You are on page 1of 8

Lewis Mumford

Autoritarna i demokratska tehnika

1964.

Demokratija je pojam koji je danas zamuen i zamaskiran nasuminom upotrebom, i koji se esto koristi sa snishodljivim prezirom. Moemo li se sloiti, ma koliko se moda razili u daljem toku rasprave, da je kljuni princip demokratije postavljanje onoga to je svim ljudima zajedniko iznad onoga to bilo koja organizacija, institucija ili grupa moe traiti samo za sebe? To ne znai osporiti prava superiorne prirodne nadarenosti, specijalizovanog znanja, tehnikog umea ili institucionalne organizacije: sve to, uz demokratsko odobrenje, moe imati korisnu ulogu u ljudskoj ekonomiji. Ali, demokratija se sastoji u dodeljivanju konanog autoriteta celini pre nego delu; a samo iva ljudska bia, kao takva, jesu autentini izraz celine, bez obzira da li deluju samostalno ili uz pomo drugih. Oko tog osnovnog principa grupiu se neke povezane ideje i prakse, koje su se u istoriji dugo nalazile u prvom planu, iako ne uvek sve u isto vreme ili makar ne u jednakoj meri, u svim drutvima. Meu njima se nalaze i komunalna samouprava, slobodna komunikacija meu jednakima, neometan pristup zajednikim zalihama znanja, zatita od samovoljne spoljanje kontrole, kao i oseanje individualne moralne odgovornosti za ponaanje koje utie na celu zajednicu. Svi ivi organizmi su u izvesnoj meri autonomni, utoliko to slede sopstveni ivotni obrazac, ali kod oveka je ta autonomija sutinski uslov njegovog daljeg razvoja. Odriemo se dela svoje autonomije kada smo bolesni ili povreeni: ali odricati se svakodnevno i u svakoj prilici, znailo bi pretvoriti ceo ivot u hroninu bolest. Najbolji mogui nain ivota i ovde svesno stupam na spornu teritoriju jeste onaj koji zahteva sve vei stepen samousmerenja, linog izraavanja i samoostvarenja. U tom smislu, linost, nekada iskljuivi atribut kraljeva, prema demokratskoj teoriji, pripada svakom oveku. ivot, u svoj svojoj punoi i celovitosti, ne moe se delegirati. Nadam se da u postavljanju ove provizorne denicije nisam, izlaganja radi, ispustio nita bitno. Demokratija, u izvornom smislu tog pojma, koji u ovde koristiti, nuno je najuoljivija u malim zajednicama i grupama, iji se lanovi esto sreu licem u lice, slobodno komuniciraju i meusobno se poznaju kao osobe. im se pojave veliki brojevi, demokratsko udruivanje mora se zameniti apstraktnijom, depersonalizovanom formom. Istorijsko iskustvo pokazuje da je znatno lake zbrisati demokratiju nekim institucionalnim ureenjem, koje vlast daje samo onima na vrhu drutvene hijerarhije, nego ugraditi demokratske prakse u dobro organizovan sistem pod centralizovanom upravom, koji postie najvii stepen mehanike ekasnosti kada oni koji u njemu rade nemaju sopstveno miljenje ili namere. Napetost izmeu malih udruenja i velikih organizacija, izmeu line autonomije i institucionalne uprave, izmeu daljinske kontrole i razuene lokalne intervencije, danas je stvorila kritinu situaciju. Da su nam oi bile otvorene, mogli smo odavno otkriti taj sukob, duboko ukorenjen u samoj tehnologiji. Voleo bih da tehniku mogu da okarakteriem sa jednakom nadom u saglasnost koju sam izrazio kada sam opisao demokratiju, uz sve aljive rezerve koje biste i dalje mogli imati. Ali, ve i sam naslov ovog rada je, priznajem, kontroverzan; i ne mogu daleko odmai u svojoj analizi bez oslanjanja na tumaenja koja jo nisu adekvatno publikovana, a jo manje iroko raspravljana ili rigorozno kritikovana i vrednovana. Moja teza, grubo reeno, glasi da su se jo od neolita, na Bliskom istoku, pa sve do dananjih dana, dve tehnologije stalno pojavljivale jedna pored druge: jedna autoritarna, druga demokratska; prva usmerena na sistem, neizmerno mona, ali inherentno nestabilna; druga usmerena na oveka, relativno slaba, ali prilagodljiva i izdrljiva. Ako sam u pravu, danas se ubrzano primiemo taki u kojoj e, ukoliko radikalno ne promenimo svoj sadanji kurs, ostaci nae demokratske tehnike biti sasvim potisnuti ili zamenjeni, tako da e svaka preostala autonomija biti

zbrisana ili e biti dozvoljena samo kao igraka vlasti, kao glasanje za unapred izabrane voe u totalitarnim dravama. Podaci na kojima se zasniva ova teza, poznati su; ali njihov znaaj se, verujem, previao. Ono to bih nazvao demokratskom tehnikom jeste metod proizvodnje malih razmera, koji se zasniva prvenstveno na ljudskoj vetini i ivotinjskoj energiji, ali koji uvek, ak i kada primenjuje maine, ostaje pod aktivnom upravom zanatlije ili seljaka, gde svaka grupa razvija sopstvene darove, kroz odgovarajue vetine i drutvene ceremonije, i diskretno iskoriava darove prirode. Ta tehnologija je imala ograniena dostignua, ali se, upravo zahvaljujui svojoj irokoj razuenosti i skromnim zahtevima, odlikovala velikom moi adaptacije i obnavljanja. Ta demokratska tehnika je podupirala i snano podravala svaku istorijsku kulturu sve do naih dana, i ublaavala stalnu sklonost autoritarne tehnike ka zloupotrebi svojih moi. ak i kada se plaao danak najtlaiteljskijim autoritarnim reimima, u radionici ili na seoskom imanju uvek je ostajao izvestan stepen autonomije, selektivnosti, kreativnosti. Ni kraljevsko ezlo, ni bi gonia robova, niti birokratska direktiva nisu ostavili svoj trag na tkaninama iz Damaska ili grnariji iz Atine iz V veka (pre n. e.). Ako ta demokratska tehnika poinje jo sa prvom upotrebom alatki, autoritarna tehnika je znatno novije dostignue: ona nastaje negde u etvrtom milenijumu pre nove ere, u novoj konguraciji tehnikih izuma, naunih posmatranja i centralizovane politike kontrole, koja je omoguila poseban nain ivota, koji danas, bez hvalospeva, prepoznajemo kao civilizaciju. Pod novom institucijom kraljevstva, aktivnosti koje su bile rasute, raznovrsne, skrojene po meri oveka, ujedinjene su u monumentalnim razmerama u potpuno novi vid teoloko-tehnoloke masovne organizacije. U linosti apsolutnog vladara, ija je re bila zakon, kosmike sile su silazile na zemlju da mobiliu i ujedine napore hiljada ljudi, do tada previe autonomnih i previe decentralizovanih da bi dobrovoljno i usaglaeno delovali zarad ciljeva koji lee izvan granica seoskog horizonta. Nova autoritarna tehnologija nije bila ograniena na seoske obiaje ili ljudsku oseajnost: njeni herkulovski poduhvati u mehanikoj organizaciji, poivali su na bezdunoj zikoj prinudi, prisilnom radu i ropstvu, koji su stvorili maine od po nekoliko hiljada konjskih snaga, mnogo vekova pre nego to se poelo sa uprezanjem konja ili izuma toka. Ta centralizovana tehnika oslanjala se na izume i nauna otkria vieg reda: zapisnike, matematiku i astronomiju, navodnjavanje i kanalizaciju: pre svega, ona je stvarala kompleksne ljudske maine, sastavljene od specijalizovanih, standardizovanih, zamenljivih, meuzavisnih delova radne armije, vojne armije, birokratije. Te radne i vojne armije podigle su nivo ljudskih dostignua: prva u masovnoj izgradnji, druga u masovnom unitavanju, obe u do tada nezamislivim razmerama. Uprkos svom stalnom nagonu za unitenjem, ta totalitarna tehnika je na domaem terenu bila tolerisana, moda ak i slavljena, zato to je stvorila prvu ekonomiju kontrolisanog izobilja: pre svega, ogromne zalihe hrane, koje ne samo da su izdravale veliku urbanu populaciju, ve su i oslobaale veliku manjinu obuavanu za isto religiozne, naune, birokratske i vojne aktivnosti. Ali, ekasnost tog sistema bila je naruena slabostima koje nisu prevaziene sve do dananjih dana. Pre svega, demokratska ekonomija poljoprivrednog sela opirala se ugraivanju u novi autoritarni sistem. Iz tih razloga je ak i Rimska imperija nala za shodno da, kada je otpor jednom bio slomljen, a porezi poeli da se redovno ubiraju, pristane na visok stepen lokalne autonomije u oblastima religije i uprave. tavie, sve dok se 90 posto stanovnitva bavilo poljoprivredom, masovna tehnika je uglavnom bila ograniena na mnogoljudne urbane centre. Poto se autoritarna tehnika po prvi put javlja u doba kada su metali bili retki, a ljudska sirovina, zarobljena u ratu, lako pretvarala u maine, njegovi upravljai se nikada nisu potrudili da izmisle neorganske mehanike zamene. Ali bilo je i drugih, 3

jo veih slabosti: sistem nije posedovao nikakvu unutranju vrstinu: jedan prekid u komunikaciji, jedna nedostajua karika u komandnom lancu, i velike ljudske maine bi se raspale. Konano, mitovi na kojima se ceo sistem zasnivao naroito kljuni mit o kraljevstvu bili su iracionalni, sa svojim paranoinim sumnjama i animozitetima, svojim paranoinim zahtevima za bezuslovnom poslunou i apsolutnom vlau. Uprkos svim svojim nespornim graditeljskim dostignuima, autoritarna tehnika je ispoljavala duboko neprijateljstvo prema ivotu. Do sada ste bez sumnje ve uvideli smisao ovog kratkog istorijskog osvrta. Autoritarna tehnika se danas vratila u neizmerno uveanoj i veto usavrenoj formi. Sve do danas, sledei optimistike premise mislilaca iz XIX veka, poput Ogista Konta (Auguste Comte) i Herberta Spensera (Herbert Spencer), smatrali smo irenje eksperimentalne nauke i mehanikih izuma najsigurnijom garancijom miroljubivog, produktivnog i, nadasve demokratskog, industrijskog drutva. Mnogi su ak lagodno pretpostavljali da je pobuna protiv samovoljne politike moi u sedamnaestom veku bila u uzrono-posledinoj vezi sa industrijskom revolucijom koja ju je pratila. Ali za ono to smo tumaili kao novu slobodu, sada se ispostavlja da je samo prenjeniji vid starog ropstva: naime, uspon politike demokratije u poslednjih nekoliko vekova bio je u sve veoj meri potiran uspenim vaskrsnuem centralizovane autoritarne tehnike tehnike koja je u mnogim delovima sveta odavno iezla. Nemojmo se vie zavaravati. U istom trenutku kada su zapadne nacije zbacile stari reim apsolutistike vladavine, kojim je upravljao boanski kralj, one su isti taj isti sistem, u mnogo delotvornijem obliku, obnovile u svojoj tehnologiji, ponovo uvodei prinudu militaristikog tipa, podjednako strogu u organizaciji fabrike, kao i u organizaciji nove, uvebane, uniformisane i ureene armije. Tokom prelaznih stupnjeva u poslednja dva veka, glavna tendencija tog sistema je mogla doi u pitanje, jer je u mnogim oblastima dolo do snane demokratske reakcije; ali, sa uspostavljanjem naune ideologije, osloboene teolokih ogranienja i humanistikih ciljeva, autoritarna tehnika je pronala instrument koji joj je omoguio upravljanje zikim energijama kosmikih razmera. Pronalazai nuklearnih bombi, svemirskih raketa i kompjutera, jesu graditelji piramida naeg doba: psiholoki nadahnuti slinim mitom o neogranienoj moi, koji se kroz svoju nauku razmeu sopstvenom rastuom svemoi, ako ne i sveznanjem, pokretani opsesijama i prinudama nita manje iracionalnim od onih koje su pokretale ranije apsolutistike sisteme a naroito milju da se sistem kao takav mora iriti, kakve god bile eventualne posledice po ivot. Kroz mehanizaciju, automatizaciju, kibernetiko usmeravanje, ova autoritarna tehnika je konano uspeno prevazila svoju najozbiljniju slabost: svoju prvobitnu zavisnost od otpornih, ponekad i aktivno neposlunih servomehanizama, jo uvek dovoljno ljudskih da poseduju ciljeve koji se ponekad ne poklapaju sa ciljevima sistema. Kao i najraniji oblici autoritarne tehnike, ova nova tehnologija je udesno dinamina i produktivna: njena mo, u svakom obliku, tei neogranienom poveanju, u koliini koja se opire asimilaciji i poraava kontrolu, bez obzira da li je re o proizvodima naunog znanja ili industrijskih pokretnih traka. Maksimizacija energije, brzine ili automatizacije, bez ikakvog obzira prema sloenim uslovima koji odravaju organski ivot, postala je sama sebi cilj. Ba kao i kod najranijih oblika autoritarne tehnike, najvei napori se, sudei po nacionalnim budetima, ulau u razvoj sredstava za apsolutno unitenje, namenjenih potpuno iracionalnim ciljevima, iji e glavni nusproizvod biti unakaenje ili istrebljenje ljudske rase. ak su i Asurbanipal i Dingis-kan izvodili svoje krvave poduhvate u normalnim ljudskim granicama.

Centar vlasti tog novog sistema vie nije neka vidljiva linost, svemoni kralj. ak i u totalitarnim diktaturama, centar sada lei u samom sistemu, nevidljiv, ali sveprisutan: svi njegovi ljudski delovi, ak i tehnika i menaderska elita, ak i svetenici nauke, koji jedini imaju pristup tajnom tehnikom znanju, s kojim se danas tako brzo postie totalna kontrola, zarobljeni su samim savrenstvom organizacije koju su izumeli. Kao i faraoni iz doba piramida, te sluge sistema poistoveuju njegova dobra sa sopstvenom dobrobiti: kao i u sluaju boanskog kralja, hvalospevi koje upuuju sistemu zapravo su in samooboavanja; i opet slino kralju, oni se nalaze u vlasti iracionalnog nagona za irenjem svojih sredstava kontrole i dometa svog autoriteta. U tom novom, na sistem usmerenom kolektivu, u tom Pentagonu moi, nema vidljivog prisustva koje izdaje nareenja: za razliku od Jovovog boga, tim novim boanstvima je nemogue suprotstaviti se, jo manje prkositi. Pod izgovorom utede rada, krajnji cilj te tehnike jeste da zameni ivot, ili pre da prenese atribute ivota na mainu i mehaniki kolektiv, ostavljajui samo onoliko mesta za ivi organizam koliko se moe kontrolisati i manipulisati. Nemojte pogreno razumeti ovu analizu. Opasnost po demokratiju ne potie od bilo kog pojedinanog naunog otkria ili elektronskog izuma. Ljudski nagoni, koji dominiraju autoritarnom tehnikom naeg doba, potiu jo iz perioda pre izuma toka. Opasnost izvire iz injenice da, od kako su Frensis Bejkon i Galilej denisali nove metode i ciljeve tehnike, velike zike transformacije kojima smo izloeni izaziva sistem koji namerno eliminie celovitu ljudsku linost, ignorie istorijski proces, prenaglaava ulogu apstraktne inteligencije i pretvara kontrolu nad prirodom, a konano i kontrolu nad samim ovekom, u glavni cilj postojanja. Taj sistem se tako podmuklo uvukao u zapadno drutvo da moja analiza njegovog nastanka i namera moda izgleda problematinije i svakako okantnije od samih injenica. Zato se nae vreme tako lako predalo kontrolorima, manipulatorima, planerima autoritarne tehnike? Odgovor na to pitanje je u isto vreme i paradoksalan i ironian. Savremena tehnika razlikuje se od onih otvoreno brutalnih i sirovih autoritarnih sistema iz prolosti po jednoj vrlo korisnoj pojedinosti: ona je prihvatila osnovni princip demokratije, da svaki pripadnik drutva treba da ima udela u njegovim dobrima. Progresivnim ispunjavanjem tog dela demokratskog obeanja, na sistem je uspeo da ostvari prevlast nad celom zajednicom i sada preti da zbrie sve preostale tragove demokratije. Pogodba koju bi trebalo da ratikujemo poprima oblik velianstvenog podmiivanja. Pod demokratsko-autoritarnim drutvenim ugovorom, svaki pripadnik zajednice ima pravo da zahteva sve materijalne privilegije, sve intelektualne i emocionalne nadraaje koje poeli, i to u koliinima do skora teko dostupnim ak i privilegovanoj manjini: hranu, smetaj, brz transport, trenutnu komunikaciju, medicinske usluge, zabavu, obrazovanje. Ali pod jednim uslovom: da ne trai nita to sistem ne obezbeuje, ve da bude zadovoljan svime to ovaj nudi, uredno procesirano i fabrikovano, homogenizovano i ujednaeno, u precizno odreenim koliinama, koje propisuje sistem, a ne pojedinac. Kada se jednom odluimo za sistem, vie nema drugog izbora. Ukratko, ako pojedinac preda svoj ivot na samom izvoru, autoritarna tehnika e mu vratiti samo onoliko koliko se moe mehaniki odmeriti, kvantitativno umnoiti, kolektivno manipulisati i uveati. Zar to nije potena pogodba?, zapitae pobornici sistema. Nisu li dobra autoritarne tehnike prava dobra? Nije li to onaj rog izobilja o kojem je oveanstvo tako dugo sanjalo i koji je svaka vladajua klasa pokuavala da osigura za sebe, ak i po cenu svakojakih brutalnosti i nepravdi? Ne bih da umanjim, niti da osporim, mnoge zadivljujue proizvode koje je ta tehnologija donela, proizvode koje bi neka samoreguliua ekonomija mogla dobro da iskoristi. Samo elim da primetim da je vreme da se saberu ljudski gubici i trokovi, da i 5

ne pominjem opasnosti koje izviru iz naeg slepog prihvatanja sistema. ak je i neposredna cena velika, zato to je sistem daleko od toga da bude pod delotvornom ljudskom kontrolom, tako da moe nas truje naveliko, kako bi nas snabdeo hranom, ili da nas istrebi, kako bi nam obezbedio nacionalnu sigurnost, pre nego to uopte budemo u stanju da koristimo njegova dobra. Da li je zaista u ljudskom interesu odustati od nekoliko godina ivota na jezeru Valden, 1 da se tako izrazim, zarad privilegije da ceo ivotni vek provedemo u Valdenu Dva? 2 Jednom kada naa autoritarna tehnika konsoliduje svoje snage, uz pomo novih oblika masovne kontrole, celog arsenala trankvilizatora, sedativa i afrodizijaka, da li e demokratija, u bilo kom obliku, moi da opstane? Pitanje je apsurdno: sam ivot nee opstati, osim onoga to e biti kanalisano kroz mehaniki kolektivitet. Planetarno irenje sterilizovane naune inteligencije nee, kako je to Tejar de arden (Teilhard de Chardin) nevino zamiljao, biti sreno prihvatanje boanske svrhe: umesto toga, ona e zapeatiti svaku mogunost daljeg ljudskog napretka. I jo jednom, nemojte me shvatiti pogreno. Ovo nije predvianje onoga to e se desiti, ve upozorenje na ono to bi se moglo desiti. ta treba preduzeti da bi se izbegla takva sudbina? U opisivanju autoritarne tehnike koja je poela da upravlja naim ivotima, nisam zaboravio na veliku lekciju istorije: oekujete neoekivano! Ne previam ni ogromne rezerve vitalnosti i kreativnosti koje nam humanija demokratska tradicija jo uvek nudi. Ono to elim jeste da ubedim one koji se brinu za ouvanje demokratskih institucija da njihovi konstruktivni napori moraju ukljuiti i samu tehnologiju. I tu se moramo vratiti ljudskoj osnovi. Moramo se usprotiviti tom autoritarnom sistemu koji je jednoj pojednostavljenoj ideologiji i tehnologiji prepustio autoritet koji pripada ljudskoj osobi. Ponavljam: ivot se ne moe delegirati. Zanimljivo je da su prve rei podrke toj tezi dole, s posebnim simbolikim znaajem, od dobrovoljnog predstavnika ali umalo i klasine rtve! nove autoritarne tehnike. Dole su od astronauta Dona Glena (John Glenn), iji je ivot bio ugroen kvarom automatskih komandi, kojima se upravljalo iz udaljenog centra. Poto je jedva izvukao ivu glavu, i to linom intervencijom, izaao je iz svoje svemirske kapsule uz ove rei upozorenja: A sada, neka prevlada ovek! Tu zapovest je lake izgovoriti nego posluati. Ali, ako ne elimo da budemo prinueni na jo drastinije mere od onih koje je Samjuel Batler preporuio u Edginu, 3 bolje bi nam bilo da zauzmemo neki pozitivniji kurs: naime, da rekonstruiemo kako nae nauke, tako i nae tehnike, tako to emo vratiti odbaene delove ljudske linosti u sve faze procesa. To podrazumeva rtvovanje pukog kvantiteta radi ponovnog uvoenja kvalitativnih izbora, premetanje autoriteta sa mehanikog kolektiva na ljudsku linost i autonomnu grupu, davanje prvenstva raznovrsnosti i ekolokoj sloenosti nad uniformnou i standardizacijom i, iznad svega, obuzdavanje nerazumnog nagona za irenjem sistema i njegovo zadravanje u jasno odreenim ljudskim granicama, ime bi se sam ovek oslobodio za druge svrhe. Moramo se zapitati, ne ta je dobro za nauku i tehnologiju, jo manje ta je dobro za General Motors, Union Carbide, IBM ili Pentagon, ve ta je dobro za oveka: ne onog mainski
1

2 3

Walden Pond, jezero u Masausetsu (SAD), na ijim je obalama Toro (Henry David Thoreau) iveo dve godine (18451846) i to iskustvo kasnije zabeleio u svojoj uvenoj knjizi, Walden; or, Life in the Woods (1854). (nap. Anarhistika biblioteka) Walden Two, B. F. Skinner (ameriki psiholog, bihejviorista), 1948. Utopijski roman, koji opisuje temeljno regulisanu i bihejvioralno uslovljenu zajednicu. (nap. Anarhistika biblioteka) Samuel Butler, Erewhon, 1872. Samujel Batler, Edgin i Ponovo u Edginu, Nolit, Beograd, 1955; prevela Nada Prodanovi. Edgin je obrnuto od Nigde, kao i u originalu (Erewhon Nowhere). Mamford misli na zemlju u koju dolazi glavni junak, u kojoj su sve mehanike naprave zabranjene, a neki uzorci stavljeni u muzej, kao opomena. (nap. Anarhistika biblioteka)

uslovljenog, sistemski regulisanog, oveka mase, ve oveka kao osobe, koja se slobodno kree kroz sve sfere ivota. Velike oblasti tehnologije mogu se spasiti demokratskim procesom, kada jednom prevaziemo infantilne prinude i automatizme koji sada prete da ponite nae prave uspehe. Upravo ona dokolica koju maina omoguuje u razvijenim dravama, moe se korisno upotrebiti, ne za dalje preputanje drugim vrstama maina, namenjenih automatizovanoj rekreaciji, ve za bavljenje smislenim oblicima rada, neprotabilnim ili tehniki neizvodljivim u masovnoj proizvodnji: rada koji se oslanja na posebne vetine, znanje, estetsko ulo. Pokret uradi sam (do-it-your self) prerano je uguen u nameri da se proda jo vei broj maina, ali njegov slogan je ukazivao u pravom smeru, ako pretpostavimo da jo uvek posedujemo ono sopstvo (self) s kojim bismo mogli da radimo (do-it- . . . ). Jedini nain da izaemo na kraj sa automobilskim zaguenjem koje danas unitava nae gradove, jeste da gradove preoblikujemo tako da potpunije iskoristimo mnogo ekasnijeg ljudskog inioca: hodaa. ak i kod poroaja, naglasak se, sreom, ve pomera od slubene, esto smrtonosne, autoritarne procedure, zasnovane na bolnikoj rutini, ka humanijem pristupu, koji vraa inicijativu majci i prirodnim telesnim ritmovima. Oivljavanje demokratske tehnike je oigledno prevelika tema da bismo je obradili u par zavrnih reenica: ali verujem da sam uspeo da objasnim da se istinske prednosti nae nauno zasnovane tehnike mogu sauvati samo ako ceo sistem svedemo na meru koja e doputati ljudske alternative, ljudske intervencije i ljudsku posveenost ciljevima potpuno drugaijim od ciljeva sistema. U ovom trenutku, kada demokratija ne bi postojala, morali bismo je izmisliti, kako bismo spasili i iznova odnegovali ljudski duh.

Anarhistika biblioteka Anti-Copyright


27. 07. 2012.

Lewis Mumford Autoritarna i demokratska tehnika 1964. Prevod, delimino korigovan: KulturKampf (Ni). Preuzeto iz Gradina: asopis za knjievnost, umetnost i kulturu, 9/ 2005. Lewis Mumford, Authoritarian and Democratic Technics, Technology and Culture, Vol. 5, No. l (zima, 1964, na osnovu predavanja od 21. januara 1963), str. 18. http://anarhisticka-biblioteka.net