koju uljudno izbegavamo, a koja nema veze s Dejvidovim razlozima zbog kojih se odluio za lekarsku profesiju i zapoeo vezu s tobom, ve vie s nama dvoma.

254

Bata mi se iznenada uinila neobino tihom. Neprirodno tihom. Muzika iz kue je prestala da svira jer je disk doao do kraja, ali znala sam da to nije bitno. Nikakva tinejderska muzika, jarka svetla i veselo egaenje na terasi ne bi mogli da maskiraju ovaj trenutak. Iznenada se naao tu, na otvorenom, kao neka sjajna morska ivotinja koja izranja na povrinu kroz tamnu travu i plankton. Izranjanje istine. I do toga bi dolo bez obzira na sve, na bilo kom mestu; bila sam naivna to sam se pretvarala da nee. Na vrhu autobusa, u prostoriji punoj ljudi, u malom plavom amcu na puini, pod zvezdama kraj logorske vatre. Bio je u pravu. Ovo je bilo neto neporecivo, i neto to je dolo od nas samih. Brzo sam ustala i sagnula se da pokupim deje tanjire s trave, nadajui se da u prekinuti trenutak prisnosti. Naslagala sam posue na gomilu na stolu, ali bila sam svesna da stoji iza mene i da mi se ruke tresu. Zurila sam u ostatke nicli i zelene salate koji su se zalepili za tanjire, oduzeta od uasa pomeanog sa udnjom. Ani. Okrenula sam se, i u tom trenutku, kada me je pogledao, bila sam nemona. Uhvatio me je u naruje i svet koji sam do tada poznavala rasprsnuo se kao mehur od sapunice. Njegove usne naoe moje, tople i eljne; privio me je vrsto uza se. Dok sam ga ljubila, oseala sam miris mora, trave i sveeg vazduha. Tog oveka, tog stranca koga sam poznavala itavih est dana, i koji je uetao u moj ivot i uzdrmao mi svet. Koji je otvorio vrata mog srca za koja nisam znala da postoje, ili koja sam, ako sam i slutila da postoje, drala vrsto zakljuanim. Kako je jedan dugi poljubac sledio za drugim, inilo mi se da tonem sve dublje i dublje u neko zabranjeno mesto. Kada smo zastali da uzmemo vazduha, istog trenutka sam se osvestila. Stojimo pravo ispod Florinog prozora! procedih zadihano. Da uemo onda unutra predloi, s rukama u mojoj kosi, ponovo mi neno dodirujui usne svojim. Boe, divna si, Ani. I nekim udom, oseala sam se sjajno u njegovom naruju. I tako smo uli unutra, i samo to smo proli kroz staklena vrata, ponovo mi je obujmio lice rukama, mazei me po vratu, uivajui u ukusu mojih usana, zavukao mi ruku u majicu, mazio me po ramenima.

255

 Ne moemo! uzdahnula sam. Deca su gore. Naravno da ne moemo sloio se. Ali mogu da te poljubim, zar ne? O, da dahtala sam. Moe da me poljubi. To je i uradio, dok me zvono na vratima nije nateralo da se otrgnem iz njegovog naruja i pobegnem na drugi kraj sobe. ta je to! uzdahnula sam. Slegnuo je ramenima. Zvono, pretpostavljam. udno vreme za posetu. Poletela sam do malog isturenog prozora koji je gledao na trem, briui usta u uasu i nametajui majicu, ubeena da je Dejvid na vratima. Srce mi je divlje tuklo. Provirila sam kroz prozor. Adam izdahnula sam s olakanjem. Oh, dobro. I Metu je vidno laknulo. Poeao se po glavi. ovee, ba ima dosta oboavalaca. Nikad ne znam koji e Romeo sledei da bane. Okrenuh se k njemu nervozno. ta da radim? Valjda da ga pusti unutra, Ani. Otiao je u kuhinju i poeo da puni dezvu. Budi dobra domaica, iznesi kolae. Ili on spada u one koji vie vole din i prepelija jaja, ti meni reci. Kako bilo, ako ga ostavi da eka tamo napolju jo koji trenutak, doi e okolo mislei da ne ujemo zvono jer smo u bati, i svakako e ui, tako da... Ah, Adame, dobro nam doao! Met prui ruku i nasmei se iroko kad se Adam pomolio na vratima. Adam prihvati pruenu ruku, zbunjen. Zdravo. Namrtio se. Zvui kao da ste me oekivali. Ne, ne, nismo te oekivali, ali svakako smo divno i prijatno iznenaeni. Uvek nam je zadovoljstvo da ugostimo prijatelja u naoj maloj kui. Ba sam pristavio kafu: moe? Naravno, to da ne. Adam proe rukom kroz kovrdavu kosu, iznenaen. Boga mu, zaboravio sam da si ti jo ovde, zapravo. Zaboravio sam na taj va udni modus vivendi. Oh, nije udan ree Met, uputivi mu zaslepljujui osmeh. Ne kada imamo toliko neoekivanih posetilaca koji nas odravaju mentalno zdravim i normalnim. Ne kada stalno imamo goste koji nas uveseljavaju i pomau nam da razreimo sve probleme. Ovde stalno primamo ljude leti, zar ne,

256

Ani? urki nikad kraja. Hoe i ti kaficu? Da, molim. Trudila sam se da ne pokaem koliko se zabavljam. Odjednom sam se okuraila. Ako on moe da se postavi drsko, mogu i ja. Prekrstila sam ruke i posmatrala Adama kako zamiljeno etka po dnevnoj sobi, s rukama u depovima. Bila je to kontroliua, teritorijalna taktika, ista ona kojom se on mnogo puta sluio u mojoj kui u Londonu. Kada je zastao da razgleda reprodukciju s galebovima iznad kamina, iznenada sam primetila kako je on zapravo mali ovek. I da je poeo da elavi na temenu. Zato to ranije nisam primetila? Nisam ranije ulazio ovamo ree zamiljeno, okreui se k meni. Malo je mrano, zar ne? To je zato to ti jo nismo priredili lajt ou ree Met, pruajui ruku ka prekidau obine lampe i palei je teatralno. Ta-da! Magija belog oveka. Adam se dobroduno nasmei i posegnu rukom u dep. Evo prui mi Florin sat zaboravila ga je. Bio sam u prolazu, pa sam pomislio da ga donesem. Pomislio sam da e joj moda zatrebati. Niko ne prolazi pored ovog mesta, Adame rekoh, stavljajui sat u pepeljaru. Prilino je daleko od utabanih staza. Ne, pa, ja... izgledao je gotovo kao da mu je nelagodno. Hteo sam da te vidim. Da popriamo. Nastupila je pauza. Oh, boe, ne obraajte panju na mene. Met podie ruke glumei uasnutost. Idem da posmatram zalazak sunca. Stavio je posluavnik s kafom ispred nas, uputio jo jedan osmeh Adamu, uzeo svoju olju i ietao napolje u batu. Posmatrala sam ga kako odlazi. Oi su mi sijale. Da, pomislih. Da, tako treba s Adamom. Podrugljivo, snishodljivo, drsko. Zato ja nikada nisam koristila tu tehniku distanciranja? Okrenula sam se da pogledam svog biveg mua i osetila se udesno, gotovo kao da lebdim. Naslonila sam se na ivicu stola. Dakle, ta je tako hitno da ne moe da eka do jutra? On sede na kau, drei olju s kafom. Pa, nije nita hitno, samo po sebi. Samo sam... zastade. Poea se po bradi snudeno. Zna, Ani, nisam ba ovako zamiljao ovaj mali tte--tte. Mislim, ti si naslonjena tu,

257

dok se taj tip mota po bati. Doi, sedi pored mene. Potapao je kau, cerei se lukavo. I hajde da iskljuimo taj lajt ou. Nasmeila sam se. Ne, hvala. Hajde, Adame, da ujem. Izgledao je iznenaeno. Oblizao je usne. Dobro. uj, Ani, moda sutra za veerom, moda bismo mogli malo da proaskamo. Cenim da u Bistrou u Pedstou nema guve. ta kae? Samo nas dvoje. Odloila sam kafu u stranu. Uzdahnula. Adame, ako si doao ovamo da kae ono to mislim da ima da kae, da stvari ne idu ba najbolje s Kozi, da si shvatio da si greio to si vrljao, da ti je ao to si dozvolio da na brak propadne i da nisi mogao da ide do kraja, ali da je to bilo tad a ovo je sad, i da nisi vie emotivno nezreo i da si siguran da si se sabrao i da treba opet da pokuamo i... o, da podigoh prst da ti nedostaje da se budi ujutru pored mene, da gleda moju glavu na jastuku, i tako dalje i tako blie, onda moram da ti kaem da si izabrao lo trenutak. Ustala sam i otila do sudopere. Taman sam oprala sue i, kao to zna, ne trpim kad mi je kua u neredu. Dakle, osim ako ne eli da mi se pridrui u brisanju posua... Okrenula sam se i bacila krpu u njegovom pravcu. Sletela mu je na glavu. Posmatrao me je zapanjeno. Pa, vidi ti to ree konano. Izgleda da sam neodoljiv koliko i mastan tanjir. Oh, nemoj to da shvata lino. Odvrnula sam slavine do kraja. Samo, sve sam to ve ula ranije, nita drugo. Zavrnula sam rukave i poela da ispiram posue kao na pokretnoj traci. ula sam tu priu kad sam otkrila da kree irli u naem stanu u Klaredon roudu, ula sam je kad si zbrisao s Antonijom posle Uzaludnog ljubavnog truda u Kardifu; ula sam je kad sam pronala Selina ljubavna pisma u fioci nonog stoia u Brajtonu, i ako bih sad rekla Jupiii!, zgrabila mantil i sela na suvozako mesto tvog kabrioleta, bez sumnje bih je ponovo ula za est meseci. I stvar je u tome, Adame, to znam da ovog trenutka ozbiljno misli. Ti zaista eli da ti se vratim, i iskreno veruje da e to biti zauvek, ali to je prosto jae od tebe, zar ne? injenica je da se neki ljudi rode s oseanjem estitosti i dostojanstva, neki ne. Trepnuo je. Molim?

258

 Istina je. Ili ga ima ili ga nema: kao dobro zdravlje, ili irski naglasak, ili plavu kosu, ili smisao za umetnost. To je prirodna sila i, zapravo, jedna od jaih, i najneizrecivijih. Ti je, naalost, ne poseduje. Ali nije bitno, nisi ti kriv. Okrenuh se. Nasmeih mu se vedro. Hajde, Adame, pomozi mi da obriem ove tanjire, budi dobar deko. Ima neeg privlanog u vezi s mukarcem s krpom, i nikad se ne zna namignuh mu moda se predomislim. Mogla bih na trenutak da zaboravim na sve te gluposti o integritetu i ipak te pustim da me povali na kauu. isto u ime starih vremena. Zurio je u mene, otvorenih usta. Oamuen. Onda je strgao krpu s glave, bacio je uvreeno i ustao. Dobro. Pa, ako hoe tako da se igra, Ani, da se tako sprda sa svim godinama koje smo proveli zajedno, sa svetou naih branih zaveta, sa... Ooh, mislim da ti je jasno da postoji samo jedna osoba koja je na to gledala kao na sprdnju, Adame. I ne misli ak ni na sreu nae erke, naeg deteta, najtunije rtve u svemu ovome... Ona je jedina osoba na koju sam ikada i mislila. Sluaj. Bacila sam suner besno u sudoperu i otila do zadnjih vrata, onako mokrih ruku. irom sam ih otvorila. ao mi je to si se posvaao s Kozi, ao mi je to ti ne prija ovaj odmor u Kornvolu, ali meni prija. I zato, molim te, nosi svoja sentimentalna oseanja, i svoju drskost, i svoje patetino samosaaljenje negde drugde, i pokucaj na neka druga vrata! Neto je sinulo u Adamovim oima. Izrekla sam se, i on je to znao. Ustao je i poao k meni, s rukama u depovima, dok mu je osmejak igrao na usnama. Dakle, prija ti? Pa da, jasno. Ne hvata se za nametaj u mom prisustvu kao obino. Ne crveni i ne prolazi rukom kroz neurednu kosu kao neko malo stidljivo stvorenje, pokuavajui da me gleda s gnuanjem, kad svaka budala moe da vidi udnju u tvojim oima kad proem pored tebe dok uzdrhtalim rukama ubacuje listove aja u ajnik. U tvojoj roenoj kui, ak i u prisustvu tvog deka. Sada mi je stajao veoma blizu. Pomilovao me je po obrazu. Onda je pustio da mu ruka lagano sklizne na moju dojku. Besno sam je odgurnula. Odjebi!

259

Podigao je obrve, jo uvek se smeei. Hmm, interesantno. Nisi ni zadrhtala. Impresioniran sam. Reci mi stade da otee, krivei glavu u Metovom pravcu da li dobri doktor zna za ovo? Namignuo mi je. Onda je, zviduui tiho, izaao na zadnja vrata i zamakao iza ugla ka svojim kolima. Stajala sam i posmatrala ga za trenutak, zatim jako zalupila vrata. Zatresla su se zajedno s okvirom. Zurila sam u drvene panele, stisnutih pesnica. Iznenada sam zarila lice u ake, briznula u pla i otrala u sobu, zalupivi vrata za sobom.

260

21.

acakala sam se i prevrtala u krevetu te noi, i konano ula Meta kako se penje uza stepenice oko ponoi. Njegova vrata su se tiho zatvorila iznad mene. Posle toga sam spavala nemirno, polusvesna snova koji su se kovitlali oko mene, praeni ponekom odgovarajuom slikom. Ponovo sam se probudila, iznenada, u pet sati, razrogaenih oiju. Leala sam tako, zurei u pomrinu, ekajui da osetim suze na obrazima ili uasno kajanje, ili pak olakanje ta god da je trebalo da osetim. ekala sam i ekala, ali sve to sam oseala bila je grozna obamrlost i zbunjenost. A onda mi je sinulo. Ustala sam, oamuena od nespavanja, ali vrsto reena i zgrabila ogrta i oteturala se do kupatila. Jo je bilo rano, tek sedam sati, kada sam se, ve obuena, uunjala u Florinu sobu. Flora, duo, probudi se neno sam je prodrmala za ramena. Hmm? a je? Okrenula se i zabacila ruku iznad glave. Zakiljila je u mene krmeljivim oima. a se deava? Mislila sam da bismo danas mogle da odemo kod bake, duice. Zna, rekli smo da emo otii da je vidimo dok smo ovde, a jo to nismo uradile. Hajde, obuci se. Okrenula je glavu i pogledala u sat s uenjem. Zato ovako rano? Zato to nam treba sat i po da stignemo do tamo, a elim da izbegnem guvu i vruinu, eto zato. Hajde sad, spremaj se. Boe, mama, trebalo bi da smo na odmoru! Odmah, Flora prosiktala sam naglo. Molim te. Neto u mom tonu prekinulo je svaku dalju raspravu. Moda je bilo neega i u mom izrazu, podonjacima tamnim od nespavanja, raupanoj kosi i gotovo sivom bledilu lica, i moda ju je to podsetilo na majku kakvu je mislila da vie nee ponovo videti, ali kako god bilo, mrmljajui zlovoljno, izvukla se iz kreveta. Oh, dobro progunala je, hodajui pospano do kupatila. Ja sam u meuvremenu tiho sila dole da joj ispeem tost. Da, ovo je dobra ideja, pomislih dok sam manijakalno mazala puter na hleb, pomalo

261

nesigurnim rukama. Bilo mi je potrebno da pobegnem; da razmislim; mamina farma je savreno mesto za to. Bilo mi je potrebno da razmislim o toliko mnogo stvari, na primer zato sam dopustila oveku kojeg sam jedva znala da me ljubi onako strasno, s obzirom na to da se udajem za pet nedelja. Ispustila sam no koji je zazveao po podu. Uasnuto sam prinela ruku obrazu. Sabravi se, ispekla sam i sebi tost, ali nisam mogla da ga stavim u usta uhvatila me muka im sam ga pogledala, u stvari te sam stavila dva komada na Florin tanjir i odnela joj gore, preskaui po dva stepenika odjednom, ustra od adrenalina. Evo, draga, stie doruki rekoh s isforsiranom veselou kad sam se popela gore i nala je u kupatilu. Bila jer nagnuta nad lavaboom, perui zube. Staviu ga na stoi pored kreveta, moe? Oklevala sam. Skuvala sam ti i olju aja. Moe da dorukuje dok se oblai. Okrenula se k meni, ustiju punih pene, i prostrelila me pogledom besa i neverice. o toliko urimo? Razumela sam je ali sam je ignorisala i iskrala se da se spakujem. Da, da se spakujem. Vrea za spavanje, definitivno, ali u stvari, potajno, i odee dovoljno za nekoliko dana. Ubacila sam neto odee i u Florin ranac, dok nije gledala. Nema smisla da joj ita kaem o duini naeg ostanka. Ali dui boravak nam svakako sleduje jer, shvatila sam, dok sam pakovala stvari uzdrhtalim rukama, razlog zbog kojeg se ono sino desilo, razlog zbog kojeg smo zavrili u onako... kompromitujuoj poziciji, bila je blizina. Da, to je to. Boe, sve je to dobro dokumentovano. Kada ljudi suprotnog pola borave zajedno na istom mestu neko vreme, emocije neprirodno ojaaju i dese se stvari... pa, stvari koje se inae ne bi desile. Preljuba na poslu, na primer. Tu se prosto radi o faktoru pogodnosti: nije potrebno uloiti nikakav trud, dovoljno je proetati do fotokopir maine i dok dlanom o dlan eto ti novog ljubavnika. Isti je sluaj s letnjim romansama. Prolo vee nije bilo nita vie od toga, zakljuih odluno, ubacujui patike, pantalone, majice u torbu: letnja romansa. Kada su sva ula pojaana suncem i morem i romantinim odlascima na pecanje i logorovanjem na plai, i kada nema posla ni svakodnevnih obaveza da ti smetaju. Nekoliko pia je doprinelo tome, naravno. Osim to ja nisam mnogo popila, pomislih poraeno. Samo

262

dve ae. Kako bilo zavrtela sam glavom da odagnam takve misli poenta je da se nita od toga ne bi desilo da nisam delila ovu prokletu kuu s njim. Da sam samo posluala Dejvida, pomislih tuno, pakujui etkicu za zube. Oh, moj jadni Dejvid! Trebalo je da ga posluam. Trebalo je da odem u Komplit Engler, ali nisam elela. Ne samo zbog ove divne kue, ve... i zbog divnog oveka u njoj. Sledila sam se kad sam to priznala sebi. Da. Da, jeste divan. Do avola. Ali rezervisau sobe u Komplit Engleru, pomislih uzbueno, gurajui gomilu donjeg vea u torbu, im se vratim, ili ili moda negde dalje? U nekom zabaenijem mestu? U Istbornu, moda. Ili Bornmutu? Ili su ta mesta puna starih gospoa? Stare gospoe. Savreno. Ba ono to mi treba. Samo da i tamo nema amerikih psihijatara potomaka crvenokoaca koji se motaju okolo. Zastala sam za trenutak s pakovanjem i pogledala kroz prozor u poznati prizor: polja na suprotnoj strani rukavca, galebovi koji krue nad nedavno pokoenim senom u potrazi za insektima. O, boe, ta sam to uinila? Pa, poljubila sam jednog oveka, to je sve, rezonovala sam trezveno, presipajui ampon iz velike boce u manju. Boe, nije to ne znam kakav zloin; nisam se kresnula. Ali stvar je nekako ispadala gora jer se inila tako ispravnom. Tako dobrom. Posmatrala sam plastove sena. Njegove ruke u mojoj kosi, njegov dah na mom licu, tako blizu i oh! Do avola. ampon na mojim pantalonama. Brzo sam ga pokupila, obrisala ostatak pokrivaem, a zatim se, namerno ostavivi torbu na krevetu, odunjala dole. Jo je bilo dosta rano i nigde nije bilo ive due dok sam se iskradala preko oroenog travnjaka ka batenskoj kuici. Bolje da ponesem laptop sa sobom, odluila sam, dok sam otvarala ispucala zelena vrata. Po ostale stvari mogu da se vratim kasnije. Osetila sam tugu dok sam ga iskljuivala iz struje i ubacivala u njegovu torbu, znajui da vie neu sedeti ovde, kucati i gledati preko vrhova kronji u male amce koji jezde po rukavcu. Progutavi knedlu, stavila sam ga pod ruku i uputila se natrag preko travnjaka posutog belim radama. Dejvid je zapretio da e ga pokositi dok je bio ovde, ali Met i ja smo se

263

pobunili, rekavi da volimo bele rade i maslake, jer tako deluje kao da je i travnjak na odmoru... Duboko diui i terajui sebe da razmiljam o debati o prihvatanju evra ili samom ministru ekonomije, o bilo emu samo ne o Metu i meni kako sedimo tamo meu ljutiima i smejemo se, pourila sam u kuhinju gde sam zatekla Floru kako prosipa svoj aj u sudoperu. Ohladio se. Skuvau drugi objavila je, stavljajui ajnik na ringlu. Oh! Ne, draga, uzmi sok od pomorande. Posegnula sam rukom u friider i urno joj nasula au soka iz tetrapaka, prosipajui ga svuda. Lep sok od pomorande. Ponesi ga sa sobom u kola pourivala sam je, gurajui joj au u ruku. Hajde, moramo da krenemo! Boe, na emu si? upita s nevericom dok sam je gurala napolje na zadnja vrata sa sve aom u ruci. Gurala sam je sve do kola. Nisam stigla ni da pikim. Preivee promrmljala sam, otvarajui joj suvozaka vrata. Stau na benzinskoj pumpi kasnije. Hajde, ulazi, ja u samo da skoknem nazad da uzmem... nekoliko stvari. Pa mogu li i ja da skoknem da pikim? Ne! Gledajui me zaueno ali, sreom, jo uvek pospana i stoga neobino posluna, zavalila se besno u sedite. Ubacila sam laptop na zadnje sedite, zalupila suvozaka vrata i, osvrnuvi se plaljivo ka prozorima u potkrovlju za sluaj da je uo lupanje vratima, pobegla nazad u kuu. Ustravi uza stepenice, zgrabila sam torbu s kreveta pa se iskrala do Florine sobe. Preturajui uurbano po njenim fiokama i oseajui se pomalo kao provalnik na amfetaminima, nagurala sam neto od njenih ortseva i majica u svoju torbu. Onda sam je zanirala i sjurila se hodnikom i nazad niza stepenice sa svojim plenom. Kad sam sila s poslednjeg stepenika i okrenula se da beim kroz kuhinju i umaknem na zadnja vrata, naletela sam pravo na Meta, koji je izlazio iz radnog kabineta. AAARRRGHH! Ispustila sam torbu od straha. On ju je osmotrio. Ide negde? Boe. Uhvatila sam se za srce. Ovaj, da. Kod mame. Ah.

264

 Nisam znala da si ustao uzdahnuh, uzlupanog srca. Nisam mogao da spavam. Ustao sam oko pet i radio u kabinetu. O, ne, znai bio je unutra sve vreme; mora da me je video kako jurim preko travnjaka kao ludaa i uo kako mutram Floru u kuhinji. Uurbano sam podigla torbu i krenula da proem pored njega, gledajui u pod. Nisam htela da ga pogledam. Nisam htela. Spustio mi je ruku na miicu. Naterao me je da podignem pogled. Njegove oi, kada sam pogledala u njih, bile su nene, tune, i veoma plave. Da li je to pametno, Ani? Progutala sam knedlu. Skrenula pogled. Da promrmljala sam. Jeste. Veoma pametno. I s tim reima provukla sam se pored njega i pourila, pognute glave, ka kolima, svesna da su mi suze pobegle i da mi se slivaju niz lice. Ubacila sam torbu u prtljanik i ula u kola, besno briui obraze nadlanicom. ta se deava? Flora me pogleda iznenaeno. Alergija na polen promrmljala sam. Ti nema alergiju na polen. E PA JUTROS SAM JE DOBILA! zaurlala sam. Mora da je koncentracija polena u vazduhu velika dodadoh, manje ustro. Oh trepnu ona, uplaena, a zatim, dok sam divljaki okretala kola na prilazu, aljui ljunak na sve strane upita: ta si upravo ubacila u prtljanik? Pobogu, mama, polako! Samo neke kapute. Za sluaj da zahladi. Da zahladi? Danas e biti dvadeset osam stepeni! Ali nisam je sluala. Posmatrala sam Meta koji je, stojei na prozoru dnevne sobe, posmatrao mene. Mirno, s rukama u depovima. Veoma smireno. Flora ga vide i mahnu. Zdravo! povika. On polako podie ruku dok smo se brzo udaljavale prilazom. Flora se okrenu u seditu, jo uvek maui. Vratiemo se do veeras, zar ne? Tod uskoro odlazi. Volela bih da provedem jo malo vremena s njim. Paljivo sam oblizala usne. Pa, mislila sam da bismo mogle da ostanemo. Jednu no. Baka e biti oduevljena, a onda... videemo.

265

Ona se okrenu i pogleda u mene. Prenoiti? Nisi mi rekla. Nisam ponela stvari. Ja sam ih spakovala rekoh dok smo jurile seoskim putevima, udaljavajui se od kue sve vie i vie, pomislih turobno dok sam krvniki stezala volan. Dobro ree iznenaeno. Da li baka zna? Zna. Jutros sam je nazvala. Bar je to bila istina. Nazvala sam je u pola sedam, dok je dorukovala. Pet minuta kasnije nego inae, po njenim standardima. Naravno da moe da doe, ljubavi rekla je iznenaeno. Razmestiu krevete. Ovo je vrlo iznenada, zar ne? Ne ba, mama aputala sam u slualicu. Prosto sam poelela da te vidim. Nastupila je pauza. Ba udno. Kler je isto poelela da me vidi pre neki dan. vrsto sam zamurila. Progutala. Mamu ne mogu da prevarim. Pa, vidimo se onda za sat ili dva. Vai, ljubavi. Flora me je posmatrala kako prekopavam po pretincu u autu traei naoare za sunce. Pronala sam ih i stavila. Izgleda da si mislila na sve primeti zajedljivo. Pretvarala sam se da je nisam ula i da se koncentriem na znake pored puta, svesna da me pomno posmatra. Oko ega ste se Met i ti sino svaali? upita iznenada. Kad sam prila da ti poelim laku no? Nismo se svaali rekoh tiho. Diskutovali smo. Oh. Zauta za trenutak. Ali svia ti se on, zar ne? Naravno da mi se svia rekoh neno, pruajui ruku do kasetofona da ubacim opena. Vesela klavirska muzika ispuni kola. Kome se ne bi sviao? Kada smo stigli kod mame posle sat i neto vremena, osetila sam opijenost od olakanja. Poto smo se polako spustile poznatim putem punim rupa, izbegavajui one vee, obilazei kratere, zavile smo iza ugla i ule u dvorite. Ugasila sam motor i s oseanjem zahvalnosti se naslonila

266

na volan. Prastara kua od kamena s dva mala zabata stajala je ispred nas, a u dvoritu omeenom niskim kamenim zidiem etkale su kokoke i pilii, epurei se i eprkajui zemlju. Opkolila nas je predivna tiina. Kler je ovde ree Flora iznenaeno kad je spazila njena kola na prilazu. Da, ona je... imala neto da obavi. elela je malo mira i tiine, a nije htela da se vraa ak u London. Kakve mi udesne lai silaze s usana ovih dana. Oh, vidi! Jedna od kokica je dobila pilie. To je Madam Blan. Izae uzbueno dok se savreno bela svilenka s izrazito pernatim nogama vrzmala oko svojih pilia kraj bare, nutkajui ih da piju, ali ne dajui im da slede primer pataka i otisnu se u vodu. U ambaru levo od dvorita spazila sam Teda Filpota, komiju farmera kojem je mama dala zemlju u najam i prodala stoku kad je tata umro, i koji je takoe koristio zgrade na imanju. Vilama je ubacivao seno u prikolicu bez sumnje neveto jer, kako je mama smatrala, niko nije znao da plasti, ore, zaprauje polja, ia ovce, ili bilo ta drugo to se ticalo obrade zemlje ili brige o ivotinjama ni upola dobro kao tata, a naroito ne jadni gospodin Filpot. Pomno ga je posmatrala nou i danju, gunajui sebi u bradu i govorei mu ta treba da radi. Podigao je ruku kada me je ugledao, i ja mu uzvratih mahanjem. Dok sam ila ka kui, mama se pojavila na vratima. Poslednji put kad sam je videla zabrinulo me je koliko je bila smrala, da su joj kljune kosti trale, i laknulo mi je kad videh da se malo popunila. Na sebi je imala plavu letnju haljinu i krpu prebaenu preko jednog ramena. Madam Blan je dobila pilie, bako! uzviknu Flora, preskaui svaki vid formalnog pozdravljanja sa svojom bakom. Znam, ljubavi. Mislila sam da e ti biti drago, ali mnogo je nervozna oko pilia. Zato to joj je lisica sve podavila prole godine. Sea se toga. Flora ostavi pilie za trenutak da bi poljubila baku, i ja sam sledila njen primer. Zdravo, Anabela, duo. Sve u redu? Njene otre sive oi su nervozno i ispitivaki posmatrale moje lice. U redu je. Nasmeila sam se. Jutros sam se probudila i poelela da

267

doem da te vidim, to je sve. Izgleda mnogo bolje, mama, malo si se popravila. Bila je to istina, lice joj je povratilo sveinu a oi su joj bile sjajnije. Tata je umro pre etiri godine, ali ona kao da je od tada ostarila est. Zasmejuljila se: Verovatno previe jedem. Toliko sam navikla da kuvam za celu porodicu da radim to iz navike, a onda sve sama pojedem. Bilo je neeg tunog u vezi s tim, pomislih: pekla je pogae dovoljno za nas etvoro, a nije imala s kim da je podeli. Ipak, izgledala je sreno. Ali s obzirom na to koliko se kreem, trebalo bi da sam mnogo mravija nastavi, uvodei nas u kuu. Ovce su mi pobegle pre neki dan, i pretrala sam ceo srez dok ih nisam saterala. Otile su ak tamo do imanja Toma Topera u Fenstormu. Gospodin Filpot ih ne zatvara kako treba? stadoh da je zadirkujem, saginjui glavu dok sam prolazila za njom kroz nizak dovratak. Oh, ne radi on to preterano loe. Kriv je onaj njegov mali, zamlata. Ostavio je otvorenu kapiju. Oh, tako znai rekoh, iznenaena to nisam naila na uobiajenu kuknjavu o tome kako je upravo podigao drvenu tarabu umesto neto tradicionalnijeg kamenog zida, ali moe biti da je postala popustljivija pod stare dane. I naravno da je godine sustiu, pomislih nervozno. Moda je Kler bila u pravu, moda stvarno ne bi trebalo da bude sama ovde, na tako udaljenom mestu, ali nije htela ni da uje da se preseli. Ovo je bilo njeno selo, i ona ga je volela; roena je i odrasla na farmi s druge strane doline, koju je jo uvek nazivala domom. Tu nije bilo mesta diskusiji; to se nje tie, umree tu. Unutra, kuhinja je sijala od istoe. Navoteni pod od terakote ogledao se u crnom rejburn poretu na drva koji je mama jo uvek sama loila, i ija je vatrica poigravala na plavo-belom porcelanskom posuu koje je stajalo u kredencu od borovine na suprotnom zidu. Kuhinja se nije promenila otkako je mama, koja ju je nasledila od bake, sedamdesetih obavila ono to je smatrala radikalnim preureenjem. Tvrdila je da se jo uvek navikava na ploice na radnim povrinama i pomodne ute zavese na prozoru. Ralf, border koli, dremao je mirno pored poreta, maui repom po podu, kao da se izvinjava to je previe star da ustane i pozdravi nas

268

kako prilii. Sve je bilo ba onako kako treba da bude: dom. Zavalila sam se zahvalno u stolicu s visokim naslonom i izbledelim kariranim jastuetom pored poreta dok se Flora saginjala da pomazi Ralfa. Nema Kler? Oi mi odlutae do otvorenog prozora na zelena brda koja su se valjala u daljini, posuta stadima ovaca; slino kornvolskom pejzau pored kojeg smo prole ali, gledano okom starog znalca, mnogo bujnija i nenija. Eno je gore, isprobava neku garderobu. Jue smo bile u Eksiteru, i ona je poludela. Nasmeila sam se. Mama nije navikla na Klerin nain kupovine: panino kupovanje svega to ugleda u jedinih slobodnih sat vremena, posle kojih treba da se vrati poslu ili deci. Ima li jo prinova, bako? upita Flora, jo uvek u ueem poloaju, mazei Ralfovu sivu njuku. Da, ljubavi, paii su dole iza kue, a ako ode do ambara, u najudaljenijem oku e moda nai maku s jo jednim nakotom maia. Stalno je s onim mkom iz komiluka, mala nevaljalica. Morau da je steriliem. Flora eljno izae iz kue, ubedivi Ralfa da poe s njom. Kako je ona? upitah dok je mama sipala vrelu vodu u stari smei ajnik na poretu. Maka? Ili druga mala nevaljalica? Iskezila sam se. Druga. Kler. Dobro je odgovori kratko. Mada, nije bila takva kad je dola. Bila je malo van sebe. Nisam je videla takvu jo otkako je dobila slabu iz geografije nakon to je preleala grip. A nisam ni uspela da je navedem da mi se poveri. Je li uradila to? Ne ba. Neto malo. Pa, rekla je da se posvaala s Majklom, a ti zna Kler. To kod nje znai ostavio me. Podigla sam pogled. Rekla ti je to? Ne, ali toliko sam pogodila. Sela je preko puta mene u drugu stolicu i stavila aj na poret izmeu nas dve da malo odstoji. Mnogo eta otkako je dola ovde, prela je itave kilometre, a ti zna Kler, ona nikad nije

269

etala dalje od biblioteke. I ne lii na sebe: ne govori mi ta da radim i gde da ivim i ta da jedem. Zapravo je postala bolje drutvo ree zamiljeno, ustajui da nam naspe aj. Nasmeila sam se. Mama je ispriala sve kako jeste. I kao to sam ti rekla, jue je kupovala kao da joj je to poslednje. Kao da je opsednuta. Mada, astila me je rukom. U Regalu. Pruila mi je oljicu na tacni. Oh, divno. Mama je smatrala Regal u Eksiteru vrhuncem uglaenosti. Ali stalno pokuava da zataka, zna? Samo je askala o ovome i onome dok smo jele puding, a oi su joj previe sjajne i napete. Teko joj je, ali se dri. Oh, da! Pa, oito se nije previe otvorila, a nadala sam se da hoe, mama. Ali opet, jutros, pa, ne znam razmiljala je koji trenutak deluje malo ivlje. Nekako oputenije. Zastala je da sipa aj. Moda seoski vazduh i domaa kuhinja konano ine svoje? Oh, da, prijae joj, ali to ne moe da zalei slomljeno srce. Odmeravala me je pronicljivo. Kako je Dejvid, ljubavi? Zna da si ovde, zar ne? Udahnula sam duboko ovoga puta. Ovaj, ne. Ne jo. Nazvau ga. Ja bih, na tvom mestu. Prui ruku i dodade mi telefon. Ili e se zabrinuti. Zurila sam u telefon u krilu. Da, da, hoe. Znam da imate te vae mobilne, i sve to, ali ako okrene broj te kue u Kornvolu i nae je praznu... Pa, osim to nije prazna, postoji jo neko... jo neko boravi u njoj zamuckivala sam. Da, rekla mi je Kler. Pijuckala je aj u tiini, posmatrajui me. Osetila sam kako mi lice gori. Duboko sam udahnula i stala da okreem Dejvidovu direktnu liniju praena njenim elinim pogledom. Hvala bogu sekretarica. Nisam morala da priam s njim i osetim se jo dvolinijom nego to sam se ve oseala. Proistila sam grlo.

270

 Ovaj, Dejvide, zdravo, ja sam. Samo da ti javim da u biti kod mame nekoliko dana, tako da moe da me zove ovde. ujemo se kasnije. ao! Nekoliko dana? upita mama iznenaeno kad sam spustila slualicu. Pa, ja... videemo kako e se stvari razvijati. Ah. Ba tako je i Kler rekla. Ree da e... oho, vidi, mi o vuku a vuk na vrata. Vrata su se otvorila i Kler se pojavila u dovratku, obuena kao da je krenula u Askot na konjike trke. Na sebi je imala okantan ruiasti komplet, crne cipele s visokom tiklom i ogroman crni eir. Ta-daa! Zauzela je pozu, onda umalo pala kad me je videla. Ti si ovde! Boe, ba si poranila. Nasmejala se. Nije trebalo da vidi ovo! Zakikotala sam se. U ta si se maskirala? U mladinu sestru objavi zvanino, i zavrte suknju. Svia ti se? Opet je ispozirala, s rukama na kukovima, zabaene glave, kao supermodel. To je za tvoje venanje. Oh! Prosula sam aj na tacnu. Mama i ja smo otile jue do Eksitera i potpuno smo odlepile. Moram ti rei da nisam imala pojma da su tamonje radnje tako sjajne, gotovo kao u Londonu. Je l ovo svee? Skide poklopac s ajnika i zaviri sumnjiavo. Samo to sam ga skuvala, draga. Tek da vidi ta je mama kupila ree, sipajui sebi oljicu aja. Ozbiljno, Ani, nikad je nisam videla tako doteranu, prosto neverovatno. Uzela je tanu i cipele u istoj boji i eir! Okrenula sam se prema mami, oseajui kako mi krv naputa lice. Ali mislila sam da si reila... poto treba da se odri u Klaridu... Oh, to je samo nervoza govorila iz mene. Obrisa mrvice s krila. Ne, spustila sam tu slualicu i rekla sebi: Mardori Hoper, kakva si ti blesa. Naravno da nee propustiti venanje svoje erke samo zato to je u Londonu i to nema ta da obue, a Ted se sloio. Ted? Filpot ubaci se Kler, gledajui me. Ne, ne bih to propustila nizata na svetu, ljubavi nastavi mama glatko i izvinjavam se to sam te navela da pomisli suprotno. Sad je sve

271

odlueno. Ostau kod Kler dve noi, a imam i svu garderobu koja mi treba. Kler se za to postarala. Ozbiljno, Ani, Klarid! uzviknu Kler s nevericom. Umalo se nisam preturila kad mi je mama rekla. To tako ne lii na tebe. Hvala. Ne, ali zna na ta mislim. Veoma uglaeno. Bila je to Dejvidova ideja promrmljala sam, otpijajui gutljaj. Pa, oigledno. Hajde, mama, pokai joj svoje krpice stade Kler da je nagovara. Kasnije, ljubavi odvrati mama stidljivo. O, ne, hajde, odmah! Evo, ja u ih doneti. Ne mrdaj! Oteturala se na tiklama iz kuhinje i uza stepenice. uli smo kako klape iznad naih glava. Tupo sam zurila u aj. Vratila se koji trenutak kasnije, nosei golubijeplavi komplet na vealici, kutiju za eir, i par plavih cipela. Mama ustade i Kler postavi odelo ispred nje. ta misli? upita mama stidljivo, uzimajui vealicu. Oh, tu je i eir. On upotpunjuje utisak. Kler ga izvadi iz kutije i stavi ga paljivo mami na glavu. Namestila ga je, pa se odmakla da se divi. Naterala sam sebe da se nasmeim mami; mojoj mami, koja je stajala ponosno ispred mene, sa svojom garderobom za venanje. Divno je progutala sam knedlu. Mama, sjajno izgleda. Ona pognu glavu i pomiluje tkaninu smerno. Svilena je ree u udu. Nikad nisam imala nita slino u ivotu, ak ni kad sam se udavala za tvog oca. Ali Kler je insistirala, pa sam uzela malo od uteevine, a tvoja sestra je dala drugu polovinu novca. Kotalo je itavo bogatstvo potvrdi Kler leerno, skidajui joj eir s glave i vraajui ga nazad u kutiju. Ali kao to sam rekla mami, to je investicija. Nee da propadne. Klimnuh glavom. Ne mogavi da progovorim. A ti si nam uskratila venanje prvi put upozori me Kler. Oh, videle smo i sjajnu haljinu za Floru, zar ne, mama? O emu to priate? Flora ulete zadihana, za Ralfom koji ju je vukao, oito preporoen. Oh, Kler, pazi ti to! Izgleda kao Zlica od Opaka zakikotala se.

272

 To je za venanje tvoje mame ree Kler ponosno, opet vrtei suknju. U stvari, ako se ona slae, poveu te u Eksiter da pogledamo jednu haljinu koju sam oacovala za tebe. U pitanju je prava, leprava goust haljina, uopte nije deja. Mislim da e ti se svideti. Oh, kul! Mogu li, mama? Da, naravno procedila sam. Grlo mi je bilo neobjanjivo suvo i stegnuto. Ba sam se pitala ta u da obuem ree Flora. Moram li da nosim eir? Mislim da ne mora, ljubavi ree mama ali, Anabela, ti bi trebalo da pozove tu devojku to ti ije haljinu. Da vidi je li gotova. Ima jo samo nekoliko nedelja do svadbe. Da, trebalo bi da proba haljinu sloi se Kler. Moe biti da si malo smrala; mlade obino smraju. Ta krojaica je negde u Fulam roudu, zar ne? Da, tamo negde. I ta si tano izabrala? Svilu boje slonovae? Da. To je... jednostavna putena haljina bez rukava. Ustala sam, kobajagi da sipam jo aja, ali u stvari da im okrenem lea. Ruke su mi se tresle. Prozor je bio otvoren, ali imala sam utisak da se guim unutra. Krenula sam da otvorim zadnja vrata. S bisernom dugmadi? nastavi Kler da zapitkuje. Da. Na leima. Zurila sam kroz zadnja vrata u brda koja su se uzdizala u daljini. Poelela sam da sam sad tamo, na vrhu najudaljenijeg od njih. Bigen Tor, gde sam uvek vodila Ralfovu mamu, Pipu, pentrala se sve do vrha, i sedala onda da se odmorim u otroj travi dok bi Pipa trala oko mene, lajui od uzbuenja, a zatim bismo obe jurile do podnoja, s vetrom koji nas iba u lice. Flora, ljubavi oslovi je mama doi da mi pomogne da izvadim tvoje stvari iz kola, pa u te odvesti u tvoju sobu. Onu u potkrovlju, kao i obino, s golubovima, da ti prave drutvo. Ruak nee jo sat vremena, vas dve napomenula je. Kler, stavi to u rernu, molim te. Pokazala je glavom ka kiu na poretu dok je izlazila napolje s Florom. Kler zavrnu ruiaste rukave i paljivo podie prepun pleh. Zakikotala se.

273

 Oseam se kao Feni Kredok33 ovako obuena. Posmatrala sam je i osetila kako mi se puls blago usporava, sad kad je mama izala iz prostorije. ivahnija si primetih, sedajui ponovo. Mnogo ivahnija nego kad sam te poslednji put videla. Oh. Pocrvenela je. Zatvorila je vrata od rerne. Da, pa, Majkl je dobio moje pismo. Zvao je rano jutros, im ga je dobio. I? I... nita posebno se nije desilo, ali pristao je da popriamo. Jesi mu rekla za Tea? Jesam. I ta je rekao? Rekao je: Ah, znai samo peting. Sad smo jednaki. Nasmeila sam se. Rekla sam ti. Da. Ali... postavio je nekoliko uslova. Kao na primer? Da napustim posao. Kler! Ali ve sam ionako odluila da u to uraditi ree brzo. Trepnula sam. Stvarno? Pa, barem diem ruke od ovog posla. I ne, pre nego to uopte predloi, ne mogu samo da smanjim broj radnih sati jer to nije takav posao. Tu je sve ili nita. Ali radiu neto drugo. Neto sa skraenim radnim vremenom. Ali ti voli taj posao! Pogledala je pravo u mene, irokim i iskrenim oima. Svog mua volim jo vie. I svoju decu. I to mi nije dolo kao otkrovenje; oduvek sam to znala, Ani. A ne mogu da imam i jedno i drugo. Ne elim da imam i jedno i drugo. Ne ako to znai da u stalno biti napeta i luda od umora i da neu uivati ni u emu, to je i bio sluaj. Uzeu odmor na neko vreme, a onda... pa, onda emo videti. Nasmeila se. Moda u uivati u ulozi mame koja je kod kue. Uvek sam ti zavidela na tome, a novca svakako imamo. Majklu sjajno ide. I eli da mu pomaem. Zna, da zabavljam njegove klijente, prireujem veere, takve stvari.

274

Trepnula sam. Da zabavlja muevljeve klijente. Same te rei bi staru Kler naterale da povrati u svoju aktovku, ali sada je izgledala smireno. Sreno. Mi smo tim, Ani, ili bi trebalo da budemo. Ne dve frakcije koje se takmie koja e imati vei raun u banci. Ako se potrudim da ee izlazim s njegovim klijentima u operu, da se lickam i sreujem frizuru, mogla bih mu stvarno biti od pomoi. Boe, Kler, bie ena biznismena. Nasmejala se. ak i ena za pokazivanje, ali zato da ne, do avola? Radila sam kao crnac; zasluujem odmor. Zasluujem da odem na Vimbldon i u Glindeborn. Nek se, za promenu, on razbija od posla. Kako bilo ree zamiljeno sve je to hipotetiki. Jo uvek smo u preliminarnoj fazi pregovora, ali mislila sam da e pomoi ako stavim sve karte na sto? Pomoi mu da me primi nazad? upita nervozno. Daaa, osim to on moda nee hteti u potpunosti da izgubi devojku kojom se oenio. Ti ima dosta toga da ponudi, Kler, intelektualno. Nisam sigurna da e biti srena ako sve vreme bude provodila kod frizera ili pravila kanapee kao neka domaica iz pedesetih. Neka zlatna sredina je moda ono to bi on najradije eleo. Ono to biste oboje eleli. Pa, upravo tako, neki posao sa skraenim radnim vremenom, ali prvo u svakako pauzirati godinu dana. Kaem ti, samo nekoliko dana ovde s mamom, bez mua i dece, navelo me je da shvatim da je ovo prvi pravi odmor koji sam imala u poslednjih sto godina. Iako mi je brak moda na rubu propasti, ovo je prvi put da sam se osetila... pa, kao ja. Ne kao neija ena, ili majka, ili efica. Ne bih rekla da ti je brak na rubu propasti. Pa, videemo. Veeras izlazimo na veeru, u Eksiter ree stidljivo. Oh, Kler, tako mi je drago rekoh, s olakanjem. On ne bi pristao na to osim ako razmilja da se pomirite, zar ne? Slegnula je ramenima. Ili to, ili e da mi urui papire za razvod dok budemo jeli koktel od raia, ali rekao je da nedostajem deci. Takoe je rekao da sada kre sva pravila: ostavljaju flae s mlekom na stolu i bacaju ostatke hrane umesto da ih uvijaju u foliju i ostavljaju u friider. Iskezila se.

275

Nasmeila sam se. Napokon je u stanju da se nasmeje na sopstveni raun. I, Kler duboko sam udahnula ako sve bude kako treba, nemoj se vratiti deci sva naroguena i... Znam prekide me brzo. Ne mora nita da mi govori. Da ih ne gnjeim toliko. Da malo usporim. Manje odbojke na plai. Da ih pustim da malo olabave. Da ih pustim da lee na podu i akaju nos s nogama dignutim uza zid. Znam, Ani. ta misli da sam radila na ovim vetrovitim brdima poslednja dva dana osim to sam preispitivala svoj ivot? Kaem ti, ovaj sve vazduh je dobar za duu; toplo ga preporuujem. Boravak ovde naterao me je da se suoim s nekim neugodnim istinama u vezi sa sobom i s mojom porodicom. Otila je do sudopere da ispere ajnik, zatim se okrenula i stala paljivo da me posmatra. Samo, nisam znala da su i tebi neophodna isceljujua svojstva ovog mesta. Brzo sam oborila pogled. Svesna da me jo uvek netremice posmatra. Dakle, ta tebe dovodi u ovu kliniku za rehabilitacijnu? ta te je nateralo da tako naprasno doe u eksiterski pandan Prajori beja, a?

276

22.

reom, mama i Flora se vratie u tom trenutku, pa nisam morala da odgovorim; mogla sam da pobegnem njenom ispitivakom pogledu i vratim se uobiajenim stvarima, kao to su pripremanje salate i postavljanje stola za ruak. Dan je odmicao; Kler je oprala kosu i legla na sunce da je osui i nabaci bojicu, kao devojica za svoj prvi sastanak, zatim je nalakirala nokte, i sve to pripremajui se za izlazak s Majklom te veeri to e im biti prva, poverila mi se pokajniki, od njihove godinjice braka pre tri godine. Poslednje dve godinjice propustila je zbog posla. Legla sam pored nje na prastaru, kripavu lealjku u bati iza kue, udiui miris maminih paljivo odgajenih nonih frajli i bulki, i pitala je zna li ta o Tedu Filpotu. Slegla je ramenima. Mama nije nita rekla. Znam samo da se njen stav prema njemu promenio. Kae da su njegove metode voenja domainstva drugaije od tatinih, modernije, ali da to nije loa stvar, i da ga sada, poto je ostao sam, poziva na ruak skoro svake nedelje. Kae da se od mukarca ne moe oekivati da se sam stara o sebi sve vreme, i da je u pitanju samo komijska panja. Ostao je sam? Mahala je prstima da osui nokte. ena mu je umrla prole godine. Zar nisi znala? Nisam. Gledala sam zamiljeno u dolinu u daljini; dugi zraci svetlosti rasipali su se kroz estar u dnu bate gde je jedna veverica skakala s drveta na drvo, i zatim skoila pravo na zemlju. Bila sam svesna da iza mene u kuhinji mama sprema tortu s Florom i pomno posmatra svoje erke kroz prozor. Koliko god da sam mislila na nju, ona je o meni mislila vie. Palo mi je na pamet da je ovo prvi put da su se enski lanovi porodice, zapravo jedini preostali lanovi, skupili sami na jednom mestu otkako se tata sruio od infarkta u ambaru pre etiri godine. Prirodno, Kler i ja smo tada ostavile sve ona vie nego ja i dovezle se najbre to smo mogle iz Londona. Ostale smo nedelju dana da pomognemo

277

oko sahrane. Kler je, uprkos tuzi, ili moda ba zbog nje i svih ostalih sloenih oseanja koja su sainjavale njen odnos s tatom, spadala s nogu. Razletela se na sve strane, preuzevi organizaciju na sebe da pozove vikara, izda instrukcije pogrebnicima, stavi itulju u novine, mene poalje da dogovorim isporuku cvea. Za to vreme, mama se, obamrla od alosti, povukla u svoju sobu i ostavila nas dve da se postaramo za sve. Tog dana sam osetila kojom se brzinom odnosi u porodici menjanju; tata je umro, a mi ostali smo prirodno osetili prazninu koju ljudi osete kad im neko blizak nenadano umre, kao da je istrgnut iz tebe, ali osetila sam i neto suptilniju promenu. Osetila sam kako drugi roditelj postaje dete, a deca postaju staratelji, i u izvesnom smislu se takav odnos zadrao od tada. Mama je sada ostala sama, i to na usamljenom mestu, pa smo prirodno bile zabrinute za nju; zvale smo je redovno Kler svakoga dana dok smo je ranije zvale kad bi nam nedostajala ili kad nam je neto trebalo; nikad iz dunosti. Ali kasnije sam se zapitala da li je mami preko glave Klerinog nadzora. Da li joj je isprva bilo drago, ali bi sada elela da bude osloboena njenog staranja. Sada se, moda ba na vreme, deavala jo jedna promena. Pre samo nekoliko dana klatno se zaljuljalo na drugu stranu, i obe njene erke su potegle pupanu vrpcu i vrtoglavo pojurile njenoj kui. Iako mama nikad ne bi elela da njenu decu snae ita loe, inilo mi se da je instinktivno moda i zahvalno ponovo uzela uzde u svoje ruke. Kasnije tog popodneva hranila sam patke s Florom kraj bare u dvoritu. Ted Filpot je istovarao ovce iz prikolice u obore za jagnjenje i, primetila sam to, namerno napravio pauzu da bi doao da popria s nama. Bio je visok, fin ovek vodenastih kestenjastih oiju, i s navikom da stidljivo uvre kaket u rukama i gleda u daljinu dok pria s nekim. Bio je toliko drugaiji od tate koji je bio ilav, ivahan i hitar, otrog pogleda koji je oveka mogao zakucati uza zid ali prijatan, pomislih. To sam i rekla Kler kad smo se vratile u kuu. Ona je stajala kraj sudopere i istila argarepu. Slaem se ree, na moje uenje. Mislim, nije neko oko koga se svet okree, ali je dovoljno prijatno drutvo i ljubazan je. Sredio je sve cevi u kui, zna, kada su se zaledile ove zime, i cepa joj drva. Dakle... ima li neeg izmeu njih dvoje? Ti meni reci. Zna mamu, nee da kae, ali svakako se lepe ponaa

278

prema njemu. Bila je tamo, zna, kad mu je ena umrla. ta, nije valjda bukvalno? Ne, ali dotrao je ovamo kada mu se ena sruila. Astma, po svemu sudei. Mama je pozvala hitnu pomo. Pomogla Todu u tim trenucima. A onda su mu ona i njegova sestra pomogle oko sahrane. Uzdahnula sam. Zgodno, pretpostavljam. Oboje su izgubili suprunike i ive imanje do imanja... Slegnula je ramenima. Nema nieg loeg u tome. Pogledaj samo koliko srenih brakova proistekne iz takvih situacija. Mama se udala za tatu samo zato to su njihovi roditelji bili najbolji prijatelji i takoe su iveli jedni do drugih, a koliko samo ljudi upozna nekoga na poslu ili na odmoru? Ja sam upoznala Majkla na odmoru i... zato si tako pocrvenela? Nisam rekoh, krijui lice tako to sam se sagnula da kobajagi zaveem pertle na mokasinama. U svakom sluaju, mama e sama odluiti. Nita to mi mislimo ili kaemo, sreom, nee imati nikakvog uticaja. Ba tako. Kasnije tog dana, dok sam besciljno tumarala okolo, etajui od kue do bate i nazad, mama me je poterala u etnju. Hajde, ljubavi ree maui krpom aljivo u mom pravcu. I povedi Ralfa sa sobom. Prijae ti da izae na vazduh. I stvarno sam otila. etala sam sve do Bigen Tora, povremeno ekajui Ralfa, koji je bio voljan duhom ako ne i telom to je bio isti sluaj kao kod mene, samo obrnuto, rezonovala sam, dok sam se uspinjala strmom stazom koja je krivudala oko kamenja i stenja. Kiptei od energije, telo me je teralo dalje, ali duh je oajniki eleo da bude negde drugde. Popela sam se do samog vrha, gde je travu paslo samo nekoliko neustraivih ovaca, i zastala zadihana, drei se za bokove, zurei u velianstven prizor ispod sebe. Devon je bio najlepi u ovo doba godine, nalik slikama s limenih kutija za aj: zelen i bujan i nean, s tek nekoliko sivih farmi posutih u udolinama. Vetar mi je nosio kosu, a svetlost se kretala u vidu velikih zastora preko brda i dolina koje kao da su utonule u popodnevni dreme. Ovo je trebalo da bude moj trenutak. Udahnula sam, napinjui se, znajui da moe doi; znajui da mogu da se izgubim na ovom

279

posebnom mestu i naem mir, kao to sam uvek inila, ali magija je izostala. U misli mi je jo uvek dolazilo Metovo lice, njegove nene plave oi, njegov glas, dodir njegovih ruku od prole veeri. Nisam mogla da pobegnem od njega. Za to treba vremena, rekoh sebi mrano, sputajui se nazad, isto onako neraspoloena kao to sam bila dok sam se pela. Besno sam udarala po vrhovima travki u prolazu. Za to treba vremena. Ovde si tek nekoliko sati. Sve e biti u redu. Kada sam se vratila, mama je ba sputala slualicu u kuhinji. Oh, promaila si ga zamalo. Koga? upitah glupo, uzlupanog srca. Dejvida. On je bio na vezi, ali rekao je da ga ne zove odmah jer ide na partiju skvoa sa Dejmijem posle posla. Rekao je da e te nazvati kasnije. Oh. To je bilo dobro. Dobar znak. On igra skvo samo kad je dobro raspoloen, i palo mi je na pamet da je esto igrao s Dejmijem, starim drugom s fakulteta, ali ne u skorije vreme. Nadala sam se da je sagledao situaciju u pozitivnijem svetlu. Kako je zvuao? Kao da je dobro raspoloen. Lepo smo se ispriali, dugo ga nisam ula, i bilo mu je drago to si ovde, ljubavi. Rekao mi je da e ti prijati domaa hrana. Da se malo uhrani i razmazi, i rekao mi je da te ubedim da ostane malo. Nasmeila sam se. Da, verujem. A mislim da verovatno i hou. Ne smeta ti, mama? Ni najmanje, biu oduevljena. Naravno, morau da ubedim Floru, pomislih uspinjui se polako stepenicama do moje sobe, grickajui nokte. Zastala sam kraj prozora na odmoritu i pogledala dole u dvorite, gde je ona askala s Kler, dok je lakirala nokte lakom koji je maznula od svoje tetke. Ali zapravo je izgledala savreno sreno tu gde je bila, s piliima i maiima, radujui se odlasku u kupovinu u Eksiter. Prilagodila se brzo kao i uvek, a oduvek je volela da bude na selu. Ne, Flora nije bila problem. Ja jesam. Te veeri, znajui da neu moi da zaspim, ostala sam budna do kasno

280

nakon to su Flora i mama otile u krevet, a Kler na veeru s Majklom. Pretvarala sam se da gledam film, ali brzo sam prestala da pratim radnju. Kada je krenula odjavna pica, pola sam uza stepenice strepei od noi koja me oekuje. U mojoj staroj sobi, u kojoj sam odrasla, sve je ostalo isto kao pre. Knjige su jo stajale tamo gde sam ih bila ostavila na policama, i u mraku sam, ak i zatvorenih oiju, jo uvek mogla da napipam Noel Stretfild, Dozefinu Pulejn-Tompson i Edit Nezbit. Izbledele tapete s ruama, toaletni stoi s cvetnim miljeom iza koga sam svata krila, ukljuujui i Adamova pisma, puzavica koja je rasla oko prozora, mrlja na tepihu gde sam prosula kafu, noni stoi koji sam progorela cigaretom: sve je bilo u stanju u kakvom sam ga ostavila. Seam se da sam progorela taj stoi kada mi je bilo oko etrnaest, kada sam uurbano ugasila cigaretu, promaivi pepeljaru, kada je tata, osetivi dim, uao u sobu. U jednom od njegovih retkih intuitivnih trenutaka, seo je pored mene na krevet, mirno izvadio iz depa paklicu plejersa i zapalio nam po jednu cigaretu, insistirajui da popuim jednu s njim, namerno me nateravi da osetim toliku muninu i nelagodu da vie nikad nisam zapalila nijednu. Okrenula sam se na bok u svom malom krevetu, slomljena od napora koji sam ulagala terajui sebe da razmiljam o bilo emu, bilo emu, samo ne o onome to mi je stvarno bilo na umu, i ugledala svoj laptop na toaletnom stoiu gde su ga mama i Flora ostavile. Naravno, pomislih impulsivno, sklanjajui pokriva, koji se uvio oko mene kao zmija, mogla bih da radim. Celu no, ako je potrebno. Da se izgubim u jeftinoj fikciji. Stavila sam stolicu ispred stoia, uvalila se u nju, i saekala da se sistem podigne. Jue sam dobila imejl od Sebastijana Kupera, koji se raspitivao o tome kako roman napreduje, zavravajui prepisku reima: Igrom sluaja, sada je u modi sapfika34 fikcija. Da li biste mogli da ubacite malo toga? Pozdrav, i sve u tom smislu, Sebastijan. Mrtila sam se dok sam itala. Sapfika fikcija? Mislila sam da hoe da piem o seksu i kupovini u stilu osamdesetih? Da li moda oekuje da e Lusinda imati lezbijsku scenu u gui radnji? Da e se nabacivati prodavaici na odeljenju s hermes alovima? I ta mu to znai, pozdrav, i sve u tom smislu? Boe. Zvui tako poznato. Ali ne, ne. Kul, u stvari, a ja

281

sam bila tako nekul, kao to me je Flora stalno podseala. Uzdahnula sam kad su rei zatreperile na ekranu. Problem je bio u tome to se meni u sadanjem mentalnom stanju seks bez obaveze gej ili kakav god inio pogrenim, a Lusindin besmisleni susret s Terensom u Savoju jo i gorim. Uasnim, zapravo. Nagonski, ak i znajui da se gospodin Kuper s tim nikako ne bi sloio, izbrisala sam skoro itavo poglavlje, i svakako poslednja dva grozna pasusa (eh, kad bi i u stvarnom ivotu bilo tako lako). Umesto toga, napisala sam da je Terens otpratio Lusindu do njenih vrata, koja mu je ona odluno zatvorila pred nosom, ignoriui njegovu molbu da zajedno popiju kafu.

Lusinda pogleda na svoj kartije sat. No je jo bila mlada. Terens je rezervisao sto za veeru u Harvesteru, a bilo je tek deset sati i Lusinda je nameravala da popije kafu s nekim drugim. Kafu, ali nita vie od toga. Ovo je trebalo da bude sastanak umova. Zanosei se na svojim dimi u cipelama, otrala je do kuhinjskog prozora i pogledala uvis. U Dastinovom ateljeu jo je gorelo svetlo. Drhtei zbog sopstvene brzopletosti, otvorila je zadnja vrata i poletela niz stazu do kapije u zidu koja je zgodno spajala dva imanja, sa slatkim malim spoud bokalom u jednoj i paklicom marlboro lajta u drugoj ruci. Na njeno iznenaenje, kada je podigla rezu i otvorila vrata, Dastin je ekao s druge strane, uarenih oiju, predivno isklesanog lica, sa inijom eera u ruci. Oh! uzviknu on, prepadnut. Nestalo mi je eera za kafu, i ba sam se pitao... Kako neobino! prekide ga ona. Meni je nestalo mleka. Oi su im gorele jer su oboje shvatili ta ono drugo potajno eli. Dastin uze bokal. Napuniu ti ovo obea, gledajui je vatreno vraam se za sekund. Kao to je i rekao, nekoliko trenutaka kasnije uetao je u njenu kuhinju s mlekom i blokom za skiciranje. Lusinda uze bokal i pristavi dezvu uzdrhtale ruke. Moram priznati, to s kafom je bilo malo lukavstvo promrmlja, prilazei blie. Vidi, ono to stvarno elim da uradim jeste da te nacrtam.

282

Golu. Ma l i spoud bokal polete iz Lusindine ruke i razbi se na podu u paramparad. Ona stade uurbano da utira komadie pod sudoperu svojim cipelama s visokim potpeticama. Gde... eli da se namestim? procedi stidljivo. Ovde zapovedi on, uzimajui je za ruku i vodei je smiljeno u zatamnjeni salon, potpuno zaboravivi na kafu. Pokaza na prostirku od ovje koe kraj kamina. Oprui se ovde, lepotice moja stade da prede a ja u da potpalim vatru. Nacrtau te kraj nene svetlosti kamina. Lusindini udovi su se trzali od ekstaze dok je skidala odeu sa sebe drhtavim prstima. Nije elela da mu kae da je vatra samo efekat koji stvara plin, i da su grane u kaminu tu samo radi ukrasa, dok ih je slagao na gomilu i palio ibicom. Soba se ispunila dimom ali Dastin, koga to nije obeshrabrilo, sede na stolicu ispred nje arajui oima po njenoj golotinji. Lusinda instinktivno podie ruke iznad glave. Dojenje je uzelo svoj danak, i ona nije elela da sitnica kao to je gravitacija pokvari njen portret a onda je shvatila da se nije obrijala ispod pazuha i bre-bolje ih spusti nazad. Usrdno se nadala da deca na spratu vrsto spavaju. Ovo bi zahtevalo dosta objanjavanja, naroito Orlandu, koji se, sa svojih dvanaest godina, prilino esto zakljuavao u kupatilo u poslednje vreme. Posmatrala je kako se Dastinova ruka spretno kree po papiru. Oh, kad bi samo htela tako spretno da se kree po njoj! Moda sam pogreio u vezi s vatrom procedi konano, suznih oiju. Nipoto zakalja se Lusinda zavodniki. Moe da upali moju vatru kad god... Do avola! Zvono na vratima. Zgrabivi prostirku od ovje koe, ona je obavi oko sebe i pojuri da otvori vrata. Da? brecnula se nervozno, virei kroz odkrinuta vrata. Bio je to Terens. Ovaj, uh, zaboravili ste tanu, kao. U mojoj vespi. Zadri je! prosikta i zalupi vrata. Kad bi samo ceo svet hteo da nestane! Mora se setiti da ga sutra otpusti. Pourila je nazad u salon, gde je zastala, iznenaena. Dastin je ustao iz

283

stolice i sada je leao na podu, samo u crnim tangama, u poziciji u kojoj je ona bila malopre, pokraj kamina. Lusinda se divila njegovom miiavom telu, njegovim zategnutim butinama, njegovim irokim ramenima, njegovom uskom struku na kome bi mu pozavidela svaka devojka. Polako, hipnotiki, on se pridie na kolena i isprui ruke. Lusinda besramno potra k njemu. vrsto ju je primio u zagrljaj i nju uhvati vrtoglavica od zadovoljstva. Morala je da ga odvede gore, nije mogla da die od ovog groznog dima, ali njegove ruke ve su istraivale njeno telo. Hajde! zapovedi mu iznenada, a zatim, videvi njegovo uplaeno lice, poele da nije. U moju sobu dodade brzo. Ah! Da! izlete mu, s ushienjem. Iskrali su se uza stepenice drei se za ruke, dok se meseina koja je dopirala kroz prozor na odmoritu presijavala na Lusindinoj bisernobeloj zadnjici i Dastinovim tangama. Nije joj bilo ba najjasnije zato ih nije skinuo kada je ona bila tako bestidno gola, ali uskoro je saznala kada ih je strgla zubima u svojoj toile de jouy35 sobi. Trepnula je. Oh! Mali je sloi se on ali veoma, veoma aktivan. to je i dokazao. Tri sata kasnije, Lusinda se zavali na lea, sva iscrpljena, i nasloni glavu na svoje iv delorm jastuke. Dosta! procedila je.

Stvarno jeste bilo dosta jer su i moji prsti umorno skliznuli s tastature. Pa, Sebastijan e ipak biti ushien, pomislih natuteno dok sam se umorno uvlaila u krevet. Nameravala sam u potpunosti da utanaim taj sastanak umova s Dastinom, da ih uvuem u smislen i znaajan susret, moda ak i u prijatnu diskusiju o Kjerkegoru i prednostima egzistencijalizma, ali muza je, po svemu sudei, imala druge planove. Oh, pa dobro, pomislih, leei isceena i iscrpljena ali rastereena, kako sam se nadala. Uvek sam rezonovala da je bolje da se prepustim inspiraciji, a ako se ispostavi da se radnja prebrzo odvija, uvek mogu da obriem tekst izjutra i povratim Lusindi ednost. Mada, u tom trenutku, delovalo mi je dobro. Veoma

284

dobro. Glava mi je klonula na jastuk i istog trenutka sam potonula u san bez snova. Nastavila bih da spavam u nedogled moda i do podneva da me mama nije probudila neto kasnije tog jutra. Snano me je drmusala drei me za rame. Anabela. Anabela, probudi se! Seam se da sam pospano otvorila oi i ugledala sunce kako obasjava sobu kroz tanku utu zavesu iza nje. Videla sam njeno zabrinuto lice spram svetlosti dok se naginjala nada mnom. Oi su mi brzo poletele ka ekranu. Onako komatozna, noas sam zaboravila da iskljuim laptop, i plava svetlost je sijala poput svetionika, sa slovima koja su se izdajniki belasala na ekranu. Zajeala sam. Oh, mama, nisi... nisi valjda... uj, ljubavi, Gertruda je zvala. Malopre. Gertruda? Pridigla sam se na laktove. Zurila sam u njeno zabrinuto lice. Zato? ta se desilo? Anabela, ao mi je. Oi joj se ispunie suzama. Pokrila je usta akom. Radi se o Dejvidu. Predozirao se lekovima.

285

23.

lenula sam u nju, uasnuta. Predozirao se! Srce mi je stalo. Je li mrtav? Ne! Ne, nije mrtav, odveli su ga u bolnicu. iv je, ali ispiraju mu eludac. Za trenutak sam samo mogla da zurim u nju, sleena od uasa. Onda sam dola k sebi, smakla posteljinu i krenula da ustajem. Je li Gertruda jo na vezi? Ne, morala je da ide, u bolnici je. Ali, Anabela, ljubavi, rekla je da Dejvid nije hteo da ti sazna. ta? zastadoh da zgrabim farmerke. Oseala sam se dezorijentisano. Kao da sluam ali ne ujem. Kae da ju je molio da ti ne kae, ali ona misli da ti mora to da zna. Naravno da moram! dreknuh, poletevi preko sobe da zgrabim majicu i obuu. Gde je on? U bolnici elzi i Vestminster , zapisala sam adresu, mislim da je rekla da je u elziju, ali... oh, ljubavi, ali zato bi on, za ime sveta, uradio tako neto? Mama je krila ruke, duboko uznemirena. Kako uasna, uasna stvar! Ne znam promrmljala sam, oblaei se, potpuno svesna da sam znala, ali... boe, ne u toj meri, sigurno? Nisam imala pojma da ga je to toliko pogodilo. Dejvid. Zastala sam i pokrila usta akom, okirana, i prigueno jauknula. Zavrtela sam glavom. Trebalo je da se vratim s njim, pomislih iznenada, naravno da je trebalo. Odjednom mi je sinulo. Ovo se nikad ne bi desilo da sam se vratila s njim u London, nikada. Ali on se eni za nekoliko nedelja kukala je mama, jo uvek krei ruke. Zato bi mlad ovek koji treba da se oeni, pred kojim je ceo ivot... To nema veze sa mnom. Okrenuh se iznenada i zgrabih je za ramena. Barem... mislim da nema. Pustila sam je. To je zbog posla, mama. Zbog neeg na poslu. On... pogreio je, zna. Neko je umro. To ga je

286

strano potreslo. Oh! Svalila se naglo na stolicu. Oh, jasno mi je. Jadni Dejvid. Da. Jadni Dejvid. Oajno sam prola rukama kroz kosu. I trebalo je da budem uz njega, mama zagrcnula sam se. Kolena me iznenada izdadoe i ja se svalih na ivicu kreveta. Zarila sam lice u ake i briznula u pla. Ona brzo sede pored mene. Hajde, nemoj tako promrmlja, vrsto me grlei oko ramena. Otkud si mogla da zna? Nema za ta sebe da krivi, nisi mogla da zna da e se to desiti, zar ne? A i on ti je verovatno rekao da ne prekida odmor. Da. Klimnuh glavom tuno. Da, jeste. Rekao mi je da ostanem, da mu ne mogu pomoi... Pa, eto onda ree uteno. Ali, mama... pogledala sam je moleivo, lica okupanog suzama. Da stvari stoje drugaije, otila bih, bez obzira na to ta je on rekao. Otila bih automatski, zar ne? Kakve stvari, draga? Njene uplaene oi upitno su etale po mom licu, ne shvatajui. Ne znam na ta misli. Da je Met bio u pitanju, to sam mislila pomislih uasnuto. Da je Met bio u nevolji, da li bih otila? Da, kao iz topa. Prestravljena svojim oseanjima, ustala sam. Moram da idem promucala sam, idui ka vratima. Moram da odem kod njega. Odmah. Naravno da mora, i bie mu dobro, nemoj da brine. Pourila je za mnom, preko odmorita i niza stepenice. Pazi, mora da je zvao hitnu pomo, mora da je doao k sebi do neke mere da bi uopte dospeo u bolnicu, tako da ne sumnjam da e uspeti to da prebroditi. Sve e biti u redu, videe. Za tebe se brinem ree kad smo dole do hodnika. Brzo sam se okrenula. Zato? Pa, prvo, ne elim da vozi ak do tamo tako uznemirena. Slupae se. Popij olju aja i stavi neto u eludac pre nego to krene. Smiri se malo. Oh, da, u pravu si. Pola sam ukoeno za njom u kuhinju i sela za sto, kao u snu. Posmatrala sam kako sipa aj iz ajnika. Pogledala sam na sat. Devet sati. Sigurno je bila budna satima pre nego to je Gertruda zvala. Gde je Kler? Stadoh nervozno da se osvrem.

287

 Jo spava. Sastanak s Majklom je dobro proao. ula sam kad je dola; ula je, sela na moj krevet i ispriala mi. Flora takoe spava. Dobro je. Oblizala sam usne. Progutala knedlu. Mama, nemoj da im kae, vai? Gledala sam je moleivo dok je stavljala olju s tacnom preda me. Mislim, sigurna sam da si u pravu i da e biti dobro, tako da... nema razloga da neko zna, zar ne? Fiksirala me je sivim oima. Ne, nema razloga. Pomislila sam koliko e se on stideti ako Flora sazna... Kler, Majkl. Rozi i Den... sagnula sam glavu i zgrabila kosu, jako je vukui iz korena. Oh, Dejvide, zato si to uinio? Zato je to uinio? proaputala sam glasno u sto. Nije ree mama odluno, vrzmajui se po kuhinji, otvarajui kutiju za hleb i vadei veknu. Jo je iv. To to je uradio poznato je kao poziv u pomo. Izvadila je unku iz friidera, i ja sam obamrlo posmatrala kako brzo see krike, mae ih puterom i see sendvie na trouglove pre nego to e ih uredno spakovati u foliju. Poziv u pomo ponovi paljivo, stavljajui paketi na sto ispred mene na koji samo on moe da odgovori. Nisam bila sigurna ta je time htela da kae. Bila sam oamuena, zapravo. Zurila sam u svetlucavu alufoliju. Ne mogu da jedem promrmljala sam. Znam, ljubavi, zato sam ti spakovala. Pojedi usput. Dug je put. Klimnula sam glavom i ustala. Bolje da krenem. Pazie mi na Floru? Naravno. Ispratila me je do vrata. Reci joj da sam otila u London da... Samo reci da je Dejvid bolestan, ili tako neto. Da ga je gadno uhvatio grip. Ili... ili da ima problema s pripremama za venanje. Smisliu neto. Dok sam ljubila njen branjavi obraz na pragu, ona me uhvati za miicu. Dobro razmisli, ljubavi ree. Veoma dobro. Niko ne eli da se pretvori u muenika. ta ti to znai? Ono to sam rekla. Jedan u porodici nam je sasvim dovoljan. A ti si previe nalik na mene, Anabela. Previe nalik na mene. Uopte nisi kao Kler ili tvoj otac. Veoma si posluna. Povodljiva. Kao ja.

288

Gledala sam je u oi, i uinilo mi se da se u njima ogledaju sve njene godine provedene s tatom. Zapitala sam se koliko li je samo patila u tiini. To me je duboko potreslo. Kler su sigurno forsirali s obrazovanjem, ali... Nasmeila se, itajui mi misli. O ne, ljubavi, nije nita strano. Ispalo je da smo se tvoj tata i ja prilino dobro slagali, i nikad ga nisam navela da pomisli suprotno. Prijateljski suivot mukarca i ene je na veoma loem glasu u dananje vreme, ali ponekad je vredno boriti se i za to. Ali ti, Anabela, ti ima mnogo vie izbora nego to sam ja imala. A mislim da ti ne trai prijateljski suivot. Ali ako se ipak odlui za to, ne sumnjam da e ti biti lepo kao meni. Prijateljski suivot. Zurila sam u nju, nadajui se da e rei neto vie, ali ona me je tapala po ruci, pratei me do kola. Mama. Oblizala sam usne, znajui da ovakav trenutak moda nee ponovo doi. Mama, to to ima s Tedom, je li to prijateljski suivot, ili...? Zastala je u dvoritu. Pogledala napred. Poznajem Teda itavog ivota ree tiho. Due nego to sam poznavala ak i tvog oca. Ila sam s njim u kolu. Ali irli je bacila oko na njega. Ted je bio veseo mladi, bilo ga je lako zavesti, pa se oenio njome. A ja sam se udala za tvog tatu. I svi smo bili veoma sreni, na naim komijskim farmama. Ona nastavi da koraa i otvori mi vrata od kola. Ali uvek si ga volela? zurila sam u njena lea, uasnuta. Teda? To hoe da kae? Da si ga volela sve ovo vreme? Ostala je nema. Pogledala je ka brdima. Ali, mama, uvek si ga kritikovala, bockala. Govorila si nam da su njegove metode skroz pogrene, da su tatine bile mnogo bolje i... Moramo nekako da zatitimo svoje srce, zar ne, ljubavi? upita neno. Okrenu se i pogleda me pronicljivo. Dugo sam zurila u nju. Ali... ali, zato onda nisi... mislim, ima ve etiri godine otkako je tata umro, zato nisi... Ali nema ni godinu dana kako je irli umrla ree tiho. Oh. Uzdahnula sam. Da, razumem rekoh, jo uvek je gledajui u oi. Hajde sad ree veselo, prekidajui tiinu kreni. I kao to rekoh,

289

kojim god putem da krene, na koju god stranu da te vetar odnese, sve e biti u redu. Bie srena kao ja. U tvojoj je prirodi da izvue najbolje iz svega, ba kao i u mojoj. Ono to pokuavam da ti kaem jeste da nikad ne zaboravi da ima izbor. Saekala je da uem u kola, pa vrsto zatvorila vrata za mnom. Spustila sam prozor. Udajem se za pet nedelja. Dugo me je posmatrala. Naravno da se udaje, guskice. Naravno. Dok sam okretala kola u dvoritu, ona se vratila do ulaznih vrata. Videla sam je u retrovizoru kako stoji uokvirena u dovratku, ispod zelenog arhitrava koji je bio svee okreen tog prolea, kao i svakog treeg prolea u poslednjih trideset pet godina, meu paljivo odnegovanim cveem u abriima s povijenim glavicama, koje e uskoro biti zamenjeno jesenjim ljubiicama. Ona je prepoznala svoje elje, ali je i znala svoje dunosti. Suzbila je svoju strast. Podigla je ruku, trudei se da ne izgleda zabrinuto dok mi je mahala. vrsto sam drala volan, oseajui muninu u elucu, dok sam se truckala seoskim putem. Oh, Dejvide, zato, zato? Pitala sam se dok sam jurila puteljcima. Ali znala sam zato. Znala sam zato je to uradio. Znala sam koliko mu znai njegova reputacija, ta je zamiljao u glavi. Skandal! Lekar optuen za nemar! vritali su naslovi tabloida, blicevi su ga zaslepljivali dok je izlazio, pognute glave, iz Kraljevskog suda pravde, u pratnji advokata koji ga je zaklanjao. Oh, znala sam ta e mu uiniti povlaenje po sudovima ta bi uinilo bilo kome ali naroito oveku kojem... zastala sam. Da li sam htela da kaem oveku kojem je spoljni izgled stvari bio sve? Da li je to istina? Da li je to sve do ega mu je bilo stalo? Dejvid sigurno nije tako povran? Mislim, naravno da su doktorski inicijali uz njegovo ime, ordinacija u Belgraviji, kua u Fulamu bili vani, ali ta je sa mnom? ta je s Florom, Gertrudom? Da li se stvarno spremao da nas ostavi? Valjda smo mu mi bile vaniji od svega drugog? Trudila sam se da ne zamiljam u kakvom je stanju, ali to je bilo jae od mene: bled, trese se, znoji, plava kosa mu pada preko lica dok sedi na ivici kreveta naeg kreveta moda otvara svoju tanu i uzima kutijicu tableta koje je tako lako nabavio. Guta aku za akom, spirajui ih vodom, onda lee, otvorenih oiju, na krevet. Bila sam uasnuta kad sam shvatila da se u

290

meni nakuplja bes istovremeno sa saaljenjem. Kako je mogao da odlui da ivot nije vredan ivljenja kad sam ja jo u njemu? I ta da je umro, zar to ne bi bio kukaviki beg? Gde je njegova snaga karaktera, da ostavi nevestu nekoliko nedelja pre nego to e stati pred oltar, osim... duboko sam udahnula i stegla volan jo jae. Shvatila sam da nikako nisam mogla da nastavim da razmiljam o tome a da se ne osetim krivom. Jer... ta ako je Dejvid nazreo moja oseanja prema Metu? ta ako je to presudilo? ao mi je, ao mi je, disala sam u vetrobransko staklo dok su mi suze pekle oi. Nadoknadiu ti, kunem se da hou, prebrodiemo sve ovo! Odseliemo se, pomislih odluno kad sam pojurila autoputem, ukljuujui se punom brzinom, dok mi je srce divlje tuklo. Venaemo se i zatim odseliti, to je to. Otii emo... pa, u Jorkir, ili negde daleko, gde nas niko ne zna. Dejvid bi mogao da otvori malu ordinaciju na selu, i mogli bismo da kupimo ljupku kuicu od kamena u gde se nalaze takve kue, u movarama? Ili u dolinama? Svejedno, u kraju Dejmsa Heriota, sa zavojitim puteljcima i brdima posutim stadima ovaca, i ja bih kuvala i rodila gomilu dece, i Flora bi se igrala sa seoskom decom i bili bismo strano, strano sreni! Sada sam imala oseaj da se nalazim duboko u zemlji starih filmova koji su se prikazivali nedeljom uvee, sa sve haljinama s cvetnim motivima i frizurama iz pedesetih, i ini mi se da se seam kako se ena s televizije prilino razoarala po pitanju seoskog ivota, lupila akom o sto i strgla kecelju pre nego to e pobei u London, ali taj deo sam potisnula. Biemo mi dobro ponavljala sam u sebi kao mantru dok sam jurila autoputem M5. Dejvid i ja. Biemo savreno dobro. Kada sam stigla u London, nekoliko sati kasnije, probila sam se zakrenim ulicama do Fulam strita i parkirala se iza bolnice, na podzemnom parkingu. Ustrala sam se uz rampu, a zatim, ne elei da izgledam previe oajno, naterala sebe da usporim korak dok sam ila krcatim trotoarom, probijajui se kroz gomilu do glavnog ulaza. Duboko udahnuvi, gurnula sam staklena vrata i ula u hladnu, mermernu, minimalistiki ureenu unutranjost. Bila sam tu ranije u nekoliko navrata da pokupim Dejvida kad smo ili na veeru, obino kada bi on svratio posle posla da obie nekog od svojih pacijenata. esto je to radio, pomislih s bolom u srcu. Pratio je stanje

291

svojih pacijenata nakon to bi ih primili u bolnicu. Nije morao to da radi, ali bio je tako brian. Naravno, pomislih, s griom savesti, njega dobro poznaju ovde. Medicinsko osoblje ga dobro poznaje. Kada sam se raspitala kod devojke na recepciji, pogledala me je zaueno. Doktor Palmer? Da, on je... pacijent. Oh. Da, naravno pocrvenela je kad je shvatila, posramljena. On je na odeljenju Partenon, peti sprat. Liftu je trebala itava venost da se spusti, pa sam potrala uz pokretne stepenice i zatim niz linoleumski hodnik s ogromnim prozorima koji su se pruali od poda do plafona. Dola sam do drugog pulta za recepciju, zadihana. Uhvatila se za njega. Moete li mi rei, traim doktora... oh. Ne, nema veze. Visoka figura ustala je iz stolice na drugom kraju hodnika. Gertruda je ila polako ka meni, sada pomalo pogrbljena, s ogrtaem od somota modroplave boje, a u jednoj ruci je stezala vezenu maramicu. Potrala sam joj u susret. Gertruda! Zagrlile smo se. Anabela, draga moja ree neno. Tako mi je ao. Je li on dobro? zinula sam. Spava ree, pokazujui glavom na sobu iza nas. Da ga ne uznemiravamo. Doi. Sedi pored mene. Uzela me je za ruku i povela umorno do sivih plastinih stolica koji su stajale u nizu ispred vrata njegove sobe, sela je i potapala rukom stolicu pored. Ja sam meutim ostala da stojim, zurei kroz okruglo staklo na vratima. Videla sam mu lice, lice koje sam volela, bledo na jastuku, okrenuto na jednu stranu, zatvorenih oiju, blago otvorenih usta. Njegova ramena u beloj bolnikoj odori izgledala su usko i slabano, a ruke mlitave i osetljive na belom ebetu. Kako li mrzi to je ovde. Oh, Dejvide zakukala sam tiho, dok mi je aka i protiv moje volje poletela ka ustima.

292

 Doi ponovi Gertruda neno, ustajui i uzimajui me za ruku. Ovog puta sam je posluala. Sela sam kraj nje. Obamrla. Uasnuta. Sebe krivim proaputala sam, shvatajui da je tako. Stvarno jesam sebe krivila. Sve ovo je bila moja krivica. Ne budi smena ree otresito. Ovo nema nikakve veze s tobom. Njene rei su me zabolele, gotovo kao uvreda. Okrenula sam se. Spustila mi je aku na miicu. Stvar je u tome nastavi ona nenijim glasom to je Dejvid Dejvid. Toliko toga je trebalo da ti kae. Oh, ali jeste, Gertruda, jeste! insistirala sam. Rekao mi je za pacijenta koji je umro, o moguem odlasku na sud, o tome da e ga porodica tuiti... znam sve o tome. I ispriao mi je sve i o Hjuu, sumnjama koje je gajio prema Dejvidovoj odluci da postane lekar, i o sopstvenoj zabrinutosti da nije dovoljno dobar. Znam sve o tome. Klimnula je glavom. I misli da bi to moglo biti dovoljno da ga ovako gurne preko ivice? Posmatrala me pomno. Pocrvenela sam. Pa... ne. Nisam tako mislila, da budem iskrena. Iznenaena sam. I zato sam mislila da sam moda ja... zautala sam. Ne, Anabela, nisi ti u pitanju. Stvar see dublje u prolost. Uzdahnula je, nametajui ogrta. utala je nekoliko trenutaka. ekala sam. Ti zna da sam ga ja odgajila, naravno. I da ga zato dobro poznajem? Naravno. Naravno da znam. Takoe zna da sam preuzela brigu o osmogodinjem deaku koji je ostao bez roditelja. Veoma zbunjenom, uplaenom detetu. Da, znam to. Poginuli su u nesrei na moru. Gertruda, znam da je to bez sumnje teko podneo, ali... Jedno od njih je umrlo u nesrei na moru prekide me tiho. Njegova majka. Jedne veeri je iskoila iz amca i otila da roni daleko na sredini ua reke Kamel. Nikad se nije vratila. Kamel zurila sam u nju. Ali mislila sam... Dejvid je rekao da se to desilo van zemlje. Bar sam ja mislila da je tako. Ili je neko rekao... Pa, on nita odreeno ne kae, kad razmisli o tome. Nikad ne pria o tome. A ako ga pita direktno, on kae da su se udavili na moru dok su bili na odmoru, onda se povue u sebe i ti vie nita ne pita, ali u pravu si, ovek pretpostavi da se radi o nekom brodu, negde u inostranstvu.

293

Namerno je neodreen. Ja takoe. Zbog njega. Ali trebalo je da ti kaem gde se to desilo kad si dola da me vidi zbog kue. Gotovo da jesam, zapravo, dok smo stajale tamo i gledale sliku u salonu za ruavanje. Ali on me je izriito zamolio da ti ne kaem. Znai... u Teplou hausu? Tu se desilo? Na jednom porodinom odmoru. Dejvid je bio u amcu jedne veeri s roditeljima; imali su jedan mali amac koji su drali u rukavcu. Njegova majka je otila da pliva, a Dejvid i njegov otac su pecali. Pemi je oigledno zapala u neku nevolju, ali njih dvojica nisu primetili. Bila je dobar pliva, i rekla je da e otplivati do neke stene. Radila je to i ranije, izgleda. Pa, Dejvid je upecao neto, a Angus, njegov otac, pomagao mu je da dovue ribu u amac. Kada su se osvrnuli, nje nije bilo. Nije joj bilo ni traga, samo pusto more. Angus je zaronio i plivao okolo u oajanju, i na kraju je naao, kako pluta u gomili naplavljenog drvea i morske trave, lica okrenutog nadole. Nekako je uspeo da je izvue u amac, i onda su odveslali do obale kao ludi. Je li bila iva? Jedva, po svemu sudei. Angus je pokuao da je oivi na obali ali nije uspeo, pa ju je odneo u kuu, do njihove sobe, jecajui, potpuno u panici, poludeo od bola, a Dejvid ga je pratio. Stavio ju je na krevet, jo uvek oajniki pokuavajui da je oivi, i izbacio Dejvida iz sobe kada je ovaj pokuao da ue i zakljuao vrata. Trebalo je da pozove hitnu pomo, ali ostao je pored nje dok je polako umirala, ophrvan tugom. Ona mu je bila sve u ivotu, zna. Jaka, prelepa, vitalna ena, a on je naravno bio izvrstan ovek. Izvrstan lekar. Ali nije mogao da je spase. Dejvid je na kraju pozvao hitnu pomo, sam, dole u prizemlju, tresui se od straha. Oh, boe... kako strano! Ali kada je hitna pomo stigla, deset minuta kasnije, pod sirenama koje su zavijale putem, to je Angus sigurno uo, odozgo se zauo glasan pucanj. Dejvid je potrao gore i naao svog oca kako lei u lokvi krvi. Ubio se. Naslonio je samaru na vrata od ormara i stopalom povukao obara, i pucao sebi u usta. Oh, dragi boe! skoila sam iz stolice. Poletela ka prozoru s druge strane hodnika i grevito se uhvatila za rukohvat.

294

 Dejvid je bio tamo sam nekoliko minuta s njima pre nego to su bolniari stigli. Okrenula sam se, preneraena. Gertruda, pa to je strano! Nikad mi nije rekao. Nisam znala! Znam, a trebalo je da ti kae. Naravno da je trebalo. Osim... Osim ta? Oklevala je. Pa, da si znala, od samog poetka, zar te to ne bi odbilo od njega? Zar ne bi pomislila: boe, on mora da je potpuno sluena osoba, a onda bi ga posmatrala ekajui na neki znak? Za svaki iracionalni potez koji bi napravio, svaku povrinu koju bi opsesivno obrisao, svaki put kad bi povisio ton, zar ne bi pomislila: aha, traumatino detinjstvo, iako bi se zapravo radilo o nekoj normalnoj karakternoj crti? Dejvidu je mrska i sama pomisao na to. Pomisao da bi svaki njegov potez mogao biti doveden u vezu s tim krucijalnim trenutkom iz njegovog detinjstva. To mu je odvratno, i zato je utao. Ne krivim ga zbog toga promrmljala sam. Mislim da je hrabro s njegove strane to nije koristio to kao izgovor. Neki ljudi bi. Rade to. Ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke, i sve pripisuju neemu iz prolosti, ali... sigurno bi mi rekao kasnije, Gertruda, nakon venanja. Onda bi mi valjda rekao, kada bismo posvetili svoje ivote jedno drugom? Gertruda uzdahnu. Umorno je slegla ramenima. Da li treba da posedujemo ljude tako sveobuhvatno? Da znamo svaki detalj ako e nam pripadati? Razmislila sam o tome. To nije detalj, Gertruda. Klimnu glavom. Znam. To je fundamentalna istina o njemu, slaem se, koju je trebalo da podeli s tobom, na kraju. Ali ko moe da tvrdi da je to dovelo do ovoga? mahnu rukom punom prstenja oajno prema vratima iza kojih je Dejvid leao. Mi sada nagaamo, ili barem ja to inim, da je njegov ponovni odlazak u tu kuu izazvao sve ovo. Ali zato je iao tamo? upitah, zbunjena. Zato je mene ohrabrivao da odem tamo to jeste inio, Gertruda, stvarno jeste kada, pretpostavljam, nije bio tamo jo od... Ne, u pravu si, samo jednom otkako se to desilo. Hju i ja smo ga odveli jedne godine, nadajui se najboljem, ali ispalo je katastrofalno, tako da smo

295

ga nakon toga uvek vodili u Francusku, a u Teplou haus odlazili kada je on bio u internatu. Uzdahnula je. Moda je trebalo da je prodamo, ali voleli smo da boravimo tamo. Oseali smo se krivim zbog toga nakon svega to se desilo, ali nismo krivili kuu, zna. Ni sad je ne krivim. I da, jesam bila zaprepaena kada me je Dejvid nazvao i rekao da je eli preko leta, ali zna, draga moja, mislila sam da je dolo vreme da se on suoi s tim. Okrenula se i pogledala me. Da se suoi sa zlim duhovima. Da ih pobedi. Jer mislim da se nikad do kraja nije suoio s njima, i toga je bio svestan. Svakako nikad nije priao sa mnom, niti s Hjuom, o tome kako su mu roditelji umrli, i premda smo pokuavali ne navaljujui, u to vreme, dok je bio mlad on se uvek zatvarao. Nije hteo da pria o tome. A tada, naravno, nije bilo savetovalita za takve stvari, kao danas. Niko nije pridavao veliki znaaj tome, i mi smo nekako razmiljali, pa, jadniak mali, dovoljno je propatio. Ostavimo ga na miru. Moja krivica, moda. Njeno jako lice iskrivi se od plaa. Uzela sam je za ruku dok je brisala suze maramicom u drugoj ruci. Odjednom je delovala strano staro i umorno. Gluposti rekoh tiho. Nisi ti kriva. Sve to si uradila jeste da si ga primila u kuu i volela ga i odnosila se prema njemu kao prema roenom sinu. Niko nije kriv, Gertruda. Obe pokuavamo da okrivimo sebe, a u pitanju je... Pa, ivot je takav. Tragian i surov. Prizvala sam u mislima tog malog deaka kako stoji nad telima svojih roditelja na tom mestu uasa. Usta mi se iznenada osuie. Okrenuh se k njoj. Gertruda, gde... u kojoj sobi se to desilo? U glavnoj spavaoj sobi, s velikim prozorom koji gleda na zaliv. Gledala me je pravo u oi. Uvek smo spavali tamo, Hju i ja. To je najbolja soba. Renovirali smo je u potpunosti, naravno, promenili sav nametaj, ali nije kua kriva. Nikad nije ni bila. Nisam oseala nikakvu nelagodu zbog saznanja da ti spava u toj sobi, ali jesam se udila Dejvidu... Da procedila sam, priseajui se dve noi koje smo proveli tamo. Kako li se samo on oseao? Setila sam se njegovog strastvenog voenja ljubavi. Da li je time hteo da otera zle duhove? Stresla sam se. Meutim, mislim da u je sada prodati ree Gertruda, uspravljajui

296

se u stolici. Previe sam matora. I posle svega ovoga... utale smo neko vreme. Obe smo zurile namrteno kroz prozor u londonske krovove. Sunce je visilo u izmaglici iznad njih. Oseala sam kako i ja lebdim, plutam. Posle nekog vremena, ustala sam. Idem unutra, Gertruda. Idem da ga vidim. Klimnula je glavom. Ja idem malo kui. Iscrpljena sam. Mora da jesi. Prila sam vratima i osmotrila njegov usnuli profil kroz kruno staklo. Duboko sam udahnula. Ne zaboravi upozorila me Gertruda, prilazei mi s lea nije eleo da ti kaem. Previe se stidi. On ne zna da si ovde. Znam. Okrenula sam se i stegla joj ruke. Ona mi je uzvratila stisak i nas dve razmenismo hrabre osmehe, vlanih oiju. Onda sam okrenula kvaku i ula.

297

24.

ada su se vrata tiho zatvorila za mnom, Dejvid mirnu. Leao je na leima, glave blago podignute na uzglavlju. Trebalo mu je malo vremena da se razbudi i osvesti, ali onda je zastenjao. O, boe. Znam rekoh, prelazei preko sobe i smetajui se brzo u stolicu pored njegovog kreveta. Gertruda mi je rekla da si joj rekao da mi ne kae, ali morala je, Dejvide, mora to da shvati. Uzela sam ga za ruku koja je mlitavo poivala na ebetu. Zato? ree grubo, okreui glavu na drugu stranu. Zato to... oklevala sam, pa pokuala ponovo. Pa, zato to ti ne mogu pomoi ako ne znam. Oh, duo moja, kako si? Neprilino pitanje, ali nisam znala ta drugo da kaem. Kako sam? Mislim da je ak i najveem laiku savreno jasno da se oporavljam od manjeg ispiranja eluca. Imam oseaj da je unutranja eksplozija aktivirala dugme za samounitenje. Govorio je bez emocija, gotovo agresivno. Ali... ali zato, Dejvide? Zato si to uradio? Stegla sam mu ruku. Je li u pitanju samo suenje? Samo suenje? ree, prenaglaavajui rei. Okrenuo se k meni. A to to e moja poslovna reputacija otii do avola? to e moje ime biti ukaljano? to e mi oduzeti dozvolu, tako da vie nikada neu moi da radim kao lekar, sve za ta sam radio samo suenje? Z-znam zamucala sam. Uas. Ali to se jo nije desilo, Dejvide. Samo su zapretili podnoenjem tube, zar ne? Ti si nevin dok se ne dokae suprotno, a moda te i nee proglasiti krivim! Hoe ree ravnoduno, opet okreui glavu na drugu stranu. Ali nije samo to u pitanju dodade ogoreno. Kad ve pita, sve je u pitanju. Obuzeo me je strah. Oblizala sam usne. Pokuala ponovo. Dejvide, Gertruda mi je ispriala o tvojim roditeljima. Tako mi je ao. ao mi je, i saoseam s tobom. Ovoga puta nije se okrenuo. Odluno je zurio u zid. Ali, vidi, ja ne

298

elim to ree tiho. Tvoje saoseanje. N-ne, s-samo kaem. Progutala sam knedlu, traei prave rei. Sve to sam rekla zvualo je pogreno ili trivijalno. Samo kaem da nisam mogla da doem ovde i pretvaram se da ne znam. Zato da ne? Ja jesam. Godinama. Zato sve mora da izae na videlo i bude izloeno poput vea na konopcu za suenje? Gde svi mogu da vide i sude? Otro sam udahnula. Sve u vezi s njegovim dranjem govorilo je da je zatvoren i da je svestan svega. Bio je tako smiren, uprkos oiglednoj fizikoj slabosti. Stegla sam mu ruku. Pokuala sam drugaije da pristupim. Tako mi je drago to nisi to uinio, Dejvide rekoh neno. Tako mi je drago to si pozvao hitnu pomo. Okrenuo se ka meni. Nisam. Pronala me je moja kominica u Ajlingtonu. Dola je da mi donese paket koji je preuzela u moje ime. Kljuevi su kod nje, a poto ja nikad nisam tamo, jer sam uvek kod tebe, svojim kljuem je otkljuala vrata i ula, i ostavila ga na mom kuhinjskom stolu. Prola je pored mene i videla me kako leim na kauu. Ispustila je paket i vritanjem podigla celu zgradu na noge, po svemu sudei. Onda je pozvala hitnu pomo. Zurila sam u njega, uasnuta. Bio si reen da uradi to? O, da. Bio sam. I... pokuala sam da saberem misli. N-nisi ostavio poruku, nita? zamucala sam. Mislim... ta je sa mnom? Uas. Hteo je sebi da oduzme ivot, a ja sam samo mislila o tome: ta je sa mnom? Pitanje je visilo u vazduhu, ekajui odgovor. Lice mu je i dalje bilo bezizraajno dok je zurio u plafon. Odjednom se promenilo. To sam i ja rekao zagrca kada se to meni desilo. To sam rekao kada je moj otac to uradio. ta je sa mnom!? Suze mu potekoe niz obraze i poee da se slivaju na jastuk. Pokrio je lice akama. Sagla sam se da ga zagrlim, drei mu glavu u naruju dok je plakao. Nemoj, Dejvide, polako ljuljala sam ga. Tako mi je ao, Ani guio se u suzama. Tako ao! Nemoj. Nemoj!

299

Nastavio je da plae i plae, i ostali smo tako, s njegovom glavom u mom naruju, koju sam vrsto stezala, kao loptu za ragbi, dok mi je plakao na ramenu. Naposletku, doao je k sebi. Klimnuo je glavom da mi stavi do znanja da je u redu. Pustila sam ga. Uhvatila sam ga za ruku dok je vraao glavu na jastuk. I ao mi je to ti nisam rekao ree, briui besno suze nadlanicom. Hteo sam, toliko mnogo puta. Hteo sam da odem u tu kuu s tobom, da ti tamo kaem. Da ti kaem ta se tamo desilo pre toliko godina. Hteo sam da raskrstim s prolou jednom za svagda, i mislio sam da u to moi da uradim ako bude sa mnom, zna. Da e mi ti dati snage, jer te toliko volim. I mislio sam da te volim vie nego to sam voleo njih, svoje roditelje, i da e zbog toga uspeti. Da e jedna ljubav pobediti drugu. Ali... shvatio sam da oni koje najvie voli ne moraju nuno imati najvie uticaja na tebe. Nisam to znao. Zautao je za trenutak. I kako god bilo dodade ogoreno kako sam mogao da znam da sam uporeivao dve zablude? Osetila sam se pogoeno. Zabluda. Nisu ga voleli dovoljno da ostanu s njim, a ja ga nisam volela dovoljno da... ali kako bih ja uopte mogla da se bunim? I zato si to uradio? proaputala sam. Pokuao da se ubije? Da, zato to sam shvatio da nikada to nisam preboleo. Nikada. ekao sam taj trenutak, zna, da se naem u toj kui, i kada to nije pomoglo, osetio sam se potpuno poraeno. Bilo je tako strano. Kada sam se vratio ovamo, u London, osetio sam kako me neki talas uasa preplavljuje bukvalno od glave do pete. Jer znao sam da, poto sam se suoio s tim i nisam uspeo da ga prevaziem, u meni nije ostalo nita. Znao sam da je izbegavanje suoavanja s tim bio jedini nain da to drim na odstojanju sve ove godine. To mi je davalo snagu, a sad je vie nemam. A ja ti nisam bila od pomoi. Ni od kakve pomoi. Ali ti nisi znala. Nije trebalo da zna. Pridigao se malo i posegnuo za kutijom maramica pored kreveta. Glasno je izduvao nos. Onda je opet okrenuo glavu i zagledao se kroz prozor. Izvesno vreme smo utali, i ja sam razmiljala o tome to je rekao. Posle nekog vremena, medicinska sestra je pomolila glavu kroz vrata.

300

 Je li sve u redu? Dejvid nije odgovorio. Nastavio je da pilji kroz prozor. Da, dobro smo, hvala na pitanju rekoh brzo. Ula je u sobu i bacila pogled na bolesniki list na kraju njegovog kreveta. Tako... promrmljala je. Hladno je odmerila Dejvida, klimnula mi glavom kratko i izala. Uzela sam ga za ruku. Da li se ovde lepo ophode prema tebi? upitah sa strepnjom. Ne naroito ree kiselo. Prema suicidnim sluajevima uvek se ophode s prezirom, da bi ih odvratili od ponovnih pokuaja. A tek prema lekaru koji je pokuao da se ubije, koji im trai vreme kad moraju da brinu o ljudima koji su stvarno bolesni... pa, ne gledaju me ba blagonaklono. Duboko sam udahnula. Izdahnula sam drhtei. Oh, Dejvide. Moj jadni, ponosni, elegantni doktor Dejvid Palmer, koji je toliko puta ulazio ovde u svom poslovnom odelu, s aktovkom u ruci, klimajui glavom i smeei se medicinskim sestrama na putu do sobe svog pacijenta... Nema veze, neu biti dugo ovde. Sutra mogu sebe da otpustim. Ba tako. Nasmeila sam se. I onda e se vratiti u Sloan strit, gde i pripada. Poto se malo odmori. Slabano se nasmeio. O, ne, ne vraam se ordinaciji. Uzeu malo dui odmor. Srce mi je poskoilo. Nee valjda da... odustane? Ne, Dejvide, ne mogu da te nateraju na to, sigurno ne mogu. Nisam siguran ta oni mogu a ta ne mogu da urade, ali svakako odlazim. Daleko. Okrenuo se da me pogleda. Idem u Nikaragvu, Ani. U Nikaragvu! prepala sam se. Zato? Jer tamo vlada uasna glad i Crvenom krstu su oajniki potrebni kvalifikovani lekari. Mislim da bih mogao da budem od neke pomoi. Zurila sam u njega. On je gledao u mene. Smireno. Neumoljivo. Dobro. Progutala sam knedlu. Boe. Misli da bi mogao da bude od neke pomoi. Da li je mislio da ode samo on, ili svi zajedno? Zamislila sam nas troje tamo, kako se guramo u maloj kolibi od blata u dungli ili to bee pustinja? Zavrtelo mi se u glavi. Nikaragva. Boe, gde je to? Negde u

301

Africi? Videla sam sebe kako mahnito utrljavam kremu za sunanje u Florinu belu kou, prskam sprej protiv komaraca svuda po kolibi, donosim vodu iz bunara moda ak iz reke drim se za ruke sa svom onom jadnom decom ispupenih trbuha, kako ih hranim pirinem, moda, ili... ili ne, ne samo kako ih hranim. Ne, morala bih da uestvujem. eludac mi se prevrnuo. Morala bih, jasno, da budem medicinska sestra. Bilo bi krvi i... neeg jo goreg, i... oh, boe. Osetih slabost. Dejvid me je posmatrao. Nasmeio se. Pravi, nean osmeh, prvi put otkako sam ula u tu sobu. Ne, bila si u pravu prvi put, Ani. Pitanje je ta u ja da uradim, ne ta emo mi da uradimo. Misli... sam? Gledao me je u oi. eli li da poe? Zurila sam u njega. Pa, ja... Voli li me, Ani? Otvorila sam usta da progovorim. U oima mu se itao izazov. Ne neprijateljstvo, ve izazov. Oborila sam pogled. Ja... pa. Naravno da... Hej prekide me neno. Stegao mi je ruku. To je dovoljno. Da ne kreemo o tome. Oboje znamo istinu. Volim te do neba, do ludila, uvek jesam. Ali nekako sam znao da bi, kad se oporavi od svog propalog braka i none more s Adamom, mogla da odleti. Da me ostavi. I jesi. Ve si daleko ispred mene, Ani. Upoznala si nekog drugog. Podigla sam pogled, uasnuta. Znam ree neno. Primetio sam. U Kornvolu. I u redu je, duo, kunem ti se. Da, tuan jesam, ali nije to bio katalizator za sve ovo. Nije ni pomoglo, naravno. Gledao je negde pored mene. Duboko je udahnuo. Kada neko prestane da te voli, ne osea samo da je ljubav nestala, osea se... Ponieno? ubacih se. Znala sam. Osetila sam to ranije. Da. Klimnuo je glavom. Ali sada, poto poinje jedna nova faza u mom ivotu, i poto e sve biti drugaije, mogu s tim da se suoim sam. Ne bih nipoto mogao da povedem Floru i tebe na ovo putovanje preko pola sveta, a to je neto to sam oduvek eleo da uradim. Zna to. Pognula sam glavu. Naslonila sam elo na njegovu ruku sramei se.

302

 Oh, Dejvide, tako mi je ao proaputala sam. Tako se stidim! Nemoj. Ne moe protiv onoga to osea. Ne moe da se ne zaljubi. Strast je jedina prava motivacija; oko toga se sve vrti. Uostalom okrenu glavu na drugu stranu mislim da sam oduvek znao da e se pojaviti onaj pravi. Pravi? podigoh glavu. Upoznala si me kada si bila u veoma loem stanju, Ani. Bio sam upravo ono to ti je trebalo u tom trenutku. Neophodan balast koji e te drati u ravnotei da ne potone. Koji e ti pruiti sigurnost. I oajniki sam eleo da te zadrim. Pomou braka, beba gomile beba, brzo to bi upalilo. Da te veem za sebe. Ali sada vidim koliko je to bilo beznadeno. Misli, ta vrsta kontrole? Nije bila u pitanju kontrola. Bilo je u pitanju preivljavanje. Moja strategija preivljavanja. Kiselo se nasmeio. Ovo e moda zvuati smeno, ali drago mi je to sam se predozirao. Drago mi je i to sam spasen. Uinivi neto toliko strano, toliko drastino, povukao sam crtu u pesku. Pao sam do samog dna, shvatio to, i sada mogu samo navie. Potpuno sam promenio tok svog ivota. To me je nateralo da shvatim ta imam u ivotu, i ta mogu da uradim. I stvarno elim da ivim. Tako mi je drago to nisam umro. Uspaniio sam se, zna. Mislio sam da gubim sve, ali u stvari, neto sam i dobio. im se suenje okona, a Hugo kae da e biti kratko i gadno, uz mogunost vansudskog poravnanja, biu slobodan. Dejmi, zna njega, moj drug s Oksforda, ima brata koji je na elu tamonjeg Crvenog krsta, i znam da e nai neto za mene, bez obzira na ishod suenja. I bie sjajan u tome, Dejvide rekoh neno. Stvarno e biti. Jer uprkos svemu, on je bio neustraiv. I... neverovatno dobar u pravom smislu te rei. Mogla sam da ga zamislim, pocrnelog od sunca, u belom mantilu, kako vodi poljsku bolnicu pod atorom; majke s turbanima i bebama na kolenima ekaju u redu da ih on primi; okruen je drugim medicinarima koji su se opredelili za isti posao, tu je moda i neka lepa medicinska sestra... Dejvid me pogleda upitno. Kuda si odlutala, Ani? Hmm? Molim te reci mi da ne zamilja ator Crvenog krsta.

303

 Molim? Zna, mene u belom mantilu, kao nekakvo boanstvo, sa pricem u ruci, dok gomila nikaragvanskog sveta u simpatinim narodnim nonjama eka u redovima da primi serum od zgodnog doktora Palmera i njegove asistentkinje, atraktivne Sestre Sjajnooki koja ga gleda s divljenjem? Molim te reci mi da ne zamilja tako neto? Pocrvenela sam. Pa... Nee biti tako ree tiho. Uzeo me je za ruku. Veruj mi. Tamo ljudi gladuju, Ani. Scene koje via na vestima u est, one uasne, s procesijama ispoenih telesa koja se beznadeno vuku kroz pustinju, krupni kadrovi beba s muvama na ustima, izbeena deca ogromnih, suznih oiju, nadutih trbuha, koja zure izgubljeno u kamere: sve su to ljudi koji su dobili medicinsku negu. Oni za koje misle da moemo podneti da ih vidimo u svojim dnevnim sobama. Oni za koje oseaju da mogu da ih pokau domaicama u Hempiru koje to gledaju na malom televizoru u kuhinji dok spremaju sos, ekajui da im se muevi vrate s posla u est i dvadeset dva. Ali oni koje ne mogu da prikau izgledaju mnogo, mnogo gore. Molim te nemoj da misli da si mogla da poe i poalje Floru u seosku kolu, da pere odeu u reci i sui je na konopcu razapetom s krova svoje male, ljupke kolibe od rogozine. Nee biti tako. Obesila sam glavu. Ali drago mi je to si pomislila na to proaputa, podiui mi bradu tako da sam morala da pogledam u njega. Hvala ti, Ani. Tako si nesebina. Gotovo da mislim da bi to uradila. Da bi se udala za nekog koga ne voli da ne bi sve upropastila. Da ne bi poremetila planove za venanje. Mislim, na kraju krajeva, ruak je organizovan, svi su kupili poklone, garderobu... Osim to to ne bi bilo nesebino, zar ne? Na kraju, ne bi. Na kraju bi me zamrzela, i pokuala bi to da sakrije, ali ja bih znao. I bili bismo jadni. Ne, ovo je pravi nain, Ani. Ne mogu da kaem da sam presrean to te putam da ode, jer te mnogo volim, ali ovo je jedini nain. Piljila sam u njega, onemela. Divei mu se. ta da kaem Flori? proaputala sam konano.

304

 Istinu. Iznenadila bi se koliko iskrenosti deca mogu da podnesu, a moda ona i ne bude toliko iznenaena. Progutao je knedlu. Podrazumeva se... da mi je Flora veoma draga, Ani. I ne bih voleo da joj nikada... zabacio je glavu, duboko udahnuo. Oh, viaemo te esto! uzviknula sam. Ostaemo najbolji prijatelji, pisaemo ti, ostati u kontaktu zautala sam, uasnuta. Ostati u kontaktu! Sa ovekom koga sam volela, koji je donedavno bio sredite mog univerzuma, oko koga se ceo moj svet okretao, za koga je trebalo da se udam za samo nekoliko nedelja? Iznenada sam izgubila kontrolu. Savladale su me suze koje su ugrabile priliku i potekle mi niz lice, vrele i slane. Dejvid je pruio ruke i ja sam mu pala u zagrljaj, dok smo oboje alili za onim to nam je zamalo izmaklo. Posle nekog vremena, meutim, posle mnogo duvanja u maramicu, i ohrabrujueg klimanja glavom s obe strane i razmenjivanja slabanih osmeha, potapao me je po ruci. Znala sam da mi time daje do znanja da je vreme da idem. Uvukla sam maramicu u rukav, mrcajui. Drei se hrabro. Ali kuda e otii? proaputala sam. Mislim, kad izae odavde. Ostau kod Gertrude neko vreme. Bie joj drago da se bake oko mene, da me neguje. Prodau stan i otii u van zemlje im budem mogao. Jedva ekam. Stvarno, Ani. Nasmeio se. I stvarno, osetila sam da je tako. Da se iza svega ovoga, kao to se brda pomaljaju iza brda, nalazi neka vrsta optimizma, koja e, budu li se stekli pravi uslovi, razvejati tamu ovih beznadenih dogaaja. I premda sam bila potresena to je mislio da je izgubio svaku nadu, to je podlegao krajnjem oaju i sada leao ovde, osetila sam i olakanje. Jer novi ivot se hoe probuditi u njemu, ni nalik preanjem. Nadala sam se da e mu to omoguiti da prigrli ono to jeste i to moe da bude, a ne da ali za onim to je prolo. Da e to biti njegova prava strategija preivljavanja. Stegla sam mu ruku. Hajde proaputao je. Pre nego to se predomislim. Pre nego to ponem da te molim da ostane i uda se za mene i rodi mi decu. Pre nego to te veem za sebe gomilom pelena i ruica koje se hvataju za tvoju suknju. Idi. Bei odavde. Nasmeio se. Bio je to blagosiljajui osmeh.

305

Uzvratila sam mu suznim osmehom. Onda sam se sagnula, poljubila ga u elo veoma neno, zastala iznad njega za trenutak, i otila.

306

25.

ugo sam sedela u kolima na bolnikom parkingu, glave oslonjene na volan. Bila sam u iskuenju da se prepustim emocijama, dubokom alu za onim to smo izgubili, Dejvid i ja, i sedela sam tamo ekajui da se to desi, da me savlada tuga. Umesto toga, kada sam konano podigla glavu, preplavio me je neki drugi oseaj: neto strahovito nalik olakanju iako praeno krivicom pa, ipak, bilo je tu, nezaustavljivo, kao kad se brana provali i voda pokulja napolje. U stvari, spoznaja da sam unutra uradila najbolju moguu stvar bila je tako jasna da sam bila blago okirana. Zapravo, nisam nita ja uradila, shvatila sam s ponovnim oseajem krivice dok sam palila motor. Dejvid je bio u pitanju; sve je bilo Dejvidovo delo. Pustio me je, presekao uzicu, ponudio mi izlaz i bio je u pravu, jer ovako plaljiva moda nikad ne bih otila po sopstvenom nahoenju; moda bih pregurala sve po dogovoru, kao ovca, da on nije uzeo stvar u svoje ruke. Uinila bih sve da ouvam mir. Ali ukljuila sam se na zakreni autoput ali ne. Ne, ne bih, zapravo. U srcu sam znala da ne bih mogla da idem do kraja. Na kraju bih prekinula sve, ali verovatno u poslednjem moguem trenutku, prekasno, naravno. Pred oltarom, bez sumnje: lepo i dramatino bih pobegla iz crkve, s velom koji bi leprao iza mene, bacajui bidermajer, inei situaciju mnogo, mnogo gorom. A razlog zbog kojeg ne bih mogla da odem do kraja ovo mi je, ponovo, sinulo suptilno poput zagluujueg udara gonga bio je taj to je sila koja je privlaila Meta i mene jedno drugom ve bila previe jaka. Ve smo bili previe... ta? Je li to bila ljubav? Umalo nisam sletela s puta. Da. Da, to je to. Zaljubila sam se. Progutavi knedlu, ali oseajui se veoma euforino, poletela sam Fulam roudom ka autoputu M4. Ka suncu. Ako me je razum uopte vie sluio, sve mi je govorilo da nakon etvorosatne vonje iz Devona ne treba ni da pomiljam da ponovo vozim etiri sata, plus jo sat vremena do Kornvola, i da treba da se uputim svojoj kui, iza oka, i tamo provedem no pre nego to sutra ujutru krenem na put. Oklevala sam za trenutak na raskrsnici. U redu. Svratiu do kue da pokupim potu, odluila sam, ali to je sve.

307

Prespavati ne bi imalo nikakvog smisla. Nisam se zaljubila u Meta polako i razborito, ve naglo i impulsivno, i u istom maniru sam veselo smotala volan da skoknem samo nakratko do kue. Poznata ulica bila je suva i pranjava, patei pod vrelinom poznog jula, a na mom pragu su naputeni geranijumi i petunije venuli na suncu. Kada sam ula unutra, ustajali vazduh obavio se oko mene poput ala: zadah gradske kue zaboravljene tokom leta. Sve je delovalo tako malo, tako sumorno. Poznato, ali na neki dalek, alostan nain. Rastuila sam se. Sagla sam se nad otiraem da pokupim gomilu pote, pa se spustila hodnikom do kuhinje. U sudoperi je bila olja za kafu iz koje je Dejvid pio; kad sam ugledala jedan od njegovih dempera od kamira kako visi obeen o naslon stolice, neto me steglo u grlu. inilo mi se da rukav prekorno mae u mom pravcu. Bez sumnje e doi da pokupi stvari kada ne budem tu, pomislih. Da. Tako je mnogo lake. ist raskid, bez natezanja. Stegla sam pesnice. Tako olako, posle svega to smo... ne. Nemoj ii tim sentimentalnim putem, Ani. Na toj strani je ekala nostalgija, ne moje srce. Na brzinu sam popila au vode, zatim odluno izala ponovo napolje, zakljuavi vrata za sobom do kraja, i otila do kola. Preplavio me je jo jedan ogroman talas olakanja. Naterao me je da zastanem na ulici, zapravo. Jer bila je to istina, potajno sam se radovala to e te stvari nestati dok ja ne budem tu. Bilo mi je drago to u se vratiti i neu zatei ni traga od njega. Koliko je to bilo bezoseajno s moje strane? Samo, pomisao da u tu opet biti sama ispunila me je drugim vidom strepnje. Hou li zbilja biti sama? Hou li biti preputena sama sebi? Sigurno ne. Ili sam zamiljala da s Metom imam neto vie od onog to je bilo realno? Mobilni mi je zazvonio dok sam se vozila niz ulicu, presekavi mi misli. Kako je on, ljubavi? Bila je to mama. On... dobro je, mama. Dobro je. Oporavlja se. A ti? Da, i ja sam dobro. Sve smo raistili. Nee... glas me je izdao. Oblizala sam usne i krenula iz poetka. Nee biti venanja. Utihnula je. I mislila sam da nee. Zautale smo. Znala je. Nije morala da pita. Ima vremena za detalje. Ako

308

bude potrebno. I kako se osea? Pa, znam da je uasno, ali oseam prilino olakanje. Nije uasno ree polako. Jedina uasna stvar jeste kada shvati u kojoj si meri bila neprimetno potinjena nekome. Nije s nekom loom namerom, s Dejvidove strane, ali ipak potinjena. Ali to shvati tek kada te osobe vie nema. Onda se oseti... osloboeno. Da. Da, ba tako se oseam rekoh, iznenaena. Opet smo nakratko zautale, dok je svaka razmiljala o ivotu one druge. Odjednom sam osetila spokoj i olakanje. Neto duboko u meni se opustilo. Kako je Flora? upitah naposletku. Pa, zbog toga sam te i zvala, ljubavi. Otila je s Kler nazad u Rok. Kler se, po svemu sudei, divno provela s Majklom prole veeri. Jutros za dorukom bila je sva vesela, sjajnih oiju, nimalo nalik Kler. Ne znam zbog ega su se posvaali, ali to je bilo mnogo dobro za njih. Uglavnom, jedva je doekala da se jutros vrati, i povela je Floru sa sobom, da ostane kod njih. Nismo znali koliko e se zadrati, ljubavi, i Flora je bila voljna da krene, i nismo znali ta nam je najbolje initi. I pomislila sam: pa, ako se vraa nazad u Kornvol, bilo bi blesavo da dolazi prvo ovamo. Flora je ponela tvoje stvari i sve to, pa e morati prvo nju da pokupi... Zvuala je nervozno. Ne, ne, ispravna odluka, mama. Dobro si postupila. Vraam se tamo. Moram da... razreim neke stvari. Tako sam i mislila ree. Pa, neka je sa sreom. Nadam se da je vredan toga. Nadam se da si nala pravog ovoga puta. Zurila sam u aparat. Moja mama. Moja mudra stara mama. Jeste uzdahnula sam. Da, jesam nala pravog, mama. Put je bio dug, ali nisam marila. U stvari, oseala sam da sam puna energije, i koncentrisala sam se da vozim dobro i brzo, i dosta sam preticala umesto da lenjo stojim u srednjoj traci kao obino. Svakako sam bila umorna tog jutra sam ve bila prela dosta kilometara ali postoji ono stanje umora koje ima sopstvenu energiju. Sopstvenu inerciju. Bila sam i gladna, i odjednom mi bi drago to imam sendvie i kafu koje je mama

309

spakovala, a koje nisam mogla ni da okusim u dolasku, ali sada sam ih hitro smazala. Konano, taman kad je veernje sunce zalazilo i nebo poprimalo bledoruiastu boju, izala sam iz krivine na seoskom putu i ugledala more koje se prualo u nedogled ispred mene. Kada sam stigla do Klerine kue u Trebeteriku, sve je bilo tiho. U mirnoj slepoj uliici na brdu s pogledom na plau, mali beli bungalov jedan od mnogih u nizu, u kojima su se itave porodice tiskale svake godine, kao u Tardisu36 bio je prazan. Zadnja vrata su, meutim, bila otvorena, pa sam ula unutra, i umalo se nisam saplela. Kofice i lopatice bile su rasute svuda po kuhinjskom podu prekrivenim peskom, dok su na stolu poivale daske za surfovanje i mokri pekiri. U dnevnoj sobi, odela za surfovanje leala su svuda po podu nalik crnim obezglavljenim leevima posle nekog krvavog ustanka, i svi kreveti su bili nenameteni, primetila sam, dok sam lutala od sobe do sobe preskaui gomile prljavog vea. Bila sam impresionirana. Za sve vreme koje je Kler provela iznajmljujui ovu kuu, nikada je nisam videla u ovako velianstvenom rasulu, pa ipak, Kler me je pretekla ovde: videla sam njenu vreu za spavanje baenu na njenom krevetu. Imala je vremena da pospremi. Napredak, pomislih s kiselim osmehom dok sam izlazila u batu kroz otvorena staklena vrata pozadi. Napredak, definitivno. Pola sam preko livade laganim korakom. Vee je bilo predivno, i znala sam da ne mogu biti daleko. Otvorila sam zadnju kapiju i krenula da se sputam stazicom prema plai, prolazei pored male radnje s razglednicama, i dejim koficama i lopaticama, i vetrenjaicama, koje su se okretale na povetarcu. Dok sam hodala preko dina, zaklanjajui oi spram sunca koje je tonulo nisko i ruiasto iznad vode, ugledala sam dve poznate figure, uurene jedna uz drugu kraj jedne stene, zagledane u puinu, dok su deca u blizini pravila zamkove od peska. Den je jednom rukom grlio Rozi oko ramena, usled ega mi se, iz nekog razloga, grlo steglo dok sam prilazila. Zdravo, zaljubljene ptiice rekoh, smetajui se na pesak pored njih, obgrlivi kolena. Divite se zalasku sunca i uivate u svojoj srei? Den se okrenu s osmehom. Pogodila si, zapravo. I na nae iznenaenje, shvatili smo da smo sreniji nego to smo mislili. Gde si ti bila? upita Rozi, izvirujui preko Denovog ramena, merkajui me paljivo.

310

 Oh, tu i tamo rekoh veselo. Uhvatila mi je pogled i imala sam oseaj da zna. Hajde, recite nastavih brzo u emu se sastoji tolika srea? Den je dobio ponudu za posao ree Rozi uzbueno, zaboravivi da nastavi da me ispituje. Oh, Dene, to je sjajno. Zagrlila sam ga oko vrata i stegla. estitam! Kad su ti javili? Pa, visilo je u vazduhu ve dan ili dva ree, blago crvenei ali zvali su danas u vreme ruka, da potvrde. Izvrsno! Vraa se u Siti? Skida prainu s odela i nastavlja s izdavanjem osiguranja? Ne, ekaju me beli mantil i ljuskari, u stvari. Ljuskari? Pa, ostrige, uglavnom. Ali nemam nita protiv da se posvetim i ostalim ljuskarima. koljkama i dagnjama, kao u pesmi Molly Malone. ta god ti padne na pamet, ja u to imati u svojoj korpi. Ostrige su sjajan afrodizijak, kad smo kod toga. Ali... ekaj malo, gde? Bie na trnici Bilingsgejt, ili tako negde? U Vejdbridu, zapravo ubaci se Rozi u elji da pripomogne. U industrijskoj zoni. Nije ba najzdravija sredina, ali je veoma zgodno. Zgodno! zurila sam. Pa, teko. Morae da putuje nekih eststo kilometara do posla. Da li se vas dvoje drogirate, ili ta? Rozi se isceri. Oh, ne, u pitanju je neto mnogo opojnije. Nagnula se napred uzbueno. Sea se da smo pre neko vee otili na veeru Kod Rika tajna? Kada smo izali s Majklovim prijateljima, zna, s agentom za nekretnine i njegovom enom? Ovaj, da. E pa, ujak tog agenta za nekretnine, koji nam se pridruio kasnije na piu, ima firmu ovde u Kornvolu koja se bavi prodajom morskih plodova, samo to eli da ode u penziju. Ima fantastinog dobavljaa i prodaje robu irom zemlje, ali najvie pomodnim restoranima u Londonu zna, Ajviju, Savoju... svima. Kupuju od njega ve godinama jer garantuje kvalitet. ta... znai, vas dvoje preuzimate posao, tako neto? Ba tako. Trai nekoga ko e da vodi posao. Ali ne moete to da radite iz Londona!

311

 O, ne, moraemo da se preselimo ovamo. Ovamo! Ani, ponavljanje svake moje poslednje rei stvarno je iritirajue. Izvini, ali... Da, preseliemo se. Prodaemo kuu u Fulamu za brdo para bar se nadamo i kupiti sebi divnu staru kuicu, ili ak kuu na farmi, nekretnine su mnogo jeftinije ovde dole, i onda e Den moi da ide kolima do posla, umesto da se preznojava u podzemnoj. Ali... dreknula sam. ekaj malo. Zar vam nee nedostajati London? im sam to rekla znala sam da nee, ali bila sam oajna. Plaila sam se da u je izgubiti. Nimalo. Osim prijatelja, ali ak i tada samo nekoliko njih. Veina ih se odselila. Jedina osoba koja e mi stvarno nedostajati si ti. Velika knedla mi je zastala u grlu. Nisam bila u stanju da progovorim. Znala sam da je u pravu, da treba to da urade, ali me je pomisao na London bez Rozi uasavala. Nismo znali ta vie da radimo, Ani ree Rozi neno. Bili smo stvarno oajni. Propadali smo u Londonu. Uzimali od uteevine i tonuli sve dublje. Ima ve godinu dana kako je Den bez posla, a Siti je u haosu, pa ak i ako bi se vratio starom poslu, kakvu bismo sigurnost imali? Stalno bih se osvrtao u strahu, znajui da e, kada glave ponovo ponu da padaju, moja biti prva. Ko poslednji dobije posao, prvi leti napolje, to je pravilo. A to nije lepo, Ani. Nije lep oseaj da se svaki put kada ti telefon zazvoni zapita hoe li neiji asistent da te zamoli da se javi na poslednji sprat. A kada se to desi, ti namesti kravatu dok ti se ruke tresu, i ide gore liftom, dok ti srce lupa i dlanovi se znoje, da bi ti neko iz kadrovskog, koga u ivotu nisi video, saoptio da mu je strano ao i da to nije nita lino. Naravno da je lino, jebote. Deset minuta kasnije raiava svoj sto pred kolegama kojima je neprijatno, i odlazi kui da kae eni i deci, s muninom u stomaku. Pa, nikada vie neu da doivim tako neto, Ani. Nikada. Ima sm da vodim posao i budem svoj gazda, i ba me briga koliko u naporno morati da radim da bih to postigao. Otarasiti se tog gadnog oseaja nesigurnosti koji ti razdire utrobu vredno je svog prekovremenog rada na ovome svetu. Niko vie nikada nee moi da mi d otkaz.

312

 A deca? Mogu da idu u lokalnu crkvenu kolu, za koju ovi ljudi s kojima smo bili pre neko vee rekoe da je sjajna. On je igrom sluaja izgubio posao pre nego to je otvorio agenciju za nekretnine. Poto neemo morati da plaamo kolarinu, to e nam utedeti gomilu novca, i svi emo mnogo bolje iveti. Mislim, pogledaj ovo, Ani. Pokaza rukom du obale, na dine, more i sumrak. Ovo je mesto gde sam odrastao. Gde bih eleo da i moja deca odrastu. Ali nikada u ivotu nisam razmotrio tu mogunost. Ima li ieg boljeg od ovoga? Zurila sam u zalazee sunce koje je lebdelo iznad horizonta, i ogromnu stenu koja je bacala senku po zalivu spram magliasto ruiastog neba. Usamljeni galeb kruio je iznad naih glava. Den, najvei skeptik u Vest Kauntiju, svakako se promenio, i bio je u pravu. Po ovakvom danu, nije bilo nieg boljeg. Ali zimi? Prilino je izolovano. Prilino odseeno, a Rozi... okrenuh se k njoj. ta je s tobom? Oh, ne radi se samo o Denu. Zajedno emo voditi posao. Biemo partneri, tako da u nekim danima ja biti s decom, a nekim Den. I provodiemo dosta vremena u Londonu, ne samo ovde. Ii emo po celoj zemlji, zapravo, jer to je vrsta line usluge kakvu zahtevaju ti pomodni restorani. Zna, u naem starom kombiju s elegantnim zelenim logom, u identinim, dugim belim keceljama uprkos injenici da smo se dovezli autoputem u belom kombiju za prevoz robe i prebacili je u slatki prastari kombi parkiran u Londonu ali zna ve, ljudi iz grada vole takve gluposti. I zato je tom tipu ilo tako dobro. Pa, ne toliko dobro upozori je Den. To su samo ljuskari, ne evro obveznice, ali dovoljno da odgaji porodicu, povue se iz posla i ivi od zarade. I mi emo uraditi isto. Nikad neemo postati milioneri, ali to i ne elimo. Pogledali su jedno u drugo i razmenili osmehe. I ja sam se nasmeila. Zaboravila sam na svoju sebinost i na to koliko e mi nedostajati, jer sam znala da su u pravu. eka ih teak posao, moda i samotan, ali oni su bili hrabri, i odluni i posveeni, bez iluzija. Preivee. Moraju. Dobili su ansu, i vala e je iskoristiti.

313

I, u stvari, ivee sreno ovde, pomislih. Mogla sam da zamislim Rozi kako s ljubavlju preobraava neku zaputenu staru kuu, kao to je uinila i u Londonu, gde je, meutim, bila frustrirana veliinom kue. Tekom mukom ju je restaurirala od poda do krova, i onda je oajniki traila neto drugo na emu bi mogla da radi. Bio joj je potreban projekat poput ovog. I uvek bi mogla da otvori pansion predloila sam. isto za poetak. Mogla bih, i palo nam je na pamet, ali ne elim da menjam posteljinu drugim ljudima, hvala lepo. Ne, ovo e upaliti, videe. I izvui emo decu iz te takmiarske sredine dodade Den. Neemo morati da brinemo o tome treba li da naue da sviraju jo jedan instrument, ili im plaamo privatne asove matematike da bi se upisali u jo jednu kolu koju ne moemo sebi da priutimo, prosto emo ih pustiti da plivaju i surfuju... Bogovski sloih se. Ispratila sam njihov pogled koji je poivao na horizontu. Bila sam prilino sigurna da e deca i dalje eleti asove baleta i jahanja i da e njih dvoje morati samo due da voze da bi ih vodili tamo, a znala sam i da e ih ekati teka vremena; nee im biti lako s finansijske strane. Ali sada su bili u toj divnoj, euforinoj fazi kovanja planova, i nisam htela da im kvarim snove. I ja sam znala da je ljubav jaa od svega. Verovala sam u to. Ispustila sam teak uzdah enje. A ti? upita Rozi, tiho. Hmm...? Zagledala sam se u zaliv, zamiljajui Rozi u bati kraj kuice na plai, kako bere rue pored vrata, eka Dena da se vrati kui iz Vejdbrida, postavlja sto za veeru u malom kaldrmisanom dvoritu... Ani, Kler nam je rekla. Za Dejvida. Oh. Vratila sam se na zemlju trgnuvi se. Iz zemlje kockastih stolnjaka prostrtih u jabunjaku i buketima cvea u teglama od slatkog, do bolnice gde bolniko osoblje gura cevice niz njegovo grlo i ukljuuje pumpu za isisavanje. Tako dakle. Mama je ipak rekla Kler. Moda i bolje to jeste. Ani, tako mi je ao. Rozi mi spusti ruku na miicu. Je li on dobro? Dobro je odgovorih kratko. Osea se malo glupo, mislim. Malo

314

posramljeno, i jedva eka da izae iz te bolnice, ali dobro je. A vas dvoje...? Ispustila sam jo jedan teak uzdah. Izgleda da sam imala previe takvih u rezervi ovih dana. Veoma... ljubazno me je otpustio, kako se, verujem, kae u Sitiju, Dene. Nasmeio se gledajui u pesak. Veoma nesebino i veoma velikoduno, u pravom dejvidovskom maniru. Ah. Nadala sam se da hoe ree Rozi. Nisi iznenaena? Okrenuh se k njoj, zauena. Tebi je Dejvid bio veoma drag. Jo uvek jeste. Mnogo mi se svia, ali nije trebalo da se ja udam za njega, ve ti. I nije bio... pravi za tebe, Ani. Ne mogu da kaem da sam previe neprijatno iznenaena, ne. A ni Kler nee biti. Bila sam okirana u sebi. Kako sam malo znala. Moja najbolja prijateljica i moja sestra bile su u dosluhu. Da li su diskutovale o tome, pitam se? O tome kako mi verenik ne odgovara? Ili moda ja njemu? Bile smo zabrinute zbog tvog manjka entuzijazma ree neno. Manjka... ne znam, ludila oko venanja, joie de vivre , uzbuenja. Boe, jedva da si progovorila koju re o tome ta e da obue, zaboga, mislim da ak i ne znam. Nisi se potrudila ni oko cvea, nisi rezervisala restoran, sve si prepustila Dejvidu. A on nije glup. Primetio bi tako neto. Nisi ba prelistavala magazin za budue mlade premiljajui se koji tijaru da uzme. Znam da ti je drugi put, ali svejedno. A ja ne znam mnogo ustreptalih mlada ubaci se Den tiho koje bi sreno provele itavo leto bez svog verenika u samonametnutoj izolaciji. Osim ako, naravno, nisu Induskinje i ive u Nepalu gde strogo dre do verskih obiaja, i kad smo kod toga, ako je to sluaj i ako si promenila veroispovest, ja u te rado okupati u magareem mleku i iskoristiti nekoliko branih prava rezervisanih za mua najbolje prijateljice. Siguran sam da je taj obiaj jo na snazi. Obesila sam glavu. Trebalo je da dolazi vikendima rekoh, branei se. Vikendima naruga se Rozi. Boe, da si luda za nekim, vozila bi preko cele zemlje da ga vidi. Ne bi elela da provede ni trenutak bez

315

njega. Vratila bi se iz istih stopa da ga vidi, otprilike kao to si danas uradila dodade lukavo. Koliko kilometara si prela u jednom danu, Ani? Odmeravala me je pronicljivo. emu toliko urba? Pocrvenela sam. A nisam ni upoznala tog tipa. Kler me je tu sigurno pretekla. Kae da je pravi macan. Ostala sam bez daha. Hoe da kae da ste obe sumnjale? O, sumnjale smo, nego ta. ta, sve te veere u tiini i odlasci na pecanje, i tvoje nepojavljivanje? Mislim da te nisam videla vie od dva puta otkako smo doli ovamo. Nisam znala da je toliko oigledno promrmljala sam. Samo upuenima. Den nije ukapirao, ali opet, on je samo trgovac ribom. Ja sam, s druge strane, ena trgovca ribom. Nasmeila sam se. Smrdee stalno, to ti je jasno? Den eretski mrdnu obrvama. Nekim enama je to veoma privlano. I prestani da menja temu ubaci se Rozi. Oh, gledaj, evo je Kler, ona e ti rei. Okrenula sam se dok su Kler i Majkl, ili plaom ka nama, drei se za ruke kao mladi zaljubljeni par. Kler je odjednom zabacila svoju crnokosu glavu i glasno se nasmejala neemu to je on rekao. Odavno je nisam videla da to ini. Godinama. Boe, svi ovi sreno zaljubljeni parovi iznenada sam poelela da se izgubim odatle. Uhvatila me muka. elela sam da odem i potraim svoju polovinu. Osetila sam kako mi srce lupa. Gde je Flora? doviknula sam, kada je prila dovoljno blizu da me uje. Oh, vratila sam je u Teplou haus ! Ukopala se u mestu. Onda brzo pola k meni. Izvini, mislila sam da si se zaputila tamo. Nazvala sam mamu i ona mi je rekla da si krenula nazad, i zna kakva je Flora, nije htela da prenoi ovde. Oh! Stvarno? Ustala sam uznemireno. Rekla je da e radije da se vrati i saeka te tamo. Ostavila sam je s Metom i Todom. Nadam se da je to u redu? Da, u redu je. Ali bolje da krenem, ako je ona malo nervozna. Okrenula sam se da poem.

316

 Ani Kler me zaustavila, spustivi mi ruke na ramena. Gledala me je u oi. Tako mi je ao. Mama mi je rekla za Dejvida. Oborila sam pogled ka pesku. Klimnula glavom. Da. Pa, bie dobro. I... ispriala mi je i sve ostalo. Za venanje. Podigla sam pogled. Rekla ti je da je otkazano? Klimnula je glavom. Mislila je da e biti lake ako mi ona kae. Progutala sam knedlu. I sudei po Rozinoj reakciji, to ni za koga ne predstavlja veliko iznenaenje. Slegnula je ramenima. Svi smo bili... pa, zabrinuti. Po pitanju odreenih stvari. Mahnitih pokuaja da napravite bebu, na primer. Znam rekoh tiho, ponovo obarajui pogled. Uzdahnula sam. Posmatrala sam kako jedna siuna kraba sitno grabi preko mog stopala. Podigla sam pogled. Kako bilo. Drago mi je to vas ponovo vidim zajedno. Iskezila sam se u Majklovom pravcu. On mi je uzvratio osmehom i zagrlio Kler oko ramena. Kao to sam ti rekao preko telefona, Ani, najbolja stvar koja nam se ikad desila. Ali sada iz drugih razloga. To me je dozvalo pameti, to hoe da kae ree Kler kiselo. Slaem se s tim rekoh, maui im svima iza lea dok sam odmicala plaom, ka kolima. Bila sam svesna da me svi posmatraju kako odlazim i da e sada verovatno sesti da priaju o meni. Zbie se u gomilu na pesku i diskutovati o meni zabrinutim glasovima; pitati se da li znam ta u sad da radim, inim li pravu stvar, skaem li iz tiganja u vatru? Mislim, sve je to u redu mogla sam da ujem svoju sestru kako govori ali ona poznaje tog tipa tek nekih nedelju dana i moda dobro izgleda, ali ko je on uopte? To je klasino traenje utehe u nekom drugom, zar ne? I Rozi e me brzo podrati, govorei da ja sebe poznajem bolje nego to Kler misli, Majkl e se sloiti, i razgovor e se nastaviti u tom stilu. Zadovoljno e prevakavali tu temu nekih sat vremena uz zalazak sunca, oba para u ruiastom, optimistinom raspoloenju: Den i Rozi uzbueni zbog izgleda za novi ivot koji ih eka, a Kler i Majkl uivajui u novopronaenoj zajednikoj srei. I premda se sigurno ne bi naslaivali

317

injenicom da ja ba i nisam dostigla njihovo stanje nirvane, bie im jasno, bez obzira na sve, da je njihova srea uveana neizvesnou moje. I oajniki sam elela da pobegnem od njih. udela sam da vidim Meta. Da doivim svoj veseli susret s voljenom osobom. Da doivim sopstveno romantino iskustvo iz bajke. Pourila sam do kola, ali sluaj je hteo da se tog dana, odmah po polasku, zaglavim iza najsporijeg traktora u Vest Kauntiju. Dok sam milela iza njega uskim vijugavim seoskim putevima, okruena cveem koje se uzdizalo s obe strane puta, kao da mi se ruga, i krasuljcima koji su klimali svojim glavicama kao da me zadirkuju, frustrirano sam lupala pesnicom po volanu. Oh, hajde. Mrdaj! Ali vreme za tog farmera nije imalo nikakav znaaj, i svaki put kada sam pokuala da ga preteknem, kola bi pojurila k meni iz suprotnog pravca. Na kraju sam odustala i zavalila se u sedite, idui ponekad trideset na sat, trudei se da budem strpljiva. Nemajui ta drugo da radim, otvorila sam potu iz Londona. Sakupila sam je svu sa suvozakog sedita i naslagala u krilu. Bili su to rauni, uglavnom, i dosta besplatnih magazina, ali i jedan debeo koverat kremaste boje na kojem je stajao peat po kojem sam poznala da pismo potie od mog izdavaa. Mog izdavaa. Moje srce je blesavo poskoilo nad posesivnom prirodom te reenice i upotrebom prisvojne zamenice. Otvorila sam ga i naslonila na volan dok sam vozila. Draga gospoo O Haran, Nedavno smo doli do saznanja da je jedan privremeni lan osoblja naruivao rukopise a da za to nije bio ovlaen. Sebastijan Kuper, sestri naeg predsednika, Entonija Kupera, odraivao je kod nas praksu u pauzi kolovanja. Njegov zadatak bio je da ita odbijene rukopise i prosledi bilo ta to bi nas moglo interesovati nekom od iskusnijih lanova osoblja. Naalost, ini se da je preuzeo na sebe da lino pie autorima koje bismo potencijalno angaovali, ohrabrujui ih ponudama o moguem avansu. Takoe smo bili duboko posramljeni kada smo saznali da su svi potencijalni autori u pitanju su sve ene bili ohrabrivani da piu to je bestidnije mogue. Jasno nam je da

318

ste vi jedna od njih, i molimo vas da primite nae najdublje i najiskrenije izvinjenje. Jedan iskusniji urednik je u meuvremenu proitao va sinopsis, i bojim se da neemo biti u mogunosti da objavimo va rukopis. Gospodin Kuper je napustio nau slubu i nastavie svoje obrazovanje na univerzitetu Svonsi. Jo jednom vam se najiskrenije izvinjavamo. S potovanjem, Ema Tarant (glavni urednik za beletristiku) Zurila sam u papir. Proitala ponovo. Onda zinula. Prokletstvo. Prokletstvo! Boe, mali seronja je bio prokleti kolarac! Tek to je zavrio srednju i uzbuuje se tako to podstie frustrirane domaice da piu o svojim seksualnim fantazijama. Umalo se nisam zakucala u traktor koliko sam pobesnela. Kako se samo usuuje? Krv mi je kljuala dok sam zamiljala nekog nezrelog, bubuljiavog, kilavog klinca iza gomile rukopisa u pranjavoj, zaboravljenoj kancelariji na vrhu sedita izdavake kue, kako mu se naoari magle dok se vrue scene seksa odvijaju pred njegovim oima, otvorenih usta, obeenog jezika i ko zna ega jo ne ispod stola dok se pohotno naslauje njima. I naao je da zeza ene poput mene, pomislih trgnuvi se. ene koje oajniki ele da im knjiga bude objavljena, koje e uraditi bilo ta da ugledaju svoje delo odtampano. E pa, videemo mi za to uskoro, kljuala sam, crvena od ozlojeenosti i srama. Ima da... ima da ih tuim, to u da uradim. Ovo neu da otrpim, a ne, bogami! Dodala sam gas i projurila, uznemirujue nepromiljeno, pored traktora. Promaila sam nadolazea kola za nekoliko centimetara i, kako su prozujala pored mene besno trubei, pocrvenela sam do uiju. Sav taj rad, pomislih besno. Nizata! Ali injenica da sam za dlaku izbegla sudar malo me je otreznila. Grickala sam nokat. Moda je tako i najbolje, rezonovala sam ogoreno. Mislim, da li sam uopte bila zadovoljna svojim radom u poslednje vreme? Da li je tekao kao po loju? O, jeste tekao, kao gnoj iz rane, ali moda su sve to zaista bili samo izlivi seksualnih frustracija jedne ene verene za pogrenog oveka, a ne neto to bih s ponosom mogla da vidim objavljeno. A kamoli da to vidi neko drugi. Flora, na primer. Ili mama. Mama! Od te uasne pomisli ruke

319

mi sletee s volana i kola jurnue ka jarku. Brzo sam smotala nazad na put. I koliko bih postala eksplicitna u pisanju, zapitala sam se s nelagodom, uz taj podsticaj? Kakvu bih erotsku tapiseriju izatkala? Do koje mere bi likovi postali izopaeni, koliko njih bih uspela da natrpam na gomilu doslovno reeno. .. Ne, odluila sam brzo. Ne, ovo je u stvari blagoslov. Hvala bogu za Emu Tarant. Hvala bogu to je sve sasekla u korenu pre nego to je bog te pita ta pokuljalo iz mog gizdavog pera. Boe, Sebastijan bi na kraju moda zavrio u krevetu utroje, sa sve kozom, kao to je bio predloio u svom poslednjem imejlu. Samo napred, Ani! hrabrio bi me. ivotinje su trenutno pravi hit. Moda da ubaci i neku svinju? Ooooh... stegla sam volan krvniki. Ipak sam se oseala tuno dok sam skretala na uski put koji je vodio ka Teplou hausu . Tuno to je moj potajni san da postanem romanopisac bio osuen na propast. Bilo je tu prave ambicije; egzekucija jedne line elje koja se ticala mene i nikog drugog. Odluka da pomolim glavu iznad grudobrana, pa ili da ostanem bez nje, ako se ne ovenam slavom, ili da barem dobijem neki podstrek. Ali moda bi trebalo da pokuam ponovo? Da piem ne izmiljene ljubavne prie, ve o neemu to stvarno raspaljuje moju matu. O neemu to dolazi iz srca. O neemu o emu zaista elim da piem. Uzdahnuh dok sam se zaustavljala na prilazu i lagano zakripah po ljunku. Bila sam iznenaena to je jedan prastari volvo ve bio parkiran uz kuu, pa sam smotala i parkirala pored njega. Namrtila sam se. Onda mi je sinulo. Naravno, bio je etvrtak, i Todova tetka je dola da ga pokupi. Luiz. Nije ni udo to je Flora elela da doe ovamo pre nego to on ode, da se pozdravi. Kad sam izala i prola pored kola, primetila sam gomilu dejih kopaki na zadnjem seditu. Todova braa, bez sumnje. Zelena ulazna vrata ispod malog drvenog trema bila su irom odkrinuta na suncu, dok su nobelije klimale glavicama iz viseih saksija koje su se ljuljukale na povetarcu. Sagla sam se i prola ispod plavih latica iznenada osetivi nalet olakanja kad sam ula na vrata. Nita nije bilo vano. Zaista nije. Ni Dejvid, ni knjiga. Vratila sam se, znate. Vratila sam se tamo gde pripadam, u ovu

320

divnu kuu, gde ak ni bubuljiavi sedamnaestogodinjak koji onanie na moje pisanje nije mogao da mi pokvari sreu zbog povratka. Ovde sam elela da budem, i oseaj je bio lep. Flora? doviknula sam kad sam ula u tamni hodnik poploan kornvolskim kriljcem, koji je bio hladan pod stopalima. Mirisalo je kao u crkvi, na neki nain, na vosak za poliranje i cvee. Mete? Vratila sam se. Srce mi je smeno poskoilo kad sam to izgovorila. Kao da sam se vratila kui, i da on pripada tu. Dok su mi se oi privikavale na tamu dnevne sobe s drvenim nametajem, videla sam neiju siluetu pogurenu nad novinama ispred isturenog prozora. Lepa crnokosa devojka ivahnih smeih oiju pogledala je u mene. Nasmeila se. Zdravo. Oh, zdravo. Nasmeila sam se i bacila tanu na stolicu. Ti mora da si Luiz. Ona polako ustade, osmeh joj donekle splasnu. Oblizala je usne. Uh, ne ree oklevajui. Zapravo, ne. Ja sam Medelejn. Medelejn Maloun.

321

26.

urila sam u nju. Za trenutak sam ostala bez teksta. Onda sam se povratila. Oh! Mislite... zautah, zapanjena. Metova ena? Kako sam to izgovorila, uasnuto sam shvatila ta to znai. Boe. Tod. Biva ena, zapravo, ali da. Usta mi se osuie. Brzo sam prila prozoru na suprotnoj strani sobe pod izgovorom da hou da ga otvorim, da dam sebi vremena. irom sam ga raskrilila i uhvatila se za sims, uzlupanog srca. Osetila sam morski vetar kako me iba po licu. Metova ena. I gde je kog avola Met? Tod? Okrenula sam se k njoj. Mislila sam... da ivite daleko rekoh, uspevi da procedim nervozan osmeh. U Kembridu. ivim, i upravo sam se dovezla odatle. Smem li da pitam ko ste vi? upita pomalo nestrpljivo. Oh, ja sam Ani. Ani OHaran. Pa, drago mi je, Ani OHaran, ali to mi nita ne govori. Fiksirala me je pogledom. Kako se vi tano uklapate u sve? Vidite, nije mi ba najjasnije ta se ovde deava. Moete li da me prosvetlite? Traim svog sina. Uzvratila sam njen pogled. Oi su joj bile veoma neobine: boje ilibara, koncentrisane, fokusirane. Uopte nije bila onakva kakvom sam je zamiljala. Nimalo. Veoma lepa, ali nekako sitna, nena; s kestenjastim uvojcima i bledim, srcastim licem, ne nalickana, plava i elegantna. Na sebi je imala poveliku kariranu flanelsku koulju koja je visila preko farmerki i patika. I moram vam rei, malo sam poludela od brige. Nasmeja se nervozno. Proe rukom kroz kosu. Pitam se da li se... ne znam... udavio u okeanu, ili odlutao nekuda. Oblizala sam usne. Bojim se da sam tek stigla iz Londona. Ne znam gde je. Ali jeste ovde? Mislim... ivi ovde? Duboko sam udahnula. Prila sam prepunoj polici s knjigama i zagledala

322

se u pranjave naslove. Prela sam prstom preko jednog. Oh, dragi boe. Gde si, Mete? Gospoo OHaran, imate li vi dece? Glas joj je zvuao nekako daleko. Da. Da, imam priznadoh ne skidajui pogled s knjiga. Onda ete moda znati kako sam se oseala kada sam jutros nazvala Todovu rodbinu u Bodminu da se ujem s Todom, i saznala od kune pomonice da kod njih nema nikoga pod tim imenom. Nema nikakvog Toda. Oh, ali ekajte, ree mi ta ena, prole nedelje je bio jedan deak. Roak, mislila je, Amerikanac, samo na jednu no. Otiao je sledeeg dana. I ne, gospoja, od tada se nije vraao. Progutala sam knedlu, piljei u svoja stopala, sluajui njen glas kako nastavlja da pria iza mojih lea. Luiz?, upitala sam u panici, dok je strah rastao u meni poput plimnog talasa. Gde je Luiz? Oh, otila je u posetu kod prijatelja u Eksiter s deacima, ree mi, a njen mu Tom je na poslu. Kada sam upitala ko je doao po tog deaka, amerikog deaka, rekla je da je to bio neki ovek. Visok ovek, sa slinim naglaskom, za koga je pretpostavila da mu je otac. Pa, pravo da vam kaem, Ani OHaran, krv mi se sledila. Naglo sam se okrenula. Zato? Zato je to tako strano? Da otac eli da bude sa svojim sinom? Da ga pokupi za raspust? Moete se kladiti u sopstveni ivot da jeste. Isturila je bradu trudei se da kontrolie emocije, ali mogla sam da joj poznam po glasu da je uznemirena. Izvadila je zguvano paklo cigareta iz depa farmerki, zapalila jednu drhtavim prstima i brzo pustila dim. I tako. Poem ja dole, vozei sto pedeset na sat autoputem, pravei usput svaki mogui prekraj, i stignem u kuu u Bodminu malo posle etiri, izludela od brige. Kua je izgledala prazno. Nije bilo kola na prilazu, pa sam pretpostavila da se Tom i Luiz jo nisu vratili, ali sreom, kuna pomonica je bila tu. Ugledala sam njeno lice na prozoru dok sam zaustavljala auto, i kada se sakrila iza zavese, pretpostavila sam da je shvatila da je nainila greku. Samo malo je odkrinula vrata kada sam pozvonila, i nije htela da me pusti unutra. Mada je morala jer sam je gurnula prilino grubo. Moglo bi se rei da sam do tog trenutka ve bila van

323

sebe. Povue estoko jo jedan dim. Prila je prozoru, s jednom rukom vrsto stegnutom preko stomaka, leima okrenuta meni. Onda sam poela da tumaram okolo pokuavajui da naem Toda. Ludo, zaista, jer ona mi je ve bila rekla da nije tu, ali i pored toga sam ila od sobe do sobe, urlajui kao manijak, trei gore do soba, otvarajui vrata i ormare, ali naravno: od njega nije bilo ni traga. Ni odee, ni knjiga, niega, pa ipak, ja sam ga dovela u tu istu kuu pre jedva nedelju dana. Popila kafu s Luiz u bati, divila se kui, videla sobu u kojoj je Tod trebalo da spava sa svojim roacima. Nastavila sam da zurim u svoje cipele. Krajikom oka sam videla kako se okree od prozora i paljivo me posmatra, ekajui moju reakciju. Nakrivila je glavu da mi bolje osmotri lice. Uasno, zar ne? ree tiho, uhvativi mi pogled. Kad ovek malo razmisli? Sagledajte to iz pravog ugla, Ani. Zamislite kako biste se vi oseali da ste poverili nekome svoje dete na uvanje, a taj neko vas izda? Nelojalno je, zar ne? Uasno. Podigla sam glavu, ali nisam odgovorila. I tako sam se, na kraju nastavi ona vratila u kuhinju i stala da prekopavam po Luizinom stolu. Kuna pomonica je krila ruke dok sam preturala po njenim papirima, kukajui kao hor iz neke grke tragedije, ali nisam obraala panju. Bila sam... kao zaposednuta. Detaljno sam prelistala Luizin dnevnik, njen adresar, bilo ta, samo da naem neki trag o tome gde bi on mogao da bude. I znate li ta sam pronala u adresaru pod Met Maloun? Podigla sam pogled. Pa, naravno da znate. Pronala sam njegovu adresu u Bostonu, naravno, a ispod nje, dopisano hemijskom: Teplou haus i ovaj broj telefona. Isprva nisam mogla da se setim gde bi kog avola Teplou haus mogao da bude ali, znate, mozgala sam, i setila se... setila se da smo pre oko dve godine, kada smo Met i ja jo bili zajedno i odseli kod Luiz i Toma tokom boravka ovde, u Engleskoj, upoznali jednu staru ekscentrinu gospou. Po svemu sudei, imala je neobinu staru kuu kraj rukavca, to se Metu veoma dopalo, i poeleo je da je iznajmi. Ali onda sam pomislila: ne. Ne, to ne moe biti

324

istina. Met je u Americi. Nije mogue da je ovde. On ne bi bio tako dvolian. Ne bi mogao da bude. Onda sam uzela telefon i okrenula Univerzitetsku bolnicu u Bostonu. Priala sam s njegovom sekretaricom nekom novom, koja me ne poznaje po glasu koja me je uverila da, da, Met je definitivno na odmoru. U Evropi sigurno, a mogue i u Engleskoj. Pa, ne biste verovali kako mi je srce tuklo dok sam sputala slualicu. Isprva nisam verovala u to, nisam verovala da bi bio sposoban za tako neto, ali onda sam pomislila: Isuse, Medelejn Maloun, bolje bi ti bilo da poveruje. I bolje bi ti bilo da iz ovih stopa krene do te neobine stare kue. Zabacila je glavu i drhtavo ispustila plavi dim ka plafonu. I tako, sva unezverena, vratim se do kola, i dovezem se ak dovde. Nisam imala nikakvu adresu, pazite, samo naziv sela i kue, ali nema mnogo kua koje stoje na kraju rukavca, i naravno, poto sam se raspitala kod nekoliko metana, nala sam je. Praznu. Naputenu. Ali to je u redu, jer sam, trei frenetino po kui, pronala jednu sobu, na samom vrhu, koja je oigledno Todova, sa svim njegovim stvarima u njoj. I znate ta? Sela sam na krevet i privila njegovu trenerku na grudi i poela da plaem koliko sam bila prokleto zahvalna. Duboko sam udahnula. Zatim izdahnula stresavi se. Oseala sam da me posmatra dok je otresito uvlaila novi dim. I onda, dok sam tumarala po ovoj bizarnoj staroj kui, sve je postajalo udnije i udnije. Met oigledno ivi ovde. To sam shvatila jer sam u sobi na spratu pronala njegove stvari. A tu je i neka ena. Ne s njim, u njegovom krevetu, ve sprat nie. I jo jedno dete, devojica. To mogu da objasnim rekoh brzo. Met je iznajmio ovu kuu, ali dolo je do nesporazuma jer sam i ja... Oh, molim vas podie ruke potedite me. Ve dugo me ne interesuje s kim Met boravi pod istim krovom. Otro je otresla pepeo u pepeljaru. Onda sam pronala tu poruku, prikaenu na vrata od friidera u kuhinji, koja je tako prokleto ljupka i, pretpostavljam, upuena vama. Posegla je rukom u zadnji dep farmerki i predala mi pare papira. Proitala sam poruku: Otiao sam na pecanje. Mali kamper i Petka su

325

takoe sa mnom. Voleo bih da si ovde. Met . Srce mi je blesavo poskoilo. Nisam mogla da se suzdrim. Podigla sam pogled. kiljila je sumnjiavo u mene dok je isputala dugaak dim. Dirljivo, zar ne? I vi ste oito dirnuti, iako mislim da treba da znate s kim imate posla. Ono to ja... poeh. Vidite, ne znam ta pokuavate da kaete o Metu, ali... I tako nastavi ona, presekavi me grubo u pola reenice onda sam otila u radni kabinet. Mislim, mogla sam mirno da sedim i ekam jer mi je postalo jasno da su me Luiz i Met prevarili i da sam ispala budala, ali barem je Tod ovde i to je jedino bilo vano. Ali znate, neto me je teralo da nastavim da traim. Imala sam neki utisak, neki predoseaj da u otkriti jo neto. I koliko sam samo bila u pravu. Jer sam u njegovom kabinetu znam da je njegov jer je u takvom haosu pretraila fioke i pronala ovo. Gurnula je ruku u tanu i izvukla koverat. Prui mi ga. Otvori. I jesam. Polako. Zurila sam u dva pareta papira u svojim rukama. Dve karte do aerodroma Don Kenedi s Hitroa, sutra po podne ree paljivo. U jednom pravcu. Progutala sam knedlu. E sad. ta misli, za koga su? stade da otee tihim glasom, glave nakrivljene na jednu stranu. Za tebe i Meta? Uzela mi ih je iz ruke. Ne. Mislim da ne. Mislim da ti nee nikuda s njim, duo. Oblizala sam usne. Ve sam proitala ta je pisalo na kartama. Gospodin M. Maloun i gospodin T. Maloun. Sela sam polako na ivicu kaua. Met i Tod rekoh tiho. Tano. Met i Tod. Dakle, ovo to imamo ovde nije samo mali odmor s taticom, za ta bi svako ko ne zna celu priu o Metovom zlostavljanju mogao da kae da je poteno jer on nije video svoje dete vie od godinu dana, ve namerna, smiljena zavera da kidnapuje mog sina meni ispred nosa i odvede ga iz zemlje nazad u Ameriku, za ta sumnjam da je Tod uopte znao. Zurila sam u nju. Lice joj je bilo belo, kao u duha. Zlostavljanje? proaputala sam. Kako to misli? Met ne bi... on ne

326

bi... Ne bi uradio ovo? Brzo je otkopala koulju i otkrila oiljak, modar i crven, s tragovima avova koji su jo bili ispupeni i naborani, i koji su se protezali u pravoj liniji od dna grla do jedne dojke. Zinula sam, uasnuta. Lepo je, zar ne? Da, ali ispriao mi je o tome rekoh brzo, skreui pogled. Kako se stakleni sto slomio i komadi poleteli ka... I ti si mu poverovala? Zatresla je otkopanom kouljom i moj pogled se vratio na nju kao namagnetisan. Pogledaj ovo, Ani. To nije ogrebotina od krhotine. Dobro pogledaj. Naravno da sam mu poverovala procedila sam na kraju. Naravno da jesam, ja... Iako porota na sudu, dva policajca, sudija i socijalni radnik nisu? Susrela sam njen prodoran pogled. Oi su joj bile udne. Gotovo ute. Kao maje. Da proaputala sam. Poverovala sam mu. Zakopala je koulju. Tim si vea budala. Sudija ga je nazvao opasnim ovekom. Opasnim po decu. Opasnim po sopstveno dete. Rekao je da mu oduzima Toda za njegovo dobro. Prila mi je korak blie, i lice joj je sada bilo na svega nekoliko centimetara od mog. Reci mi, Ani, koliko oeva u ovoj zemlji ima zabranu pristupa sopstvenoj deci? Bez ikakvih prava na vianje? To je dosta neobino, zar ne? ak ni uz pratnju? Ni vikendima? Njene oi su me prodorno gledale, kao eeno zlato. Osetila sam kako mi se usta sue. Nije mu dobro, Ani. On ima ozbiljnih problema. I sada je tamo negde, s mojim sinom, i planira da pobegne iz zemlje. A u ovom trenutku je i tvoja erka za koju verujem da je Petka s njim. Brzo sam ustala. Namerno je to tako predstavila da bi me uplaila. Smeno. Ali svejedno, strepnja stade da se skuplja u mojim grudima, zrno po zrno. Gde su oni? Koji su amac uzeli, pitam se? Onaj mali plavi, Pandoru, ili ili neki vei? Svakakve besmislice vrzmale su mi se po glavi kao u kaleidoskopu, kako su se otisnuli na more, niz rukavac i dalje, ka Irskoj moda: lude, iracionalne misle od kojih mi se vrtelo u glavi, ali takav je uticaj na mene imala ova udna, prelepa ena s oima boje ilibara.

327

Navodila me da pomislim da je Met sposoban za bilo ta. Morala sam da pobegnem od nje. Ustala sam, spotiui se u urbi, gotovo pomislivi da e me moda povui nazad, i brzo krenula ka kuhinji, ka zadnjim vratima. irom sam ih otvorila i pojurila preko terase pa kroz batu, ka rukavcu, dok mi je srce tuklo negde visoko, gotovo u grlu. Kada sam stigla do kraja livade, krenula sam da se sputam pravo kroz umu, ignoriui stazu, gledajui da to vie prekratim put. Rukama sam zaklanjala lice od granja, ali od pometenosti gotovo da nisam videla iblje i trnje. Da li je mogue? Puna sudnica ljudi, porota, i taj uasni oiljak. Nisam imala pojma da je takav, tako ogroman, ruan, a ipak oh! Izletela sam iz bunja i na glavnoj stazi naletela pravo na Meta, ija je visoka figura primila punu silinu udara. Hej, polako! nasmejao se, hvatajui me za miicu. Ne! grubo sam se otrgla. Pogledi nam se susretoe u tom uasnom trenutku. Njegov unezveren, moj uplaen. Flora! viknuh zadihano, frenetino se osvrui okolo. Gde je Flora? Ja... Ovde sam ree ona, pomaljajui se iza te iste okuke, nosei kofu s vodom u kojoj se praakala riba, u farmerkama zavrnutih nogavica, bosonoga, s Todom pored sebe. Oh, draga! ta ti je, mama? I ona je izgledala unezvereno. Mete, izvini, ja... Okrenula sam se, ali teta je ve bila naneta. Videla sam to na njegovom licu. Videla sam i kako mu se lice ukoilo kad je pogledao preko mog ramena. Ugledao je Medelejn, kako stoji na vrhu bate, visoko na stepenicama na terasi, sa smeim uvojcima koji su vijorili na povetarcu. Oi mu poprimie tvrd izraz. Tode ree tiho, ne skidajui pogled s nje. Tode, sluaj. Uhvatio je sina za ruku, ali Tod ju je ve video. Oh, sranje procedio je, uzmiui. Met se brzo okrenu k njemu. Tode, moe ti to. Ne mogu! zinu, otimajui se. Naravno da moe. Met brzo isprui drugu ruku i uhvati Toda za

328

rame i s lakoom privue deaka k sebi. I zna ta? ree, vrsto drei sina, sagnuvi se blizu njega, ali jo uvek gledajui u Medelejn. Trebalo je da uradimo ovo jo odavno. Ovo nije pravi nain, Tode. Da se unjamo i krijemo ovako. Moramo da se suoimo s njom, u redu? Naterae me da se vratim mrcao je. Nikada ga nisam videla tako malog, tako uplaenog. Ne ako moe da joj se suprotstavi. Hajde. Vreme je. Ne mogu, tata, zna da ne mogu. Flora i ja smo zapanjeno posmatrale kako ovaj inae veseli, iako stidljivi deak drhti pred naim oima. Iz daljine smo posmatrale kako se otac i sin uspinju stazom, s Metovom rukom preko Todovog ramena, zatim livadom ka njoj. Kada su se pribliili, Medelejn iznenada polete niza stepenice s terase, potra kroz batu i podie Toda u naruje. Podigla ga je sa zemlje na sekund kao da je malo dete. Videla sam joj suze u oima. Oh, bebo. Bebo moja! Tod kao da je omlitaveo u njenim rukama. Onda ga je pustila i odmakla se, s rukom na njegovom ramenu, arajui oima nervozno po njegovom licu. Jesi dobro, duo? Nije te povredio? Tod zavrte glavom. Ona ga nestrpljivo prodrma za ramena. Siguran si? Siguran promrmlja. U redu onda izdahnula je s olakanjem, grlei ga opet nakratko. Idemo. Spakovala sam ti sve stvari iz sobe, uzela ranac i sve ostalo i stavila u kola. Hajde da krenemo, a usput emo nazvati Voltera. Izludeo je od brige. Nazvaemo ga iz kola, i rei mu da si na sigurnom i da se vraamo kui. Posmatrala sam u neverici kako Tod, ne osvrui se da pogleda svog oca, ili mene i Floru, puta da ga odvede kroz batu, s majinom rukom na ramenu, uza stepenice na terasi i zatim ka kolima na prilazu. Okrenula sam se ka Metu. Mete, nee valjda... Met ih je pratio ali nije pokuavao da ih zaustavi. inilo se da je potpuno pobledeo. Tode... pozva ga neno. Njegov sin se nije osvrtao. Medelejn,

329

molim te, saekaj. Zbog ega? okrenu se naglo, reei. Oi joj vie nisu bile vlae, ve sjajne i besne. Posegla je rukom u tanu, izvukla avionske karte, i bacila ih besno u vazduh. Odletele su na zemlju. Da bi mi oteo sina? glas joj bee piskav. Da bi ga odveo od mene? ta si ti, neka ivotinja, Mete, kad si hteo da ga odvede iz zemlje a ne kae mi? Od njegove majke, njegove porodice. ta si bio namerio? Kupio sam te karte pre vie od mesec dana ree Met paljivo. Jer me je Tod zamolio. Poslao mi imejl. Zamolio me da doem ovde i odvedem ga. Rekao je da ne moe vie to da podnese i da oajniki eli da se vrati kui. Nije trebalo da ispadne ovako tajno, ali nismo znali kako drugaije. On nije vie dete, Medelejn. Na jesen e napuniti trinaest, bie dovoljno star da sam odlui, sa saglasnou suda ili bez nje, s kim hoe da ivi. A on eli da ivi sa mnom. Kako se usuuje! procedila je. Tresla se od besa i vre stegla sinovljevo rame dok je on i dalje zurio u zemlju. Kako se usuuje da tako sramno lae u njegovom prisustvu, da mu stavlja rei u usta, kad zna da me oboava, da bi sve uradio za mene. Boe, Mete, i te kako sam svesna da si sposoban za emotivnu ucenu, i prilino sam sigurna da si ga ubedio da ostane s tobom jer si se posluio svakim srceparajuim argumentom koji postoji, ali da lae i kae da je to bila njegova zamisao zauta i pogleda u pognutu glavu svog sina. Sklonila mu je plavu kosu s oiju. Tode? Duo, eli da sada poe kui, zar ne? Blago mu je stegla rame. Kui sa mamom? Tiina. ekali smo. Tode? Klimnuo je glavom. Naravno proaputa. Nemoj to da mu radi, Medelejn ree Met tihim, opasnim glasom. Ne igraj na tu kartu. Doao je ovde sopstvenom voljom, jer je tako hteo. Ostae sa mnom. Hoe avola! On ostaje ovde. Met koraknu ka njoj. Ruka joj polete u tanu i ona izvue mobilni. Prie li mi jo jedan korak, Mete, samo jedan korak, zvau policiju. Otvorila je preklopnik.

330

Kunem ti se bogom da hou. Tata, molim te cvileo je Tod. Otii u. Molim te, samo me pusti. Met pogleda u sinovljevo bledo lice. Medelejn trijumfalno isturi bradu. Dobro, sine. Met klimnu glavom. Naravno. Razumem. Ali on eli da ostane ovde! uzviknu Flora iznenada, prodorno. Iskoraila je iza mene i prila za korak k njemu. Znam da eli, priali smo o tome mnogo puta i rekao mi je. Reci joj, Tode. Reci joj gde eli da bude! Zurila je u njega s nevericom, ali Todove oi bile su prazne. Bezizraajne. Gledao je pored nje, ka umi, u neto zamiljeno na poljima na drugoj strani rukavca. Onda, naglo i prilino odsutno, sagnuo se i poeo mehaniki da vezuje pertle na patikama, koje su bile mokre i klizave od vode u amcu. Kada se ispravio, paljivo je vratio naoare na vrh nosa. Zatim, bez rei, krenuo je da uzme knjigu sa stola za kojim je prethodno sedeo na terasi, jedan CD i diskmen. Spreman, duo? promrmlja njegova majka upitno. Spreman ree tupim glasom. Ne okrenuvi se da pogleda oca, dopustio je da ga odvede niza stepenice na terasi, oko kue, ka kolima. Medelejnina ruka jo je poivala na njegovom ramenu i kada su stigli do kola, ona otvori vrata sa suvozake strane i pomoe mu da ue, pokrivajui mu glavu rukom da se ne udari, kao to bi neko uinio starijoj osobi. Poto je zatvorila vrata, brzo je otrala s druge strane, ula, i stavila pojas. Ne osvrui se, upalila je kola i odvezla se u oblaku praine. Flora i ja smo stajale i zaueno posmatrale. Kad su nam se kola izgubila iz vida, okrenula sam se. Mete, ne razumem. Zato... Ali on je otiao. U deliu sekunde ugledala sam njegovu izbledelu plavu majicu kako zamie iza ugla kue. Pourila sam za njim ali kretao se brzo. Stigla sam taman na vreme da vidim kako se brzo udaljava kroz batu ka umi, idui ka rukavcu. I onda je nestao.

331

27.

ama, ne razumem. Flora se okrenu k meni, razrogaenih oiju. ta se deava? Zato je otiao s njom? Ne znam. Zurila sam kroz otvor u drveu gde je Met nestao. Onda sam se okrenula k njoj. ta ti je rekao? Tod? Da, Tod! Pa, da je se plai. Da voli da manipulie, da ga kontrolie. Da je mrzi? Razmislila je paljivo. Ne ree polako. To ne. Klimnula sam glavom. Saekaj ovde promrmljala sam. Vratiu se. Pojurila sam, Metovim stopama, niz batu, kroz umu i do rukavca. Meutim, hodao je brzo i uprkos tome to sam se bezglavo sjurila stazom kroz umu, kada sam izbila u sumrak s druge strane, njega nigde nije bilo. Bila je plima i rukavac se pretvorio u prostranstvo sivog mokrog peska, s breuljcima na kojima su, propeti na jednu nogu, stajali galebovi i kormorani, s glavama uukanim pod krilima, ekajui no. U daljini na uu plima je polako nadolazila, i dok sam se oajniki osvrtala okolo, kiljei u pomrinu, u jednom uasnom trenutku sam pomislila da je nastavio da koraa, pravo u mranu vodu. Onda sam ga iznenada ugledala kako sedi na nekom stenju na najudaljenijoj taki rukavca, grlei rukama kolena. Pojurila sam k njemu, trei nespretno kroz lepljivi pesak, pentrajui se preko kamenja, okliznula sam se i pocepala espadrile o jednu izboinu na steni, urei da to pre stignem do njega. Gotovo da sam stigla kada me je neto nateralo da stanem u mestu. Primirila sam se, ljuljajui se nesigurno na klizavom stenju. Mete? Mora da me je uo, ali nije se micao, glave odluno okrenute ka moru. Osetila sam kako mi se srce penje u grlo. Sumnjala sam u njega, vidite. Otrgla sam mu se u umi. Taman sam htela da se vratim, kada je izgovorio

332

moje ime. Ani. Neno. Okrenula sam se nazad, s olakanjem. Paljivo sam gazila po kamenju i sela tiho pored njega, pratei njegov pogled do horizonta, oseajui da se bori s oseanjima i da ne eli da gledam u njega. Sunce je sada bilo zalo za puinu i veernji vetar je poinjao da se die, mrekajui tiho vodu u rukavcu i more u koje se ulivao. Zelena brda na drugoj strani su bledela, poprimajui gvozdenosivu boju u sumraku, i inilo se kao da grle malu crkvu od kamena i skrivaju je u svojim prevojima. Topli letnji mirisi su se, meutim, jo uvek oseali u vazduhu; neni, kao dodir ruke. Posle nekog vremena, Met prekide tiinu. I tako. Gotovo je. Borila sam se da ga shvatim. Ali... zato, Mete? Ne razumem. Zato je otiao? Kada je savreno oigledno, ak i najneupuenijem posmatrau, da eli da bude ovde, s tobom. Zato ide kad ona pucne prstima? Nije tako jednostavno ree polako. Ti pretpostavlja da on mrzi svoju majku. to ga odvodi od mene, to ga primorava da ivi u Engleskoj, ali nije tako. On je voli. Ona mu je majka. Jedina koju ima i, pored svih njenih mana, ne eli da je povredi. Ali Flora kae da je ona manipulator, da ga plai. On joj je to rekao! Ponekad i jeste tako. Ali on to trpi. Mora. A i ona je uplaena, zna, onim to je uinila. I Tod to zna. ali je. Saaljeva je. Borio se da objasni. Ne moe tek tako da odbaci svoje roditelje, Ani, jer nisu savreni, jer se ne slau meusobno. I te kako e da trpi ono to ti je sudbina dodelila. To je pitanje odanosti. Da, slaem se, ali on ipak ima izbor. Ima tebe! Slegnuo je ramenima. Kao to Flora ima Adama. I mada je enskaro i neodgovoran, on je jedini otac kojeg ima, i ona ga voli. Da, ali poenta je da ona ne bi izabrala da ivi s njim! Okrenuo se i pogledao me. Jesi li je pitala? Oklevala sam. Pa... nisam. Ali ja sam... Njena majka. Ba tako. To tako funkcionie. Tako stoje stvari, u drutvu i prirodi. Nasmeio se alosno. Nikada nisam imao prednost koju prua pupana vrpca. Detinja vezanost za majku je univerzalna sila,

333

neunitiva. Neto mora ozbiljno da se poremeti da bi ona pukla. Da, ali neto se jeste ozbiljno poremetilo, i sada bi radije iveo s tobom! Ali nee to da joj kae ree strpljivo. Nee da je povredi do te mere. Suvie je... mio. On joj je sve, zna, i on to zna. Uzdahnuo je. I ako emo poteno, ona ga jeste odgajila. Ja sam previe radio, za njih, naravno, to je uvek tuni oinski izgovor... ali prekovremeno i vikendima, i oni su dosta bili sami. Veza izmeu njih dvoje je veoma jaka, iako je on ponekad mrzi. On je jedino dete koje je mogla da rodi, i mnogo ga voli. Previe, verovatno. Oboje ga previe volimo. A deca ne mogu da se nose s takvom vrstom usredsreenosti na njih dodade trezveno. Nastupila je tiina dok smo oslukivali udaranje talasa. Flora je to isto rekla prisetih se setno. Da ponekad preterujem. Da eli brata ili sestru koji e skrenuti panju s nje. Spustila sam pogled i stala da akam sjajnu crnu koljku na kamenu. vrsto se pripila. Kae da eznutljivo gleda porodice s troje ili etvoro dece, gde su ljubav i oekivanja ravnomernije rasporeeni, manje usredsreeni. Naravno. Deca jedinci su svesna da ih posmatramo pod mikroskopom. Svesna da je svaki crte koji donesu iz kole potencijalno remek-delo, svaka trka u dakovima olimpijsko postignue, i nama roditeljima je teko da ne preterujemo na taj nain. Ali to nije dobro za njih. Bogami nije. Ne takva vrsta pritiska. Uzdahnula sam. Oslonila sam bradu na kolena. Bio je to jedan od razloga to sam se bila sloila da rodim jo dece s Dejvidom rekoh. Premda sam potajno znala da moje telo nije doraslo zadatku i da sebi spremam samo jo vie tuge. Oajniki sam elela da Flora dobije drutvo. Nasmeila sam se tuno gledajui u sumrak. Iako mi je jasno da razlika od dvanaest godina nije ono to je ona imala na umu. Nasmeio se. Ne. Nisam siguran da bi malia u pelenama mogao da joj baca frizbi, ili da kriom podeli s njom prvu cigaretu. Da, vala ba. Opet sam tuno akala koljku. I onda sam, naravno, ludo, smeno, pomislila na Toda. Na Toda koji bi to radio. Videla sam kako se njih dvoje rvu i smeju u amcu, na livadi, kraj stola za stoni tenis,

334

gotovo kao da su bili brat i sestra, a onda sam se potpuno prepustila matanju i zamislila kako zajedno idu u kolu. U normalnu kolu ne u kolu za devojice u Londonu koju je toliko mrzela u mnogo oputenijoj sredini, s Todom u razredu ispod nje, gde bi Flora oputeno govorila devojicama iz njenog razreda: O, da, to je moj polubrat. Imala bi koga da potrai za vreme velikog odmora ako bi joj dani bili teki i bez prijatelja, imala bi nekoga s kim bi se vraala kui autobusom, s kim bi priala o domaim zadacima, s kim... oh ne, Ani, ne. Gotovo da sam naglas uzdahnula od sopstvene drskosti. Preterujem. Previe matam. Ovde nee biti bajkovitog kraja, nieg slinog. Stvaran ivot nije takav. Ali pokuala sam s drugaijim pristupom kae da Tod nikad ne bi otiao od nje, da ne bi otiao od Medelejn, ali jeste se dosta potrudio da bi te video. I zar kupovina karata nije bila njegova ideja? O emu se tu radi? Uzdahnuo je. To je bilo ludilo. Sada to shvatam. Tod i ja smo se konstantno dopisivali preko interneta, bio je to na privatni nain komunikacije u tekim trenucima, i esto je pisao govorei kako mu nedostajem, koliko udi za kuom, stvari koje su mi slamale srce. Ali jednog dana, posle jedne naroito burne svae sa svojom majkom, napisao je: Molim te, tata, molim te odvedi me kui. Ne mogu vie da izdrim. Oh, boe. Pa, istog trenutka sam impulsivno otiao na internet i kupio dve karte, da se poklope s krajem mog boravka ovde. Drao sam ih u novaniku nedeljama, znajui da verovatno nikad to neemo uraditi, da Tod nee moi da je povredi na taj nain, da samo nestane iz njenog ivota. Niti sam bio ubeen da sam ja sposoban za tako neto, ali ovee, sjajan je to bio oseaj. Imati ih tamo, u mojoj jakni, pored srca. Kao... ne znam, neku polisu osiguranja. S vremena na vreme bih ih izvadio i razgledao; kada bih ruao u bolnikoj kantini otvorio bih novanik da platim i zurio u njih. Imao sam oseaj kao da ga imam tu uza sebe. To mi je davalo snagu da idem dalje. Je li on znao? Da sam ih kupio? Ne, jer sam mislio da je to preveliki pritisak za njega. Kiselo se nasmeio. Sad zna, naravno. Medelejn se postarala za to. Premestio se na steni. I zna, koliko ja znam, taj njegov imejl je moda bio samo kapric. Kad je imao lo dan. Svi to ponekad radimo,

335

zaboga, a on je samo klinac. Ali priali ste? bila sam uporna. Mislim, otkako ste bili ovde zajedno, pecali i surfovali, kad bi vas Flora, nadam se, ostavila same u nekim trenucima? O, naravno, priali smo, i znam da bi vie voleo da bude sa mnom, Ani. Oduvek sam to znao. Okrenuo se da me dobro pogleda. Ali uradie to kada bude spreman da napusti svoju majku, a ne da ga ja odvajam od nje kao jednu od tih kukavnih koljki. I jednog dana, doi e k meni. Moda... ne znam, moda pre nego to ode na koled ili slino, moda e nazvati jednog dana i rei: Tata, mogu li da ostanem u tvom stanu u Bostonu nekih godinu dana? I ja u biti oduevljen. Ali... ne jo. Nije spreman. Moram da se strpim. Setila sam se kako je Tod pobeleo u licu kad su mu se roditelji prkosno sukobili gore na livadi; Medelejn se tresla od besa, stegnutih pesnica. I Tod se povukao. Setila sam se njegovog lica dok je odlazio; zatvoreno, bezizraajno. Povukao se negde gde niko nije mogao da dopre do njega. Iznenada sam se setila neega. Morala sam da pitam. Mete, onaj oiljak. Pokazala mi ga je. Uasan je. Znam. Straan je. I ja sam se pitao s tim u vezi. Kad sam ga video na sudu, kad joj je sudija zatraio da raskopa bluzu, kad su ogromne fotografije bile podeljene porotnicima, umalo se nisam onesvestio. Video sam gaenje na tih dvanaest lica. I ja sam se zgadio. Uhvatila me muka pri pomisli da sam mogao to da joj nanesem jednim udarcem pesnice o sto. Slomio sam se. Zgrabio sam stolicu ispred sebe, seam se, tako jako da su mi zglavci pobeleli. I u tom trenutku, povukao sam se i odustao od borbe za Toda. Nisam bio spreman da ga stavim za pult za svedoke iako je moj advokat insistirao da je to jedini nain da dobijemo ali kada sam video te slike... ovee. Tada sam se stvarno predao. Kakva osoba je u stanju da uradi tako neto, pomislio sam? Kakav si ti manijak, Mete Maloun? Oblizao je usne. Zautao je zamiljeno. Ali onda, kasnije, zna, malo sam razmislio. I nekako sam znao da nisam. Nisam to uinio. Da to nije bilo mogue. Komad stakla, ma kojom brzinom leteo kroz vazduh, ne moe da naini takvo oteenje niti da napravi tako dugu i duboku brazgotinu. Zato sam pitao jednog mog druga patologa, u bolnici, i zajedno smo otili kod

336

nekih forenziara, tipova specijalizovanih za takve stvari. Pokazao sam im slike. ak sam otiao tako daleko da sam golom pesnicom razbio dva stola od stakla, i ne. To nije moglo da se desi. Zurila sam u njega, uasnuta. Hoe da kae... misli da je ona to uradila? Uinila je ranu gorom. O, boe. Brzo sam oborila pogled. Ponovo mi je bilo muka. Jer je bila oajna insistirao je Met. Nemoj da je osuuje, Ani. Oajniki je elela da dobije starateljstvo nad Todom. Da, ali... A znala je da e ga moda dodeliti meni. Zato? Podigoh pogled. Mislim, ona je ipak majka i, kao to si rekao, sudovi uglavnom presuuju u korist majki, tako da... Ona jeste majka, ali je takoe bila moj pacijent. Na psihijatriji. Tako smo se upoznali. Pacijent! Da. Nije ba etiki, ali nije ni neuobiajeno u psihijatrijskim krugovima. Mada, da budem iskren, to nije neto na ta bi sud gledao blagonaklono s bilo ije take gledita. Naroito ne s njene. Pa, oigledno! Vidi se da je potpuno otkaena! Rekla bih da je to bio tvoj kec iz rukava! Nasmejao se neveselo. To bi znailo da ba i nisam vajan lekar, zar ne? Zurila sam u njega. Mentalne bolesti se mogu leiti, Ani ree strpljivo. Mogu se ak i potpuno izleiti. Da je neko bolovao od upale plua, na primer, i zatim ozdravio, ti ne bi rekla: e, ona je bolovala od upale plua, pa sigurno nije sposobna da se stara o detetu. Zar ne? Ne rekoh polako. Ali... Ali mentalna oboljenja uopteno se drugaije percipiraju, dakako, slaem se. Veina ljudi misli: jednom ludak, zauvek ludak. Znam to. I Medelejn to zna, i ba zbog toga je uradila to to je uradila da bi dobila Toda. Isekla se.

337

 Mislim da jeste. Gotovo sam siguran da jeste. Pokuavala sam da svarim to. Oseala se kao da me sve to prevazilazi. A... da li je ikada ranije uradila neto slino? Mislim, kada si je leio? Ne, nikada. To je bio promiljen, prilino pametan, sraunat potez. Zapravo, potez na kakav bi se moda odluio i neko ko nema psihijatrijsku istoriju, neko poput tebe ili mene, na primer. Zurila sam u njega. Nema anse! Stvarno? Ako bi Adam odluio da ti oduzme Floru na sudu na osnovu toga to nisi psihiki stabilna osoba? Zar ne bi uinila sve to je u tvojoj moi da dokae da je on jo nepodobniji roditelj? Razmislila sam o tome. Znala sam da je u tome to je govorio bilo trunke istine. Da bih uinila bilo ta. Bilo ta. Zagledala sam se u vode ua, koje su sada poprimile metalnosivu boju, hladne i sumorne. Povrina vode mrekala se na vetru. ta je imala? Mislim, od ega je bolovala? Od akutne paranoidne depresije. Oh. Progutala sam knedlu. To me prevazilazi. Veoma uspeno se lei, u veini sluajeva. Ukljuujui i njen. I ti si se zaljubio u nju... ta, odmah? Kad je prvi put dola kod tebe? Osetila sam kako me u grudima besmisleno stee od ljubomore. Zamislila sam je u njegovoj kancelariji, vitku, siunu, s onim krupnim oima, kako je moda kolebljiva kad je sela, ali dovoljno hrabra da doe da ga vidi. Zamislila sam i Meta za njegovim stolom, na vrhuncu karijere, autoritativnog, zgodnog, brinog, sa irokim ramenima koja se istiu u plavoj bruk braders koulji, sa svilenom kravatom. Zamislila sam kako podie pogled s nekih papira, nudi joj da sedne, primeujui profesionalno njeno bledilo, blago podrhtavanje ruku, ali i te upeatljive oi boje ilibara na srcastom licu, te fine konture lica, kestenjaste uvojke. Ne odmah, ne priznade. Primetio sam da je prelepa, naravno. Samo slepac to ne bi video. Ne, bilo je to kasnije... kada sam poeo da je leim redovno. Osetio sam veliko divljenje prema njoj. Zbog naina na koji se nosila sa svojom boleu, kako ju je krila. Nastavila da radi uprkos njoj. Ona je i sama lekar, zna. Znam. Rekao si mi.

338

 I bila je tako... zavodljiva. Zanosna. Oi su mu svetlucale dok je zurio u daljinu. Progutala sam knedlu. Proistila grlo. I tada ste poeli da se viate? Zna, kao par? Oh, ne, ne dok je dolazila na terapije, to stvarno ne bi bilo etiki. Kasnije, kada joj je bilo bolje. Kada sam je otpustio. Onda sam je pozvao da izaemo. Bilo mi je teko u srcu, kao da me iznutra pritiska neki preteak olovni teret. Imala sam uasan, uasan oseaj da je jo uvek voli. Zavodljiva. Zanosna. Savila sam noge i podvukla svoja stopala veliine etrdeset vrsto poda se. Nema nieg zanosnog u vezi s njima. Kriomice sam ga osmotrila u sumraku. Zurio je, gotovo hipnotisan, u puinu. inio se kilometrima dalekim. S njom, bez sumnje. U danima pre nego to je sve krenulo po zlu. Pre nego to ga je ostavila. Odvela mu sina. Slomila mu srce. U grlu sam osetila knedlu veliine kamena na kom sam sedela. I, Ani, izvinjavam se zbog svog ponaanja od one veeri nastavio je tiho. Preterao sam. Oprosti mi. Jeste pogledao u mene kad je to izgovorio, ali odsutno. Kroz mene. Kao da se setio da se izvini, ali je u mislima bio negde drugde. I zato se uopte izvinjava? Zbog ega? Zbog tog velianstvenog, dugog poljupca? Tog predivnog zagrljaja? Sigurno smo bili spremni za jo toga, a onda ko zna, moda bi se meu nama izrodilo i neto trajnije? Ali da se izvinjava... eludac mi se prevrnuo od straha. Naravno, bio je neizrecivo tuan zbog Toda, rezonovala sam, uzlupanog srca, ali u dubini due je znao da e se Tod vratiti svojoj majci, bar na neko vreme, i iako sada svakako nije bio pravi trenutak da obnovimo nau ljubavnu vezu boe, nisam toliko bezoseajna sigurno je mogao nekim slatkim gestom, stiskom ruke, uzavrelim, sugestivnim pogledom da mi stavi do znanja da e meu nama biti neega...? Ali da prizna da mu je ao to se to uopte desilo... osetila sam kao da mi je neko izbio sve zube. U stvari, pitala sam se hou li to ikada preboleti. Ali nisam imala ak ni taj luksuz da se davim u svojoj tuzi, jer se odozgo iznenada zauo glasan zviduk. Prepoznavi od koga je doao, brzo sam se okrenula. Na drugom kraju rukavca i visoko iznad nas, u dnu bate iza kronji, stajala je Flora. Izvadila

339

je prste iz uglova usana, prinela ake ustima i povikala: Mete! Neka Luiz je ovde! Met je zurio u nju, zatim: Dolazim! Brzo je ustao. Nemo sam posmatrala kako prelazi preko stenja, skaui s kamena na kamen, dok se nije dokopao peska. Preao je zaravan u trku, izbegavajui bare, i uputio se ka umskoj stazi. Kada sam videla njegova lea kako zamiu u umarak, palo mi je na pamet da e nestati iz mog ivota isto onako iznenadno kao to je u njega uao. Da e se vrlo brzo, moda za samo nekoliko sati, vratiti u Ameriku i da ga vie nikad neu videti. Ustala sam polako i krenula, sledei ga na odstojanju. Odjednom sam se osetila veoma malom. Veoma glupom. Kako sam mogla tako da pogreim? Kako sam mogla i da pomislim da e neto biti od nas? On je iveo u Americi. Ja u Engleskoj. Jo uvek je alio zbog gubitka jedne prelepe, tragine ene koja ga je napustila dok ju je on jo voleo, sina da i ne pominjem. Zato bih makar izbliza mogla da nadoknadim takav gubitak? Disala sam duboko da bih spreila sebe da ne zaplaem kad sam izala na pesak; onda sam ubrzala korak i pola za njim kroz umu. Pa ta ako me je savetovao da se ne udam za Dejvida? Pa ta? U tome nema nikakve line koristi, bila je to samo dobrota; briga za moju dobrobit, koju bi osetio svaki prijatelj koji vidi da se jedna ena sprema da se vee za pogrenog mukarca. Nita vie. I ja sam bila luda to sam pomislila da tu postoji neto vie. Izgubila sam dodir sa stvarnou. Mislila sam da on osea neto samo zato to sam ja to oseala. Ani, glupao, pomislih ogoreno dok sam se pela kroz umu za njim, a suze me pekle u oima. Glupao mala. Na kraju krajeva, bila je to samo letnja ljubav, ni manje ni vie od toga, ljubav koja se nije poteno ni razvila. Kad sam se ispela na vrh brda, jedna lepa plavua dugih, savrenih nogu u oker ortsu potra niza stepenice na terasi kroz batu ka Metu, uzleprane kose. Oh, Mete, izvini. Glas joj je pukao. Za sve sam ja kriva. Tako mi je ao! Ruka joj polete ka ustima da prigui jecaj, dok ju je on hvatao u zagrljaj, da je utei. Kada ju je zagrlio, opet sam osetila kako me preplavljuje neizdrivi talas ljubomore. to nee mene tako da zagrli? Oh, zaboga, oni su

340

rod, rekoh sebi strogo. Brat i sestra, to je sve. Ali zato su sve te amerike ene tako siune? Zato sve tako odluno nose konfekcijski broj trideset est? Gde su im zadnjice, kog avola? Zurila sam u njena kolena. Bila su veliine mojih zglavaka na akama. Nisi ti kriva, Luiz. Ali jesam! Uasno se oseam! Odmakla se. Nisam rekla Berni, naoj pomonici, zna, jer sam mislila da nema potrebe da je upliem u to. Ali bilo je to tako glupo s moje strane. Mogla sam da pretpostavim da e Medelejn nazvati i traiti Toda kad ja ne budem kod kue, mogla sam da pretpostavim! Zato nisam ukljuila mozak? Nisi mogla da zna da e zvati insistirao je. I, iskreno, nije ni bitno. Drao ju je za ramena stojei na korak od nje. Sluaj, Luiz, Tod i ja smo bili zajedno i sjajno smo se proveli. I ne bih ga nagovorio da se vrati sa mnom u Ameriku s onim kartama. Ne bi? Upitno ga je gledala, jo uvek uzrujana. Ne, ne bih. Ne bih ni mogao. Tako da bi se nae vienje svakako zavrilo u ovom trenutku. Samo... to nisam ba planirao da se oprostim od njega na takav nain, to je sve. Ovo je Ani, da ne zaboravim. Zdravo. Uputila mi je predivan osmeh pre nego to se opet nervozno okrenula ka Metu. Zdravo promrmljala sam, oseajui se kao trinaesto prase. Dobro, ako si siguran nastavi ona nesigurno, zveckajui nervozno kljuevima od kola. Samo se oseam kao budala to sam napravila takav previd. Ostavila sam deake s Berni i dojurila im sam ula. Nije trebalo. Sluaj, doneu ti pie. Izgleda kao da bi ti prijalo. Meni sigurno bi. Hajde. Hvala ree zahvalno i pusti da je on povede, s rukom preko njenog ramena, nazad uz batu, pa uza stepenice do terase. Naao joj je stolicu, i ona se smestila u nju. Kad je Met nestao unutra da donese flau, ona je zarila lice u ake i prola rukom kroz kosu, oito potresena. Privukla sam stolicu i sela preko puta nje. Podigla je glavu i prostrelila me pogledom. Kuka promrmlja. Trgla sam se, ali onda shvatih da sigurno misli na Medelejn. Je li? upitah puna nade.

341

 O, da. Prvoklasna. Zarila je kande u Meta od prvog dana. Nikome nije bilo jasno zato se njome oenio. Potpuno ga je obrlatila glumei malu, ranjivu, izgubljenu devojicu, a sad je zarila kande u tog jadnog deaka. Odmah mi je bilo jasno da e mi se Luiz svideti. Ali on je, oigledno, jo uvek oboava? usudih se da pitam, sa srcem u grlu. Mislim, veoma je lepa. Upoznala sam je. Izvadila je paklo cigareta. Takoe je potpuno luda. Bez obzira na to to je Met brani i uporno tvrdi da nije. Oh! Sjajno. A Volter je takav skot. Kako je uopte mogla da ostavi Meta zbog takvog oveka, nikad mi nee biti jasno. Zavrte glavom u neverici. Stvarno? Pa, da, stekla sam takav utisak. Nagnula se napred zavereniki. On je jedan od onih arogantnih engleskih tipova koji stalno nose odela od tvida i imaju perut. Bez uvrede... Nita, nita brzo je razuverih. Tako je pun sebe, pompezan, ponosan na svoje obrazovanje steeno na Kembridu, uvek gleda s visine na sve to nije englesko... i kad samo pomislim da ga je Met primio u svoju kuu, ukazao mu dobrodolicu, vodao ga po Bostonu. Ooh. Reito je slegla ramenima. Krv mi prokljua. Stavila je cigaretu u usta i iskopala upalja iz depa na ortsu. U stvari, nije trebalo to da kaem ree, vadei neupaljenu cigaretu iz usta. Nije kuka, samo lepa ludaa. A zna kakvi su mukarci kad se radi o slabim, nezatienim enama: ne mogu da ih se zasite. Ali ja i dalje tvrdim da se namerno sama povredila. Tom kae da je jasno kao dan na osnovu izgleda tog oiljka, a on se razume u to, jer stalno ima posla s tim stvarima. Samo alim to Met nije smogao snage da je raskrinka na sudu, ali nije mogao, suvie je prokleto fin. Nije mogao da natera sebe da kae svima da mu je ena prokleta ludaa, a nije hteo ni da dozvoli da Tod to uje. Zastala je. I naravno, poto joj je bio mu, ali i psihijatar, mislio je da moe da izae na kraj s njom, pa pretpostavljam da je i izvesna koliina profesionalnog ponosa bila jedan od faktora. Uzdahnula je. Niti je hteo da dozvoli da Tod svedoi. Nije hteo da dopusti da on bude uvuen u sve to. Ispravila je lea. Boe, da je samo neko hteo mene da pita. Volela

342

bih da su me pozvali da svedoim samo na dva minuta. Samo dva minuta, bilo bi dovoljno. Konano je zapalila cigaretu i brzo uvukla dim. Ispustila ga s uivanjem. Znai, svi ste bili tamo? Na sudu? O, naravno, svi smo bili tamo ree ogoreno. Posmatrali bespomono i sluali preneraeno kako ovog divnog, plemenitog oveka pognute glave, oveka koji ne bi ni muvu zgazio, igou pred svima, ukljuujui i njegovog sina, kao ludaka nepodobnog da se stara o detetu. Dolo mi je da ih popljujem! Besno je ugasila cigaretu. Do avola promrmlja jarosno. Ostavila sam ovu poganu naviku pre nekoliko meseci. Pa ipak, nekad ste bile prijateljice? usudih se da pitam. Ti i Medelejn? Podigla je pogled. O, da, nekad. Prihvatila sam je zbog Meta. I da budem iskrena, Met ju je odravao u normalnom stanju. Bila je u redu pre nego to je upoznala tog Voltera. Samo da... iznenada zauta. Zurila je negde iza mene, kao paralisana. U trenutku sam pomislila da jo uvek razmilja o onome to je moglo biti, da su dogaaji iz prolosti krenuli drugaijim tokom da Medelejn nije upoznala Voltera. Zatim, kako se tiina oduila, shvatila sam da se ono to joj je privuklo panju, ta god to bilo, odigravalo iza mojih lea. Okrenula sam se. Istovremeno, na prilazu se zalupie vrata od kola. Bio je to stari plavi volvo, parkiran na istom mestu. A iza ugla kue pomolio se Tod. Hodao je uzdignuta ela ispred svoje majke koja je, dok je polako obilazila oko kola, drei se vrsto za haubu, bila veoma bleda u licu. Kosa joj je umreno padala preko ela koje je, to sam mogla da vidim i s ove udaljenosti, bilo oroeno od znoja. Izgledala je kao da joj nije dobro. U tom trenutku Met se pojavio na vratima s flaom vina i aama. Ugledao je Medelejn i zastao na stepenicama. Pogledi su im se susreli i u tom trenutku dogodilo se neto neizrecivo. Neto to je mnogo znailo njima dvoma, a nita nama ostalima.

343

28.

ustila je da joj ruke mlitavo klonu pored tela. Primetila sam da su joj ake crvene, a nokti potpuno izgrieni. Njena ramena u prevelikoj kariranoj koulji behu oklembeena. Pobedio si ree tupim glasom. To nije pitanje pobede ree Met tiho. Podigla je glavu. Za mene jeste. Izgledala je uasno. Sivo. Slomljeno. Met joj je izvukao stolicu. Sedi ponudi je neno. Zavrtela je glavom, stisnutih usana. Zatim je brzo ispruila ruke i uhvatila se za naslon od stolice, da ne padne. Disala je duboko, da se smiri. ta se desilo? upita Met. Progutala je knedlu. Stigli smo do Loncestona. Onda je Tod izaao iz kola na jednom semaforu. Poao je nazad peice. Nije trao, niti je progovorio pre nego to je izaao, samo je zakoraio u suprotnom smeru. Parkirala sam kola i potrala za njim. Nije hteo da pria sa mnom, ali na kraju sam ga navela da progovori. Rekao je da vie ne moe da ivi sa mnom. Zastala je da doe do daha, i nastavila drhtavim glasom. Rekao je da mu previe nedostaje i da je zaista srean samo kad je s tobom. Rekao je da eli da ivi s tobom. Lice joj se iskrivilo od plaa. Izgubila sam ga. Prola sam kroz sve to, suenje, agoniju svega toga, i sada sam ga ipak izgubila. Obesila se o stolicu jednom rukom, a drugom pokrila lice dok je plakala. Ramena su joj se tresla. ekala sam da Met poleti da je utei. Nije to uinio. Okrenuo se ka Todu. Tode? Da li stvarno to eli? Ili samo preteruje jer si se opet posvaao s mamom? Zna da to elim, tata ree Tod tihim, gotovo srditim tonom. Ne mora da me pita. Ne mora da me testira. Samo... nikad ranije nisam bio dovoljno hrabar da to kaem. Samo sam radio ono to su svi govorili da bi trebalo. To nema veze s hrabrou ree Met neto nenije. Pogledao je u

344

Medelejn. Vie sa saoseanjem. I ne radi se o tebi, mama ree Tod glasno, gledajui pravo u nju. Ve o itavom mom novom ivotu, koji ne elim, koji nikad nisam traio niti voleo. Radi se o toj jezivoj mranoj kui u Kembridu; o Volteru koji me posmatra kao da sam nekakva ameba koja je ispuzala ispod nekog kamena; njegovim sinovima koji me nazivaju Jenkijem i rugaju se mom nainu govora. Radi se o koli, i tim glupim uniformama; sve je u pitanju. Nisi ti u pitanju, mama, zna to, zar ne? upita brzo. Nikad nisam eleo da biram. Samo sam hteo da nastavim da ivim sa svojim mamom i tatom, da ivimo zajedno, kod kue, kao porodica. Naterala si me da biram time to si me dovela do take kad vie nisam mogao to da ponesem. Bilo mi je muka od same pomisli da treba da provedem jo jedan dan u toj viktorijanskoj straari od crvene cigle s Volterom koji po ceo dan slua operu i dere se na sve nas da budemo tihi. Kada smo se vozili nazad malopre... prosto sam morao da izaem iz kola. Ne mogu da objasnim zato. Osetio sam... kao da se guim. Kao da idem nazad, ne znam... da umrem, ili tako neto. Volim te, mama. Zna to, zar ne? Samo ne mogu vie da ivim u toj kui s tobom. Glas mu je sada bio miran, neverovatno razloan. Gotovo bez oseanja. Iznosio je injenice. Izgledao je stariji. Vii, dok ju je gledao u oi. Videla sam kako ga Flora posmatra s divljenjem, i pitala se da li je on to primetio. Medelejn kao da se povijala pod svakim udarcem koji je on mirno zadavao. Ovo je Met ekao, pomislih. Znao je da e se ovo desiti jednog dana. Pa, taj dan je doao ranije nego to je oekivao. Medelejn je oblizala usne. Bile su veoma blede i beskrvne. vrsto se drala za naslon stolice. Zatim se, s naporom, okrenula ka Metu. Uputila mu je udan, iskrivljen osmeh. I naravno, sada je prekasno da uradimo ono to bi Tod stvarno eleo? A to je? upita Met, iznenaeno. Da ti i ja budemo zajedno. Kao porodica. Tako da ne mora da bira. Da se vratim kui. Ostala sam bez daha na toliku drskost. Videla kako se Met na tren gotovo trgnuo. Nisam mogla da verujem da ga to pita, i to preda mnom, pred Luiz, Florom... uhvatila sam Luizin pogled.

345

 Prekasno je ree Met odluno. Klimnula je glavom. Prihvatila je odgovor koji je dobila. Odgovor koji je znaio poraz. Bio je to herojski, nesebian, poslednji pokuaj da spase sina, i iznenada, uprkos sebi, osetih divljenje prema njoj. Bila je toliko oajna. I sada je sve pokuala. Lagala je na sudu, unakazila se, i sada je puzila i ponizila se pred svojim sinom i ostalim prisutnim. Ali to je ono to nam ljubav ini. Naroito materinska ljubav. I kao to je Met rekao, ta da je u pitanju bila Flora? Kad se vraa? upita ona, podiui bradu, dolazei k sebi. U Ameriku. Sutra? Hoe li iskoristiti one karte? Ne znam priznade Met. Nisam razmiljao o tome. Ne znam ta emo. Tode? Okrenu se ka sinu, ali Toda behu sustigli sva silina i patos majine poslednje oajnike molbe, i zurio je tuno u zemlju, jer ga hrabrost bee za tren napustila. Met to oseti i spusti mu ruku na rame. Pozdravi se s mamom, Tode. Blago ga je gurnuo i Tod joj prie. Morala sam da se okrenem. Nisam mogla da podnesem da gledam to. Hajdemo, Flora promrmljala sam, i nas dve uosmo u kuu. Pola sam do kuhinje gde sam, nekim udom, esto odlazila u trenucima emotivne krize, tanije do sudopere, koja je, naravno, bila puna sudova. Dok sam odvrtala slavine do kraja i sipala tenost za pranje sua po masnim erpama, bez rei sam dodala Flori krpu. Krajikom oka, kroz prozor iznad sudopere, videla sam Toda i njegovu majku kako se snano grle. ula sam je kako glasno jeca, glave naslonjene na Todovo rame, zatim i Luizin glas razuma. Sada nikako nije u stanju da vozi ak do Kembrida. Moe da se vrati sa mnom. Da prespava, i onda da se sutra vrati kui. Potpuno je van sebe. To bi bilo lepo od tebe, Lu ree Met, diskutujui o svojoj bivoj eni iznad njene glave, kao da nije prisutna. Pitam se da li je oduvek bilo tako u njihovom braku. Da li je uvek pazio na nju, vodio je, obavljao stvari za nju, jer takva je bila priroda njegove uloge kad su se upoznali; on je bio njen lekar, njen zatitnik, ba kao to je Dejvid bio moj, shvatila sam iznenaeno. Da li je Met bio svestan postojanja te paralele, pitam se? Kada mi je predloio da raskinem svoju vezu? Da li je primetio slinost izmeu Dejvida i njega u tim oinskim

346

ulogama? Posle nekog vremena, kada sam izribala te erpe na mrtvo ime, shvatila sam da je bata utihnula. Bacivi pogled kroz prozor, videla sam da su Luiz i Medelejn otile, a u daljini sam ula krckanje ljunka dok su dvoja kola odlazila. Sada se ve gotovo smrailo, ali dole u dnu bate, nazirui se ispred drvea, Todova pogurena figura koraala je brzo, idui ka stazi koja je vodila do rukavca. Okrenula sam se da pogledam Floru, koja je brisala sudove pored mene, ali ona je ve ostavljala krpu. U sledeem trenutku ila je polako kroz batu, grickajui nokte. Okrenula se i uhvatila moj pogled kroz prozor. Slegnula sam ramenima u nedoumici. Ne znam, draga. Stvarno ne znam. Oklevala je, pa nastavila da hoda, dajui mi do znanja reito podignutom rukom da zna da mu je potrebno da bude sam, ali da moda ne bi imao nita protiv da ga neko eka sa strane, u senci, u sluaju da poeli s nekim da porazgovara. Ponela se kao odrasla osoba, pomislih. Mnogo vie nego ja. Jer, iskreno, meni je dolo da uzmem jednu od onih olja iz sudopere, zafrljaim je u zid, i briznem u pla, to je, naravno, bilo neopisivo sebino jer je trebalo da budem veoma srena zbog Meta i Toda. Veoma srena to mogu da nastave s pecanjem i surfovanjem i to e ponovo iveti zajedno u Masausetsu, gde e se Tod vratiti u svoju staru kolu i moi da vozi skejtbord po ulici s drugarima. Koliko bi bilo sebino od mene da ne elim da bude tako? Naravno da sam to elela. Tuno sam izvukla ep iz sudopere i osetila kako mi se neto odvratno obmotava oko malog prsta u vodi. Otresla sam ga i obrisala ruke. Odjednom nisam elela da budem sama u ovoj kui. Osetila sam potrebu da izaem na noni vazduh, kao i svi ostali ovde koji su se borili sa svojim oseanjima. Otvorila sam zadnja vrata i izala napolje, gutajui u hodu, da potisnem suze. Metu nije bilo ni traga, i srce me je bolelo za njim kao to me nikada nije bolelo ni za kim drugim, shvatila sam; ni za Adamom, ni za Dejvidom. I do pre nekoliko minuta nisam ni razmiljala o njegovom odlasku, ali sad e, naravno, otii. Sad kad je dobio ono to je eleo, zbog ega je doao. ta je moglo da ga zadri ovde? Pola sam niz livadu i prola pored batenske kuice, jo jednog mesta na kome sam snivala san koji se nije ostvario. Da postanem romanopisac.

347

Osetila sam kako me obuzima neka duboka i teka melanholija. Ba udno, pomislih, s obzirom na to da sam pre samo nekoliko nedelja bila tako srena. Da sam bila ena koja se sprema za udaju, koja je pisala svoju knjigu, koja je trebalo da postane lekareva ena, da ivi u velikoj kui u Harlingemu, i koja planira da rodi jo dece: sve je to nestalo. I mada sam znala da je dobro to je tako, injenica da ne postoji nita to bi to zamenilo teko mi je padala. Vraki teko, to bi Met rekao, sa svojim amerikim naglaskom. Suze su mi se nakupile u grlu kad sam se setila njegovog glasa, i ja ih progutah, sputajui se brzo peskovitom stazom kroz umu. Kada sam dola do reke, Todu i Flori nije bilo ni traga. Mora da su otili dalje, iza rta. Pola sam niz obalu i zastala na mestu gde smo Met i ja sedeli one veeri, pored tinjajueg ara logorske vatre, udei jedno za drugim ili sam barem ja tako mislila dok su nam ljubav i vatra kolali venama. Upravila sam pogled ka nebu; bilo je vedro, mrano i neizmerno duboko, posuto zvezdama. Imala sam snaan oseaj da u sada stvarno poeti da zavijam, lijem vrele suze samosaaljenja, i da, poto Tod i Flora lutaju negde u okolini, odvojeno ili zajedno, ovo nije bilo pravo mesto za tako neto. Stoga sam skrenula odmah nadesno i krenula uzbrdo stazom koja je vodila ka liticama. Vetar je sada jako duvao, ibajui me po licu, to je zaudo bilo uteno, i dok sam se pela, morala sam da se hvatam za bokore otre trave radi oslonca. Bilo je i veoma mrano, tako da sam po izlasku na plato na vrhu naletela na neiju visoku figuru koja mi je stajala na putu, i vrisnula. Bio je to Met, naslonjen na jedno drvo, jedne noge podignute i oslonjene o stablo. Okrenuo se kad je uo moj vrisak i brzo gurnuo u dep neke komadie papira. Meseina ih je osvetlila samo za trenutak. Bile su to avionske karte, njih je sakrio. Odjednom me obuze bes. Nakupljene suze samosaaljenja udruile su se sa suzama besa i pokuljale napolje. Iskoristie ih? uzviknula sam ogoreno. Sutra, zar ne? Molim? Trepnuo je iznenaeno gledajui u mene. Ljutito sam obrisala suze nadlanicom. Pa, taj datum stoji na kartama, zar ne? Sutra po podne, let s Hitroua do Dona Kenedija? Odbaciu te do tamo, ako eli. Odveu te do aerodroma. ak u ti i mahati na rastanku.

348

 Kako to misli? Uspravio se. Nikuda ne idem sutra. Gledao sam ove karte i razmiljao: kako neobino. Sve ovo vreme one su za mene predstavljale Toda, a sada su postale stvarnost. Ali ne idem nikuda. Ali otii e, zar ne? rekoh slomljeno. Bila sam uasnuta to to govorim, ali nisam mogla da izdrim. Glas mi je pukao. Vratie se u Ameriku, i Flora i ja emo postati neto to ti se desilo na slatkom malom odmoru u Engleskoj, zanimacija kojom si ispunjavao vreme dok nisi dobio starateljstvo nad Todom. Boe, ak si se izvinio to si me poljubio tamo, kao da je to bilo neto potpuno odvratno i gadno. E pa ja se ne kajem zbog toga, Mete. Sada sam se tresla, i moda sam se ponaala pomalo nekontrolisano. Uivala sam u svakom trenutku i prieljkivala jo toga, moda i neto trajnije meu nama, ali nisam imala taj luksuz, kao ti, da proem kroz nekoliko ljubavnih veza otkako sam se razvela. Dodaj me na svoju listu, to da ne? Stavi me pod broj tri, odmah posle enske s radiologije s dugim nogama i kominice s dosadnom makom: ekscentrina Engleskinja! Rasputenica koja se skinula i pisala jeftine knjige, s aknutim detetom koje ima opsesivno-kompulsivne probleme. Ona koja je odbila ponudu da pomae izgladnelom narodu u... u ratom opustoenoj Africi, u ratom opustoenom atoru u uniformi Crvenog krsta... Trepnuo je. Crveni krst? Da, zato da ne! vrisnula sam kretavo. Isuse, mogla bih da budem kao jebena Florens Najtingejl, da uinim svet boljim mestom za ivot! Mogla bih da delim pirina, kopam bunare... Bunare? Gde? U zemlji! dreknula sam. Za milione izgladnelih ljudi! ta, u dugoj beloj haljini? Zurila sam u njega. Molim? Dahtala sam dok se nisam malo primirila. Kopae bunare u dugoj beloj haljini? Zavrtela sam glavom, trljajui pesnicom nos, mokar od suza. Kakvoj haljini? U onoj u kojoj e se udati za pet nedelja. U onoj koja se ije posebno za tebe u Londonu. Kopae bunare u tome? Posle sveanog ruka u Klaridu? S tvojom majkom i sestrom u sivoj, odnosno ruiastoj haljini, s novim cipelama i tanama kupljenim kod Boumena u Eksiteru? Zavrte

349

glavom. Mnogo e se isprljati. Zurila sam, zbunjena. ta... ta to govori? Jutros sam nazvao farmu. Hteo sam da proverim jesi li dobro. Jue si tako iznenada pobegla, kao imi iz pakla. Priao sam s Kler, koja je upravo bila ustala. Rekla je da te nigde nema, ali dozvala je tvoju majku koja je rekla da si otila u London da vidi Dejvida. Ah, ree mi Kler, kad se vratila do telefona. Mali ljubavni sastanak. Ozbiljno, Mete, za nekoliko nedelja ta devojka e biti s tim ovekom do kraja ivota, ali i pored toga vozi etiri sata da bi ga videla na deset minuta. Prosto ne moe da se odvoji od njega! Kako smo se slatko nasmejali. Zatim mi je ispriala sve o venanju, pa ak i koje e boje biti Florina haljina i kakve e rupice za dugmad imati portiri. Oh, i kad smo kod toga, cipele i tana tvoje mame jesu kupljeni kod Boumena, ali kostim je kupljen u jednom malom ekskluzivnom butiku iza oka. Bie u svili golubijesive boje. Ali... ali neu! rekoh uasnuta. Nee svilu? Poea se po glavi u nedoumici. Bojim se da grei. To je veoma la mode za neveste ove sezone. Ne! Mislim, neu se udati! Jeste sve bilo tako organizovano, kao to si rekao, Dejvid je sve isplanirao bez mene, ali... ali, Mete, venanje je otpalo! Raskinula sam s Dejvidom danas u Londonu. On odlazi u Nikaragvu. Neemo se uzeti. Nastupila je tiina. Ne... udaje se? Ne. Ne udajem se. kiljila sam u sumraku. Gledala ga u neverici. Nisi to znao? proaputala sam. Da li ja izgledam, ili zvuim, kao ovek koji to zna? Ne. Zapravo, nisam znao. Kako sam mogao da znam, Ani, kad si zaboravila da mi kae? Grozniavo sam razmiljala. Jesam li? Jesam li zaboravila da mu kaem? Znai... znai, sve vreme, dok si vrdao i izvinjavao se i... Pokuavao da se ponaam kao dentlmen i uinim pravu stvar jer sam shvatio da se ipak udaje i da nisi promenila planove zbog mene, i da ono vee koje smo proveli zajedno tebi oigledno ne znai apsolutno nita... da. Da, to sam radio. Poea se po glavi. Osetio sam se kao zlikovac, u stvari, to sam pokuavao da te odvratim od venanja. Palo mi je na pamet da ti moda stvarno voli tog tipa, a ja sam sebino pokuavao da

350

preokrenem stvari u svoju korist, i sve zato to... Da? ekala sam. Pa, zato to... sam te eleo. Oh! Nastupila je tiina. Gutali smo se pogledima. Nastavio je tihim glasom. Volim te, Ani, to ti je sigurno jasno. I elim da budemo zajedno, ti, ja, Tod i Flora. Ali osetio sam se uasno krivim to hou da te liim drugog ivota koji si planirala i elela dugo vremena, i mada sam ja mogao da vidim da je to greka, da nije on pravi ovek za tebe, ti to nisi uviala. Zna, bio sam ja ranije u toj vodeoj ulozi, Ani, u kojoj se Dejvid naao, ali to je pogreno. Nije ti potreban niko da te nadgleda. Treba ti neko ko e da te gleda. Znam proaputala sam, primiui se, gledajui ga u oi. Sada to znam, i Mete, i ja tebe volim, mnogo. Samo ne znam kako emo... pa... oklevala sam. ta? Mislim, ti ivi u Americi a ja ovde, a ovo nije ak ni naa kua! Samo se igramo zajednikog ivota i... Detalji promrmlja, prolazei mi prstima kroz kosu, zapuavajui mi usta poljupcem. Brinimo se kasnije o detaljima. Sekundu kasnije bila sam u njegovom naruju i ljubio me je kao lud. I bio je u pravu. Nita nije bilo vano. Nita, osim toga da sam bila tu gde sam elela da budem, da sam oseala njegove usne na svojim, njegove tople i snane ruke na svojim leima, vetar u kosi, a stopala pa, ne znam da li je to samo moja mata ili su mi stopala stvarno bila u vazduhu? I imala sam taj divan, divan oseaj koji mi je kolao svakom ilom u telu, oseaj koji mi je govorio da i ako se ovaj trenutak ne nastavi zauvek i nita se posebno ne desi u budunosti, da e i to, pa, biti dobro. Ne bih se bunila. I moda bi tako i bilo da jedan preplaeni glas iza naih lea nije prilino jasno i piskavo uzviknuo: Mama! Razdvojili smo se, dahui. Okrenuli smo se ne diui. Na pola metra udaljenosti, Tod i Flora su piljili u nas. Oh. Duo. Stadoh uurbano da nametam kosu, crvenei do ludila.

351

Tu si. Met i ja smo samo... Tvoja majka i ja smo diskutovali o nekim detaljima ree Met dok su deca i dalje netremice posmatrala, otvorenih usta i razrogaenih oiju. Met me uze za ruku. I kako stvari stoje, nismo jo zavrili; ima jo dosta stvari o kojima treba da popriamo. Jo dosta toga. Na primer, ko e da iznosi ubre, ko e prati sudove i... o, ovee, o svaemu. Dakle, evo kako emo. Posegnu u dep i izvadi sveanj novanica od deset funti. Jeste li vas dvoje veerali? Ovaj, ne promrmlja Flora, oamuena. Tode. Okrenu se ka svom sinu. Povedi Floru u Pedstou trajektom, i idite na picu. Zatim se proetajte po gradu i potroite ostatak na svakojake mamipare kao to su diskovi i majice, i bilo ta precenjeno i firmirano. Kul! Todove oi se zaarie dok je uzimao novac. U emu je fora? Met me zagrli oko ramena i povede me odluno niz stazu, dalje od njih dvoje, ka kui. Fora je u tome dobaci preko ramena da se vratite do deset, i ni trenutak pre toga. Neu da vidim vaa uasno radoznala mala lica ovde pre tano deset sati, kada se moete uunjati pravo u svoje sobe. Dogovoreno? Nismo mogli da im vidimo lica dok smo se udaljavali, kezei se kao deca, ali mogli smo da prepoznamo ushienje u njihovim glasovima. Dogovoreno!

352

29.

o ti naziva veslanjem? promrmljala sam, naslanjajui se na pramac amca dok mi je sunce igralo na kapcima probijajui se kroz razreene kronje drvea. Imala sam i bolje galiote od tebe. Oh, ne sumnjam ree Met, navaljujui snano na vesla u svom crnom odelu, s belom ruom u reveru. I jedna od prvih stvari kojima emo da se pozabavimo, gospoo Maloun, jeste pitanje robova. Meni vala ne pada na pamet da istim kadu svaki dan, a znajui tebe, kao to te sad znam, prilino sam siguran da ni tebi ne pada na pamet to da radi, pa mi se ini da emo morati da unajmimo kunu pomonicu. Kunu pomonicu? Gvirnula sam na jedno oko. Da odrava kuu u kakvom-takvom redu dok ja vidam bolesne u Eksiteru, a ti pie biografiju Emili Dikinson. Veruj mi, duo, nakupie se praine. Pridigla sam se malo. Zna li ta je Kventin Krisp37 rekao o tome? Posle prve etiri godine sloj praine ne postaje nimalo deblji. Zakikotala sam se. Met je sloio facu. Srea pa ne delim kuu sa samozvanim Poslednjim meu dostojanstvenim gejevima i, iskreno, lom koji deca prave da i ne pominjem jednog psa kojeg smo izgleda usvojili a koji se mnogo linja vie je od obine praine. Stisnula sam kapke gledajui u nebo, putajui da mi prsti tromo klize kroz hladnu, bistru vodu, pazei da ne smoim nabrani rub ipkanog rukava. Moram priznati da me pomisao na unajmljivanje posluge ini pomalo nervoznom promrmljala sam. Roena sam u srednjoj klasi tako da ne znam kako da se ponaam prema njima; ne posedujem prirodan autoritet da im kaem da istresu jastuke i valjano obriu prainu po okovima i verovatno bih ih pustila da uludo mlataraju okolo pajalicom pre nego to e sesti za kuhinjski sto i pojesti mi sve okoladne kolae. Ali ako ti tako eli, ja rado pristajem. Skinula sam satensku cipelu i stavila mu stopalo u krilo. Iskreno, dragi moj, danas pristajem na sve. Mrdnula sam prstima, gledajui ga u oi.

353

Met za trenutak zaboravi na vesla, koja omlitavie u svojim beouzima. Naslonio se na njih, promatrajui me. Pa, sigurno neemo stii pre nego to gosti dou kopnom okolo ako tako nastavi ree neno, dok su mu usne podrhtavale. U stvari, u iskuenju sam da raskopam svu tu bisernu dugmad, za koju sam u crkvi primetio da se protee du celih lea te haljine, i pustim je da padne na dno amca, zajedno s tom cipelom. Nastupila je kraa tiina dok smo razmatrali tu mogunost sjajnih oiju. Brzo sam sela. Ako misli da u se pojaviti na svadbenom ruku izgledajui kao neka devojka koja se upravo povatala na dnu amca, vara se. Nastavi da vesla, dobri ovee. Iscerio se i dohvatio vesla. Ko je pominjao povatavanje? Samo sam hteo da te vidim kako lei u amcu u donjem veu. I kad smo kod toga, zato da ne upalim motor na ovom udu? Mnogo bre bismo stigli. Ah, ali to ne bi bilo romantino, zar ne? Ne, ne, poenta je u tome da me odveze amcem iz crkve preko rukavca kao u onoj reklami za bombonjeru, dok se ja izleavam na pramcu, ba ovako kao sad. Dramatino sam zabacila glavu i pustila da mi kosa padne preko ruba amca u prerafaelitskom stilu. Nasmejao se. Zavrteo glavom. Samo dok sve ide po planu, gospoo Maloun. Oh, sve je savreno, gospodine Maloun. Nasmejala sam se sreno, sedajui ponovo. Potpuno savreno. Okrenula sam se u amcu i pogledala eznutljivo ka maloj crkvi od kamena koju smo upravo ostavili na suprotnoj obali. Njena hladna siva fasada i krov od kriljca presijavali su se na suncu stojei onako ugneena na zelenoj livadi. Jeste bilo lepo, zar ne, Mete? rekoh uzdahnuvi. Svi su tako rekli, i svi su prokomentarisali kako boanstveno izgleda iznutra, puna zvonia i krasuljice i rumenike... zna li da smo Rozi i ja ostale do zore berui sve to cvee? Ne bi moglo da prenoi, svenulo bi. Da, iako bi veina mladih prepustila sav taj posao cvearu, koji bi doneo propisno cvee iz plastenika, ali ne i moja mlada. O, ne, cvee iz plastenika nije dovoljno dobro za nju. elela je da crkva izgleda kao ivica,

354

bez ijednog karanfila na vidiku. Tugaljivo zavrte glavom. Nisam znao da ima tako vrste stavove po pitanju svadbene etikecije. Brzo sam se nagnula napred. Ali tano sam znala kako sve treba danas da izgleda. Sve do runo tkanih stolnjaka pod atrom i okoladnog nadeva za mladenaku tortu i teglica s bulkama na stolovima za koje se nadam da se Kler setila da ih ponese. Osmotrio me za trenutak. Nasmeio se. Odlino. Drago mi je. Tako i treba da bude. Oh, i drugi razlog to sam znao za to prokleto divlje cvee jeste taj to si me probudila u zoru da mi kae da ide da ga nabere. Sea se? I ja sam gunao i psovao to me budi tako rano? Nasmeila sam se. Izvini. Samo sam mislila da je bolje da ti kaem za sluaj da se probudi i pomisli da sam ti zbrisala. E, to mi vala priznade, izvivi obrvu nije palo na pamet. Previe sam arogantan, zna. Ne, samo sam se probudio i pomislio: boe, kako ima sree ta devojka Ani OHaran to se udaje za... Uuf. Presamitio se kobajagi od bola kad sam ga lagano bocnula nonim prstom u meunoje. Izvini, duo uzdahnu. Veslau malo bre, moe? Da ispotujemo tvoj prebukirani raspored? Skoro smo stigli rekoh uzbueno, sedajui uspravno dok je mali plavi amac jezdio ka obali. Oh, Mete, ovo je tako lepo, zar ne? Vidi, Tod i Flora su ukrasili ak i plau! Okrenuo se da pogleda u ljutie i bulke razbacane svud po obali. Nasmeio se. Ba sam se pitao ta su to dvoje naumili jutros. Kako ti natpis deluje izbliza? Bacila sam pogled ka Teplou hausu , iji se krov nazirao iznad kronji drvea, preko koga su Tod i Flora okaili platno popevi se na krov kroz jedan prozor na tavanu dok smo Met i ja, uasnuti, vikali dole iz bate: Silazite dole ODMAH! s natpisom koji je glasio: estitamo, Mete i Ani. Nasmeila sam se. Sjajan je. Zagledala sam se iza njega u vedro plavo nebo, dok mi je kosa poigravala na vetru. I vreme je jo uvek lepo, zar ne? A svi su rekli da septembar moe da bude veoma varljiv... I da bi nebo moglo vrlo lako da se otvori i udavi nas na naem putu preko kanala, ali ne i moja draga ena, koja je isplanirala dananji dan do

355

takvih tanina da sam se ja prvi tiho pomolio Svevinjem da dri te kine oblake podalje od nas i ne pokvari joj njen veliki dan. Na veliki dan ispravih ga. Stigli smo. Met uvue vesla, pazei da ne zgnjei cvee i ukrase kojima sam okitila amac tog jutra, i mi zaplovismo po prozirnom, staklastom pliaku. Srena i uzbuena, drala sam se za bokove amca, dok je Met, smeno zgodan u svom sakou i pantalonama koje su mu bile zavrnute do kolena, iskoio i peice preao poslednjih nekoliko metara, izvlaei nas na plau. Ispruio je ruke k meni dok sam ustajala i pogledi nam se susretoe na sekund. Nisam siguran da li sam to ve pomenuo ree ali izgleda veoma lepo danas. Hvala. Stidljivo sam poravnala svoju klasinu haljinu krem boje. Podigla sam pogled. Nisi valjda virio i video je? Naravno da nisam. Pomogao mi je da izaem. Flora mi je rekla da se nalazi u ormaru u njenoj sobi zajedno s veoma atraktivnom sivom haljinom koju e ona nositi danas, ali da u se, ako samo nos promolim u njenu sobu, vratiti sledeim brodom u kolonije. Nala sam je u jednoj antikvarnici u Helstonu. Naravno da jesi. Moju enu ne interesuju nove modne marke. Samo najbolji komadi otrcane stare ipke. Koristi manje takvih prideva ili e se definitivno nai na tom brodu. Oh, sluaj, Mete. ujem ih! Zastali smo za trenutak dok smo vezivali amac i oslukivali priguene glasove koji su dopirali iznad nas. Ostatak gostiju poao je kolima kopnom, u koloni, dok smo mi preveslali preko sami, ispraeni samo od Flora i Toda, koji su mahali i skakali gore-dole, pre nego to e jurnuti nazad do kola, odluni u nameri da stignu pre nas. Drali smo se za ruke dok smo hodali plaom, a zatim i kroz umu, idui poznatom vijugavom peskovitom stazom do vrha. Kada smo izali iz umarka na sunce, videla sam da je neko uviavno zadigao krajeve platna na prugastoj atri kraj terase, otkrivajui noge gostiju pod njom koji su, za malu grupu ljudi, prilino glasno i uzbueno agorili. Livada je bila puna dece koja su jurcala okolo s naim novim rundavim psom, i kada nas je Dajls, moj sestri, spazio i

356

strugnuo pod atru da javi ostalima, osetila sam kako mi uzbuenje narasta u elucu. Svi su izali da nas pozdrave uz gromoglasno klicanje: ae ampanjca dizale su se u vazduh dok smo prilazili, i onda se gomila razdvojila i opkolila nas. Trepui i smejui se kao blesava, izljubila sam se s Rozi i Denom, koji su bili napred, zatim s Kler i Majklom, koji su glasno klicali i tapali u pozadini, zatim i s ostalim prijateljima neki su doli iz Londona i odseli po hotelima i vikarom koji je voleo da jedriliari i koji je iznenadio Meta i mene pre nekoliko nedelja tako to se, nakon objave naeg braka, presvukao u odelo za jedriliarenje i odjezdio kui. Spazila sam mamu u pozadini, kako skida naoare i trepe, i setila se kako je u crkvi neskriveno maramicom brisala suze dok smo Met i ja u crkvi izgovarali zavete. Poslala sam joj poljubac. I Metovi roditelji su bili tu, doli su iz Amerike i odseli kod Luiz i Toma. Dok smo prolazili kroz palir, svi su hteli da se rukuju s Metom i da mene poljube u obraz. Metov otac, izuzetno visok nauenjak gospodstvenog izgleda, koji je jo uvek povremeno drao predavanja na Prinstonu, prvi mi je estitao, odvojivi me u stranu dok je Met iao da se pozdravi s mojom mamom. Dakle, ini mi se da treba da vam estitam, i to iz vie razloga ree, namignuvi mi s visine. Prvo zato to dugo nisam video tako lep par, ali i zato to ste se skuili. Gertruda mi je rekla da e izmeu vas doi do male transakcije? Nasmeila sam se pogledavi u Gertrudu koja je, elegantna u dugom ukastom lanenom mantilu i s dramatinim perima koja su se sputala sa eiriem na njenom temenu, askala s Florom. Pa, ona ve dugo eli da proda ovo imanje. Misli da je suvie stara da bi se brinula o njemu, a poto su Metu ponudili mesto naelnika psihijatrije u Eksiteru... pa, moraemo negde da ivimo i, iskreno, mislimo da ne postoji lepe mesto od ovog. O, naravno, mesto je pravi dragulj. Ali da u njemu budete tokom cele godine? I zimi? pogleda me upitno preko naoara u obliku polumeseca. Met je odrastao kraj okeana, pa ne sumnjam da se raduje ivotu ovde, kao i Tod, ali moram vam rei, januar e biti veoma hladan kad se nad ovim mestom nadviju olujni oblaci i vetar pone da iba. Oh, ali ja jedva ekam! to hladnije, to bolje. Jedva ekam da vidim

357

ovu kuu van sezone, kada talasi udaraju u stene tamo dole i pena dolazi ak do prozora. Volim taj oseaj da sam na sigurnom i toplom unutra dok se more napolju talasa do ludila. Nasmeio se. Tu se slaem s tobom. Kad bih mogao da biram, tako bih iveo tokom cele godine. Nema tako dobrog oseaja kao kada se budi uz zvuk talasa koji se razbijaju o obalu. I uopte neu biti usamljena i udaljena od drugih, jer su Rozi i Den odmah iza oka, kao i Luiz i Tom. ijim se deacima, ako sam dobro razumeo, Flora svia? Nasmejala sam se. Pa, onaj srednji je svakako ostavio povoljan utisak. Okrenula sam se i pogledala u Floru, koja je ivo askala s jednim viljastim plavokosim etrnaestogodinjakom, koji se stidljivo eao po nozi i crveneo. I naravno, svi e ii u istu kolu ree Luiz, koja je, preuvi na razgovor, prila da mi estita. Poljubila me je u obraz. Moji deaci jedva ekaju sledee polugodite da uetaju u razred s Florom. Pa, uveravam te da je to oseanje obostrano. Za nju je to ostvarenje jednog sna, zaista. Ne samo da ide u kolu s deacima i devojicama ve i da bude zajedno s Todom i njegovim roacima. I Tod je zadovoljan? upita ona. Mislim, to ostaje ovde? Oh, definitivno. Oajniki je eleo da ode iz Kembrida, ali sasvim se zadovoljio time da se ne vrati kui jo neko vreme. eli da studira u Americi, ali rado e prvo provesti nekoliko godina u koli ovde u Engleskoj. Dokle god je sa svojim ocem i kraj mora, njemu je dobro. A ti, draga moja, jesi li ti srena? Gertruda nam je prila kad je Luiz krenula da se udaljava. Poljubila me, promatrajui me neno i upitno svojim sivim oima. Svakako izgleda sreno. Oh, jesam i ne mogu da ti opiem koliko mi je drago to si dola, Gertruda. To mi mnogo znai, zaista. Mislila sam, pa, posle raskida s Dejvidom... Da vie neu hteti da priam s tobom? Sloila je facu. Ti i Flora ste mi suvie drage da bih se tako ponela, a svi znamo da si uinila pravu stvar. Dejvid takoe. Pisao mi je nedavno, kad smo kod toga, da mi kae da je ve vakcinisao preko dve hiljade dece protiv boginja i da ekaju novu

358

isporuku vakcina. Po svemu sudei, stopa smrtnosti kod dojenadi, usled bolesti i gladi, tamo je uasavajue velika. Boe. Progutala sam knedlu. Uasno. To te nekako... natera da sagleda stvari u pravom svetlu, zar ne? Sve ovo deluje nevano i trivijalno u poreenju s tim. Gledala sam okolo s oseanjem krivice, u sve moje prijatelje i porodicu koji su se smejali i uivali u piu. Gluposti ree, tapui me po ruci. Nisam imala nameru da ti kvarim dan, i ovo ima svoj vlastiti znaaj. A Dejvidu je bio potreban neki cilj. S nekim ljudima je tako, zna. I sada ga je naao. Samo budi srena to to nisi ti. Vragolasto mi se nasmeila i produila dalje, obilazei grupu dece na livadi koji su se dobacivali frizbijem. Rozin najstariji sin je skoio da ga uhvati i promaio je; frizbi je odleteo do kraja livade gde je mama askala s Metovom mamom na suncu. Mama se sagnula jer je delovalo kao da e joj frizbi odneti eir, zatim zahvalno podvrisnula kad je neka muka ruka poletela uvis da ga uhvati. Naslonila se na njegovu ruku, smejui se. On ga je dobacio deci, uhvatio moj pogled, i priao. Adame. estitam, ljubavi. Nagnuo se i poljubio me u obraz. Na kraju si uinila pravu stvar i udala se za pravog oveka. Kopile. Iskezila sam se. Hvala. I hvala ti to si me pozvala. Kiselo sam se nasmeila. Pa, moram ti rei, dugo i naporno sam razmiljala. Nasmejao se. Kladim se da jesi. A Meta, pretpostavljam, nije ni najmanje briga? Oh, Meta boli uvo. to vie to bolje, to je bio njegov stav. To se zove samopouzdanje. A tvoj? Molim? Tvoj stav? Oh, da bi to bilo lepo zbog Flore. I jeste lepo. Okrenuli smo se da pogledamo u nju, koja je jo uvek askala s Todovim roakom, sjajnih obraza dok je sklanjala kosu s ramena, izgledajui veoma oaravajue u svojoj dugoj sivoj haljini.

359

 Moraemo da pazimo na nju ree Adam dok je ista misao prolazila meni kroz glavu. Za moj ukus, previe je grabeljivo nastrojenih mukih adolescenata koji je prate u stopu ovog popodneva. Morae valjano da potegnu pesnice. Ne dam da je odvoji neki bezvezni Hari, Dik ili Tom. Nasmeila sam se. Sigurna sam da e biti suptilna kao njen otac. Izvio je obrvu. A ta to treba da znai? Obavestiu te da sam postao drugi ovek otkako sam uo za tvoje venanje. To me je prilino spustilo na zemlju, zapravo, i nisam ni takao nijednu... ooh, ekaj malo. ta to imamo ovde? Sklonio se u stranu da propusti plavuu prilino raskonih oblina u veoma kratkoj suknji s dubokim dekolteom, koja se probijala kroz gomilu da mi estita. Znam da si zauzeta askanjem i tako to, ali moram da poljubim mladu u nekom trenutku, zar ne? Nacerila sam se dok je ona ostavljala pola maks faktor karmina na mom obrazu. Naravno. Adame, ovo je Lorejn, Metova nova privatna sekretarica u Eksiterskoj bolnici. Lorejn, ovo je moj bivi mu, Adam. Ona se okrenu k njemu, smeei se koketno, i munu ga laktom u rebra nimalo neno. O, da, ula sam od Flore sve o tebi. Prava smrt za ene, kako ujem! Adam se isprsi. Ne bih ba rekao smrt. Nijedna gospa, koliko ja znam, nije pala mrtva preda mnom, ali moda bi bilo ispravnije rei da je pala na kolena? Ona se zakikota. Ti si neki duhovit tip, a? Moja tetka te gledala u nekoj predstavi u Trurou. Ree da je vredelo doi samo da bi te videla u helankama. Kae da si briljirao! Nasmeja se grohotom. Adam je sad ve vidno ivnuo. Pa, tvoja tetka mi zvui kao ena koja ima ukusa promrmlja. Reci mi, mmm, Lorejn. Mogu li da ti donesem neko pie? ini mi se da samo ti nema pratnju? Prat... ta? O, da. Pa, ovde slue samo ampanjac, a ja se od toga ba, ba napijem, tako da bolje ne. Adam se profesionalno baci u akciju. Jedna mala aa sigurno nee koditi? Na kraju krajeva, ovo je proslava, i moemo ga pomeati s malo soka od breskve ako eli? Da ti napravim jedan belini?38 Jedan ta? Ooo, bezobraznie! Da, ajde, moe.

360

 Hajdemo ree Adam, vodei je polako podruku ka stolu s piem ispod jabukovog drveta, dok mu je osmejak igrao na usnama, a oi prepoznatljivo caklile. Doi da pogleda ove jedre koks jabuke. Moda ti i uzberem jednu. Moda bi i mogao. Nasmeila sam se gledajui kako se udaljavaju i nastavila dalje, klimajui glavom i zahvaljujui se dok su svuda oko mene pljutali pozdravi i estitke; svetlost sunca i mirisi lavande i starinskih rua ispunjavali su mi plua i stalno sam oseala Metovo prisustvo, ugledavi ga tu i tamo kroz gomilu. Kler i Rozi su ivo razgovarale kraj ogromne okoladne torte i Rozi se odvoji od nje kad sam im prila, ozarena lica. Ba sam priala kako mi, to se tie preseljenja ovde, jedino smeta to to nikog ivog ne poznajem, a sada mi je najbolja prijateljica odmah iza oka! Znam. Zagrlih je jako. Osim to ja, naravno, ostajem u Londonu. Kler sloi kiselu facu. Biu Usamljena Kler. Oh, Kler, ima gomilu prijatelja stadoh da je hrabrim, uspevi da izbegnem Rozin pogled. I pomisli samo koliko esto moe da dolazi ovde sad kad ne radi? Moe da doe i ostane s decom nedeljama preko leta. To je istina priznade. I mama se ba raduje to e joj biti tako blizu. Sad ve zalazi u godine. I ja se radujem rekoh, grlei je kad je prila, raskona u svom sivom svilenom kostimu. Je li ti se svidela crkva, mama? Sve ti je bilo po volji? Ooo, jeste, ljubavi, sve o emu sam sanjala. I ti si mi lepa kao slika, zar ne, Tede? Jes bogme. Stvarno jeste. Ted je sijao do zadovoljstva, krupan i zajapuren, stojei kraj nje, delujui kao da bi svakog asa mogao da se raspukne u svom prastarom, tesnom sakou od tvida. Tvoj tata bi bio veoma ponosan nastavi mama. Mada, ne znam ta bi rekao o ovom eiru. Nervozno ga dodirnu. Flora me je naterala da zadenem ovo pero sa strane, kae da to tako ide, ali ja nisam ba sigurna. I

361

prosto mogu da ujem tvog oca, Ani, kako kae: Mardori, izgleda kao kokoka. Ja sam onda srean ovek ree Met, prilazei joj. Ne moe svako da se pohvali da ima mladu koku za tatu, i to veoma glamuroznu dodade galantno, nateravi je da pocrveni od zadovoljstva. Ali bojim se da u sada morati da vas prekinem. Majkl i Tom su spremni za nas, duo. Met me uze za ruku i ja se zapitah da li e ikada prestati da me podilazi slatka jeza svaki put kad me tako oslovi. Pogledala sam u njega, upijajui pogledom njegova iroka ramena i visok stas dok smo lebdeli ka mladenakom stolu gde su nas ekali Tom, Metov kum, i Majkl, koji je mene predao u crkvi. Kad smo stali pored njega, Majkl podie au, sa irokim kezom na licu. Dame i gospodo zagrme. Predstavljam vam... mladu i mladoenju! ae se digoe uvis, a hor glasova ispuni prostor do vrha atre. ZA MLADU I MLADOENJU!

362

Engl.: Netball igra za devojice slina koarci. (Prim. prev.) 2 Engl.: Boots britanski lanac drogerija. (Prim. prev.) 3 Engl.: Nigel Richard Patton Dempster poznati britanski novinar i TV voditelj. (Prim. prev.) 4 Engl.: Drury Lane uveno englesko pozorite u Kovent Gardenu, smatra se najstarijim u Engleskoj, podignuto 1663. godine. (Prim. prev.) 5 Popularan TV kviz u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.) 6 Engl.: PSHE: Personal, social and health education intimno, drutveno i zdravstveno obrazovanje. (Prim. prev.) 7 Plaa u Kornvolu. (Prim. prev.) 8 Engl.: District line jedna od najprometnijih linija podzemne eleznice u Londonu. (Prim. prev). 9 Fr.: S vremena na vreme. (Prim. prev.) 10 Pridev se odnosi na filmsku produkcijsku kuu Iling (engl.: Ealing), koja je postala poznata po komedijama snimanim u periodu nakon Drugog svetskog rata. (Prim. prev.) 11 Jedan od likove iz drame Oskara Vajlda Vano je zvati se Ernest . (Prim. prev.) 12 Aluzija na roman viktorijanskog pisca Tomasa Hardija (18401928) Daleko od razuzdane gomile. (Prim. prev.) 13 Emisija o antikvitetima. (Prim. prev.) 14 Amerika manekenka, poznata po dugogodinjoj vezi s Mikom Degerom s kojim ima etvoro dece. (Prim. prev.) 15 Amerika komiarka koja je stekla veliku popularnost u Velikoj Britaniji 1980-ih godina. (Prim. prev.) 16 Glavni junak brojnih serija i radio drama, jedna od uloga koje su proslavile Riarda emberlena. (Prim. prev.) 17 Posthumno objavljeni roman engleske knjievnice Dejn Ostin. (Prim. prev.) 18 Fr.: odmah, istog trenutka. (Prim. prev.) 19 Fr.: svetlozelena, nijansa zelene boje koja je dobila ime po boji vode reke Nil. (Prim. prev.)

363

20

John Thomson Stonehouse (19251988), britanski politiar poznat po tome to je pokuao da laira sopstvenu smrt. (Prim. prev.) 21 Engl.: Colour Me Beautiful, britanska firma koja se bavi konsaltingom na polju izgradnje linog imida, garderobe i minke, i njihovom prodajom. (Prim. prev.) 22 Engl.: Pimms alkoholno pie na bazi dina, viskija, ruma ili votke, razliitih ukusa. (Prim. prev.) 23 Plemkinja koja je ivela u 11. veku, poznata po tome to je navodno gola projahala kroz Koventri i time spasila njegove itelje poreza koji je prethodno nametnuo njen mu. (Prim. prev.) 24 Fr.: Trojka. (Prim. prev.) 25 Verovatno se misli na Prisilu Vajt, pop pevaicu iz Liverpula, koja je slavu stekla 60-ih godina prolog veka, delom zahvaljujui saradnji s Bitlsima, da bi kasnije postala najplaenija TV voditeljka u Britaniji. (Prim. prev.) 26 Kozi pogreno izgovara nazive Soto Grande i Ibica. (Prim. prev.) 27 Fr.: rairena psovka poput naeg do avola, ili jebote. (Prim. prev.) 28 Misli se na Pola Pota, vou ozloglaenih Crvenih kmera. (Prim. prev.) 29 Poznati britanski komiar. (Prim. prev.) 30 Bivi fudbalski reprezentativac Engleske koji sada radi kao sportski novinar na BBC-ju. (Prim. prev.) 31 Engl.: Golden balls (Leucaena retusa ) moe da se protumai i kao zlatna muda; igra rei. (Prim. prev.) 32 Engl.: bog argonski izraz za toalet, klonja, takoe znai i movarno bilje; igra rei. (Prim. prev.) 33 Engl.: Fanny Craddock poznata engleska kuvarica i TV linost. (Prim. prev.) 34 Pridev se odnosi na pravac pisanja nazvan po najpoznatijoj pesnikinji stare Grke, Sapfo, koja je slavu stekla svojom ljubavnom lirikom; pesme je preteno upuivala devojkama, pa se veruje da je bila lezbijka. (Prim. prev.) 35 Tip dekorativne are s belom ili sivkastom pozadinom i cvetnim ili

364

pastoralnim motovima, obino na tapetama. (Prim. prev.) 36 Engl.: TARDIS; (Time And Relative Dimensions In Space) akronim za vremeplov u obliku telefonske govornice iz serije BBC-ja Doctor Who, iz 1963. godine. Sinonim za objekat koji spolja deluje malo ali moe da primi veliki broj ljudi. (Prim. prev.) 37 Quentin Crisp (19081999), britanski pisac i glumac, gej ikona sedamdesetih godina prolog veka, poznat po kontroverznom oblaenju i ponaanju, i jedan od prvih koji je slobodno i javno isticao svoje seksualno opredeljenje. (Prim. prev.) 38 It.: Bellini vrsta koktela koja se izvorno spravlja od kaastog soka od breskve i jedne vrste italijanskog penuavog vina. (Prim. prev.)

365