l JANKO MATKO / MAEHA POPULARNI ROMANI UREDNIK ZLATKO CRNKOVIC JANKO MATKO aet^a DRUGO IZDANJE ZNANJE ZAGREB

1975 OPREMIO ALFRED PAL Jiva Babi podigne vojke te glasno vikne konjima: Potegni, Riko! A kaj se ti, Crnko, ogledava , zna i ti da smo blizu na ega doma! Bil sam malo u strahu, pazil sam na vojke, a desnu sam ruku ispru il pred vas, malo ste zadremali, gazda. Fala ti, sinko, na brizi. Ne mogu ja zaspati na kolima, dr e mene budnoga konji i vojke u rukama. Malo zadremam, ali to nije san. Nisam ja to znal, gazda. Ve sam ti rekal da me zove stricem, a ne gazdom. Ti bus na pastir, Sreko. Tak sam se zval u gostionici, gde sam slu il. Babi podigne vojke te oprezno utjera konje i kola u svoje dvori te. Na tropot kol a dotrala su pred njega sva djeca, a ena Zorka iz kuhinje zdvojno povie: O, moj Jiva! Koliko sam se straha nau ila! elu no nisam spavala. To nije tvoja na vada da tak dugo ostane na putu.

Te ko sam prodal vino. Moral sam vodti tik do Fu ina da ga prodam. iji se to decc s tobom dopelal? To je na novi pastir, Sreko. Djevojica Barica veselo povie: Fala bogu, sad ja vi e ne bum morala iti na pa u. Zorka pode prema Sreku, pa ree: Slabo izgleda , sinko. Sama kost i ko a je na tebi. Da nisi bolestan? Zdrav sam ja, gazdarice, ali mi je u gostionici bio te ak posal. I pri nam bus moral delati, a ne samo iti na pa u. Jtva, vrativ i se iz tale, ree: Ne pla i ga, Zorko. Delal bu kaj bu mogel. Daj ti nama to prei da mi nekaj zalo imo , kaj ne, Sreko? Bome sam i ja jako potreban. Jiva ga uzme pod ruku, povede ga prema kui i ree mu : Reci, Sreko, samo reci da si gladan. ( ic-jB Jesam, strie, zakaj da la em. r .... * * * Sutradan je po la Barica sa Srekom na paSu da mu poka e pa njak, pa veselo ree pastir icama: Sada ja ne bum vi e i la na pa u. Na aa je na al pastira. Kaj tak gizdavo divani da vi e ne bus i la na pa u! Bogzna bu li ostal taj pastir pr i vama. Barica prepla eno pogleda pastiricu Katu, a onda svrne pogled na Sreka. Ovaj pro zbori: Zakaj ne bi ostal? Pak ne budu na meni kalali drva! Barica se trei vrati doma, pa snu deno ree: Bojim se, aa, da budu pastiri napuntali Sreka

da ne ostane nas pastir. Ne budi u strahu, Bane, za na eg Sreka! Ja sam se dogovori! s njegovom majkom, a ti poi i pomozi majci. Naberi trava, skoi za ivad, a majka ti bu ve rekla kaj mora na praviti. Sve bum rado napravila pri domu, samo kad ne moram iti na pa u! Barica je bila najstarija od estoro Babieve djece. Nije vi e i la u redovitu kolu, v e samo u opetovnicu, a tome se takoer nije veselila, jer joj kola nije nikako le ala, niti ju je voljela. * * * Sreko se ve prvih dana sna ao u Babievu doma kao da se ondje i rodio. Bio je bistar , umiljate i blage naravi. Sva su ga Babieva djeca zavoljela, a on njih takoer. Dj eaci su bili presretni kad se s njima htio porvati u tali, na slami ili sijenu. Za jesenskog oranja znao je za svaki slog na polju, poznavao sve livade, a na roito je pamtio vinograde, te je brojao dane koliko je jo vremena preostalo do etrn aesti veljae, kada poinje obrezivanje vinograda, pa bi govorio: Lep je i moj Gorski kotar! Ima tamo velikih borovih uma, valovitih livada, ali malo polja. Ovde je zato lep e. Ne zna :ia Lunu bi mojial u e ivi. napasti. Bo iu se veoma veselio, samo je bio nezadovoljan malim borom, pa bi ivkan: Mi smo imali u ni i veliki bor, samo je bil siroma no okien. Na njemu su bili crve ni, beli i modri pa-

l piri, ali nismo imali ni jabuka-ni kru aka ni <tt*ha da ih pove amo na bor, jer to k od nas ne rodi Bio je sav zbunjen kada je pod borom na Badnjak vidio kaput, hlae i cipele, ka o i papir na kojem je nevjestom rukom bilo napisano: Mali Isus donesel je dar mar ljivom Sreku. Uzbuenim, gotovo planim glasom nekoliko je puta upitao: Strie, strino, je li to uistinu moje? Ovaj lepi kaput, hlae i postole? Tvoje, tvoje, Sreko! Ti si to zaslu il. Hvala vam, strie, trsil se bum da budem jo bolji, samo da me vi zadr ite kod sebe . Pod konac o ujka do ao je list iz Fu ina. Gostioniar je pisao Babicu da mu dopremi d eset hektolitara vina. Jiva Babi imao je uvijek zalihu vina, jer ga je u jesen otkupljivao od siroma ni jih seljaka, koji su imah' po est-sedam, a rijetko koji i po deset hektolitara. im se gro e ispre alo, Jiva se nije mogao obraniti od navale ena koje su mu govorile : Otkupite, kume, na mo t dok je sladak, moj ga Pera nee piti, ali im postane vino, pil ga bude od jutra do veeri! Uzmite moje, strie! Postali bute dobrotvor meni, deci, a i mome Stefanu. Zna d a smo potrebni novaca, ali ne more da ga ne pije. Premda se, kume, zaklinje da d ruge jeseni ne bu pil kada vidi da smo u prolee bez novaca. 8

Tako je Jiva Babi bio nakupac vina i dobrotvor nepromi ljenog i siroma nog seljaka od kojih, na alost, mnogi nisu u stanju da se suzdr e od neumjerenosti u piu. Sreko je napunio dvije bave po pet hektolitara, ali su misli njegove bile u mal om zaseoku kraj Fu ina. Sjetio se majke i brae, pa je naas prestao toiti vino. Zamisl io se i glasno poeo izgovaran svoje misli: Sigurno bi od sree zaplakala kada bi me ugledala kak sam se oporavil i porasta !... Trgao se i prolio malo vina kad je uo kako ga stric pita: Kaj si se zamislil, Sreko? Jo te nisam ul da sdm sa sobom razgovara . Dobri moj strie, ne bum vam tajil, do li su mi na misao moja majka i braa. uj me, Sreko! Skini iz tale dosta sena i otave za krave, dobro ih oe i, oisti talu

tavi dosta traje pod njih, a strini naseci drva i unesi u kuhinju. Sutra rano nas dvojica kreemo u Fu ine. Na veliko Babievo iznenaenje, Sreko skoi do njega, pa mu se objesi oko vrata i st ane ga ljubiti i govoriti: Hou, hou, dobri strie! Tada potri s rijeima: Jo bum vi e napravil nego to ste mi rekli! Poveli me budete sa sobom da vidim i r azveselim svoju dragu majku. Sreko, vidim suze u tvojim oima. Bojim se da nisi dragovoljno kod nas? Ne gre ke, strie, du e! Va je dom meni mio i drag. Bil bi nesretan ak bi ga moral n apustiti! Ali pomisao na moju muenicu majku, da ju bum videl i rekal joj kak mi je lepo kod vas, te ju razveselil kad me vidi kak sada dobro izgledam ... Dobro, Sreko, dobro! Pusti me, pa uredi sve kak sam ti rekal. Pjevajui, Sreko je uredio staju, nanio sijena, nasjekao drva i unio ga u kuhinj u, a onda upitao: . Kaj jo trebate, strina, samo recite? Previ e si donesel drva, Sreko! Ak bog da, preksutra naveer vratili se bute iz Fu i na. Pojdi, Sreko, na hi u, skini sa dima dve ploe slanine, napuni ovu banjicu masti, izvadi iz sirnae osam suhih sireva, donesi orahe i pogledaj u pivnicu, ak more iza brati jabuka i natoiti dva barilca vina. Sve je to Sreko nanio kako mu je strina rekla, a im je poveerao, poslali su ga n a spavanje, jer se sutra zorom putuje. uo je dozivanje u kuhinji. Ustao je, alostan to ga nisu prije probudili, jer je strica zatekao u staji kako konjima daje zob. Kaj da vam pomognem, strie? Donesi vode, Sreko! im se konji napoje, pre- emo i kreemo na put! Zorka je spremila doruak, a na klupi su stajale dvije naprtnjae, manja za Sreka, a vea za njegovu majku. Strina, to vi aljete mojoj majci? To ti nosi , Sreko, tvojima. Zar da, sinko, dojde do njih a obe ti ruke vise uz t elo prazne? Zna , Sreko, ak i najvea sirotinja ide kome u posjete, bilo to od svoje s irotinje ponese, ne to za dar, jer to je obiaj, gotovo svetinja u na em narodu. Ali to je preveliki dar, strina, jedva bum ga nosili

Ve se poeo spu tati suton kada su stali pred gostionicom u Fu inama. Jiva je poslao Sr eka do majke; ovaj bi te ko nosio naprtnjau i barilac vina da mu nije pomogao njegov susjed iz /aseoka. Radost majke i brae te ko je opisati kada su ugledali Sreka. Po to je prestalo grlj enje i ljubljenje, Sreko otvori naprtnjau. Velika pogaa od p eninog bra na, dvije ploe s anine, banjica masti, est suhih sireva. Braa su se najvi e veselila orasima i jabukam a. Sreko je potanko opisivao kako ivi kod obitelji Babie. Majka je natezala pogae. Na slanini je ispr ila jaja. Svi su jeli, a majka je popila asu istog vina, dok je d jeci pomije ala s vodom. Ve se bilo smrailo, ali prianju i razgovoru nikada kraja. Odjednom ih presijee buka na vratima. U ao je Jiva s gostioniarem, te povie: Dobar veer, kumo Bla ika! Sigurna mi vi e ne bute dali Sreka. Bog vam dal svako dobro, kume Babicu! Dobro do li u na siroma ni, ali po teni dom! Ovu peenu koko sigurno je strina namenila tebi, Sreko, jer su dve bile u stra no t e koj naprtnjai. Jiva je bio dobro raspolo en. Uz dobro jelo, malo je djelovalo i vino. Gostionia r je bio sretan jer mu je vino bilo pri kraju, pa je od zadovoljstva dao Jivi ne t o vi e nego to su se pogodili. Zadovoljan gostioniar, a jo zadovoljniji Jiva. Reda radi, jo malo su zalo/.ili i popili vina. pa Jiva ree: Kuma Bla ika! Premda Sreko jo nije kod nas n> godinu dana, primite etrdeset forinti , sigurno su vam potrebni. Kume Babicu, bogme mi treba da pokrpamo potrebe svoje i moje dcce 10

11 . / Sreko se oprostio s majkom i braom: Sutra zorom kreemo natrag. im se stalo daniti, krenuo je Jiva s kolima iz gostio-* nikog dvori ta. Zaudio se kad je ugledao Srekovu majku, pa je upita: Kaj se je pripetilo, kuma Bla ika? Ni ta zla, htela sam jo jednom videti Sreka i vas, da vam se na svemu zafalim. Uz mite ovo malo smokava, dobila sam ih od roakinje iz Kraljevice, a drugo to nemam d a vam dam. Hvala, kumo, to bu razveselilo moju enu i decu. Konji pojure, a Ljubica Bla i dugo je jo stajala na putu i gledala za kolima, dok joj se nisu izgubila iz vida. Vrijeme je prolazilo. Pastir Sreko postao je mladi, sposoban za svaki rad u pol ju. Pastiri su sada bili mlaa Jivina deca. Sreko je preuzeo brigu u polju i vinogr adu, jer se Jiva vi e posveivao nakupu i prodaji vina. Jiva Babi se na sve mogue naine izgovarao gostioniaru iz Fu ina da mu ne mo e dopremi ti vina, ali se de avalo da ga nije mogao odbiti. Tada bi poveo sa sobom svoga sin a, zajedno s robom, jer je Sreko bio nenadoknadiv na gospodarstvu. Jednom se vratio iz Fu ina te donio Sreku poziv da se javi u vojnu oblast u Deln icama, radi stavnje. Sreko se vratio neveseo iz Delnica, jer je dobio nalog da se u poetku studenoga javi vojnom zapovjedni tvu u Osijeku.

Bilo mu je najvi e ao to nee moi biti na svadbi Bancmoj, koja se udavala u susjedno se lo. * * * Sreko se javljao iz vojske Babiima kao svojima. Strina Zorka slala mu je pakete, a stric Jiva novac. Sreko je brojio dane kada e se navr iti ta godina i pol u vojsci. Sav sretan vrat io se pod konac travnja druge godine. Nije ni pomi ljao na svoj dom, ve je do ao k Ba bievima. U vojsci se razvio u lijepog i stasitog mladia, punog zdravlja i snage, koja j e evala u tom mladiu od dvadeset i dvije godine. Strina Zorka odmah mu je rekla: Dobro si do al, Sreko! Bude bil na Mariinoj svadbi, kada ve nisi mogal biti na Bari noj. Malo se trgao jer je u vojsci esto snatrio o Marici, ali je razbor nadjaao to s natrenje: Ne bi mi ju dali, a kam bi ju i otpeljal kak enu? : Sreko je u Mariinim svatovima preuzeo brigu oko gostiju. Iako je mnogo plesao, nije se mogao razveseliti. esto bi svrnuo pogled na Maricu i njezinog mlado enju, p a razmi ljao: Dali su mu Maricu za enu jer je imuan seljak, ali joj nije par po stasu I lepoti... Poslije svadbe po/ove Babi Sreka i ree: Sreko, vidi da sam nakupoval dosta vina. Prodaja je zastala, sada nemam novaca da te isplatim, priekaj neko vreme. Ja, strie, ne mislim na novac. Pa, i ne znam koliko mi vi nameravate dati. Znam ja, Sreko! Ne bum te prikratil, sinko! Gledam te, zdrav si, zreo mladi za e nidbu, i da nemam svoja tri sina, posinil bi te. 12 13

Hvala vam, strie, na to nisam nikada pomi lja!. Bilo mi je kod vas lepo, i te ka s rca napustil bum va dom, ali znam da se i to jednom mora! uj me, Zorko! obrati se Babi svojoj eni. Kaj bi tel rei, Jiva? Vi, ene, vi e znate. Morti bi se na la prilika, pa da mi na ega Sreka tu u na em kraju pri enimo? Ne velim, liva, da se ne bi na la prilika za tak dobroga i lepoga deka, ali ne z

nam bi li to bilo dobro. Zakaj ne bi bilo dobro, Zorko? Ne bu on do al kak pri enik siromak, on bu od nas dobil lepe novce kaj nam je tolika leta privredil u na em gospodarstvu. Opet ponav ljam tebi i Sreku: pri enik je dugo i dugo let veliki siromak pri hi i kam se pri eni, a ososbito ak su tast i punica mlai ljudi. A kaj ti, Zorko, ne bi bila za to da s e na Sreko pri eni? Ne bi, Jiva, jer sam ga zavolela kak da mi je sin. liva ustane, poe do prozora, o krene se Sreku, pa ga upita: Bi li ti tel, Sreko, ostati u na em kraju? Kad bi mogal, strie, radije bi ostal tu neg u svom rodnom kraju. Zna li ti, Sreko, komad na e zemlje gore nad Prstacima? Poznam u njoj, strie, svaki slog, svaki trs, svaki jarak, a i onu ikaru. Bi li tel prijeti taj komad kao jedan dio plae kaj si bil pri nama? Sreko pogleda livu, onda Zorku, te uzbueno ree: Strie, je li to ozbiljno mislite? Kaj sam to zaslu il da od mene siromaka jo i be daka delate? Sauvaj bo e, sinko, previ e te rad imam! Taj komad bus dobil, i jo novaca, a onda p oberi svu grau, planjke, daske stare i nove. Na onom komadu zemlje ima tri ili etiri dobra hrasta . Ima ih, strie, etiri hrasta i est hrastikov koje bi bilo koda ei. Vidi , Sreko, da ti bolje zna neg ja. Te etiri immo posckli, izrezali planjke, tra me i ro nice. Do jeseni mora biti hi a gotova, pa pojata i senik. Onda me ne bu stra h da strina ne bu na la devojku koja bi te rado zela za mu/a. Strie dobri, tu radost mi ne bi mogel dati ni roeni otac, da je iv, jer je bil s iromak. Vidim da strina uti, veselo me gleda, verujem da je i njoj pravo kakve da re vi meni dajete ... Ve gledam kak se na mojoj zem-Ijici zeleni trava, kak se ta lasa p enica, kak se klasa kukuruza, a u duhu vidim na bregu moju hi icu, u njoj ja stanujem i privijam na srce svoju dru icu! Strie i strina, ne /amerite ak vam velim majko i oe, tak sam vesel i sretan, tu radost ne znam izrei. Moje srce udara jako i sretno jer ste mi omoguili da posedujem svoju zemlju, koja me bude hranila i n a kojoj bum savil svoj dom. Fala vam, ja vam bum zahvalan do kraja ivota! Sreko, nateral si nam suze na oi tak lepim recima. Mi ti,, sinko, verujemo, jer ti reci izviru iz du e i srca. Sad pojdite ti i Pero na onaj komad zemlje, pre-br oj koliko treba novih kolaca za trsje, a sutra otpeljajte kolce i postavite da n e bi ljudi rekli: >Dal je Babi vernom Sreeku trsje s potrganim kolcima! Jo nije Jiva ni izrekao poslednju rije, a Sreko sav u/buen i/a ao je iz kue i, ugled av i Peru, Jivinoga sina, povie mu: Pere, tvoj aa dal mi je onaj komad zemlje nad Prstacima! 15 14 JI To ree i trei krene prema potoku, a od sree i veselja sam je sa sobom govorio: Moja zemlja! Na mojoj zemlji!. Zemlja, ta draga, mila zemlja, koja nas sve hr ani! Na nekada njem vlastelinskom imanju, na bunaru, vukla je vodu Manda, kuna pomonic a doktora Pisaia. Sreko potri kraj bunara, opazi Mandu, te odu evljeno povie: Trim na svoju zemlju, Manda, trsje, slogovi, livada i ona ikara, sve je to moje ! Zemlja, zemlja, zemlja je moja! To je izgovorio i otrao uz brijeg kroz Prstac, selo na putu prema zemlji. Manda se okrenula. Nije prestala okretati toak sa abrom za vodu, ali je razumje la rijei: Zemlja, zemlja. Donijela je vodu u kuu, pa rekla lijenikovoj sestri koja je vodila kuanstvo:

Gospodina Verena, bojim se da onaj sluga Sreko ni ponoril. Kak si do la na tu misal, Manda? Tral je po cesti iz sve snage, nekaj je gundral, nisam ga razmela, jer je lana c sa abrom krebetal, samo sam naula: Zemlja, zemlja, zemlja. Pojdi ti, Manda, za poslom, ne daj bog ak je po-norel, to bu najprvo znal na g ospodin doktor. Onak zdrav i lep deko! Tek se je ove dane po-vrnul iz vojske! Po uri, Manda, pospremi sobu gospodina doktora, pazi, svaku stvar stavi na svoj e mesto. Dobro, dobro, gospodina Verena, ve idem. IV Sutradan, ranom zorom, konji su vukli voz kolaca, a uz njih su koraali Sreko i Pero. Manda je bila na dvori tu, ali se Sreko nije ni okrenuo prema lijenikovu dvori t u. im su obavili poljske poslove i prekopali vinograde, Sreko i Pero posjekli su s va etiri hrasta. Sreko je bio neumoran. Prije svitanja, u zoru, trao je na svoju zemlju i krio ivi cu. Kad bi se prije mraka vratili iz polja, na ao je vremena da otri do svoje zemlj e. Obilazio je vinograd, promatrao kako pupa trs, pa ga nje no pomilovao i odmila mu govorio: Rodil bus ti meni dobru i krepku crvenu kapljicu vina! Gladio je rukama proklijalu p enicu: Bilo bu kruha i pogae! Drobio je zemlju na slogu gdje je bio posijan kukuruz: Ti bus dal hranu nama i stoci, ak je budem imal. Okrene se livadi i ree: Ak tvoju sonu travicu ne bu imal tko jesti, onda bum ja od tebe, mekana travice, prostri nama mekani le aj. Trgne se i sam sebe ukori: Kaj ti, Sreko, bulazni ? Kome bus postrl le aj? Koga ti ima , osim dobrog strica i s trine? Brzo je po ao prema ikari, stigao do hrastova koje e posjei, milovao je njihovu ko ru, pa opet snatrio; Od vas bu bila na a kuica, da, na a, ne samo moja. Ne bi je ni tel da moram sam ive ti u njoj. Sreko, Sreko, uje li ti svoje reci! Otvori dobro oi, tra i si druga s kojim bus u ival u toj kuici. Naglo se okrene i ogrebe se na o tar trn do krvi. 2 Maeha 16 17 I ti si, trne, moj, ali tebe bum posekal. Tu bu rodna zemlja, raslo bu sve ka j budemo posadili, umesto tebe, beskorisni tme, sadili burno cvee, da nam bude na veselje, lepotu i miris. Sreko, Sreko, opet snatri o nekome! Promisli i po du i priz naj: jesi li ve pomislil ili izabra! sebi ivotnog druga? Iako su u travnju dani dugi, poelo se ve mraiti kada se Sreko spu tao sa svoje zeml je niz brijeg prema domu. Hodao je smireno i bio sretan to posjeduje zemlju. Pod rukom je nosio malo bre me suharaka, da razveseli strinu, kako bi mogla nalo iti vatru. Popeo se iz grabe na cestu i krenuo preko mosta kui. Odjednom zauje enski povik: Jezu i Marija, mogel si me s tim strkima pre-piknati! Nis te ul niti videl, Manda. Ni mi nije, fala bogu, samo sam se polijala, jer sam punu abru vode nagrabila. Ak sam i tebe polijala, bus bil sretan, jer sam iza la pred tebe s punom abrom vode . U bo je u i tvoje reci, Manda! Ali sad sam sretan, a kak bu dalje, to sam bog zna . Ak bog da, bu dobro. Manda nije ni ta drugo mogla rei jer su stigli pred ulaz u lijenikov stan.

Lahku no, Sreko! . .. Bila i tebi laka no, Manda! ' im je u ao u kuu, Jiva abi ree: . Preteruje , dragi Sreko! uvaj zdravlje! Zna , sinko, da se i debeli trupac pod velikim teretom savija. Dela s voljom i na polju i u vinogradu, a onda tri na svoju zemlju. Budi, sinko, bez brige, hi a bude do jeseni gotova.

>

Nemojte mi braniti, strie, ono kaj delam na svojoj zemlji milije mi je i lak e neg da jedem najbolja jela i pijem na e dobro vino J Jo sam te tel razveseliti, Sreko, pak sam u petak nami! crep za tvoju hi u. Ne bu ona opom pokrila, kak smo mislili! Sreko! Kaj elite, strie? Sutra rano ti, Pero, Mata i Franca pojdite na na u semiko u, sva je puna kupcov o d krtice. Pazite, jo dok je kmica, polagano hodite, br e razgrinjajte kupce, nalo-v ili but e punu ko ara krtica i prodali ih bute dobro kr/naru u Karlovcu, on od nji h dela kapute. Dobro, strie, po li burno, kak ste rekli, samo da li budu ustali Mata i Franca? Ni se ne boj! Sigurno ne budu prespavali, jer sam im rekal da sav novac od pro danih krtica mogu zadr ati za sebe, ali samo ono kaj koji ulovi! A vesele se oni i pro tenju. Ne bu ni tebe uljal d ep od novaca, ak kaj nalovis krtica! Ne bu, ne bu uljal d ep, strie, ne bu! Kaj si tak tu no uzdahnul, Sreko? upita ga Zorka. Nemam biti zakaj tu an, strina, jer ste me vi usreili da imam svega. Ali sam na onoj svojoj zemlji gledal trsje, slog enice i kukuruze, onda ona mala ali lepa ze lena livada, a dobri stric mi veli da bu hi a bila do jeseni gotova. Kaj te to vi e ne veseli, Sreko? Ah, kak me ne bi veselilo, strina! Ah' ljudi veliju da ni u raju ne bi bilo lepo samome ovcku! Znam ja na kaj ti cilja ! Ali tvoja strina nije tebe pozabila! Ve sam dala glas Tukiu, Maeruhu, a naj-raj e bi Hr icevu, nju bi otac dal, ali ne da mama. Drugde 18 19 bi dala mama, ali prigovara otac da 'ne bi tel da imaju za zeta Babievog slugu. N i ti ne tari glavu, Sreko! Do jeseni je jo daleko, na la bum ti ja priliku. Mislim, strina, da bute na vi e mesta dobili slian odgovor. Vreme je spavanju, Sreko, pazi da sutra nalovi puno krtica, da ti na pro tenju zv ekeu novci u d epu! Ak ti se koja cura omili, kupi joj srce. Ak ga primi od tebe, o nda bu moja re vredila i pri ocu i pri materi. Sreko je oti ao snu den na spavanje, ali prije nego to je zaspao, nekoliko je puta ponovio: Nee ti giz-davci biv eg' slugu za zeta! Prvi put sine mu misao da e poi u sv oj. rodni kraj i ondje potra iti dru icu svoga ivota. U tim lijepim i utje nim mislima tvrdo je zaspao, tako da su ga djeca Mata i Franca probudili. Trebalo je poi s nj ima na sjenoko u loviti krtice. Vrijeme je u radu brzo prolazilo. U svibnju su do la dva palira iz Posavine i p olo ila debele trupce za kuu, a polovicom lipnja bio je likov na vrhu krova bila je grana s trobojnicom. Sreko je bio sav izvan sebe od sree: Moja kuica, moja slobodica! radosno je kliktao. Jo mu je vi e nade i radosti dala strina kad mu je rekla da su pristali da mu da du ker Jarneii iz Krupae i Jurinii iz Brezarice. Sutra je kod nas pro tenje. Pazi, Sreko, tebi mora cura biti po volji. Koji god dat kupi , svaka ga bu zela.

Sreko je poznavao gotovo svako dijete u upi K, pa je poznavao i djevojke o kojima mu je strina govorila. Na dan pro tenja Sreko je obukao iste gae i rubau, plavi prsluk, kako se nose mladii u tome kraju. I zaputio se prema crkvi koja je bila blizu njihove kue. Pode do mjesta gdje su na uzvisini stajale mlade sna e i djevojke, te 'opazi meu njima Jurinievu djevojku, pa sam sebi ree: Da ju je strina isprosila, ja bi prista l. Nije od najlep ih, ali bi ju vzel. Gde bum opazil Jarneievu? U upi K. djevojke su povuene i stidljive. Nije obiaj da se dru e s mladiima, ve se z adovolje da samo pasu oi. Sreko poe prema licitarskom atoru i ondje ugleda stasitu djevojku, obuenu u novu li ngiranu opravu onoga kraja. Prepoznao je u njoj Mandu. Udari se rukom po elu, pa s am sebe tiho ukori: Gde su mi bile oi do sada? Pode u susret Mandi i ree joj: Lepo ti pristaje no nja ovoga kraja. Kak i tebi. Sreko! Tvoje gae i rubaa. O\ dc smo radili i zaradili, pa treba i da po tujemo tu icpu na u no nju. To je nar odna no nja ovoga kraja. Manda, hoe li da ti ne to 'kupim? Sreko skoi do licitara, brzo se vrati i pru i Mandi srce. Manda pocrveni, a onda problijedi, pa zbunjeno ree: Sreko, Sreko je li ti to meni daje od srca? Dajem, Manda! Dajem ti, a da U ti to prima ? Mandi navru na oi suze radosnice, stavi srce u njedra, pa treim 'korakom pode u crkvu. Sreko nije vi e tra io Jarneievu djevojku, ve je stajao s mladiima sve dok nije pozvo ilo za misu. Poslije mise kupio je slatki e za strinu i za sve u kui, a sjetio se i Marice i Barice, pa i njihove djece. 20 21 Stigao je sav razdragan koi, stao dijeliti darove, a strina ga upita: Vesel si, Sreko! Po tvom veselom licu i nasme- enim oima sudim da si jednoj od on ih devojaka dal srce. Dal sam, strina! Dal sam, sretan sam i zadovoljan! Kojoj si dal, Sreko? I je li ga zela? Zela ga je, strina, i proplakala od sree. Kak i ne bi! Dobiti za mu a tak dobrog i lepog mladia. Reci, iju si devojku izabr al? Bum vam rekal kod obeda, strina. Sada prepusti meni i stricu da se mi nagaamo oko dote... Verujem da bute se brzo nagodili, strina. Nastalo je veliko iznenaenje kada je Sr eko rekao da je licitarsko srce dao Mandi. Nije pravo, Sreko! Mogal si to odmah napraviti, a ne da se ja propitujem za de vojke po selu. Sad vidim da sam bil lep kod zdravih oiju. Kunem vam se, strina, da nisam nikad a pomi ljal na Mandu, ali kada sam ju danas ugledal u lepoj na oj narodnoj no nji, ono ga sam asa stvoril odluku, a usta su mi pro aptala: I siromak sirotu! c VI Drugog dana Bo ia 1911. godine bila je svadba Sreka i Mande. Uz obitelj Jive Babica tu je bio lijenik dr Pisai sa sestrom Verenom, a do li su i majka, sestra i brat Srekov, te otac i majka Mandina, Jure i Jela Peri. Manda je od svoje u teevine nabavila skromnu, ali pristojnu opremu. Sreko je, po obia ju, nabavio krevet, a strina blazinu i jastuke. Lijenik je kupio stol i stolice, a njegova sestra Verena darovala im je lijep ormar. Srekova majka donijela je u d ar tanjure i posue, a kao naprednu Goranka nije zaboravila ni lice, no eve i vilju ke. Jure Peri dovezao se na saonicama iz svog sela Groz-danskoga kraj Plitvica, pa je donio na dar kozu, dvije ovce i vreu krumpira. A njegova ena Jela satkala je v elik liki biljac, te splela uz to i vi e pari arapa kojima je nadijelila svu obitelj

Babievu, a nije zaboravila ni lijenika ni njegovu sestru. Gox,ba je trajala sve do bijeloga dana u Babievoj kui. Babi je govorio Sreku: Znam ja, sinko^da ti zna obiaje da se mlada odvodi oko pola noi u dom mlado enje, ali tvoja je enidba posebne vrsti. Iz moga doma bus vodil mladu po belom danu u s voj dom da ju vide svi koji to ele, a po belom danu, osim toga, ne mogu vam se po dmetnuti nikakve coprarije. Srea i zadovoljstvo odsijevalo je s Mandinog i Sre-kovog lica kada su silazili iz svoga doma, dr ei se za ruke. Rastali su se pred lijenikovim stanom, jer je gospodina Verena molila Mandu da je sasma ne napusti dok se nova djevojka na sve ne naui. * * * Sreko je smatrao svojom du no u da i dalje poma e Babicu u gospodarstvu. Brinuo se za drva, tesao je kolce 73. vinograd i pomagao oko stoke, a bio je od velike koris ti i kod pretakanja vina. 22 23 Tiva je zimi vozio vino na saonicama do Banije i Korduna. Uzimao je sa sobom na put svoje sinove Peru i Matu, koji su ve bili mladii. Kada je granulo proljee, Sreko je radio kod Babica, ali je koji dan i izostao, jer je od zore do mraka krio svoju ikaru. Po Mandu je dolazila sama domaica Verena, molei je da doe i pomogne joj. Dan-dva se strpite, gospodina, do el bum im posadim po krevini krumpir, mrkvu, sal atu i rajice. A evo i drugih briga. Izlegle su mi se koza i ovce. im malo odrastu, bum ih prodal, pa kupil daske da napravim senik. I tako su radili Sreko i Manda za sebe i za druge cijelo proljee i ljeto. Ali u jesen Sreko je branio Mandi da mnogo radi, jer je bila u blagoslovljenom stanju. Potkraj listopada Manda rodi djevojicu, kojoj su dah* ime Ljubica, da je poaste imenom Srekove majke. Bilo je razgovora o tome tko e biti kum. Verena je eljela biti kuma, a to je eljela biti i Ba-rica, Jivina ki. Ali, kako nije bio obiaj da djevojka kumuje, to je, na Bariinu radost, njoj pripalo kumstvo. Gospodarstvo Mande i Sreka je napredovalo. Prije nego to se rodila Ljubica, do la je Srekova majka, te su nasijali salate i pinata, a od rajica se kuhala zimnica. Manda i majka spremile su veliku koliinu salate, tako da ju je Manda ili darov ala ili prodavala za razne sveanosti seljacima, osobito za svadbe. U jesen 1913. godine Manda je osjetila da je. opet u blagoslovljenom stanju. Svi su se radovali to e Manda potkraj srpnja naredne godine roditi dijete. esto je Manda vodila ili nosila malu Ljubicu u lijenikovu kuu ako je ondje to rad ila.

VH; Pro la je zima i do lo je proljee 1914. godine. Tek to su nastali prvi ljetni elani, i/bio je rat. Meu mnogim mladim ljudima, i Sreko -je morao na rati te. Pisao je listove i tje io Mandu da e se sigurno vratiti na dan kr tenja njihova dj eteta. Manda je plakala i zdvajala. Nisu koristile utjehe ni strine ni strica, lijeni ka ni njegove sestre. U poetku srpnja Manda je primila list od Sreka. Pisao joj je da mora ha boji te i da nee moi doi na kr tenje. Jo je dodao: Manda moja mila i ljubljena, ak h u sin, poas i tvoga oca, neka se zove Jura, a ak bu ki, nek nosi majino'ime. Jela. Toga je jutra padala ki a. Manda je bila zami ljena i uplakana. Nije pazila kuda staje, pa joj se tako bosa noga okliznula na ilovai i pala je svom te inom na zemlj u. Na jauk i pla Ljubice, stigle su ene i stariji ljudi te prenijeli Mandu u nje/. in dom,

Nastali su bolovi, stigla je primalja. ene su grijale jastuke i stavljale joj na trbuh i kri a. Ali se dijete nije rodilo. Drugog jutra do ao je lijenik drPisai. Uspio je da Manda rodi dijete. Bio [e sin a li, na alost, mrtav. Od toga vremena lijepa i stasita Manda stala je venuti. Nije joj koristila kr epka hrana kojom su je nudile strina, i kuma Barica. Gospoica Verena pravila joj je posebne slatki e, lijenik joj je davao lijekove, ali Manda nikako da ozdravi. Sreko joj je pisao i tje io je: Ne tuguj, Manda, previ e za sinom, do el bum ja uskor o, jer svi ka u da 24 25 bu rat brzo zavr il. uvaj zdravlje, imali burno mi vi e sinova. Manda je ljubila list i kroz pla govorila: 2ivi u nadi, mili i dragi moj Sreko, ali tvoja Manda ne bu ti vi e mogla roditi sina. Manda je napokon ustala iz kreveta, ali to nije vi e bila ni sjena nekada nje lij epe Mande. Dolazila je lijeniku da tra i pomo za svoje zdravlje. Ali, vi e se zadr avala kod strine, gdje je ila opremu za treu ker Francu i tje ila strinu i strica, jer je osamnaestogodi nji Pero bio pozvan u vojsku. Od Sreka su pristizale karte s rati ta. Manda je pisala Sreku, slala mu pakete, ali nikada nije spominjala svoju boles t. Najradije bih umrla i po la svome Sreku, ah ja ne bum, ne smem umreti, moram iveti z a ovu moju siroticu. Na prolee bum ozdravila, na prolee, kada sve pone cvetati na mojoj zemlji. Potkraj listopada posjetio ju je stric liva. Rekla mu je: Strie dragi i dobri, meni se bli i kraj. Kaj bu bilo od moje sirolice Ljubice? J iva joj obri e suze svojom tvrdom rukom, te joj uzbueno ree: Ak ti je, Manda, sueno da mora tako mlada poi s ovoga sveta, pojdi smireno svome Sreku, a Ljubica bu na a, kak je bil i Sreko. vat * * U poetku 1917. godine Manda dobije paketi, u njemu rupi, runik, kutiju za cigarete . Strava ju je uhvatila jer je sve to dala Sreku kada je odlazio od kue u rat. Zat im stade itati list. Uskoro zatim prodoran i bolan vrisak, uz glasan pla i jauk, o djekivao je iz njezina doma. Djevojica Ljubica otri do susjeda koji odmah dou i zateknu Mandu kako jaue i plae, ljubei runik, rupi i kutiju, te kroz pla govori: Ovo je on dr al u ruci. Ovim se brisal, moj mili, dobri i ljubljeni, nikad neza boravljeni Sreko! Susjedi su proitali iz lista: Pokopali su ga na talijanskom boji tu.. .c Mandu su tuga i bol toliko slomile da je morala lei u krevet. Posjeivali su je strina, njezine keri, lijenik sa sestrom. Donosili su joj sva mogua jela, ali se on a nije oporavljala, ve je samo govorila: im je Manda pokopana, Jiva je sve stvari i djevojicu Ljubicu dovezao i spremio kod sebe. U Srekovu kuu htio je naseliti jednoga od Prstaca, ija se stara kuica sasma n ahcrila, a bila bi se i sru ila da je nije podupro stupom. Ali, na veliko zaprepa tenje i ogorenje, javio se mjesni trgovac koji je u knjig ama imao upisanu Mandu kao du nika za veliku svotu novaca. Badava je Jiva Babi bio ogoren. Konano se nagodio da Prstac preuzme dug i da jo jednu odreenu svotu mora dat i Ljubici. U ljeto su do li Mandini roditelji i stara satrvena Srekova majka, da vide i pos

jete Ljubicu. Sa zadovoljstvom su se vratili svojim kuama, vjerujui da e Ljubici bi ti bolje i ljep e u Babievu domu nego kod bilo koje bake ili djeda. 26 27 Rat je i dalje harao i razarao. Tako je pod konac 1917. godine u sela upe K. d olazilo vi e obavijesti kako je taj i taj poginuo i pokopan, ili pak nestao. Osobi to su dolazile nejasne vijesti s ruskog boji ta. Jivin sin Pero bio je jo na vje bi u Karlovcu. Jiva je svakog tjedna odlazio ona mo s darovima u vinu ili rakiji, s odojkom ili puranom. Zorka je govorila: Nosi, Jiva, nosi kaj god imamo pri domu, ne ali novaca, samo da im dulje sauvamo sina da ga ne po alju na rati te. U poetku 1918. godine stali su se bojati za sina Matu koji je tada bio glavna pomo u kui. Jiva je za rata vi e radio na gospodarstvu nego prije. Naime, oti ao je najprije Sreko koji je bio marljiv kao crv te se brinuo za Jivin dom kao da je on gospodar . Potom je oti ao Pero. A Barica i Marica muile su se u svojim kuama, jer su im mu evi takoer bili na rati tu, mu ke radne snage nije bilo. Ljubica je imala sve kod Babica, ali nije prestala uzdisati, a esto i plakati. Kada je mislila da je nitko ne uje i ne vidi, tu no je jaukala: Majice mila, majice draga, zakaj ste me ostavili samu na ovome svetu, zakaj me, majko, niste popeljali sa sobom? Nema vi e va ih milih ruku koje su me milovale, ni lepih va ih suznih oiju koje su me gledale, majice, majice draga i mila... Zorka se pretvarala da ne uje pla i jauk djevojice, ali, kada* je imala vremena, ili kad bi se ukazala prilika, prigrlila bi siroticu, milovala je i govorila jo j: Ljubice, ja sam ve stara, ali te volim kak moje pravo unue! Ja ti ne branim kaj tri na groblje. Ali ti si jo mala, zima je, uvaj zdravlje. 28 Pustite me, strina, dok imamo jesenskih ro ic. Ja zapikncm jednu mami, a drugu za mojega au, onda se s mojom mamom divanim ... Lepo, dete, kaj se divani , ali ljudi te .uju da jaue i plac . Ne morem se suzdr ati, strina, kad mi je mama bila najmilija i najdra/a na ovom e svetu. Ljubice, posluhni me! S du om maminom more se divaniti na svakom mestu, a telo t voje majke ne uje te u grobu. Do ivljeni ja, strina, moju majku kad sam i na pa i, bilo u trsju ili na livadi, ali na njezinom mi je grobu najdra e biti... Uskoro bu sneg, Ljubice, onda te ne bum pustila da ide na groblje. Ne bum, strina, ni sama i la kad sneg zapadne. Onda nije videti grobove i vi e ne bi znala gde je grob moje majke. Zakaj ni ostala na ivotu mila moja majica? Bilo joj je sueno, im se rodila, da bu mlada umrela. Joj meni, joj, zakaj? Opet plae , Ljubice! Oslabila bus, mogla bi se i ra/boleti, a onda ne bus mogla iti na grob majin. Prestala bum plakati, strina, ne bum vi e pred vama plakala. Ljubice, reci mi, morti ti je gdo od na ih kada kaj alnega rekal, ili nisi rad p ri nama? Gde bi mi bilo bolje, strina, neg pri vama, ali ne zamerite, strina, lep e mi j e bilo s mojom majkom, makar i bolesnom, na na oj zemljici. Dugo smo se divanile, Ljubice, a posal stoji, donesi kukuruze za ivad i svinje , a ja moram u kuhinju. 29 Zorka je bila pa ljiva prema tom pametnom djetetu, ali je nije tedjela na poslu, kako to i zahtijeva vee seosko gospodarstvo.

Ve u sedmoj godini je tjerala Ljubica krave na pa u, esto i svinje. A kada je bil a u kui, bila je jo i vi e zaposlena. Ljubice, daj poberi ba ul, daj donesi ablicu vode, daj nagrabi masti, zatvori gu ske i koko i... Rano u proljee 1918. godine pozvan je u vojsku i Mata, drugi Jivin sin. Bilo j e plaa, jadikovki i tuge, ali se nije moglo pomoi, jer sila je sila i ne poznaje p laa, tuge i boli. Nastupilo je proljee. Ljubica je bila nemirna, pa upita: Strina, bi li sad ve mogla iti na groblje? Priekaj, Ljubice, jo koji dan, veliko je jo blato na groblju. Dok se zemlja malo osu i. Nekoliko dana poslije razgovora sa strinom bio je lijep proljetni dan i nedje lja. Bilo je rano poslije podne. Ljubica doe snu dena i sa suzama u oima. Jiva Babi j e upita: Kaj ti je, Ljubice? Zakaj opet suze u oima? Danas ujutro, im sam ustala, za elela sam pohoditi grob svoje majke. Nitko ti to ne brani, Ljubice, ne budi tu na! Strie dragi, kak ne bi bila tu na, pre la sam na na u zemlju, tamo na bregu rasteju prve ro ice. Poela sam brati, a onda malo dalje videla sam lep e ro ice, pa sam pre la po stazici gredice, kad ujem kumu Prstaevku kak vie: Kaj te je sim doneslo, Ljubice? Ga zi mi po gredicama, dela mi kodu radi tih ro ici Morala si me pitati, ja bi ti njih s ama nabrala. Rekla sam joj: Ja naj-raj e sama berem ro ice za grob moje majke. Zakaj m oram vas pitati? To je zemlja na a i ro ice su na e!

AU ona ree: Kaj bi to bilo va e? Te ko mi trgovcu otplaujemo dug koji je tvoja mama nap ravila! Ta je zemlja sad na a. Ni me kuma Prstaika oterala ibom, ve sam ja sama oti la o tuge, kad je rekla da je ona zemlja njezina. Jo si ti previ e mlada, dete moje, da shvati ne-po tenje trgovca koji je pripisal v i e nego je tvoja majka bila du na. Majka je umrla, svedoka nema, onda je Prstac pre uzcl dug, a ti bus dobila jednu svotu novca. Ljubica nije sve razumjela to joj stric Jiva govori, samo je shvatila da ona z emlja vi e nije njihova. Duboko uzdahne, brzo izae iz kue, te trei poe prema groblju. Na veernjici Zorki pristupi susjeda Jagatika, te joj ree: Kuma Zorko, bila sam na grobu svoga staroga kad je do la va a Ljubica. To se dete ne bu othranilo. Previ e je pametno. Ja sam se rasplakala slu ajui je kako plae i jaue , kako doziva majku. Plaui je govorila: Pokoj veni, mila majice, primite ove ro ice, ma jko, s na e zemljice! I nastavila je jo : Majko draga, tu im se vama, ostavili ste me, m ajko, a moj ako poiva daleko od nas... Nemam brata ni sestrice, a ni ova zemljica v i e nije na a. Ne bum smela tam ro ice brati koje ste vi sadili, majice draga! Majice dr aga i nikad nezaboravljena! Dobra strina veli da svugde mogu s va om du om razgovara ti, i ja vas nazivam kad sam u gori ili u dolu. Majko mila, zakaj mi se ne smilu jete? Po aljite va u du u nek mi se javi, ja se ne bum ni bojala. Zato to mi se ne eli po kazati va a du a, najmilije mi je dojti do va ega groba. Do la bum, majko, mnogo puta, z nam da vam ne bum nigdar dodijala!... Nisam mogla vi e slu ati njezino jaukanje, pa s am joj se javila, a ona me je pogledala, ruicama obrisala oi, ustala i oti la s grob lja. 31 30 Opet vam ponavljam, kuma Babika, kad ste ju ve eli na svoju brigu, pazite na nju! T ak pametna deca lahko umiraju! Fala vam, kuma Jagatika! Ima osetljivo srce i pamet u glavi. IX U jesen 1918. godine konano su prestale ratne strahote. U Babievu domu bilo je veselo, jer su se vratila oba sina i zetovi. Od bli ih roaka nitko nije stradao u r atu, osim Sreka. Nekoliko dana poslije toga stali su se Zorka i Jiva dogovarati kako bi o enili Peru, a za Francu su ve dobili glas od ugledne obitelji iz sela B.

Franca je oti la od kue, a Pero se o enio Katom Ivanko iz sela P. Bila je to lijep a i zdrava djevojka, za Zorku i Jivu snaha, a za Tomicu i Ljubicu nevjesta. Kata nije srdano prigrlila Ljubicu, a ova se nije ni mnogo trudila da je mlada nevjesta zavoli. Druge se zime o enio i Mata djevojkom Terezom iz zaselka K. Bila je dosta niska rastom, ali umiljatost i srdanost bile su joj u kretnjama, a prema svakom je bil a uslu na. Bila je iz po tenoga, ali ne tako uglednoga roda kao snaha Kata. Vrijeme je prolazilo. Na razoarenje Zorke i Jive, Tereza je jo iste godine u je sen rodila djevojicu; dali su joj ime Barica, kako je to ve obiaj, da se sauva ime u date keri. Svekrva nikada ne opominje snahu za to ne rodi. Ako esto raa, prigovarati je grij eh i svetogre. Jednom se potu ila Zorka Katinoj majci, a ova joj ree: Znate, prijateljice, moja je Kata lepa, pa bi se elela nau iti mladosti. Nema, prijateljice, lep eg u itka neg kad ena u mladosti rodi i doji svoje roeno edo . Druge je godine, na radost Zorke i Jive, Kata rodila kerku, a Tereza sina. Odmah poslije berbe gro a liva je prodao veletrgovcu iz Karlovca svoje staro vin o i sve to je nakupovao. Pogodili su se za dobru cijenu, ali je Jiva primio odmah samo polovicu novca, a drugu polovicu dobit e druge godine, prije berbe 1919. godine. Tu je Jiva tri etrvrtine novca izgubio, jer je za etiri krune dobio tek jedan d inar; tako su, naime, vlasti tada mijenjale novac. I tako je Jiva izgubio volju za trgovinu i nakup vina, a ve je za ao i u godine. Da bi kako-tako popravili oev gubitak, trgovinu su nastavili Pero i Mata. Slino se dogodilo i s novcem koji je Prstac morao dati za zemlju Ljubici, ali je Jiva rekao sinovima: Ne daj bog da se meni kaj dogodi, kada ona poraste do udaje, sinovi moji, nad oknadite joj gubitak za koji je prikraena tom nepravednom zamenom novca... X Sinovi Jive Babica slijedili su oca u svemu. Kod na-kupa vina tono su plaali se ljacima. Jer, Jiva ih je nauio mije ati vina, ali nikada u ivotu nije dolijevao vodu , pa je tako odgajao i sinove. Cesto bi im govorio: Maeha 33 Samo jednom nepo tenje pobedi, a posle dvostruko gubi ! Poverenje ne bus nigdar v i e stekel kod kupca. Vozili su vino po Baniji i Kordunu, a nisu alili puta ni u Liku. Ali su vrlo s poro nadoknaivali gubitak koji je nastao nepravednom zamjenom novca. Jednom je Kata prigovorila Peri to je mirazom, koji je s njom dobio, otplatio dugove koji su nastali lo om pogodbom. Na to je Pero planuo kao da je izgubio razu m, pa joj ree: uj i pamti! Radije bi vide! tebe i sebe mrtvima neg da prigovara , zajednici! Sv e je to na e zajedniko. Nema i ne bu bilo kod nas moga ili tvoga. uj me. i zapamti d obro: dok ive otac i majka, tak bu bilo, jesi me razmela? Kata se prepla ila srd be i izraza Perinoga, te je rekla: Ne bum nigdar vi e, Pero. Do la mi je na misel na a erka, zato sam ti to rekla. Na a erka i ti, to je moja briga! Zapamti to zanavek! Sreom, to nisu uli ni doznali Zorka i liva, jer bi to jo vi e unijelo nemira i nez adovoljstva u njih. Jiva je bio utuen i neraspolo en zbog duga u koji je bio zapao, a u potaji je slm sebe korio: >Svemu je kriva lakomost koja se u ovjeku javlja k ad ima dosta. Moram rei da sam imal i vi e neg mi je trebalo. Onda sam se polakomil, kak bum jo vi e novaca zgrnuli esto je sam sebe korio, a nisu ga mogle smiriti ni rijei: Kaj sad morem iz te ko e ? Ni levo, ni. desno, gore je visoko, a dole tvrdo! Radost su mu priinjala unuad, a osobito unuk Jivica, koga je Ljubica esto dovodi

la do njega, u talu ili pivnicu, a najradije u ljivik. Savki bi put uzimao dijete u naruaj te ga milovao, ljubio i dopu tao mu da ga vue za brkove. Kada je dijete predavao Ljubici, pomilovao bi je po glavi i govorio joj; Poigraj se s njim, dobro dete. Strie, ja idem dati stoci da jede. Ljubica se nije nikom umiljavala, a svakome je u kui inila sve s ljubavlju. Ali , smijeh se vrlo rijetko pojavljivao na njezinim usnama. Zavr ila je etiri razreda kole s osrednjim uspjehom. esto je izostajala jer je odl azila na pa u i obavljala posao u kui, pa ju je uiteljica opominjala da ne misli na k olu. Ljubice, Ljubice, kuda ti lutaju misli? Daleko, daleko, gospodina, tam kam se ne more doi. Prestala ju je ispitivati. Naime kada je to prije poku avala, zavr ilo se suzama, jer je Ljubica spominjala mrtvu majku. * * * U zimi 1923. godine opet se u kui spremala svadba. enio se trei Jivin sin, Tomic a. Tu je malo posredovala i sestra Barica. Djevojci se Tomica svidio, a onda je pristao i Jandra Grga da uda svoju jedinicu u Babiev dom. Nevjesta Tereza pokazivala je Ljubici kako se vu-tlae gae, pa kako se na iva rubaa o ko ramena. Taj joj je posao Kao od ruke, jer ga je radila s ljubavlju. Tako su i njoj skrojili rubae, pa je to vje to ila, a i posebno lijepo lingala svoj zastir. Nevjesta Tereza hvalila ju je pred svekrvom Zbrkom, ali nevjesta Kata je govorila: Mislim da je to previ e na lingan zastir za trinaestogodi nju devojicu. Jo bi se mogl a i zgizdaviti... Ljubica je pogkcla, pa snu deno ree: 34 35 Ne bum se ja zgizdavila, nevesta Kata! Mi sirote nemamo na kaj biti gizdave! Ljubice, nemoj spominjati da si sirota dok ja ivim. Ti nisi sirota! Dobra strina, pri vama nisam gladna ni edna, ni gola ni bosa, ali svako je det e siroe koje nema majke... Pazi, Ljubice, da mi ne bi jo zaplakala. Slingaj sebi zastir,. lingaj! Kad bus u etrnaestom letu, strina bu ti skrojila pravu rubau s lepim lingom kak imaju i moj e ceri. Svadba je pro la. Jedinica Roza dobila je velik miraz, a bila je mlada, lijepa i umiljata, pa su je svi u kui zavoljeli. S njezinim mirazom dom Jive Babica rije io se duga. Jiva se smirio, ali nije mi rovao dok nije pred svom dru inom rekao: Prosim vas, sinovi moji, moje snahe drage, delajte slo no, ne daj bog da ja ne do ivim da svakoj snahi na dom ne isplati njezin osebojak! Ah* pazite da se to rauna kod delidbe, jer ja oseam i znam da se bu moja i mamina muka delila natroje. Tim svojim rijeima umiro je Jiva prijatelja Ivanka i Grga a, a siromah otac Tere zin nije raunao na onu malenkost koju je mogao dati svojoj keri. Ali sina Matu su trgnule oeve rijei. Stao se jo vi e trsiti. Vozio je vino ak u Gor ski kotar, gdje ga je skuplje prodavao. Nije gledao na trud, pazio je na svaku k aplju vina, a poeo je kupovati i ljive te pei rakiju. Borio se da se to prije zaslu i i vrati nevjestama osebojak. Bio je zadovoljan jer su ga braa u tome pomagala, dok se otac brinuo da se pov ea broj krava i teladi. Majka je nasadila velik broj pura, koje je u jesen prodav ala, te veinu novaca dala u domainstvo i esto govorila: I on je pod mojim srcem rastal, ni on kriv kaj je izabral enu od siroma nijeg roda.

Ne daj mi bog prei umrcti neg budu svi moji sinovi jednaki danas--sutra na dolu. Premda je Zorka raunala sa svakim izdatkom, samo da Sto prije vrati snahama nj ihov osebojak, nije zaboravila ni obeanje da e Ljubici kupiti tankoga platna i skr ojiti joj rubau kad stupi u petnaestu godinu. XI Ljubica se razvila u lijepu i vitku djevojku, tako da je svatko sudio da joj je sedamnaest ili osamnaest godina, a ne tek petnaest. Stas joj nije bio previso k, ali zato lijep i vrst. Sve na njoj bilo je skladno razvijeno. Lice joj je bilo malo zagasito, tamne puti, pravilan nos, a usne sonocrvene. N iz bijelih zuba bio je kao biseri. Lice joj je bilo rumeno, elo oblo, kosa tamna i kestenjasta. Bila je slina ocu Sreku, jedino je naslijedila od majke velike modr e oi. Oi su joj imale neki poseban sjaj, kao da su joj suzne. Ljubica je bila sa svakim umiljata, a srdanost i uslu nost bile su Joj priroene. Trsila se da svima u domu udovolji, svakoj njihcnoj /iji. Rubai se veoma veselila, jer je to bila rubaa koja se kroji velika i bogato se ukra uje, budui da se takve rubae spremaju za miraz. Kuma Barica dala joj je nacrtati zastir i rukave po svojoj rubai. S velikim je veseljem Ljubica lingala svoju rubau, tako lijepo i savr eno da joj je kuma Barica kazala kako e^biti ljep e na lingana nego njezina rubaa 36 37 Ljubica je kao mlada djevojica do ivljela tugu i bol zbog ranoga gubitka majke, a sa svakim je tiho razgovarala. Tako bi ili odgovarala ili pitala, nikada nije govorila buno. Mnogo je razmi ljala tako da su joj svi odgovori i sva pitanja bili na mjestu. Premda su je svi ukuani voljeli, a bili su joj i dobri, naroito strina i stric, ipak se osjeala kao na prolazu, pomalo prepla ena i u strahu da e joj tko rei da nap usti njihov dom. Kao petnaestogodi nja djevojica, radila je sve poslove u polju i u gori dobro i savjesno, a kada su Babievi posvrsavali svoje poslove, nisu joj branili da drugim obiteljima pode za te akinju. Prvi zaraeni novac vrlo ju je uzbudio. Dr ala je u ruci petokrunu tako da su joj ruka i novac bili mokri od znoja. Pokazala je novac strini, a ova joj ree: To je, Ljubice, tvoj mali osebojak. uvaj novac, burno opet kupili platna za tv oju opremu. Spravite vi, strina, moj novac, ja ne bum mogla sebi uda nakupovati u opremi, a bogzna bum li ju ikad rabila, gdo bu na mene sirotu gledal? Tak, Ljubice, ne sme divaniti. Ti si tek poela iveti. Ima zdravlja, dobrotu i pos ebnu lepotu, mora verovati da se bu drug ivota na al za tebe. .'*j > Hvala vam, strina, na lepim recima. Ljubica je sa strinom vodila glavnu brigu o brojnim purama, iako se one u tom kraju ne gaje u velikom broju. Trava za purice mora biti birana. Zato je i ta b riga pala na Ljubicu. Ona je posvuda brala tu vrstu trave, pa je tako odlazila ak do potoka Kupine, gdje ih je bilo u velikom broju oko vrba. Dok je jednom tako brala travu, zaula je jadikovke starog kosaraa Krela: Joj meni, joj, gde su ona leta kad sam mogal svaku vrhu nagnuti i ibe porezati , a sad moram ostaviti takvo udo iba da izrastu u vrbe. Kaj jauete, kume Mika? Tu im se, erko, na starost. Rado bih do lica za ko a ix-, vidim ih sva uda, a ne m orem ih dosei. Ja bum vam pomogla, kume. Dajte mi kosir, -pa bum ja iblje posekla. Ljubica je brzo narezala veliko breme vrbovih iba, te ih veselo predala ko arau K

reelu govorei: Ja bih vam rada jo narezala, ali moram nositi travu domov-, za na e purice. ija si ti, dobra erko? eli su me k sebi Babici kad mi je umrla majka. Znam, dete, znal sam te kak dete, ali sad si narasla kak vrba. Sad dobro vidim, dete, da si slina ocu. Moram iti br e domov. ekaj, dete, bum ti dal nekaj penez, jer si mi uda lica narc/ala. Nisam ja to vama, kume, rezala za novac. Ali ja, erko, delam ko are i prodajem ih za novac. '/. e n a vi e ne more, a i ja slabo morem. erka mi se udala u Gorinsko Selo, a tam vrba nema. Ponekad skoi do Ku pine, pak mi zna breme ili dva nabrati, a!i to je sve malo, jer ja morem uda1 ko ara splesti, a jo ih br/e morem prodati. Zbogom, kume Mika! Ja jo moram travu skosati i pure nahraniti, mi njih othranj ujemo uda mnogo. ekaj, erko mila, uj me, bi h' ti tela za mene lie brati? Ja ti bum po teno platili 39 38 Bih, kume, ovak uz put, kada berem travu po vrblju. Drugoga jutra donijela je Ljubica dvije ko are trave, a na glavi veliko breme l ica, vrbovoga iblja za pletenje ko ara. Ljubice, zakaj nosi tak veliko breme na glavi, to je prete ko za tebe, komu to n osi ? Za ko araa Krela, strina. Vidi ti staroga mudraca! Na al je dobroga bedaka da mu nosi tak te ko i veliko bre me. Juer me je prosil da mu berem iblje za ko are, rekal je da mi bu po teno platil. Od toga dana Ljubica je brala iblje za Krela, i to cijelo proljee, jer vrba brzo raste i dobiva debele ibe. Tako je ve imala kod strine lijepu svotu novaca. * * * Proljee je pro lo, stiglo je ljeto, za njom jesen, pa poetak zime. > Ljubica je ula da.se mnoga njezina vr njakinja udaje, iako joj ni jedna od njih nije bila ravna, naroito po ljepoti. Razmi ljala je o tome, ali se tje ila: Ne smem bi ti jalna. One imaju velike dote. Donesu mu u gorice i livade, a ja, sirota, ni nema m, neg onu sirotinju od pokustva kaj mi je od majke ostalo ... Svadbe su pro le i opet je nastalo proljee. Ljubica je, kao i lanjske godine u to vrijeme, opet brala vrbovo iblje, a kada je mogla, oti la bi drugima na rad kao te akinja. Imala je ve lijepu svoticu novaca, ali je uz to postajala sve zami ljenija. Proljee je bilo na izmaku, pa je bilo i manje vrbova iblja. Ljubica ga je jednog, dana dugo brala, pa je u urbano i znojna do la kui. Kosala je t ravu, nainila hranu za purice, a ove su, gladne, stale pohlepno jesti, pa je navee r uginuo velik broj puricu. Jadikovala je strina Zorka, a plakala je i Ljubica, te govorila: Kriva sam ja, strina, joj meni, joj, kak sam mogla to napraviti! Jo ovu vrbu o drezati, jo samo ovu, i tak se trava /a purice sparila, upalila se i /ato su ugin ule. Sad ne plai, Ljubice. Pla nj ne poma e. Drugi put pazi da ti se to opet ne dogodi. Strina, nekaj bi vam tela rei. Reci, Ljubice, kaj bi rada? Ja sam premi ljala, pak vemjcm da bi za mene bilo najbolje, da odem u samostan. Kak ti je ta misel do la, Ljubice? Vidim, strina, da se uda mojih vr njakinja ove zime udalo, a za mene, sirotu, ni gdo ni pital, pa kaj bum ekala i kaj bum doekala? Prei osamnaest let sama ne more odluiti, a ja i stric ne burno za tim i li, jer bi

ljudi rekli da jedva ekamo da od nas otie . ekaj, Ljubice, do jeseni, kad navr i est let, pa onda, dete milo, uradi po svojoj volji. * * * Ljubica je postajala sve ljep a i ljep a, a njezine su rubae bile najljep e na lingane, s uredno nafaldanim krilima. Kada se sveano obukla i po la u crkvu, bilo je djevojaka koje su joj bile zavidn e, mnogi su mladii pasli oi na njezinom lijepom licu i vitkom stasu, a i na njezin im lijepim i uspravnim nogama. Ali sve uzalud, jer je 40 41

osamna

kod seljaka uvijek jaa te nja za zemljom i e nja za livadom, pa tako i za udavaom za ko ju se dozna da donosi u miraz vinograd; takva ima mnogo prosaca. Mladii, koji su stajali u skupini pred crkvom, pratili su oima Ljubicu, ali ne samo zbog njene ljepote i lijepog stasa, ve i zato to je ona na sebe svraala pa nju r u-baom koja je na njoj stajala ljep e nego na ijednoj drugoj djevojci, premda su sv e rubae bile jednake. xn U selu D. lo a i Kata Juri jedva su doekali ^vog sina Luku da se vrati iz vojske. v Luka je do ao jo prije Svih Svetih, pa su otac i majka navalili na njega da se o dmah, jo iste zime, o eni. Gospodarstvo im je bilo osrednje, zemlje su imali prilino, ali u ove dvije god ine kako je Luka bio u vojsci bilo je vi e pustih slogova, a i vinograd je ostao n eobraen. Kua im je stajala na bre uljku i iz nje se pru ao krasan pogled. Ali je kua bila st ara i drvena, sa dvije sobe i s kuhinjom. Hrastove su stijene ve bile pocrnjele. Jurieva je kua bila meu rijetkima pokrivena slamom, po kojoj je narasla bila gusta mahovina. Luka je bio zdrav, a mo e se rei i lijep mladi. U vojsci je navikao na urednost, pa se toga dr ao i kod kue. Odmah se proulo da je kupio posudu u kojoj se umiva i da svakog dana etkicom pere zube. A imao je i to njegovati, jer su mu zubi bili lije pi i bijeli kao snijeg. Jedina mu je mana bila da je sebe precjenjivao. Nije to bila oholost, ali, kada je prve nedjelje po dolasku kui iz vojske oti ao pred crkvu, promatrao je djevojke napadno i upravo drsko i izazovno, samo to nije izgovorio: >Je li koja meu vama ko ja ne bi mene tela zeti? Majka i otac na li su mu dobre djevojke, od po tenih i radini h obitelji, koje bi donijele miraz. Govorili su o tome Luki, ali je odgovarao: Marica je mala i slaba, kaj bum s njom? Roza je previ e debela, ni nju neu! Fran cu ne bi tel, od lene je obitelji, nju bi moral terati na delo. Bacio je oko na dvije djevojke. Jedna je bila iz obitelji Juri, a druea od Miku lievih. Najprije je poslao .glas Kati Jurievoj. Bogati Juri nije izravno rekao da je ne d aje Luki, ali se izgovorio kako te zime nije jo naumio udati ker. A Mikulii su ka/a li da imaju bolju priliku za svoju Rozu od Luke. Lukina je majka ula da bi Roza i Kata rado uzele Luku, jer im se svia, ali da j e Mikuli rekao da bi se Jurieva hiza mogla sru iti od pirnjikov njegove keri. uv i to od majke, Luka je bio povrijeen, a bilo ga je i stid to je odbijen od obit elji ijim bi se djevojkama rado o enio. Pristizale su ponude od vi e obitelji, koje su bile istog imoviog stanja kao i Jurii, ah* je Luka govorio roditeljima.'. Pustite me! Ove se zime ne.bum enil. Kada nisam dobi l kaj tem tel, ne bum ni ono kaj mi drugi nude. Badava su bile molbe majke i oea. eni se, sinak mili, meni snaha treba kak oko u glavi. Nisam jo prestara, ali se ne oseam zdrava. eni se, sine, eni, jedva smo te doekali da se iz vojske vrati .

42 43

pro la mi je telom i poela je u meni kipeti vruije neg krop u loncu. Sinko, sinko, tu pred aom ti velim da bi ja raj e bila zela Juru Jelenia neg sve d ruge na svetu. Moji nisu dali. Do al je tvoj aa, zela sam ga, jer sam slu ala au i mamu, ali un sam mu pred oltarom veru dala, dopelal me je u ovaj dom. Ispovedam ti se, sinko, verovala sam i veselila se da budu po na em dvori tu tekla deca kak pisanci, ali su me, sinko, pokvarili kad sam tebe rodila. Sa strahom sam te othranila i drhtala sam nad tvojim ivotom! Nisam ja bil, majko, nigdar bete an. Kak deko bil sam od svih vr njakov najjai. Nisi bil, sinko, slab, a ni bete an, ali, sinko mili, jedino dete pri hi i je kak ni jedno. Ab bude zdravlja i sree, moja ena bu rodila vi e dece. Kad bi bar tak bilo, sinko, a meni nek bude zdravlja, da doekam unuke! Otac ljuti lo zagunda: Kata, ti pripoveda Luki kaj treba i ne treba! A jo ni ta ni rekal na glase od Kuh arica. aa, ta mi poruka godi zbog onih gizdavaca Juria i Mikulia. Tereza mi nije ba po sr u, ali mi nije ni odurna. Zdrava je i delavna, ali sam ne znam kaj bi napraviL Sinko mili, ne nagovaram te zato kaj bi s Terezom pri enil trsje na kojem raste dvadeset vedri vina, dva sloga na dva ko a kukuruze. Ta je devojka dobro odgojena . Kate i Ro e pla ila sam se kak snahe, jer su i gizdavije odrasle, ali Terezu bi sl obodno privila srcu, kak da sam ju rodila. Tak vi onda mislite, majko, da bi to bila dobra prilika za mene? Ne samo da mislim, sinko, ve tvrdo i sigurno ve-; njem da bi bilo dobro. Zdrav ti, zdrava ona, mlad ti. jo mlaa ona. A kad ti postane ena, zavolel ju bus, sinko, a jo vi e onda kada vam se rodi dete. Majko, majko, da se nisam danas tak nadelal, ne bi mogal dobro spati od premi l janja! Kata pristupi Luki, zagrli ga i stade ljubiti, te kroz pla govoriti: Posluhni, sinko, majku, moje srce osea da bus sretan, ne premi ljaj, ve pojdi jut ra s tvojim kumom u snuboke Kaj vi na sve to mislite i ka ete, aa? Ne znam tak lepo divaniti kak tvoja majka, a ne morem ni zaplakati, ali ti ve lim, mili na sine, posluhni majku! Veruj mi da nas bus tak razveselil kak snio bi li veseli kad si se rodil. Kaj ne bi mogal iti u snuboke s kim drugim, da ne moram po kuma iti tak dalek o? Zakaj ste mi iskali kuma u drugoj fari? Ak je kum iv, njega ne smemo mimoii! Nek dojdu kum i kuma, zna da pred veer moraj u iti majka I kuma kak snuboice. xra Sutradan je uranila Kata. Pomuzla krave, nahranila svinje, pa ivad, te je tom prilikom ulovila starijeg pijetla, pa ga zaklala i oistila. Od sree i zadovoljstva zrcalilo joj se lice. Sama sa sobom Je veselo govorila. 47 46 To je uo Luka, pa je upita: Majko, kaj vi sama sa sobom divanite? Veselim se, sinko, dana njem danu. Zaklala sam kokota, zna , da se samo s kokotom slavi radost kakva je danas u na em domu i u-mome srcu. Ja sam, majko, spal kak zaklan. Fala bogu da sam se tak poinul da bi mogel ope t delati-kak i juer! Sinko mili, daj se uredi i oblei, da jo prei ma e dojde u K. Kum i kuma moraju biti

na ma i, ali onda se vrnite na obed. Ba mi nije prav iti danas u K.-Tel sam iti da ipak jo prei snuboka pogledam Tere zu. Ne, sinak, ne, ti nju dobro zna , sto put si ju videl. Kaj je za tebe prejti u K.! Mlad si, a i sam si rekal da si oi pasal na curama u K. kad su te odbili Jurii i Mikulii. Bil sam, majko, bil,' bilo je lepih cura. Gledal sam ih, ali pri ni jednoj ni t a nije u meni zakipilo. Bus, sinko, i prekipil, samo da bude zdravlje, pa da se o eni . Opet vam velim, majko, nisam kriv ja, a ni vas ne krivim kaj ste me takvoga r odili. Luka ode u sobu, pa za kratko vrijeme izae pred majku i ree: Oblekal sam, majko, hlae i izme, kaput bum samo prehitil prek ramena, onda more m iti gologlav. Da li dobro izgledam, majko? Kaj pita , sinak mili, majku? Da te nisam tak lepoga-4-zdravoga rodila, majka b i i tada na la na tebi lepote i miline. Onda idem, majko. Sretno po al, sinak mili, dragi i lepi! Bojim se da ti bu kaput prete ak, lep je proljetni dan. Luka je po ao od njihove kue niz bre uljak. Si ao je na put uz koji su se nanizale bile mnoge kuice. Susjedi su ga promatrali, a naroito susjede, pa nagaale: Nekaj se pripoveda da su glase poslali Kuharici, ali u snuboke. se ne ide sam i u poldan. Dobar je sin, delavan i previ e, pak mu se i pregleda neka njegova gi zdavija. Deko je lep i zdrav da ga je milina pogledati. Poglejte, kuma Jana, krenul je cestom prema K. Kaj se udite, kuma Mara, ak je namislil iti u snu-boke, mora iti po kuma, koji je iz K. Luka je i ao cestom i razmi ljao, a esto je i sam. sebe rijeima tje io: Sigurno nije o dreeno, kad sam se rodil, da mi bude ena Tereza. Da me more bar taj veliki miraz r azveseliti! -Ali sad, kak je da je, mojima sam obeal da danas pojdem u snuboke, s iguran sam da mi Tereza bude dobra ena... Tako razmi ljajui, do ao je na put koji ide uz crkvu. Tu zastade, obri e rosno elo i ree: Prav je rekla mama da mi kaput bu prete ak, no sad ga ne bum skidal. Tek je zvonilo drugi put, ali je ve velik broj djevojaka i mladih sna a stajao k raj crkve. Premda je i u njegovoj upi slina no nja, samo ne tako bogato ukra ena, sliku su ulj ep ali kratki ko urci na djevojkama i na sna ama. Luka poe korakom, lica spremnoga na smije ak, a sam sebi ree: Ba bum i al polagano, n ije greh pasti oi na lepim devojkama, pa makar i zna , Luka, da ti je odzvonilo, je r si obeal iti u snuboke Terezi. Proe polako uz ogradu kraj koje su stajale djevojke. Prilazio je lipi uz koju su stajali mu karci. Okrene se te sam sebe utje i: Prav i po teno reeno, ni jedna nije 48 Maeha 49 u meni probudila elju, onu napast da se uzbudim i zakipim. Upita mu karce jesu U vidjeli njegova kuma MikicU Penia. Jo ga nema. Zna , oni koji su blizu crkve navek zakasniju. Luka krene s desne strane kraj kole i kua, te opazi kako je iz dvori ta iza la djev ojka lijepo obuena, pa poe istim putem, uz kue, prema crkvi. Bila je to Ljubica. Lu ka je pogleda, ra iri ruke, zaustavi je i upita: .. /; Kam ti se tak uri, lepa curo? Pusti me da prejdem. ' Ne bum dok mi ne veli ija si. Niija! Pusti me sada!

Kak sme rei da si niija? Ljubica se sukobi s njegovim pogledom. Ona je bila u neprilici, a- Luka je bi o uzbuen. Ona opet ponovi drhtavim glasom: Oca nemam, majke nemam, nemam brata ni sestrice, ve samo dobre ljude. Ne tuguj, mila devojko! Bi li tela mene, da ti budem namesto oca i majke? Ljubica ga pogleda suznim oima, pa kratko ree: Bi! ' Otare rupiem oi, te pobje e u crkvu. Luka nije po ao za njom ve je ostao na istom mjestu, pa tiho, dr uim glasom poe sam s ebi govoriti: Osetil sam takvu milinu koja mi pro ima elo telo. To je srea koja je uz budila moje telo od nogu do mozga. Kak su bolno i tu no, ali milo zvuale njezine re ci: ,Nemam oca ni majke!' A one lepe oi napunile se suzama. Pogledala me je i na moje pitanje rekla kratko: ,Bi!' Iz razmi ljanja ga trgne neiji glas: Kaj tu sam stoji*? Kaj fantaziraj, kaj K s* rancem razgovara ? Pripo al sam do vas, kume, ovde sam sosrel caru, kuja me je ugrijala i tako zag rijala da se udim da nisam sasvim izgori!! Mi k i a Peni zaueno je promatrao svoje kume, te ga upita: Da li zna ija je to cura? Iza la je, kume, iz onog dole drugoga dvori ta. Kad sam ju pital ija je, ona mi pl aui veli da nema nikoga na svetu, ah", kume moj, sada ima mene! Piljun moj mili, ti si se zaletel, ta cura uistinu nema nikoga svoga, a jo je k tomu i velika sirota. Kume dragi, nek je sirota, ja ju bum zel, ak i ni ta dru>io nema neg samo to to ima na sebi. , - . XIV Ljubica je uzbuena prva do la od mise. Skine sa sebe svetaku, pa obue svakodnevnu ali isto opranu rubau. . Ljubice, jo mi mora pomoi. Zakaj si oblekla istu rubau, bus ju u poslu /amay.ala. Nisam prav gledala, strina, prva mi je do la pod ruku. Sada bum pazila, a posle bum se ptesviikla. Ve je poela prostirati stol kada su stale nevjeste ulaziti. Sva u strahu, razmi l jala je: Gdo zna bude li me do al poiskati? Tnme se i/ misli i upita Katu: Strina, da stavim isti stolnjak, ovaj vi e nije naji i? 51 50

o Kaj me to pita , Ljubice? Uzmi koji hoe ! Poela je upravo stavljati ist stolnjak ka li se vrata otvori e. Prvi ude liva Babi, za njim Mikica Peni, a za njima Luka. Ljubice na a mila, pogledaj koga ja u na u ni u vodim. Ljubica najprije problijedi, a onda se sva zacrveni, tako da joj se od vruine orosi elo. Mikica Peni pru i joj ruku i ree: Pred uru i pol nisi se tak prepla ila. Ljubica pogleda Penia, pa strica Jivu, a ond a svrae pogled na Luku, te tiho i uzbueno ree: Jesam veoma, kad me je zaustavil. Luka, nisi sepozdravil s Ljubicom. >" * Mi smo se, kume, ve pozdravili. <w^ Sedi, Mika! I ti, mladiu! A ti, Ljubice, ak se nisi skamenila, daj donesi a e i v ino! U U su Jivini sinovi, snahe su se nagledavale. Pokazala se i Zorka, da vidi za koga to Ljubica odabke bolje a e, te upita: Kaj vas je dobroga doneslo u na u hi u, sused Peni<

Ovo je moj piljun, Luka Juri. Do al sam s njim, kak njegov kum, u snuboke Ljubic i! Kaj, sused Peni, odkud tak iznenada, kak da je taj deko iz oblaka opal? Zorka Babi stala se kri ati, te upita: Kaj si ti uistinu do al na u Ljubicu prositi? Jesam, kuma, red je i po tovanje da pitam vas i kuma Babica pristajete li da Lj ubica pojde za mene? Znamo da nisi iz na eg kraja, mi te ne poznamo, ali kad ti je sused Peni kum, ve rujemo da ima nekakav rod. Onda, ti bi tel na u Ljubicu zeti? ' Bi, kuma, za to sam i do al! > ' > j liva Babi pustio je enu da govori. Nttnjtravao je ne to rei, ali ga pretekne njego v sin Pero: uje , Luka, ja te poznam po vienju. Nismo uli dobra, ali ni zla o tebi. Razmisli, morti rauna na neku veliku dotu s Ljubicom? Ona nema ni ta, da ti odmah ka em! Luka ustane, pa uzbueno progovori: Kaj nisam ve rekel da bi ju zel za enu da je gola i bosa? Ljubica je nosila vino n sobu i ula je Lukine rijei, pa ga zahvalno pogleda. St rina Zorka, jo uzbuena, upita: Kaj ti, Luka, ve dugo pozna na u Ljubicu? Prvi put sam ju videl pred jednu uru i pol! Kad sam ju srel, u meni je nekaj zakipilo, sva mi je nutrina govorila: Ona i nikoja druga bude moja ena! uje li ti, Ljubice! uje kaj taj deko divani? ujem, strina i razmem! Kad mi je ponudil bi li tela da mi on bude namesto oca i majke, zadrhtala sam od sree i bez premi ljanja rekla da bi tela. Ve si mu se obeala, Ljubice, a nisi znala odakle je i kaj je. Poverovala sam, strina, u njegove mile i tople reci i u njegov arki i dragi po gled. .Poverovala sam da mi govori iz srca... Jiva abi ustade, uzme a u vina u ruke, drugu natoi, pa ree: Ljubice, nisi na e roeno dete, ali smo te ja i strina prigrlili i primili u na do m. Nisi nam na teret. Pitam te pred svima jesi li dobro promislila da li bus od svoje volje zela Luku Juria za mu a?

Strie dragi, pred uru i pol sam postala prvi put u ivotu sretna i presretna. Ja bi ga zela makar bi morala zelenu travu uz njega pasti. Onda pred veer, dojdite po obiaju i na em zakonu u na u ni u, kak snuboki Ljubici, mi vas ekamo. Ne bude , ne bude , Ljubice draga i mila, pasla travu! Ja te bum na rukama nosil, a da te smem, koliko verujem u svoju snagu, ja bi te do svoga doma na rukama do nesel. Po obiaju, Luka je popio pola a e vina, a drugu polovicu Ljubica. Na to Jiva Babi ree: Nek bude blagoslovljen va izbor! .,. r, i Mikica Peni ustade, pa ree: :: : Onda, po na em obiaju, obavili burno sve posle veere s njegovom majkom, sa mnom i kumom. Luka se rukovao sa svim ukuanima, a onda doe do Ljubice i ree joj: Kad bi mi obiaj i stari zakon dopu ta!, jako bi te rado poljubi!, Ljubice! Zagrl il te ne bum, jer bi ti od milja i sree mogal zdrobiti prsa! Zbogom do veeras, Lju bice! Snaha Kata s podsmijehom progovori: Gdo bi mislil da ste vi gorenski deki tak upaljive naravi! Nisam kriv, mlada snaho, mene je majka: takvog rodila. Ljubica poe prema Zorki, pa joj tiho, ali dr uim glasom ree: Strina draga, ja ne morem od uzbuenja ni zalogaja vi e u sebe zeti. Smem li otit i do njenoga groba da je nakon uda i uda let u hladnom grobu razveselim? Zorka je pogladi po glavi, te ree glasno: Sme , sme , dete, otii, ali zakaj su sada suze u tvojim oima?

Ljubica pode prema vratima, otvori ih, pogleda Zorku, a onda Luku pa ree: Ove suze u mojim oima, strina, prve su suze sree u mojem ivotu. Ljubica naglo zatvori vrata, te potri prema groblju. Luka prepla eno pogleda Zorku. pa je upita; Kuma, Ljubica vam je nekaj divanila zakaj se rasplakala. Sigurno si dobro ul, samo se dela da nisi razmeL Prosila me je da ju prei obeda pustim da ode na grob svoje majke, da joj veli, da ju razveseli kakvu je sreu dan as do ivela s jednim dekom. Ja bum potral, bum ju dostignu!. Tel bi iti s njom na grob njene mame. Pojdi ti, sinko, svomu domu, a nju pusti samu. Naveer ju pitaj kaj je divanila ma mi. Pcni je bio ve kod vrata, te povie: Hajde, piljune, po uri da more pripraviti au i mamu za ove nenadane snuboke. XV Luka je putem priznao kumu kako je do ao po njega da pode s njime u snuboke obitelji Kuhari. Sinko Luka, mene si tak uzbudi! da jo ne morem dojti prav k sebi. A kak budu to prijeli tvoj otac i majka? Kume dragi, snuboki nisu zapis, ja nigdar nisam sa curom Kuhadevoni divani!, v erujte mi, kume! Da sam 55 54 joj dal veru, dr al bi ju, makar umiral od ljubavi za drugom curom. Veru i re bi dr a l koju bi bil dal! Sad, piljun .dragi, podbrusi pete do svoga doma, a veliku tugu bus napravil o cu i majci. Dobra i po tena cura, pa onda velika dota, trsje i slogi, a na svadbi bi imal velike dare u novcu! Meni je, kume, Ljubica dra a od trsja i slogov, a tih novaca na svetu nije za k oje bi se ja odrekal Ljubice! Po ao je brzim korakom kui, a jo se br e uspinjao uz bre uljak do kue. U ao je naglo u uu. Zagrli majku, okrene je nekoliko puta, pa ree: Majko mila, sretan sam i presretan,, fala vam kaj ste me rodili, da tu veliku sreu oseam, koja bu u meni do kraja ivota. Fala bogu, sinko, da si sretan. Sigurno si putem premi lja! kak bus dobil dobru enu. Jo e, daj poglej gde su kumi zaostali, prejdi pred njih, nisu oni mogli s Lukom korak dr ati. Majko, kum i kuma ne buju do li do nas. Ja ne idem u snuboke Kubancima! Za pet rana Isusovih, da-ti nije gdo kaj napravil? Ti bus, Luka, i el u snuboke ree otac strogo ja sam glase poslal, oni nas ekaju, ja ne dam da mi se na moj sedi brk pljune. 2al mi vas je, aa, ali morate sami prejti do obitelji Kuharica i rei im da sam j a bez va ega znanja, a recite i bez va e volje, obeal iti u snuboke u K. Raj e bi u zemlju propal neg da moram do iveti da moram svoju re porei! Luka je, sretan i veseo, priao roditeljima kako je do toga do lo, pa je zavr io ri jeima: aa i majko! Dobili bute ne samo snahu neg jo i jeno milo i dobro dete, a ja drag u i ljubljenu enicu. Moram opet ponoviti: nisam kriv ja, a ni vi. Sada verujcm da mi je usaena takva n agla, upaljiva narav, kad se vu ge i zakipi, onda osetim sreu ivota. To se je sve u meni zapalilo kada sam videl Ljubicu. Verujem da smo jedno drugome bili sueni jo k ada smo se rodili! Majko dobra i draga, vi bute sa mnom i li u snuboke. Ak vam bu te ko iti, ja vas bum na rukama nosil do sela K., a naveer bum prosil kuma Babica d a nas dopela, oni imaju konje. I la bum, sinko, i la, makar na kolenima morala iti, za tvoju ljubav i tvoju sreu. Samo, sinko dragi, drhem i strepim od straha da se ti nisi prenaglih Za Kuharicvu znam da bi ti bila dobra ena, a ta koju si ti izabral, gdo zna kakva je i kakva b

u;

Ne tra ite reci, majko! I ne ubijajte zdravlje takvim mislima! Samo svetica bila bi ravna mojoj Ljubici. Strpite se, majko, dok ju vidite, onda ju bute-zavoleli . A kaj vam ni najmilije da je va sin jedinac sretan i presretan? * * * Ve se narod razi ao nakon veernjice, samo bi jo poneka starica polagano ulazila iz crkve, laganim dr u-im korakom i pognuta tijela, okreui se crkvi, kri ajui se i govore >Morti mi je to zadnji put da sam mogla dojti svetom blagoslovu.,.. Putem koji vodi prema crkvi uspinjao se Luka. Desnu ruku pru io je pod ruku maj ci da joj olak a uspinjanje uz brijeg. Tako su stigli na ravnu cestu, pa produ ili p utem. Pribli ili su se kui live Babica. Strina, strina! prepla eno e Ljubica kad ih je vidjela. Joj meni, joj, pre al bu o n sigurno s majkom uz na u ni u nekam dalje po cesti. 57 56 Ljubice, Ljubice, tak si me prepla ila! Ja sam mislila da se 'je hi a zapalila. B edaek jedan, kaj ne zna da se njima samima ne pristoji dojti u snuboke bez kuma i kume? Daj dobro poglej da-li je sve kak mora biti. Nije meni toliko do deka i nje gove mame, ali njegova kuma Penika znala bi prigovoriti... Jiva je doekao snuboke na dvori tu, a Zorka u kui. Svi su sjeli za stol. Dok ih j e Jiva nudio piem, Zorka ree: Sad se burno mi stariji malo podivanili. Imam, bogu hvala,-snahe koje nas bud u dvorile. U la je najstarija snaha Kata. Pozdravi se s Lukinom majkom i kumom Penikom, pa doda: Mislim da se to jo ni u na em kraju pripetilo da se nakon nekoliko uri kak su se deko i cura videli dojde u snuboke. Pripazi, Kato, da bu sve u redu u kuhinji. Tim rijeima prekinula je Zorka zabunu koju je opazila na Lukinoj majci, pa jo ree: Znate, kuma Jurika, da imate kura noga sina. Sve nas je zbantoval. I ovak iznena da dojti u hi u i zaprositi curu za enu! Nagle je naravi, kuma draga! Ja i moj Jo a samo da nismo s pameti si li kad nam j e rekal da tam u snuboke ne ide gde smo mi ve dokonali. Zorka na to uzbueno upita: Kaj ste vi danas trebali biti drugde u snubokima? Jesmo, kuma, jesmo! Pri dobroj, po tenoj i pobo noj obitelji Kuharici Luka nije slu ao razgovor majke i strine Zorke, jer je Babicu i svome kumu- gov orio kako e dovui jake stupove u trsje i povui icu, kako je to vidio u Srijemu. JAli nije poslu ao Babiev odgovor, ve je s nekom tugom, ju kojoj se osjetio i neki prijekor, povikao: j Majko, majko, kaj nimate kaj drugog razgovarati p kumom ve spominjati ono kaj ste vi i aa dokonali? jSva srea da to Ljubica ni ula. l uje , Luka, jo je Ljubica pod na om brigom! jPazi da nisi Kuharievoj curi kaj obeal, pak ne bu h kle tepnjarije. , Ne elim o...tome vi e divaniti, kuma. Kad bi kojoj curi dal re, ja bi je i dr al! Ljubici sam ju dal |[ raj e bi umri neg re pogazili U tome se asu otvore vrata i na njima se poka e Ljubica. Luka skoi pred nju, uhva ti je za ramena, pa uzbueno ree: Ovo je moja Ljubica, majko! Ljubice, ovo je moja majka, a od sada i tvoja! Ljubicu su potresle Lukine rijei. Poe prema Lukinoj majci, zagrli je od uzbuenja , zaplae, pa se spusti na "koljena pred nju i polo i glavu u njeno krilo, a onda dr htavim glasom, umiljato progovori: Majko? Majkom vas mogu zvati? Ne znam, majko, i ne mogu opisati kak mi srce d

rhe od sree i veselja Sto mogu nazivati majkom svojom ivo bie nakon mnogo godina, je r sam majku zvala i zazivala u hladnom grobu. Ustaj, keri mila! Vi ste za mene sve, jer ste mi postali majkom, a za tim sam imenom eznula od d ana kako je umrla moja majka. Zorka o tro, gotovo nevoljko ree: ' -' ijr>" IP"- Ustaj, Ljubice, nosite jelo na stol. 'i Ljubica ustane, suznim oima pogleda Zorku i ree: 0$ t Ne zamerite mi, dobra strina, na izlivu moga srca bia i na srei kaj sam na la drugu majku. Da 58 59

nije bilo va e i strieve dobrote, sigurna sam da ne bi do ivela tu sreu, ali vas nisam mogla, a ni smela zvati majkom uz va e estoro dece! Ni ti ne zameram, Ljubice. Sad je svega bilo dosta. Opet si nas sve rasplakala . Reci nevestama da se nosi jelo i pie. Sad burno samo o veselim stvarima divanil i, a prvo je da dokonamo gde bu tvoja i Lukina .svadba. XVI I tako 1929. godine vjenao se Luka s Ljubicom. Te ko je opisati sreu, radost i ushienje Lukino, ali jo te e Ljubiino, naroito kada j u la kao Lukina ena u njegov dom. Ocu i majci ugaala je lijepim rijeima i branila im svaki te i posao, a naroito maj ci koja je bila krhka zdravlja. Kako je bilo upravo proljee, prekopali su vrt, a Ljubica je posadila mnogo pov ra, pa se obratila Luki rijeima: Mili moj, bi li mi tel ograditi s jedne strane na e hi e gde bi mogla posijati cv ee? Hou, Ljubice, ah* ima dosta mesta u vrtu. Ne, dragi, ve tu kraj kuice, da jo lep e izgleda kad je oko nje cvee. Kaj ne, Ljubice, da je manja i sirotinjskija neg Babieva hi a iz koje sam te ja otpelal? Luka to ree alosno, a Ljubica skoi i zagrli ga, pa mu pro ape: 60 Ak je mala i drvena, na a je i meni mila i draga kao najvei dvori, jer u njoj. oseam asti i slasti ivota kao tvoja ena! Ne zameri mi, draga enice, nis ja u to veroval kak sam rckal. Prvi je razlog, dragi moj, da sadim i uzgajani cvee, da ga njegujem, ime bum ki tila grob svoje majke. * * * Tako je u srei, zadovoljstvu i proljetnom radu na polju i u gori prolazilo vri jeme. Poetkom svibnja, Ljubica i Luka, dr ei se za ruke i smijui se, penjali su se uz br ijeg svojoj kui. Zastali sa na najveoj strmini, jer je Ljubica ugledala ko araa Krela. Kaj vas je sim doneslo, kume Krel? Noge, erko, ali ne da mi uz breg moja nadu -Ijivost, pak sam sel da malo odahnem . Burno vam mi pomogli, kume, samo recite komu idete. Do vas, deca mila i draga, da mi pomognete. Ak burno mogli, kume, drage volje burno vam pomogli. Morete, morete, deco draga, samo ak bute teli. Do al sam zamoliti tebe i Luku d a mi dopustite i dalje brati vrbino lie. Ti ih, sinko Luka, guli i su i, ja bum del al ko are, utr ak burno delili, dva dela vam, jedan meni... Luka je pristao. Od toga vremena i on je esto pomagao brati lie na Kupini u vrblju, ali je branio Ljubici da bere i nosi veliko breme vrba, ako njega sluajno nije bilo. 61

Vrbe su dobre za ko are od proljea do konca lipnja. Za ta dva mjeseca Ljubica i Luka nabrali su veliku koliinu vrba, na veliku radost ko araa Krela, koji im je govor io: Deco mila i draga, razveselil bum ja vas lepom svoticom novca kad napravim ko a re i prodam ih. Krel je prodao sve ko are na pro tenju u D. Veseo se penjao do Jurieve kue i ovoga p uta nije ga smetala nadu ljivost. im je u ao u kuu, poeo je dijeliti utr ak. Nekoliko je puta nagnuo poli s vinom koje mu je buno klokotalo u grlu, a zatim obrise rukom usta i brk, zaustavi pogled na Ljubici, pa smije ei se ree: Ak bude zdravlja za neko vreme, dobro ti budii do li novci. Ni se ne rumeni, bil o bi tu no i alosno da te sree ne doekate, samo je mene strah bus li mogla ovoga prol ea brati lie. Samo da mi bude zdravlja i sree, bum, kume, burni xvn Na poetku 1930. godine Ljubica je rodila djevojicu, kojoj su dali ime Manda, ime su odali po tovanje mrtvoj Ljubiinoj majci. Radovali su se oboje zdravom i lijepom djetetu, a djed i baka cvali sii od sr ee, radosti i milja. Lukina je majka govorila Ljubici: erko mila i draga, sretna sam i vesela to sam do ivela da ujem pla va ega deteta, kr i moje krvi! 62 i- Majko, dobra, draga i mila, kaj bi vi rekli da plae ice u na em domu? t*r Ceri mila, ne daj ti bog te tuge doekati, kak je bilo meni koja sam rodila jedno dete i vi e ni jedno. Nije obiaj da snaha govori svekrvi o svome stanju. Svekrva sama sve opazi, ali ne smije prigovarati. Vjerovanje je u narodu da to donosi nesreu u dom. Ljubicu je polovicom travnja 1932. godine rodila djevojicu, kojoj su dali ime Zorka, te time poastili strinu Babiku. Do av i da vidi dijele, Luka ree Ljubici: . ,. , Zdrava je, i ona i ti, mila enice! . Ne samo da je zdrava neg je i lepa. Bude bila kak ti, koja si meni najlep a i najdra a na svetu. Ja bih raj e, Luka mili, da slii na tebe, enska deca su lepsa kad slie na oca. Svejedno je, Ljubice, na koga su slina. Ona je na a, plod na e ljubavi i sree! T Znam, dobri moj, da uda toga veli samo da meni ugodi , ali se ne pla i, tvoja enica bude rodila i sina, taj nek bu slian na mene, bu jo lep i deko neg si ti. Ak bude tak, ja bum vesel, ali ak ne bude te sree, nigdar ti ne bum za to alne r eci rekal. Ko ara Krel takoer je do ao da vidi majku i dijete. Rekao je Luki; Moram te pohvaliti, sinko, nabral si uda iblja. Osobito je mekano i dobro ono ko je si nabral na Kupini, u unkovoj dragi. Okrepite se, kume, napijte se i pojedite dobre pogae kaj je mladi mami donesla kuma Barica. Hou, sine, hou. Potreban sam okrepe. uj me kaj ti bum rekal. Luka, sinko, ne sam o da me mui na63 duha neg su mi poele i ruke drhtati, te ko savijam ibe, osobito kad pletem dno. Domi slil sam se, sinko, da tebe uputim u taj posal. To meni, kume; ne bu i lo od ruke. Bude, sinko, bude ti i le, ja bum s tobom delal tu pri vama. Zdelica supe, kupi ca vina bu dosta, a negde me u kutiak stisnite. Kad te nauim, sinko, ne bus po alili Posluhni me, imate dvoje enske dece, va a mladost, snaga i lepota jamstvo su da bu jo dece, a onda se, sinko, mora misliti na ruho za cure... I tako je za kratko vrijeme Luka nauio plesti ko are, a stari ga je Krel hvalio: Tvoje su ko are puno bolje od mojih! Lep e su, zaokru ene, vrsto su zbite, a ibe ti s

toje gusto jedna uz drugu. Oh, kaj ja divanim, snaga je u tvojim prstima, a jo jaa u mi icama. U svibnju 1933. godine Ljubica je rodila sina, na radost svoju i svih svojih, a Luka je rado pristao na Ljubi-inu elju da se djeak zove Sreko. Radost se nije mogla izgovoriti rijeima jer je dijete bilo zdravo, a sliilo je na Ljubicu. Posao s ko arama donosio je lijepe koristi, a i vinogradi su obilno rodili, tak o da je Luka napravio novu talu, sjenik, svinjac i koko injac. Radovao se s Ljubico m svemu tome, pa su se dogovarali da uz drvenu kuu dozidaju ciglom jo jednu sobu. Na to ga Ljubica zagrli i ree: Da, da, mili moj, moramo, jer mislim, ne varam se, da bum opet postala majka. Samo nek bu zdravo, mila enice! Malo bu premala razlika med njimi, komaj letodan.

Samo da bude zdravlja! Pokraj nas mladih i zdravih ne budu edni ni gladni, a niti goli i bosi. Ne budu, ne budu, dragi Luka! Ljubica.se nije prevarila. Pod konac svibnja 1934. go-jdine rodila je sina. O dmila ga je odmah nazvala Lukicom, ?a je takvo ime i dobio. Mlada je majka le ala sva ponosna i sretna kraj svoga sina u novoj svijetloj so bi, jer je prozor bio vei nego na staroj kui. Vesela, sretna i zdrava, Ljubica je poela obavljati sve poslove u kui i oko kue, a imala je toliko mlijeka da je bilo i previ e za Lukicu, pa je zato vi ak mlijeka sa sla u sisao i jednogodi nji Sreko. Luka nije dopu tao Ljubici da poe brati lie, ve joj je govorio: ' Srpanj je pri kra ju, zna da sada iblje nije dobro. xvm U poetku rujna ko ara Krel je najavio da tnbt Xto Vi e ko ara isplesti, za pro tenje na Ma u Gospu. Luki je cijelo vrijeme govorio: Daj, Luka, daj delaj, pleti kaj br e more , posla sad na polju nije, vidi koliki t i novac odna aju doktori i vra tvo otkada ti je mama bete na. Ne bi alil, kume, da moram prodati sve kaj imam ivo pri hi i, samo da olak am mamin u bolest i da joj ivot produ im. Sagre il bi koji bi ti to prigovoril. Zato te ja i naganjam, sinko, da kaj vi e k osar pripravimo za pro tenje, koje je navek veliko u selu D. 5 Maeha 65

Drugoga su dana izabrali lie i skrojili velik broj kosara, te Krel ree: Jo je lica najmanje za est kosar, ali nemamo dosta debelih ib koje moramo uplest i na dno. Skoil bum ja, kume, do na e Kupine, pak bum br e narezal breme debelih ib. Ak ti ide , Luka, posal bu zaostal, ja brez tebe ,ne morem savijati dno ko are. Uto se javi Ljubica: Luka, ti delaj s kumom, ja bum i la i narezala ib. Mami sam dala kaj joj treba, deca su se nacicala, ja bum pretekla br e neg ti do Kupine. Ne idi, Ljubice, po vrbe, tebi je krvava sila pri bi i, a onda me je i strah da se nate e po vrblju. Tam bi morala pritezati vee vrbe da dojde do onih na vrhu koje nam rabiju. Nije mi to prvi put, zdrava sam i jaka kak dren. Kaj ne rauna da su na em Lukici pre la tri meseca kak se je narodil. Nije mi prav, Ljubice, da ide po vrbe. Bus videl da bum ja br e do la nazad. Ti bus mi-slil da nis pri Kupini, a ja bum v e tu.

Ljubica uzme kosir i konope. Izlazei iz sobe, pogleda djecu i ree: Manda, ak bi se Lukica probudil, ti ga zibaj i pazi na njegal Bum, majko, bum, ja ga bum sama zibala, ne bum dala Zorki, ona bi prevrnula z ipku. Ljubica pomiluje djecu, pa se brzim, korakom zaputi prema Kupini. Putem je sam a sa sobom govorila: Kak bi njega pustila da ode na Kupinu, a znam da ga bu kum Kre l silil da dela do kasno u no. Ja bum to br e jnarezala, poznam ja skoro svaku vrbu na Kupini, uda jiam iba narezala u ovih nekol iko let. i im je do la do Kupine, u urbano je stala rezati liibe. Nabrala je ve pril inu koliinu iblja, a onda opazi jfia jednoj vrbi lijepe ipice, privue veliku vrbu, sta ne ikosirom rezati, nagne se da odre e jo jednu ipicu, ali {joj se noga oklizne i ona padne u Kupinu. i uo se prodoran krik, onda je jedan tren vladala ti ina, nakon ega se ulo burkanje po vodi, duboko dl-isanje i stenjanje, te prepla ene rijei: ' Kaj se to z menom pripetilo da sam opala? Da je to du e trajalo, bila bi se u to m pliaku utopila, joj imeni, joj! Popela se na obalu. Iz njene mokre rubae cijedila se voda, s rupca na glavi takoer . Pokupila je na brzu ruku ne to iba, stegla ih pod desnu ruku, a lijevom pogladil a zatiljak, pa uzbueno jee: < Joj meni, joj, mislila sam da bum u vodi umrla, tak me je zabolelo kad sam uda rila u panj. Koja ga je nesrea donesla ba na mesto gde sam opala! Fala bogu da se nis utopila! Samo da se ne razbete am! Utri u dvori te, baci ibe te brzo krene u kuu, a Luka oajno povie: i Joj meni, joj, Ljubice, ti si sigurno opala u Kupinu! Jesam, Luka, jesam! Idem se br e presvlei. Ljubica se u urbano presvue, pokrije suhim rupcem glavu. Odmah zatim poe do boles ne svekrve da joj dade lijek i popravi postelju. Luka joj zabrinuto ree: , Ostavi sve, Ljubice draga, ja bum sve napravil, |8 ti legni u postelju. 67 66 . Ne boj se, Luka, ne bu mi ni , samo sam se jako prepla ila, ni me ne boli, neg malo glava odzada gde Hm se udarila. im je sve uredila kod bolesne svekrve, vrati se i ree Luki: Luka, daj donesi Sreka, a bum previla Lukicu, naj se nacicaju, onda idem odmah u postelju. Ne boli me, fala bogu, ni , ali utim da me podilazi zima po-me ana s vrui nom. Na silu je popila loni tople rakije, jer je kum Krel rekao da je i on to popio k ad je jedanput pao u Kup-inu, pa je drugoga dana sve bilo dobro. XDC Ljubica je nou imala veliku vruinu, a pred zoru ju je stala tresti groznica, ta ko da je Luka stavio na nju blazinu i silio je da pije vruu rakiju. Jadikovao je: Joj meni, joj, nesretna ona ura kad sam joj dopustit da ide na Kupinu da nare e te nesretne vrbe! Na Lukino zdvajanje i djeji pla do le su susjede, pogledale te ko bole snu Katu, pa do le i do Ljubice. Nju je sada spopala vruica. Zbunjeno je i nesuvisl o govorila: Ne bu mi ni , ja sam mlada i jaka, kaj ne, Luka, da se ne bum razbete ala? Ne bus, mila Ljubice, ne bus. Ozdravila bude radi na e mile deice. Dajte mi decu da se nacicaju, gladna su. Sad ne, Ljubice, dok ti ne splasne vruina, dala im je mleka strina Mara. f 2ene nagovori e Luku da odmah poe po strinu Jagu koju kuha lijekove od korijenja i ljekovitih trava. iJK Brzo je stigla strina Jaga. Opipala je Ljubicu i grub o rekla: Kaj ste ju samo gledale? Gde vam je bila pamet da ja niste omotali u mokru kr

pu? Luka brzo donese u abru vode i pru i runik. Strina Jaga omota gornji dio Ljubiina tijela, popravi joj donji kraj rubae i povie: Koja te je nesrea nosila na Kupinu kad si dobro znala da ima svoje vreme! Luka, i m br e nek dojde doktor, tu moja vra tva ne budu pomogla, a more se izlei i najvee zlo . Luka problijedi, digne ruke uvis te zdvojno ree: Zakaj se moralo razboleti to predrago stvorenje! Rekla sam ti, sada najprvo doktor! Ima navek vremena kukati! ree Jaga. Jagin strah za Ljubiino zdravlje i Lukin jauk porazno su djelovali na Kalino z dravlje. Do ao je lijenik te pregledao Ljubicu kojoj je u meuvremenu popustila vruina, ali se javljao nastup zimo-groznice. Bila je sasma prisebna pa je sve ispriala lijenik u, kako je pala u Kupinu i kako je od udarca glavom o panj osjetila vee boli u lak tovima, rukama i koljenu, vi e nego u glavi. Sna ice draga, to se tie glave, koljena i laktova, ne mogu ni ta ustanoviti, dat u vam injekciju protiv bolova, a drugu, jau injekciju dat u vam zato, da vam se' v rati prekinuto ensko pranje i, ako to uspijemo, bit ete izvan opasnosti. Ljubica je smireno slu ala lijenika i tvrdo je vjerovala da e joj injekcije pomoi. Injekcija za umirenje brzo je djelovala, pa je usnula i nije ula u drugoj sobi ap at 69

susjeda i zdvojno, ali tiho zapomaganje svekrve i Luke koji je pratio susjede u molitvi. Svijea je treperila kraj Kate Juri na samrti. Lijenik, iza av i iz sobe gdje je le ala Ljubica, prie do Katine postelje. Nakon nekoliko trenutaka ustanovi da je Kata u mrla. Obea da e sutra doi da Ljubici dade posebnu injekciju. Luka je ispratio lijenika, ali se nije mogao suzdr ati da zdvojno ne zavapi: Zakaj sam veroval da bu moja srea trajala do konca ivota s ljubljenom enom, a od urna nesrea ne dolazi sama. Oh, nesreo, oduzima mi majku i riva svoje otrovne pand e u zdravlje predrage ene i majke brojne na edeice! Ne zdvajajte, mladi ovjee ree mu lijenik. Smrt nema smilovanja, ali ja vrsto ve em da e va a ena ozdraviti. Luka nije ni ta odgovorio lijeniku, jer je uo glas djevojice Mande: aa, aa, dojdite br e sim, Lukica se tak jako plae da bi se mogal zahliknuti. XX Luka je svakoga asa ulazio u sobu u kojoj je le ala Ljubica. Bio je uzbuen i tu an, pa se sav utuen naginjao nad Ljubicu, te dr uim glasom govorio: Spavaj, spavaj, sirotice moja! Ljudi veliju da u snu svaki beteg slabi u ovjek u. Samo da se zdrava probudi! Otjera muhe koje su joj sjedale na lice, a onda se sjeti i pokrije prozor tamnom krpom, pa se opet pribli i Ljubici, pomiluje ju nje no po licu i stade jadikovati: Samo da se ne bi jo jae razbete ala, kada sazna da nas je zanavek ostavila na a mila i dobra majka! Kolika srea za nju da je ta injekcija tako brzo delovala, da nije ula glasno jaukanje suseda kada je majka umirala. Skriti se ne mo e pred njom smrt majke, a kada se probudi i dozna, ve me sada strah kako tu no bu zaplakala, kak bu zdvojno i sva izvan sebe govorila: >Zakaj me niste probudili kada je umirala? J a bi se digla iz postelje i zaboravila bi na svoj beteg, samo da budem pri njeno j smrtnoj postelji. Joj meni, joj, toga me je najvi e strah, da joj se bolest ne po gor a. U ao je zatim u sobu u kojoj je na odru le ala majka. Svrne pogled na njezino lic e, pa dr uim glasom ree: Majko, majko, zakaj ste nas ostavili? Suzdr avao se da glasno ne zaplae pred enama koje su stajale kraj odra, a onda ob ri e rukama suze koje su mu navirale na oi, te brzo napusti sobu. * * *

Sva briga svalila se na Luku. Lijes je izraivao majstor u sjeniku, uz pomo Mike Krela, ije su rijei zvuale kao prigovor: Zakaj se meni taj les ne dela? Meni koji sam vi e od dvadeset let stariji od nj e? Za menom ne bi nigdo alil, a ona je imala za koga iveti. Luka poe u kuhinju da pogleda djecu, ali zastane od uzbuenja na vratima. Djeca su sjedila na podu. etverogodi nja Manda uzima licom iz lonia gris, unosi ga sebi u usta, malo 71 70 ga pregrize i stavlja na ka iprst, pa ga mee u usta Sreku, a mala Zorka aicom zahvaa gr is iz lonia, pa se hrani sama. Strina Marica dr i u naruju Lukicu i muku mui kako da m u iz lonia ulije ne to mlijeka u usta, te jadikuje jer se mlijeko vi e prolijeva po li cu i curi za vrat djetetu, nego to ga ono pojede. Luka pomiluje po glavi Mandu i nje no joj ree: Milo moje i dobro dete ce, ti ve mora delati ono emu jo nisi doraslo. Majka se razb olela, bu li za tebe ostalo grisa da ne ostane gladna? Bu, ako, bu, ni se ne bojte, strina Marica skuhala je udo grisa. Strina Marica, kaj bum dal uvarima za no? . Da je Ljubica zdrava, moralo bi svega biti po obiaju, ah* ti se, Luka, toga ne dr i. Reci ai naj nacisti luka, nare i slanine i kobasic, vina im daj, pak se bu s ti m sve obavilo. Jo u Juria tako je sna no potresla enina smrt, a uz to i strah za Ljubicu, da se vr tio kao muha bez glave. as bi stajao kraj enina odra, a onda bi po ao u staju, pa do svinjca, pa do koko injca, ali je najdulje stajao u sjeniku i utke gledao kako pra ve lijes za njegovu pokojnu Katu. Luka je donio kobasica i slanine, a otac luka, pa su sve pripravili. Ve se sta o spu tati i suton. Svinje su poele cviljeti, a krave mukati. Onda Luka ree: aa, dajte svinjara jesti, nahranite i napojite krave, ja bum ih poojil bolje i l ak e neg vi. Trgne se jer je uo kako ga zove Ljubica, pa brzo potri do nje. Sav protrne od s traha, jer je Ljubica kroz" pla govorila: Luka, Luka, mili- i dragi Luka, jao, jao nama svima, ostavila nas je mila i d raga i predobra majka! Umiri se, Ljubice mila i draga, tak joj je, siroti bilo ' sueno, da ne do ivi veliku starost na ovome svetu! uda puta mi je divanila: Srea je htela da si ',' postala Lukina ena, a meni, mila , draga i dobra erka. ', Ti bus meni svecu zapalila, a onda bus mi svojim milim rukama oi zaklopila. Ne plai, mila, ne jauci, ti bi to sve napravila da i ti se ni era ona nesrea do godila. Bi, Luka, bi! Sa suzama u oima i s velikom tugom u srcu, Ljubica je Luki izgovarala te rijei, ponavljajui: Joj meni, joj, kak sam sretna bila kad sam nakon toliko let mogla nekoga zvat i tom najlep om i najmilijom i najtoplijom reci majkom! Ne alosti se, mila, uvaj sebe, poradi same sebe i radi mene, a najvi e radi na e dei ce. Maloas sam od sna dohajala k sebi, a onda sam zdignula glavu, jer su mi se priu li kao neki glasi, onda najenput ujem i govor tetie Eve iz Cunkove drage: Bila je en a da joj ni bilo para med nami. Nije se nikom zamerila, nigdar ni bokca od svoje hi e otpravila da ga ni nadclila. Ne drhi, mila, ne plai! Tvoje suze i boli ne budu ju o ivile. Kad sam ula zadnje reci tetie Eve, zgrabila me je tuga i jako me je zabolelo tu na glavi, gde sam se era udarila. Sad vidi i sama da nije dobro kada plae i alosti se. Da li te jo i sad boli? Ne utim vi e nigde nikakve bob'. Kaj ja ekam? Ustala bum da ju vidim i blagoslovim. |

Luka je sa strahom upita: 72 73

Ljubice mila, da li se ti sme ustati posle injekcije koju ti je danas ujutro d al doktor? Dali smem ili ne smem, Luka moj, ja moram ustati! Zna , hou da pojdem do njezino g odra. Pomozi mi, Luka, i vodi me do nje, mili moj! Luka joj pomogne. Ljubica, sjedei na rubu kreveta, obue rubau, prive e zastir, sta vi na glavu crni rubac, pa uz Lukinu pomo stane na noge i ree: Dr me, Luka, a ja se bum uz tebe vrsto dr ala. Neki me gr dr i u levoj nozi. Ve s vrata stade Ljubica jaukati, plakati i govoriti: Majko, majko, najmilije i najdra e stvorenje, zakaj ste nas ostavili? Pristupi k odru i stade mrtvoj majci milovati ruke i lice, te kroz pla i uzdah e pone drhtavim i tu nim glasom zboriti: Bo e, bo e, zakaj je ivot spram mene tak nemilosrdan? Roenu majku izgubila sam mlad a, nisam ju dugo nazivala ivom majkom. uda let nazivala sam ju majkom, ali mrtvu u hladnom grobu. Joj meni, joj! Kak je to bil sretan as kad se je srea i na mene, s iroticu, ogledala, pa sam uz va ega sina na la dobru i dragu majku. Kak sam ja, siro ta, verovala da bum se dugo let nau ivala te najlep e reci: majka! Po to je malo predahnula, Ljubica plaljivim glasom nastavi: Zakaj ste nas ostavili, majko draga? Zakaj se niste smilovali svima nama, koj i smo vas voleli celim srcem na im? Zakaj se niste ogledah* na etvoro deice na e kojoj ste se veselili? Kak su bile mile i drage va e reci koje nigdar ne bum pozabila! I kak ste govorili: Molila se budem, erko mila, da im vi e rodi te mile i drage deice!. .. 74 Ljubice, dosta je plaa i jadikovanja! Misli na tvoje zdravlje. Joj meni, joj, rado bi joj rei kak mi je dobra bila, samo jo malo pustite me, s trina Jaga... Majko mila i predobra, oprostite mi kaj vam nisam u va em smrtnom asu zapalila svecu i zaklopila oi, kak sam vam obeala, a alila bum dok ivim kaj vas ne bum mogla otpratiti do zadnjeg poivali ta. Ljubica nasloni glavu na Lukino rame, a strina Taga Strogo ree: Zakaj me ni posluhnula da prestane jaukati i plakati, ne bi joj do lo slabo. Sa d ju odnesi, Luka, na postelju, ja joj bum br e skuhala vra tvo da dojde k sebi. Sutradan su u la kola u dvori te. Jiva abi je dovezao doktora, a s njim je do la i st rina Zorka, koja je povela i svoju snahu Terezu. Blagoslovili su mrtvo tijelo pokojnice, a onda u li u sobu gdje je le ala Ljubica . Lijenik je pregledao bolesnicu i upitao je: Da li osjea , sna ice, neko bujanje u sebi? Glava me odozad boli, ali ne jako. A po meni nekaj prehaja, gospon doktor, ka k- da se voda preleva. Naas mi dojde neka vruina, a onda polako ide po telu dole, i to se stalno ponavlja. Nisu to lo i znaci, sna ice! Krv koja je zastala u tebi bori se da prodre iz tebe , dat u ti jo jau injekciju, nadajmo se da emo uspjeti istjerati zaostalu krv iz teb e. Gospon doktor, prosim vas, nemojte mi dati injekciju za spati, ja bi tela mak ar uti kad budu odnesu* iz hi e na u predobru majku. Dobro, sna ice! Neu ti dati, ali pazi, ne silazi iz kreveta, savjetujem ti, uvaj se uzbuenja koliko god vi e mo e . 75 $~

Jesam ja divanila era da previ e ne plae i jaue , znam ja kaj se srne a kaj ne srne Lijenik pogleda strinu Jagu. Znao je da je vraara, a lijenici omalova avaju i prez iru vraare. Gospon doktor, pozabila sam vam rei, era kad sam i la blagosloviti pokojnu majku d

o el mi je u levu nogu neki gr, koji jo nije popustil. Da li te jako boli, sna ice? Sada ne, samo mi je noga te ka, ne morem tak lahko s njom micati kak s drugom. Nadam se da e gr proi Evo mene sutra opet, pa u donijeti cjepivo i za nogu. Jiva Babi odvezao je lijenika u K., a Zorka i snaha Tereza ostale su da prisust vuju Kalinom sprovodu. Zorka je ostala uz Ljubicu, koja joj je sve ispriala, kako se dogodila nesrea k ada je pala u vodu. Kamo sree, dete drago ree Zorka da si posluhnula Luku i njega pustila da ide po iblje! Zna da se to po tiva kao svetinja da se ene, kad imaju svoje vreme, uvaju vode kao ivog ognja. Nisam se ja, strina, ni domislila tome, kad, fala bogu, nigdar nisam ulila da bi me ga kaj zabolelo u to vreme. Sad, kak je da je, ne vredi o tomu govoriti, ak bog da, sve bu dobro, samo ka d ta krv iz tebe izajde. Snaha Tereza oti la je do djece. Odmah je opazila da djeci nedostaje majinske nj ege. Umila je i poe ljala djevojice, a Sreka je okupala. Lukica je bio mokar i neist, kao i sve to je bilo pod njim u zipci, ali sve je to brzo uredila okretna snaha T ereza. Oprala je sve to je opazila da je prljavo. Dok je na plot iza kue prostiral a rublje koje je oprala, pristupi joj strina Jaga, pa joj ree: Dobro bi do lo tak mlado i okretno stvorenje da je fflHMIi dan uz tu decu, dok im majka ne ozdravi. > Znam, kuma, da bi, ali ja imam sama petero dece, a ufamo se da bu Ljubici brz o dobro. Mlada je, a navek je bila zdrava. Ja se razmem u vra tvo, sna ice! Ali, ak iz nje ne izajde zaostala krv, moglo bi se pripetiti. veliko zlo. Ne divanite toga, kuma. Verujmo da bu ona brze ozdravila. XXI ' Katu su pokopali. Poslije sprovoda se vratila u kuu Zorka sa snahom Terezom, da po obiaju, poaste jelom i piem sve koji su pomagali oko pokopa. Ponudile su se susjede, a Zorka je donijela sa sobom gotova jela. Luka joj ree : Fala vam, strina, ali niste morali. Mi imamo svega pri ni i. Fala bogu, sinko, da imate! Ali treba to pripraviti. Sve su moje snahe to pri pravile kad se Ljubica razbe-te ala, a ja nis mogla znati da ima tak dobre susede. Pred sumrak do ao je Mato da odveze majku i enu kolima kui. Govorili su o pokojnici, isticali njezine vrline, jer je narodu priroeno da se o umrlima govori lijepo, a pre uuju njihove mane. Tereza ree majci Zorki: Mama, ne znam bi li vam povedala ili ne. Tak premi ljujem elo vreme kaj mi je re kla vraara baba Jaga. 76 77 |

uda ju ljudi fale da se razine ti vra tvo. * Ja sam, mama, ve prvo ula za nju, ali, lila bogu, nije nam rabila. Onda, reci kaj je rekla, sigurno nekaj o Ljubici? Da, mama, jako me je prestra ila kad je rekla da bi, ak iz Ljubice ne izie krv, ak se krv u njoj nagnjili, moglo biti veliko zlo s njom. Doktor veruje da bu dobro. Bo e, bo e, povrni joj br e zdravlje radi one drobne deic e, joj meni, joj! Sad mi je al, mama, kaj sam vam to rekla. Ak ti po istini velim, Terezo, raj e bi da nis ula. elu no ne bum mogla spati. Zna , ak ju nis rodila, al sam ju malu kak pravo svoje dete prigrlila, a bila je dobr a, pa mi je k srcu prirasla.

Sutradan je opet do ao lijenik, dugo je Ljubicu pregledavao, slu ao joj otkucanje srca, disanje. Ljubica je imala groznicu, ali malu. Jedino je lijenika zbunilo to Ljubica ima previsok tlak za svoju ivotnu dob. Kako si spavala, da li te to jae boli? pita je. Ne osjeam jae boli, ali jo mi ni u glavi kak treba, ono prelevanje po meni ni pr estalo, a spavati ne morem od premi ljanja i straha da morti ne bum vi e nigdar ozdr avila. Vjerovati mora , sna ice, da e ozdraviti, jer vrsta vjera i nada umnogome pridonose ozdravljenju! Kak bum verovala, gospon doktor, kad oseam sve jai gr u levoj nozi, a danas ujut ro, kad me je mu zdi-gnul, osetila sam da mi i desna noga ni kak treba. Od straha nisam mome Luki to tela rei. Za to mi to nisi odmah rekla? Ue Luka, pogleda zami ljenog lijenika, pa sa strahom upi ta: Kaj joj jo ni nis bolje, gospon doktor? =, ; < 78

Tu i se da osjea te inu i u desnoj nozi. Danas u joj opet dati injekciju da pomogne pr odrijeti krv, ali ti mora sutra rano u Karlovac, elim da dou dva lijenika, jedan za i vce i glavobolju, a drugi za dijelove tijela, za krsta, lea, ruke i noge. To su l ijenici koji su se posvetili samo takvim bolestima. Luka prepla eno pogleda u lijenika, a Ljubica sa strahom upita: Kaj ba moraju dojti takvi doktori da me pregledaju, gospon doktor. Ni ta se ne mora, sna ice, ali mene zabrinjava te ina i gr tvoje druge noge. Oni su ueniji od mene, pa e pronai lijek da to prije ozdravi ! Kad je za njeno ozdravljenje, ne alim truda ni novca, samo da joj se zdravlje povroe! Lijenik napi e listove za specijaliste te ree Luki: Nastojte doi dosta rano u Karlovac, a ako ih ne zateknete kod kue, bit e u bolni ci. Luka odlui da poe rano do strica, koji e dati konje kola. Moram vas upozoriti, dragi Juriu ree mu lijenik da se oni nee voziti kolima iz K rlovca. Morat e uzeti automobil kojim e se dovesti i odvesti natrag u Karlovac. Kad a dolazite iz Karlovca, stanite kod mene, da i ja poem s njima ovamo. Ne bum ja prosil strica, Ljubice, da mi dade konja. Ja bum pre el pe ke prekim put em, sigurno bum do al rano u Karlovac. Lijenik opet dade injekciju Ljubici i ree: Sada u ti dati dvije. Nadam se da e dobro djelovati. Dao joj je injekciju za umirenje, ali joj to nije htio rei. 79

Luka je ispratio lijenika. Vrati se Ljubici, pa upita: Bi li tela kaj jesti ili piti? Ne morem, Luka, ne W mogla progutati. Sve razmi ljam koliko bus moral platiti t im doktorima. Ne misli o tomu, mila moja enice, ni za im ne alim, sve bi na e prodal i dal za tv oje zdravlje. Mene je strah, dragi Luka, da te budu doktori i vra tvo zatrli. Ak pak ja ne oz dravim, a ti postane siromah s bete nom enom i etvoro drobne deice, kaj onda? Poini se, mila moja, poini! Ja bum ti donesel mleka i videl je li kum Krel kaj s kuhal za nas i za decu. Luka donese mlijeka. Ljubica srkne nekoliko gutljaja, pa upita: Kaj delaju deca? Manda hrani Sreka, a Zorka grabi ruicama i jede sama. Strina Tereza dr i fla icu s mlekom na kojoj je nataknuta dudica, Lukica cica i skice kak je i onda dok je tv oje mleko cical. Kak bi ja njih rada videla!

Ak hoe , mila, ja te bum odnesel do njih ukuhinu. Ne, Luka, nemoj mene nositi, lak e ti bu da ono dvoje dopelja , a Sreka i Lukicu d onese . Luka doe s djecom, djevojice stado e ljubiti majku, a ona ih rukom pomiluje i plaui ree: Sirotice moje mile i drage, vidi se na vami da vas ne njeguje majina ruka. Manda se takoer rasplae i ree: Ne plaite, majko! Ak plaete, onda ne bute mogli br e ozdraviti. 80 >i> Ne bum vi e plakala, ne bum, Luka! Daj izvadi LttUcu iz zipke da ga previjem. Ljubica previ je dijete, sve ih etvoro izljubi, pa ree: Odvedi deicu, Luka, oseam se umorna. Poela je djelovati injekcija, tako da nije ula ni Luku kad je prije svanua po ao u Karlovac. ' li * * * Luka je zatekao lijenike u bolnici, predao im pismo, a oni su rekli: Mi se moramo zadr ati s bolesnicima ovdje u bolnici. Tek oko jedan sat poslije podne ekajte nas pred bolnicom. Na e vam vratar preporuiti ovjeka koji ima dobar auto mobil. Luki je, hodajui po gradu, sporo prolazilo vrijeme. Djeci je kupio bombona, a i sam je ne to zalo io, pa je do ao prije podne pred bolnicu. Strpljivo je ekao, a ne to prije jedan sat do ao je i voza s autom. Tono u jedan sat izao e lijenici. Luka sjedne u z vozaa te krenu e kroz Draganiki Lug prema K. Jo prije dva sata stali su pred kuom domaeg lijenika koji ih je ve ekao. On sjedne straga izmeu dva lijenika i svi se povezo e prema Lukinoj kui. S mnogo nade uveo je Luka .lijenike u sobu u kojoj je le ala Ljubica. Domai lijeni k prie Ljubici, pa je upita: Kako se osjea , sna ice? Tak, tak, jedva me je ujutro probudila nevesta Tereza, a strina mi je poslala dobru juhu i kuvanu koko . No, jesi li to jela? Nekoliko lic juhe, drugo nis tela, od tuge i 81 straha, gospon doktor.. Od sino imam jaki gr u desnoj nogi i oseam neke tupe boli u ramenu. Lijenici su obukli bijele kapute i rekli Luki da podigne enu. Okretali su je na sve strane i, dok joj je jedan pokretao noge i ruke, drugi je mjerio tlak i vrui nu, slu ao bilo, ispitivao je po glavi-i zatiljku. Izmjenjivali su svoja zapa anja o bolesti i govorili mjesnom lijeniku rijei koje nisu razumjeli ni Luka ni Ljubica. Jedan joj je dao injekciju u debelo meso, a drugi u ilu na ruci. Ljubica primije ti: Onu rus ne utim, a od ove kaj ste mi dali u ruku outila sam vruinu u glavi. Luka je brzo donio u koritu vode, pa su lijenici oprali ruke, a svaki je od nj ih popio a icu domae rakije. Luka se udio kako je malu svotu platio lijenicima, pa ih upita: Kaj mislite, veleueni gosponi, bude li brzo ozdravila moja ena? Nadamo se da e ozdraviti! Mlada je, nije nikada bolovala, a ja u prepisati lije k da spreimo koenje udova. Drugi ree: Mene zabrinjava bol u glavi. Va gospodin lijenik dat e joj jo nekoliko injekcija u ruku, a ondje gdje vam ena osjea boli na glavi stavljajte hladne obloge i mijenj ajte ih svaka dva sata. Lijenici napusti e sobu i otio e, a u sobu ude nevjesta Tereza sa zdjelicom juhe i ree: Daj, Ljubice, pojedi juhe, ja ti bum davala. Luka, podigni malo Ljubicu da mo e lak e progutati hranu.

Hou, nevesta Tereza, hou ree Ljubica. Posle ove injekcije u ruku oseam se bolje. Bu malo pojela. Bilo bi dobroj strini al kaj je to skuhala i ak ovamo meni poslala.

Luka je dr ao Ljubicu, a Tereza joj je davala licu po licu krepke juhe, govorei: Sad pojedi, Ljubice, komadiek mesa. Ne morem ni vi e, nevesta! Morti bum mogla malo posle. I ne dr i me vi e, Luka, drag i Luka, bum legla. Jeste li dali, nevesta, morti veoj deci malo juhe? Kaj to pita , Ljubice, svima sam dala. Samo da si bar ti vi e tela jesti, nisi ti bete na na elucu. Ak ne jede , bus sasvim oslabila. Ni , nevesta, ni bete na na elucu, ali ne daju mi jesti tu ne misli i strah. Kakva je to moja bolest? Ne premi ljaj, Ljubice draga ree Luka Kaj ti ni rekal na doktor da tu ne misli pog r avaju bolest? Luka moj dragi, ja poku avam, napre em se da mislim na one lepe i sretne dane koj e smo skupa pre i-veli, ali tu ne misli jae su od sretnih, jer te sretne misli br e nes tanu i daju mesta alosnima. Joj meni, joj, nesretnoj! Sve bu dobro, Ljubice! Mila moja Ljubice, smiri se! Kaj nije rekal onaj speci jalist iz Karlovca da veruje da bus ozdravila? Ja sam dobro zapamtila, Luka, da nije rekal da bum brzo ozdravila. Onda opet razmi ljam zakaj su oni divanili na emu doktoru kaj mi nismo razmeli? Ljubice draga, sada se poini! Nevesta Tereza je uredila decu, sve je oprala, m oram ju p.repeljati dole do ceste. Miruj, mila, sutra bu nam na doktor rekal kaj su njemu rekli o tvojoj bolesti. 82 83 Sutradan poslije podne do ao je lijenik, u ao u sobu, pa s vrata upitao: Kako se osjea , lijepa sna ice? Ako ovak dugo potraje, gospon doktor, brzo bu nestalo moje lepote. Zar nije koristila injekcija u ruku? Bilo mi je malo bolje, ali nije ni pomogla. Desna mi je noga sve nepominija, a leva ruka sve me vi e ste e u ramenu. Luka se pribli i lijeniku, pa ga sa strahom upita: Gospon doktor, kaj misliju oni veleueni i kaj su rekli o bolesti moje ene? Mora biti strpljiva, zaostala krv te ko e prodrijeti iz nje s pomou injekcija, al i e sigurno izai kada doe njeno redovito pranje. Joj meni, joj, gospon doktor, ja bum zgnjila na postelji, a moja jadna deica, kaj bu od -njih, tak dugo budu bez mene! Sna ice, bez strpljenja nema ozdravljenja. Lijenik joj je dao dvije injekcije, a Ljubica ree: Gospon doktor, ja ne elim injekcije koja me omami, elim biti budna i premi ljati kak sam bila sretna, a tuga i tu ne misli same budu do le te me budu pla ile. Kakvo bi se zlo moglo izlei iz moje bolesti? Onda bude bolje da ti dam injekciju za umirenje. Ne, ne, nikako ne danas! Morti sutra ili preksutra, sama bum vas prosila, ali veeras ne. Luka je otpratio lijenika, pa se snu den i tu an vratio u sobu. Pristupi krevetu, stade milovati i ljubiti Ljubicu, a ona mu dr uim glasom ree: Luka, dragi Luka, tvoje milovanje i ku evanjc godilo je mome srcu i du i, ali suz e u oima mu karca ne slute na dobro. Morti ti je kaj zloestoga nasamo rekal doktor? ' Nije, mila, nije! Ali, kad sam otprl vrata, nekaj me je steglo pri srcu. Smil ila si mi se kak nepomino le i , a samo pred nekoliko dana strujalo je iz tebe zdravl je, snaga, milina i lepota. To mi je sve do lo na misal, pak sam se ra alil, a slabi moji ivci naterali su mi suze na oi. Onda mi te tvoje suze bla e tu no srce moje, pa sada ja tebe moram umirivati. Hod i, mili, poglej decu i okrepi si telo, ti mora biti zdrav i jak dok ja ne ozdravi m! Ti im mora biti i otac i majka. Idem, mila, idem, sve bum br e obavil, a onda bum k tebi do al.

Dojdi, Luka, dojdi, da ti se spovedim kakva me stra na misao proganja. Teraj, Ljubice, ru ne misli od sebe i dozivaj one kak smo sretni i presretni bi li s na om deicom. Bum poku ala dozvati onaj as kad smo se prvi put sreli, a ti si mi obeal da bi mi tel biti namesto oca i majke. To je bil najsretniji as ivota moga. < Takve reci g ode i mome srcu, a kad sam sada videl sjaj tvojih lepih oiju i sretan sme ak tvojih usana, razbla ila mi se du a, jer se setila onoga dana koji nigdar ne bum pozabil. i Hodi, mili, ak taj najsretniji dogaaj ivota moga ne otera tu stra nu misal, ne bu onda ni jedna druga koja mi je na pamet do la. Luka napusti sobu, pa poe u kuhinju k djeci i ocu. Sjedne na klupu, nalakti se na stol i ruku polo i na elo. p.i. Jesi li tel nekaj rei, sinko? upita ga otac. '{&$ Premi ljam, aa. i F! t;j; Tu an si, Luka. Da nije morti Ljubici gore? ,' i? :'i 5 84 Ne pitajte me, aa! Bolje joj nije, a kak jo bu, to se ne zna. Luka podigne glavu, pogleda djecu slatko jedu obje djevojice, a Manda ne zabor avlja brata Sreka, pa mu licom daje hranu u usta. Pomiluje djecu, Mandi obim rukam a stisne glavicu, te samilosno ree: Sirotice moja, tebi najvi e fali tvoja majka, ti ve obavlja ono kaj je ona delala . Moram, ako, kad sam se ja najstarija rodila. Najprvo je kum Mika skuhal mleko z a Lukicu. im ga se nacical, odmah je zaspal. 'Kad je Lukica zaspal, onda smo mi t ri poeli jesti. Deco mila, vi ste me podsetili da se mora jesti ak se hoe iveti. Malo bum pojel , a onda vas bum od-nesel mami da joj reete laku no i da vas vidi. Malo zatim Luka ue s djecom do Ljubice. Manda i Zorka popele su se na krevet. Manda upita: Jeste li ozdravili, majko? t; r 11 .;.,., Jo nisam, dete milo i drago. ui i j Bute li morti sutra ozdravili, majko? > ii/v Ne znam, dete. <.'; .-,,} ,r. Kad bi znali kak je nama sve pusto f jMzno bez vas, majko mila! v,; / i ' Mili moji! Meni je bilo najlep e med vami. 'H^i'-Majice, nemojte plakati, onda bute te e ozdravili. Luka, ne budi Lukicu, otpeljaj decu da mi nisu pred oima. Moju stra nu misao dec a pojaavaju. Luka odvede decu. Do la je susjeda Mara, koja uze loni mlijeka te se vrati k Ljub ici. Daj, mila, popij malo mleka! Prie krevetu, podigne je lijevom rukom, a desnom joj prinese mlijeka. Ljubica malo srkne, tek nekoliko gutljaja, pa ree: Godilo mi je. Grlo mi je bilo suho. Luka prie, lagano spusti Ljubicu na jastuk, pritisne svoje lice uz njezino, pa je poljubi. Ljubica svrne oi na njega. Dugo ga je gledala, pa mu apne: Luka, Luka, ja mislim da ti ipak nekaj skriva pred menom. Luka se trgne i zbunjeno ree: Ne skrivam ni , Ljubice! Kaj nismo ovo pet let, kak smo zajedno, navek rekli je dno drugom kaj mislimo i kaj nam je na srcu? Onda sam ja bila zdrava, a mi smo bili sretni! Upravo presretni s na om deicom, da vee sree ne more biti na svetu. Opet burno, im ozdravi . Zakaj tak tu no, tiho i nesigurno zvue meni tvoje rei? Ozdravila bus, ozdravila! 11 mora ozdraviti, uje me, Ljubice? Mora ozdraviti i ti za nas i za na u deicu!

ive

Sad si pak glasno i presigurno divanil. uj, Luka mili, i dragi, a ak ja vi e nig dar ne ozdravim? Ne paraj mi srce i du u, Ljubice mila! Kada bi ja znala da bum umrla, bi nekaj stra noga napravila! Luka problijedi, prie Ljubici, stade je milovati i ljubiti po itavom licu, pa z dvojno ree: Ti, draga i predobra enice, koja nisi tela mrava zgaziti, tvoje predobro srce ne bi moglo ni stra noga napraviti. Ljubica odlunim glasom ree: Bi, Luka, bi, ali samo onda ak ne bum nigdar ozdravila i ak bi znala da bum s igurno umrla. Srea je da nigdo ne zna kada bu umrL 86 87

uj stra nu misao koja me progoni. Kad bi znala da bum umrla, prije svoje smrti p odu ila bi na u deicu. Ljubice, Ljubice! Draga eno, kakve stra ne reci izreka! je najbolji stvor na ovo m svetu! Da, Luka, rekla sam kaj bi napravila, jer razmi ljam kakve patnje, nevolje, str ahote i mr nje znae biti muen glau, a pogotovo ako ja umrem, a ti im dope-Ija maehu. Ljubice, Ljubice, oaj, strava i zima prolaze celim mojim telom od tvojih stra ni h misli i jezovitih reci. Znam, Luka, znam da govorim kaj ne bi smela. Ljubice mila i draga, teraj tu stra nu i opaku misao iz sebe! Dozivaj misli kak smo sretni bili.. Luka se pribli i Ljubici, stade je opet milovati i ljubiti te govoriti: Ti bus ozdravila, veruj u svoje ozdravljenje, mila moja! Mi budemo, moramo jo biti sretni i dugo iveli uz na u decu. Obeaj mi, sreo moja i dobra majko na e dece, da bude oterala tu ru nu i stra nu misao iz svoje glave. Obeavam, Luka, obeavam, jer sada tvoje reci zvue uverljivo da bum ozdravila. Bude , sreo nas svih, bude ! Sad bum ja done-sel korito da se oisti , a onda mora pop ti uda mleka, da dobije vi e snage i otera od sebe stra ne, tu ne, ru ne i opake misli. Luka je, idui po korito, sam sebe tje io: Kak sam sretan da joj mogu' pun vere i nade govoriti da bu ozdravila. Ja ne verujem u stra ne i u asne reci lenika da joj pr eti potpuno ukoenje i da budem spreman na ono najgore, jer da tako misle specijal isti iz Karlovca. Ja verujem kaj veli dobar lenik da jo ne gubim nade, da postoji lenik nad lenikom i lenikom znano u. Vraajui se u sobu s koritom, Luka je sam sebe uvrjerljivim rijeima tje io: Ne bum vi e z dvajal, ve bum sigurno i uverljivo govoril Ljubici da bu ozdravila! Ljubica, popiv i mlijeko, ree: Sad mi je lak e, Luka, ne tara mi vi e srce i du u one stra ne misU kad sam se tebi i spovedila, a ti vrsto veruje u moje ozdravljenje. Sad se bum nastojala poinuti i za spati s mislima kako smo bili sretni... Sutradan, rano ujutro, Luka je napustio sobu, posvr- avao poslove oko kue, te ob eao kumu Krelu da e mu pomoi saviti nekoliko ko ara. ': Kada je na prstima u ao-u sobu, Ljubica je bila ve budna. Luka stade kraj'kreveta i ree: Danas opet ima lepu boju lica. Jo bus morala piti puno mleka. Da, dragi, snoka sam puno popila mleka, zna da moram... Ni se ti ne suzdr avaj, mila! Odmah bum ja do-nesel korito. Ljubica nije rekla Luki da osjea vruinu, najvi e u ; glavi. Le ala je mirno bez rij ei, ah* su se misli rojile u njenoj glavi. Poslije podne do ao je lijenik, stao kraj Ljubice, polo io joj ruku na elo i rekao: Ima vruinu, sna ice. Oseam i ja, gospon doktor, vruina u glavu, a telo mi je hladno. Brzo ti burno dah* injekciju i hladan oblog za glavu.

Gospon doktor, bi U vi meni teli rei, ali po istini, bum li ja ozdravila? Luka je upravo u ao u sobu te odmah rekao:'""""' 88 89

Meni je era gospon doktor rekal da bus sigurno ozdravila. Da, da, sna ice, rekao sam va em mu u da svi mi vjerujemo u va e ozdravljenje. Vi verujete, gospon doktor, ali ja ne. Od sino mi je leva ruka puna greva, a de sna se je poela u ramenu griti. Joj meni, joj,.bum li igdar mogla ozdraviti? Specijalisti misle da bi ti se mogle ukoiti noge i ruke, ali da e ukoenost popus titi kad dobije mjeseno pranje. Ne da bi se mogle, ve jesu! Obe noge i leva ruka, a poela je i desna, a do pran ja je jo dugo vremena. Strpljenja, sna ice! Bolest doe iznenada, ali je se rje avamo sporo. Lijenik je sa aljenjem pogledao Luku. Te je veeri dao Ljubici sve tri injekcije i bez nae je napustio. Sutradan je Luka esto prekidao posao i ulazio u sobu, ali je Ljubica spavala, omamljena injekcijom za umirenje bolova. Dosta kasno na ao ju' je budnu i otvorenih oiju. Brzo joj je oprao lice mokrim r unikom, a ona tiho ree: Daj mi malo vode, grlo mi je suho. Luka je podigne, a Ljubica gutne malo vode, s pusti se na jastuk, okrene glavu, pogleda Luku i ree: Joj meni, Luka, joj] Kad bi i tela onu stra nu misao izvr iti, sad vi e ne bi mogla, vi e ne morem micati ni desnom rukom. Tak su predvideli oni specijalisti, ali su rekli da bu sve to popustilo kad b ude vreme pranja. Luka nije ekao Ljubiin odgovor, jer je uo da dolazi lijenik. Izae pred njega te ob ojica uu u sobu, a doktor ree:

Specijalisti su rekli da e do toga doi, ali sam ja iznenaen, jer si juer u to doba g ovorila da te samo u ramenu ste e tuka. Oseam da me i glava vi e boli! Malo mi sve koristi, premda moj dobri Luka na vre me menja obloge. Mora imati veliko strpljenje, sna ice! Imam ga, gospon doktor. Poma e mi u tome moja elja da ozdravim i jo vea e nja da iv uz svoju deicu, jer bi bez mene bile velike sirote. Opet vidim suze u tvojim oima, sna ice! A sada emo ti dati sve tri injekcije. Dajte, dajte, gospon doktor, ak imate i etvrtu, koja bi mogla delovati da oter a tu ne misli od mene! Luka je otpratio doktora, vratio se u sobu, ali nije na ao rijei da utje i enu, a j o manje snage da je grli i ljubi, pa zbunjeno i dr uim glasom ree: Bum ti donesel mleka, lenik je rekal da ga pije im vi e. * * * Vraajui se od Ljubice, lijenik nalo i koija u da stane pred kuom Jive Babica. Tu po a koija a prema njegovu domu, a on sam ue u dvori te. U kui je bila Zorka, i snahe s dje com, dok je Jiva bio sa sinovima u pivnici, gdje su ureivali burad, jer je berba gro a bila na pomolu. Lijenik ue, pozdravi, a Zorka umjesto pozdrava za-jaue: Joj meni, joj, ja se ne nadam ni dobra kad vas vidim, gospon doktor! Na alost, ne nosim vam dobre vijesti, jer je bolest naglo krenula nagore. 91 90

n-, O, bo e! o < Da, susjeda, lijekovi joj ne koriste. Rekao sam joj mu u da bude jak, jer bi moglo doi ono najgore! O Ljubice, Ljubice, ba si nesretna! Ja bi od srca rada da joj morem kaj pomoi. Mo ete, susjeda, samo ako hoete. Kaj ne bi tela, samo recite, gospon doktor, kak da joj pomognem? Moramo bolesnicu prenijeti u va u kuu, jer e bolovi nastati veliki i trebat e joj dnevno davati dvije injekcije za umirenje, a ja to ne mogu. I u ovih deset dana dolazim k njoj zato to mi je od srca ao dragog, lijepog i mladog stvorenja, a kad sam vidio one sitne crvie, njezinu djeicu, nastojao sam joj srcem i svim svojim zn anjem pomoi, ali se bojim da je uzalud. Zorka je prepla eno gledala lijenika. Gledale su ga i snahe, koje su umirivale d jecu da bolje uju to lijenik govori. Gospon doktor, vi ste rekli, ak dobije svoje pranje, onda bi moglo doi i zdrav lje? To je moja nada, a tako misle i specijalisti, ali su nastali jai bolovi, u gla vi i nogama, a i u rukama. Ja bih joj mogao davati injekcije za umirenje bolova dva puta na dan samo ako bude u va oj kui jer smo susjedi. Gospon doktor, kak ju ne bi zela, nek ju odmah sutra dopeljaju k meni! Snaha Kata ree svekrvi Zorki: Mama, kaj ste pozabili da je Ljubica nepomina? Nju se mora istiti, a ja ne bum mogla, meni se to gadi. Zorka prezirno pogleda Katu, ali zau kako i najmlaa snaha govori: Niti ja ju ne bum mogla istiti, ja 4tf bojim da bi se kaj dobavila. '-''' l Bum ju ja dvorila i redila, makar sam stara/ **i Javi se snaha Tereza: MX w'' Ne bute, mama, sami, ja vam bum pomogtttoUho ton mogla! ^ --i*( Terezo, snaho mila, tvoja dobrota je velika." -^ xxm Sutradan nije do ao lijenik ve kola, a u njima Zorka i sin Mato. Do li su da odvezu Ljubicu u njihov dom. Ljubica se stala odupirali, da nee ii od svojega doma, ali joj Zorka odre ito ree: Mora , dete, jer je to dobro za tebe i tvoju de-icu. Lenik je tak odredil jer ti bu moral davati injekcije dva puta na dan, a to ovde ne mre, jer ste daleko. A o nda, mila Ljubice, gdo je tebi bli i od mene koja sam te malu prigrlila? Dobra strina, vi ste pozabili da ja ne morem sama sa sobom... Ne mora do kraja rei, bum ja, kuliko bum vi e mogla, a nevesta Tereza sama se pon udila. Luka bu moral svaki dan dojti. Ni se ti ne boj, dete drago! Svi ti burno u gajali u ugaali, samo da im prei ozdravi . Kola su bila spremna. Zorka je dala vri na slamu blazinu, jastuk, ponjave i po plun. Pod Ljubicu su polo ili jaku, debelu plahtu u kojoj e je odnijeti u kola i on da skinuti s kola. Strina, ja bum ju sam na rukama odnesel u kola. 92 93 Ne, Luka, ne! Nek ti pomogneju Mata, aa i stari Krel, koliko more, a ja bum vam divanila kak ju bute polegli na blazinu. Strina, ak velite da moram iti k vam, prvo neg me odneseju u kola, naj mi Luk a donese i dopelja de-icu moju. Ve sad drhe i plae , bolje bi bilo, Ljubice, da pred djecom skrijemo da odlazi . Ne, strina, ne, ja ih moram makar videti prei neg odem, kad ih, sirota, ne mor em pomilovati. Luka je pod jednom rukom nosio zipku, a u drugoj Sreka, dok je Manda vodila za ruku Zorku.

Djevojica Manda gleda Zorku i Matu, kao da ne to sluti, pa upita: Majko, zakaj su do li strina i stric? Popni se, milo dete, na postelju da te majka poljubi! Luka, daj zdigni Zorku i Sreka! Izvadi iz zipke Lukicu, dr i ga, dr i, jo malo, Luka, da ga se nagledam. Manda prepla eno okree glavu prema strini i Mati, pa ree: Zakaj tak jako plaete, majko? Ne mogu se suzdr ati, dete, strina me vodi k svojoj kui da im prei ozdravim. Majko mila i draga, ne smete od nas otiti, uz nas bute najbr e ozdravili. Ne plai, dete, majka mora s menom. Ne mora, strina, ne mora! Ne damo mi na e majke! Djeca su plakala i kroz pla stala svakojako dozivati majku. Pla starije djece d jelovao je* i na Lukicu, pa i on poe plakati iz sve snage. Susjeda Mara utri u sobu, pa uzbueno ree: Kaj delate od te dece, ljudi bo ji?

Plaeju, strina Mara, jer mene voze k mojoj strini. Zbogom, strina Mara, pripazite kaj vi e morete na moje sirote! Luka i Mato podigo e Ljubicu, a susjeda Mara zipku, pograbi za ruku Sreka, pa ih odvede iz sobe. Manda i Zorka, plaui i jauui, odo e do kola. Po to su Ljubicu polo ili u kola, Zorka i Mato pope e se na njih. Ljubica plaui ree: Luka, dojdi do mene, mora mi pritisnuti grudi, da mi ne pukne srce od tuge i b oli kad ujem pla na e deice. Kola su krenula niz brijeg prema cesti, a djeji pla odzvanjao je po brijegu i d olu kuda su se spu tala kola. Ljubica kroz pla ree: Pritisni mi, Luka, jae grudi, bu mi lak e kad ne bum ula njihov pla i jauk. Br e pot eraj, Mata, konje! Kada su Ljubicu polo ili u krevet, do ao je i lijenik. Prie joj i ree: Sna ice, sada u ti moi davati injekcije i dva jputa dnevno, samo da to prije ozdra vi . Kako se osjea , sna ice? Slabo, gospon doktor! Boli me glava, noge i ruke, a poelo me boljeti i srce. T ak jako nabija, bojim se da mi bu probilo grudi. Brzo e moje injekcije ubla iti boli i umiriti to tvoje nemirno srce. Nevjesta Tereza donijela je krepku juhu. Luka je podigao Ljubicu i ona je, na radost Tereze i Luke, pojela veliku koliinu juhe. Potom je smireno legla, pa pog ledala Luku. Ovaj ree: Znam, mila! Razmem kaj eli . Ne boj se, ne bum te ostavil dok to ne uradim. 95 94

Prvo neg ode , rada bi da me ku ne , a ja bum tebe, da moj poljubac ponese na im etiri sirotam. Ljubiine oi orosile su se suzama, a Luka se jedva svladavao da ne zajeca od tug e i bola, jer ga je spopao strah za Ljubiin ivot. Istoga dana, naveer, lijenik je dao Ljubici injekcije. Sutradan, kada je lijenik do ao i pitao Ljubicu kako se osjea, ona mu je odgovori la: im se probudim, oseam boli u glavi! Onda u nogama i rukama. Sada, do podne, dat u ti, sna ice, u svaku ruku i nogu po jednu injekciju, da se ubla e bolovi, a naveer emo to ponoviti i dati jednu jau injekciju da te uspava. Nakon toga je do ao Luka te s nevjestom Terezom uredio sve to je trebalo. Ljubic a ree Luki: Sada ti, dragi, mora iti doma. Znam da je uda posla.pred berbu gro a, ne dolazi vi e danas, prejdi u trsje i donesi mi sutra grozdi, one krvave plemenke. Danas me bu de moja strina dvorila. Dok je Luka odlazio, Ljubica je gledala za njim. Strina Zorka isprati ga pred kuu, ali se ubrzo vrati do Ljubice, pa ree: alosti me, drago dete! Opet vidim suze u tvojim milim oima!

Ne morem se suzdr ati da ne plaem od bola i tuge, a sada me spopada i strah. Str ina dobra i draga, kaj ne da vi znate da nigdar vi e ne bum ozdravila, ve moram umr eti tak mlada. Umiri se, Ljubice, kaj te je spopalo da tak divani ? Strina, strina, ja sam i prvo mislila na smrt, ali me je zavaral doktor i onaj m oj siromak Luka koji je skriva! i sad skriva to od mene, a znal je da bum umrla. Svi burno umrli, dete drago, jednoga dana. Ali zakaj ja moram umreti tak mlada? I moram ostaviti svoju deicu da budu na m ilost i nemilost maehi? Smiri se, Ljubice! Ne misli na tako stra ne stvari! Moram, strina, moram! Sirota moja deca, te ko se bum rastala s du om kad pomislim kako vas bu muila maeha glau i te kim radom, a morti vas i otruje. Prestani, Ljubice! Ne morem uti takvih stra nih reci iz tvojih usta. Luka, Luka! Zakaj mi nisi rekal one veeri kada si me miloval i zaplakat, a ja sam verovala da si saznal od onih veleuenih da bum umrla? Strina, onda sam jo imal a snage u rukama, pa bi podu ila svoju decu. Ljubice, mene zima spopada, kaj to divani ? Raj e to neg kaj budu moja deica podnosila i trpela od zloeste maehe. Ljubice, raj e veruj da bus ozdravila i ivela sa svojom decom. Ne gre i du e, dete m ilo, ne undraju sve maeha decu koju zateknu pri mu u za kojega se udaju. Moja budu stradala od maehe, ja u to vrsto ve-rujem. TNe bu to bilo, Ljubice. r; Zorka stisne ruke na prsa, jer je Ljubica gromko po-vikala: Bo e, bo e, ne daj da umrem tak mlada! trcale su se nevjeste i djeca, pa prepla eno gle daju Ljubicu, a Zorka im ree: Kaj gledite, kaj se udite? 96 97 7 Maeha

Pred veer ja do ao lijenik i dao Ljubici injekcije. Ona progovori: Gospon doktor, dajte, dajte im vi e i im jae injekcije, jer me poinje boleti elo te o. Prosim vas, go-spon doktor, morti injekciju koju bi mi dali u glavu, da prest anem pametno misliti, jo bi mi najvi e koristila da me resite straha od smrti. Ja z nam da bum brzo umrla, a vi svi to skrivate pred menom. Lijenik se zbunio. Svrne oi na prisutne, a onda se sabere i ree: Sna ice, to su stra ne misli koje veoma tete va em zdravlju. Te ko meni, nesretnoj! Moga zdravlja vi e nikada, vi e nikada ne bu! Svi su kri om brisali suze. Tereza brzo donese juhu, pa ree: Dosta tu nih reci, plaa i zdvajanja! Sada, Ljubice, mora ne to zalo iti. Ne bum, nevesta, ne morem! Nema moga Luke da me malo pridigne. Javi se Jiva Babi: Ja te bum pridignul, Ljubice! Jo nisam tak star i slab da to ne bi mogal. Ljubica svrne oima, pa tiho progovori: Kad me vi hoete pridignuti, dobri moj strie, onda bum makar i silom jela. Drugog dana, do podne, do lo je mnogo ena da vide mladu enu koja se sva zgurila o d toga to je pala u Kupinu kada je imala svoje mjeseno pranje. Donijele su jaja i sira, a najvi e ranoga voa i gro a. Jedne su odlazile, a druge pristizale. Susjeda Prstaevka ree Ljubici: .:; >! .*" Donela sam 'ti slatke plemenke, koju je jo tvoj laa zasadil na onoj va oj biv oj ze mlju Zorka naglo ue u sobu te ree: Ne jedi, sada, Ljubice, dolazi upnik da te ispo-vedi i priesti. 2ene drage, nem ojte ni ta nositi. Mi, fala bogu, svega imamo pri hi i, dosta za nas i za Ljubicu. Znamo, kuma, da niste potrebni, ali to je iz po tovanja prema bete niku. Sada, susede drage, mora Ljubica biti sama, da se odmori, bu prei ozdravila. Ja ne bum ozdravila, kuma, znam da bum brzo umrla.

Poslije ispovijedi Ljubica je molila da joj dadu gro a. Dajte mi, strina, onoga s na e biv e zemlje! Onog kaj ga je moj pokojni aa zasadil. Ljubica je le ei jela gro e. Ue Luka, vidi da Ljubica guta jagode i veselo povie: Sad bus, mila moja, jela i na u plemenku koju snio skupa zasadili, onu jesen ka d smo se eli. Bum jela, dragi, bum, ba mi godi. Do ao je lijenik, dao Ljubici injekcije, te je upi tao kako se osjea. Danas ne oseam tak velike boli. Sve mislim da bi mogla i ustati, ali me noge i ruke ne budu tele po-sluhnuti. Onda emo naveer opet dati jae injekcije, da potjeramo pranje. Jo je vi e od osam dana do vremena kad bi moralo dojti. Te ko to ekam, a bogzna bum li to i doekala! Sna ice, ve sam ti rekao da elja za ozdravljenjem i zdravljem mnogo koristi i vrl o mnogo pridonosi ozdravljenju! 98 99

Kaj morem, gospon doktor, kad sam nadu u sve izgubila! Ali elja moja da ozdrav im tak je ipak sna na i velika da ju izrei ne morem. eli, sna ice, veoma eli zdravlje, ali i nadu ne gubi, jer je jedno s drugim vezan o. Onda, do vienja veeras! Svi su se razi li, a Ljubica je opet poslala Luku kui, da djeca ne budu sama. Uz nju je ostala Zorka. Ljubica je upita: Strina, kak to da je ona maeha iz prie imala mo kaj je svoju pastorku u sovu pre tvorila, a svoju ker podvrgla kak enu mu u svoje pastorke? Takvim coprnicama one prodaju svoju du u, .a telo avlu koji im daje takvu mo. Zakaj to mora biti? Ljudi ine zla dela, ali ih dostigne za ivota kazna. Strina, strina, ja sva drhem od straha, ak moja deca dobiju maehu, da Mandu i Z orku ne pretvori u mrske sove, ptice, a Sreka i Lukicu u ivotinje, jelene, vukove i medvede koji se moraju skrivati pred svetom... Zorka pomiluje Ljubicu i ree: To su prie, Ljubice. Maloas si rekla doktoru da jako eli da ozdravi , onda, dete dr ago, ne fantaziraj i ne misli kaj je najgore. Ti eli da ozdravi , zato tvoja deca n e budu trebala maehe. elim, strina, elim iz celoga srca zdravlje, ali me je strah i sva mi nutrina dr he, jer mislim da je pri meni bli e smrt neg zdravlje. Takve tu ne i ru ne reci ne elim vi e uti. Ak to reem doktoru, ne bu ti tel vi e dati jekcije. Strina, da ne bi tu no divanila i jo tu nije mislila, pripovedajte mi od poetka do k raja kak je ona maeha pretvorila svoju pastorku u sovu, i kak je ona 100 zloesta maeha slala po velikoj zimi u umu Ru icu da joj nabere jagoda, a kad se sirot a Ru ica poela plakati i govoriti da ju je strah iti u umu i da po zimi nema jagoda, onda ju je zloesta maeha jako istukla, pa joj je dala ko aru i rekla: Pojdi u umu, tr a i jagode, bez njih se ne vraaj doma! Sad si ti meni sve ispripovedala, Ljubice, ja ti nemam kaj pripovedati o zloes tim maehama. uj me, Ljubice, nisu sva maehe zloeste. Ak nisu sve, strina, ali se bojim da bu Luka sigurno natrefil na jako zloestu maehu. Zabranjujem ti govoriti i misliti o zloestim maehama. Dobro, strina, ja vas bum posluhnula, ne bum vi e divanila. Bila bi jako sretna kad bi mogli mojim mislima zabraniti da me ne stavljaju na muke koje mi izjedaj u zdravlje. Milo moje, drago i dobro dete, zakaj sam ja tebe tak zavolela kak da sem te r odila?

Strina, vi ste dobro stvorenje, a onda, vi niste meni bili maeha. Sad idem da zakipim mleko. Misli, dete, kak si prei bolesti sretna bila, a ond a i na svoju decu pomisli, kak si vesela bila kad si ih rodila. Rada bi vas posluhnula, strina, da mislim na sreu, ali sada, ovaj as, to ne mor em, jer su me poele bantovati boli po elom telu, pee me oko srca i u kri- ima. Ak su boli oko kri a, to je znak da se krv probija po telu, onda bu sve dobro. Rekav i to Ljubici, Zorka poe u kuhinju da ugrije mlijeka. Tu no uzdahne i ree Jivi , koga je zatekla u kuhinji: 101 Sirota na a Ljubica, mislim da se ne bu dugo muila. Sad mi se potu ila da ju boli oko srca i u kri- ima. Siroma no dete! Jo nije niti ivela, a tak mlada mora napustiti ovaj svet Zorka i Jiva uo e u sobu k Ljubici. Jiva joj podmetne ruku pod lea, poe je dizati, ali ljubica zajaue; Polako! Polagano! Strie, kak me samo ste e oko srca! Osetila sam kak mi je stal dah. Jiva lagano i nje no spusti Ljubicu na jastuk, pa tronuto ree: Sad se umiri, dete! Ja bum oti al k doktoru da mu velim naj ponese injekciju za srce i kri a. Naveer je do ao lijenik. Bio je neraspolo en. Dao je Ljubici u ruke i noge injekcij e, a onda za srce i kri a, pa kratko ree: Bol u kri ima daje mi nade da bi krv mogla prodrijeti iz tebe, sna ice, prije vre mena. Ve sam se navikla na boli u glavi, nogama i rukama, pa bum podnela i boli u kr i ima, ali, gospon doktor, srce, to moje srce, ono me najvi e pla i. XXIV Zorka i Jiva spavali su u istoj sobi s Ljubicom. Bili su uzbueni, jer je Ljubi ca vi e puta u snu stenjala. Zorka je nekoliko puta prilazila krevetu. Vidjela je kako Ljubica sti e usta od bola, ali se nije probudila, jer joj je lijenik te veeri d ao dvostruku injekciji za umirenje. im se poelo, daniti, Jiva je na prstima iza ao iz sobe, a Zorka je samo prekrila kre vet i po la za Jivom. Ali odjednom zauje tiho dozivanje: Strina, dajte mi malo vode, suha su mi usta i grlo. Morti bi raj e mleka? 1 Ne, strina, ne! Dajte mi nekoliko lic vode. * Ti si, drago dete, noas nemirno spavala. * Moram biti zahvalna dobrom doktoru koji mi je dal jaku injekciju, kaj me je omamila, jer ne bi mogla oka stisnuti od bolova koje oseam po elom telu, a najvi e, me ste e oko srca. f Naj stric br e prejde po doktora! ! Ne, strina, nemojte z vati doktora, ve vas lepo prosim nek bi Jivica od neveste Tereze pretekal po moje ga Luku. Kaj ti more pomoi Luka ak te sve jako boli? Prosim vas, strina, po aljite po Luku, on mi bu vi e pomogel neg doktor. Jivica je oti ao na biciklu po Luku. im mu je rekao da ga zove tetia Ljubica, Luk a se prepla i. Velikom brzinom trao je poprenim putem preko sjenoko a i vinograda. Utra o je u dvori te prije nego to je Jivica stigao na biciklu. Zatekao je strinu Zorku kako bri e suze. Pogledala ga je i rekla mu: Ne znam, Luka, kaj bu iz nje, ali danas se prei reda probudila od velikih bolo va. Luka ue u sobu do Ljubice, a Zorka joj ree: Do el je Luka, Ljubice. -T *. Mili moj, nisam te se tak brzo nadala. i Tral sam, draga enice, kaj sam b r e mogel pre-putem, kad sam ul da eli da dojdem. 102 103 Ti, dragi, sreo ivota moga, tebe elim da si uz mene. Meni je jako zlo, bojim se da

bum brzo umrla. Luku uhvati strava i zdvojno povie: Ljubice, Ljubice, ne divani o smrti. Zatim prie krevetu i u zdvojnosti podigne Ljubicu u naruaj, pa je stade ljubiti . Suze nije mogao suzdr ati, pa su one kapale na njezino lice. Zdvojno, tu no i kroz pla govorio je: Ne spominji smrt, sreo ivota moga! Majko na e deice, smiluj se i ivi za nas, Ljubic e najmilija, najdra a majko deice na e, ti ne bus, ne sme nas ostaviti! Dr ao je Ljubicu u naruju, okretao se s njom po sobi, nosio je prema prozoru te je dozivao svim najlep- im rijeima. Na Lukin pla i jauk skupila se veina obitelji Babi u sobi i predsoblju. Sve ene i odrasla djeca brisali su suze, a Jiva je od uzbuenja sjeo za stol i turobno prom atrao Lukino zdvajanje. Zorka pristupi Luki, pa mu plaui prozbori: Polo i ju, Luka, na postelju, ne mui ju, jer dr ei ju na rukama, jo se vi e pojaavaj jezine boli. Ljubica tiho i dr uim glasom ree: Ne boli me vi e tako jako otkako sam u naruju Lukinom! Strina draga, na njegovim rukama tak mi je lepo i drago, ugodno mi je i mekano kak da le im u perju. Dr al te budem na rukama, mila moja, elo vreme dok ne ozdravi . Dragi, dobri, mili moj Luka! Uto je do ao i lijenik te uzbueno ali strogo ree: Mladi ovjee, polo ite je smjesta u krevet, vi niste svjesni to se moglo dogoditi. Ima slabo srce i mogla vam je na rukama umrijeti. r; Gospon doktor, u njegovom zagrljaja bila bi mi Mkjlep a i najlak a smrt! ree Ljubica. ..... Vidi , sna ice, kako te ko i isprekidano govori . Srce mi ste e dah, a druge su boli popustile u njegovom naruju, Te su boli prestale, sna ice, od velikog uzbuenja, ali srce je popustilo. Sada u ti dati injekciju za jaanje srca. Okrene se i ree ostalima: Ne silite je da jede barem jedan sat poslije injekcije i kapljica za srce. A ti, Juriu, ostani kraj ene, ako joj godi tvoja blizina, samo se vi e nemoj zaboravit i da je nosi u naruju! Ljubica ree: Godi mi, doktore, godi mi kad je uz mene, ose-am da mi boli po telu jenjavaju. Samo srce, to moje tu no i nesretno srce, ono mi ste e dah... Ljubica se smirila, jer je poela djelovati injekcija, pa su svi napustili sobu , osim Luke i Zorke koji su sjedili uz krevet zami ljeno i mirno, bez rijei. Poslije podne opet doe lijenik, pogleda Ljubicu pa ree: Jo djeluje injekcija, jo je omamljena, jer joj tijelo vi e nije otporno. Stavi joj slu alicu na prsa, pomica e je vi e i ni e, digne glavu, pa ree: Nisam zadovoljan kucanjem srca, previ e je tiho i neujednaeno. Dat u joj jo jednu inekciju za jaanje srca. Mladi ovjee, lagano, oprezno i nje no okrenite enu! Ljubica se razbudi od uboda injekcije, pogleda Luku i tiho ree: Jo si uz mene, dragi moj! 105 104 Ostal bum, mila, dane i noi, sve dok ne ozdravi ! Kak bi te rado pomilovala, da mi ruka nije zamrla. Daj, d. jgi, stisni moju r uku! Sna ice, mirujte, ne napre ite se, va e vam srce to ne dopu ta! Ljubica je htjela duboko uzdahnuti, ali se morala prekinuti, pa na dva kratka uzdaha doi do zraka. Pogleda lijenika te tiho i na prekide ree: Ne smem govoriti, a to moje srce brani mi da duboko uzdahnem. Ja odlazim, doi u jo pred veer. U sobu su u li Jiva i nevjesta Tereza. Htjeli su zamij eniti Luku i Zorku. Luka ree: Ja se ne bum odvaja! od njezina kreveta! Jesti ne morem, ve vas prosim, strie,

nekaj za popiti. Zorka ode, ali se ubrzo vrati u sobu i napne u i da bolje uje Ljubicu: Luka, stisni jae moju ukoenu ruku, rada bi ula kucaje tvoga srca. Jo ne ujem. Daj, dragi, vrzi ruku na moje grudi. Malo je slu ala, a onda nastavi jo slabijim glasom: Sad ga ujem. Ja sam sigurna, dragi, da je ono samo za mene kucalo. Samo za tebe, samo za tebe od onoga dana kada smo se prvi put sreli, sreo ivota moga! Opet je malo mirovala. Luka je pogleda i dr uim glasom ree: Zakaj plae , najmiliji stvore na ovome svetu? u, Ljubica malo uzdahne, pa jo ti e r ee: Plaem od tuge i bola, jer moram ostaviti tebe i deicu na u. 106

i ivi, Ljubice, ivi! Ja ti bm dal mj me. Tebe trebaju na a deica, a ne menei '.'<, f' i Ljubica jo smogne snage i progovori: ' Dr i me vrsto, mu u moj mili! Ja te ne dam, mila moja. Ti mora iveti, ne smes od nas poi, uje li, ljubljena, eno i majko na e deice! Strina Zorka dr uom rukom zapali svijeu i dodirne svijeom Ljubiinu ruku koja se spus tila uz tijelo, jer ju je Luka dr ao u naruju. Luka je jaukao, ljubio joj ve mrtva u sta, a lice su mu oblijevale suze . . . Svi su prisutni u strahu promatrali Luku kako, sav izvan sebe, doziva Ljubicu , spominjui sretne dane njihove sree, a onda oajno i zdvojno proklinje nesretnu sud binu i nesmiljenu smrt Dr ao je cijelo vrijeme Ljubicu u naruju, govorei joj: Ona nije mrtva, nije nas ostavila! Ljubice, mila Ljubice, mora ostati s nama, ne bus, ne sme od nas otiti! Prva se sna la Zorka te ree Luki: Polo i njezino telo na postelju, da ju stavimo na odar. Mrtvo te telo vi e ne uje, prestani jaukati, ne mui njene du e, uje li, Luka? * * o. Na Ljubiinom sprovodu sakupilo se veliko mno tvo ljudi iz svih okolnih sela. Pri vuklo ih je suosjeanje i smrt mladog stvora, pogotovo to se prenijela vijest da nj ezin mu ne jede niti spava, ve samo jadikuje uz odar mrtve ene. Luka nije mario za prigovore strine Zorke i strica Jive, koji su mu govorili: 107 Prestani, Luka, jaukati i plakati! Para nam srce i du u. Te e je slu ati i podnositi pla i jauk mu karca nego ene! Ljubicu su pokopali u grob njezine majke. Kada su je polagali u grob, Luki su popustili ivci, pa je stao iz sve snage go voriti: Ne dam je, ne dam da le i sama u tom hladnom grobu! Ljubice, Ljubice, evo i men e do tebe! Da ga nisu pravovremeno zadr ali Pero i Mata, skoio bi bio u jamu na Ljubiin lije s. Uzeli su ga pod ruku i silom odveli od groba. vrsto su ga poduprli i vodili pu tem prema Babievu domu. Od tuge, bola, oaja_i plaa, od dvije neprospavane noi, bez okrepe, popustile su snage tom jakom ovjeku. Pero i Mata pridr avali su ga, a on je stenjao i govorio: Muno mi je. Ne mogu dalje. Polo ite me tu na grobu, sigurno bum umri. Mui, Luka, mui! Ne bus umri, ti si jai od svega! Kaj si iz sebe spravlja!, bez j ela i sna, kak si to sve mogal izdr ati! Jo samo malo, nismo daleko od doma. Polegli su ga onako obuenoga na krevet, a strina Zorka brzo je donijela vina. Pero je podigao Luku, a Mata je nagnuo poli na njegova usta. Luka je pohlepno isp io vino to je bilo u policu. U velikoj dru inskoj sobi poeli su slagati stolove, gdje e biti veera za sve koji su pomagali kod sprovoda i za sve bli e znance i roake.

Do li su kum i kuma Peni. ekali su da se pojavi lijenik, jer je obeao da e doi. Kada je stigao lijenik, po ao je kum Peni s kumom Zorkom do Luke. Luka se probudi o, brzo je spustio noge s kreveta, sjeo, podboio obim rukama glavu te stao ja-dik ovati: !jt' Kak sam smel zaspati, a ona le i u hladnom grobu! Smiri se, Luka! Bil si napol pri svesti, jedva su te dopeljali domov Pera i Mata . Kum Peri ree Luki: uje , piljim dragi, bilo je dosta plaa i jadikovanja na nesreu i sudbinu. Hodi z n ami, Luka, do li su svi koji su sirotici ulep ali put na veni poinak. Kaj bi vi teli, strina? Po na em obiaju, pripravila sam veeru njoj u poast. Ve su se skupili svi prijatelju Strina, dobra strina, kaj ja ba moram iti? > Mora , Luka, mora ! Nju o iviti ne more , a ti mora da ivi za svoje etvoro dece! Joj meni, joj, sirote moje! Ja sam ove dane po-zabil na vas! Smiri se, Luka! Maloas do la je suseda Mara iz tvoje hi e, sve im je dala kaj treb a, svi su zdravi. Luka je u ao, posjeli su ga izmeu kuma i kume. Kod molitve svi su ga pogledavali jer je tu no, tronuto i napadno glasno izgovarao rijei. Kum Peni podmetnuo je ruku pod kri a, sjeo je mirno kraj njega, a kuma je grabila krepku juhu, te ga nudila d a jede. Kak bum jel, kumo, kad pomislim da nje vi e nigdar ne bu? Mora jesti, Luka, telu je to potrebno, a zdrav si, mlad i jak, br e bus do al k se bi! Poslije alobne veere brzo su se razi li svi prisutni, jer u takvim prilikama nema ale ni pjesme. Ustao je i kum Peni te rekao Luki: Veeras mora iti k nam spat! Bus se poinul, sinko, sutra bu do nas do al prijatelj Jiva sa enom, da svi skupa porazgovorimo. . 108 109

Luka je po ao s kumovima prema njihovu domu. Uveli su ga u sobu te mu rekli: Pomoli se za njezinu du u, odmah legni, ne tuguj, da ne mui njenu du u. Ne razmi ljaj ni kaj bu i kak bu tu smo brigu preuzeli ja i kuma i prijatelji Babici. Lahku no, s inko! Luka je jedva izmolio za pokoj du e, a onda ga je uhvatio i savladao potreban s an. XXV Sutradan je Luka rano ustao. Po ao je odmah u staju, ge je na ao kuma kako e lja gove da. Kume, ak vam morem pomoi, recite mi. Posle moram do svoga doma, znate da je do l o pribiranje svega kaj su nam polja i gorice rodile. Daj, daj, poe i volove, Luka, ne more . iti dok ne dojdu prijatelji Babici. Luka je napojio volove, nabacao u jasle sijena, pa je iza ao iz staje. Vidio je kako ulaze strina i stric u dvori te kuma Penia. Stric Jiva, ulazei u dvori te, ree: Ne da na prijatelj Mikica nikome tentati. Mudar je ovek, nisu ga badava ljudi iz abrali za predsednika sela, zna on da se u polju .najvi e i najprije pozabe nevolj e i jadi. Strie, ja sam se sam ponudil kad mi je kum rekal da ne idem prvo domov dok ne dojdete vi i strina. Kaj na dvori tu razgovarate! Dojdite u hi u, prijatelji Babici! A ti, Luka, prejd i po kuma, oti al je u ljivik da nabere jabuk i kru ak.

im su sjeli za stol, kuma Penika unese veliku zdjelu peenih jaja sa slaninom, a kum posla e a e i natoi u njih vino, te primijeti: To je kak ga je zemlja dalal Takvoga ti nema , Jiva, makar zna me ati jedno s drug im. Ja me am prava vina jedno s drugim da dobi lep u boju i da ga lak e prodam. Nismo se mi sastali da divanimo o vinu, neg sada svi ujte, kuma Zorka, kak smo dokonali. uj me, Luka, ja znam da si ti siguran da.ti mi samo dobro elimo. Ne divanite ni , strina! Kaj niste sad pokazali i dokazali u mojoj nesrei? Mi, sinko, ivimo na selu, u prirodi i s prirodom. Zakaj je morala ona umreti? Ona je umrla, a ti si du an da ivi i da-vodi brigu o svojim sirotama, da ne poumir aju tak mladi. Ti ih sam ne bus othranil, ti se, Luka, mora o eniti im prei! Joj, strina, joj! Zakaj imate tak tvrdo srce da mi divanite o enidbi, a ona se , sirota jo nije prav ohladila u grobu? Moram ti divaniti da se o eni , radi dece. Da se ve sutra o eni , nigdo po ten i praved n ne bi ti zameril! U ova tri tedna kak se Ljubica razbete ala, na deci se vidi da su jako oslabila. Ja ne morem, stara sam, Tereza ima svoje petoro dece, a sused a Mara dobra je, ali je i ona stara, a ima i svoga posla. Strina, strina, kak bi ja ljudima u oi mogel pogledati da se i najde koje stvo renje koje bi me telo zeti i prigrliti moje etiri sirote? Burno se propitali, Luka, ja, kuma i kum. uj i zapamti, mora se o eniti! 111 110

,..: vifp- Velite mi, strina, da se moram o eniti? )' ii Mora , Luka, mora spasiti svoju decu, kaj ne, kuma Penika? Ne treba vi e o tome misliti, a kamoli pak divaniti! Mora se, mora o eniti! Ali, piljun moj dragi i lepi, nema sada vi e biranja: ova nije za mene, ova mi se nije za srce zadela! Na takvu kakva je bila Ljubica nemoj ni misliti, nje ne bu nigda r vi e! Jesi ul, Luka, strinu i zadnje rijei kume? Jesam, kume, jesam i razmi ljam o tome, kume moj dragi, onak kak je sada u mome srcu koje mi krvari za Ljubicom. Ak bi to ostalo tak, morti nikad vi e ne bih pom i ljal na enidbu radi sebe, ali deca, ta na a mila i draga deca, ona me budu primoral a da se enim. Jesmo se onda dogovorili, Luka? Propitale se burno ja i kuma, a ti premi ljaj, morti se domisli na kakvu sirotu koja bi te zela... Strina, ja ne bum mogal dugo misliti o tome! Moje su rane duboke, budu dugo k rvarile. Prosim vas i kumu, i ite, propitivajte se, a vama, kumo, velim i obeavam da ne bum ni jednoj prigovoril, samo vas preklinjam, pazite da ima dobro srce i du u i da se ne obistini strahovanje pokojne Ljubice. Znate da je u smrtnim asovima s trahovala od maehe koja bi muila na u deicu. To bu nam, Luka, prva i najsvetija briga, da se propitamo za njezinu narav i u d. Strina dobra i kumo moja, ujte me i vi, strie i kume, kaj vam imam rei! Ja bi ra d dobiti dobroga stvora, da nadomesti makar jedan dio majke mojoj deci. Bum ju p o tival, a bude li meni po volji ili ne, na to ne gledite, bum stiskal svoje srce, ne bum irokim oima gledal, pak se bum priviknul na nju da mi je ena. Ne burno se mi za rugobe propitivali. ' Dajte me razmite, kumo i strina, propitivajte se samo za dobre i plemenite, da b udu majke mojoj deci! ujte, velim vam to pred kumom i stricem: pregleda! bum ak j e mrska, more biti epava, krevljava, plentrava, pa i na jedno oko kiljava i orava,

samo da ima puno srca, du e i ljubavi za moju decu i da ih prigrli. Kaj to nabraja , Luka? Ja i ne poznam niti jednu stariju curu, a niti mlau snahu , koja bi imala takve falinge. Jo sam vani tel nadodati, strina i kume, ak je udovica, prigrlil bum njenu dec u, kak i ona moju, ak najdete koju plemenitu du u, more biti starija od mene deset , makar i petnaest let, je li me sad razmete? uda si rekal, Luka, malo i preve! Nisam, strina! Toga se bum dr al za sreu svoje dece i za mir du e moje nigdar nepo zabljene Ljubice. Zbogom, kume i kumo, strina i strie! Sve me nekaj vlee mojemu tu n om i pustom domu. Zbogom, Luka, ak ne more sutra, ali preksutra dojdi k nama. Sve kaj je neisto i za Ljubice, donesi. Pc-beri i od dece. Moje snahe budu to oprale; a ti bus nazad isto odnesal. Idui putem prema svome domu, Luka je razmi ljao o svojoj nesrei. Naas stade te sam sebe ukori; Zakaj nisam strini i kumi rekal da bi morti lak e na li po tenu deklu koja bi do la k meni u slu bu, dok ne najdu stvorenje koje bi telo biti moja ena. Za sada bi raj e na to pristal, jer svaki govor o enidbi vrea moje jo krvave rane i vrea uspo menu na moju.milu pokojnicu... Uskoro se penjao bre uljkom prema kui. Uzdahne te ree: Luka, Luka, ti si pozabil d a se dekla mora plaati kad ju zeme u slu bu, a jesi li premislil otkud bus smogal no vac? 113 S Maeha 112 .-L'3

U ao je u dvori te. Kum Krel je slagao iblje, pozdravi Luku, pa mu ree: Bilo joj je sueno, im se je rodila, da bu tak mlada morala umreti, a ti, Luka, promisli da si mu karac i da mora iveti za svoje etvoro dece. Znam, znam, kume Krel! Znam svoju du nost Ue u kuhinju. Otac je mije ao u loncu neko j elo, a Manda je hranila Lukicu koji je vukao mlijeko iz boice. Uz njih su stajali Zorka i Sreko, te po udno gledali kako Lukica guta mlijeko. Luka svrne pogled na djecu. Ta ga slika uzbudi pa, da bi je odbacio, dosta grubo upita oca: ""' Kaj, deca jo nisu jela? "" Nisu, Luka, prvo mleko mi je iskipelo, Oada sam, od straha da me opet ne prev ari, malo vrgaf" samo za Lukicu, koji je plakal ele noi. Manda digne glavu, pogleda Luku te ree: Plakal je, ako, kak da ga gdo no em re e. Kaj jo ni bilo susede Mare? Danas jo ni bila, do la bu kad svoje posle zgo tovi odgovori Manda, pa e djedu Jo i: Ak ne bu br e do la, onda vam bum ja pomogla, stari aa, oi stiti Lukicu, jer iz zipke jako smrdi. r Imate li tople vode, aa? _.,, Imam, sinko, dr im ju navek u pripravi. Luka uzme korito, nalije vode, izvadi iz z ipke Lukicu i stavi ga u korito onako kako je bio umotan u pelene. ako, ne tak! Najprvo se mora obrisati! Pazite, ako, malo si povleite rukave. Joj meni, joj, siroe moje malo! Ti mora mene uiti! Uto ue u sobu susjeda Mara, pogleda i ree: f' i Kaj nisi jo malo prieka!? Dokle god bum mogla, lile bum decu zapustila. Mislil sam, strina Mara, da ne bute mogli dojti, a moram se i na taj posal

nauiti. Onda sad gledaj, Luka, kak se s tak malim de-tetom postupa. au sam ve uputila. t ,. Otac lo a se javi: : ' Ja, suseda, kuham gris za decu. |i Susjeda Mara oprala je Lukicu, izvadila iz zipke sve jjfcokro i prljavo, nainila le aj od deblje stare plahte, te lece: Ovo sve i uljajte i kak znate isperite, sused Jo a, da ne zgnjije i ne smrdi. Bum, bum, suseda, opral i obesil na plot da se osu i! Manda i Zorka pohlepno su grabile iz zdjele gris, a Sreko je svako malo dizao glavu i zijevao, te ekao dok mu Manda nije stavila hranu u usta. Luka je po ao u talu, zatekao ondje sve u redu, kao i u svinjcu, pa se vratio u kuu. Po ao je u sobu gdje je prije le ala Ljubica. Na krevetu je bilo sve zgu vano, neu redno i neisto. Sjeanje na Ljubicu veoma ga uzbudi, pa brzo izae na dvori te te ree oc u da ide u vinograd. Veeru je pomogao kuhati ocu uz pomo kuma Krela, koji se u to najvi e razumio. < : XXVI Osvanuo drugi dan. Luka je podojio krave, pazio je da ne iskipi mlijeko, a ot ac Jo a opet je kuhao gris za djecu, dok je kum Krel pripravljao gance za njih troje . 14 115

Susjeda Mara je poruila po unuku da ne mo e do podne doi. Luka nalije u korito vode da opere Lukicu, ali Manda stane kraj njega i ree: Najprvo ga obri ite, ako, krpicama, onda ga metnite u korito, prifrknite rukave, ak o, ako vam se namoe u toj vodi, morali bute svlei rubau. Hote, stari aa, vi to bolje znate prati Lukicu, neg moj aa! i Da, mila, tvoj aa, va aa, mila deco moja! ako, pusto nam je bilo ove dane bez vas. Ga bu do la domov na a majka? Luka se uzbudio, te dr uim glasom ree: Majka se jako i jako razbete ala. Zato sam ja plakala kad ste ju u kola metali. Plakala je z menom Zorka, Sreko i ovaj mali u zipki koji jo ni ne razme, i on je dugo i dugo plakal. Zakaj ste nam otpeljali na u milu i dragu majku? Morali smo, milo, drago i pametno dete! Mandice, nemoj me ispitivati o majci, ti si curica u petom letu. Kad bum smogel snage, o svemu bum s tobom podivanil. Tebe je, milo dete, bolest majina za uda let postarala. Sutradan je Luka pokupio po kui sve to je bilo prljavo, pa to strpao u veliku v reu. Ali, tek prekosutra, u petak, kad jo nije ni poelo svanjivati, uprtio je vreu i odnio je strini Zorki. Kad ga je ugledala, Zorka mu ree: Mislila sam da bus nam era donesal. Sad mi je raj e, bila je snoka tvoja krsna kum a pak je donesla neke glase. Strina, strina, jo mi nemojte govoriti o glasovima koje ste dobili. Ve se je to proulo, Luka. Zna da ene komaj ekaju da mogu jedna do druge- takve gla se razna ati. Ve je vi e ena k meni do lo, pa mi veliju: Znate, kuma, ja sam mislila da bi to bila dobra prilika za moju cer. Ne mora se ni dati s njom , ali ona ne eli biti maeha. Druga veli: Moja je Franca rekla da bi ga zela, lepo ga je videti, a sigurno da bu sakoj eni dobar kad je tak milo i tu no plakal za umrlo m enom, ali se boji dece! Kaj mi to, strina, pripovedate? Ja sam znam koliko jo vredim, ali sam vam reke l da ne i em ene za sebe, ve dobrog i plemenitog stvora koji bi prigrlil moju decu! Ude kuma Penika pa ree: Maloas do la sam od Pintarievih. Pitala sam sama njihovu curu, ali mi je ona o tro rekla: Zela bi ga samo da izajdem iz ovoga pakla od nevest, bratov i njihove dece

! Ak me hoe, bum ga zela, znam da bum izi la iz jednoga pakla i do la k njemu u drugi , da brigam o njegovoj deci. Mama, ne bi Jaga Pintarieva bila za Luku! Zakaj ne, Terezo? Ona je i la z menom u kolu, navek se na nekoga srdila, ostala je stara cura. Nje zini ju nisu nikomu nudili, a za nju nije nigdo pital. Kad ju sretnemo i kaj pit amo, onda veli: im se zbudim, ljuta sam na sebe eli dan, ljuta sam na neveste, brat e i njihovu decu, a naveer sam ljuta na eli svet. Dobra se ni rodila, a ne bu dobra ni umrla. Ak hoete mene posluhniti, ne nudite ju Luki za enu, a jo manje da bude m aeha njegovoj deci. Ja mislim da bi ona bila ona prava zloesta maeha. Fala vam, nevesta Tereza, kaj mislite na moju deicu. Jo se burno ja i kuma propitivale, a ti bi, Luka, mogal danas i sutra prei do K ostanjevca na O tre. Prejdi i u vla ka sela Peno i Sa ice, te se propitaj za koju dobru sirotu koja bi tebe tela zeti. 116 Dobra strina, vi velite da prejdem po selima, da tam poi em dobru du u koja bi me z ela, to ja ne mogu, moral bi zeti zvonac pa zvoniti i kriati, kak je jenput ja il i krial po selu jedan deko: Je li koja devojka koja bi me zela? Ja pak bi moral kriati : Ima li tu koja enska, dobroga srca i du e, koja bi me tela zeti s moje etvoro deice! A ja ne bi mogal kriati, morti prei zaplakati. No, no, Luka, na takve bedastoe nisam mislila. Sad moram iti domov, jo mi lajti nisu oprani, a berba se pribli ava. Hodi, Luka, domov, hodi! Jo dospe pogledati trsje i uda napraviti po hi i i pri hi i , a u nedelju naveer dojdi da odnese sve oprano. Samo ne burno metali u vreu jer bi se naf aldane rubae sve zgu vale. Pak bum u dva navrata odnesal, strina! Djeje rubaice najprvo, a pokojniine rubae nisu nikome potrebne. * * Upravo kada se Luka penjao putem prema selu K., narod se razilazio s veernjice . Luka je bio zami ljen, i ao je pognute glave, nije ju dizao onako visoko kao nekad a. Nije gledao mladi svijet, a nije se osvrtao ni na starije. Krenuo je prema Babievoj kui, kadli zauje glas svoga kuma: Kaj se tak dr i , Luka, da niti svoga kuma ne vidi na cesti? Nis vas videl, kume. Razmem te, Luka, kak ti je! Idemo skupa do prijatelja Babica.

U dru inskoj sobi zatekli su nevjeste. Jiva i Mata na-takali su vino iz boca u a e, t e ga prinosili svjetlu. Jiva ree; Vidi , Mata, kak je sad dobilo lijepu boju. Dost bu u eli lajt nasipati pet litri il era. Kum Peni ree: Sad vidim, sused Jiva, kak poduava sina Matu da mora me ati vino... Kaj se more, moj Mikica, kupci najvi e i najraj e kupuju vino koje ima takvu boju. S jeli su za stol, a Jiva ree: Mata, daj natoi kupicu vina i pome aj. Naj sused Peni zna da je onak kak su ga go rice rodile, belo i krvavo. U sobu ue Zorka, za njom ki Franca, koja je ve nekoliko godina bila udata u obit elji Kai u selu B. Franca se pozdravila s Lukom, a onda se odmaknula, naslonila na postelju, te stala promatrati Luku kao da ga prvi put vidi Mikica Peni popije vino, obri e brk, pa ree: Moj piljune Luka, tvoja je kuma jako malo pri-vredila. Obilazi sela, dogovara se, tam gde bi ona pristala, neeju oni, a koji joj nudiju, nee ona, i tak gubi vr eme. Ne gre i, sused Peni, du e, kaj misli da moja Zorka ne dr i obeanje koje je dala Luki Fala vam, strina, a vi, kume, u moje ime zafalite kumi. Znam, kume, da bu jo ud a dan pre lo. Kuma i strina budu iskale, ali ja ne verujem da budu kaj na le. Luka, posle veere odnesal bus plahte i krpe i deje rubae. Sutra burno ja i tvoja kuma donesle kaj je faldano, to nam bu uz put, idemo u selo Hutin.

Strina dobra, ja poznam svaku ni u u tom selu, tam, ni cur za mene. 118 119

-; Ni to cura, Luka, ve udovica. <u Poznam i nju, strina, mirna je ena, mislim da je l dobroga srca, delavna je i mui se za svoje dvoje deoe. f(t. Onda, kaj veli ? Bi li ju tel zeti? Ne pitajte, strina, mene, neg pitajte nju! Meni ne smeta kaj je nekaj starija od mene. Recite joj da bum njenoj deci dobar otac, ak bi ona tek biti mojoj dec i majka. Franca prie majci, pa joj ree: Mama, morala bum Hi, znate da moram iti ez trsje. Hote malo na stran da vam ne kaj velim. Da ni kakvo zlo, erko mila? Ni, mama, jo zla, al sve u meni nekaj gori bi li vam rekla ili ne. Komu bus prvo rekla neg majci, ceri draga? Pri na i hi i ni mira od onoga dana kad je puknul glas da i ete curu za Luku. Kaj je briga va u bi u o tome? Nevesta Kata napuntala je svoga Valentina da nagovori Janu da zeme Luku, ak ne m ilom a onda silom. Zorka se stala kri ati i govoriti: Prvo bi se smrti nadala neg uti takve glase. Franca, Franca, da se nisi i ti u to ume ala? Ja nisam, mama! Kad sam se ja udavala, ona je bila curica i jako sam ju zavol ela, jer je pazila na moju decu, ali su moga Marka brat i nevesta predobili za t aj posel, a kaj je vredno uti, okrenjali su moju dobru svekrvu Julu da i ona nago vara Janu da zeme Luku. Zorka se opet prekri i i ree: Iz te mele ne bu se nigdar pogaa ispekla. Bogzna, mama, sad ja moram otiti. Zorka isprati ker, vrati se u sobu i ree: 120 Kak su ti brati i njezina roena mama do li na misal da nagovaraju mladu curu da zem e udovca sa etvoro dece? Strina, morti je to Franca samo tak rekla, da uje kaj bum ja, siromak, rekal. Moja Franca ne bi to rekla da se u njenoj hi i o tome ne divani! Prav ste rekli, strina, iz te melje ne bu pogae. Fala vam na svemu, svima vama , a najvi e dobroj strini i kumi, elim jim od srca sreu tam, pri udovici u Hutinu. XXVII Ve se smrailo kada je Franca ulazila u dvori te svoje kue. Ue u dru insku sobu, a dje ca joj potre u susret Marko ree: Predugo si se zadr ala, Franca, vidi da su deca zaplakana, a ba nije ugodno samom u iti ez trsje. Zna kak je kad se k mami dojde! Dugo se nis mogla ni s mamom divaniti, bil je t am sused Peni i onaj Luka Juri. Jesi li komu kaj rekla, Franca? j Nis mogla premuati, rekla sam kak vi, bra ti, silite Janu da zeme Luku! t Jana se glasno rasplae, zagrli Francu te stade" zdvojno govoriti: Joj meni, nesretnoj! Nevestice draga, ja sam mislila i verovala da bute vi st ali uz mene, da bute mi bili lupor i za tita, da ne idem za onoga kam me siliju br ati i nagovara roena majka. 121 Ne plai, Jano, ja te ne nagovaram ree majka Jula a niti te odgovaram.

Nagovaramo te, curo, za tvoje dobro ree brat Valentin. Prestani cmizdriti! alosno je to moje dobro, da zemem udovca i da budem maeha etvoro dece. Tine, Tin e, gde ti je du a i srce? Ne budu te dece grizla, ne bus za njih morala pek-Ijati da ih nahrani . Pri nje govoj hi i ima svega, zato te nagovaramo i silimo, jer znamo da ti bude dobro od p rvoga dana. Sama bus gospodarila kak bus tela. Raj e bi se ja udala bilo kam, makar imala dve svekrve, neg tam gde bi morala b iti. maeha. Zna li ti, brate, kak je te ko biti maeha? Zato vam velim da ga ne bum ze la! Bus ga ti zela, curo! Ak ne milom a onda silom! Ne bum ga zela, ne elim biti maeha! Raj e se bum utopila, ak ne bum mogla u Kupini , onda bum skoila u Kupu i tam si bum ivot undrala! Valentin skoi do Jane, udari je u oba obraza i ree: Ova je pljuska za Kupinu, a ova za Kupu! Sram te bilo, curo, ivot bi si tela und rati! Htio ju je jo udariti, ali to sprijei njihova majka Jula, govorei: Ne tuci ju, Tine! Ja to ne morem gledati. Jo ju bum vi e natukal, da bu zapamtila kada se grozila da se bude raj e undrala ne g Luku zela! Cerko mila, ne plai, ne jauci! Ti moje dobro i predobro dete, uj me, mila, ovde na zemlji je ivot jako kratak... Joj meni, joj! Majko mila i draga, zakaj ste me rodili, a sad me nagovarate d a primim taj te ki kri , koji mi braa i nevesta silom meu na moja mlada plea?

Prestani plakati! Ne morem, te poslu ati, jo se budu i deca zbudila! ree brat Marko. Marko, Marko, nekad dobri bratac, i tvoje se srce skamenilo, napuntali su te Valentin i njegova ena. Ni mene trebalo puntati! Znamo da ti bude tam dobro, na decu si nauena, kaj ni si moje petoro prala i zibala? Tvoja su se deca uz mene rodila i odrasla, kak ne bi onak milu decu zavolela? Ja ne morem rei koje mi je od tvoje dece najmilije, kad ih sve rada imam, ali, br ate moj, tuu, koja su ti najenput podvr ena, osobito pastorad, tu se decu ne more ra do imati. Bus se ve priviknula na nje! Ne bum tu decu mogla zavoletit uj, Marko, po stoti put ti velim, ne elim i ne b um bila maeha! Zakaj me ne date za Dragia, koji bi me tel zeti? U pri enjaku ni u te ne damo, njegova je mama gorka kak kaca, nju ni sram pred ljud ima divaniti svomu mu u Mi ku da se je k njoj pri enil: >Kaj larma , Mija? Pa, ti ni nema , sve je to moje, do al si k nama u gaama i rubai! Jo je poruila ree Marko ak bi njezin Dragi zel Janu, onda se mora dati s njom tr je na Graacu i dva sloga z mlinom! Bi li ti tela iti takvoj svekrvi? Bi, Marko! Ja bum sve nevolje lak e i raj e pretr-pela. Verujem da bi me Dragi rad imel, pak mi bu lak e sve zlo podna ati... Ne blebei, curo, u pri enjaku ni u te ne damo. Takvoj zadnjoj familiji da damo na e t rsje i grunt? Nigdar. Jesi li ula? Raj e bi ti obadve noge potrgali Kaj je Dragi krvi da mu je aa pri enja? Ak mu je mama gorka, on je meni drag, ja bi ga od srca rado zela. 123 122 Valentin opet skoi pred nju, pa prijeteim glasom ree Jani: Pazi, curo, da se ti s tim Dragiem proti na e volje ne sastaje ! uj, ja bum te sam utopil ak si postala curetina! Tine, Tine, jezik ti se sklual, kak si mogal izrei takvu mrsku re svojoj sestri? Oh, majko, majko! Te ko mi je, kak je mogal, kak je smel taj moj roeni brat da tak o mrske reci mee na moje devojako po tenje? Smiri se, dete milo, i daj se, ceri mila i draga, s tim pomirit. Zemi Luku, p

rigrli njegovu decu. Ne morem, majko, ne morem! Raj e bum pri varni sede lasi e ljala! Ne bus, curo! Ne bus doekala da e lja sede lasi! Ja ti jih bum sve do jednoga istr gal iz te tvoje tvrde bue. Majka Jula je plakala, brisala suze, pogledavala okrutnoga sina Valentina, a onda alostno Janu te plaui ree: Dole tvrdo, a gore visoko, ceri mila. Ja sam stara i nemona, poslu aj, poslu aj sa vet majin! Joj meni, majko, joj! Kaj vas ne boli srce da vi koji ste me rodili hoete me n aklenati u jaram, da vle-em kola koja su prete ka za me? Bog ti bu pomogel, drago i milo dete! Ne bu, majko, ne bu! Nije to njegova volja, neg moje brae i neveste, da me se rese, jer sam im ve na packi! Jano, jo nam nisi na packi, ali ak bude , mi smo udali pet tvojih estar, pak burn o i tebe. A mi dva nismo toliko pri enili da se to izjednai. Ak ne znam gdo za te pita, mi velike dote ne elimo i ne moremo dati, ve onu mam inu pustaru. 124 Ovo je, Jano, dobra prilika za te i za nas. On bu presretan ak bu tebe dobi! i b ez dote, a tebi bu uz njega dobro, po tival bu te eli ivot, iz zahvalnosti kaj si ga zela. Marko, Marko, u tebi sam gledala svoga au kojega sam mlada izgubila. Ovakve mir ne reci lak e ujem neg kaj mi se grozite, silite me i tucete da ga moram zeti. Mark o, ostavi me da ivim uz tebe, od koristi bum tebi i tvoji deci. Nigdar, da sto le t ivim, ne bum ti prigovarala da sam ostala stara cura. Samo da ne moram biti maeh a! Marko je bio blage naravi. Potresle su ga Janine rijei. Sa alno ju je gledao kak o opet lije suze u naruju majinom, pa je tra io rije, ali ga pretekne mlai brat Valent in: Ne bus ti, curo, ostala med nami! Sigurno te je negdo napuntal da ima pravo, d ok nosi ime Kai, i na svoj del. Danas-sutra mogla bi taj del dati kome hoe , 'onda bi ja i moja deca bili prikraeni Ti bus morala zeti Luku. Bolje bi ti bilo milom neg silom! Ovakva se prilika ne ispu ta. Ak ne bum milom, tebi za volju, ne bum niti silom! uj me, lakome! Makar me ubij e ! " Valentin je stajao mirno nakon odlunih Janinih rijei. Opet je zagrli majka Jula i ree: erko mila, erko draga, ja se ne bum mogla s du om rastati ak bus ti ostala stara cura na milost i nemilost brae i nevesta, a danas-sutra, kad ostari , bus potrkalo njihove dece i unuadi, ceri mila, smiluj se 'nama, stara sam, makar sam te rodila u poodmaklim le-tima, najmlaa si, ne sramim se rei da si mi i najmilija od sve mo je dece, jer ima aneosku milu narav koja mi godi u starosti. 125 l Majko, majko, ostavite me onda uz vas! Da za vas ivim i da vam u smrtnom asu za palim svecu i zaklopim oi. Ne mogu, ceri mila, pristati na to. enskoj je deci sueno, i takav je zakon ljud ski, da moraju napustiti roenu majku u najlep oj svojoj mladosti. Za danas je bilo svega dosta i previ e! Kasno je, skoro se bu danilo, eka nas su tra posal i razgovor. Dobro, sine Marko, dobro, idemo na poinak, samo mirno, pametno i lepo! Te reci vi e koriste neg najvea sila. Lahku no, majko! Sad sam i sam do al do spo-znanja da budu najprvo va e reci i va e molbe umek ali tvrdo Janino srce. xxvra Od toga asa dolazilo je redom svih pet sestara; nisu lanu odmah nagovarale, ve su joj najprije priale o svojim jadima. Prve dvije su govorile koliko trpe od svo jih svekrva kojima nikako ne mogu ugoditi. Druge tri tu ile su se na svekrve, jo vi e na svekre koji im svakom prilikom prigovaraju da su donijele njihovim sinovima

mali i bezvrijedan miraz. Jano, sestrice mila, znamo mi da bi veliki teret i brigu na se vrgla, ali bus odmah svoja na svome, delala bus kaj bus mogla i kak bus mogla, mi ti burno redo m dohajale i burno ti pomagale dok se priui . Dobar ti bude, na to se moremo zaklet i, a lep je ovek da ga je milina gledati. Sestrice mila, ti si tak lepa, visoka, sigurno 126

ti je sueno da mu bude ena i hraniteljica njegove dece, a ne maeha, koje se reci pla i ! Premda je bilo posla u polju i u gori, svih petorica svakova nalazilo je vrem ena da dou u kuu punice i urjaka i da nagovaraju Janu. Najvi e su Janu dirale majine m olbe. Zvuale su joj u u ima toliko puta ponavljane rijei i nagla avane misli: Ceri mila , ovde na zemlji smo samo na prolazu. Nagovor sestara i svakova mnogo je Janu izmorio i o amutio. Pred veer je do ao najstariji svak, Pero Benko, te progovorio: Jano, ja imam za enu tvoju sestru Julku, lepo se sla emo, zdravu decu imamo, ali ti pred svima velim, ne zato kaj si najlep a od svih estar, neg ti, Jano, ja smem rei da si mila i srdana, a o dobroti ne bum ni divanil. Kad te se gledi, sjaj i mi lina odseva od tebe. Ja te kak najstariji svak lepo prosim, ne odbij toga siroma ka Luku. Naj dojde do nas, divani s njim, ne bu te ugrizel, a ne bus niti ti nje ga. Malo predahne, pa nastavi svima: ujte me, majko, Marko, Valentin i ti nevesta, koja si tu ka u zetnesila. Ak Jana Luki veli da ne more poi za njega, obeajte da .ju vi e ne bute nagovarali, silili, a jo manje tukli! Svi su nijemi stajali. Bili su iznenaeni Perinim zahtjevom. On ih pogleda. Mar ko stoji neodluan, dok ga Valentin ljutilo promatra, a majka Jula bri e suze. Dobro, svak Prb ree Marko ak ona pristane, nek on dojde pitati, a ak ne pristan e, ja ju vi e ne bum nagovaral, a jo manje silil! To su reci pravoga oveka roda Kaia! ree Pero i nastavi. Kaj ti veli , urjak Val ? 127 Dobro, nek bude kak je Marko rekal. Ja ga bum sutra pozval da dojde pred veer do nas, da se ne divani po selu: Nagovarali su ju, pritirivali silom i milom da mora toga udovca zeti, no gdo zna bi li on tel nju zeti! Ak meni ne veruje da te n agovaramo da ga zeme , ali svakovima, sestrama, a najvi e mami, mora verovati da ti s vi dobro ele. Jana nije pogledala brata, ve duboko uzdahne, objesi se majci oko vrata i ree: . Tu no i alosno je to moje dobro! : Marko ustane i ree: Sino smo zgubili no, veeras smo dokonali da sutra Luka dojde. Jesi li razmela, Ja no? Jesam, jesam, nek dojde, ali ja nisam obeala da ga budem zela! * * Sutradan je u domu Kaia bilo kao i svaki dan. Jedne su ene radile po kui, druge o ko kue, a mu karci oko goveda i konja, dok su odrasli djeaci i djevojice tjerali na p a u krave, svinje, guske i pure. Jana nije mogla nai posla. Unijela je pregr t drva u kuhinju, nije ih bacila iz naruja, ve je nepomino stajala uzdi ui. Majka Jula ju je skriveki promatrala. Jana spusti drva na ognji te, dva-tri komadia stavi na oganj, onda donese kabao vode sa zdenca. Potom krene kroz ljivik do izvora. Jula, sva zbunjena, pozove snahu i ree: Franca, zemi abru, pojdi za Janom na zdenac. Joj meni, joj, ni ne divani, samo tu no izdihuje da mi se srce para. Da joj neastivi ne bu veru zel, da si kaj

ne napravi!

,;

Dobro, mama, ja bum pre la, vode ni nigdar prevec. Ni se ne bojte, kad sebi nije ov ih dana, premda su ju silili i tukli, ni napravila, ne bu niti sad, kad su joj pu stili na volju. Ubrzo su se obje vratile nosei na glavi vodu. Jana je bila malo smirena, jer j oj je nevesta Franca rekla: Jano, ne budi tu na i zami ljena! Ne bus ni na po tenju izgubila kaj bus s Lukom div anila. Koliki su k meni dolazili, mojima nisu bili po volji, a onda je do al Marko , pak su me moji obeali i nagovorili. Tebi velim, nakon uda let kaj sam udana, ni mi bil jako po volji tvoj brat, ali mi, sirote cure, moramo slu ati starije. Oh, nevesto, nevesto! Ne bi ja prebirala prosca, pa niti njega, samo da ne mo ram biti... ne elim niti izrei te mrske reci. uj, Jano, morti on ne bu niti do al veeras da te pita. Moja mama i njegova kuma o ti le su u Hutin jednoj udovici koja ima dvoje dece. ula sam kad je Luka rekal: Stri na, ni za to kaj je starija od mene, njenu decu bum prijel kak svoju, samo ak bi ona tela prigrliti moje sirote! Kaj bi on tel zeti stariju, i jo s decom? Bi, Jano! On je rekal mojoj mami: Strina, makar je epava, krevljava, ja ju bum z el, samo ak ima dobru du u i smilno srce da zavoli moje sirote! Velim ti, Jano, ak je udovica pristala da ga zeme, on ne bu k nama do al, pre al bu do nje. Ja ga dobro poznam! Ak on dade : obeanje, on bu ga dr al, taj ne bi svoje reci pregazil da ga seeju na komade. l Jana zastade, pogleda ispod oka Francu te ree: > Nevesto Franca, taj Luka drhe nad svojom decom. On mi nije nikakav rod, Jano, ali je dobar i pre-: dobar, a lepi je ovek, lep i neg tvoji brati i svih pet 128 129 tvojih svakov. A kad divani, milina izlazi iz njegovih reci, slino, Jano, kao kad ti divani . Ja ga ne poznam, nevesto! Malo sam ga vidila na sprovodu, kad je plakal i jau kal da nam je svima suze na oi nateral. To sam ti tela rei, Jano, da sigurno ne bu do al. A ti si pametno svima popustil a, rekla si nek dojde. Ta braa vi e nemaju prava da te nagovaraju i siliju da pojde za njega. Fala vam, nevesto! Te ki ste mi kamen sa srca skinuli. elim mu sreu, nek najde ka j i e, samo nek mene mimoie! Jana je voljela nevjestu Francu, jo vi e njezinu djecu, a znala je da i Franca s toji uz sve koji su je nagovarali za Luku, ali se dr ala po strani i nije je nagov arala, niti puntala, pogotovo mu a Marka. Sad joj je bila zahvalna, jer joj je dal a nade da Luka nee doi da s njom razgovara i da je zaprosi da mu bude enom. Veselo je radila svoj posao po kui i oko nje, poslije podne donijela je breme kukuruznih stabljika za krave, pa ih je unijela u staju i stavila pred krave. Tada je zaula takav razgovor: Zna , Marko, da je moj Valentin bedak! Kaj je pristat uz onoga zanesenjaka svak a Peru da ju vi e ne bu nagovarali Ovakvu priliku ispustiti! Takva vam ne bu tak brzo do la, resiti se cure iz kue bez dote! Sad, kak je da je, dali smo re i tak nek bu. Prosim te, nevesto, ne napuhavaj mi glavu, svega toga bilo mi je dosta. , ^ H,.., Jana doe do majke te joj ree: -m-> ; ' . . J Joj meni, joj! ula sam u tali, kak nevesta Kata nema mira. Divani Marku da su beda ki kaj su meni pustili na volju. Zloesta je i lakomna, ceri mila, ve sada, iako je jo jmlada, a kakva tek bu kad o

stari? Ja drhem od straha, ceri mila, jer za tebe bi, ako bi kojom nesreom ostala stara cura, tu no i te ko bilo tvoje ivljenje. Jula privine Janu u naruaj, pomiluje ju po licu, te joj nje jjo ree: erice mila, ak ti bu Luka po volji, primi tu te ku, ali plemenitu rtvu. Majko, samo vam velim kaj mi je danas ujutro rekla nevesta Franca: da su njen a mama i Lukina kuma oti le, kak snuboice, jednoj udovici u Hutin. I jo je rekla da je on pristat da bi ju zel. Sirotice moja, koliko si se naplakala i branila u ovo par dana da ne bus i da ne more biti maeha. Ve sam rekla hevesti, majko, da ja bogu falim kaj me je mimoi la ta te ka rtva. Sunce je ve bilo za lo kada je iz trsja do ao Valentin s velikom ko arom gro a, na rado st djece. Ko aru stavi na klupu pa progovori: Nije ga bilo danas u vinogradu, pak sam vlekal tu ko aru do njegova doma. Tam s am na al nevestinu mamu i njegovu kumu Peniku. Jana je napela u i i naslonila se na majku, jer je stala drhtati. Nevestina je mama bila jako ljuta, te srdito veli: Ni to tak lahko prejti iz s ela K. gore na breg u Hutin. Poruila je naj dojdemo na dokonak. Po le smo ja i kuma Penika. Lepo nas je primila, ali je odmah poela plakati i divaniti: >Bila sam se j ako poveselila da budu moja deca dobila u Luki dobroga oca, ali sam 131 130

onda, kume drage, premi ljala, skoro sam deset let starija od njega, tak sam se to ga prepla ila da sam tvrdo odluila da ga ne bum zela! Badava je divanila i kuma, a o nda i ja, da Luka zna da je ona starija, ali se nikak nije dala nagovoriti. Kad je to ul Luka, rekal nam je: Fala vam, strina i kumo, al mi je kaj ste vi stare bad ava trupale u Hutin. Veroval sam da bu ta dobra ena pristala, ali ak nee, nee, kaj ja morem, bojim se da je moja srea i srea moje jadne deice zakopana u Ljubiinom grob u! Tak je govoril Luka. A mi opet njemu: >Ne gubi nade, Luka! Jo se ja i kuma burn o propitivale i iskale za tebe i decu sreu! To je, eto, govorila nevestina mama. J a sam bil kak na eravki. Mislil sam: bi li rekal Luki pred njima ili ne? Onda nev estina mama veli: >Ote, su-seda, burno, decu uredile i nahranile! Onda sam mu rek al da naj dojde pred veer, da divani z Janom, nek ju sam prosi ak bi mu tela biti ena. Tak je sve bilo. Jana duboko uzdahne, vrsto zagrli majku te ree; Zakaj me niste po tedili, brao moja roena? Kaj se sad cmizdri , sama si pristala da dojde na razgovor, ne bu te ugrizel, ne boj sel Nego, oblei se kak se curi pa e, i suzdr i se od plaa! ' '.-" xxix Zorka i kuma brzo su nahranile djecu i oktipale Lt kiu, jer je stari aa skuhao gri s i zagrijao voo, pa M jo za dana spustio niz brijeg prema K. Luka je sjedio uzbuen. Valentinove rijei zvuale su mu u u ima: Dojdi pred veer da di vani z mojom se132 strom Janom! Govorio je u sebi: Znam ja kaj to znai kad te zove. Oh, znam unapred d a ne bum do i-vel tu sreu, da bi to mlado stvorenje pristalo na sebe takvu veliku i te ku rtvu... Poeo se ureivati. Obukao je hlae, istu rubau, plavi lajbek, a kaput je namjeravao prebaciti preko lea. Bio je lijep dan. Stajao je u sobi, obuen, te razmi ljao: Znam ve unapred da budu moj put i razgovor uzaludni. Ali samo da mi se ne dogodi poni enje, da mi ne veli: ,Kak si se usudil dojti pred mene? Pred mladu devojku, ti udovac sa etvoro dece? Odlazi otkuda si

i do al!' Ne daj bo e da to do ivim! Luka, Luka, zakaj tak mrsko misli ? Franca ju hvali da je dobra i umiljata! Vrata se otvore. Manda i Zorka uvedu Sreka, svaka za jednu ruku. Manda ree: ako, pak danas ni neelja, zakaj ste se tak lepo oblekli? Mi smo vam do li rei laku no. Kam idete, ako? Dete moje milo i drago, ako ide daleko. Po kaj idete tak daleko, ako? ' **' 7 Luka privine djecu k sebi, pa uzbueno progovori: ;*< Ti bus, milo moje, razmelo. ako ide iskati Ilovu majku. H-Jesi ula, Zorka, dobili burno novu majku! ;P ni- Ne veseli se, milo moje, unapred! $-'*- Kak mi je al da vam ne moremo pomoi najti nam novu majku. Luku su potresle ove rijei njegove djece, ali su ulile u njega i neku nadu i snagu, te glasno ree: Kako se god zavr io razgovor s tim mladim stvorom, sa da ili ne, na rastanku joj bu m ponovil reci moje dece. 133 Luka poljubi djecu te izae s njima iz sobe, a Manda ilo ree: Stari aa, na aa ide iskati novu majku. Luka, sinko, kaj ne bus meni ni rekal kam ide ? Ne pitajte me, aa dragi! Pozvan sam na razgo-, ali se bojim da iz toga ne bu ni . Bog ti pomogal, sinko! Fala, aa! Ovaj se put samo u udo ufam. Luka se brzo spu tao niz brijeg, od svoje kue prema glavnom putu. Premda se ve sp ustio suton, bojao se da ga ne opaze susjedi, jer je bio sveano obuen bojao se da ga ne upitaju kamo se bio zaputio. Stao je razmi ljati i sam sa sobom govoriti: Luka, Luka, pozvali su te da sam go vori s tom mladom de-vojkom... Kak bum uspel kad ona jo nije pristala pod nagovoro m brae i roaka, a zasigurno ni majke? Ubrzano je i ao putem prema selu K. Morao je proi kroz cijelo selo da bi krenuo putem lijevo prema seluB. Pro ao je kraj kue strica i strine Babica, ali se nije usudio ni okom svrnuti na kuu, jer kad bi ga tko vidio i upitao kamo ide, ne bi mogao zatajiti. Jo se vi e bo jao da ga ne vide kuma ili kum, jer bi ga kum ukorio za to ne zove i njega, kada i de na razgovor u obitelj koja ga je pozvala na dogovor s djevojkom. Ipak, sretno je pro ao kroz selo, nitko ga od poznatih nije vidio. Tako je do ao do raskr a te krenuo lijevo putem koji vodi do sela B. Putem ga je morio strah, a i brige kako e se zavr iti njegov razgovor s tom djev ojkom Janom. Njezina nevjesta Franca rekla mu je da je lijepa, dobra i umiljata djevojka. On je nije poznavao. Bila je djevojica kada se o enio sa svojom dragom, nezaboravnom L jubicom. Poslije sree s Ljubicom nisu ga vi e zanimale ni najljep e djevojke. Do ao je ispod sela B. Sumrak se spustio. Zastade i zapoe razmi ljati: Kak bum pogo dil kuu Kaievih kad jo nikad nisam bil u tom selu? Onda se osokoli te sam sebe utje i: Sigurno bum putem koga srel, da mi ka e gde je kua Kaievih. Krene dalje kadli zauje jadikovke: Te ko je meni peljat tebe, kravice moja, na vodu. ali kaj morem, moram kad taj moj Je a nee. Ne cu-kaj me, Sarkice, mogla bi me sru iti, blizu smo izvora. '' Luka s tade pred enu: Kuma, je li tu u blizini Kaieva hi a? Joj, kume! Prepla ili ste mene i moju kravu! Nisam vas odmah opazila u toj kmic i. Kaia ima vi e, kojega i ete? Dva brata, Valentina i Marka! Pojdite, kume, ravno putem, desno, onda dojdete putem, ne ravno, neg levo, dr uga hi a je njihova. Pred njom je veliki orah, ali njega bute te ko videli u kmici. Luka je do ao pred kuu. Bio je zbunjen, pa nije odmah u ao ve je stao razmi ljati: Kak

joj bum do el pred oi, ja udovac sa etvoro dece? Morti mi bu odmah rekla: ,Hodite t am otkud ste i do li!' Ali, moram sve poduzeti, pa makar i s malom ili nikakvom na dom. Ne dam se, radi mojih sirota! Ue vrstim korakom u dvori te. Potom ue u kuu, pozdravi, a Valetin mu poe u susret. B io je zbunjen, ali Franca, ki strica Babica, glasno ree: 135 134 Dobro nam do al, Luka! Kaj se tak pla ljivo ogledava , kak golub u gajbi? ekaj, Franca, dok se snajdem. Do al sam iz kmice na svetio, pak mi ble i u oi. Luka se sa svima rukovao, onda sjedne na klupu. Nije se jo smirio, ve je uzbueno pogledavao na sve prisutne. Marko mu natoi a u vina te ree: Napij se, Luka, sigurno si o ednil? O ednil si hodajui iz tvoga D., jedino ak ni si kam navraa!. Do al sam ravno od doma sim. Tu pod bregom srel sam jednu enu koja je napajala kravu, pa sam ju pital za va u ni u. Sjedio je kao na eravici. a u s vinom prinosio je po nekoliko puta ustima, ali od uz buenja nije nijednom srknuo iz nje, ve ju je dr ao u ruci. Nemir je rastao u njemu d ok su mu se misli rojile u glavi. Mislio je u sebi: >Sigurao ne eli dojti u hi u da se sastane sa mnom. E, Luka, Luka, nema 'nikoga da bi ti pomogal! Kaj, ti, Luka, trguje s vinom? Ja te gladim, prinosi a u ustima, onda ju odmie , a a a ti je jo uvek Luka se trgne na Valentinove rijei te naglo ispije vino, polo i praznu a u na stol, pa se bez rijei zagleda u Valentina. Nevjesto Franca, prejdi u komoru, pogledaj kaj delaju mama i Jana, nek dojdej u u hi u. Bum pogledala. Znam da se mama presvlai, jer je dosad bila u kuhinji. Franca poe prema vratima, otvori ih i povie: Evo, dolaze, ba mi je drago da sam im otprla vrata. Prva ue majka Jula te pozdravi: Dobarveer! ;; !<.). -M-, '^s-vrlo ;s.^ .. n u ; t.-.; Jana zbunjeno ree; . ,!:.. < <t> f .;M- ' .. ;,* -'.vt^s Dobar veer! f; Obje su stajale zbunjeno kraj vrata, a Valentin o tro ree: Mama i Jana, pozdravite se s Lukom, onda sedite tu k nam! Dobroudno lice majke Jule nasmije i se i ona ree: Burno se, sinko, pozdravili, burno! Zna , kad se iz kmice dojde na svetio, mora ju se oi priuiti. Luka se je u prvi as zbunio, a onda najednom ue u njega sigurnost. Pogleda umil jatu majku, koja unese u njega smirenost, svrne okom na Janu, a njezina ljepota uzbudi u njemu njegovu staru osobinu. Ustane s klupe, prie majci i ree: Dobar veer, kumo! Obrati se uzbueno Jani, pru i joj ruku, pogleda je u lice i ree: Dobar veer, Jano! Zakaj drhe , Jano? Obrisi suze, Jano, da me bolje vidi , onda me se ne bus pla ila. Veruj mi, Jano, ja ti ne bum ni nazal napravil, dojdi i sedi, Ja no! Jana obri e suze, pogleda Luku, pa svoj pogled dulje zadr i na njemu. Potom tiho i dr uim glasom progovori: Ne morem se smiriti, a jo manje suze suzdr ati da mi ne cure iz oiju. Ne plai, Jano! teta je tvojih lepih plavih oiju, vila pocrvene od previ e suza. l > Kad ne morem drugae! <i' Jano, ti zna zakaj sam ja do al u va u hi u. Ali, ||ad tebe vidim da plae i drhe , mi se srce "Vtegnulo od tuge, pa si velim: Luka, Luka, nesrea te nije 137 136

napustila, be i odavde! Na pla i te lepe i aneoski mile cure, ona te se boji i drhe od straha pred tobom. Kaj ne, Jano? Mene od tebe ni strah, ja te se-ne bojim, ali drhem od straha, ne bi tela, ne bi tela biti maeha, ne bi... Jana nije dovr ila reenicu, jer ju je uhvatio grevit pla. Majka Jula pristupi joj, zagrli je i pomiluje joj lice. Bri ui joj suze, ree joj: Ne plai, mila erko, umiri se. Kaj nismo tak dokonali? Valentin je pozorno slu ao Luku. Sestrine su ga rijei uzbudile te vikne: Ah, mama, mama, kaj vi nemate drugih reci da umirite Janu? Jana prestane plakati, a Luka je uhvati za ruku i ree: Razmel sam te, Jano, kaj si tela rei. Ne bi tela brigu voditi o mojoj deri. Ja dna, jadna moja siroad! Srce ovog umiljatog stvora ostalo je ledeno, skote moje! Imam ja samilosno, a ne ledeno srce! Samo, ja ne bi tela biti maeha, to sam te la rei. Da li me raz-me ? Jano, ti aneosko stvorenje, ti ne bi bila maeha, ve majka nad svim majkama, kada bi tela prigrliti moju siroad! Ceri mila i draga, pristani da pojde za njega. Kaj ti srce ne diraju njegove m ile i lepe reci? ujem, majko, ujem! Ve mi sada plae srce od tuge nad njegovom jadnom decom, ali, m ajko mila i draga, re maeha, ta stra na re maeha, ste e mi srce i du u! Luka opet uhvati Janu za obje ruke i ree: 138 Jano, im sam te videl, postala si mi draga, ne radi tvoje lepote neg kaj iz tebe izviru dobrota i blagost. Ja te bez tvoje volje ne bi zel. Jo ti velim, Jano, kad bi ti mene tela zeti, a ne bi ti srce dalo da prigrli moje sirote, ja te ne bi z el, tak drhem nad njima. Jano, ne bum te dugo muil, da plae i jaue . Odmah te bura osta vil, samo jo uj reci mojih sirotica. Prvo neg sam ovamo po al, Manda me vidi obuenog, pa pita: Cako, kam idete, da ste se tak oblekli? A ja njoj: Dete moje milo, idem da najdem za vas novu majku! ... Rekla je: Kak mi je al da vam ne moremo pomoi najti n am novu mamu. Dr ei Janu za ruke, Luka potrese njima, pa ree: Jano, tak te rese mladost i lepota, a po tvojim suznim oima verujem, i dobrota . Zato, Jano, ostani zbogom, neka ti bog dade sreu i vee zadovoljstvo neg kaj ti j a siromah morem ponuditi! Jana naglo ustane s klupe, pogleda sve okolo, a onda i Luku, pa odlunim glasom ree: Ostani, Luka, ne oajavaj! uj me ti, i svi moji! Luka, reci tvoje nevine dece uin ile su udo, mojom glavom pro la je misao: Jano, Jano, taj Luka i njegove sirote, to je tvoja sudbina. Luka, ja te budem zela, prigrlila bum tvoju decu, bum se brigov ala kak roena majka, ali ve sad drhem od straha da bum bila naj-nesretnije stvorenj e na svetu, ak ih ne bum mogla za-voleti svim srcem svojim. Da li si me razmel, Luka? Jesam, jesam, Jano! ., Potresle su me reci dece tvoje, pak sam, iako mlada, zbog njih tvoju pro nju pr ihvatila, da ti mogu decu othraniti i na noge postaviti. Jo jednom ponavljam: rad i dece tu rtvu primam! 139 Luka je bio toHto :v*b*tai da padae.ut koljena pred Janu i ree: ! '. ' ; ,.. ;. Na kolenima te hvalim, plemeniti, dobri i dragi stvore, jer si primila rtvu da mi bude ena i majka moje etvoro siroadi. Jano, Jano, kak drugae da ti zahvalim sada, kad si rekla da bus mene zela? Ti si stvorenje tako mlado, a zela bus na svoja

ne na lea brigu za moju siroad! Ustani, Luka! Ne klei pred menom! Jano, dobra Jano, ti si za mene sada postala najplemenitiji stvor! Ne gre i, LukaJ, Ja sam gre nica jer sam se dugo branila da te ne bum zela. Luka, zaboga, kaj to vidim, suze u tvojim oima? Ve me dugo prate suze bola i tuge. Jano, Jano, zakaj je vesela srea i radost jaa od tuge? Tvoj je pristanak odagna! tugu i bol iz mene i izbile su na moje oi suz e sree kada si pristala na tu veliku rtvu. Prie Marko i ree: Ustani, budui moj svak! Sad verujem da bus mo-gal s nami veerati i piti. Ne znam, Marko, bum li sad mogal, od prevelike radosti i sree koju sam postignu!. Nevjesta Franca ue u sobu i ree: Tine, pre i br e konje, mora iti po moga au i mamu, Lukinog kuma i kumu, oni su zasl u ili da budu na ovom snuboenju... Nevjeste i Jana donijele su mali stol iz komore te prostrle za jo etiri osobe. Luka nije skidao oiju s Jane, a da bi to prikrio, do dna je ispijao svaku a u koju m u je natakao Marko, pa je sam sebe korio; Srami se, Luka, ti si udovac i otac etvo ro dece. Gu i 140 u sebi napast koja se u tebi budi prema toj djevojci. Ohladi se i promisli, nisi vi e onaj obestan mladi. Buno su u li u sobu stric i strina, kuma i kum, pa je njihov dolazak prekinuo Lu kinu mladenaku napast. Strina i kuma grlile su i ljubile Janu, koja nije mogla prikriti uzbuenje, nit i zadr ati suze u oima. One su joj govorile: Dete dobro, drago i milo, tak nam je drago da si pristala da bus preuzela bri gu za njegovu siroad. ' To mi je elo vreme govorila i moja majka. Da, da, dete drago, majka to najbolje uti i zna. Sada se vi e ni ta nije pitalo Janu ni Luku. Marko, Valentin i majka Justa dogovo rili su se s kumovima Ba-biima da zapis bude u subotu, a u nedjelju neka se ozovu prvi, drugi i trei put. A svadba neka bude u srijedu, za osam dana. XXX Odmah drugoga dana poela se spremati oprema za Janu. ilo je pet sestara, dvije nevjeste, Jana, a pomagala je i njezina majka. Jana je bila vedra, vesele naravi, rado je sa svakim razgovarala. Zapjevala b i, a usta i oi izgledale su joj kao da se uvijek smije i. Sestre su dolazile siti rubae ili jastunice, te donosile od svoje opreme plahtu , stolnjak ili runik, ali Jana je to odbijala rijeima: K, Nije to meni potrebno, sestrice, ja ne bum imala itvekrve, ni jetrve koje bi mi mogle prigovarati opremi, 141

kada od doma ne dobivam dote, zemlje ili trsje, a nije mi stalo ni do velike opr eme. Sila je s drugima svoju opremu, ali ju je trebalo po dva tri puta zvati i upi tati dok se odazvala, jer je bila cijelo vrijeme zami ljena. Nevjesta Kata je ukori rijeima: Kaj se tak tu no dr i , kaj premi ljuje ? Sama si obeala da ga bude zela. Bome, dobila s mu a, mlaega i lep ega neg sam ga dobila ja, koja sam dobila od mojih roditelja i t rsje i zemlje. Kaj se onda tak dr i kak da bus u zemlju propala? Pustite me, nevesto, na miru s mojim mislima! To mi ne morete zabraniti, dost a sam se naplakala, i to va om zaslugom, jer ste vi prva poela nagovarati moju brau da me prisile da se moram udati za Luku. Ipak su ti pustili na volju, sama si pristala, sigurno ti se dopal Luka. Smiloval mi se on, a jo vi e njegovo etvoro dece. Bi li vi prijeli, nevesto, tak veliku rtvu?

Meni to ni bila sila, bila sam bogata, pak je uda dekov pitalo za mene. Valentin v ikne Ijutito: Zamukni, Kato, kaj dira u Janu, a jo i la e da su mnogi pitali za tebe. Jesam li m orti i ja? Kolike su glase tvoji slali meni i svaki put vi e nudili, dok nis prist al da te bum zel. To ba nisi moral rei pred svima! ... Rekal sam ti jer sam bil ljut kaj zadirk uje Janu. * * * Braa Kaii pozvali su na svadbu sav svoj rod, tako da je Jana imala triput vi e sva tova nego Luka. Luka je 142 IftKvao sva tri Babieva sina, svoga kuma, nekoliko su||eda te tri svoja vr njaka. | Kad se udovac eni, on se ni po emu ne razlikuje tfA mladenca dobiva iroku vrpcu na e iru i veu jpticu, te ru u utaknutu u vrpcu e ira. jfftl Kad se udaje udovica, ne smije nositi vijenac na glavi ;p ukrase mlade, ve rubac i znakove na glavi, kao l ostale ene. i Ako koja djevojka posrne, a za to dozna selo, ili rodi nezakonito dijete, ne smije nositi vijenac na glavi, jer u narodu ivi uvjerenje da bi to selo mogla pogoditi kakva nesrea: poplava, vatra ili tua. Takva mlada ide gologlava, s pletenicama oko glave. Za Janinu svadbu vladalo je veliko zanimanje, osobito u njezinom rodnom selu. Premda je bio radni dan, uz put je stajalo staro i mlado, a na kri anju odakle se ide prema crkvi bila je gomila ena, djece i mu karaca iz donjega dijela sela. ule s u se i glasne primjedbe: Lepa je kak vila... Dr i se kak tu na vrba... Ne srne joj se zamoriti, takvu je veliku rtvu prijela na sebe... Bilo je i ovakvih primjedaba: Bo me, i on izgleda kak deko, a ne udovac sa etvoro dece. Poslije vjenanja Jana je i la kroz selo uzdignute glave. Dovikivali su joj: Sretn o, Jano! Sretno ti bilo! Tada bi ona pogledala svojim lijepim i velikim modrim oim a, pa sa smije kom odgovarala: Fala, fala, fala! Marko i Valentin nisu dopustili da se mlada odvodi iz kue oko pola noi, ve su za dr ali svatove sve dok zvijezde na nebu nisu poele blijedjeti. Kada su svatovi do li do sela D., poelo je svanjivati. Janu je doekala strina Zorka. Ona ih je blagoslovila, a zatim preuzela svu bri gu oko pripreme, zajedno sa svoje dvije snahe i kerkom Baricom. 143 Poslije obiajnih pozdrava Janu su odveli da joj skinu vijenac i stave znakove e ne. Nevjesta Kata ra iri crven svilen rubac, ali Jana to odluno otkloni. Ne, neu, ja ne morem vri crveni rubac! Kao snaha ovoga doma, u kojem je morala .biti prisilna radost, dajte mi perasti rubac. Time bum pokazala da sada po tujem ovaj moj dom u kojem je bila velika nesrea, tuga i alost! Sve prisutne, koje su stavljale Jani znakove ene, stale su gledati to mlado st vorenje udei se kako je to ozbiljno i odluno rekla. Strina Zorka poe do Jane, zagrli je i ree: Dete drago i dobro, budi sigurna, dobro stvorenje, da te bu milost bo ja pratil a kroz eli ivot' Na dvori tu se ulo drndanje kola. Do ao je stric Babi po strinu Zorku, da je odvede kui. Jana je sama podvorila Babica. Dan se poeo bijeljeti, a svatovi se stali razilaziti. Babieve snahe i ki Barica stale su slagati tanjure, lice i vilju ke, to je od koga posueno. Najvei dio bio je posuen od Babica. Slagale su to u ko are koje je Luka odno sio u kola. Jana je oti la u kuhinju, te upita oca: aa, je li skuhano mleko za decu? Imate li do

sta tople vode? if! Zakaj to pita , erko draga? , ;>. -.; t ja bi rada prvo da nahranim i uredim decu. < f i ,\. Nemoj, erko mila. Burno mi to danas. Deev smo Otpeljali spati susedima. .rr. Jana izae iz kuhinje, pozove Luku i ree: -oi Hodi, Luka, dopeljaj i donesi decu. Ja bi i la s tobom, da ti pomorem, ali zna da mlada snaha ne sme u niiju ni u zajti dok ne dobije u crkvi blagoslov. Luka pogleda Janu, pa joj umiljatim glasom ree: Ostavi, Jano, za danas decu, bu ih suseda nahranila i oprala. Hodi ti, Jano, u crkvu po blagoslov kak je obiaj. Znam ja, Luka, svoju obavezu. Ja sam se era na kri zaklela da ti budem bila ena, a time sam preuzela du nost da bum tvojoj deci nadomestila umrlu majku. . Jano, Jano, ti slii na sveticu, ti bude bila, dragi i dobri stvore, nadmajka.na o j deci. Nemoj me unapred uzvisivati, hodi br e po decu. Jana je nalila u korito tople vode, oti la po svoj runik, te na dvori tu ugleda Lu ku s djecom. Manda je vodila za ruku Zorku, a Luka je na jednoj ruci nosio Sreka, a pod dru gom zipku s Lukicom. Jana im poe ususret, a Luka ree: Manda, ovo je va a nova majka. Jana se sagne k djeci, poljubi ih i pomiluje. Bila je uzbuena, te nije odmah s mogla rijeci, a Manda, gledajui je u lice, ree: Takvu sam vas zami ljala. Znala sam da bu aa dopeljal tak lepu i milu majku. Hodite, mila deco, da vas operem, obleem i nahranim. Najprvo je umila djevojice, a dok ih je e ljala, ree Luki: Hodi, donesi iste rubae, ja jo ne znam gde stoje. Oprala je i Sreka, sve ih je obukla u iste rubae, a onda se okrene prema zipki i ree: Jesmo li te probudili, ti mali pospanec? Sad si ti na redu... l* MaCeh 145 144

Premda je bilo posla oko pomaganja nevjestama, a Luka je morao biti medu preo stalim svatovima, on se nije micao iz kuhinje, ve je stajao i promatrao kako Jana ureuje djecu. Ni ta nije govorio, ve je uzbueno i duboko disao. Jana se sagne prema zipki, otkrije Lukicu, a Manda joj ree: uvajte se, majko, da ne zama ete ruke, ve nekoliko dana Lukica se do vrata zam a e. Jana ga podigne. Sve je od njega padalo u zipku, ali ona stisne usta, zaustavi dah, te ga stade brisati, pa ga nad koritom opere, i ree: $n t-, ,*. aa, hitite ovu vodu na dvori te. . .K ^ ^ (..., v 1'.-" Ja bum, Jano, ja bum br e neg aa,. t>- i;; , r Luka, kaj tu dela ? A svati su sami! .,; ^ ... Nisam mogal otiti, ve te gledam, pa mislim da sagre il naspram tebi i tvojoj mlados ti. Hodi, Luka, bodi med ljude s mirom. Nisi _sa-gre il. Reci nevine dece delova le su na mene, pak sam sama od svoje volje do la u ovaj dom da ti budem od pomoi. Na uenje svekra Jo e, a jo vi e ko araa Krela, lijepo je povila Lukicu i spretno ga d na rukama dok je ispraznio boicu s mlijekom. Potom je stavila istu plahtu u zipku, polegla Lukicu i ree: Pazite, aa, na dete, a ti bus pripazila na bracu, kaj ne, Manda?

Bum, majko, bum, ja ve dugo vremena pazim na njega. * A ovo sve kaj je zamazano nek ostane dok se ja vratim iz crkve, kam moram iz ove hi e i dvori ta najprvo iti, a kad se povraem, onda bum sve oprala. * To ree i napusti kuhinja. Ne bus ti to prala, ne bus! ree Krel. Jo a, to ni tvoja snaha, to je anel s nebi i e! i postal ena tvoga sina! Zna , Jo a, da sto let ivim, nigdar ne bum pozabil milo i drago lice pokojne Ljubice, joj meni, joj, uda puta pomislim da sam ja kriv za nj ezinu smrt, kad sam rekal da trebamo iblja. Mili, dragi stvore, poivaj u miru bo jem , tvoja deica izmolila su od Boga anela uvara, koji ih bu uva! i branit. Zagrij jo vo de, Jo a, to burno mi oprali, kak smo to prali i sve ove dane, da ne mora ona odma h prvi dan prati. Iako je bilo jo rano ujutro kada se Jana spu tala niz brijeg prema crkvi, vi e sus jeda ju je promatralo, te su jedna drugoj dovikivale: Mlada je kao kaplja, lepa kak vila, slina je pokojnoj. Kak su te ene znale vri p erasti rubac tak mladom stvorenju! Kada se vratila iz crkve, Jana je odmah stala pomagati nevjestama oko rasprem anja svadbenog stola. Pogleda na plot i vidi prostrte djeje rubaice, pa smije ei se r ee svekru i ko arau Krelu: Malo sam naula: Ne bus ti prala, ali nis mislila da bute vi to oprali. Fala vam, ali ja to moram jo preprati, da me ne bi susede ogovarale kak je to slabo oprano . Obiaj je u tom kraju da mladenci moraju, makar su ne. znam'kako umorni izdr ati cijeli dan budni, jer postoji vjerovanje da bi u domu i gospodarstvu sve nazadov alo ako bi legli i poinuli. Do podne je kua bila ve u redu. Luka je susjedima odnio posuene stolove i klupe. Objedovali su ono to je ostalo od svadbe, a odmah poslije objeda oti le su Ba146 147 10' bieva ki i snahe, tako da je obitelj Juria ostala sama ukuL Jana je pitala jesu li krave mirne kada ih muze, a svekar Jo a ree: Ne bus ti dojila krave. To bu bil moj i Lukin po-sal, jesi li me razmela, erko draga? Ja ba rada ne dojim krave, ali moram znati koja je krava kakve udi Ako vas nije dnoga ne bu doma, onda bum je morala podojiti. Jana je dala deci svadbene gibanice. Bio je lijep sunan dan, poetak listopada, pa su djeca iza la na dvori te i zaputila se prema putu, dr ei u rukama gibanice. Stali su kraj puta i poeli jesti. Prolazila su susjedova djeca, te zastala kraj njih s rijeima: Daj meni, Manda, malo gibanice! Od ove ti ne dam, to nam je dala na a nova majka. Mi smo dobili dobru, lepu nov u majku... Majku ne morete dva puta imeti, to vam je maeha! Neemo mi maehe, ona je na a majka! vikale su Manda i Zorka. To je ula u kui i Jana, pa zakuka: Joj meni, joj, zakaj sam ve danas morala uti ta mrsku re maeha? Ne plai, Jano mila, susedska deca veliju kaj su ula od starijih. ula si na u decu kako su plaui vikala: Mi nemamo maehe, ona je na a majka!... Ja im budem, Luka, dobra majka, kak da sam ih rodila. Zavolela ih bum iskreno iz srca i du e, a oni nek zavole mene, onda bum sve za njih s veseljem delala. XXXI U nedjelju je Jana rano ustala, skuhala zajutrak, umila i obukla djecu, te pr ipremila sve za objed. Preporuila je svekru da pazi na djecu i da jelo u loncu ne iskipi.

Prve nedjelje nakon vjenanja samo bolest mo e sprijeiti mladence da ne idu na mis u u upu mladenca. Jana i Luka do li su pred crkvu prije nego to je pozvonilo na misu. Zato su uli g lasne primjedbe, -osobito dd mladih mu karaca: Gde ju je prona al taj Luka? Rodil se pod sretnom zvezdom, prva mu je ena bila l epa, da lep a ne more biti, a nije bilo niti udo, bil je i on deko da mu je bilo mal o para. Ali sad je udovac sa etvoro dece! Kak ga je tela zeti tak lepa mlada ena? A ene su su se udile i govorile: Mlada je i lepa. Izgleda kao zdrava obrana jabuka s drveta, ali br e bu ju pro la lepota, izjela ju bude briga i skrb oko njegovih etvoro dece. Morale bi ju aliti, ne bu se nau ivala mladosti! Narod veli: Svako udo za tri dana. Ali kod Jane nije bilo tako. Ako bi koga iz s ela susrela u gori, u polju ili na putu, nije mogla izbjei primjedbu ili pitanje. Mu karci su bili obzirniji i govorili su: . Bila si kura na, sna ice lepa, da si na sebe pre-jnela takvo breme! Jana je kratko odgovorila: Nis ga prijela bez volje, kume, strie... enski je svijet bio bezobzirniji, pa su ene tvrdile i ispitivale: 149 48

Sigurno su te tvoji jako nagovarali, a mora da su te i silili, znamo mi kak s e sa curama mrsko postupa, a ti si tak mlada i lepa, k tome si i iz dobro stojee ni e, pak zeti na brigu tue etvoro dece! Sad, kak je da je, bila mi je takva sudbina im sam se rodila. Sama sam mu rekl a da bum ga zela i prigrlila njegovo etvoro siroadi. Bog ti dal uda snage i strpljenja, sna ice mlada! I imam ih. Ne oseam nikakve pote koe. Zavo-lela sam mu a i njegovu decu. Mnoge ene su joj vjerovale, te je gledale blagim oima, a neke su slijegale rame nima, pa se rastajale bez rijei, ali bi malo dalje zlobno dodavale: Divani ti, sna ice, kak hoe , ali sudbina ti nije bila smilna kad ti je dosudila d a si postala maeha! Jana je izbjegavala razgovor sa enama, jer se bojala i upravo strepila kada bi joj koja spomenula rije maeha. Luka je nastojao ugoditi Jani to je vi e mogao i znao, a Jana je na to uzvraal sv ojom priroenom srda-no u i blagosti, i prema njemu, i prema djeci i njegovu ocu. Ali nije zaboravljala ni ko araa Krela koji je nije zvao drugaije nego: Dobri, dragi anele s neba! * * * J' Pro ao je listopad i studeni, a u prosincu je zapao Jana je, na radost djevojica, poela siti za njih rubae. Troje vee djece lijepo su se oporavila i naoko porasla, samo najmanji Lukica n ije mnogo napredovao, na veliku alost Janinu. Luka je s Krelom krojio i pleo ko are. Ovaj ga je po urivao:

Prosinac je na polovici, sijeanj bu brzo pro al, a kratka veljaa ve podsea da na sveto g Valentina, etrnaestoga veljae, poinje rad u vinogradu. Po uri, Luka, plesti ko are, z na da na e lepe ko are rado kupuju na e ene. Hou, strie, hou! Ova e ko ara du e trajati, jer elim da bude najlep a kada je moja bude nosila. Jana je evala od sree i zadovoljstva jer je dobro sa- ila rubae za djevojice. Sreku je sa ila dvije duge rubae bez gaa, a malom Lukici nekoliko rubaica, jer se njegove rubaice morajo dnevno prati. Manda je uzela za ruku Zorku, po la u susjedstvo i veselo tamo govorila: Ove domae rubae sa ila je nama na a majka. A na je aa kupil tankoga platna i na a m

sada kroji ma ne rubae koje budu lepe. Od domaeg platna, koje je satkala jo Lukina majka, Jana je sa ila gae i rubau i za Luku i za svekra te, na veliku radost, i za kuma Krela, koji je gotovo proplakao od radosti i rekao: Anele s neba, ti si se i mene selila, koji nema u blizini nikoga svoga, uj, m ilo, aneosko stvorenje, zato bu tebi dal striek Krel svu svoju zaradu od prodanih k o ara. Jana je ila s velikom pa njom rubae za Mandu i Zorku, a naroito je pazila da budu lijepo izvezene na zastiru, rukavima i na ramenima, jer se bojala prigovora seos kih ena. ISO 151

xxxn Pod konac sijenja Jana je dovr avala posljednje ukrase na rubaama. Odjednom se tr gne, ispusti rubau iz ruke, sklopi ruke kao na molitvu, te progovori sama za sebe : Bo e moj, kakav je bla eni i sretni oseaj prostru jil kroz elo moje bie! I malo zatim astavi: To kaj oseam u 'svojoj utrobi najavljuje mi da budem postala majka! Pa malo zatim opet prozbori za sebe: Bo e moj, tim oseajem, tom sreom i tom rado u nagraene smo samo mi, budue majke! Jana je sva evala od sree i zadovoljstva, pa glasno ponovi rijei; Gospode, takva velika radost i srea! Luka je tiho otvorio vrata, zastao je zauv i Ja nine rijeci, a onda ree: Jano, moja dobra Jano, kaj ti to govori ? Dojdi, Luka, bli e, da ti velim tiho, jer to se ne srne glasno divaniti. Evo me, Jano, reci mi tiho. Luka, moj dobri Luka, ja bum postala majka! Ja sam najsretniji stvor na ovome sv etu! Luka je grlio i ljubio Janu, a onda ree: U zdravlju to na e dete donesi na svet uvaj se, Jano, prevelika radost mo e koditi zdravlju, kao i velika tuga. Joj, Luka, moj Luka, -kakva stra na misao sunula mi je u glavu, hvata me strah. Ti si, Jano, plemenito bie, pa je u tvom telu samo dobrota i blagost. Kak srne u tako dobro i plemenito bie sunuti stra na misao? Sunula je, Luka, sunula, pla i me i govori mi: Jano, Jano, razveselila si se kada t i je tvoje edo pod srcem dalo znati da ivi. Bude li, Jano, mogla deliti jednaku lju bav spram svoga eda koga bus rodila, i ove dece koju si prigrlila i obeala da im b us nadoknadila umrlu majku? Jano, mila eno moja, predobra majko deice moje, ti plemenito bie, ne strahuj, ti bus ljubila na e dete svojom priroenom majinskom ljubavi, a uveren sam da ne bus pr estala voleti ni ostalu moju deicu! Luka, Luka, strava me hvata da budem, kada se rodi na e dete, postala ona prava majka. Oh, Luka, samo da ne postanem tvojoj deci ono to mrzim i prezirem u reci m aeha. Umni se, Jano, ta zloba ne mo e se usaditi u tvoje dobro srce. Dokaz je, Jano, to kaj unapred pla-e od te pomisli, te eli da ti dobro i plemenito srce ostane i za moju deicu. Odmah, prve dane, gledala sam da mi se usadi u srce ljubav za tvoju decu. Ja ih sve iskreno ljubim i drhem nad njihovim ivotima... Luka moj, ti si se snu dil, ne zdvajaj, ja ti obeavam da se bum borila svom snagom, da bum odolela svakoj napas ti koja bi nastojala prodreti u moje srce, da umanji ljubav za tvoju decu. Mili, dobri, aneoski stvore, hvala ti, sada si me umirila, ti plemenita eno, ti si dostojna da kleim pred tobom! Ne gre i du e, Luka, neg mi digni s poda rubau od Mande, koja mi je pala na pod od uzbuenja kada sam prvi put ula da se pod mojim srcem javlja na e edo. 152 153

Luka pomiluje Janu, te ode do Krela, i nastavi ondje plesti ko are, ali onda ree Krelu: Je li, strie, da je ova ko ara najlep a od svih do sada ispletenih? Znam da joj bu du mnoge ene zavidne, toj mojoj dragoj i dobroj, lepoj eni. Luka, Luka, lani u to doba govoril si slino za onu dobru, dragu i milu pokojni cu. Ja ne morem vero-vati da si ti nju mogal pozabiti. Zakaj me domi ljate, strie, na nju? Da i hou, ja nju pozabiti ne morem, jer me na nju podseaju na a deica. Ja nju ne bum mogal nikada izbrisati iz svojega srca... To mi je drago uti, Luka! Vi najbolje znate da je meni bila krvava sila da se im prei o enim, da ne propadn u moja jadna deica. Sigurno niste pozabili kak sam divanit svojoj kumi i strini Z orki: Kad se ve moram o eniti, onda vas prosim, ne gledajte kak bu izgledala moja bu dua ena, samo naj bu dobre du e i srca, da nadomesti majku mojoj deici! Kuma i strina slali su glase epavim, grbavim udovicama, uda starijima od mene, a ja sam im rekal da bum svoje srce stegnul, a oi bum zaprl, samo da ne vidim njihove mane. Na sve sam pristat, ali sve one kojima su slali glase bojale su se prigrliti moje etvor o siroadi. Verujem, strie, da se dogodilo udo: ovo mlado, dobro i lepo stvorenje po stalo je moja ena i predobra majka moje siroadi. Ja to najbolje vidim, Luka, jer sam po eli dan doma. Zato sam ju i prozval anel s neba. Vam se ispovedam, strie, da ja nis kriv, jer sam takav roen. Kada sam ju prvi p ut ugleda], onda se u meni opet pojavila ona moja priroena mana, da je sve u meni uskipelo za njom. Kunem vam se, strie, svojom deicom, dok je bila iva ona moja mil a, draga i nezaboravna Ljubica, u tih pet let nigdar nisam pomislil na drugo stvorenje neg samo na nju, niti se je pojavljivala moja stara i priroena mana. Nisam kriv, strie, da sam se takav rodil. Kada gledam moju Janu, srce mi nemirno kuca, a kada sam uz nju, onda zaboravljam na sve, ak na svoju prvu, arku ljubav, Ljubicu. Rekal sam to , strie, i prosim vas, nemojte me nigdar vi e na nju podseati. Ne boj se, Luka, ne bum vi e nigdar. Dost si mi divanil, sad se primi plesti ko are. v , _ (ij Jana je bila vesela kada je zavr ila rubaice za Mandu i Zorku. Radila je sve po kui, a djeci je posveivala veliku pa nju, da budu umiveni i opra ni, a naroito je pazila da imaju na sebi iste i bijele rubae. Jana je bila po naravi uredna, to se vidjelo u kui, na Luki, na svekru, a pazi la je i na ko araa Krela. Osobito je pazila da djeca budu ista i uredna, prvo, zato to ih je zavoljela, a drugo, pazila je na to zbog su-sjda, jer je strepila da ne bi ula rijei: Da im je majka iva, bili bi kak spada, a kaj mari za njih maeha! Jana je evala od sree i zadovoljstva to e postati majkom. Poela je siti rubaice za svoje budue dijete. Manda je gledala rubaice i govorila: Majko, tak su lepe te rubaice, koda je da ih obleete Lukici, kad se svaki dan za ma e do vrata. Jana se trgla te stala opet razmi ljati: Nisam ve sada pravedna. Sve te rubaice, k oje ivam za svoje budue dete, lep e su ukra ene neg one u koje oblaim njegovo dete. Da b i to popravila, odmah je odluila da 155 154 r "Ti

nakon prvog kupanja Lukicu obue u jednu od tih novih rubaica. Osvanuo je lijep i topao proljetni dan. Jana je obukla u nove rubaice Mandu i Zorku, a sebe je obukla u rubau. Sretna i vesela, ali i ponosna, vodila je za ruk e obje djevojice. Mnoge ene su je promatrale, hvalile njezinu dobrotu spram djeci, ali je ula i primjedbe: Burno videli da li im bude tak dobra i onda kada rodi svoje dete. Luka joj je na Veliku subotu donio novu ko aru, pomogao joj slo iti pogau, gibanic u, unku, kobasice i luk, te joj stavio ko aru na glavu. I ao je za njom po dvori tu, pa sretan i ponosan gledao za njom kako se spu ta niz brijeg i kako spretno nosi ko ar u na blagoslov u crkvu. Opet je Jana bila meu brojnim enama, ula je mnoge primjedbe, pogotovo to se na nj oj ve jako opa alo da je u blagoslovljenom stanju. Padale su stoga primjedbe: Ne samo da je lepa neg je draga i umiljata sa svakim, a do sada je dobra toj deci da ne mo e biti bolja, ali bogzna bu li promenila ud kada rodi svoje dete, det e svoje krvi. Samo da ne bi zanemarila njegovu decu i postala prava maeha! Mnoge su ene branile Janu govorei: Ne more se ona samo tak promeniti, da bude zloesta njegovoj deci, kad se na nj ezinom licu i u sme eim oima vidi da ju je majka dobru rodila. Druge ene koje nisu u to vjerovale, tvrdile su: Krv nije voda! Mogla bi se i ona promeniti i zanemariti njegovu decu, kada ro di svoje dete, ono bi moglo na nju delovati da promeni ud... Sreom, te primjedbe Jana nije ula. Vidjela je da je promatraju, osjeala je da o njo j govore, ali ju je od svega toga odvratilo njeno edo koje se poelo sve jae javljat i u njezinoj utrobi. * * *' Nastali su proljetni poslovi u polju, u gori, trebalo je orati polje i sijati kukuruz, vezati i okopavati trsje. Jana je Luki i svekru u svemu pomagala, ali samo uz put, jer su je kod kue ekal a djeca. Otrala bi na polje da posadi grah, jer je to enski posao, kao i vezanje v inove loze za kolce, ali bi odmah zatim otrala kui do djece. Trudila se da u vrtu posadi to vi e povra, usitnjavala je zemlju na gredicama, do bro ih gnojila, samo da joj sve dobro uspijeva. Znala je da od plodnoga vrta ima koristi dom, a nastojala je pokazati i pred susjedima kako i tu prednjai. Njezin svekar Jo a bio je poznat u itavom kraju kao uzgajiva luica. Dolazile su ene po luice, ali rijetko koja za novac, ve bi donosile rajica, zelja i drugog sjemenj a. Jana se opirala i govorila: Imamo, kuma, strina, toga ve toliko da ne znamo kam burno s tolikim prijesadom . Ni se ne brani, Jano, od prijesada, ne bu ti u jesen previ e, za tebe je dobro d a se kaj vi e sagiblje . znamo da mora i epeki saditi, lak e bus donesla na svet dete koj e pod srcem nosi . U svibnju je prevrtala i su ila djetelinu i sijeno, pa je nosila kostima hranu na livadu. Polovicom lipnja trebalo je prskati i sumporiti vinograd. 156 157 Ko ara Krel prisilio je Luku da uzme vi e te aka, govorei mu: Luka, daj preraunaj, jedno breme iblja koje ti nabere za dve ure plati tebi est t e akov, zna da bu dobrom iblju brzo do al kraj. A na e se ko are lako, brzo i dobro prodav aju. * * * Tog dana u vinogradu je bilo vi e te aka. Jana je skuhala jelo, pa je bilo sve go tovo kada je zvonilo podne, a i red je da te aci na vrijeme jedu. Uzela je ko aru, s ipala jelo u manje lonie, samo da ljep e slo i sve u ko aru, te stala sebe sokoliti i na glas govoriti: Ve-rujem da bum jo mogla sretno donesti jelo te acima. Prekine je glas Lukin:

Ne bus, Jano, ne bus. BU bi ja do al na vreme, ali sam tel pricu isprazniti, zat o sam zakasnil. Luka je bio sav u znoju od vruine i crven u licu, jer je trao iz gore do doma. Pribli i se Jani, pomiluje ju znojnom rukom po licu i ree: Ni vi e za tebe, mila eno, da nosi tako te ko i daleko. Mogla bi ti noga zapeti o k akav koren ili za-dreti u kamen. Ja mislim da ne bih mogal pre iveti da se ti pobi je . . Jana je gledala Luku, ali ipak ree: Fala ti, Luka, kaj si ti po jelo do al, sad vidim kak su tvoje dve lucnaste ko ar e te ke; bojim se da ne bi mogla do gore donesti. Sad hodi, dobri Luka, da te- aki n e bi prigovarali. Luka je uzeo u svaku ruku po jednu ko aru, te se stao penjati uz brijeg prema v inogradima, a Jana je dugo za njim gledala, pa ree za sebe: Dobar mi je kak naj-le p i i najbolji dan. Pazi na mene. Jo mi nije niti jedne alne reci rekal, mio mi je, a rada ga imam sve vi e i vi e, uda put mi je tak drag da bih ga, kad bi mogla, u njedra vrgla, uz njega sam zavolela i njegovu decu. Lukica se probudio i zaplakao. Jana ga previje i ponudi milijekom. Djeak je ma lo sisao, a onda izbaci gumicu, te stade svojim velikim crnim oima promatrati Jan u. Sva su Lukina djeca bila vrlo lijepa. Jana je bila zadovoljna s troje odrasle djece, koja su dobro napredovala u ovih osam mjeseci kako ih je ona njegovala. Samo joj je veliku brigu zadavao Lukica, kojemu e uskoro biti godinu dana, a jo ni je prohodao. Gledala je Lukicu, milovala ga je po glavi L nje no mu govorila: Lepi moji ku travi lasi, beli kak od janjeka, a ove velike crne oi, kak da su i ki. Zakaj nee jesti? Zna li ti da je majka jako alosna i u strahu za tebe da ne bi zakr lj al. Zna li, milo moje, da bi ljudi mene krivili da nis dosta pazila na tebe. Daj, daj, jo malo poticaj mleka... Lukica kao da je razumio to mu Jana govori. Ispraznio* je cijelu boicu mlijeka, a Jana mu je nje no gladila glavu. On je zaspao, a ona ga polo i u zipku, onda pozo ve drugo troje djece i strica Krela da zajedno objeduju. Jana je objedovala s djecom i strkom Krelom, ali je esto prekidala jelo, pa se zanijela u misli. Sjetila se one veeri kada je Luka do ao da je pita hoe li ga uzeti . Znala je da nije bilo pristojno to je Luka tako dugo ekao dok se ona pojavi u kui . Ree sebi; Kaj sam mogla kad sam dugo morala moliti majku nek mi pomogne, nek mi bude za tita, jer sam joj rekla da ne bum Luku nikako zela, pa makar me braa i ubil a. Sjeala se Jana kako je njezina dobra majka te ko pri159 158 stala uz njezinu odluku, ali pla i suze umek ale su nje zino srce, a i smogla je snage ta mirna ena da se odu pre sinovima u korist Jane. Kada sam stupila u ni u, pogledala sam ga, a ne to mi je prostrujilo glavom: Lep je to ovek! A odmah posle te misli druga, vrsta i od luna: Da i sunce iz njega sije, ja ga ne bum zela! Onda je zel moju ruku u svoju. Znam, drhtala je, onda smo se izbliza pogledali, a on mi je dr uim, skoro plalji vim i milim glasom rekal: ,Ne drhi, Jano, ne plai, ja te ne bum bez tvoje volje zel!' Jano, Jano, ispitaj sVoju savjest, jesi li ti Luku zela samo zato kaj su ti se smilila njegova siroma na deca, ili ti je on postal onim asom drag, kada ti je milim glasom rekao da te ne bu silom zel? Jana duboko uzdahne, te se utje i glasnim rijeima: Nije mi krivo kaj sam ga zela. Nisam se pokajala otkada sam mu postala ena! ' XXXIII Ne to prije polovice srpnja Jana je rodila jaku djevojicu. Djevojica je po kumi d

obila ime ura. im bi se javila ura plaem, Jana bi na krevetu rekla: Znam, znam, ceri moja, edo moje milo, zakaj plae . Dojdi da izvlee mleka, pune su m i ga cice. Lukica je bio u istoj sobi s Janom. Sjedio je u zipki i zaueno promatrao kako ura plae, ali im je osje tila majinu cicu, prestala je plakati, te se ulo kako guta mlijeko. | w" Ue Luka, poe do kreveta, pogleda dijete, pomiluje Janu i ree: Do la je moja kuma u babinje, sve je pretekla. Odmara se u kuhinji, jer je te ku ko aru donesla. Hoe h', mila, da ti kuma donese dobre juhe? ekaj, Luka, sad je prva na a ura! Luka je gledao u enu i dijete, a Jana ree: Kumo, prosim te daj ponudi Lukici mlijeka, morti bi tel popiti. Vidi , Luka, ka k me gledi, nee oi okrenuti od mene i ure. Kuma, ponudi Lukicu boicom mlijeka. No Lukica je rukom odgurne, pa dalje nastavi promatrati Janu. Kumo, zdigni Lukicu iz zipke, ak je mokar, zamotaj ga u plahticu, a tebe, Luk a, prosim, pridr i ga, morti bi tel moje mleko cicati. Kumo Jano, kaj te je spopalo, dala bus Lukici cicati? Pa on ima ve zube, bu te ugrizel. Nemoj mu dati svoje cice, kuma, pazi da ne bus jako zaplakala. Ne bu on mene ugrizel, samo ak bu tel cicati. Ja ga bum milovala po njegovoj ku travoj glavici. Tu na sam kad ga vidim da jo ne more sigurno na svoje no-gice stat i, morti mu bu moje mleko najbolji lek da ojaa. Luka, sedi uz mene na postelju, d aj primakni Lukicu mojoj cici. Jano, mila Jano, kaj se ne boji ? Kaj ja nis bila jako kura na, Luka? Dr i ga, Luka, na miru, oseam kak taj janjec mi li vlee moje mleko. Kuma ura ue sva uzbuena u kuhinju i ree: To jo nis ula, a kamoli videla, da mlada mama da cicati detetu koje je ve pre lo l eto dan. Lukica cica Janu, Luka ga dr i pri cici, a na drugu cicu vlee mala urica. 160 11 Maeha 161 J Kaj joj je to na pamet do lo? 1 'v ' Znate vi, kuma Penika, Janu! Marti mi ta, Teli, moje mleko najbolji lek da ojaa ... ( Mi -.1.."; Suseda Penika! * '-" ' ; Kaj, kume Krel? Ja ne velim zabadav da to ni ena, ve je to anel do al u osobi Jane u ovaj dom. Ne gre ite du e, kume Krel! Bog dr i svoje anele na nebu, a ne alje ih na zemlju. Suseda Penika, ja sam se stisnu! u dom Juria kad mi je ena umrla, ja ju gledim o d prve ure kad je dovedena u ovu hi u, ona je za mene anel nebeski, kak sam ju odma h kak je do la, prozval. Nek vam bu na volju, kume Krel, samo vam velim da je greh zvati ivo stvorenje, svetim imenima. Naj taj greh slobodno padne na moju du u. U selima toga kraja vlada strogi obiaj: mlada majka mora poslije poroda ostati u postelji osam dana, a samo naas smije ustati. Prve dane dr ao je Luka maloga Lukicu, dok je sisao, a kada je on morao u etvu p e nice, dr ao ga je otac, ali i on je morao u polje, tako da ga je etiri dana dr ao sta ri stric Krel, a pomagala mu je majka Jula, koja je do la da njeguje kerku Janu. U ovih osam dana, kako se hranio Janinom mlijekom, Lukica se vidno oporavio, tako da -se Manda usudila osoviti ga na noge. Ra irila je ruke, te mu govorila: Stoj, stoj, stoj! Ko ara Krel nainio je niski stoli na kome je Jana sjedila dok je dojila djecu. Manda i Zorka dr ale su za ruicu Lukicu, a ovaj bi docapkao do Jane, te svojom ruicom doh

vatio Janinu sisu i stao pohlepno vui iz nje mlijeko. Lukica je upravo napadno ojaao, tako da je nakon tri tjedna i ao sam do Jane kada j e vidio da ona sjeda i daje uri da si e. Kada je kuma do la na babinje, Jana joj ree: Ne morem ti rei, kuma, kak sam vesela da sam se selila da sam Lukici ponudila svoje mleko, vidi da je majino mleko najbolji lek. Kada je Jana, nakon est tjedana, kako je obiaj, ustala iz kreveta, evala je od sree i zadovoljstva. uru je polo ila u zipku, veu djecu pomilovala, a Lukicu digla u z rak i poljubila ga te mu veselo rekla: Sinak, mili, dragi, kak sam vesela da si se tak lepo oporavil od mojega mleka . Da moja Duda nije do la na svet, bogzna bi li Lukica tak brzo ozdravili Jana je jo dva tjedna dojila Lukicu, ali je zbog napornoga posla u kui i oko nj e uskoro osjetila da joj ponestaje mlijeka, pa je nastojala odbiti Lukicu od sis e. Te ko je to i lo jer je Lukica bio ve u petnaestom mjesecu. Jana je morala poslu ati savet strine Jage, te namazati sisu ljutom paprikom. Tek to je pomoglo. Kada je ura napunila devet mjeseci, Jana ju je poela hraniti grisom, osjetila je naime, da e opet postati majkom. XXXIV Polovicom listopada 1937. godine Jana rodi djevojicu, kojoj su nadjenuli ime N ada. Sreom je ura prohodala prije nego to je navr ila godinu dana, tako da je polo ena mal a Nadica u zipku. u* 163 162 Luka je nastojao da pobolj a svoje gospodarstvo. Zasadio je vinovu lozu, jer je vino glavni prihod onoga kraja, tako da su ljudi, a pogotovo mlade , kada je bila dobra berba, od odu evljenja pjevali pjesmu: Kada na e gorice dobro rodiju, nema str aha da ne bu kruha i ruha. Luka je u proljee 1938. kupio jednu ledinu i zasadio je vinogradom. Otac nije bio tom kupnjom odu evljen, ali se pomirio s tim kada mu je Luka rekao: Vidite, aa, da su ve etiri Jurike ive i zdrave, ak bu zdravlja, Jana oekuje tree Ak bu i to cura, kaj ni moja du nost da se ve sada skrbim za dotu. Pravo govori , sinko, ja ti bum pomagal rigolati, koliko bum mogal. Niste vi vi e, aa, za rigolanje. Ja lepo zaslu im s ko arami, pak bum zel te ake. Pred kraj 1938. godine Jana rodi opet djevojicu kojoj su dali ime Bo ica. Luka je marljivo brao vrbovo lie, donosio kui velika bremena, pa je nauio Mandu i Zorku kako se guli kora s vrbova iblja, tako da je mogao vi e ko ara sple-sti. I da lje je radio sa stricom Krelom. U proljee 1939. vratio se sa sajma u Karlovcu, te veselo ree Jani: im smo do li na sajam, jo nismo niti razvezli ko are, a ve su oko nas bile Mirkopolj ke i Tr akinje. Zna , te ene nose mleko, sir i vrhnje na prodaju u Karlovac. Na mudri striek Krel podigal je cenu ko arama, nisu ni prigovarale, ve samo kupovale, nekoje i po dve ko are. Hodei prekim putem iz Karlovca, obi- el sam, Jano, na e gorice, svaki trs lepo pokazuje, dobra bu bila berba, samo da nas ne pogode mraz i tua. Mene te je al, Luka, ti dela pnko si uvaj zdravlje. Fala bogu da ti ide cA nMfc, Lu ka, misli na na e sedmoro dece! Na njih i na tebe, dobra moja Jano! Luka, moram ti rei, ak bu zdravlja, ja oseam da bum opet postala majka. eno mila i draga! Ja sam se malo pobojala da me bus, kad ti to velim, tu no pogleda!. Pobojavala sam se... Nisi to, Jano, smela niti pomisliti, samo nek bu zdravlja, ne bu ni jedno na e dete gladno, edno, golo i boso. Daj, bo e, dobri moj mu u i oe na e deke!

Polovicom sijenja 1940. godine Jana rodi opet djevojicu koju okrsti e imenom Vera . Manda i Zorka ve su polazile kolu, a Sreko se veselio kako e i on na jesen u kolu. Manda i Zorka tjerale su na pa u krave i svinje, a Srekova su briga bile guske i p ure. Petogodi nji Lukica zibao je sestricu kada bi zaplakala. Jana je esto podsjeala Luku: Daj, mu u moj, kad god ima malo novaca iz vi ega, kupi platna, da ja ponem skrbiti ruho za na ih est keri. U domu Jurievih ivjelo se u miru i srei. Svi su bili zdravi, a gospodarstvo je n apredovalo. U proljee 1941. godine Luka je namjeravao iskopati nekoliko stotina starih trs ova i posaditi nove cijepove. Na alost, namjeru nije mogao ostvariti. Buknuo je rat, a njega su odmah pozval i u vojsku. Badava su bili prigovori i dokazi da on ima brojnu djecu: Luku su dodijelili jednoj eti. 164 165

Te ko se Luka rastajao od svoga doma, ene i djece, ali, na jauk i pla Jane, junaki ju je tje io: Ne plai, Jano! Ne strahuj! Ovaj bu rat brzo za-vr il. Evo mene uskoro iva i zdrav a, ako ne do kosidbe, sena, ali sigurno do etve p enice... Lepo ti mene te i , moj Luka, ali mene ne more umiriti. Da rat nije stra an dogaaj, n e bi narod molio: Oslobodi nas, bo e, kuge, glada, vojske i rata. Luka, koji je strepio i ekao svakoga dana taj poziv u vojsku, okopao je vinogr ad premda je zemlja bila jo vla na. Nadao se da e mo da dospjeti da posije kukuruz u travnju, ali je morao prije tog a otii. Zajedno s Lukom u vojsku je oti lo i mnogo mladih ljudi iz sela. Poela je sjetva kukuruza. Luke nije bilo kod kue, pa je Jana jedva namolila te ak e da pomognu orati starome Jo i. Svaki se te ak izgovarao: Vi e ne morem, moram svoje, da mi ne bi izostalo. Jana se muila kako je znala. Nahranila bi dijete i pristavila jelo, uputila Ma ndu da pripazi na jelo, a najvi e na djecu, pa otrala u polje da tjera volove, sadi grah i krumpir, po tri, najvi e etiri sata, a onda bi opet bje ala doma da nadoji di jete. Stari ko ara Krel, sla ui iblje, gledao bi Janu kako bri e znoj sa ela, doji dijete t oj govorio; Andel nebeski, ja te gledim kak tee sad na polje, onda u trsje, al mi te je od s rca... Ja bih ti rado pomagal, ah* mi ne da moja nadu ljivost. A jo i premi ljam kak bih te zapregal da mi poma e savijati ko are. To ja, strie, ne bum mogla. Znam, mila, znam da na e ko are ne budu tak dobre i lepe. Jo nema na eg Luke. Ga se bu n am vrnul, sam bog zna. Rat je pfestal, vabe su do li, novu dr avu napravili, a na ega L uke nema, premda su se mnogi vrnuli. Ja verujem, strie, da bu do al ili nam se javil... * # Do ao je i svibanj, ah* se Luka nije javio, niti je do ao. Jana je bila oajna, ali je vjerovala da je jo iv. Istovremeno, pritisli su je i veliki poslovi. Polovicom svibnja po ao je svekar Jo a Juri rano u zoru, dok je bila rosa, da poko si slog rane djeteline. im se pomolilo sunce, Jana obavi kune poslove, nahrani djecu, te pode da ponese hrane svekru, a zatim da rastrese djetelinu, da se osu i. Izdaleka je vidjela pok o eni slog, ali ne i svekra. Nae ga kako. le i. Povie: aa, za pet rana bo jih, kaj vam* je da ste legli na tu mokru detelinu? erko mila, ne morem ti dopovedati kak sam se umoril, zemlja me je najenput pri

vlekla, pa sam si legal da se odmorim. Br e ustanite, pojedite nekoliko lica tople krumpirove juhe i popijte rakije kol iko god morete. aa, aa, kak ste mogli pozabiti da je pogibeljno u prolee lei na zemlju ... Jo a je pojeo malo juhe, nagnuo bocu rakije, ali nije mnogo popio, te ree: Daj mi, Jano, rogle, da rashitavam detelinu, bum se malo razmahival i ugrijal , jer me spopada nekakva zimica. Jo a je samo malo razbacivao djetelinu. Najednom se nasloni na vile, onda ih od baci, te ree: 167 166

Daj mi, Jano, jo rakije, bum vi e popil, da oti-ram iz sebe drhtavicu koja me tr ese. Nekoliko je puta naginjao bocu rakije na usta. Onda ju je dr ao neko vrijeme u rukama pa ree: Ne poma e rakija, drhtavica ne popu ta. Rashitaj ti, Jano, detelinu, a ja idem do mov, bum na toplo legal, a onda bum do al oko poldan da prevrnem detelinu. Ak bu d obro prigrelo, mogli bi ju naveer skupati. Jo a Juri dobio je upalu plua. Dolazio je lijenik, koji je prije lijeio Ljubicu, da vao mu je lijekove, propisivao obloge, ali Jo a nije izdr ao. Na veliku tugu, alost i nesreu za cijeli dom, izda hnuo je poslije osam dana. , * * *' Nesrea za nesreom udarala je na Janu i njezinu obitelj. Ve se poela privikavati n a to da nema Luke. Tek treega dana poslije smrti svekra Juria po la je da pokupi djetelinu, ali se o va presu ila, pa se mrvila, tako da je malo koristi bilo od nje. Bio je to prvi udarac u gospodarstvu. Krave je trebalo dohranjivati, a sijena je bilo vrlo malo. Zapoelo je i prskanje i sumporenje vinograda. Jana je na la te ake, koji su prskal i jedan dio vinograda, ali drugoga dana, kada je nanosila u bure vode i namoila g alicu, te aci nisu do li. Jana je zdvajala, ali pomoi nije bilo, propala je galica i upalilo se trsje. Seoske ene rade sav mu ki posao oko kue, po polju i vinogradu, ali nikada ne prsk aju vinograd, jer je prskalica veoma te ka i ve e se preko prsa, pa bi to bilo pogib eljno za svaku enu. U jesen 1941. berba gro a bila je vrlo slaba, jer vinogradi nisu bili na vrijeme poprskani. P enica je bila dobra, jer ju je jo zasijao Luka, ali je kukuruz veoma podbacio, jer ga Jana nije d ospjela na vrijeme okopati i nagrnuti. Kada je Luka morao otii u rat, bilo je u kui hrane za sve, za svu obitelj, a ta koer sijena za dvije krave i par volova. Luka je ostavio i ne to novaca, vina i rak ije, pa je bio uvjeren da njegovoj obitelji nee ni u emu biti te ko i da se nee zlopa titi, pogotovo to je vjerovao da e se brzo vratiti svome domu. Nagla smrt jo krepkoga svekra Jo e izbacila je Janu iz normalne koloteine, jer je bila sigurna da e svekar preuzeti svu brigu u kui na sebe. Ali jesen te godine prilino se dobro pokazala. P enica je, kao i kukuruz, dobro rodila. Nije prijetila glad. U jesen je Jana, uz pomo te aka, te kom mukom posijala p enicu, a na proljee jedan di o polja kukuruzom. Jo samo da je mogla znati to je s njezinim milim i dobrim-Lukom. Raspitivala se na mnoge strane, ali ni ta nije mogla doznati. Ali djeci je govorila: Ne plaite, mila djeice moja, va dobri aa bu se vrnul doma. On nije nastradal. On s

amo ne more dojti kui. Morti su ga kam daleko odvlekli u zarobljenike. XXXVI Sve je porazno podbacilo u 1942. godini: p enica, kukuruz, a najvi e vinograd. A .vino je u tome kraju jedina nada. Jana je dobila malo novaca za vino. Kupila je ne to odjee i obue, jer je ve troje djece polazilo u kolu. 168 169 Ali je uvidjela da nee -imati dosta sijena za goveda pa je bila prisiljena da pro da ne to stoke. Bila je na sto muka jer su joj volovi bili prijeko potrebni za oranje, za dov oz ljetine i drva iz ume. Ali kako e bez krava, one su hraniteljice njezine brojne djece. Ipak se odluila i prodala volove. Stric Krel govorio joj je da proda jednu kravu i jednoga vola, pa da vozi kola volom i kravom. Ona je govorila: Nemam od toga koristi, strie, jedva sam se usudila zaprejti i terati mirne vol ove, a da bi se krava i vol sparili, na to se moraju jedno i drugo dugo priuavati . Ah, ti dobri andel s neba, jo sam ti i ja na spaku i na tro ak, a slabo ti mogu p omoi. Ne gre ite, strie, gde mi devet jedemo, ne ose-timo vas desetoga, a opet sam nek ako sigurnija u kui kada ste vi s nama. Tak sam tu an kada. gledam u ovo lepo iblje kaj su nabrala ta dobra deca. im mi s e malo popravi naduha, poku al bum plesti iz njega ko are. Kada mu je prestao ka alj, poeo je vt najveoj sobi slagati ko are. Ruke su mu drhta le, te ko je disao, napeo je sve snage da skroji ko are od iblja to su nabrala djeca. Jana mu je pomagala stiskati iblje, Manda i Zorka takoer, ali ko are nisu, na njegov u alpst, bile onako lijepe kao onda kada mu je u poslu pomagao Luka. Na prvom sajmu izlo io je ko are na prodaju i do ivio mnoge prigovore, pa je morao stisnuti zube. Govorili sumu: Kume Mika, tu no izgledaju te va e ko are, kreb-Ijave, hegave, iblje tako retko stis nuto da bi se u njima mogli nositi samo orani, a p enica i kukuruz bi curili iz nj ih. Kupila bum ko aru jer ju rabim dok ne najdem drugu. Druga bi ena govorila: Bojim se da se-bu, ako u nju vr em tri lonca hrane, rastepla prei neg dojdem u po lje ili gorice. Jednu ko aru nikako nije mogao prodati, pa ju je s tugom i stidom nosio natrag. Zbog toga nije htio ii kroz selo, nego ga je zaobilazio, i ao je kraj ume u kojoj j e bio jarak kojim je tekla voda prema Kupini. Mika se spusti na suhi panj, uzdahne, prvi put oprezno, a drugi put duboko. P oe sam sebe uvjeravati: Sigurno mi je pomogla Majka Bo ja, kada sam ju prosil da mi ubla i tu moju nesretn u nadu ljivost! Sav sretan, digne glavu, svrne okom u dolinu i na bre uljke koji su bili u bliz ini. Vidio je kako na trsju vise raznobojni grozdovi, zaustavi pogled na umi, uo j e pjev kosova, gukanje grlica, a pjev cicibana ga zbuni. Lagano udahne u sebe zr aka, te ga jo laganije ispusti iz sebe, opet udahne, te nastavi tiho za seibe gov oriti: >Verujem da preporuka Majci Bo joj nije bila badava, ali koristi mi u prvom red u ova zelena loza, prem sve li e vi e nije zeleno kao u prolee ili poetkom leta. Ose-ti li su i ovi hrastovi, grabri i bukve da je mesec rujan za-korail i meu njih. Pogleda u dolinu, te odmah duboko i lagano udahne, a oi mu zasjaje od sree, te nastavi razmi ljati: Da nema vas, draga na a ravna polja, koja donosite glavnu hranu u na e domove, bilo bi jo te e iveti. A i da tebe nema Kupino, koja vijuga po tim poljim a, donosi vlagu i hranu u suho doba leta da bolje rodi zemlja, pa p enica, jeam i hr a, onda grah i kukuruz, bilo bi te ko. Uz tebe, Kupino, raste i vrblje, koje je meni

olak avalo 170 171

ivot mnogo godina, dok sam iz njega mogel plesti lepe ko are...

Uzme u ruku ko aru, podigne je, htio ju je baciti, ali se suzdr a, jer je u nju s tavio slatki e koje je nabavio za brojnu Janinu djecu. Dr ei ko aru, sa svih ju je stra na pogledavao, pa sam sebe ukori: Moj Mika, zakaj si se alostil i srdil na kupce, koji su prigovarali tvojim ko ara ma? Da, da, hegave su, kre-bljave, iblje je retko i slabo zbito. Pravo su govoril i kupci da bi p enica curila iz ko are. Ne bum ju bacil u umu, nek onaj dragi andel o d ene spremi u nju orahe, kad budu dozrijali. Odlo io je ko aru, ra irio ruke i sav sret an duboko uzdahnuo, pogladio prsa, te radosno rekao: Ja bum ovamo dolazdl svaki d an, morti bum izle-il moju nadu ljivost, a morti bi mi i ruke prestale drhtati. Ond a bi mogal plesti ko are, da pomognem tom anelu da se manje mui... Te kom je mukom ustao, te zaustavio pogled na dolini, poljima i na rjeici Kupini, a jo je dulje promatrao valovite gorice i u njima sve mogue boje gro a. Najdu e je gle dao umu, te udisao svje i zrak koji je dolazio odande. Podigne ko aru, stavi je pod ruku, dohvati tap da krene prema Jurievu domu, kadli zauje neko eprkanje u jarku. Poe bli e, naglo spusti ko aru na zemlju, pogleda u jarak i ree sam sebi sav razdragan: Sramil sam se da nosim kroz selo ovu moju hegavu, neprodanu ko aru. Bo e moj, fala ti, moj ponos je nagraen, ne bu vi e onaj anel od ene drhtal od straha kak bu prehra nil svoje osmoro dece. Slatki e potrpa u d epove, pa obim rukama stade vaditi iz vode rakove i bacati ih u ko aru. Htio ne htio, morao je ko aru staviti na glavu kada je ulazio u dvori te. J ana mu poe u susret i ree: '' Bila sam u brizi za vas, strie, Mika, ve je dugo pro lo poldan. Gledala sam na sv e strane. Otkud vi dolazite iz ovoga kraja? Joj, meni, joj, kaj to kaple po vami ? Sve vam je lice mokra. Ramena takoer. A omozi mi, anele, sneti ko aru s glave. Jana skine ko aru, te prepla eno povie: >- . " Za pet rana bo jih, kaj ste to donesli u kosari, strie Mika? Ne krii, dobri stvore, zakipi kotal vode! Ove jeseni, a morti i zime, tvojih os am pilia ne bu osetilo gladi. Zapri vrata, ne pu aj decu, oni jo ne bi razmeli kak je to dobro meso od kuhanih rakov. Stric Krel izvadi iz repova meso, a Jana je za veeru skuhala gance, spr ila meso o d rakova na maslacu i po-lila time gance. Djeca su pohlepno jela gance i govorila: Majko, zakaj nam ve prei niste na gance dali te dobre ocvirke? Oh, kak su dobri i mekani! uvala sam ih, deco mila, mislila sam na au, ak bi doma do al, da mu morem kaj bolj ega dati, ali stric Mika mi je rekal, da bi se ocvirki mogli pokvariti, zato bur no sve ocvirke pojeli. Majko, majko, tak sam se najel da mi se trbuh napuhnul. Vesela sem, deco mila, da vam je bilo dobro. Sutra bu majka opet skuhala gance . Nemojte ih, majko, preliti pre ganom upom ili upom od krumpira. Te ko idu kroz po ira k, a jo ih je te e po druknuti. Ne bum, Sreko! Ne boj se, majka ih bu opet po-lila ocvirkima, kaj ne, strie Mik a? Majko, i meni su jako dobri ocvirki! ree Lukica. 173

172

Lepe moje, velike, crne oi! I ova runasta, janjea, bela glava! Opet bus jel ocv irke, Lukica, ali mora zato bolje uiti u koli. Hou, majko, hou. Samo kad ne moram jesti gance polivene krumpirovom upom. Sutradan su Sreko, Lukica i ura i li u kolu, pa kada su se susreli s djecom iz susj edstva, ree Sreko: Ej, ej, deki, mi smo snoka i danas ujutro jeli gance s ocvirkima. Kaj se ti, Sreko, isprenaveda i fali ! Otkud bi vi imali ocvirkov kad ih mi nemam o, a lani smo dve svinje klali. Va a je svinja spram na ih bila kak odojak, Kad ti velim, Franjko, da jesmo jeli ocvirke. Kaj la e , Sreko, bum te tu il uiteljici da si la ljivac. Ja nis la ljivac, kaj ne, Lukica, da smo jeli snoka i danas gance i ocvirke? Bome jesmo, tak su dobri i mekani da ih skoro ni sila ni gristi. Jo nam je na a mama rekla da je ocvirke spravila ak bi na aa do al, da ga ima im bo m ponuditi. Tak ve, kad ih je pred vama spravila. Drugae znam da bi vas osam i sirove ocvir ke pojeli da ih nije va a mama pred vami skrila. Tako je Jana od poetka rujna do polovice prosinca gotovo svakom jelu dodavala v arke, na radost djece. Ako ponekad nije bilo varaka, sve osmoro djece dizalo je g lavu kao ptice u gnijezdu kada ih hrani njihova majka. Dr ali su lice u rukama i gl edati majku hoe li donijeti varaka. Kada su vidjeli da je ekanje uzalud, najmlaa Ver a upita: ' Majko, kaj ni vi e ocvirkov? Jo ih je jako malo, ali skoro burno klali na u svinju, onda bu novih ocvirkov. Polovicom prosinca poeo je ujutro padati snijeg. Stric Krel uzme ko aru sirnjau, a velika elja i volja davala mu je snage da se brzo penje uz brijeg prema umi i jar ku. Do ao je u pravo vrijeme jer je u jarku ve bilo snijega, a u mlaki u kojoj se sk upljaju rakovi bila je gusta voda. -Brzo je poeo tra iti rakove. Morao je duboko po segnuti u vodu. Izvadio je nekoliko starih, velikih rakova. Drugi su se razmilje li po jarku, da mogu pod snijegom tra iti hranu, budui da se u mlaki zimi smrzla vo da. Jedva je do ao do kue, te ree Jani: Anel dobri, ovo sam zadnje apil, sad vi e ne bu do prolea ocvirkov za tvoju dobru d ecu. . Pred Bo i burno klali, pak ih bum nekak pomalo mitila pravim ocvirkima. Slabo bu od te svinje ocvirkov, anel dobri. Znam, strie Mika! Znam da od repe i barilov ni debela slanina, a kaj sam mogla kad je kukuruz slabo rodil? Ve strepim kak se burno prehranili na prolee i leto a k se rat ne zavr i i taj tudinac ne bu oteran iz zemlje na e. Ti i ne zna , dobri anel, kak bih ti ja rad po-mogal, ali ruke mi jako drhu. Nek deca bereju lie, ja ga bum gulil, a kad nam se Luka vrne, naj najde uda lica, da p onemo odmah delati ko are. Zakaj me Bog ne pobere kad vi e nisam od koristi? Ne gre ite du e, strie Mika! Vi ste svima nama od velike koristi. Poglejte svu moj u decu, kak su se lepo pomogla od va ih ocvirkov, a bome i ja i vi. Majko, kaj to nisu bili na i ocvirki? upita Sreko. J74 175 Bili su na i, Sreko, ali je i stric Mika neke dokupi), zna da na i ne bi do sada tr ajali. Rekal je meni, majko, susedov Franjko: Otkud bi vi imali ocvirkov kad jih mi n emamo koji smo dve svinje klali?

Rekla sam ti da sam je spravila za au. Poveroval je kad su to rekli Lukica i ura, dru-gae me je naziva! la ljivcem. * * Jana je cijele zime pazila na mast i suho meso. Meso se jelo samo u nedjelju u zelju. Na gance je stavljala malo varaka, a djeca su govorila, osobito manja: Majko, oni lanjski ocvirki bili su uda bolji, tak su bili mekani da smo ih ele mogli po druknuti. Jana je bila u neprilici to da odgovori djeci, ali je stari Krel izbavi iz nepr ilike rekav i: Oni ocvirki kaj sam ih ja dobil bili su mekani, pak ih je va a majka pome ala s v a ima, zato su bili tak dobri i mekani. Strie Mika, dajte opet najdite u va em selu onak dobre ocvirke. ekaj, Lukica, dok malo zima popusti, onda bum ja opet donesel ocvirkov, vidi da ne morem po snegu i ledu hoditi. Onda recite, strie, na oj majci gde bi ih mogla dobiti, a njoj ne bi bilo te ko pr ejti. Sigurno bi joj bilo lak e neg kada iz trsja nosi veliko breme drva da se za. grijemo. Da nam nije tak dobre majke, bogzna kaj bi od nas bilo. Recite joj, s trie, gde bi dobila tak dobrih ocvirkov! Znam, Sreko, da bi va a majka za vas i la i u vodu i u vatru, zato ju zovem anel ne beski Ti si ve, 176 deko, pre al deset let, pak mi je drago da vidi kak se majka mui da niste gladni, a n ajvea joj je muka nositi drva na glavi. Jo malo priekaj, ak ne bum ja vi e mogal iti po ocvirke, onda bu i la va a majka s Man-dom, Zorkom, a morti bum i tebi rekal gde ih bus dobil. Strie, recite nam odmah gde bi ih dobili, pak idemo ja, Manda i Zorka, ne treb a iti na a majka s nama! Priekajte deco, jo koji dan, morti mi nadu lji-vost popusti. Ja bi najraj e da done sem prve ocvirke. Do ao je i etrnaesti veljaa, kada poinje obreziva-nje trsja, ali se na bre uljku kod umice snijeg jo nije otopio, to je mnogo zabrinjavalo strica Krela, jer ga je Sreko dnevno podsjeao kada e poi po ocvirke. Treega dana stari se Krel obue, uzme u ruke tap i ko aru sirnjau, pa poe kroz dvori te uz brijeg do ume i jarka. Zastade i pone te ko disati. im je do ao do daha, stade d ozivati: Anele dobri, dojdi i pomogni, ne morem iti sam, naj dojde i Manda, ona je ve u e trnaestom letu, njoj burno rekli otkud su ti dobri ocvirkL Jana je pomogla starom Krelu uz brijeg, a Manda je nosila ko aru. Vi e su puta morali stati da starac udahne zraka, jer mu je te ko disanje oduzima lo dah. Na kraju je rekao Mandi od ega su varci, ali mu je morala obeati da nee odat i tu tajnu. U mlaki je bilo mnogo rakova, ali je on mnoge bacao natrag u vodu jer su bili mladi i sitni. Drugog je dana bilo veliko veselje jer su ganci opet bili preliveni dobrim varc ima, koje je donio stric Mika. Sreko ga je gledao, te ree: 12 177

Vidim, strie Mika, kak te ko di ete, a te ko ste donesli ocvirke. Recite nam pri koj i hi i u va em selu imaju tak dobre ocvirke, da majka ne mora iti, jer sirota i tak u da posla ima, ja bum po al s Mandom. ekaj, sinko, jo malo. Mandi sam pokazal hi u, a tebi jo nisam, jesi me razmel? Jesam, strie, jesam. Bum vas posluhnul, ali mi nije ni pravo ni drago. Nastalo je lijepo proljee 1943. godine, tako da su se mogli sijati i saditi svi usjevi.

Jana je zdvajala, jer je prolazilo vrijeme, a zemlja jo nije bila izorana za k ukuruz, glavnu hranu za obitelj. Poela je kopati ledinu i saditi zrno po zrno kukuruza. Oraa nije mogla dobiti, iako je nudila poveu svotu novaca koji je sauvala od prodane krave. Jednoga jutra, tek to je poelo svanjivati, kopala je ledinu, a pomagala joj je i etrnaestogodi nja Manda. Obje su bile znojne od napora, jer je zemlja bila tvrda. Jana se nasloni na dr alo motike, gurne rubac na elo, pogleda Mandu kako te kom mu kom zasijeca i rasijeca grudu- zemlje koju je bila otkopala, pa zasijee motikom u zemlju, te glasno ree: Sram za tram, u pitanju je ivot moje brojne de-ice! I poe brzo po slogu. Majko, kam idete? Zakaj ste rekli: Sram za tram? Ne kopaj vi e, Manda, otii i naberi trave za kravu i svinje, dok se ja povrnem. Do la je na dvori te Jive Babica. Ovaj je upravo slagao pli:1-1: i bnir.u te I jutiui govorio: Da, da, i danas mora iti, Kata! Kaj se punta ? Vidi da Tereza ni ne prigovara. Ne bum vas silil da plu ite, ali ki:nj. butevodilenaizmence. Ana zdvojno zavapi: Joj, strie, onda sam ja, sirota, badava do la da vas prosim i molim da bi men i izorali. Poela sam kopati ledinu, ali ne ide pak ne ide. Iskala sam oraa, platil a bih L a. ali ga nis mogla najti. Jiva Babi pogleda Janu, te ree: Znai, do la si do mene da ti ja izorem? Nisi dobru dnshi Jano. Rubaa je bli e telu neg kaput! Sram me je, strie, kaj sam vas do la prositi, vi ste mi u ovo par let uda put pomogli. Zbogom, strie, pozdravite stnnu: Jana poe brzim korakom iz dvori ta prema putu, kadli zau 11.1: ekaj, Jano! Stani! Nisam jo zadnju re rekal! Jana stane na izlazu iz dvori ta i zau je kako stric Jiva govori: Ne trebate, snahe moje, iti s menom na oranje, na al sam te ake. Potjera konje, te ree: Sjedi, Jano, uz mene, tebi pojdemo orati. Ve sam star, bojim se plu- itipo ledini Bum ja plu ila, dobri strie, sad sam mirna i vesela. Moja deca ove zime ne budu e ljna gancov! A' * * Jesen 1944. godine bila je na zadovoljstvo svih okolnih sela, vrlo dobra, tak o da je i Jana bila zadovoljna. 178 179 r m

tll oito su dobro rodili vinogradi, ak i ondje gdje vinova t nije bila na vrijeme poprskana. Jana je odmah prodala deset hektolitara mo ta, te >ila za estoro djece obuu, a za djeake hlae i ka;. etvoro je ve i lo u kolu, a Manda i Zorka bile su od velike pomoi Jani. Kada bi se su ilo sijeno ili otava, Jana je zvala omo Mandu i Zorku, a Sreko je sam htio da po:e majci. Lukica je uvao kravu, ura svinju, a Nada pu, dok su Bo ica i Vera pazile guske i pilie te dono-

trave. Stric Krel je, sjedei, kosio travu i hranio ivad. j nije mogao plesti velike ko are, ali njegova ljubav lie nije jenjavala. Kada je vidio da djeca nisu zalena, tjerao ih je da beru lie, te im obeavao i ne;ue darove samo da dobiju volju za rezanje vrba. oito ih je lako pridobio kada bi govorio: Kil MI r* O r* a _ __ \/Q XXXVIII Poetkom studenoga prouo se glas da e sutradan proi mnogo vojske kroz sela K., P. i D. prema Zum-berku, da protjeraju i zarobe narodnu partizansku vojsku, koje je bilo ve sva sila u tom i drugim krajevima. Narod je doznao da su se okupatorski zapovjednici dogovorili u Karlovcu da e p oi prvi Nijemci i Talijani s mnogo tenkova i mitraljeza, te s velikim brojem erkez a, a ostali e zauzeti sve bregove i bre uljke. S njima e biti i njihove sluge i naro dne izdajice. Nastala je strava i oaj. Ponajprije, strah od pljake po selima. A meu enama zavla dala je jeza, jer se doznalo da erkezi siluju mlade ene, djevojke . .. U ljetu ta vojska nije dolazila u ta planinska sela, jer su bili u strahu od narodne vojske. Zato su se dogovorili da sada, kada je li e otpalo, u-ataju narodne borce partiza ne. z Karlovca je krenulo preko trideset velikih ten-i vi e desetaka teretnih vozila, sve kroz selo Draga-Odatle su krenuli lijevo, prema putu koji vodi u b erak. velik kamion pun vojske, za njima opet tenk, a za ovima opet kamion s erkezima. Do li su do Medvenove Drage, gdje se tenk zaustavio jer im je u susret dolazilo nekoliko kola natovarenih drvljem. Zaustavili su vozae, okru ili ih s uperenim pu kama u rukama i zarobili. Stado e i spitavati seljake odakle voze drva. i, Jedan odva an i bistar seljak ree: Odakle nego iz Zumberka! Kada je to prevedeno oficirima, nastade medu njima zaprepa tenje i bijes, pa uz bueno poviu: Vi ste drva sjekli u umi gdje su partizani! Znate li vi to to znai? Vi ste sumnj ivi! Vi sigurno s njima odr avate vezu i podupirete ih! Kaj bi to delali! Mi smo ve svi stari i nesposobni za vojsku! Siroma ni smo i po trebni drva. Mi ih zamolimo da nasjeemo drva, a oni nam dopuste. Nas, stare ljude , oni ne trebaju za borbu, ima njih mladih na tisue po umama celoga Zumberka. Vojnici su im prijetili da e ih sve poubijati ako ne odgovore po istini na nji hova pitanja. Ima li njih uistinu na tisue? Ima ih puno, ali ih se ne mo e izbrojiti, jer nisu zajedno, ve su raspodeljeni p osvuda da paze na neprijatelja. Jeste li opazili .da imaju oru ja? Kak ne! Videli smo topove, mitraljeze, a svaki ima u ruci i majser sa dva reda metaka, a oko pojasa puno bombi! Je li tamo uma pregledna sada, kada je otpalo li e?

Tam je uma jo zelena i gusta, jer je umberak pun visokih brda i peina, pa tam li e kas o otpada. Oficiri izdado e nalog da se izvidnica vrati u selo P., a onda izdado e jo stro i na log da se pazi na zarobljene seljake koji su do li iz Zumberka i bili s partizanim a. Ponovo su ispitivali seljake pred glavnim zapovjednikom, pa on odlui poi u selo K., da se ondje dogovori s njemakim /;ipi)vJL'um':mv:, Zapovjednici su govorili svojim vojnicima da se ne moraju bojati partizana, j er imaju mnogo tenkova i dobro su naoru an!.

Talijanski je zapovjednik bio zami ljen, pa nekoliko puta ree: Dobili smo tone podatke da je u Zumberku uma zelena i da li e nije otpalo, da uma n ije pregledna. Posavjetovao se sa .svojim oficirima, te im nalo io da no kreu u umberak dok on n e javi. Potom je oti ao u Karlovac do vrhovnog zapovjednika. Oficiri dou u selo P., te'jave da je zapovjednik odluio da se ne ide u umberak. Meu vojskom popusti disciplina. Vojnici su se razmiljeli po selu i po s\im oko lnim /aseocima. I'lax.ili su u kue. Tu su zatjecali samo starce koji su im morali dati vina,_a li. njima to nije bilo dosta, pa su ubijali pure, guske i koko i, a ako su vidjeli i kojega odojka, i njega bi ponijeli. Silom su otvarali podrume i pili do iznem oglosti, a onda su onako pijani pucali u bavu, iz kojih je teklo vino. Jedna vea skupina do la je i u zaselak u kojem je bila Janina kua. U kui su na li pr epla enog Krela, jer se Jana s djecom i s mnogim drugim enama sklonila a umu od strah a pred tom vojskom. 182 183 Zapoela je pljaka. Vojnici su u li u pivnicu, pucali u bave, hvatali vino u olje i pili. Porazbijali su demi- one s rakijom, u li u talu, pa odveli malo tele a i iz svi njca svinju. Ostali su u li u sobu, otvorili ormare i ladice, uzeli runike i narodne stolnjak e, pokupili sve narodne i lin-gane rubae, pohvatali pure i koko i, koliko su god mog li, pa napustili Taninu kuu i po li dalje u pljaku... Planulo je u znak odmazde, i n ekoliko tala i svinjaca. Tek kasno poslije podne do ao je nalog da se vojska povue u Karlovac. Narod je odahnuo. S mr njom je pratio vojsku kako se povlai iz njihova sela. Ali je u mnogim domovima nastao jauk i pla kada su se njihovi stanovnici vratili iz u me i na li sve opljakano. * * ' * Janu je zaprepastio miris vina i rakije. Prvo je otrala &} pivnice i vidjela ka ko iz vi e probu enih baava tee tno. Zaplakala je glasno i tu nu zajaukala: Joj meni, joj, prokleta im du a bila! Kak su na u Kiku i ufanje upropastili, mila moja i draga deice! Kaj M iz nas ove zime? ; Brzo je zaepljivala rupe na buradima. >^ Uto dotra Manda i plaui ree; i'V' t ' ti Majko, male buzice nema u tali! ^ ; %; v r,t] Ni svinje u svinjcu! }(a Sreko plae, ne mo e doi do rijeci, >H arifcitp ijppk izgovori: ir, ..; i * '.. Majko, puric ni gusak ni! Iz susjednih kua i dvori ta uo se jauk i pla koji je bio prekidan grubim kletvama mu karaca i pogrdnim izrazima: Prokleti gadovi, to su kukavice i pljaka i, a ne vojska! Zakaj se nisu ufali napast i partizane u Zum-berku? Kletve su se jedva razumjele od plaa i jauka starih ena, sna a i djevojaka, a dje vojice su vri tale i plakale, te kroz plac govurilc; Joj, joj, meni su eli moje najlep e lingane rubae! Meni pisane stolnjake! A meni s ve otirae kaj sam si natkala i napisala! Bog daj da se niti jedan od njih ne obri e mojim otiraima! Bog daj da ih kuga pomori, sve te tate! Kukavice su to, a ne voj ska, ne zna se koji su gori i lakomiji! Sav na trud i muka za koju smo se muili elo prolee i leto oni su u jednom asu sve uni tili, prokleti, prokleti bili, usahla im plemena i pokolenje! Pla i jauk odzvanjao je po svim domovima u selu, premda se ve stalo mraiti. ene s u pretra ivale ikare, plotove, stogove, te stale svaka na svoj nain dozivati koko i, p ure i guske, sve u nadi da je koje ivine od straha preletjele ogradu dvori ta, da se krije negdje u ivici.

Premda je nastala mrkla no, jauci i kletve nisu prestajali i nije se mislilo n a jelo. Po kuama je bilo vrlo malo rasvijetljenih okana, ve su se vidjeli fenjeri i petrolejke kod pivnica, gdje je sva dru ina pomagala pre-takati vino to je ostalo u bavama izre etanima mecima. Svaki je dom bio o teen. Kada se u jednome domu dogodi nesrea, pa to doznaju bli i ili daljnji susjedi, o ni odmah dolaze da tje e i poma u, da suosjeaju s o teenima. Ali je ovoga puta svatko mo rao i nad svojom nevoljom jadikovati i proklinjati okupatore 85 184

Jurieva je kua bila poslednja pod bre uljkom i odijeljena od drugih. Od susjeda s u je dijelili vrtovi i vonjak. Sirota Jana prestala je plakati i jaukati, a nije mogla dati sebi odu ka pogrda ma i kletvama, jer to nije bilo u njezinoj dobroj i plemenitoj naravi, ve je samo uzdisala i govorila: Joj meni, joj, kak bum prehranila svoju deicu, otkud bum smogla da im kupim obuu z a zimu? Dotri Manda nosei puru pod rukom, te ree: Majko, na la sam ju u ivici, tak je mimo le ala da sam mislila da je parnala. a Zorka donese tri toko i koje su se sakrile u stog. ^ Sreko i Lukica dou i tu no reko e: Majko, nigde nema traga na em teletu i prasetu. j ura dotjera gusaka i ree: Njemu smo navek branili da se hrani s guskicami, pak je ostal mr av, zato je mo gal pred tatima vujti i pre-leteti. Deco mila, kak je da je, plakati i jaukati ne bu nam pomoglo, neg sada svi u pivnicu da vino kaj je preostalo pretoimo u jedan lajti. Djeca su nosila preostalo vino, manji u poliima i loncima, a Jana i Manda u ka blovima. Od dvadeset hektolitara, jedva je skupljeno ne to vi e od etiri. Stari Krel dovue se do pivnice, pa dr uim glasom ree: To bi moral biti moj posal, ali ti ne morem pomoi, anel dobri! Hodite, strie, u kuhinju, nakurite oganj, vrzite lonac vode da morem skuhati ga nce za decu. Ali kada je Jana sakupila vino i u la u sobu, opet je nastala nova alost i tuga. Njezina je ladica bila silom otvorena, sve je po njoj bilo isprerovano, a nestal e su i najljep e rubae. Nestali su i svi stolnjaci, jastunice, runici, a najvi e ju je pogodilo kada je vidjela da je otvoren ormar u kojem je bilo spremljeno i uvano s ve od pokojne Ljubice. Jana je to Ljubiino blago uvala, pirkala ga, a u ljeto zraila, pazila je na te s tvari kao na svetinju, jer je to pripadalo Ljubiinim kerima. Skuhala je gance i obilno ih polila varcima, ali nije mogla jesti, ve je jadikov ala: Deset let sam pazila na svaku njezinu krpicu, da ih sauvam njezinim erima, a ov i su tati odnesli sve kaj je bilo najlep e i najvrednije. Joj meni, joj, sve bum l ak e pre alila neg njezine stvari. Manda pristupi uplakanoj majci Jani i ree joj: Majko predobra, ne plaite, ne zdvajajte, dojdite, zalo ite ne to, nata te ste od jut ros. Ne daj bo e, da nam se vi razboli te, mi bi sirote bez vas propali. Ja sam se , majko, veselila da bum oblekla onu najlep u rubau od moje pokojne, mame, onu kaj ste vi oprali i nafaldali, ali niste vi krivi, majko, za nesreu koja nas je stigl a. Sve osmoro djece prestalo je jesti, te su silom nutkali Janu da jede, govorei joj: Neemo, majko niti mi jesti, znate, niti jednoga griza ne burno eli, ak vi ne bu te jeli s nama! Sutradan su se ene i djeca razmiljeli po vrtovima i vonjacima. Nitko nije zamje

rio ako su ulazili i u tua dvori ta da tra e svoju ivad. Onda su po ti po oranicama, liv adama i uz ivicu, a mnogi su po ti ak i do ume Manda je takoer po la u potragu ne bi li gdje na la koju njihovu koko ili puru, ali glavna joj je bila briga da donese rakove. 187 186

U ruci je nosila ko aru sirnjau na kojoj su bila vrata ca; naime, za rakove je bil a potrebna zatvorena ko ara, da ne bi koji sluajno iskoio, osim toga, glavna joj je briga bila, ako bi je tko susreo, da ne vidi rakove. 2ene, koje su je susretale, govorile su joj: Ti, Manda, nosi ko aru kako da si unapred sigurna da bus na la svu svoju ivad. Ak ne najdem, strina, ivad, onda bum nabrala u trsju suhih eparkov, da lak e nalo i mo oganj. Manda je sa strahom i la prema jarku, da je ne bi vidjele susjede koje su po br e uljcima i pod umom tra ile i dozivale svoje preostale pure, guske i koko i. Do la je do prikrajka ume, nabrala malo breme su-haraka, te se oprezno stala pri micati jarku. Kada se pribli ila, pogledala je na sve strane, pa je brzo stala grabiti rakove iz mlake. Drugog je dana Jana ustala jo zarana, pa je i ona obilazila plotove, ivicu i st ogove, s nadom da e mo da pronai ne to od svoje sirotinje. Susrela je susjede koje su se jadale: U lajte su pucali, ali fala bogu da nisu pogodili u dno, ve gore pod obrue, tak da nam je iscurilo samo etiri ili pet hekti. Pure su pobrali, ali guskama i koko i ma su dali mir. Ili: Meni su odnesli samo pisanu rubau, vina nam je iscurilo pet ili est hekti, drug o nisu dirali, ti tati, prokleti bili! Jana duboko uzdahne, te sa suzama u oima ree: Mene i moju decu su satrli, bog daj da im se ruke osu ile! Onda je stala nabrajati kako su je upropastili, nju i njezinu djecu, pa nasta vi prepla eno govoriti: Joj meni, tu noj i alosnoj, kak bum ja ove zime i u prolee prehranila svoju siroad? Zakaj ih Bog ni odvrnul od tvoga doma, koja si nija i najpotrebnija s tolikom dec om. Bome su tebe sasvim upropastili, prokleti bili! Jana tu no uzdahne, pa se zaputi suznih oiju prema svome domu. Sva su djeca suosjeala s majkom, te su svi bili tu ni nad nesreom i nepravdom koj a je uinjena njihovu domu, a to je djelovalo i na onu djecu koja su do la iz kole, p a nisu tra ila majku da im da jesti, premda su bili gladni. Stari Krel tu no je promatrao Janu, nije htio ni ta jesti, ve je govorio: Nisam mogal zapreiti, andel dobri, otkril sam im svoja nadu ljiva prsa, pokaza! sam im nek u mene pucaju. Veruj da bih sto put lak e i raj e da su mene ubili neg ka j su upropastili tvoju sirotinju, tvoj te ki trud od celoLja prokva, leta i jeseni . Verujem vam, s trice! Ne tugujte, ne daj bog da se razbete ate, otkud bum vam j a, sirota, kaj boljega skuhala? Ak bi se ja jako razbete al, onda mi dajte emera, da vam ne bum na muki i tro ku! Strie, strie, zakaj tak gre no divanite? XXXDC

Sutradan su se Jana i Manda vratile s potoka gdje Su oprale rubeninu koju su vojnici pobacali po podu i po njoj gazili. Jana otvori vrata velike sobe, pa pre pla eno povie: 188 189

Kaj vam se pripetilo, strie? Zakaj le ite na podu? Zorka, Sreko, pomozite mi snet i korito, da pomognem strica da se zdigne! Ni se ne boj za me, anel dobri! Ovak le eki lak e di em, lakte uprem u pod,' pa mi ru e ne drhu. Vidi koliko smo ve skrojili ko ara, poma e mi Zorka, Sreko, Lukica, ura, Nad a Bo ica i Vera dodavaju nam ibe. Dokonali smo da napravimo do Svete Barbare najmanj e trideset ko ara, a morale bute pomagati Manda i ti, anel dobri. Strah me je, strie, da vam budu badava trud i muka, te ko are ne budu dobro sple tene, ne bu ih ni-gdo tel kupiti, a iblje burno potepli. Kaj ne bi bilo bolje da i blje prodamo, koliko za nje dobimo da dobimo, bolje ikaj, neg nikaj. Ne, ne, anel dobri, vidi kak sam skrojil lepa dna, ja hou, zna , ja moram tebi pom oi, ja sam to du an, ti, dobri stvore, jer si uz svoje osmoro dece zela na svoju br igu i mene, staroga nadu ljivca! Nemojte tak divaniti, strie, vi ste svima nama od koristi, ak ni drugo, dosta b i bilo za one dobr ocvirke koje ste nam priskrbili, kaj ne, deco moja? Majko, stric je rekal da ko are moraju biti gotove do Svete Barbare. Onda pojde mo ja i Manda s njima na pro tenje u Dragani, da ih prodamo. Samo da ne bu jaka zima, a mogal bi za Svetu Barbaru napasti i dubok sneg, dr agi moj Sreko. Majko, znate kaj je jo rekal stric. Kad prodamo ko are, onda burno u Draganiu kup ili svinju! Nemojte se, deco mila, unapred veseliti. Mislim da majka ne. bude smogla toli ko novaca da kupi i najmanju svinju. 190 Znamo, majko, da vi nemate novaca, ali mi budemo napravili puno ko ara. Za njih bu stric kupu1 svinju. Bo e daj stricu snage, ali to je jo tak, deco mila, Tcak i'i: .! ,:, '.:' : Atibu. a ) '. u a -c n.i rrani. Dobri anel, ne kvari svima nama veselje. Pre-grni to kaj ste oprali, nahrani d ecu, a onda svi na po-sal! Ia verujem u sebe, verujem da bum i ovak le eki, uz v as u ja ko ara napravil do pro tenja! Ve poetkom prosinca bilo je izraeno trideset ko ara, a M : i se "K K l sav preobra zio od sree. Bio je zadovoljan i :l\ ra izgledom ko ara, te ree: Nisu onak lepe i vrste kak sam ih delal nekad osobito onda kada je va aa iblje zbi jal, ali sam siguran da budu ih Draganianke sve razgrabile. Sad je jo jedan lagan posal s ko arama, ali ja ga ne morem delati, jer bi me sumpor zadu il, zato bus to t i morala napravih. Zna , Draganianke su bogate i gizdave, one hoe na\ck ne kaj poseb no, one kupuju samo ute ko are. I tako su ko are do veere bile ute, sjajne od sumpora. Ali se jo iste veeri nebo poelo mriti, a nou je stao padati snijeg, nastavio i dru gog, pa treeg dana. C\i\n> j dana ujutro, vrlo rano. Krel je tu no promatrao kako paiia 'au|, A u Ji >,va su A,i. i- n,> govorila; Pravo je govorila majka: Nemojte se unapred veseliti! lana je takoer gajila mnogo nade, jer su ko are stvarne bile lijepe. Vjerovala j e da e Krel moi za njih kupiti barem malo veu svinju. Zato je takoer tu no gledal; " r - ' ' '-' Majko draga, nekaj sam se domislili Kaj si se ti domislil, Sreko moj mili? tn

Franjko i Jo ko Strniev imaju velike sane, ko are su lahke, bum ih slo il na dvoje s ane, pak burno zavezali tranje, tak da se moreju prek ramena vlei, onda se burno n as etvoro zapregu* i sve otpeljali na pro tenje. Mili, dobri i bri ni sinak, dojdi da te majka ku ne i pomiluje! Kaj ne, majko, da sam se dobro domislil? Sinak mili, ne bih ja vas pustila po tom snegu da umrem od gladi! Ali, dete m oje, ti si mene na nekaj podsetil. Mata Strmac ima sane i konja, ja idem odmah d o njega, morti bi vas on tel sutra otpeljati na pro tenje. Strie Mika, burno mu pla tili kaj i e. Jana je obukla Lukine izme, zamotala glavu rupcem i po la do Mate Strmca. Strmac je rekao da mu je konj slab, jer ga slabo hrani, malo ima sijena, a jo manje kukuruza, ali Jana ree: Kume, dajte, dajte pomozite nam, ja vam bum po moji Mandi poslala kukuruza, n ek se konj nazoblje veeras, a sutra bum vam sena u sane nametala i po teno vam burn o platili. Sutradan jo nije ni svitalo kada je Mate Strmac do ao pred kuu i rekao: Da sam se era setil kakav je do tvoje ni e strmi breg, bome ti ne bi obeali Mandi je Jana dala svoj topli, sveani kaput i svoje cipele, pa topli rubac, a Sreko je obuo njezine starije cipele, a dala mu je i Lukinu kapu i sukneni kaput Starome Krelu dala je sve Lukino, od izama do stare kape. Lukica je plakao to i on nee poi na pro tenje, kako mu je stric Kre! obeao, pa je kr oz pla govorio: 192 Da sam znal da ne bum i al na pro tenje, ne bih vam pomagali Zakaj su moje ruke pune uljeva, -a ja ne idem s vami? Ne plai, milo dete, strah me hvata i za Sreka da se ne prehladi, vidi da sam jed va smogla da Sreka obleem. Ti si jo mali! Dok se sneg ne otopi, ne bus niti u kolu i a l. Majka mora kupiti za tebe odeu i obuu. Saonice su po le, a Sreko veselo povie: Ne plai, Lukica, ja ti bum donesal uda slatkoga! Da mi donese sve slatko s pro tenja, ja ga ne bum niti dotaknuli Onda bu vi e nam ostalo slatkoga ak ti ne bus jel, kaj ne, Zorka? Ti bus meni, Bo ici, Nadi i Veri pravedno podelil! Ne ljuti, ura, Lukicu! Vidi da je tu an kaj ni mogal iti na pro tenje. Jana je po la za saonicama po dvori tu, a kada su skrenuli niz bre uljak prema glav nom putu, ula je kako Jo a Strmac vie na konja; Riko, suzdr avaj saone niz breg! Zakaj nisi tak br e kasal kad smo i li uz breg? Premda je snijeg bio dubok do koljena, Jana je i la po puteljku da vidi kako e s krenuti saonice na bla u strminu. Onda stane, sklopi ruke na molitvu te ree: Hvala bogu da su se sretno spustili niz breg. Prekine je neiji glas: Kaj ti, Jano, bazantera tu na putu i stoji ta u snegu? Ja sam videla iz moje ni e da su krenuli ravnim putem. Ljutim se, strina Lua, sam na sebe, da vam prav povem, kaj sam ih pustila it p o tom snegu na pro tenje. Mtth 3

Potreba, Jano, potreba, ona te je zaslepila, i rat :oer, i glad. Hvala bogu kaj jo ne pada i ne pu e, bi ta dva turnja od ko ara hitila burja u grabu, lorti i sane i konje povlekla .. . Bo e oslobodi da im se kakvo zlo pripeti! Ja ve-em, strina, da bih od tuge umrla!

Nemoj odmah zdvajati, Jano, ja ti velim da do dan ne bu padalo, a niti puhalo, j er je nad umbe-kim gorjem nebo svetio. Bo e, daj da bude tako! I da se sretno vrate na. uj, Jano, im sam na sanama videla onoliko ara, odmah sam znala da je taj Krel coprn jak. Kaj to govorite, strina Lua! Da, da, moja Jano! Ve leto dan ni mogal na-viti niti jedne ko are, jedva hodi, ruke mu drhu, a lu ljivost mu piska u prsima da ju je do puta uti! nisu isti posli! Da ni on morti prodal du u avlu? 3i to morala znati, Jano! Strina Lua. kai vi talr mrsVn divanite r\ ruke mi onda ne drhu, vidi koliko sam ve dna skro-jil, ali svi koliko vas god ima m orate pomoi i pomagati da do Svete Barbare uda kosar napravimo, tam ih burno proda li, morti burno zaslu ili kakvu-takvu svinju! Kad ti tak pripoveda , Jano, onda mi oprosti za one reci. Bome, strina nije lepo uti kad se za nekoga veli i pokrivi ga da je avlu prodal du u i postal coprnjak. Strina Lua ostala je zbunjena. Najprvo je stegla rubac, onda protrljala ruke, htjela je ne to rei, ali se zaulo iz dvori ta kako je zove mu : Lua, kaj toliko divani pri putu, kravu jo nisi pomuzla, voda ti kipi, a bra no za g ance nisi zasipala! Evo me, tefane, odmah dolazim, te ila sam su-sedu Janu! Vraajui se puteljkom prema svome domu, Jana je dugo gledala umberako gorje, te pomno promatrala grane na drveu, okiene snijegom. Koliko je strahovala od snijega, jo vi e se pla ila bure. Skuhala je djeci impirovu juhu, gance i krto stopila u masti varke od ova, a kada je pogledala u banjicu, vidjela da ih je 'samo malo. Taj dan nije pu tala djecu u kolu, jer je [eg bio visok, a odjea vrlo oskudna. Cijelo je vr ijeme bila uzbuena i nije se mogla pri-ititi nikakva posla, ve je svakoga asa izla zila na iri te, pa gledala u gorje i drvee, a onda bi ruku di-1 iznad sebe da se uv jeri je li vjetar miruje. Vrativ i se s bre uljka kui, .zastala je na vratima, la oi p rema nebu i rekla: Samo da ih nt\ snaiHft Irnlrvn -An i npcrpra! Neu, majko, rubau! Ni mi ne treba kad me niste pustili na pro tenje! Sinak mili, majka bi te pustila da te imala ime oblei! Sam si videl da su nam o ni vojnici vino potepli, pak ti nisam mogla kupiti obuu i opravu. Ne ljuti sa jan jec moj, prepi i zadau i daj poglej da li su ura i Nada dobro napisale svoje zadae! Jana je stala razmi ljati to da pripravi za jelo kada se vrate s pro tenja i poela je nabrajati: gance nikako! Zelje bi pristajalo kada bih imala komad slanine ili suhoga mesa , a toga u hi i nemam. Krumpir s jajima ne bi bilo lo e, ali bi sigurno tome prigova ral Jo a Strmac! Kak bu da bu, zaklala bum jednu koko , od one tri kaj su ostale, a raj e bi gusaka, ali njega pitam da bi imali od njega peenku, kad nemamo svinje! Pro lo je vi e od jednog sata kako je odzvonilo podne na crkvenom tornju. Jana istri pred njih, a za njom sva djeca koja, premda su bila bosa, nisu marila za zimu i snijeg. Manda skoi sa saonia sama, Jana podigne Sreka, a Strmac povie: Jano, pomozi mi Krela sneti sa saona. Fala bogu da smo ga ivoga dopeljali, a ti , Manda, hodi po su-seda tefana da mi pomore sneti svinju sa saona! Jani su se jo vi e ra irile njezine velike modre oi, a djeca su stala vikati: Mi imamo prase, mi burno klali svinju! Strmac pogleda djecu i povie: Da ste se zgubili iz dvori ta, kaj bute bosi stali na snegu, br e, ak neete da vas moj bi ne potera u toplu hi u. Dok su skidali svinju sa saonia, ona je tako jake cviljela kao da je kolju. Do l i su susjedi, susjede i djeca iz donjih kua i stali govoriti: Gde je samo posudila novce za svinju? Ali strina Lua ree svima: Da ste ranije ustali, videli bi kak je Jo a Strmac lagal dva turnja kosar! Ko ara, koje je napravi! uz lo Jane i sve njene osmoro dece! Svinju su zatvorili u svinj

ac, a konja utjerali u staju. a je nasipala u korito kukuruza, a Strmac ree; i -/a konia kukuruza, da me ve-

Njezin sin, debeli i jaki ovek, prodaval je opanke, na, majko, stala zvati: Jele, Bare, Kate, Mare, Lue, nce, br e kupite lepe ko are! Ne bu ih vi e kada se mete od ma e, a znate da vam budu rabile kada e nosile na blagoslov jelo i svinjske kraice Svet om tunu, a jo vi e vam budu rabile kada bute i le u ba-je! Brzo je rasprodala ko are, po veoj ceni neg > mi mislili. Ak se koja ena tela pogaati, ona joj ekla: Sram te bilo, kaj se pogaa , to je ba tak kak gladnom detetu oduzme kruh iz ruke! Onda je la meni na rame ove opanke, a ja joj velim: Ne no sad kupovali, na jprvo moramo kupiti svinju, koju nam tati eli! A ona mi glasno veli, a malo sam se pla ila njezinoga debeloga glasa: Gdo te i e novac? ti ja darujem, sinek, za tebe i b rata! Ja nastavim" j: Fala, gospa, fala! Tak sam joj rekal. Manda se malo naljuti. Sad si me zbuntoval, Sreko, da nis do kraja sve redala. Onda je rekla svome sinu: tef, prejdi ti s na do Lojzekove ene, nju zamoli, ne njega, morti i koju manju svi nju, da ovi siromahi ne moraju iti u jinu. Nek se im prei vrate doma, da se ne smr zneju! Za nju se divani da je stroga, ali pravedne na-i. Ree ono kaj misli! Ali je i dobra, kume Strmac! Gdo bi si mislil, la ju vidi u onoj kapi i sa cigar etom u zubima, da ima : dobro i samilosno srce! ^ Kada ju ja gde sretnem na pro tenju, jo joj se l^a svemu tome zahvalila! $-"* Ja joj bum, majko, iz ' zahvale na lingala lepi njak. >**- Niu bi. Manda. vi e veselilo da ie ni an ili vezen Znate, majko, da su nam pisani odneli, ali ja joj bum tak lepo namerkala da j oj se bu dopal! Toj dobroj gospoji Cvijeti, tak su je na pro tenju zvali. Ja ne smem rei kaj je rekla gospa Cvijeta, kume Strmac, kad ste joj rekli kak su nam Nemci i erkezi zlo napravili. Dr ala me je za ruku, potegnula je dim iz zapa ljene cigarete, a onda ga je ez nos ispuhnula, te rekla: Moj kume, pametno su star i ljudi divanili: ,Gde tua vojska projde, tu trava ne raste.' A ja vam velim, pak si za-vramajte i svakome recite: Svaki rat je vragu brat!' Jeste li me razmeli, kume? Godine 1944. zima je bila duga. Jana je tedjela to je vi e mogla. Svakoga' jutra bili su na stolu ganci, u podne zelje i repa, pa grah s malim komadiem slanine, a naveer krumpirovi ganci i ono to je ostalo od objeda, ali to se vrlo rijetko dogaalo . Bli ilo se proljee 1545. godine. Rat je i dalje harao svijetom, nastala je nesta i ca u svemu, a osobito u hrani koja se te ko mogla nabaviti i za velike novce. Jana je sve vi e mislila na svoga mu a Luku, je li jo iv, gdje je, bude h' se vratio. Ve je izgubila nadu. U o uljku 1945. godine Jana je vidjela da je zaliha hrane ve gotovo pri kraju, a osobito kukuruz i p enica, pa je obilazila mlinare i tra ila kukuruz, p enicu i bra no. Novaca nije imala, ve je molila na zajam do jeseni. Na lo se dobrih ljudi koji s u povjerovali i dair Jani na ijeresiju, jer ju je svatko po tivao i rado pomagao zbog njezine brojne djece. Za rakove, kojima se Jana dvije godine ispomagala u prehrani svih svojih, doz nali su susjedi, pa je nastala prava jagma za njima. Manda je, naime, rekla Zork i kakvi su to varci, Zorka je kazala Sreku, ovaj uri, a ura se opet pohvalila susjedov oj Marici. im se otopio snijeg, u proljee 1945. godine, po la je Manda s ko arom prema jarku, te je, na veliko zaprepa tenje, zatekla strinu Luu kako po jarku eprka i tra i rakove. Sreom jo nije do la do mlaice, pa je tako ovoga puta Manda nahvatala mnogo rakova. im je do la kui, odmah je upitala Zorku je li ona odala kome tajnu da se hrane ra kovima. Jesam, Manda, nisam mogla izdr ati, rekla sam Sreku! Na strogo Zorkino pitanje Sreko ree:

Ja sam rekal uri, a kada mi je ove zime ura rekla da je rekla susedovoj Marici, o dmah sam si pomi-slil: Ak ona veli svojima, oni budu polovili rakove! A sada me je sram pred svima da sam rekal uri, koja je vi e neg tri leta mlaa od mene. Zaslu il sam , majko, da me jako na potate! Ak me ne znam kako kaznite, majko, ja bum kaznu dob rovoljno pretrpil i nigdar vam ne bum prigovoril, jer sam svojim brbljanjem uda ko de svima nam napravili Bome jesi, sinak dragi, ali zbog tvojega kajanja ve ti je napola opro teno, naj ti to bude ve sada pouka, kak veliju mudri ljudi, da je srebro govoriti, a zlato muati! Ne bum te, Sreko, potala, a prvo bi mi ruka otpala neg da bih te kaznila! Ka j se sad more? Potrebe 200

u svakoj hi i, ali pri nijednoj ni i ni deset usta koja ja nahraniti, kak je pri nam i, ali ja se ufam da ni je-. od vas ne bu gladan. Sreko pode prema Jani, te plaui ree; alostan sam, majko, da sam vam natovaril jo u brigu, ali vam obeavam da bum svaki d an i al nah posle pola noi do jarka da nahvatam rakova. Ne bu tebe, sine, pustila majka, jer no ima svoju f. a rakova vi e ne bu bilo, jer ih burno lovili mi i susedi; pa ih burno sve polovili! Rakovi nisu kak .vi! Joj, joj, majko mila i predobra, sram me je vama :i pogledati, da nis mogel prem uati! ___. \Tn r\\ 1X1 XLI Nekoliko dana nakon toga rat je zavr io. Ve 20. svibnja 1945. naveer dogodilo se udo u koje Jana nije mogla vjerovati: vr atio se njezin mu Luka Juri. Radost i srea, koje su nastale, ne mogu se opisati. Sva su ga djeca ljubila i grlila, a mala petogodi nja Vera ree: Ku ujte mene, aa, koliko hoete, vi /.nate da sam va a, ali ja vas ne poznam, ja znam da mi je majka bila namcsto mame i ae. Luka je proveo gotovo cijeli rat u zarobljenikom , Luka,, to je bila moja sveta du nost, kak majke <i tvoje ene, koja se zaklela na veraost do groba. " Luka je im se oporavio i ojaao pokosio svu livadu u bliz ini kue a onda odluio prskati vinograd. Jana je muku muila to e skuhati za njega i djecu, jer je sva zaliha hrane bila p ri kraju. Nova narodna vlast preuzela je upravu u svoje ruke. Poela se brinuti o narodu, lijeiti rane poru enoj zemlji. Ali se ni od ega nije moglo odmah napraviti sve, jer je okupator sve .opljakao i poru io. Prvih dana poslije rata vladala je velika oskudica. Narod je odlazio na rad u polja i vinograde, a domaica je bila sretna ako je mogla u polje odnijeti hranu koja se sastojala od pre gane juhe, kuhanoga zelja i graha te salate, ali sve veom a krto zama eno. Bila je to slaba okrepa za naporan rad u polju i vinogradu. Novine su pisale da na i iseljenici u Americi i Kanadi prikupljaju velike koliin e hrane i odjee za postradale u starom kraju, a na elu sabirne akcije stajali su n a i umjetnici i rodoljubi koji su se brinuli za ovu pomo, kao to je bio Zlatko Balok ovi, poznati violinist, te Zinka Kune, sopranistica. Narod je, meutim, klimao glavom, ugibao ramena, pa govorio s nevjericom: Amerika je daleko, a potrebe su veoma velike, te ko je gladnome ekati i iveti u n adi! Ali nije bilo tako. Ve uskoro stigli su brodovi iz Amerike. Siroma nima se dijel ilo besplatno, a drugi su kupovah' za male novce, toliko da se plati brod koji j e dovezao pomo. Iz cijele Hrvatske ima mnogo iseljenika koji su po li u Ameriku sa eljom i namje rom da ne to zarade i po-

mognu svojima u starome kraju, pa su tako mnogi oti li i iz sela Vivodine, Dala, P rekri ja, Kra ia i Brlenia. Jo prije nego to je do la pomo koju su sakupili na i iseljenici, stigla je Jani Juri, roenoj Kai, vrijedna po iljka iz Amerike. Poslala ju je teta Vera Fumi, sestra Janine majke, koja je oti la kao djevojka u Ameriku i ondje se udala za rudarskog radnik a iz Like. U po iljci je bilo est vrea bra na, etiri vree ri e, dvije vreice eera, nekoliko ku sla i masti, te dva velika omota razne odjee i obue. Teta Vera, na svoju alost, nije imala djece, pa je svojoj sestri Juli slala po mo prilikom udaje njenih keri, ali je najmlau Janu naumila uzeti k sebi u Ameriku. Kada je doznala da su je udali mladu za udovcu sa etvoro djece, bila je veoma lju tila na sestru i njezine sinove. Kada je Jana rodila etvrtu djevojicu, pisala je teti da joj je nadjenula njezin o ime, iz po tovanja i zahvalnosti, jer je tetka Vera uvijek u listu poslala koji dolar Jani. Nastalo je uenje po cijelom selu i kraju, a ulo se i mnogo jadikovki: Ja imam tamo ve uda let sina, pak se ni setil mene, a moj Jura zna da sam ostal a sama s troje dece. Gde mu je du a da nas je pozabil, a njoj tetka alje! Ne zamerajte mu, strina Kata, morti siromak nema otkud, niti tam dolari na ce sti ne le iju! Kad nema, onda mu ne zameram, sused tef, a morti je i bete an. Jana se je drugoga dana zahvalila teti Veri i tetku Tomi na daru, a nije taji la da im je to do lo u pravi as, jer su bih' svega vrlo potrebiti. Luka,, to je bila moja sveta du nost, kak majke i tvoje ene, koja se zaklela na vernost do groba. Luka je im se oporavio i ojaao pokosio svu livadu u blizini kue a onda odluio prs kati vinograd. Jana je muku muila to e skuhati za njega i djecu, jer je sva zaliha hrane bila p ri kraju. Nova narodna vlast preuzela je upravu u svoje ruke. Poela se brinuti o narodu, lijeiti rane poru enoj zemlji. Ali se ni od ega nije moglo odmah napraviti sve, jer je okupator sve .opljakao i poru io. Prvih dana poslije rata vladala je velika oskudica. Narod je odlazio na rad u polja i vinograde, a domaica je bila sretna ako je mogla u polje odnijeti hranu koja se sastojala od pre gane juhe, kuhanoga zelja i graha te salate, ali sve veom a krto zama eno. Bila je to slaba okrepa za naporan rad u polju i vinogradu. Novine su pisale da na i iseljenici u Americi i Kanadi prikupljaju velike koliin e hrane i odjee za postradale u starom kraju, a na elu sabirne akcije stajali su n a i umjetnici i rodoljubi koji su se brinuli za ovu pomo, kao to je bio Zlatko Balok ovi, poznati violinist, te Zinka Kune, sopranistica. Narod je, meutim, klimao glavom, ugibao ramena, pa govorio s nevjericom: Amerika je daleko, a potrebe su veoma velike, te ko je gladnome ekati i iveti u n adi! Ali nije bilo tako. Ve uskoro stigli su brodovi iz Amerike. Siroma nima se dijel ilo besplatno, a drugi su kupovali za male novce, toliko da se plati brod koji j e dovezao pomo. Iz cijele Hrvatske ima mnogo iseljenika koji su po li u Ameriku sa eljom i namje rom da ne to zarade i po-

mognu svojima u starome kraju, pa su tako mnogi oti li i iz sela Vivodine, Dala, P rekri ja, Kra ica i Brlenia. Jo prije nego to je do la pomo koju su sakupili na i iseljenici, stigla je Jani Juri, roenoj Kai, vrijedna po iljka iz Amerike. Poslala ju je teta Vera Fumi, sestra Janine majke, koja je oti la kao djevojka u Ameriku i ondje se udala za rudarskog radnik a iz Like. U po iljci je bilo est vrea bra na, etiri vree ri e, dvije vreice eera, nekoliko ku sla i masti, te dva velika omota razne odjee i obue. Teta Vera, na svoju alost, nije imala djece, pa je svojoj sestri Juli slala po

mo prilikom udaje njenih keri, ali je najmlau Janu naumila uzeti k sebi u Ameriku. Kada je doznala da su je udali mladu za udovcu sa etvoro djece, bila je veoma Iju tita na sestru i njezine sinove. Kada je Jana rodila etvrtu djevojicu, pisala je teti da joj je nadjenula njezin o ime, iz po tovanja i zahvalnosti, jer je tetka Vera uvijek u listu poslala koji dolar Jani. Nastalo je uenje po cijelom selu i kraju, a ulo se i mnogo jadikovki: Ja imam tamo ve uda let sina, pak se ni setil mene, a moj Jura zna da sam ostal a sama s troje dece. Gde mu je du a da nas je pozabil, a njoj tetka alje! Ne zamerajte mu, strina Kata, morti siromak nema otkud, niti tam dolari na ce sti ne le iju! Kad nema, onda mu ne zameram, sused tef, a morti je i bete an. Jana se je drugoga dana zahvalila teti Veri i tetku Tomi na daru, a nije taji la da im je to do lo u pravi as, jer su bili svega vrlo potrebiti. 205 Tom prilikom, zahvaljujui na darovima, opisala je kako joj je u ratu upropa ten dom. Potanko je iznijela to su joj sve uni tili i odnijeli. Poetkom 1946. godine tetka Vera stala je slati ne samo ive ne namirnice i odjeu ne go su dolazile i bale tankoga platna za enske rubae, debljega platna za plahte, ja stunice i drugo. Teta Vera nije zaboravila poslati i posebno platno za blazine. Jana se toplo i srdano zahvalila teti Veri na lijepim poklonima. Pisala je: Draga moja, dobra tetie Vera, ja nisam tak bogata recima, a jo sam slabija u pis anju, da vam se mogu zahvaliti na va oj dobroti, drugo bolje ne znam rei neg lepa f ala da ste zavoleli mene i moje osmoro siroadi. Puno ste nam pomogli, morti to pr elazi, dobra tetie, va u i teevu mogunost. . . Dobra tetie, ja sada imam dosta opreme za moje dve ceri koje sam zatekla kad sam se udala za Luku, a za moje etiri ceri skrbili burno moj Luka i ja, da im nabavimo opremu kad dojde vreme za udaju. Dra ga tetie i tetac, ne zamerite meni, puno mlaoj od vas, da vas seam na ono kak stari pametni ljudi divaniju: Veliku si sreu steknu oni koji moreju svakoga nadeliti i nikoga od svoga doma odbit da ga ne nadele. Ali i to veliju, dobra tetie i tctac : Predobri ljudi koji sve razdele, pa radi svoje prevelike dobrote postanu sirom aki i potrebni pomoi od drugih ljudi, time su sebi samima uinili nepravdu. Ne aljit e vi e tetie i tetac, ak je to prek va ih mogunosti, prvu i veliku pomo ste nam poslali , a sada drugo uvajte za va e stare dane . . . Nakon dva mjeseca Jana je dobila list i oveu svotu novaca. Teta Vera i tetac n isu najbolje znali pisati ni itati, pa je list pisao glavni urednik lista Zajedniar, Ante Bekavac, koji je dugo godina bio na stanu i opskrbi kod obitelji Fumi u Pittsburghu. On je pisao po nagovoru tete i tetka. Pismo je glasilo: Draga i mila Jano, tvoj zadnji list ganuo nas je do suza, ti dobro, plemenito dijete, koje se boji za na u budunost da sve ne razdijelimo. Hvala ti na brizi, dobr o dijete, dugo smo alili da su te tvoji udali prije osamnaeste godine, jer te mi nismo mogli prije punoljetnosti uzeti k sebi. Ja sam, Jano mila, puno suza istoil a kada sam doznala da si po la za udovca sa etvoro djece, nisam ja zaboravila tu nu s udbinu na ih cura, da je vi e puta prisili dru ina da se uda protiv svoje volje. Sigur no si se i ti branila da nee biti maeha, ali ne samo da si slina mojoj dobroj, prebl agoj sestri Juli, ve ima i njezinu narav, mekano i samilosno srce, pak si se smilo vala i uzela na svoja lea etvoro siroadi. Radi toga te najvi e volimo, ja i tetac, od sve tvoje brae. aljemo ti novaca, obnovite svoje gospodarstvo. Za nas se ne brini , nama e dotei ono to imamo. Ve smo stari, na na u veliku tugu i alost, djece nemamo, m o da e ne to jo ostati poslije nas. Tetac ka e da e polovica pripasti tebi, a druga sinu njegova brata koji ivi u Peru iu. XLII Luka je poetkom 1947. godine postao najjai gospodar u svome susjedstvu. Imao je volove, dvije krave, nekoliko svinja. Od 1945. do poetka 1947. kupio je dvije pu stare, te zasadio vinograd, sve od pomoi tete Vere i tetka Tome. Luka je bio zahvalan pomoi iz Amerike, ali je pametno mislio da je svaka pomo o d drugoga privremen;)

207 206

pa je radio kao cer n polfc i u vinogradu, a uio je radu i svu svoju djecu. Stari je Krel svakim danom bio sve slabiji, ali nije propu tao prilike da n prol jee i u ljeto tjera Lukinu djecu da beru iblje. im je nastala zima, Luka je, po uputi Krela, pleo ko are uz pomo sve svoje djece. Jednom su odnijeli preko trideset ko ara u selo K., ali su jedva prodali polovi cu. Nisu ih od stida nosili natrag, ve su ih ostavili kod strica Babica. Stari Kre l nije mirovao, ve ree: Luka, iblja ima , daj spletimo jo dvadeset ko ara, pa odnesi u Dragani. Luka je poslu ao i opet zamolio Jo u Strmca, pa su na saonicama odvezli ko are. Sa sobom je Luka poveo i svoja dva sina. Sreko je ve navr io trinaest, a Lukica dvanaes t godina. Brzo su prodali ko are. Sreko se ogledavao i tra io opanarku Cvijetu Kle-meni. elio ju je pozdraviti, a jo v i e se veselio da ga ona vidi kako je porastao i kako je lijepo obuen u amerikansko odijelo, a ne kao onda kada je imao mamine cipele i stari oev kaput i kapu. Na al ost, ona ovoga puta nije bila ondje. Sreko se vraao k saonicama kadli zauje o tar glas: uje , deko, kaj te je ovamo u Dragani one-slo? Ve sam te negde videl? Ja vas dobro poznam, vi ste pintar Vla i, popravljali ste lajte koje su nam u ratu vojnici pro upljili. Do li su do saonica, a bavar Vla i ree: Luka, kaj su to tvoji deki? Jesu, Antune! Kaj si do al lajte prodati? Lahko ja prodam svoje lajte, do al sam kupiti hrastovih planjki, zna da su iz draga nikog luga najbolji hrasti! Nego, uj, Luka, daj ti meni svoga sina za naunika, jeda n ti bu dost na domu, malo bu ti ostalo dok nadeli est zetova. Bi li ti tel uiti pintariju? h ,,,-j..;; . Sreko pogleda oca, ali Lukica ree: tjV/f,, v, -Bi ja, ak nee on! ,,,.,. Vla i odmah ree: Onda uite obadva! Kada izuite, lahko se jedan povrne doma i dela pintariju i obrauje zemlju i vinograd ak vam budu svakovi kaj ostavili. Tako su 1. veljae 1947. godine Sreko i Lukica poeli uiti bavarski zanat kod Antuna Vla ia u obli njem selu P. Sva djeca Jane i Luke bila su zdrava i lijepa. Manda, ne previsoka, vi e zbita i jaka, crvenih obraza i smeih oiju, pokupila je ne to od bake Lianke i oca Luke. Zorka je bila vitka, stasom vi a, slika i prilika majke Ljubice. Sreko je bio dosta slian djedu Sreku bio je po vuene naravi i neodluan. Lukica je bio ni i rastom, ali jae razvijen, nagle naravi, premda mu je lice bil o lijepo i nje no, gotovo kao u djevojke. Imao je velike crne oi i trepavice, a kos a mu je bila svijetla i kovrava, pa ga je jo kao malenoga Jana zvala janje cem, janje com. Janine su keri imale modre oi i svijetlu kosu. Bile su lijepe u licu. Tri stari je imale su ne to oevoga i majinoga, samo je najmlaa, Vera, bila izrezani otac. Jo dok je bila djevojica, zamjeivalo se da e ura biti visokoga rasta, pa joj je Lukica esto Ijutito govorio: 209 4 Ml * l

Leto i dva mcseca mlaa si od mene, pak si vici kak ja. Kam toliko raste ? Bus naras la kak na e re, ne bu te ni jedan deko zel /a enu! Ne vodi ti, Lukica, brigu o meni, neg ti vi e jedi naraste vei, jer ak ostane mali, n e bu te tela zeti ni la cura! Tako je medu djecom esto dolazilo do prigovaranja, jbacivanja, a i vike i plaa: On me je druknul! . . . Ona me je poskubla! . . . mi je potrgal deklicu! . . . Mama videla sam kak Lu-i iz lonca pije mleko! . . . Jednog dana jedno od djece r ee: aa, Sreko je nagnal poli iz koja pije stric el! . . . Sreko, sine mili, ne delaj to vi e nigdar, za tebe nije vino! <Iamr cam naonal nnlii- i nrlmah sam knlmmil Plaui otie u dvori te, dugo je ispirao usta i grlo, a onda se vrati ee: Morti se nis jetike dobavil kad nis vino pro -druknul. xun Lukino je gospodarstvo dobro napredovalo. Rijetko je trebao te aka, svakom poslu u polju i vinogradu pomagale njegove dvije keri, dok su sao obavljala ostala djeca. Jani vi e nije bilo tako te ko kao onda dok su djeca bila mala, jer djevojke s jnjom prale rublje, muzle krave, hranile svinje i ivad. U proljee 1948. godine poeli su poslovi, a Luka je u kuu i prepla eno r

jer su mu u laganiji po su sada obje

put izabral joj je lep i klas, dal u ruke i rekal: Ovaj klas bus lak e ogulila, Manda le Na to ba nisam pazila, ali deko je kak se spada, vojsku je odslu il, nisu bogata i, ali kruha nisu gladni. Ak bi bil Mandi po volji, ja ne bi ni imala protiv te vez e, samo te prosim, Luka, dragi moj, ne burno ju silili, ak ona nema do njega vol je. Osam dana prije Svih svetih, rano ujutro, izae iz svoga dvori ta na put cijela o bitelj Juria. Dogovorili su se da e urediti i okititi grob majke Ljubice i bake Ma nde. Jana je odluila posjetiti svoju bolesnu majku. Dva vijenca nosili su Sreko i Lukica. Jana, Manda i Zorka nosili su ko are u koj ima su bili darovi za Ja-ninu majku, strica Babica i kuma Penia, a tu je bilo ri e, eera, masla, jer je teta Vera svega toga puno poslala. Ostali su na objedu kod Babica i Penia, a Jana je s Bo icom i Verom po la svojoj m ajci. Kada su se vraali kui, doe pred njih prvi susjed Adam Makovi i ree: Nek deca sama pojdeju domov, a vi, Luka i Jana, navrnite malo do nas, moji su oti li na veernjicu, samo smo ja i Franca ostali doma, da se malo podivanimo. im su sjeli, Adam natoi vino, a Franca donese zdjelu fanjaka, te ree svome mu u: iij '. * Reci, Adame, kaj si nakanili ^ SI/HM uv? Moj se Martin eli o eniti ove zime. '"' l< ' * "* ^ ; Zakaj se ne bi o enil, vojsku je odslu il, a vama bu snaha dobro do la u hi i. Lepo ti to, Luka, divani , ali kaj bus rekal kada ti velim da se je zadel za tv oju Mandu? Ja ne bih imal ni proti deka, samo ak bi bil po volji na i Mandi, kaj ne, Jano? *" Ja se sla em s Lukom, ali vam naprvo velim da Mandu ne burno nagovarali, a jo ma nje silili da pojde za va ega Martina. Franca pogleda Janu i ree: Negda to tak ni bilo! Cura je morala pojti za mu a kak su se stariji dokonali, a dana nja je mlade drugaija. Kaj ne, suseda Jano? Sve se menja, strina Franca, takva je dana nja mlade , ima svoju volju i dr i se svoje odluke. Javi se i Adam: Kaj ti, Franca, sad mudruje ? Zna da jo nismo sve rekli Jani i Luki. Mi smo uli, Adame, drago nam je da je Martin na u erku izabral, sada burno mi pit ali na u Mandu. Susedi smo, pa vam ne bu daleko dojti da pitate je li ona pristaje

. Trdo sedite da se ne sru ite s klupe! Kakvu nam brigu i napast zadaje na Stefan! Kada je ul, kak nam Martin veli, da vas pitamo za Mandu, skoil je pred mene, zgrab il me je za obadve ruke i rekal: aa, kada ih bute pitali bi li Mandu dali za Martin a, onda odmah pitajte bi li za mene dali Zorku! Nek bi bila svadba ove zime za o badva u isti dan! Badava sam ga odgovara! i govoril mu da jo nije vojsku odslu il, a on mi veli: Star sam dvadeset let, ne bu mene vojska nauila kak bum sa enom ivel! aa i mama, meni je Zorka postala tak draga kak moje oi u glavi, ja bih u vojski iz p ameti izisal od straha da se bi ona za koga drugoga udala. Pitajte strica Luku i nevestu Janu bi li mi ju dali, a moja je briga da Zorku pitam bi li me zela! Luka ree: Mlada je, tek je navr ila sedamnaest godina, kaj ti veli , Jano? 212 Ne bojim se toga, majko, kaj ne, Martine? Majko, ; po du i, kaj mi nismo a? Zdravi smo, ak nismo bogata i, imamo lepi izgled. Za va u majku, sinki mili, vi ste najlcp i deki u. A pozabila si rei, Franca, da su dobri i delavni. artin i tefan teno an ree: aa, donesite poli lanjskoga vina, koje ste prili za svadbu! ivi su naginjali poli s vinom, a tefan ga ispije do i ree: Pre li burno malo do Jurievih. Zato sam vas pro-aroga vina, da imamo vi Pazite, sini mili, sused Luka je rekal da veeras u ni spominjal svojim onak. To nam je jo dra e, majko! Ja se ne pla im da i njima jae zakucalo srce kada nas vidiju, a sasvim siguran da imaju elju da ljube i da budu ljubljene. Tak ja nis znal divaniti kada sam namislil o eniti u majku! Niste imali kura e, aa! Lahku no! Lahku no! Samo pazite da se otud kam idete ne rnete s otiraem. Prvi ue tefan i ree: r>nhar veer svima elimo. Do li smo vas, strie, deki od ok su veerali, a

te

e kura e. curam na dok

Jesam ti rckal, Martin, da bu stric Luka odmah istal, a ne kak nas je puntal Jo za Mileak, nek ne po-i emo lenim Prekri cima popravljati puta. Kaj vi, cure, jo idete u kolu? Ba tak kak da idemo, poma emo sestrama napi-i zadae. Burno vam mi pomogli, znate da smo bili dobri ci u koli. Martin sjede kraj Mande, a tefan kraj Zorke. Tako svaki pomagao po jednu zadau i t o su brzo obavili. Jo bi malo ostali ak ne idete br e spat. Vidite da nevesta pi e list tetii u Ameriku, nene stric Krel nagovara da pletem ko are , ali mi se da. Nema moga Sreka i Lukice da mi poma u, landa i Zorka trebaju ove zi me puno toga sa iti. Ak hoete, mi burno vam pomogli, strie Luka. Stari Krel, te ko di ui, jedva progovori: Ne pristani, Luka! Budu se nauili plesti ko are, la zbogom tvoja zarada! Jana ree: Strie, to je greh! Nek se nauiju, zakaj ne bi ki sebi pomogli, svaki mora iveti! Andel mili i nebeski, ti nisi nikomu jalna! Kad ;bi pravo, onda ih bumo nauili p lesti ko are! Jesi li se ti, Zorka, nauila plesti ko are? __, Mtcom ! * Ustali su nakon posla, spremni za odlazak. Dr ali su e ire u rukama. tefan je, gnjeei e uperio pogled u Zorku te joj rekao: Zorka, kada si pristala da te zamenim kod pletenja ko ara, sada po teno reci, mil a curo, bi li ti mene tela zeti za mu a? Bi, tefane, ak bi to dopustili mama i aa! Javi se i Martin: Ja ne znam tak lepo divaniti kak tefan. Bi li ti mene tela zeti, Manda? Jako rado, ak bu prav mami i ai! Brzo su otvorili vrata. tefan baci e ir na dvori te i

rei pode do svoje kue. Otvore vrata i stanu glasno zvati: aa, majko, ustanite! Kaj kriite toliko, morti se hi a zapalila? Majko draga i aa, na a srca goriju od veselja Obadve su cure pristale da nas budu ele! Martine, donesi pun poli vina, da jo vi e pot-kurimo srca, da nam goriju do kraja ivota! XLIV Jesam ti rekal, Martin, da bu stric Luka odmah pristal, a ne kak nas je punta l Joza Mileak, nek ne poma emo lenim Prekri cima popravljati puta. Kaj vi, cure, jo idete u kolu? Ba tak kak da idemo, poma emo sestrama napisati zadae. Burno vam mi pomogli, znate da smo bili dobri aki u koli. Martin sjede kraj Mande, a tefan kraj Zorke. Tako je svaki pomagao po jednu za dau i to su brzo obavili. Jo bi malo ostali ak ne idete br e spat. Vidite da nevesta pi e list tetii u Ameriku, a mene stric Krel nagovara da pl etem ko are, ali mi se ne da. Nema moga Sreka i Lukice da mi poma u, a Manda i Zorka trebaju ove zime puno toga sa iti. Ak hoete, mi burno vam pomogli, strie Luka. Stari Krel, te ko di ui, jedva progovori: Ne pristani, Luka! Budu se nauili plesti ko are, onda zbogom tvoja zarada! Jana ree: Strie, to je greh! Nek se nauiju, zakaj ne bi deki sebi pomogli, svaki mora ive t i! Anel mili i nebeski, ti nisi nikomu jalna! Kad je tebi pravo, onda ih burno na uili plesti ko are! Jesi li se ti, Zorka, nauila plesti ko are? Nisam, ali smo pomagale i ja i Manda kada nam se pripetila ona nesrea. Onda ti, Zorka, dopu ta da te enim' ' ' ' <' Jako rado, jer sam dugo imala ulji ruke Bi li ja smel tebe zameniti, Manda? " Ne mora me niti pitati, Martin Oba mladia bila su zbunjena o ]j< vojke pristale da ih zamijene. 16 U su >Rled plete-mene Ustali su nakon posla, spremni za odlazak. Di e ire u rukama, tefan je, gnjeei e ir, perio u Zorku te joj rekao: Zorka, kada si pristala da te zamenim nja ko ara, sada po teno reci, mila curo, b i tela zeti za mu a? Bi, tefane, ak bi to dopustili mama i aa! Biti Javi se i Martin: Ja ne znam tak lepo divaniti kak Stefai mene tela zeti, Manda? Jako rado, ak bu prav mami i ai! Brzo su otvorili vrata. tefan baci e ir na d i trei do svoje kue. Otvore vrata i stanu glasno zvati: aa, majko, ustanite! eselja fe potKaj kriite toliko, morti se hi a zapalila? Majko draga i aa, na a srca goriju Obadve su cure pristale da nas budu ele! Martine, donesi pun poli vina, da je kurimo srca, da nam goriju do kraja ivota! XLIV Bila je to dvostruka svadba. Martin i tefan do li su sa svojini svatovima po mla de da pou na vjenanje, a onda su se, po obiaju, svatovi i punici astili cijeli dan k od roditelja mladenki. Poslije pola noi vodili su ih u svoje domove, gdje im se s glave skidaju vijenci, a umjesto njih stavljaju znakovi ena zvani spletki; te sp letke, kada idu na spavanje, skidaju u krevetu i stavljaju na uz-

glavlje, a ujutro ih opet meu na glavu i tako ih nose sve do kraja ivota i snjima polaze u grob. Luka je svakoj kerci dao komad vinograda u miraz i vei dar u novcu koji je posl ala teta Vera. Mladenci su bili zadovoljni. Sretni su bili to su ih djevojke htje le uzeti, ali je Adam Makovi poslije vjenanja ipak rekao Luki: Ja sam mislil da bus jo privrgel onaj slog zemlje na kri anju ... Ne morem, rekal sam unapred kaj dajem. Ja imam jo etiri ceri i dva sina, a sam zna da sam pri gruntu slab. Manda i Zorka bile su zadovoljne, mu evi su im bili dobri, a one su ugaale svekr vi i svekru, a ovi njima, jer su vidjeli da su to dobre i marljive snahe, navikl e na svaki posao. U travnju 1949. godine tefan je morao u vojsku. Zorka ga je pratila do kamiona koji ih je odvezao u Karlovac. Gorko je plakala, a tefan ju je tje io: Ne plai, mila moja Zorko, uvaj zdravlje za sebe, za zalog na e sree i ljubavi kaj pod srcem nosi . * * * Godine 1951. u Lukinoj je kui bilo veliko veselje slavio se dan kada su Sreko i Lukica postali bavarski pomonici. Luka je pozvao roake i prijatelje te cijelu obitelj bavara Vla ia. Bio je veseo i ponosan to su mu sinovi s uspjehom polo ili pomoniki ispit. Bavar Vla i estitao je roditeljima na tako dobrim, po tenim i poslu nim mladiima, pa j dodao: Ja ih elim zadr ati kao pomonike u poslu, obojica su dobro nauila taj posao. Ja sa m siguran u njih. Ako pou na posao drugome bavaru, nee me biti strah da e njin moi prigovarati da se nisu kod mene dobro izuili. Vla i popij a u vina, zaustavi pogled uki ree Kada sam im dao posao, Sreko je tono i savjesno sve napravio, smireno, tako da nije nikoga gledao, ni vidio, niti je mene ili bilo koga to pitao. Lukica bi poeo raditi zadani posao, neko bi vrijeme radio, a onda ostavio posao, do ao k meni i u pitao me: Majstore, ja mislim da bih ovako br e i bolje napravio. Ja sam mu odobrio jer sam vidio da je bio u pravu. Luka, taj tvoj mlai sin znat e se probijati svije tom, taj se nee izgubiti, br i je od Sreka, razmi lja, jedino mu zamjeram to je nagle ud i. Fala ti, Antune, kaj si mi izuil sinove, i drago mi je da mi otkriva njihovu sp osobnost i da su elo vreme bili po teni i radi ni. Zna kak narod veli: Svi prsti na ruk i nisu jednaki. Tako nisu jednaki ni moji sinovi, premda ih je rodila jedna majka , ali ja verujem, kada postanu mu evi, da budu meni bih' na diku, a siguran sam da bi mi i pomogli. Godine 1953. Odala se ura u Medvenovu Dragu, a 1954. Nada u zaselak P, u estitu obitelj Kuhari. Godine 1956. stali su slati glasove za Bo icu od obitelji Juri. Luka nije imao ni t a protiv mladia, ali se sjeao kako je ba otac mladoga Franje bio protivan da se nje gova sestra Jana uda za Luku. Bo ica se povjerila majci da bi rado po la za Franju, a onda Jana ree Luki: Promisli, Luka, sam zna da je Franjo deko kak se spada, kaj je on kriv da ti nj egovi nisu dali njegovu tetiu za enu. Onda jo ni ni bil na svetu. Zna da je 219 Bo ica srame ljiva, uli meni Pametno si mi rekla, dobra moja eno, pa kada na a erka ima volju do deka, daj im g las da po alju snuboke. to ti misli , Jano, zakaj mi dobivamo tolike glase za na e ceri ? Zna , ja si mislim da ni morti zato kaj znaju da na e keri imaju tako lepoga i uda r uha od tvoje tetie Vere. Zakaj gre i , Luka? Prvo, na a su dece, fala bogu, zdrava, milina ih je pogledati k ak su pristale i lepe ceri. Do sada smo udali etiri ceri, pak mi reci jesi li ika da ul i jednu re protiv njih, bilo od striev, svekra ili svekrve? Nigdar mi se Jano, niedo nije potu il na na e keri.

Sad zna da je ta dobrota na ih udatih keri po elom kraju tak poznata da svaki rado i e curu iz takve hi e. Kada Bo ica ode, onda bu nam ostala samo Vera, a bojim se da burno na leto i nj u zgubili. Onda bu nam ostal pust dom, zna da ve i za Veru propitivaju. Ne bude, Luka. Imamo dva sina, vidi da se ne ele jo eniti, oni se dr iju onoga po s tarini: Ne bum vodil enu u dom gde je sestra za udaju! Kada sam bil pri njima u Zagrebu, divanil sam im da tu zaponeju pintariju. Zna Sreka, on nije re-kal da ne bu, ali je Lukica skoit kak kokot i veli: Nisam pamet p o zagrebakom betonu iztresal da idem u D. i tam zaponem pintariju. Ne idem ja iz Z agreba, ak me Sreko posluhne, ne bu i al ni on, kaj ne, Sreko, da prav divanim? A Srek o veli: Kada nee Lukica, onda neu ni ja! Jo ste vi, aa pri snagi, a mama je jo mlada, ak nam dom pokraj vas ne bu propali U jesen 1957. godine dolazili su Luki poruke za Veru od prvih obitelji. Majke su govorile o svojini sinovima, ah' kada su o tome govorili Veri i nabrajali obite lji i mladie koji bi je rado uzeli, ona je odgovarala: Juru ne bi, da je sve njegovo kaj oima gledim. Jo u ne bi, da je sam na svetu, Ma ta je tak-tak po volji, ali njegovoj gorkoj mami ne bih tela biti snaha! Luka je molio sinove ne bi li mo da oni djelovali na Veru da promijeni odluku, a u razgovoru Lukica joj ree: Kaj ti prebira , Vera, moglo bi se pripetiti da ne bu nigdo za te pital. Na mene vi ne gledajte, brao, vama je vreme da se o enite i dopeljate neveste ova mo, ja vam bum od koristi. Jo vam bum i va u. decu pestovala. Mi ne mislimo da ivimo tu u D., ali bi rado da se ti im prei uda , da znamo na emu smo. Onda strpljivo ekajte. Ja bum zela mu a po svojoj volji. Svi ovi kaj me prosiju nisu mi po srcu. Vera, kak to divani , deko bira curu. Onda vi, brati dragi, im prei najdite cure. Ima ih dobrih i po tenih u na em kraju. Svaka bi vas cura rado zela, jer ste obrtniki, a znam i cure kod kojih bi dosta toga pri enili. i,, Onda burno posluhnuli tvoj savet, brzo te burno f, zvali u svadbu, ali se ne burno enili iz na ega sela, jer ; mi s drugim curama namigujemo i ozbiljno mislimo da burno ih eli za ene. , V; < ,. Polovicom prosinca 1957. godine do li su novi da pozovu roditelje Luku i Jan u u svatove. en< se uoi Nove godine Lukica uzima kerku stolari Sesv a Sreko kerk u radnika u mesnici Sljemena vas pitam bi li vi mogli gdc posuditi novac ili kaj ga prodati? Kada je Luka uo koliko stoji taj komad zemlje, o ga je znoj, te ree: Lukica dragi, da ja prodam sve na e suho i sirovo, ic bi izneslo niti polovicu kol iko bi se moralo platiti jj funda . Ali, aa dragi, to bu za leto dan dvostruko lilo! v^nnV.m ti. sinko. ali ia toliko novaca ne bih mol Umirite se, aa, te su mi se reci izmaknule! Nigdar ti te mrske reci ne bum pozabil. O toj ijki i eni tak si se usudil rei! A s ad me uj! Ak bi ti prosil, ona je tak dobra i tebe ima tak rada da ti ilbe ne bi odbila, ve bi prosila svoju tetiu. Ali, uj , ja ne dani pod cenu ivota, neu! Jer bi t oj predo->j eni mogla doi misal da sam ja nepo ten ovek, j ja neu. Sad si me razmel, n ezahvalni sine! Luka se nije mogao umiriti. Kada je Lukica rekao da odlazi kui, Luka ga nije ni n om rijei zadr avao. Jana se trudila da zadr i njega i enu, ali kada Lu-a nije pristao, skupila je darov e da ih to vi e ponesu oborn u Zagreb. Lukica je promatrao Janu kako im silom trpa darove, iskreno za ali to nee dulje osta ti. Bio je zbunjen, to se lomilo u njemu. Iako je inae bio rjeit, sada mogao ni ri jei progovoriti, te ocu jedva izusti zbo-i. Prije nego to se popeo na kola, uzme Jan

u za 2 ruke te uzbueno ree: Majko predobra, prei neg

otidem,

resite

me m!

Radilo se o osiguranju koje je imao kod Hrvatske bratske zajednice. Polovicu tog a ostavio je Jani, a drugu polovicu svome sinovcu koji je ivio u Peru iu u Lici. Drugoga dana Jana je dobila poziv od Iseljenikog sekretarijata da doe u Zagreb i podigne naslijeeni novac. Cijelo je selo prialo o Janinom nasljedstvu. Mnogi su se tome veselili i govor ili: Bolje je imati, neg stradati. Ak bi koga sna la potreba, bar bi se imal kome utei z a pomo. Neki su govorili: U sretan se as rodila ta Jana, pa su ju zavoleli tetia i tetac, a nigdar ju nis u videli. Jo je sretniji taj Luka! Ve je onda veliku sreu postignul kada ga je zela ta dobra i lepa ena, a sada ima jo veu sreu jer dobiva toliki novac! Sada bu prvi g ospodar u selu! Kaj budu napravili s tolikim novcem? Jana je po la u grad s Lukom, jer se bojala nositi tako veliku svotu novaca, al i su pristali na prijedlog svoga pravnoga savjetnika Dukata, pa su veu svotu nova ca ulo ili u Gradsku tedionicu. Kada su se vratili u svoj dom, Vera je stala pregledavati to su joj kupili u Z agrebu, a Jana ree: Veruj mi, Luka, kada su nam brojili toliki novac, li se skoro zamaglilo kada sam ga gledala. Dobro da je naputil fi kal Dukat da ga vr emo u tedionicu. li si ti malo razmi lja!, Luka, kaj burno mi napravili likim novcem? 1SJV tnri ci Tnnn tVlnup nnvar nni <;tnii nn'iil Napravi, Jano, kak hoe , ti si ga dobila. Ne uri, priekaj, svih na ih pet ceri dobro je udomljeno, ali sigurno ni jedan zet ne bi rekal da nee primiti, i da li treba ili ne. Nek bu, Luka, na tvoje. Nek novac stoji, ali taj me novac pla i, uda ga je. A ka j si ti ve pozabil kaj sam ti pripovedala da sam ja prodala na e volove, 1942. godi ne, uvala sam novce da mi budu za potrebu, a na jesen 1943. ja sam za sve novce k aj sam dobila za volove jedva mogla kupiti jednu svinju. Onda je bil rat, Jano, a sada je mir i do rata ne bu do lo, novac ti ne bu izgu bil na vrednosti, ni se ne boj, draga moja Jano. Tjedan dana nakon toga iz Zagreba je do ao Sreko sa enom. Svi su se veselili njihovu posjetu, a Jana je razdragano ljubila sina i snahu te ree: Sada vas ne burno tak brzo pustili da otiete. Na-di ite se, deco mila, ovoga isto ga i zdravoga zraka, to bu tebi jako dobro koristilo, draga na a Jelice! Mjesec svibanj bio je u punom sjaju. Ne zna to bi radije gledao. U vrtu puno .r anoga cvijea koje je Vera njegovala, a u vonjaku sve u raznobojnom cvatu, bijelo i ru iasto. Ugodan miris osjeao se svuda, tako da su se od njega irile grudi. Sreko je vodio enu po bre uljcima, pokazivao joj polja, livade, vinograde, a onda su stigli i do vrha ume, te joj s ponosom ree: Gledaj, Jelice, neka ti se oi napasu, a prsa nadi u u ovom lijepom kutku na eg dra gog Zumberka. Tu sam se ja rodil, po ovim bre uljcima pasao sam na u kravicu.

Popni se jo malo vi e, da ti poka em jarak u koji utjee voda iz svih izvora. U njemu j e bilo mnogo rakova koje je otkrio pokojni stric Krel. Majka ih je lovila, kuhala , a onda je meso iz repova prepekla na maslu i time polila gance. Bili su tako do bri da se nas osmoro djece jagmilo tko e vi e varaka po zdjeli pohvatati. Dvije godi ne hranila nas je majka varcima. Ja sam se gotovo potukao sa svojim vr njacima, na primjer, s vr njakom tefom, koji su' bili mnogo imuniji od nas. tef mi je rekao da sa m la ljivac i oholo je pred svima dodao: Kaj la e da imate ocvirkov, kada ih mi nemamo , koji smo dve velike svinje zaklali, a va a je bila mala kak malo vei puran, ti la l jivac jedan, vas osmoro bi sirove pojeli da ih imate! Kada sam doznao od ega su ti varci bili, jo i danas me je sram to nisam to zadr ao za sebe, ve sam rekao uri, pa su tako doznali i drugi susjedi. Svi su bili gladni, pa su polovili sve rakove. Ja sam plakao od stida i tuge, a alost mi se poveala kada mi je majka rekla da e nas m

nogo te e prehraniti toga proljea i ljeta. udim se, Sreko, to ti nisi znao zadr ati tu tajnu za sebe, jer nisi previ e razgovor ljiv. Da je to izbrbljao Lukica, ne bih se udila, ali tebi se udim. On to jo nije doznao. Zbog toga sam rekao majci neka me izgrdi i kazni kako hoe , a ona mi je odgovorila: Sam si se kaznil, sinko, svojim priznanjem. potanje ne k oristi, a majci bi prei ruka usahnula neg bi te kaznila! Jelice, ti ne mo e ni zamisl iti kako je dobra i po rtvovna ta moja majka. Ne moram, Sreko, zamisliti, ja sam to osjetila kod prvoga susreta s njom. Njez in blagi i umiljati govor, mili i veseli pogled! Od nje struje dobrota i radost. Ja sam je odmah zavoljela. Jelice, sada u ti odati tajnu. Ona nije na a ro-la majka, ali te preklinjem, nemoj da joj to ime da znanje, to bi joj bilo jako ao, jer je ona bila svima na dobra i d raga majka. Kada su se vratili u kuu, Luka je po ao u vinograd, ana i Vera spremale su sveani ob jed. Jelica se poli da e pomoi, ali Jana ree: Prejdi, Vera, s Jelicom do Zorke! Zna da ona jo srne ovamo! Nek Jelica vidi njezin oga treeg sina. im su Vera i Jelica napustile kuhinju. Sreko prie i, te joj ree: Majko, nemojte zamcriti ak vam po istini velim ja nis dopeljal Jelicu da pribere vi e zdravlja i snage ono kaj ju eka. Ja sam vas do al, majko, nekaj pro-ali mi je L ukica rekal, da to velim samo vama, ne i aom! Kaj bi to bilo takvoga, sinko, kaj aa ne bi smcl 9 Do al sam vas, majko, prositi da bi nam posudili aca da kupimo fundus tam pred Ses vetama. Prilika je Ta, a mi bi radi bili na svome, jer bi si napravili u i radio nicu i poeli bi za sebe. Mi vam burno dali late i s vremenom povrnuli novac. Sinko dragi, zakaj to aa ne bi smel uti i znati, kaj je moje, to je i aino, jesi me r azmel, Sreko? Jesam, majko, jesam. Lukica je poslednji put di-il ai o tom fundusu, ali ga je aa ta k jako na po-da se sada srami dojti domov, neg je mene poslal cal da najprvo vas p rosim. __ QiWl-r, H r*; m; ;^f ^o ; : i: : _:_t:i: Naljutil se je majko, jer mu je Lukica divanil da bi negde posudil novac. Oh, sinko, dragi! Jana je htjela ne to rei, ali naglo ude Luka, te o tro ree, kao da je ne to slutio: Kaj vas dvoje u kuhinji razgovarate? Ja moram biti kod jela, Vera i Jelica su oti le do Zorke, da Jelica vidi najmla j e na e unue. Jana podigne glavu, pogleda Luku, te ga upita: Nekak ne izgleda dobre volje, da nisi morti opa-zil u trsju kakvu nevolju? Nisam, Jano, sve napreduje da ne mo e biti bolje, samo ak ne bu zla iz zraka. Sreko je bio povuene naravi. Osjetio je strogi oev pogled, digne se i ree: Idem i ja prejti do Zorke. Ostani, Sreko, da velim ai kaj si me prosil. Luka prekine Janu, pa srdito ree: Tebe je poslal Lukica da prosi mamu novaca? Sreko prepla eno pogleda oca, te zbunjen o ree: Da, aa. Jano, Jano, ti predobri stvore, ti upravo bedasto dobra, da ti morti nisi obea la dati novac? Kaj ti mene tak malo pozna ? Kak bi se ja usudila obeati dok se s tobom ne spora zmem? Ti si novac dobila, a ne ja! Luka, Luka, ne alosti me, kaj je moje, to je i tvoje, ili bolje reeno, sve je n a e. Onda, kak ti misli , Jano? Ak bi bila tvoja volja, Luka, ja bi bila za to da Jano, Jano, ti predobri bedaek, promis i z,nas kak pametni ljudi veli ju: Da ruk

ama, ak i e natrag, mora rukama i nogama iskati i jako te ki dobi natrag Mi bi vama povrnuli novac i platili kamate. To si mi ve jenput spomenu!, Sreko! uj me, kaj roditelji dadu deci, to ne i eju nig dar natrag. Ja veru-jem, ne daj bo e nevolje i bolesti, da nas vi ne bi zapustili. Ne bi, majko, ne bi nigdar. Va u dobrotu ne smemo i ne burno pozabili, jer ste nas othranili, a sada je va a dobrota tak irokogrudna i velika da nam omoguuje da bu rno imali svoje domove i svoju radionicu, kunem se, majko, svojim ivotom! Greh se je kleti, sinko, pojdi do Zorke i povedite na obed Mandinu i Zorkinu djecu. XLVI Bio je veliki sajam u mjestu K. Narod je, po obiaju, do ao iz svih okolnih sela na pro tenje. Bilo je lijepo vrijeme, a trgovci su dovezli veliku koliinu robe. Po li su Luka, Jana i Vera. Luka ree: Tog peenja svake vrste tam ima dosta, ne burno bih* gladni. Ak nas gdo od tvoj ih, Jano, ne pozove na obed, ili moj stari kum, sigurno bu nas pozvala stara str ina i stric Babi, ali njih ne burno sreli na sajmu, jer su ve iznemogli i dr e se ni e , a najvi e postelje! Moram ih poiskati i pozdraviti, nigdar mu ne bum pozabila kak mi je do al izora ti njivu kad mi je bila velika sila.

Prvoga su susreli kuma Penia, koji odmah ree: Da se nisi usudil, piljim moj, obeati kom drugom iti na obed, kuma je komaj do la od mise, mlada je od mene, ali te ko hoda. Jesi me ula, Jano, i ti, lepo dete, bu si stari kum napasal oi na tvojem lepom i zdravom licu, a jo ti bude stari kum i m lado enju poiskal, naj tak lepoga, a sigurno i dobroga kina na e sele Susreli su Janinu nevestu Francu, te s njom po l posjete njezine roditelje, str inu i strica Babica. Vera je dijelila starcima darove, a nevjesta iz kuhinje da ih pozdravi, te ree : Malo priekajte, sigurno bu brzo netk nlaih do al da donese vina iz pivnice. Ne budu ekali, Tereza! ree kum Peni. Obeali su meni doi na obed, njegova kuma b se razbe-te ela od tuge ak ne budu na i gosti. Kaj ti misli , Mikica, da bi pri moji ni i ostali gladni? upita Jiva Babi. Ne mislim, Jiva, ne, ali kum je prvi iza oca, kum se mora slu ati. Jesi li ul, p iljun, moje je vino jo bolj e neg od prijatelja Jive. Po li su s kumom, a s njima je po la i ne rani jer se tom cestom ide do njezina sela. Kum, Luka i Vera i li su sprijeda, a one dvije odostraga. Franca ree: Retko dolazi , Jano, do nas. Znam, nevesta, znam. Mama je, fala bogu zdrav; a stari me dom ne vlee. Ve sam ti jenput rekla da sam brai oprostila, ali nisam pozabila, a i nigdar ne bum m ogla pozabiti kak me je Valentin tukal kada sam s branila da ne elim Luku zeti. 11 Ti si predobre naravi, Jano, pak n< misli na to. [Blizu smo kumove hi e, a jo mi nisi glas ; >slala, kaj je rekla ta na a prebirljiva Vera za Jivu od mojega brata Mate. Zna da me nevesta Tere za svaki put pita jesi li mi poslala kakav glas, zna da sam U odmah posle Nove go dine rekla za njezina sina Jivu. Da ti po istini povem, jo joj nisam niti jenput spomenula toga Jivu, prav ga n iti ne poznam, ali ti obeavam da joj bum rekla im dojdemo domov. Kada su se vraali od kuma Penia, Luka ree: Navrnimo se opet k stricu i strini da ih pozdravimo, obadvoje su se jako poru i li. Ponudili im burno, ak bi imeli kakvu elju. Ja njihovu dobrotu ne bum nigdar p ozabil. Bili su mi dobri, kad je meni jako te ko bilo. Jiva Babi sjedio je na podno ju kreveta, a strina na stolcu kraj prozora. Kada j e u ao Luka sa svojima, stric Jiva ree veselo: Jako ste me razveselili kaj ste se opet navrnuli. Tvoj kum vas je upravo iste ral iz na e ni e. Mata, sinko, daj donesi poli vina, nek Luka prosudi je li bolje na e ili od suseda Mikice. Zeleli smo vas jo jenput pozdraviti. Ove dane idemo u Zagreb, moru* kaj rabite,

strie i strina? Fala vam, dragi moji, na ponudi, ne rabimo mi ni , jedino ak mi more kupiti snag e i zdravlja, kaj ne, Zorka? Meni, Luka, kupi krunicu s debelim zrnjem i molitvenu knji icu s velikim slovim a. Da ti vr eju u les kada te zakopaju, kaj ne, Zorka? Znam da e mora umreti, ali jo ne bih tela da smrt dojde po me, rada bi doekala p raunuka pred neg umrem. Ne mislite, mama, jo na smrt ree sin Pero. Moja se cer lani udala, nadamo se, a k bude zdravlja, mi dobiti unuka, a vi praunul Bo e daj, sinko Pero, da bude zdravo! Jesi ul, Mata, tri sina ima , jedan zrel za enidbu, a i drugi ni zelen, poteraj J ivu da se eni, naj mama i aa do iviju pri na i ni i veselje, da uju pla unuka. Jo sam ga lani teral da se eni, ali on prev'v prebira, no ak bude zdravlja, ove zime ne bu mi maknul. Ne prebira samo on, takva je i na a Vera: Ovaj mi nije po volji, proti ovoga ne bi ni rekla, ali se ne bih rada udala u tu obitelj. Jiva, vnuek mili, pogledaj si ovu lepu curu, kak jabuka je, rumena, a vitka ka k konoplja. Stari aa, u proljee se ne divani o enidbi, kada je najvee delo u polju i vinogradu . Unuk moj dragi, samo ak bi Luka i Jana dali svoju cer za te, a bozgna bi li te cura tela i zeti, na a ni a ima, fala bogu, svega, ona mo e lagano podnesti proletnu i letnu svadbu, ne moramo mi ekati jeseni. Jiva se zbunio, te uzbueno progovori: Stari aa, kaj nemate ni zanimljivije divaniti? Sinak dragi, za mene ni bilo vee radosti neg ono doba kad su se enili moji sinov i, to je bila za mene nada da se ne bu na dom zatrl, a jo prei smrti rado bih do- ive l tvoju enidbu. Budete do iveli, stari aa, a sada moram iti napojiti blago. I nama je vreme da krenemo, da na i zeti ne moraju sve napraviti u na em domu. Do vienja, strie. Strini burno sigurno donesli dare, a za vas bumu svuda iskali da k upimo zdravlja i snage. uvaj noge, Luka, da jih. ne razdere prei neg najde snage i zdravlja za mene. Deco draga, ne zamerite l j, osobito ti, milo i kpo dete. Mi stari ljudi slobodno /animo kaj nam le i na src u i du i. Kada su krenuli na put prema svome selu, Jana ree: Kaj veli , Vera, na reci staroga strica? Ja ti nis a divaniti, meni je lani pred Novo leto divanila ujna anca za toga Jivu. Majko, ja znam da su ti ljudi bili dobri ai, ali i su bogata i spram nas, zato su g izdavi, a mislim da i taj Jiva gizdavac . . . Premlada si, Vera, da tak divani , oni sada jesu ^ati, ali im se razdele, budu man ji gospodari neg kaj o mi. Jivin aa je dobar ovek, a mama je sama do->ta od ene, slin a tvojoj majci, pa kak si mogla pri-dobiti da je Jiva gizdavac? Tak mi se je prividelo, aa. Kaj morem kad sam takva rodila da se ne bih rada udava la za nikoga za :a mi se srce ne bi zagrejalo. Vidite, aa, da sam na na vas, a seam se kak ste pripovedali da se niste eniti za curu za koju se niste zagrijali. Tak va je i ja narav, sad sam vam se ispripovedala zakaj. sam od-la prosce. Kako se po itavom kraju proulo za veliko naslede telji Juri, mnogo se o tome prepria valo, a mnogi su vi govorili Luki, a jo vi e Jani o svojim sinovima. Rijetko su Luk a i Jana o tome govorili Veri, jer su i i sumnjali da mnogi roditelji raunaju na miraz. Je-3 je Jana vi e puta govorila Veri: ("l r Na Veliku Gospu, 15. kolovoza, pro tenje je u selu D. Po la je i Vera, povev i sa-sobom najstarije sinove Mande i Zorke. Poslije mise o

bilazili su licitare, pili medicu, te razgledavali igrake, a djeaci su govorili: Tetie Vera, meni kupite pi tolja! A meni pu ku ili onaj mali top! Ne bih zela pu ke ni topa da mi daju zabadav, a kamoli pak da za to dam novce, to nije, dragi Ivica i Jurica, za decu. Pucanje je mrsko i grubo. To podsea na ra t i tunjavu. Ak hoete, kupila vam budem knjige, lopte ili ove male automobile. Lopte i aute, tetia Vera, knjige imamo u koli! Vozila se s njima na vrtuljku, kraj kojega je stajao mladi Jiva Babi sa svojim vr njacima, a onda su se ona i Jiva opet sastali kod licitara i mediara. Jiva je gledao Veru, a ona je znala da o njoj razgovaraju jer se aputalo po se lu da je Jivina obitelj slala glase Veri. Do la je neraspolo ena kui, a majka je upitala: Kaj nisi nikoga od na ih videla na pro tenju? Rekla sam ti da pozove na obed ujnu Francu, ili tetiu Terezu Babievu, ili koga od kuma Penia. Ja nisam videla, majko, nikoga, a morti je gdo vi-del mene, pak mi se ni javi l onaj zatepeni Jiva. Ne divani, Vera, tako! Pametan je to i delavan deko! Nek je, majko, ne znam kaj, ali mene je danas na , <,i nroH ctritiimi vriniaki T ri rinta smo se susreli. ima malo volje do mene, sigurno bi mi, ako ni drugo, ludil medice i rekal koju re. On je tutlek, koga nje-/i nagovaraju da zeme mene! Ne sudi, Vera, tako! Deko je srame liv, a mi jo rno poslali nikakve glase. Bi li ga ti tela zeti? Po aljite im glase, majko, da ga neu zeti, jer ja nisam imala velike volje do njega , ali mi nije bil ni r.ak, vama i ai za volju bila bih po la za njega, ali las mi se je omrznul, da je ne znam kak srame liv, gal mi je rei koju re. Bolje da nije, sada bar znam nije imal volje do mene, nek se eni sebi po volji, a kak to ele njegovi, a ja bum jo ekala, morti bum ekala onoga koji mi bude drag srcu i du i. Majko, nena se menjaju, nije sad kak je nekad bilo! Vera, ai bu jako al, zna kak on ima rad tu :elj, a od svih mu je najmilija tetia Tere za, majka i Jive. To m Joj, kak je to bilo lepo, tetie Vera! Dajte jo jenput da se vozimo, dajte, dajte, tetie Vera! Da bi obradovala djecu, potra i opet koiju, pa nije opazila da je u sjedalo sjeo jedan mladi. Vrtuljak se okretao, a mladi je u sjedalu nadlijetao koiju u kojoj je sjedila V era s djevojicama. Sagnula je glavu i prepla eno viknula: Jesi li ponorel? Kaj nadletava nad nama? Bus nas sru il s koije! Ne boj se, lepa devojko, nisam ponorel, ve se veselim! Vrtuljak se i dalje vrtio, ali mladi vi e nije pla io Veru. im se vrtuljak zaustavi o, skoio je brzo sa sjedala, skinuo djevojice \L koije, pru io Veri ruku da joj pomog ne, ali ona ree: Morem i sama. Razljutil si me! Ne daj bo e da ti je noga zapela za koje dete, pa d a je opalo u vrtuljka, e bih smela dojti iva domov! Oprosti mi, lepa curo, pazil sam ja kao na oko lavi, gledal sam te kak si se prv i put vozila, i kad si gi put sela u koiju, nekaj mi je puhnulo u glavu: cpla i, Vi d, tu lepu devojku! To ti ne pristaje. Ti nisi vi e deec, izgleda ozbi-i zrel deko! Veruj mi da mi je al kaj sam te prepla il. Dojdi >opijemo medicu, ti i curice! Kaj bi ti nama plaal medicu! To nam nije po-'a! A gdo si ti i kaj si? 7nam oirHava curo. da ti ni ootreba da ti ia - povika e die, kada ona prva epoznatim >i me gdo i sam Vid

na, zatim bi me gdo atki e daj a odnesal joj velim !a si rekal il vam je rekal da obar sin. sam medicu i zela slatki e, a dala sam da to plati siromak Podbre ac. Sada te prosim , zemi ti od mene dar za tvoju majku. Vera kupi jedan lijepi rubac i dade ga Vidu s rijeima: Pozdravi ju i daj joj dar od nepoznate devojke koju si nazval gizdavom, ali t o nisam i ne bum nigdar. Vera krene s djecom prema svome domu, a Vid je gledao za njom. Ona se okrene i vidi da joj on ma e rukom, pa i ona to uini, ali vrlo malo i kratko, od straha, d a je ne bi tko vidio. Djevojice su je ispitivale o svemu i svaemu, ali ona je odgovarala samo sa da i li ne. Kada su se uspinjali uz brijeg prema domu, Vera naas zastane, pogleda u dolinu , uzdahne i glasno ree: Zakaj to nije napravil prei Jiva, morti onda ne bih tog Vida srela? Da, da, sa da sam spoznala da sam prava cer mog ae ... Zakaj mi je srce zadrhtalo, a nutrina progovorila: Toga bih zela, kada bi to bilo mogue! Kaj velite, tetie Vera? Ve vas tri puta pitamo, a vi samo nekaj divanite . . . Razmi ljam, milo moje, o neemu lepome. Poslije nekog vremena do ao je Mata, Jivin otac, jer je odluio da on sam porazgo vara s Verom. Nije mogao vjerovati svojoj sestri Franci koja mu je rekla da Vera nee Jivu, icr joj se do smrti zamjerio.

kriv da ne m ) sra me ljiv. Kume, ja se veselim da je on zdrav, moram po istini rei da je i lep deko, pa la hko je njemu za curu, jer ste prvi gospodari u selu. elim mu uda sree i zadovoljstv a. Nek se eni, a na mene ne raunajte! I slobodno mu recite da mu je bila dobra pri lika da me pre-dobije za sebe, ali me nije tel ni pogledati, a sada mu recite da mi je zasvetlila jedna zvezda na nebu. Vera, da se ti nisi bez moga i maminoga znanja komu obeala? Zakaj ste se, aa, tak prestra ili? Ja sam devojka na mestu, a takva bum i ostala, makar se nigdar ne udam. Kakav je to greh ak mi zvezda na nebu svetli? More li se zvezda s neba sneti? Niste se morali tak prestra iti! Ceri moja mila, poznam te dobro i bolje neg ti misli ! Prihvati, dete na e drago, ponudu prijatelja Mate, ne bus se pokajala. Da, ne bus se pokajala ak zeme Jivu, ja sam u to siguran, s njim bus sretna! Ne ekaj, erko draga, zvezde s neba! Mi se, dobri moj aa, razmemo. Ve sam uda put rekla da sam va e udi, nije mi i ne bu mi nigdar al, Jivu bih.zela samo ak me vi i mama prisilite! Onda bih bar znala da sam vam ve te ka? Mi bumu odr ali na u re! Kada smo ti obeali da te nikada ne bumu za nikoga silili da se uda bez svoje volje, onda je to tako. Poetkom studenoga, oko podne, javih* su veselu vijest, la je Lukina i Jamna ki N ada rodila sina. Obiaj je da nladoj rodilji prva alje okrepu njezina majka, pa je ako i Jana zaklala najdeblju koko , uz to ispekla malu 240 pogau i gibanicu, a kako je bila upravo subota, poslala je Veru da ona prvo babin je odnese sestri Nadi. Poslije objeda spusti se Vera uz bre uljak njihove kue, pa krene lijevo putem pr ema sestrinoj kui, s ko arom na glavi. I la je po lijepoj dragi, ali sada i pustoj, jer je ve li e opalo s drvea, a jedino su jo bile zelene vrbe uz Kupinu. Upravo je popravljala svitak na glavi, jer se bio pomakao, pa ju je ko ara uljal a, kadli zauje odu evljene povike;

Vera, Vera, lepa devojko, ipak mi se sudbina smilovala, da te jo jenput susret nem u ivotu! Vid, kaj je tebe doneslo u ovaj kraj? Pozval me je gazda Mrk i da mu popravim cimer na tali. Zna kak je, elim kaj vi e zar diti, pa preuzimam poslove. Kada zavr im posal kod gazde... Mr aviji si, Vid, od onoga vremena kada smo se videu'! uda delam, Vera, pojedem ono kaj mi majka pripravi da ponesem, a najvi e me umor i kaj moram posle delanja pe ke u Podbre je, a i jo po kmici natrag na posel u selo P . Siromak Vid, zakaj ne jede i ne spi pri nekom u selu? Onda bih malo mogal vri od zarade na kraj! Kada je bilo nevreme, prespal sam p ri poslodavcu u tali na senu, ali sada je poela zima, pa se bojim da ne bi iz-gubi l zdravlje. uvaj, Vid, zdravlje, jer to je najvee blago na svetu koje se ne more kupiti nov cem... Vera, kaj bi tebi bilo al da se ja razbete am? 16 MMh* Gledao je Veru dok ju je to pitao, pa su se opet oima susreli, ali su ovoga pu ta izdr ali pogled, a Vera ree: Bi mi te bilo al, Vid, iz dubine mojega srca! Vera, draga i lepa devojko, ne morem pozabiti tebe od onoga sastanka, a ne bu m mogel nigdar, da sto let ivim! Navek si mi pred oima, danju, a nou te ko zaspim, je r te ne morem isterati iz mojih misli. Nemoj biti ljuta na mene, lepa i meni naj dra a devojko, najdra a devojko na svetu! Siromak srne u mislima u ivati da grli i lju bi milo stvorenje, koje mu se u srce zadelo. Vera, ja znam da su to elje, za mene , siromaka, to je samo san, a oni se nigdar ne ispunjaju. Vera je gledala Vida dok joj je to govorio, te mu ree: Po tvojim recima vidim da istinu divani . Veruj i ti meni, Vid, da i ja mislim na tebe, da sam radi toga kaj si se i ti meni za srce zadel odbila dobre prosce, koji su me eleli uzeti za enu! Vera, dobra i draga devojko, tvoje su reci pravi lek ranjenom srcu mome! Ne, ne smem gajiti nadu, ja si-romak Podbre ac, da ti bus igda moja. Ali kada si ti, l epo i milo stvorenje, rekla da misli na mene, krila su mi porasla od sree i veselj a. Ja bum veeras letil u moje selo. Vera, smem li razveseliti svoju majku i rei jo j da ona devojka o kojoj govorim u snu misli na mene? Morem li joj to rei, Vera? Sme , Vid, i reci joj da ne postoji zapreka preko koje se ne more prei. A sad, p omozi mi podignuti ko aru, nosim sestri babinje od majke, jer je danas rodila sina . Vera poe putem, a Vid 2 njom. Vera Ne idi s menom, Vid! Da, da, pozabil sam! Mogli bi te vide ljudi ia hodi s palirom, siromakom i Pod bre ja. ni stalo kaj bu do mislil kada sam ti rekla da si mi srcu drag, neg mi te je al d a iza dana ne bus do al domov! Vera, draga Vera! uda put sam ul kak ljudi divaniju: Sirotinjo, sirotinjo, i Bog u si te ka! Ali sad ja u to vi e ne bum veroval, jer se meni razveselilo srce i du a,' da sam na al mesto u srcu drage, mile i lepe de-vojke Vere, makar se moje elje nigd ar ne budu ispunile. Nigdar ne sme gubiti nade! Vid, uri se domov, a drugu nedelju ekaj me u selu P., da ti velim kaj budu moji rekli... Verr :- ~-edala esti darove, poljubila svaku je rekla: Je li vam sada srce na mestu kada ste dobili sina? Pogledala je dete, pa je, po obiaju, pljunula u stranu, da ga ne urekne. Nije bila sabrana za razgovor, pa se brzo oprosti, da jo prije noi stigne kui. Cijelim putem mislila je na rijei koje joj je izgovorio Vid, a ponavljala je o no to je ona njemu rekla. U takvim je mislima stigla do kue i otvorila vrata. Vidjela je kako otac pregl

edava preostalo iblje. Pozdravi ga i upita: Kaj, nameravate isplesti ko aru? Gledam, dete, preostalo iblje, morti budu iza le dve ko are. Kam je oti la mama? Luka je jedva dospio rei: Zvale su ju Manda i Zorka da im skroji rubae. Vera se zaleti ocu u naruaj, zagr li ga, te stane plakati i kroz pla govoriti: aa, moj dragi aa, va a Vera nije odr ala obeanje koje vam je dala! Ja sam bez dog vora s vama

i s majkom rekla deku da mi je srcu drag, sada putem, hodajui do Nade. Ne plai, dete milo, radi toga, ve se veseli. Da te ni morti susrel Jiva Babiev i li koji na deko? Ja bum sa svakim zadovoljan kada je po volji tebi i tvome srcu dr ag. Ne bute, ne bute zadovoljni, aa moj mili, dragi i dobri aa, morti se bute odrekli va e Vere, jer taj je deko siromak da ne mo e biti vei* on je iz Podbre ja i dela pri p alim u selu P. Vera, Vera, nekaj me je preseklo u prsima. Reci mi, milo dete, morti si ti to samo tak rekla deku iz ale, sigurno ne misli da bi ga tela zeti za mu a? aa dragi, s njim bih po la u vatru i vodu, jer mi je tak jako srcu prirastal da g a ne bum nigdar mogla pozabiti. Jana je stajala na vratima. Uzbudile su je Verine rijei i njen pla, te prepla eno ree: Vera, dete drago, pevajui si odlazila od doma Nadi na babinje. Kaj ti se moglo u tom kratkom asu pripetiti da plae i jaue , dr i au oko vrata i divani o vatri i vo Majko mila, sve sam rekla ai kaj sam napravila, a nisam dobila va u privolu. Samo bih njega zela, nikoga drugoga na svetu! Ak mi zabranite i ne pomognete, silila vas ne bum, ali jo ponavljam kletvu da bum sede lasi plela u va em domu kak stara cura... Vera draga, kaj se tak kune i grozi ? Koji je deko tebi po volji, taj bu i nama d ragi i mili sin, kaj ne, Luka? Preve si rekla, predobra eno i majko! Dr im da ne bu tak vesela kada uje koga je Ve a izabrala za mu a! Kada joj je Luka rekao tko je taj mladi, Jana je zaplakala, zagrlila ker, te joj r ekla: Vera, Vera, ceri ljubljena, veliku si nam alost zadala, a onda i sramotu u elom kraju. Ovaj put budu istinu govorili da veliki izbira na kraju dobije otira, a ti si ga, milo na e dete, uistinu dobila... Sada se umiri, sada nam sve po istini rec i kak je taj deko pred tebe do al. Da verujem u coprije, onda bih mislila da su ga copmice tebi podvrgnute, a ti da si zacoprana! Ve je stari pijetao prvi put zakukurikao, a Luka i Jana jo su razgovarali s Ver om. Luka ree: Odrekli se tebe ne burno, jer si krv na e" krvi, a kako ti znamo ud, ti bi zaklet vu odr ala, i gledajui tebe kak staru curu, ta bi nas tuga prei vremena spravila u g rob. Silu, a niti pravo roditelja ne burno upotre-bili, kak smo ti i obeali, ali, dete na e drago, opomena i saveta ne burno se odrekli, na to budi pripravna, ali na tebi bu ostalo da li bus tela i mogla to prihvatiti. Obeala si doi u nedelju na razgovor, dr i re, ceri, ali ne bus po la sama, tvoj aa ide s tobom da ga vidi i divan i s tim tvojim Podbre cem. ako mili i dragi, nigdar vam ne bum pozabila tu dobiotu da pojdete s menom. Premda su po li na poinak vrlo kasno, Luka i Jana ustali su dosta rano, jer je tr ebalo nahraniti stoku i drugu ivinu. Ni ta nisu govorili o juera njem dogaaju, ve su sam o tu no uzdisali, a onda Jana progovori: Ja idem na ranu ma u, Luka. Prejdi, Jano, moli se za na u Veru, ali se bojim da ne bu ni koristilo. Ne dr i se, Luka, kak da nam je sve izgorelo, kaj nisi ul za dogaaj da su se neki pred venanje spuntali, pak su se razi li? Meni ne rabiju te aki za kopanje, ja i em one koji znaju paleriju, pak su mi rekli da vi imate sina palira.

Imam, fala bogu, ali on si je na al dobar posal u selu P., ak znate gde je to, odmah im je iz vojske do al. Ba mi je al, ul sam da je dobar palir. Kume, koraite u na u hi icu da se na dvori tu na divanimo. Da vam prav velim, ovo br eme drv me je spa-tilo, pak se bojim da se ne prehladim. Mate, Tereza, razve ite breme da ga ne bi Vidak videl kak je veliko, bil bi lju t na me. 'Znate, kume, imam dobru decu, ah* Vid je tak dobar da bi ga brez kruha mogli jesti. pota me ak nosim te ko breme. Ove se jeseni jako razljutil na me kaj sam prekopala jedan slog celine, pak mi je rekal: Majko, kaj se niste dosta namuil i dok mene ni bilo doma? Ne sramotite me pred svetom, dosta sam jak i zdrav da m orem brigu voditi i vama olak ati ivot! Da li se' misli eniti ove zime? Kak bi' dopelal enu, kume dragi, da se i hoe eniti! Nemamo neg ovu hi u i kuhinju, ali mi je ve rekal da bi sam pridelal jednu komoru. Onda sigurno ima ve curu na misli. Ne bi mu bilo, kume, za zameriti! Mlad je, zdrav je, vojsku je odslu il, bil bi zrel za enidbu, ali niti je nama jo gdo slal glase, a mi jo ne mislimo na to. Vi e m e put razljuti, zna se zamisliti, pak rei: Zakaj smo mi, majko, tak veliki siromak i? A ja mu velim: Ak smo siromaki, sinko, ali smo ostali po teni. Ti bus, sinko, sa svojom palerijom sigurno nekaj vi e postignu! neg tvoj pokojni aa. On meni veli: Majko , ja bum odmah od poetka pazil i uval novce. Morti je jako krt, kumo? upita Luka. Nije, kume, dal bi srce za drugoga, a za sebe malo. Ja mu prigovaram kaj svaki dan dolazi domov, ali si ne da dopovedati, ve veli; Moram uvati novce, majko! Truda n dojde domov, nekaj pojede i odmah legne, uda put me probudi, jer u snu naglas g ovori: Lepa curo, dobra curo... Onda vidite, kumo, da si je ve izabra! curu. Ni, kume, on bi meni rekal, ali recite po du i kaj bi bi! greh da tak zdravom i za .mene lepom deku oi zapnu za kakvu lepu curu? I vi ste bili nekad mlad kak i j a, sigurno ste rado pogledali lepu curu, kak i ja deka. Da, da, kumo, prav velite! Onda, vi velite da bi orrvama rekal da misli na eni dbu? Bi, kume, kak na ispovedi, ali preksino nismo ga se mogli nagledati, jo po putu je peval tak. lepo i veselo kak kos u lozi. Veselo je otprl vrata, mene je oko v rata zagrli! i rekal: Majko, majko, nigdar vi e ne divanite da su svi na siromake p ozabili! Ne verujte to nikome, ja sam u srcu outil radost i veselje, koje ne bi d al nikome da mi nudi sve kaj oima mogu vide ti! Onda, kumo, od palerije ni ni , bum ja ve na al palira u Draganiu. Nemojte zameriti kaj vas nis niim ponudila. Vina nemamo, ali vam mogu ispei jaje , da ne otiete tak iz hi e. Fala, kumo, meni se uri da u Draganiu ajdi palira. Luka je oko podne do ao kui i zami ljeno sjeo za stol. Vera je prostrla i donijela jelo. Gledao ju je kako je vesela, jer su joj srea i zadovoljstvo zrcalili & lica . Stavi dvije-tri lice u usta, te ree: Jano, sad bum rekal i Veri da sam i al u Pod-bre je. aa, aa, kaj ste tam dclali? Ne zameri, ceri mila, i al sam pogledati tu sirotinju. aa dragi, on mi je rekal da je siromak, nije se toga sramil. Vera, to je ni a od sobice i kuhinjice. Kam te bu dopcljal ak bi se za njega u dala? Javi se Jana: Promisli, milo i drago detc, poslu aj na savet i molbu, jo nije kasno, zemi Jivu za mu a. aa mili i dobri, prosim vas da mi nigdar vi e nikoga ne spominjete. Njega ili nig dar nikoga! Dobro, dete moje, ne bum to vi e govoril. A sad bum tebe razveselil. Preksino je do al domov pevajui kak kos i slavuj u lozi i rekal majki da je najsretniji stvor *

na svetu, jer je njegovo srce osetilo najveu sreu, koju ne bi nikome prodal za sve blago sveta. aa mili, aa dragi. Smem li vas zagrliti i isku- uvati? On je zavolil mene kak i ja njega. Jedva ekam ne-delju da vi divanite s njim. * * * Druge nedjelje po li su Luka i Vera u selo P. Kada su do li nasred sela, Vera ree ocu: Tam stoji pri lipi, obleen je u onu istu opravu u kojoj je bil na pro tenju. Ak nema majice, onda bu na-zebal. Vera ga je pogledala, a Vid se sretno i veselo nasmije io i ostao na istom mjes tu. Luka ostavi Veru, zaputi se do mladia, te ga upita: 250 Jesi li ti Vid Kri ani iz Podbre ja? Premda je bilo hladno, Vid se za ari u licu, t e se ukoi. Potom ree: Jesam, kume, ja sam taj ije ste ime i prezime rekli. Ja sam otac Vere Jurieve. Znal sam samo ime, a za prezime nisam znal. uj, Vid, nama je sve povedala na a cer. Tu ni smo i alosni i nismo zadovoljni s oni m kaj nam je ona rekla. Kume dragi, meni je pru ila toliko radosti i veselja da ja tu sreu ne bum nigdar pozabil, ali moja je nada jako malena da bih ja tu sreu do ivel, da bi vi meni dal i va u cer za enu, jer sam veliki siromak. Dobro, Vid. I al bus s menom na obed, nek te upozna moja ena, pak burno lepo i p o teno divanili da li se iz te melje, koju ste vas dvoje samljeli, bu mogla ispei p ogaa. Vera je bila beskrajno sretna kada je vidjela da otac dolazi s Vidom u njihov dom. Vid je ostao u Jurievoj kui do sumraka. Bilo je dogovoreno da druge nedjelje dou njegova majka, krsni kum ili ujak, da po obiaju isprose djevojku, a zatim da se obavi vjenanje. im se doznalo da su u kui bili snuboki, stali su dolaziti sve sestre, svakovi, ujaci, teci i tetie, pa odgovarati Veru da se ne uda za Podbre ca. Ujna Franca moli la ju je sklopljenih ruku neka ostavi toga Podbre ca i uzme Jivu, sina njezinog br ata. Stigla su i oba brata iz Zagreba, pa joj govorili: Vera, ne delaj nam sramote, ne zemi toga prosjaka iz Podbre ja. Od siroma tva dan as svi be e. Nema siroma nijeg sela u elom kraju. Ostavi ga, Vera, mi ti 251

Ui nama nije pravo da se ugnczdi pri cnja u na-om domu Juria. vloj Vid je Kri ani, va dom naj ostane Juricv, ivela u njemu kak Vera Kri ani, a ne Juri XLVI1I a je pozvao na svadbu svih pet zetova, pet Janikova oba Jahina brata, a do li su i Sreko i LuD i stari kum. Pozvao je i prijatelje, kojima je neo na svadbi, da im se odu i, jer on vi e za svoga ee nikoga udavati, a ni eniti. i je obiaj da se mladenci daruju novcem, jer je o njihovu novom gospodarstvu. Daruju ih roaci je je otac mladenaca nekada zadu io. io se dan svadbe, ali sestre i svakovi nisu prestajali lo ima vremena, Vera, da promisli , ali im prui pred matiarom, onda dobije nad sobom gospojega se nigdar ne mo e odrei! a je bila odluna, pa je dala svima na znanje: Ne odriem ga se za sve blago ovoga sveta, jer Vera spravi ti taj novac, to su nas darova! roac

Vid moj dragi, ti si sada moj zakoniti mu , nema od sada vi e moje ili tvoje, sada je 'to na e. Dobro sam zapamtila da je tako rekla moja majka na em ai kada je dobila n ovac iz Amerike od svoje tetie. Prve nedjelje iza svatova mladenkini roditelji pozivaju u goste, ali kako se Vid pri enio, to je Vidova majka pozvala svoju snahu i njezine da joj dou u goste. Vid je bio nemiran, pa je cijeloga tjedna ponavljao: Vera, majko, aa vam ni tel ili mogal onak po prav rei kak je u na em domu veliko s iroma tvo. Nemoj, moj mili i dragi Vid, toliko 'divaniti o siroma tvu ree mu Vera mene ne b u sram dojti u tvoje selo i u tvoj rodni dom, pa da je potleu ica od prua spletena i blatom izmazana, meni bu mila i draga, jer si se u njoj ti rodil, koji si mi m io i drag. Poznato je da ene Trga, Mirkopolja i Podbre ja nisu vje te u pripremanju jela kao one u bogatim selima. Vidina je majka posudila posude, pa se trudila da pogosti svoje prijatelje Ja nu i Luku, te svoju snahu u kojoj je gledala sve dobro. Premda je bio ve etrnaest dana Verin mu , Vid je jo uvijek bio zbunjen i prepla en i nije se osjeao sigurnim. Smatrao se gostom koji mora uzvratiti na to gostoprimst vo, a nije znao ime bi vi e ugodio Luki ili Jani koji su ga istinski prigrlili kao sina. Vera je to primijetila, pa mu je prigovarala i ponavljala: 154

r Vid, ovo je sada na dom, daj se, dragi, u ivi da l! mi svakim danom sve miliji i dra i. Vera, ja znam i vidim da je taj dom, gde ste mene prijeli za svoga, seljaki do m kakvih ima veina kod nas. Kaj ja morem, ljut sam na sebe kada me hvata strah, a taj me strah pla i, da to morti ne bu dugo trajalo. Mili moj Podbre ac, trajalo bu to do kraja na ega ivota! Ja sam tebe zela od svoje volje, ti dobro zna da elom mojemu rodu to nije bilo prav! Znam, mila moja Vera, znam! uj me, ljubljeni Vid, ak jo jenput spomene svoju bokiju i ak vidim da se pona a kak da si u gostima, a ne u svome domu, onda se budem pla ila da me vi e nema rad. Vera, dobro da mi nije srce puklo od tuge. Kak si smela to i pomisliti? Ak, h oe , Vera, zel bum o tri no i zabol ga bum u svoje srce, da ti doka em kak si mi mila i draga, pa nek umrem pred tvojim oima. I kad bih umiral, onda bih ti divanil: >Da li mi sada veruje da si mi draga? Zima mi je pro la po elom telu od tvojih rei, dragi moj Vid! Ja verujem da bi ti to i napravil. Ne bum ti nigdar vi e rekla da me manje ima rad. al m je kaj mi je to izletelo iz usta, a ti meni isto veruj da bih i ja svoj ivot za tebe dala, ak bi trebalo. Vid dragi, pamet u glavu! Mi se jo vi e imamo radi od kada smo postali pr avi ena i mu . A sada divanimo o na em gospodarstvu i o na em daru koji smo dobili. Vera, mene peeju ti novci kak da imam eravku na dlanu. Prvo, nis nauen na uda nov aca, a drugo me je strah da nam ih gdo ne bi ukral. 255

Ni se ti ne boj, Vid, mene ne peeju neg veseliju, a ukral ih ne bu nigdo jer smo ih tak dobro spravili da znamo za nje ja i ti, mama i aa. Onda je dobro kada si ti zadovoljna. Nisam, Vid, zadovoljna. Danas je bio na ujac Valentin, pak je pital da bi mu p osudili novac, delal bi tri komore, jer bi se na poetak drugoga leta o enil njegov sin Jo a, a isto tako i Franjko, sin ujca Marka. Jo je rekal da bi nam odmah posle svadbe povrnuli novce. Zna , tam budu veliki dari na svadbi, a obeal je i kamate! Z na kak je, mamini su brati, novac bi nam sigurno povrnuli. Ja nis ni rekla da ili ne, ali moja mama veli: Zna kaj, Valentin, dari su od moje. dece, od na e dece, pa n ek se Vera dokona sa svojim mu em, pa kak ho-eju oni, tak nek bu! A Valentin veli: On,

kaj njen mu ! Pa, on tu nea kaj rei! Kaj se treba Vera s njim dokonati? U meni je sv e zakipelo! Bila bih mu morti rekla kaj mrskoga, ah* sam se suzdr ala. Za arila sam se u licu, mama1 me milo pogledala, a aa sa strahom, ali ja mirno velim: Ujac, Vid je moj zakoniti mu , ja njga po tujem i priznajem, to nije samo moj novac, nego na ! Ja se hou s njim dokonati, ali ve unapred znam da bu rekal da on nema ni protiv toga d a vam novac posudimo! A on veli: Jesi, Vera, jesi posebne fele, ne znam n koga si se vrgla. Lepo je da ga po tuje , makar je u gaama i rubai k tebi o al. Dobro, dokonaj se nije meni krava na nogu stala da novac moram odmah imeti. Dajte nam glas sutra ili preksutra ak nam bute novac posudili, da se znam druga okrenuti! A kada je uja c oti- al, aa mi veli: Strepil sam, Vera, da bus iz koloteine iskoila. Drago mi je, det e, da si se suzdr ala, ujac ti je i sede brke ima, starost se mora po tovati! Meni je krv iknula u glavu: aa, zamalo da se nisam zaletela! Ak 256

mene prizna za svoju, ja ne dam poni avati Vida, za kojega sam se zaklela. A kaj m i ni dosta i taj ujac upljil glavu i naziva! Vidu podbre kim pekljarom, a sada sam i tome ujcu naglas dala znati da i Vid ima pri tomu re. aa nastavi: Ja ne bih bil pro tiv toga da ujcem posudite novac, dobre bi kamate dobili za leto dan! Mama veli: J a ne bih bila za to, Luka, makar su to moji brati. Ja bih uda raj e da si kupiju fu ndus od Jele 2alike, tu im bu novac najsigurnije ulo en, a fundus je velik i skok i dubok, a kaj uda vredi, na ravnici je uz glavnu cestu! Vera malo predahne, pa nast avi priati Vidu: Mene je ta alika srela kada sam tebi, Vid, nosila ju inu. Zna i sam d stara Zalika nema dlake na jeziku, pak je rekla: Hrani ti, hrani dobro svoga goluba, samo daj, daj, bu ti lep e gukal, daj ti, lepa golubice, gukni njemu, kupite moju zemlju, to nije njiva, to je fundus koji bu danas-sutra uda vredan. Dobivam uda n ovaca od Furjania, ali bi mi plati! na tri puta, a ja ne dam na veru ni jedan dan , a vam bi ga dala za eli frtalj jeftinije, jer znam da imte gotov novac, a onda jo i zato kaj ti je mu pri enja pak je siromak moral uda put pojesti uhku hranu! Kaj si joj rekla, Vera? Rekla sam joj: Vi s tim vreate moga au i mamu, kuma Zalika! Ona veli: Bo e oslobo a Kri ani! Ali ti ima pet sestara i brae. Posluhni mene, dete drago, dokonaj se sa svo jima, ne bute nigdar po alili. Tebi to ne bu tak uda znailo, ali tvoga mu a bu to tak u da veselilo da si to ne more niti zamisliti, on bu imel nekaj za sebe, samo tvoj i njegov osebojak, to o ivi i osigura pri enjaa. Tak mi je rekla Zalika. To sam rekla sv e i mami i ai. 25', I kaj je aa rekel? * M iui - ; / 17 Maeha

Rekel mi je: Pametna je stara Zalika. Zna ona >suditi da bi od Furjania uda put mora la tjerati da plati ostatak. Ona je tak mudra, sigurno te je videla i si i la do Vida, onda te je presrela dok si se nazad irnula. Onda mi je jo rekel aa: Nisam protiv toga kupite, ali, Vera, mi imamo dosta fundusa, ije bu posle nas neg tvoje. Mama je odm ah rekla: Luka, sam pak zato da kupiju fundus, i to odmah sutra, jer se to razglasi, ponudil bu vi e Jernei, jer je on me-. Stara alika je o troga jezika, al ima po tenu vu i dobar glas. aa je na to rekel: Ne diram nje-o po tenje, Jano, ali nju privlae jo vi e gotovi novci. mama oper njemu: A moj Luka, kaj misli , da bi neiu bilo smoi novce? Pa mi jo mama veli: :ri mila, dokonaj se s Vidom, onda sutra uzmite no:, nek i aa ide s vama, kupite, deco mila, tu njivu. Ja vrdujem reci stare Zalike da bu to do jeseni sigurno, leslo vi e neg bi dobili kamate na novac. Sutradan su nap ravili ugovor za njivu. Vid se crvenio, ijio po itavom tijelu, premda je bilo tek pod konac ae. A pogotovu kada je itao ugovor u kojem je alo: Jela udova 2ali prodaje njivu Vidu Kri aniu eri Kri ani roenoj Juri . .. U crtanju cimera Vid je bio pravi umjetnik, tako da mu se divili stari poduzetni ci, ali u pisanju je bio :dnji. Osim toga, kada je trebalo potpisati ugovor, a m u se zatresla od uzbuenja, pa ju je poku ao pri-ati lijevom rukom, ali drhtanje ruk e nije prestalo. Vid, da ti nije pozlilo? __ XT" " A/t>*-o r^* rt 11 e* t* X - j - -- __

_-*

Vid, uj me! Bila sam mala curica kada nam se pnpetilo zlo. Pokojni stric Krel tel nam je pomoi, ali su mu od starosti drhtale ruke, a onda se je domislil, potprl j e laktove i ruke mu vi e nisu drhtale, pa je na-stavil plesti ko are. Daj i ti, Vid, podupri na stol lakte, pak bus lahko potpisali Dok je Vera to govorila, Vid se ve umirio, ali se ipak naslonio na stol, upro laktove te se lijepo i itljivo potpisao kao kupac. Veselo su se vratili kui. Jana je proitala ugovor i rekla: Morali bute platiti prenos, ali jo bu vam, deco, ostalo novaca. Mogli bi kupit i ciglu ili crep za krov, taj se navek te ko dobi. Majko i aa, sedite, a ti, Vid, i ja burno stajali. Majko, aa je bil prisutan kad je mojega dragoga Vida spopala drhtavca od veselja kaj smo kupili njivu. Pametna , dobra majko, bogzna kada burno mi mogli i pomisliti da bi nekaj delali. Kaj toliko raste e , Vera, reci br e kaj misli ! aa dragi, majko mila, kak mi je rekla stara alika da vas po selu nazivaju anelom o ene . . . To je gre ni naziv, koji mi je nadel stric Krel. Ali je lepi i ika vam se, majko. No, da ne raste em, kak veli aa, ovo kaj mislim r ei i napraviti ne bu protiv va e volje, ali hou da napravim, makar bil ne znam kak p rotiv toga moj mili i dragi zakoniti mu . Vera, kakve to bedastoe divani ? Jo niste niti dva meseca o enjeni, a ti bi nekaj n apravila protiv volje svoga mu a. Vera, poglej me u oi! vfaiL'n kakve vi imate ere ne misli? Za ovo no-

Vid se pobuni na te Verine rijei: Neu, Vera mila, niti za sve na svetu! Da sam se ja mogal o eniti doma i dobiti d ar, to bih prvo napravil, ali ovak ne! Ne smem i neu rei kaj mislim, jer bi tebe, dobri stvore, opet ra alostil. Ne, Vera, ne i i to od mene, kaj budu rekli ljudi? Vid mili, kada bih ja slu ala il posluhnula kaj su ljudi divanili, onda ti ne b i bil moj mu ! Kaj nije tvoja majka sada i moja? Kaj je to greh ak je njezin sin p o eni dobil dotu, ak njezin sin i njezina snaha daruju majku? Ne, ne, Vera! Zivela je te ko i siroma no celoga ivota, gladna ne bu ni ona ni braa, a im dojde prolee, onda bum Mrk iu krov napravil, delal bum po noi, petak i svetak, onda bum joj kupil najprvo kra vicu, to joj je najpotrebnije! Moja je majka navek bila zdrava, a kada je bila mlada, malo joj je bilo para u selu. Svuda su je zvali za te akinju, a time se ispomagala u na em gospodarstvu, pa jo i sada dela drugima u polju i vnogradu, ali najvi e ju je satrlo kaj je nosila bremena drva na glavi. Tek je navr ila etrdeset dva leta, ali iz gleda uda starija. (. Jo je mlaa od mene za leto dan? ree Jana. Da, majko, ali koliko izgleda starija! Onda se, Vid, jo brani da ne olak amo ivlja e takvoj majci koja je bik celoga ivota muenica? ,,; ree Jana. aa i majko, ak ste vi protiv toga, onda moram odustati, jer sam vam to unapred obea la ree Vera. Jana ustane, zagrli Veru, te joj ree: Ceri mila, ceri draga, daj da te ku nem u to pametno elo i ta mila usta, ije reci izviru iz srca. Vesela sam da sam rodila tak dobro i pametno dete. Ne e260 kajte petka, sutra rano zave ite na u zelenku za roge, pa ju peljajte Vidinoj majci za dar. Kak mi nismo, Luka, prei na to mislili? Mi imamo tri krave, hranimo svinj

e mlekom! A majka na ega zeta, sada sina, na a prijateljica, i njegova braa, oni su el jni mleka! Majko, da nisam mu ko, zaplakal bih od ganua! usklikne Vid. Skoro iste reci pred mnogo godina rekal sam i ja, sinko Vid, ovom dragom stvo ru, po rtvovnoj eni i predobroj i plemenitoj majci! xux Jana i Luka bili su veseli i sretni videi kako Vera i Vid slo no ive. Pred svakim su hvalili svoga zeta koji je i dalje radio kod palira Ne ia, a svaki je slobodan a s pomagao Luki u vinogradu i na polju. Poetkom 1959. godine Vera rodi mu ko dijete. Te ko bi bilo opisati, da h' su rados t i srea bili vei kod Vere ili kod Vida koji je govorio: Tak sam vesel kaj mi se je ta elja ispunila. Sla e li se, Vid, da mu damo ime elimir? Mi smo ga eleli, a na elom svetu neka bude mir. im su poeli proljetni radovi, Vera je odlazila na rad s ocem ili je nosila te aci ma hranu, a Jana se brinula o djetetu. Kako je teta iz Amerike jo uvijek slala da rove, to su k njoj dnevno dolazila u goste Mandina i Zorkina djeca, jer su bili susjedi. U veljai 1960. godine rodi Vera sina, te ree Vidu: Zna , Vid, ja sam bila devojica kada su na dom upropastili okupatorski vojnici, i nikada ne bum zabora261 vila pla i jauk moje majke. Zato dajmo na em drugom sinu ime Branimir, neka nas bra ni da ne bu rata! Mjesec dana nakon toga Jana dobije vijest da je umrla teta Vera u Americi. Po tetinoj elji, neke je stvari Jani poslao njihov prijatelj i stanar Bekavac, urednik lista Zajednar. Mnoge je stvari prodao, pa je Jani poslao novac. Jana je predlo ila Luki da kupe vinograd i daruju ga Veri i Vidu. Vinograd je. bio na lijepom i sunanom brijegu, ali je trebalo mnogo trsja zami jeniti mladim, jer se staro izrodilo. Vid je radio danju i nou da obnovi vinograd, a uzimali su i te ake. Vera je s ve seljem nosila hranu i sama bi pomagala, samo da posao bude do jeseni obavljen. Poetkom travnja 1961. godine Vera rodi opet sina, a sada joj Vid ree: Vera draga, dajmo mu ime Bo idar. Vera je bila veoma zadovoljna tim imenom. Zapoeli su i proljetni poslovi, ali ona nije mogla pomagati, jer rodilja, prem a starom obiaju, ne smije est tjedana napu tati dom, makar je zdravlje i najbolje sl u ilo. Bio je lijep svibanjski dan, a Jana i uka oti li su u selo P. Vera je pred kuom dojila dijete a dvoje odraslih zabavljalo je Vida. Vera ree: Gledam tu na u decu, srce mi se iri od milja kako su zdravi i lepi, ali bih raj e da slie na tebe, Vid, a ne kaj su slina meni. Ne ali, Vera, mu ka su deca navek lep a ak slie na majku. A ak dobimo koje ensko'det e, nek slii na mene. Samo da bude zdravlja! Vid, ja se dece ne bojim. Draga Vera, ja ti nis tel govoriti dok si nosila pod srcem Bo idara, ali sada t i velim da sam nakanil iti u Njemaku na rad. Zakaj, Vid? Ti i tu lepo zaradi , nama pri na i hi i ne fali ni ta. Vidim ja, Vera-, mama i aa su nam predobri, istina je, tu zaslu im, ali, Vera moja, kak sam ul, niti deseti del tu ne dobim kak bum zaslu il tam s mojim znanjem kak palir. . .-,.<. * * * Bilo je plaa i suza, ali su razbor, a najvi e raunica, pobijedili: Vid je poetkom lipnja 1961. godine otputovao u Frankfurt Sa sobom je ponio slanine i kobasica, da u tedi to vi e novaca. Javio se da je sretno stigao i da je mogao odmah dobiti posao na gradnji kua, ali je radije preuzeo posao na gradnji mosta. Pisao je: Tako bum zaradil skoro dv

ostruko vi e. Istina je, na gradnji kue bilo bi mi lak e i sigurnije, ali ja bum se uv al i mislil na tebe, Vera, i na na u deicu. Vid je svakoga tjedna pisao i pozdravljao sve u kui, javljajui da je zdrav i da radi na mostu. Poetkom listopada do la je Luki velika svota novaca od Vida, a zatim je do ao i li st s molbom da Luka kupi sve to je potrebno za gradnju kue. Vid je pisao: 262 263 vila pla i jauk moje majke. Zato dajmo na em drugom sinu ime Branimir, neka nas bra ni da ne bu rata! Mjesec dana nakon toga Jana dobije vijest da je umrla teta Vera u Americi. Po tetinoj elji, neke je stvari Jani poslao njihov prijatelj i stanar Bekavac, urednik lista >Zajednar. Mnoge je stvari prodao, pa je Jani poslao novac. Jana je predlo ila Luki da kupe vinograd i daruju ga Veri i Vidu. Vinograd je. bio na lijepom i sunanom brijegu, ali je trebalo mnogo trsja zami jeniti mladim, jer se staro izrodilo. Vid je radio danju i nou da obnovi vinograd, a uzimali su i te ake. Vera je s ve seljem nosila hranu i sama bi pomagala, samo da posao bude do jeseni obavljen. Poetkom travnja 1961. godine Vera rodi opet sina, a sada joj Vid ree: Vera draga, dajmo mu ime Bo idar. . . Vera je bila veoma zadovoljna tim imenom. <* Zapoeli su i proljetni poslovi, ali ona nije mogla pomagati, jer rodilja, prem a starom obiaju, ne smije est tjedana napu tati dom, makar je zdravlje i najbolje sl u ilo. Bio je lijep svibanjski dan, a Jana i Luka oti li su u selo P. Vera je pred kuom dojila dijete, a dvoje odraslih zabavljalo je Vida. Vera ree: Gledam tu na u decu, srce ml ' * iri od milja kako su zdravi i lepi, ali bih rajie da slifefca tebe, Vid, a ne kaj su slina meni. v Ne ali, Vera, mu ka su deca mtiHc lep a ak slie na majku. A ak dobimo koje ensko dete, nek slii na mene. "'* Samo da bude zdravlja! Vid, ja se dece ne bojim. Draga Vera, ja ti nis tel govoriti dok si nosila pod srcem Bo idara, ali sada t i velim da sam nakanil iti u Njemaku na rad. Zakaj, Vid? Ti i tu lepo zaradi , nama pri na i hi i ne fali ni ta. Vidim ja, Vera', mama i aa su nam predobri, istina je, tu zaslu im, ali, Vera moja, kak sam ul, niti deseti del tu ne dobim kak bum zaslu il tam s mojim znanjem kak palir. . . .. * * * Bilo je plaa i suza, ali su razbor, a najvi e raunica, pobijedili: Vid je poetkom lipnja 1961. godine otputovao u Frankfurt Sa sobom je ponio slanine i kobasica, da u tedi to vi e novaca. Javio se da je sretno stigao i da je mogao odmah dobiti posao na gradnji kua, ali je radije preuzeo posao na gradnji mosta. Pisao je: Tako bum zaradil skoro dv ostruko vi e. Istina je, na gradnji kue bilo bi mi lak e i sigurnije, ali ja bum se uv al i mislil na tebe, Vera, i na na u deicu. Vid je svakoga tjedna pisao i pozdravljao sve u kui, javljajui da je zdrav i da radi na mostu. Poetkom listopada do la je Luki velika svota novaca od Vida, a zatim je do ao i li st s molbom da Luka kupi sve to je potrebno za gradnju kue. Vid je pisao: 162 63

na e trsje, znam da bi se veseli!, i da ni bil tvoj trud muka zabadava, a kada ti dojde , morti bus jo na al : ljivaru i trsju koji po utcli list... Vid je do ao pred Novu godinu, donio darove za sve i kui, izgrlio je i izljubio enu, te joj rekao: Zakaj mi nisi pisala, mila Vera, bil bih donesal dar za onoga kaj bu skoro do el na svet. Vera je poetkom sijenja 1963. godine rodila djevoj-:icu. Da poaste njezinu majku, Vid je odluio da joj Jadu ime Anica. Dok je bio kod kue, Vid je nabavio vrata i prozore, jodove, kadu i pe za kupaon icu. Luka mu je govorio: Mislim, sinko, da bu to previ e veliko: etiri sobe i velika kuhinja. Dopadaju mi se one male prostorije uz kuhinju, ali kak ti ni al dati tolike novce za kupaonu ? Zato mi nije al, aa dragi, jer je to pol zdravlja. Sami se bute osvedoili, kada dojdete znojni i pra ni s posla, kak se bute lep e i lak e oseali kada se okupate. Do jeseni 1963. godine kua je bila sasma dovr ena. Vid je do ao, po obiaju, opet pred Novu godinu, pa )stao kod kue sve do poetka srpnja 1964. godine. D je dovr iti staju, svinjce, koko injac i sjenik. Kada ive bilo izgraeno, bio je sav sretan i veseo, pa ree: Draga majko i aa, ja bih rado, prei neg opet m u Njemaku, da vas preselim u novu hi u. Nek idu Vera i deca u novu hi u ree Luka 5um ostal na mojem starom domu. Malo nam b u .o pomagati Veri, zna kak je, ni meni leta ne stojiju niru. f^nn. ia sam se k vam pri enil, prijeli ste me kak Ja se sla em s Vidom. Stari dom naj ostane kak je, ne burno ga zapustili, morti bi se ipak pod stare dane tel vrnuti, koji sin na stari dom. Posluhni me, Luka, ak ti se ne bu dopalo, lahko se povrnemo nazaj na stari dom. U novom je domu bilo ljep e i ugodnije, pa je Luka esto govorio: Prav je govori! Vid da kupaona u kui puno vredi. Kada se okupam, oseam se napol lak i. Sav prirod dovozili su u novi dom, a bilo je to lak e i ugodnije jer se nije tr ebalo penjati na bre uljak, kao prije, do stare kue. Vid je otputovao u Njemaku. Ubrzo se javio: Most je pred zavr etkom, svi smo otpu t eni, ostali su jo samo varioci radi spajanja eljeznih konstrukcija. Ja sam dobil p osao na gradnji, ali je plaa skoro zapol manja. Dragi aa, novac vam ne morem poslat i za buka-nje hi e i prostorija, otka ite kod kovaa i ogradu. Najprvo sam du an otplatit i dug koji sam dobil od na ih ljudi Preku aca i Tr ana. Ja sam raunal sa sigurnom zarad om na mostu, a ispalo je drugae. Vid nije dolazio kui 1964. godine. Godine 1966. do ao je kui, donio je ne to novaca i predao ga Luki, da na proljee da de o bukati samo kuu. Godine 1967. opet nije mogao doi, jer je na ao posao. Ali je uskoro dobio vijest da je Vera rodila djevojicu i dala joj ime Jela, da time oda po tovanje Vido-voj m ajci. Luka je pisao Vidu neka ne alje novaca, jer je vinograd dobro rodio, pa e imati dosta novaca za te ake i porez. Jo je u pismu dodao: Plati ti, sinko, najprvo dug, jer on je zao drug! Za talu i svinjce, bili o bukani 66

ili ne, budi bez brige, jer Vera, a>i sva naia deca, imala" budu sve kaj im je potrebno... : Godine 1969. kua je bila sva o bukana .i postavljena oko kue lijepa ograda. Vid r ee: Jo samo ovu godinu idem u Njemaku da zaradim novaca. Sada ne trebamo vi e ni ta oko kue, & ovo to zaradim burno dr ali kao u tedu, jer ja bum ovde radil i ivel sa svojom en om i decom, da vama olak am brigu, dragi aa. Ako tuinac vi e plati, vi e i tra i od radnik

za svoje novce. Tra i svu snagu. Pred Novu godinu 1970. godine Vid je do ao opet kui. Zatekao je sve zabrinute, j er je Luka osjeao bolove oko. srca, zbog ega je primjetno oslabio-. Lijenik je savjetovao Luki da ne smije ni ta naporno raditi, propisao mu je i li jekova, ali ih Luka nije redovito uzimao, ve je govorio: Kak do lo, tak bu i pro lo. Meni je najbolj i lek moje -dobro vino. Jo bum ja po ivel, tek mi je sedamdeset godina, a nikada nisam bil bete an. Vid je ostao kratko vrijeme kod kue, a prije nego to je otputovao, rekao je svo jima: Sada idem posljednji put da uredim svoje obaveze. Vratil se bum, dragi aa, a on da bum preuzel svu brigu za dom, jer ste vi zavredili da ivite bez brige. Polovicom veljae 1971. godine Vid je dobio brzojav da je Luka umro. Do ao je na sprovod, ostao mjesec dana sa svojima i rekao Veri i majci: " Vi e ne elim iti na rad. Poku al bum pismeno urediti da mi poslodavac po alje zaraeni novac i moje papire. Jo je bio kod kue kada je do ao poziv od suda radi ostavinske rasprave; bila je p ozvana i Jana i sve osmoro djece. Svih pet keri nisu prigovarale oporuci; naime, Luka je sve svoje ostavio keri V eri koja ga je njegovala u njegovoj bolesti. Po nagovoru Lukice, Sreko je prigovorio oporuci. Nisu htjeli potpisati, tvrdei da otac nije smio to po zakonu uiniti. Sudac je tumaio Lukici i Sreku da je otac mogao svoje ostaviti kome je htio. A vama je ostavio staru kuu i jedan vinograd kao nu ni dio jo je rekao sudac. Lukica je govorio u svoje ime i u ime Sreka: Mi i emo dve treine od svega, neemo da pri- enjak u iva na u oevinu! Jana je do la tu na i razoarana s rasprave, pa je plakala, uzdisala i govorila: Tome se nis nadala! Zaboravili su sva moja dobra, a najvi e me je bolelo kada s u mi pred sucem govorili: Vi ste nagovorili au da prepi e sve na Veru, ona je va a roena erka, a mi smo vam pastorci! Majko, zakaj im niste rekli ono kaj ih spada? Nisam mogla, ceri mila, ne to me je steglo u grlu od tuge i bola kad mi je Luki ca rekal da sam njih dr ala kak pastorke. Svi znaju, i on takoer, da sam ih volela svim srcem i du om. Ja nisam tela muati ree Vera pak sam im rekla da vam imaju zahvaliti za svoju b udunost. Rekla sam im: Ne bi se vi vozili u automobilu da nije 268 bilo dobrote majine! Znate da sam skoro pljunula na Lukicu kada je rekal da vam bu vrnul novac koji ste im posudili. Rekla sam mu: Morali bi vi prodati sve svoje d a povrnete mami dolare koje vam je dala! Lukica je rekal: Mi burno povrnuli novac, mi bi mogli prodati dva ili tri laj ta i povrnuti novac, ali. mi to ne burno na pravili, ve burno njoj povrnuli novac od na e oevine, koju nam bu morala vrnuti, ili nam bu skupo platil onaj pri enja Podbre ac! ... Majko, ne zdvajajte i nemojte se alostiti ree Vid sada su pokazali kak me mrze kaj sam se pri e-nil Veri. Sada vidim da sam bil pametan da sam napra-vil na u kuu. V erujem da bi oni mene i moju decu izbacili iz staroga doma! Gde je samo zmogel drskost taj Lukica kada je rekal da bu od tebe tra il novac ak ja ne povrnem ono kaj je aa na mene prepisa!? Sve me je to, deco draga, tak potreslo, kaj sam tu strahotu do ivela. Prei bih s e nadala smrti neg da oni budu prigovorili volji i odluci pokojnog oca, a meni r ekli one stra ne reci od kojih sam strepila celoga ivota. Zar sam decu koju sam zat ekla smatrala pastoradima? Majko, umirite se, zar niste uli Mandu i Zorku kako su govorile Lukici: To ne go vori ti, ve mr nja iz tebe. A kaj ti, Sreko, nema jezika, kaj je to zahvala toj predob roj majci koja nas je prigrlila? Sreko je rekal: Tak smo se dokonali da burno napali ainu oporuku kada smo uli da je skoro sve prepisal na Veru! Rekla sam mu: Ostavil va m je stari dom Juria i trsje, da imate kam dojti kada za elite! Lukica je rekal da t o nije ni mogal prenesti na mene, jer to stoji na ukun-dedove Jurie. Rekla sam im:

Sramim se da ste mi braa! A oni e: Nek bude sram i Mandu i Zorku, 269 da ste se odmah odrekle svega u korist te mame i Vere. Rekla sam mu: Jezik ti se s kljuil, Lukica, kaj je ona za tebe ta mama? Ba njoj mora zafaliti da nisi umri! Ba . toj dobroj i po rtvovnoj majci! Sram te bilo dok bus iv! Odgovori! je: Kaj me more bi ti sram, mi i emo po zakonu na e oinstvo, a ne da to u iva pri enja! Majko, majko, sve ste to uli tam na sudu ree Vid. I prestanite plakati, mogli b i se jo razboleti. Nisu zavredili da zbog njih tugujete. 2al mi je tebe, sinko, koji si sama dobrota! Na-muil si se u tuini. Pokojni aa i ja tak smo te zavo-leli kak da si nam roeni sin. Ja sam mu govorila da polovicu p repi e na tebe, a on mi je rekal: Kaj je Verino, to je njegovo i njihove dece. Vera je ostala uz nas, ona me dvori i njeguje, njoj ne bu mogal ni jedan od brae prig ovoriti, a Vidu bi mogli rei da je radil u tuini za sebe. Tak je Luka govorili Sretan sam, majko ree Vid da na mene ni ne stoji. Ja sam se premislil, draga mo ja Vera i majko! Da, premislil sam se da otputujem natrag na rad u Njemaku, dok s e to ne svr i, morti budu sve gro nje povukli, kada mene ne bu ovde. Nemoj opet iti, Vid! Dosta si se namuil u tuini! Sada mi mo emo lepo iveti, ti bus opet delal ovde, zna kak je, deca rastu, ti si kak otac potreban njima, a i meni ! Bolj e bum uredi!, Vera, svoje raune usmeno neg pismeno! Ja bum jo ne to zaslu i! i o nda se povrnul doma i za nikakve novce ne bum se vi e delil od vas. Na-sitil sem s e tuine. Vera moja draga, poslu aj mene, da ne bude svae, da ne hodite po sudu ti i majka. Nagodite sel Daj im ne to od svoga, nek se najedu ak su tak gladni! 270 Nemoj me na to nagovarati, Vid moj! Onaj vrag od brata, Lukica, veli da njima pr ipada od svega dve treine, jer su se sestre odrekle. Sudac mu je odmah rekal da n a to nemaju pravo, jer majka ima dio, a sestre mogu zadr ati svoje pravo, pa bi se sva oevina i dedov-ska imovina podelila na devet delova. Onda bi dobili manje ne g im je ostavi! pokojni otac, na aa, pak prepusti ti to meni, dragi moj Vid, ja se bum borila za nas i za na e petoro dece. Koncem lipnja 1971. godine dve keri Lukine pozvane su na sud. Odvjetnik Sreka i Lukice rekao im je da se izjasne, jer nije dosta rei: Mi se odriemo nasljedstva! Uv jeravao ih je i stao nagovarati da ka u na sudu da se odriu u korist Vere, Sreka i L ukice. Prva se javila najstarija, Manda, sestra Sreka i Lukice po majci i ocu, te rek la: Da imaju ta moja braa du e, srca i po tenja, ne bi se po sudu potezali oni, a jo ma nje mi, ve bi po tivali elju na ega pokojnoga oca! On se sigurno okree u grobu od tuge i bola! Nisu oni vredni da se zoveju sinovi Luke Juria jer su postali, nezahvalni na oj predobroj majci, koja nas je prigrlila nejake i s ljubavlju postavila na no ge. Velim vam tu na sudu: sram vas bilo! Dok ivite, ne bih se odrekla u va u korist , da ste kruha gladni, a ne to obilujete u svemu od dara kojega vam je dala majka ! O svemu tome je pisala Vera Vidu u Njemaku. Uinila je to im se vratila sa suda. Jo je dodala: i Onda je njihov odvjetnik tra il da se izmeni sudac, jer da dr i na u stranu. alosna s am, dragi moj Vid, da to jo nije.gotovo, sada dva meseca ne bu sud delal, ja bih rada da dojde doma, da si uz sve nas. Veruj mi, dragi moj, da bi tvojoj Veri bil najpotrebniji, da bude kraj mene, morti ne bi bilo tako nemirno na e edo koje se u mojoj utrobi kopre... I jo je nastavila: Dojdi, dragi, dojdi, ti si na e ufanje i nada, burno pod tvojom za titom, zna ti n a u majku, ne samo kaj je predobra neg je i oduvek kak prepla ena i nema u njoj odlun osti, a jo manje hrabrosti! Vid je pisao Veri da se strpi. I dodao je:

Veruj, draga moja eno, da bih rad bil s vama, a jo bih vi e volel da se dovr i taj s ud. Ti veli za mamu da je pla ljiva i neodluna. Vera draga, kaj morem kad si ne more m pomoi, ja sam slian tvojoj mami, znam da mi ne more nitko ni , ali u svojoj nutrin i ja se oseam nesiguran, jo se navek utim pri enja, pa se sam na sebe ljutim da se utim kak da sam nacepljen na trs, koji se nije dobro prijel, slabo raste i boji se n ajmanjeg vetra da se ne pretrgne. Sretan sam da si mi postala dru ica ivota ti koja ima odlunosti i odva nosti, kaj meni manjka, uvaj se, da bude dugo iva i zdrava za sre na u i na e deice, ne daj se, draga enice, ja te bum posluhnul, do al bum domov im prei, veruj da nema dana, ure i minute da nisam u mislima du om i srcem uz vas! U nedjelju, poetkom studenog 1971. godine, Vera je pisala Vidu: Dragi moj Vid, jo sve u meni kipi od jada, tuge i nepravde. Do la sam od ma e s na im sinovima Zvonimirom i Branimirom, na la sam mamu satrvenu i bledu, zdvojnu, kak p laui i jauui govori: ,Bo e, bo e, za-kaj me tako vreaju i ponizuju oni koje sam prigrlil i svim srcem zavolela. Ah, to moje bedasto srce, makar sam ula iz njihovih usta najpogrdnije reci, ja ih ne morem mrziti, jer su mi se u dubinu srca useklL Ak i h ni272 sam rodila, ali sam ih gojila i zavolela kao moju roenu!' Rekla sam joj: .Majko, majko, kaj se je moglo tak stra nega pripetiti za-te dve ure kaj sam od doma oti la, da vas je tu no pogledati, kak utueno izgledate?' Ona mi je rekla: ,Ne i i to od mene , erko mila, da ti ponavljam ono poni enje koje sam do ivela od tvoje brae po ocu. Mog la bi se razbete ati od tuge. Nek ti veli ovo dobro i zahvalno dete Manda!' A Mand a mi je sve ispripovedala. Kad je dotekla s brega ovamo, pred kuom su stajala dva automobila tcretnjaka, a mali auto u dvori tu. Zatekla je majku kak zdvojno i plaui govori o nepravdi suda i zakona, te ula kak joj sudac, dr ei u rukama neke spise, g ovori: ,Osudi se morate pokoriti, kumica! Ako vreate sud, mogu vas odmah osuditi na zatvor! Osuda glasi da sinovi Luke Juria, Sreko i Lukica, imaju pravo na dvije treine nepokretnog i pokretnog imetka koji je ostao iza njihova oca!' Majka je po viknula: ,Kak ste mogli osudu doneti a da mi nismo zvani na sud?' ,Sud je vidio d a su u pravu Sreko i Lukica Juri i donio je takvu osudu!' Majka povie: Nepravedni i nepo teni pred ljudima, deco, deco, gde vam je srce i du a?' A Lukica drsko povie: ,G de je bila tvoja du a, mauho, coprnice prokleta, kad si obrlatila oca da je skoro c eh* imetak prepisao na tvoju cer?' Majka je probledila, te oajno povikala: ,Lukic e, rade bi da si mi rinil no u srce neg da ujem te stra ne reci iz tvojih usta!' Tad a Manda od besa veli: ,Izrode, lakome, u tebi su sama zloba, pokvarenost i nazahv al-nost Ti se usuuje takve reci. govoriti majci, ije si mleko sisal?' Lukica je rek al da se toga ne sea. Onda mu Manda ree: ,Gade jedan nezahvalni! Ah* ja se seam ono ga jutra kada ju je otac doveo u na dom! Bili smo-u ljivi, krastavi, a ti od noge d o glave u dreku. Nikada 273 18 Maeha ne bum zaboravila kada te je vadila iz zipke kak je od tebe curelo i smrdelo, a ona, ta dobra majka, stisnula je zube i brisala i prala tvoju izgri enu i posranu rit!' Lukica ree da se ni toga ne sea, i jo doda: , uti, sestro, ne govori mi vi e, neu da te slu am, mi smo do li po svoj del!' Tada Manda povie: ,Ne priznajem te za brata, ti si izrodi' Pa se okrene Sreku te mu veli: ,A kaj ti, mutavac bedasti, nema rec i, daj ti zemi u obranu tu predobru majku, za koju je pokojni aa puno puta govori! da je svetica!' Sreko veli: ,Tak smo se dokonali ja i Lukica, on se vi e razme u za kon neg ja!' , ,Onda je on i tebe obrlatil, pa dela kaj ti on veli!' : ,Mi smo br aa, moramo dr ati jedan za drugoga?' ,U otimaini i nepo tenju ste se slo ili, tati i lop ovi, prevaranti, umski razbojnici! Da li me razmete? Be ite otkud ste do li, prvo nek vam u lice pljunem!' Tada se javi sudac:-,Dosta ste, sna o, govorili, po osudi vi , Ju-rii, uzimajte od pokretnine dvije treine. Od tri krave dvije su va e. Od triju svinja dvije pripadaju vama. Od trideset hektolitara vina dvadeset tovarite u au to!' Manda se suprotstavila i rekla: ,Ak ste vi sudac, a vi fi kal, ja znam da se pokretnina deli po glavama obitelji, tu je majka, sestra, petoro dece, a i Verin mu ima pravo.' Onda je Lukica viknul: ,Ukloni se jer e lo e proi! Ak te udarim!' Mand a mu se nije dala: ,Usudi se, izrode jedan! A onda se okrene uplakanoj majci, te

veli: ,Majko, da po aljem koga po Veru, pa nek dojde da brani svoju muku od ovih otimaa!' Majka je vrisnula: ,Ne, Manda! Zna njezinu naglu ud, a ti zaboravlja da je pred porodom! Mogla bi od uzbuenja prei vremena roditi, ja bih sigurno od tuge umr la ak bi stradala ona i dete! Nek se najedu na e muke, ne bu im bilo blagoslovljen o!' Manda doda: .Prokleto im bu bilo, majko, prokunite ih!' No majka ree: ,Ne morem i neu! Ne morem iz svoga srca i upati one oseaj e koji su se rodili i traju ve trideset i sedam let!' Onda su br e-bolje ute-rali d ve krave i svinje u jedna kola, a etiri ili pet hekti vina u druga. Uzeli su neko liko opletenih boca rakije, to su naslagali u mala kola, onda -onaj zloduh od Lu -kice nalo i teretnjacima da krenu. Zna , Vid moj mili, Manda se tak uzbudila da je izgubila razbor, zgrabila motiku, mo da bi koga i ubila kada je videla kak love pu re po dvori tu, ona dva izroda od brae, a pomagali su im sudac i fi kal! Ali je skoila majka, ne znam otkuda je smogla snage, zadr ala ju je i rekla: ,Ne, milo dete! Ne moj, umiri se, moglo bi se izlei veliko zlo, nek se i od te na e muke najedu!' Majk a je dr ala Mandu, a ova je vikala: ,Prokleti bili! Zapelo vam sve to u grlu! Zada vili se njima, tati, gori od razbojnika!' A oni su drapali neke krpe i vezali pu rama noge, slagali ih u prtlja nik, ali nisu sve tam stale, pak su jednu smestili pod noge sedala, a onda brzo krenuli za teretnjacima. Tako su Manda i majka mora le bespomono gledati toga nepravednog suca i pokvarenjaka fi kala, a ona dvojica od brae bili su Mandi crnji pred oima neg vragovi. Da sam ja bik doma, dragi moj Vid , ja bih ih velikom seki-rom naterala iz na ega doma, ne bi oni tak lako pljakali n a u muku! Tati, grabe ljivi razbojnici! Izabrali su nedelju, kada ne more i nema kome i kod koga zaiskati za titu ... Nemoj se alostiti, dragi moj Vid, da ti to ne-delo dajem na znanje, ali me je to malo smirilo, jer sam sigurna da bus iskreno suosea l s nama! Jedva bum doekala sutra nje jutro, po la bum na sud, verujem u po tenje suca, verujem da oni budu to morali sve vratiti i nama tetu i strah platiti! 274 275 18*

Vera je odnufc podala sinia 2dimlrt d* odneM M na po tu. , i, * * * Vera i Manda su smirivale maffcB, koja nije mogla zaustaviti suze, te je plaui govorila; Oh, deco, deco, ne morem vam opisati kak je do krvi ranjena moja nutrina od t ih strasnih reci: Mauhoc, 11 copmice 'od maehe, obrlatila si oca da prepi e na tvoju c er, jer smo ti mi pastorci, gde je bila tvoja du a zloesta mauho? Majko, ne mislite na te reci. Ne morem, Manda, da ne mislim na to! Morti me budu te stra ne reci pratile do h ladnoga groba. Sada ti velim, dete, jer.si majka brojne dece, puno sam ja suza i stoila, mnoge noi nisam prospavala, grozila sam se: rade smrt neg postati maeha! Al i, smilovanje na vas etvoro siroadi slomilo je sav otpor u meni, prigrlila sam vas , zavolela vas. Dragi ste mi kak da sam vas rodila. Majko draga, majko mila, smirite se. Jo se bute razboleli od tuge. Mislite na lepe reci pokojnoga ae, koji vas je usporeivao sa sveticom, a stari stric Krel nije vas drugaije zval neg anel nebeski! Vera, daj da spremimo majku u krevet, vidi da s irotica izgleda sva skrhana kaj da je pretuena. Poslu ajte nas, draga majko, ne silimo vas da jedete, ja vam bum brzo skuhala aj za umirenje. im su spremile majku u krevet, Vera uzme oevu oporuku da je sutra poka e na sudu, te ree Mandi: Sama ne bih rada i la radi moga stanja, prosim te, Manda, pojdi ti s menom. Ti si bila kod svega toga prisutna i onda si ula kak se je sudac grozil majci da ju bu dal zatvoriti kada je rekla da je to nepravedan i protuzakonit sud.

Da me nisi prosila, sestrice, sama bih se ponudila da idem s tobom. * * Sutradan, zorom, po le su Vera i Manda na sud. Najprije su svratile k odvjetnik u, ali je on ve oti ao na sud, gdje je imao raspravu. Imale su sreu jer ih je sudac odmah primio, te se ne samo udio ve i ogoreno govor io: Nemojte me, sna ice, gledati tako s nepovjerenjem. Prigovor va e brae jo miruje, vi ete dobiti poziv na raspravu, va odvjetnik takoer. Gospon sudac, ja sam bila prisutna kad je sudac ital osudu, a fi kal je to potvr dil, a onda su stali oduzimati. Manda je nabrajala sve to su odnijeli. Sve to zvui, sna ice, nevjerovatno, a ja vam ka em da va a stvar nije rije ena. Gospon sudac, ne zamerite, ali ja se dobro seam kada je fi kal na e brae rekal da b u tra it promenu suca, a onda je taj novi sudac dosudil i mojoj su sestri odneli n a temelju te osude preko dva milijuna vrednosti. Odvjetnik je stajao na vratima i uo je posljednje rijei Mandine, pa ree; Ne uzbuujte se, kolega! Braa su je opljakala s la nim sucem i odvjetnikom! Evo, itaj te o prometnoj nesrei koja se dogodila juer pred veer iza Rakova potoka, a prouzrok ovala ga je jedna obina pura! Prema Zagrebu je jurio auto propisno desnom stranom , a njemu u susret, lijevom, auto karlovake oznake. Iznenada je voza zagrebakog aut a skrenuo na lijevu stranu i sudar je 277 276

bio neizbje iv. Auto karlovake oznake opel rekord zabio se velikom snagom u mali fiat, koji se, sav smrskan, prevrnuo u grabu. uo se vrisak i jauk. Kroz razbijeno stakl o izletjela je pura na ledinu, a iz otvorenog prtlja nika skakutalo je jo nekoliko pura zavezanih nogu. Promet je zaustavljen i mnogi su vozai po li prema uni tenom, pr e-vrnutom autu, te su te kom mukom izvukli svu etvoricu, ive, ali u nesvjestici. Nij e se ekalo na prometnu miliciju, ve su ih strpali u dva nado la automobila, koji su ih od-vezli u bolnicu, a ondje se ispostavilo da su sva etvorica te ko ranjena: Bru no Snurer i Konrad Grindel, te braa Sreko i Lukica Juri. Kazna je bila brza! Nek ostanu epavi! Nek im to bu opomena za nepravdu koju su nainili, i za te ku uvredu koju su naneli na oj majci, na oj predobroj i plemenitoj ma jci. Zamalo da joj nije puklo srce od bola i tuge zbog tih izroda u ljudskoj spo dobi. Sna ice, ne uzbuujte se toliko! Moglo bi tetiti va em zdravlju, a naroito sada, u to m stanju! Znam, znam, gospon doktor, ali se nisam mogla suzdr ati, pa sad ja vas prosim, recite mi kaj da ja napravim i kam da se okrenem da dobijem to kaj mi je oteto? Strpite se, draga Kri anika! Sada ne mo emo ni- ta uiniti, jer vam braa le e u nesvij i s nazovisucem i odvjetnikom... Manda i Vera, vrativ i se kui, zateknu Janu kako hrani dijete. Okrene se k njima i upita ih: Deco, kaj su vam rekli na sudu? Kaj bi nam rekli, majko, kad to ni bil ni sudac, ni fi kal, ve tati i rabari kak na a braa! Sada sva etvorica le e u bolnici te ko ranjeni, jer im se je prevrnul automobil. Zaboga, da nisu morti jako stueni? ' U bolnicu su uneseni bez svesti. * l ' Bo e, sauvaj im ivote! '"'''" "''; Nemojte, majko, samo plakati i jaukati! '; Ne govori," ceri mila, tako. Ne gre i du e svoje! Makar su mi srce jako ranili, o no ne more prestati da ih voli, jer sam ljubav prema njima duboko u srce zasadil a. O, majko ree Manda ne znam da li je dobro imati tak duboko, iroko i predobro sr ce, koje more tak brzo oprostiti, makar od zadatih rana jo curi krv iz njega?

Je ne morem biti takva ree Vera. Meni je drago da ih je stigla kazna koju su z aslu ili. Vero, ceri mila, jo te opominjem, nije lepo tak govoriti. Nisu ni oni ka njeni z a tu la kaj su napravili. Dobro, majko, vi verujte kak hoete, ali ja ipak verujem da su ka njeni, ak ne za otimainu, ali sigurno za rane koje su naneli va em predobrom srcu. Manda i Vera ispriale su Jani da je sudar skrivila pura, koja se vozila pod pr ednjim sjedalom, tako, naime, pi u i novine. Tu je puru zadnji vlovil ona nesrea od suca, onda je odrapal od staroga obojka krpicu, pak je tom slabom krpicom svezal noge puri. Joj meni, joj, deco draga, zakaj ste to napravili, da sad morate trpiti? Majko, trebalo bi valjda da im prei ozdrave, pa da opet dojdu i poberu kaj je p reostalo! A ja idem pisati Vidu da zna i uje kak se je od era sve pre-okrenulo. ,79 278 LIV lana je esto opominjala Veru neka se umiri, ali su opomene slabo koristile. Ka da joj je svak Medven dovezao pet bavica od gostioniara kome su Lukica i Sreko prod ali vino, stala je i kleti. Jana ju je molila neka ne proklinje brau, a ona joj j e odgovarala: Kako ne bih kad sam ljuta! Ja ne morem drugae, makar ste me rodili. Nisam kak ste vi! Skoro mi je izle-telo da vam nekaj mrsko velim, ali ne bum, majka ste mi . Ja mislim da ste i vi morali uti kak stari ljudi veliju: Predobar ovek slii na bed aka! Jana je uzdahnula, ne to je htjela rei, ali joj je rije zapela u grlu, jer je pre d njihovom kuom stao auto. Iz auta su iza li Lukiini tast i punica te Srekova punica. Jana dr uim glasom ree: Joj meni, joj, to ne sluti na dobro, kaj su oni do li ovamo. Jana im poe u susret, te ih prepla eno upita: Da vas nije ono najgore dopcljalo? Jesu li' ivi? Jo jesu, prijateljica, ali su jako stueni. Lenici su poduzeli sve kaj znaju. Ja samo na to mislim da im prei ozdraviju! U li su u sobu i djeci podijelili slatki e. Vera ih je neprijazno gledala, a Jana, da bi to ubla ila, ree: Recite nam br e, dragi prijatelji, kak je deci i po kaj ste k nama do li? Deci je tak-tak, ne predobro. Sreko je do al k svesti drugi dan, a Lukica se je budil, ali do prave svesti je do al tek juer. On nas i alje! Prvo nas je pro-sil da vam odnesemo novac koji su dobili za prodane stvari. Oh, pustite, dragi prijatelji, prvo su ivoti, onda tek novac. Lepo vi divanite, majko ree Vera ali meni rabi novac, moram kupiti barem jo jed nu kravu i decu oblei... Pravo divani , Vera, novac je tvoj, samo ga spremi, ali, draga prijateljice, mi smo do li po vas, po elji Lukice, moli vas da bi do li k njemu u bolnicu. Majko, hoete li vi iti k njemu? vikne Vera. I la bih, ceri mila, makar morala i pe ke, kada bih mu mogla pomoi da im prei ozdrav i, ali, prijatelji dragi, sami ste rekli da su lenici napravili sve kaj su mogli. Prijateljice, Lukica nas je molil da pojdemo po vas. Rekal je: Znam unapred da se taj predobri stvor ne bu oglu il molbi mene, velikoga gre nika, kada jo reete da j u od sveg srca elim prositi za opro tenje. Ak mi oprosti, lak e bum snosil velike bol i i veroval u ozdravljenje! Ja mu opra tam, ja mu opra tam! usklikne Jana. To govorim uistinu iz srca. Recite mu tako. Prijateljice, prosim vas, spremite se i pojdite s nama! Poruke su suhe reci, drugaije bu delovalo kada uje va umiljati topli glas, to bu, kak je sam rekal, dalo s nage i nade njegovom telu! Lenici su dozvolili samo njegovoj eni da je uz njega da n i no. Svoju decu ne zove, ve samo vas. Kratko vreme ostali bute tamo, tak da vas burno jo veeras dovezli doma.

Vrata bolnike sobe lagano su se otvorila. Tiho, na prstima, u la je Jana, a drugi z a njom. Svi su pri li jed-i le aju. 280 281 Jana je problijedjela kada je ugledala Lukku u oklopima od gipsa, ali se trgl a i ukoeno zastala kada je cola drhtavi glas: Majko, majko, moje vas oi ne morcju videti, ali ja oseam va u blizinu. Majko, za moje ine nema opravdanja, ali ja sam se usudil pozvati vas da vas prosim za opro te nje za sve nanesene uvrede i boli. Lukice, Lukice, dete drago, ja sam ti oprostila! Onim asom kada sam ula za nesr eu oprostila sam ti. Ja ti, sinko, opra tam! Kad bih mogel kleknuti l zahvaliti za sve dobro koje mi je pru ilo to plemenito stvorenje, kak ga je naziva! na pokojni otac! Umiri se, Lukice, vidim u tvome srcu iskreno kajanje. Nadaj se skupa s nama d a im prei ozdravi . Majko, mene je razum napusti! onim asom kada je dopusti! zlu da me svlada i za vlada mojim srcem i mojom du om. Pohlepa je usadila u moje srce i du u zlobu, neprav du, gramzljivost! Ona je iz moga tela i upala ljubav, po tovanje i zahvalnost! Usadil a je u moje bie prezir i drskost, da sam toga plemenitog stvora, tu divnu majku, nazval pogrdnim imenom! Zakaj nisam, prei neg to sam izrekal pogrdne reci, onemil? Prestani, Lukice, ne napre i se, moglo bi ti se pogor ati stanje, ja sam ti opros tila. Va e opro tenje dalo mi je snage da govorim iz svojih zgnjeenih grudi. Ali nisam z aslu il da ivim zbog nepravde nanesene vama, majko predobra! Smiri se, sinko! Ue lijenik, te strogo ree: *i i ^ Niste se dr ali obeanja, Juriu! Igrati M ! jim ivotom! .

Majka mi je oprostila greh koji mi je jae priti-srce neg polomljena rebra... , Previ e sam vam dopustio, sada je dosta. elim da to prei ozdravi , Lukice! Majko ljubljena, ne morem vam dati ruke, vi mi ne morete pogladiti kosu, ne m orem uti va e mile reci... Janjec moj mili! Majice draga, polo ite va uljavi dlan na moja usta, da ga poljubim, bude mi jo lak e podnositi boli. Usli ite mi tu molbu, morti je to zadnji poljubac u va u dragu ruku, koja me je puno i puno puta pomilovala... Jana je drhtala cijelim tijelom, suze su joj tekle niz lice, ali je suzdr avala jecaje. Stavi ruku na Lukicina usta, koji je glasno poljubi, pa tiho ali uzbueno ree: Sada jo manje oseam boli u zdrobljenim grudima. Janu su odveli u sobu u kojoj je le ao Sreko s vise bolesnika. Do la je bli e krevet u te vidjela da i Sreko ima zavezane oi kao i Lukica, a oboje noge i desnu ruku u gipsu. Otare suze i malo se sabere. Srekova ena ree: Dobio si posjet, Sreko! Znal sam da bute do li. Nisam dostojan da vas nazovem majkom. Sretan sam da su mi zavezane oi, ne bih vas moga! ni srne! gledati u va e milo, drago i dobro lice. Do la sam vas pohoditi, Sreko! Kak ste smogli snage da prejdete prek onih pogrda koje ste uli, vi, plemenito stvorenje? Jer sam vas sve zavolela kak da sam vas rodila. Zakaj nije strela puknula u mene onoga asa kada mi je Manda rekla: Ti mutavac, kaj nema reci za obranu majke od ovoga izroda? Bili ste nam celoga ivota dobra i pr edobra majka, ja nisam vredan da ivim. , 283

282 11 mora e... Ak ostanem iv, sramil se bum pred svojom decom i dobrom enom, a ta me sramota b u pratila do groba, jer sam pristal da radim onak kak me je nagovara! Lukica. Do la bum vas opet pohoditi, ja vam sve opra tam. Nemojte, majko, ja toga pohoda nisam dostojan. Ak ozdravim, ja bum do al, pak b um na kolena pred vas, ne bum se dignul, jer ne bum tra il opro tenje neg samo to da mi dopustite da vas opet smem zvati majkom. Ve-rujem da nam opra tate za pogrde k oje ste uli, ali je va e ne no srce tak jako ranjeno da to nigdar ne bute mogli zabor aviti. Pojdite, majko, ne dolazite vi e u pohode, jer me va a prisutnost toliko uzbuu je da bih mogal sii s uma, te dokrajiti sebi ivot od srama kak sam mogal slu ati sram ne i stra ne reci koje su vam ranile va e predobro srce! Jana je plaui napu tala bolnicu, praena prijate ljima. Sjela je pred bolnicom u auto, kojim ju je Lukiin tast odvezao kui. , * * * Vrativ i se kui, Jana je ondje zatekla sve keri, zetove, roake i prijatelje. Opisala im je te ko stanje Lukice i Sreka, osobito Lukiino, i ponovila je njegovo kajanje. Jana se nije mogla umiriti, uzdisala je i esto brisala suze, pa je to i na sve prisutne djelovalo. Dok je opisivala kak izgledaju, prva se javi Vera: Umirite se, majko, nigdo od nas nije kriv za tu nesreu. LX U nedjelju, 4. studenoga, po lo je pet sestara s mu evima u Zagreb da posjete brau u bolnici. Vratili su se pred veer, neraspolo eni, jer ih je Sreko molio neka vi e ne dolaze, budui da on toga nije vrijedan. Govorio im je kroz suze: Sestre drage i svaki, svaka ilica drhe u mojem telu od srama i od va ih milih gla sova. Sreom da vas ne moram gledati u lice. Manda, Manda, sestro draga, kamo sree da sam poslu a! tvoj glas kada si mi govorila: Mutavac, kaj nema jezika da zeme u obr anu na u predobru majku? Pokajao si se, brate, a to donosi smirenje i du i i telu. Ali mene je strah da se Lukica ne bu dospel pokajali Nisu nas pustili do njega, samo su nam dali pogl edati ga' s vrata. Lenik nije dozvoli! niti reci pisnuti. Jo jenput vas prosim, nemojte nas pohaati. Ak ozdravim, ja bum do el i na kolenim a se kajal pred na om majkom. Janino dobro srce i ljubav koju je osjeala prema sve etvoro djece djelovalo je da se nije mogla suzdr ati, ve je samo uzdisala i molila se da joj oba sina ozdrave i ostanu na ivotu. Ali ta njena elja nije bila usli ana, jer je u subotu, 10. studenoga, stigla vij est da je Lukica umro. Sprovod je utanaen za 12. studenoga u tri poslije podne. Svi su roaci odluili poi na sprovod zajedno s majkom. Ona je plaui govorila: Znam, keri mila, kaj misli rei. elim iti, da mu hitim grudice zemlje u grob. Ve sa m ju donesla iz sta284 285 iveti, Sreko! Zbog tvoje brojne deice i

ene ja se molim za tvoje ozdravljen

roga doma, nek mu bude lahka ta grudica zemlje, ge se je rodil! U ponedjeljak, rano u zoru, skupili su se svi kod majke da na vrijeme stignu na autobus koji ide u Zagreb.

Jana je bila ve obuena u alobnu rubau bez ukrasa; pripremila je vreicu s grudicom zemlje. Ree zetu Medvenu: Ti si prvi do al, makar stanuje najdalje. Daj po-glej je li dolaze zeti, Martin i Stefan. ujem ih majko, dolaze, znate da su Makovici navek glasni. Onda moremo krenuti do autobusne stanice. Jana stavi crni rubac preko ramena. Ok rene se, jer je ula glas kerke Vere: Majko, majko, kaj bute vi mene ostavili samu? Ja mislim da ono kaj pod srcem nosim ne bu doekalo n mojoj nutrini va povratak sa sprovoda. Oh, tak sam elela iti da mu mrtvom velim zadnji zbogom i hitim onu grudicu u gro b. Sve bum ja to, majko, umesto vas rekla i napravila ree Manda. On je mrtav ree Vera njemu pomoi nema, a ovde se radi o dva ivota, o novom biu k je bu do lo na svet. Hvala ti, Manda, keri mila! Uz put navrni babici Katu i, naj nam dojde ovamo. Jana se nije presvukla, ve je pristavila vodu, da se grije, natrpala pei drvima i pripravila sve to treba za takav dogaaj. Potom je spremila Veru u krevet, a odr aslu djecu poslala na brijeg, k prijateljici Franci Makovi. Kada su je stali spopadati jai trudovi, Vera re e majci: '.,. .. Ak se zdravo rodi, ak bude mu ko, dala mu bum ime Luka, a ak bude ensko, onda Lucij a! Mojemu Vidu bude pravo, jer bi time poastila dobroga pokojnoga oca i svoga nes retnoga brata, koji je u cvetu snage i mladosti moral otii s ovoga sveta. 286 l NAKLADNI ZAVOD ZNANJE, ZAGREB ZA IZDAVAA: ING. BRUNO PEKOTA LEKTOR: IVAN BRAJDIC KOREKTOR: STEFICA KONJEVOD TEHNIKI UREDNIK: SREKO JOLIC TISAK: CGP -DELO-. LJUBLJANA, 1974 i J smislu lana 36. stava 1. toke 7 Zakona o oporezivanju proizvoda usluga l na osnovi mi ljenja Sekretarijata za prosvjetu l kulturu SRH bro] 1885/1-1974. osloboeno od plaanja poreza na promet