ODGAJANJE TELADI

Zdravo i dobro odgojeno tele znaajna je stavka u prihodima govedarskih farmi, posebno onih s prosenom proizvodnjom mleka. Naalost, jo uvek se mogu nai stada u kojima su gubici teladi vei od 15%, ukljuujui mrtva roenja i uginua do zaluenja, pri emu dijarea i infekcije respiratornih organa imaju vodee mesto, bar u prvim nedeljama ivota. Pored nepovoljnog uticaja na ukupnu profitabilnost proizvodnje, to je, u neku ruku, i konica u oplemenjivanju goveda, kako zbog gubitka genetski vredne teladi, tako i zbog smanjenog broja grla za zamenu u sopstvenom stadu. Odgoj teladi pripada jednom delu tzv. "osetljive faze" u razvoju podmlatka, od roenja do oko jedne godine starosti, u kojoj je, kada se radi o teladima, od posebne vanosti (1) uspostavljanje imunog sistema u prvim nedeljama ivota i (2) uspostavljanje sistema sloenog eluca i prelazak na hranu za preivare, od 2. do 4. meseca uzrasta. Sve prethodno navedeno namee potrebu da se nezi, ishrani i smetaju teladi posveti to je mogue vea panja. Postupci neposredno po roenju Odmah po poroaju, sluz s nozdrva i gubice teleta treba ukloniti istom krpom ili rukom, to e omoguiti laki dotok vazduha do plua. Ako se uje krkljanje zbog nakupljene sluzi u disajnom kanalu (nosne duplje, grkljan, traheja), ista se eliminie podizanjem teleta za zadnje noge, ili specijalnim aparatom uz pomo vakuuma. Pupana vrpca teleta obino se sama prekine tokom poroaja ili im krava ustane neposredno po teljenju. Ako se to ne dogodi, treba je prekinuti runo, za irinu dlana ispod konog pupka (7-10 cm), ili je presei dezinfikovanim makazama. Ostatak pupane vrpce visi i neznatno krvari posle kidanja. Ako je, meutim, krvarenje jae, neophodno je podvezivanje sterilnim koncem. Ne preporuuje se posipanje hladnom vodom celog tela mladuneta da se, ukoliko je potrebno, podstakne disanje, jer se time prekomerno hladi tele i gubi dosta energije. Treba samo glavu i vrat posuti hladnom vodom, zato to se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Za ocenu vitalnosti teleta odmah po partusu navode se sledei kriterijumi (Vukovi i Prka, 2006): brzo po roenju (1-2 minuta) tele zauzima prsni poloaj, sa savijenim prednjim nogama ispod tela, otresa glavom i dri je uspravno (0,5-2 minuta), zatvara usnu duplju i die preko nozdrva, za 20-40 minuta po poroaju staje na noge. Sigurno je na nogama posle 60 minuta od roenja i

 prvi akt sisanja je posle 90-120 minuta od poroaja. Za potrebe biolokog testa bikova, prema propisima u nas, telad se po roenju ocenjuju prema postojeoj skali: normalno razvijeno tele, vitalno i skladno, 5 poena normalno razvijeno i vitalno, 4 poena slabo razvijeno i nevitalno, 3 poena tele s uroenom manom, 2 poena. Ocena koju tele dobije upisuje se u registar teljenja. Lizanje, kupanje i suenje teleta Na malim farmama krava obino lie i time sui svoje tele posle poroaja. To je dobro, jer se lizanjem podstie disanje i pojaava cirkulacija krvi teleta. esto na veim farmama, zbog specifinosti tehnolokog procesa u porodilitu, krave ne liu svoju telad ve se praktikuje da se ona kupaju toplom vodom, temperature 37-38C. Kupanje se obino obavlja u kolicima s perforiranim dnom da bi voda nesmetano oticala. Po kupanju tele treba dobro istrljati suvim pekirom, krpom ili mekim guvama iste i suve slame. I pored toga, ono nee biti u potpunosti osueno. Poto sistem termoregulacije teleta odmah po roenju ne funkcionie u potpunosti, potrebno je dodatno suenje, posebno kada je hladno vreme, najbolje pomou infracrvene lampe. Pod lampom suenje obino traje 1-2 asa, otprilike dok tele ne stane na svoje noge. Ako postoje uslovi, kupanje teleta moe se preporuiti i u sluaju kada majka (obino prvotelka) ne prihvata da lie tele. Kada nema uslova za kupanje, tele treba samo istrljati pekirom, krpom ili guvama slame, poev od glave i dalje po elom telu, sinhrono s disanjem. Ne treba trljati tele u oba smera (napred - nazad) jer se na taj nain remeti ritam disanja. Po suenju, a pre dobijanja (sisanja) prvog kolostruma meri se telesna masa teleta, a podatak o njoj unosi se u registar teljenja.

Dezinfekcija pupka Dezinfekcija pupka je obavezna mera, iji je cilj spreavanje mnogih infekcija koje nastaju t im putem. Vri se odmah po lizanju, odnosno kupanju teleta, tako to se najpre istisne eventualno zaostala krv iz pupane vrpce, a potom u istu sipa povidon jod koji se potisne ka pupanom otvoru i lagano masira. Ukoliko pupana vrpca nije potpuno suva 24 asa po poroaju, treba izvriti drugu dezinfekciju (Vukovi i Prka, 2006). Istovremeno s dezinfekcijom pupka mogu se kod enske teladi odstraniti prekobrojne sise - pasise, ukoliko postoje. Pasise se odsecaju otrim sterilnim makazama, a rane takoe dezinfikuju. Davanje prvog kolostruma Unutar prva dva do najkasnije etiri sata ivota, tele treba da popije prvi kolostrum. To je neophodno zbog sledeih okolnosti: tele se raa bez antitela i upueno je da ih dobije preko kolostruma majke da bi bilo zatieno od patogena uobiajeno prisutnih u stajskom okruenju, koncentracija antitela u kolostrumu se brzo smanjuje nakon poroaja i sposobnost usvajanja antitela u tankom crevu teleta je samo u prvih 12-16 sati po roenju. Koliina prvog kolostruma koju tele treba da popije je 1,5 do 2 litra, i odreena je kapacitetom sirita u prvim satima ivota (koji je takoe 1,5 do 2 litra). Sledee napajanje treba da usledi do najkasnije 12 asova po roenju, s istom koliinom kolostruma. Izmeu popijene

koliine kolostruma u prvim satima ivota i nivoa imuniteta postoji jaka pozitivna povezanost. Tako je u jednom ispitivanju (Losand et al., 1997) utvreno da manje od 2 litra dobijenog kolostruma u prva dva napajanja u prvih 12 sati ivota nisu obezbedila adekvatan imunitet, pa su takva telad imala slabiji porast do 3. meseca uzrasta. Najbolje rezultate dala je koliina od 2,5 do 3,5 litra; vea od ove imala je slabiji efekt. U stadima u kojima se primenjuje mainska mua, preporuuje se napajanje teladi kolostrumom od prvog dana iz posude s cuclom. To omoguava kontrolu koliine i kvaliteta datog kolostruma. Praksa koja je prisutna na nekim farmama da je tele prvih 7 dana s majkom i sisa (dok krava proizvodi kolostrum), ne moe se preporuiti, jer je u tom sluaju npr. prvotelkama potreban dui period prilagoavanja na mainsku muu nakon to su prethodno dojile tele. Sisanje nije opravdano ak i u stadima s runom muom krava. Znaaj kolostruma. Kolostrum (mlezivo, gruevina) je proizvod mlenih lezda prvih 5-7 dana po poroaju. To je ukast, lepljiv sekret, slanog ukusa i specifinog mirisa. U odnosu na mleko ima veu kiselost, a naroito vei sadraj suve materije i proteina. Zbog toga to ima vie prostih proteina nego kazeina, kolostrum se pri kuvanju zgruava. Sadri, takoe, mnogo vie makro - (kalcijum, magnezijum, natrijum i hlor) i mikroelemenata (cink, mangan, gvoe i kobalt) i A, D i E vitamine. Po sastavu i sadraju hranljivih materija, kolostrum je bioloki izuzetno vredno hranivo, to je neophodno za razvoj mladuneta. Kolostrum sadri bitne imunoloke agense od znaaja za zatitu i odbranu mladog organizma. Ova zatita odnosi se na eludano crevna i respiratorna oboljenja i vezana je za postojanje imunoglobulina u kolostrumu. U goveda, gamaglobulini esto ine vie od 95% kolostralnih imunoglobulina. Naime, globulini kolostruma sadre antitela koje krava proizvodi kao zatitu od mikroorganizama kojima je izloena. Njih krava ne moe tokom bremenitosti preko placente da prenese na tele, ve ih ono dobija konzumiranjem kolostruma. U kolostrumu je konstatovano prisustvo i odreenih enzima, pre svega katalaze, verovatno da bi se pomogao proces varenja. Svojim purgativnim dejstvom, kolostrum pomae izbacivanje mekonijuma, tj. sadraja creva koji se nagomilao tokom intrauterinog ivota teleta. esto kolostrum krava koje imaju manje od 8,5 litara pri prvoj mui po teljenju sadri veu koncentraciju zatitnih tela u odnosu na onaj od grla s veom koliinom. Generalno starije krave, takoe, imaju bolji kvalitet kolostruma od mlaih. Pri tome, plotkinje koje su due boravile u stadu u prednosti su, jer imaju u kolustrumu specifina za stado antitela. Zbog toga je poeljno da steona grla koja se nabavljaju

s drugih farmi budu ukljuena u stado 6 do 8 nedelja pre teljenja. Vano je, takoe, da su sisni kanali zasuenih krava dobro zatvoreni, inae e kolostrum jo pre teljenja biti izluivan i za tele izgubljen. Krave s mastitisom u zasuenju i one koje su bile kratak period zasuene imaju lo kolostrum. Stresne situacije kod zasuenih krava, npr. zbog vruine ili konzumiranja manje hrane, od nosno preobilnih obroka mogu isto da pogoraju kvalitet kolostruma. Preporuka da prvi kolostrum tele treba da dobije to pre (najkasnije 4 sata po teljenju) zasnovana je na injenici da se njegov sastav brzo menja i da se koncentarcija antitela 12 asova po teljenju smanjuje na polovinu od poetne. S obzirom na znaaj kolostruma, veoma je vano ta raditi u sluajevima kada ga nema. To se moe dogoditi kada je promenjenog sastava (krvav, s primesama gnoja ili vodenast) zbog bolesti krave ili oboljenja vimena, te kao takav nepogodan za upotrebu. Zatim, kod pojedinih prvotelki moe doi do odsustva njegovog luenja ("nee da puste mleko"). U nekim sluajevima tekih teljenja moe da se desi da majka za vreme ili neposredno po partusu ugine, a da tele bude ivo roeno i slino. Tada se obino preporuuje da se za napoj teleta koristi kolostrum druge krave, oteljene u priblino vreme. Meutim, na farmama s malim brojem krava nema teljenja svakog dana, a ponekad je razmak izmeu teljenja dve krave vie dana ili ak nedelja. Korienje mleka ranije oteljenih krava obino se zavrava katastrofalno po tele. U takvim sluajevima najbolje reenje je upotreba lagerovanog zamrznutog kolostruma. Za zamrzavanje se uzima viak kolostruma u tri uzastopne mue od starijih krava, najbolje u treoj laktaciji, po mogunosti oteljenih u jesen, koje su dugo na farmi, ne pate od mastitisa, a njihova telad ne pokazuju simptome proliva i zapaljenja pupka. Takav kolostrum se stavlja u plastine kantice, zapremine pola ili jednog litra, koje se mogu dobro zatvoriti, na kojima se obeleeva datum i od koje su mue po redu. Kolostrum se zamrzava i dri u zamrzivau do momenta korienja, ali ga ne treba lagerovati due od jedne godine. Odmrzava se i priprema za napoj potapanjem kantice sa zamrznutim kolostrumom u sud s vodom ija je temperatura najvie 40C; vie temperature oteuju imunoglobuline i time se zatitna uloga kolostruma gubi. Za jedno tele je potrebno da se koristi u tri uzastopna napajanja kolostrum dobijen u prve tri mue po redosledu. Iako se zamrzavanjem gubi oko 10% vrednosti sveeg kolostruma, ono omoguuje, uprkos tome, odgoj teladi bez rizika, obezbeujui dovoljnu snabdevenost antitelima i time povoljnu alternativu u sluajevima kada uopte nema ili nema dovoljno kvalitetnog sveeg kolostruma. Karakteristike kolostruma koje ga ine nezamenljivim hranivom u prvim danima ivota teleta su:

 veoma je svarljiv i za vreme procesa varenja daje mek gru; njegova hranljiva vrednost je za oko 40% iznad mleka, purgativan je i deluje na ienje i izluivanje mekonijuma (fetalni izmet), obezbeuje teletu pasivan imunitet putem visokog sadraja gamaglobulina; deluje protiv razliitih uzronika proliva u crevima, obezbeuje ivotno vane hranljive materije: visok sadraj proteina, masti, mineralnih materija i vitamina, iako brzo opada, pasivna zatita kolostrumom omoguava prelaz do uspostavljanja aktivne imunozatite; svoj odbrambeni mehanizam tele poseduje tek posle oko etiri nedelje od roenja.

Ishrana teladi Cilj ishrane teladi je da se u prva tri meseca ivota razviju njihovi organi za varenje u potpuno funkcionalan sistem preivara, kao i da se, to je mogue vie, realizuje kapacitet rasta jo na poetku ivota. Prve nedelje i meseci ivota su, zbog toga, od odluujueg znaaja za razvoj i proizvodnu sposobnost mladih grla i, konano, mlenih krava. Proporcije organa za varenje teleta pri roenju znaajno se razlikuju od onih u odraslih grla. To je najuoljivije kod grae eluca. Kapacitet sirita tek roenog teleta je oko 2 litra, i relativno je tri puta vei od predeludaca (burag, mreavac i listavac). Anatomske, fizioloke i metabolike promene koje potom nastaju u digestivnom sistemu karakteriu se prelaskom od varenja koje je tipino za monogastrine

ivotinje (s jednokomornim elucem), kao onom u preivara. Ovaj prelaz obino traje od roenja do oko tri meseca uzrasta, kada se postie kapacitet sloenog eluca od oko 20 litara i relativan odnos predeludaca i sirita od oko 65:35. U toku perioda iskljuivo tene ishrane (mlekom ili zamenom za mleko) nastaje znatan razvitak buraga mladog teleta. Izgleda, ipak, da je najvei podsticaj za njegovo razvie uzimanje vrste hrane. Iako je utvreno da rana ishrana kabastom hranom ubrzava poveanje kapaciteta buraga, bie potrebno skoro godinu dana da pojedini delovi eluca postignu proporcije koje ima odraslo grlo, kod kojeg predeluci zauzimaju oko 90% ukupnog kapaciteta sloenog eluca. Jedna karakteristika eluca teleta od posebnog je znaaja, a to je postojanje jednjakog ljeba (ezofagealni ljeb), od otvora jednjaka kroz predeluce, do ulaska u sirite. Naime, u mlade teladi za vreme uzimanja mleka, sisanjem ili napajanjem, usne jednjakog ljeba refleksno se pribliavaju jedna drugoj, tako da formiraju kanal kojim mleko mimoilazi predeluce i direktno odlazi u sirite. Obrazovanje ovog prolaza izaziva se stimulusom prouzrokovanim prisustvom tenosti u zadnjem delu usta. Smatra se da do 8. nedelje ivota stvaranje ezofagealnog ljeba stimuluu ne samo mleko i tene zamene za mleko ve i voda. Kasnije je voda sve manje efikasna, za razliku od mleka koje sve do uzrasta od 12 nedelja deluje na refleksno otvaotvaranje i zatvaranje jednjakog ljeba. Mleko, dakle, pod normalnim uslovima, ide pravo u sirite. Meutim, ako tele popije vie mleka nego to je kapacitet njegovog sirita, deo moe da ode u burag. Poto mlado tele ne moe da povraa, mleko e se razlagati u buragu, to dovodi do poremeaja u varenju. Zbog toga je i preporuka da poetni obroci pri napajanju teleta ne budu vei od 1,5 do 2 litra mleka. Ishrana tenom hranom Telad se mogu hraniti mlekom sisanjem ili napajanjem. Sisanje je najjednostavniji, ali i najskuplji nain, poto tele moe dnevno da konzumira 10 i vie litara mleka. Zbog toga se esto primenjuje napajanje, koje se vri prema razliitim emama, ali svakako s manjim koliinama mleka nego to tele obino posisa. Tokom poslednjih 50 godina dolo je do znaajnih promena u nainu odgoja teladi, nastalih uglavnom iz ekonomskih razloga. Najpre je puno mleko zamenjivano obranim, a kasnije su sve veu primenu dobijale zamene za mleko, koje sada preovlauju u ishrani teladi zemalja koje primenjuju nove tehnologije u govedarskoj proizvodnji. Napajanje kolostrumom i mlekom majke najee se primenjuje tokom prvih 7 dana ivota teleta, a zatim se postepeno prelazi na zbirno

mleko ili zamenu za mleko. Na nekim farmama, na kojima je predvieno zadravanje krava u porodilitu do oko 2 nedelje po teljenju, majino mleko se koristi prvih 14 dana, to je za tele povoljnije. Ono to treba obavezno znati je da zbirno mleko i zamenu za mleko ne treba uvoditi u ishranu pre navrenog 4. dana ivota teleta. Za napajanje se koristi iskljuivo zbirno mleko od zdravih krava; mleko inficiranih i leenih grla treba obavezno izbegavati. Dnevne potrebe u kolostrumu (mleku) u poetku su 10 do 12% od telesne mase teleta. Trokratno napajanje tada je bolje od dvokratnog i treba ga praktikovati, pre svega, na farmama gde se javljaju problemi s prolivima. Kao primer moe da poslui sledei plan napajanja:

Kada se zamena za mleko uvodi dok su telad na trokratnom napajanju, tada se ujutro i uvee daje zamena, a u podne majino mleko; ako se to ini pri dvokratnom napajanju - ujutru se hrane zamenom, a popodne (uvee) majinim mlekom. Sledeeg dana se prelazi na zamenu u celini. Osnovni cilj korienja zamene za mleko je da se, supstitucijom mlene masti i proteina drugim izvorima, dobije jeftinije hranivo od punog mleka. Prema Asetline -u (i995)> postoji opti konsenzus miljenja 0 dobrim zamenama za mleko, koje sadre sledee sastojke: sirovi protein, 18-24%, mast, 15-25%, Ca, 0,7%, P, 0,6%, K, 0,8%, vitamin A, 77 000 IJ/kg, vlaknina, manje od 0,5%.

Uobiajeno je da proizvoa daje uputstvo o pripremi i nainu korienja zamene za mleko. Ve od 7. do 14. dana uzrasta teladima se nude prve koliine kvalitetnog koncentrata i sena. Ova hraniva potpomau razvoj buraga i burane mikroflore. Preporuuje se davanje gnjeenog zrnevlja kukuruza 1 drugih itarica, ime se stimulie maksimalan razvoj papila buraga u ranom uzrastu teladi. U istom periodu potrebno je da se obezbedi voda za pie po volji, koja stimulie varenje suve hrane u buragu. Voda je, stoga, vana za rani razvoj buraga, te ranije zaluenje teladi. Pri normalnim uslovima gajenja, u uzrastu od 9 do 10 nedelja moe se prestati s mlenom ishranom teladi. Vano je da se naglasi da ovaj momenat varira za svaku individuu u zavisnosti od njene razvijenosti. Bitan uslov je da je postignuto konzumiranje koncentrata od 2 kg po grlu dnevno i telesna masa od najmanje 90 kg. Nakon toga telad se hrane suvom hranom. Problem "sisajua telad" Pojava da pojedine junice i krave sisaju druga grla u stadu je nepoeljno ponaanje, ije osnove treba traiti jo u periodu tene ishrane teladi, mlekom ili zamenom za mleko. Naime, svaka krava koja sisa druge prethodno je to inila dok je bila junica, odnosno tele. Tele kada je s kravom, obino sisa svoju majku 10 do 12 puta dnevno, u ukupnom trajanju od 20 do 60 minuta. Meutim, telad koja se napajaju imaju na raspolaganju daleko krae vreme da popiju mleko, tako da se nagon za sisanjem nastavlja i nakon zavrenog napajanja. Ona, zbog toga, nastavljaju sa sisanjem delova tela druge teladi (vime, monice, usne koljke, pupak). Ova pojava se kasnije nastavlja kod priplodnih junica i krava koje sisaju vime drugih grla. Posledice ove pojave esto su zapaljenje pupka ili srednjeg uha kod teladi, upala vimena junica i oteene etvrti (trosise ili dvosise prvotelke) i, konano, zbog toga, manje dobijenog mleka posle teljenja, kako zbog sisanja, tako i zbog oteenih vimena. Od mera koje treba preduzeti jo kod teladi u napajanju mogu se preporuiti sledee: produiti vreme napajanja, na oko 10 minuta, telad po napajanju treba da su pojedinano fiksirana jo 10-30 minuta, do prolaska nagona za sisanjem, treba da se obezbedi slobodan izlazak teladi iz grupnog boksa u ispust, ve od 2. nedelje ivota treba da je na raspolaganju seno visokog kvaliteta i koncentratna smea, kao i voda za pie, izbegavati deficit energije pri zaluenju.

Smee koncentrata i seno U ishrani teladi obino se koriste dve vrste smee koncentrata, od kojih se jedna, sa oko 18% sirovih proteina, daje u periodu napajanja mlekom, a druga, sa oko 16% proteina, nakon toga, do prevoenja u kategoriju junadi. Kao energetski izvori startera najvie se koriste kukuruz, jeam, ovas i stono brano, a kao izvori proteina najee sojina i suncokretova sama. Urea se ne preporuuje u obrocima teladi zbog toga to moe da smanji konzumiranje hrane. Najbolji izvor vlaknine za telad je kvalitetno seno. Dok su koliine mleka, odnosno zamene ograniene, telad dobija seno po volji u elom periodu odgoja. Koncentrat se daje po volji u periodu mlene ishrane, a nakon toga se ograniava na koliinu do 2 kg dnevno. Pri tome je potrebno da se hrana ne zadrava dugo u jaslama, a naroito da ne doe do njenog zagaenja izmetom i mokraom ili rasta plesni usled vlaenja. Voda se, normalno, daje po volji. Prema brojnim istraivanjima kod nas, telad su do 120 dana uzrasta proseno dnevno konzumirala 0,88 do 2,06 kg startera i 0,92 do 1,29 kg sena.

Smetaj teladi Za uspean odgoj teladi vani su izvesni principi smetaja: ist objekat ili deo objekta u kome se dre, izolacija od ostalih grla u stadu, niska vlanost, odsustvo promaje, suv leaj i obezbeena ventilacija. Za novoroeno tele nije dobro koristiti suvie toplu ili otvorenu hladnu staju. Bolje je obezbediti optimalnu temperaturu u prostoriji i dovoljno sveeg vazduha. Utvreno je da je minimalna kritina temperatura za tek roeno tele i3C, i da se ona do 20-og dana smanjuje do 8C. Prednosti dranje teleta u individualnom boksu prvih 14 dana ivota su u mogunosti bolje individualne kontrole i spreavanja direktnog kontakta s drugim teladima radi zatite od infekcija. Na gazdinstvima koja dre mali broj krava, telad su obino smetena u istoj prostoriji s kravama ili u posebnoj, ali pod istim krovom. Na veim farmama telad se dre u posebnim objektima, obino vezanim za porodilite. Za telad dok se hrane tenim hranivima obavezna je individualna ishrana, bilo da su u pojedinanim boksovima ili u grupnom dranju, to se obezbeuje tzv. hvataima na grupnim boksovima ili postojanjem "trpezarija". Optimalna temperatura za tele je i7C, a zona komfora od 10 do 24C. Prihvatljiva relativna vlanost vazduha u objektima za telad je 5075%. U pogledu ventilacije, minimalna brzina izmene vazduha za

mlado tele (telesne mase 45 kg) je 17 metara kubnih vazduha na as zimi i 42 m3/as leti. Osvetljenje se planira tako da bude 0,36 m2 povrine prozora po teletu. Treba naglasiti da temperatura prostora za telad nije toliko kritina kao vlanost i izmena vazduha. U uslovima hladne klime najuspeniji je odgoj teladi u objektima koji su adekvatno ventilirani, ime se odstranjuje vlaga i zasien vazduh. Da bi se odstranili aerosol kontaminanti i vlaga, potrebne su bar etiri izmene vazduha na as, a pri toplom vremenu i vie. Za telad je veoma nepovoljna kombinacija visoke vlanosti vazduha i niske temperature, koja esto prouzrokuje oboljenja organa za disanje. U pogledu smetaja teladi, mogu se preporuiti norme koje treba uzeti u obzir pri obezbeenju potrebne podne povrine. Za telad u individualnim boksovima potreban je sledei prostor po teletu: do etiri nedelje uzrasta, 1,1 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,5x0,75 m, od 4 do 8 nedelja, 1,8 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,8x1,0 m.

Za smetaj u grupe: do 8 nedelja uzrasta, minimalno: 1,1 m2 , od 8 do 12 nedelja: 1,5 m2 . Veliina grupa treba da je usaglaena s proekom godinjih teljenja i duinom perioda napajanja, s t im da ne bude suvie velikih razlika u starosti teladi unutar jedne grupe. Jedan od moguih naina dranja teladi su mobilne individualne kuice (igloi), postavljene na otvorenom prostoru, najbolje na betonskoj podlozi s nagibom. Mogu biti s malim ispustom (ograen i nepokriven prostor pred ulazom u kuicu) ili bez njega. Ovakav smetaj je od posebnog znaaja na farmama gde su esta oboljenja teladi, kao mogunost da se to bre i uspenije prekine lanac infekcija. Promena mesta kuica-igloa pri ovom drenju je veoma vana, nezavisno od toga da li ima ili ne problema sa zdravljem teladi. U idealnom sluaju, kuica treba da promeni tri lokacije u toku odgoja teleta, zadravajui se ravnomerno 4 do 6 nedelja na jednoj. Preporuuje se da se telad to ranije, u prvim satima ivota, izloe temperaturi okoline. U hladnim danima prehlade su mogue kod teladi koja su dugo pre toga drana u toplim stajama. Pri takvom smetaju telad se uspeno odgajaju, ali je

rad oko njih tei, zato to su osobe koje ih opsluuju izloene nepovoljnim vremenskim prilikama. U nekim istraivanjima utvren je vei utroak rada i hrane nego pri konvencionalnom dranju. Rutinske operacije Gajenje teladi praeno je izvoenjem odreenog broja rutinskih operacija, kao to su kontrola zdravstvenog stanja, merenje telesne mase, obeleevanje, spreavanje porasta rogova, uklanjanje pasisa i si. I pored optimalnih uslova smetaja i adekvatne ishrane, u prvim nedeljama ivota mogu da se pojave dijarea i bolesti respiratornih organa teladi. Dnevna kontrola zdravstvenog stanja treba da se zasniva na praenju njihove aktivnosti, apetita pri napajanju, disanja (uestalost respiracija i kaalj), sekrecije iz nosa i suzenja, ekskremenata (konzistencija, boja i miris), izgleda dlake, zglobova i pupka. esto je temperatura tela pokazatelj eventualnih infekcija i upala. Normalna telesna temperatura teleta je izmeu 38,8 i 39>2C; kada se ona povea iznad 39>5C treba hitno preduzeti odgovarajue mere. Jedan od osnovnih pokazatelja za normalno napredovanje teleta je ostvareni prirast, odnosno postizanje eljene telesne mase pri prelasku u kategoriju junadi. U nas se normalno smatra da je to vreme uzrasta od 120 dana, ali ono moe biti od 90 do 180 dana, u zavisnosti od tehnologije gajenja. Da bi se to moglo kontrolisati, potrebno je izvriti merenje telesne mase bar pri teljenju, kraju tene ishrane i prevoenju u kategoriju junadi, a po mogunosti i ee. Spreavanje porasta rogova kod teladi se vri pomou tapia masne sode, kaustine tenosti ili putem elektrokautera spaljivanjem osnove roga. Kada se koriste tapii ili kaustina tenost tada se ovaj zahvat izvodi u uzrastu od 2. do 5. dana, najkasnije do devetog dana. Ukoliko se spreavanje porasta rogova obavlja elektrokauterom, onda je to u uzrastu od 4. do 21. dana. Uz ove preparate i opremu daje se uputstvo kojeg se treba drati. Obeleavanje teladi stavljanjem usnih markica za sada kod nas vre ovlaene veterinarske stanice. Ako nisu eventualno prisutne pasise kod enske teladi eliminisane odmah po roenju, uporedo s dezinfekcijom pupka, to se moe uiniti i neto kasnije, s mesec dana, na isti nain, odsecanjem otrim makazama, nakon ega sledi dezinfekcija rana. Prva selekcija se obavlja prilikom prevoenja teladi u kategoriju junadi. Muka telad se usmeravaju u priplod ili tov, u zavisnosti od ocene u odnosu na standarde, s obzirom na poreklo i rasu. enska telad u ovom uzrastu uglavnom se zadravaju za priplod, izuzev grla s velikim odstupanjem u pogledu telesne razvijenosti. Ovde je potrebno da se naglasi da se

frimartinke

obavezno

stavljaju

tov.

Prof. dr Georgi Antov