HOMEOPATIJA U DERMATOLOGIJI STRUKTURA i FUNKCIJA KOE Koa je spoljanji pokriva tela koji titi unutranje organe od tetnih uticaja

spoljanje sredine i patogenih organizama. Na prirodnim otvorima (usta, oni kapci, genitalni organi, uretra, anus) ona prelazi u odgovarajue sluzokoe. Prosena povrina koe tela iznosi oko dva metra kvadratna. Debljina varira na razliitim delovima tela od pola do etri milimetra. Boja koe zavisi od rase, starosti i dela tela. Sainjavaju je tri sloja tkiva: pokoica ili epidermis, krzno ili dermis i potkono tkivo. Takoe su joj pridodati kosa, nokti i tri vrste lezda: znojne, lojne i apokrine. Epiderm i adneksalne strukture potiu iz ektoderma, a derm i potkono tkivo iz mezoderma. Epidermis je avaskularni, spoljanji sloj koe. U njemu se razlikuju etiri sloja idui od dubine ka povrini: 1) Stratum basale-basalni ili germinativni sloj kubinih elija koje se stalno dele. U njemu se nalaze i melanociti, elije u kojima se stvara melanin-mrki pigment koe. 2) Stratum spinosum- sloj Malpigijevih elija pligonalnog oblika meu sobom povezanih dezmozomima. 3) Stratum granulosum-sloj irokih, spljostenih elija. 4) Stratum korneum-spoljanji sloj epiderma. Sadrzi razlicit broj jako istanjenih elija bez jedra u zavisnosti od dela tela koji pokriva. Na mestima pritiska izgleda kompaktno, zadebljalo, oroalo, a na ostalim rastresito i elastino. Epidermis se stalno obnavlja kroz mitotsku deobu bazalnih elija. erke elije lagano putuju ka povrini, podleui procesu sazrevanja i na kraju postaju zrele, keratinizovane elije koje se neprekidno ljute sa povrine koe. Ovaj proces se naziva keratinizacijom, a same elije keratinocitima jer su sainjene od fibroznog proteina-keratina. Potrebno je oko 28 dana da elija proe put od bazalnog do roatog sloja. Dermis je glavna struktura koe, debljine oko 3mm. On predstavlja mreu vezivno-vaskularnih elemenata u kojoj se nalaza folikuli dlaka, sekretorne lezde i nervni zavreci. Podeljen je u papilarni i retikularni sloj. Vezivna komponenta tkiva je predstavljena je potpornom supstancom, kolagenim i elastinim vlaknima. Kolagena vlakna ine najvei deo dermisa. Zrela kolagena vlakna su poznata kao retikulum. Elastina vlakna se nalaze izmeu snopova kolagenih i spreavaju njihovo preterano razvlacenje. U dermisu se nalaze tri tipa elija. 1. Fibroblasti koji su odgovorni za stvaranje kolagenih i elasticnih vlakana. 2. Hitociti koji su slicni fibroblastima po izgledu, poseduju moc fagocitoze (unistavanje mikroorganizama). 3. elije masti, vidljive samo specificnim bojenjem odgovorne za produkciju histamine i heparina. Potkono tkivo (subkutis) je od koe jasno odvojeno i ini podlogu na koju ona naleze. Bogato je masnim tkivom koje je pregradama odvojeno od vezivnog tkiva i ostalih struktura. Koa je bogato vaskularizovana narocito u predelu lica, aka i stopala. Arterijski krvni sudovi su kontraktilni zahvaljujui prisustvu misia u njihovom zidu, dok su kapilari i male venule nekontraktilni, inertni. Temperatura koe zavisi od protoka krvi, to je vei koa je toplija. Koa sadrzi dobru mreu limfatinih krvnih sudova koji se dreniraju u velike sudove potkonog tkiva. Oni dreniraju proteine koji su isuvie veliki da bi bili transportovani preko venskog dela kapilarne cirkulacije. Nervi koji snabdevaju kou imaju motornu i senzitivnu ulogu Adrenergika vlakna simpatikog dela nervnog sistema inerviu krvne sudove miie erektore dlaka, apokrine

izvodne kanale i odgovorni su za kontrakciju struktura koje opskrbljuju. Holinergika opskrbljuju znojne lezde. Senzorni deo nerva se deli na slobodne nervne zavretke izmeu epidermalnih elija, elija derma i dodataka koe. Oni prenose senzacije dodira, bola, toplote, vlage i svraba. Ovim putem se ostvaruje kontakt koe sa okolinom. Sloena graa koe omogucava joj razne funkcije: Koa titi telo od mehanikog pritiska, prodiranje mikroorganizama, uva organizam od isuivanja i znojenjem oslobaa tetne satojke organizma. Regulie telesnu toplotu putem sekrecije i isparavanja znoja, Zahvaljujui pigmentu melaninu titi od UV zracenja Vitamin D se sintetie u koi u prisustvu sunca. Langerhansove elije iz epidermisa fagocituju agense koji napadaju kou. Sebum, product lojnih lezda hrani kou i deluje kao antibakterijski agens.

MIJAZMATSKI KONEPT KONIH BOLESTI Konept mijazma i teorija hroninih bolesti je iznesena i objasnjena u Hanemanovoj knjizi Hronine bolesti 1828g. Ovaj konept je od poetka kreirao neslaganje meu homeopatama. Protivmici su smatrali da je moguce praktikovati homeopatiju bez primene ove teorije. U Hanemanovo vreme bolesti su bile poznate samo po imenu bez poznavanja odnosa, metodologije ili klasifikacije. Medicinska praksa nije bila osloboena od predrasuda. Bolesti su bile posmatrane kao avolje delo. Malo se znalo o uzrocima, klinikim manifestacijama i prirodi bolesti. oveanstvo se borilo sa raznim infektivnim bolestima. Nije bilo mikroskopa i mogunosti da se identifikuje uzrocnik bolesti. Uprkos tome Haneman je logiki zakljuio da infekciju uzrokuju mikroorganizmi, da potoji inkubacioni period i da su vrlo zarazni. Primetio je da neke osobe pate od ponavljanja simptoma tokom hronine bolesti ak i ako su na uspenom homeopatskom tretmanu dui niz godina. Objasnio je blisku povezanost tih simptoma sa boleu svraba, gonorejom i sifilisom koji su bili esti u to vreme. Razvrstao je simptome bolesti u tri mijazma: psora, sikoza i sifilis. Smatrao je da mijazam ima vezu sa supresijom te bolesti ili sa nasleenom crtom tih manifestacija zbog supresije u predhodnim generacijama. Inicijalno irenje psore doveo je u vezu sa direktnim kontaktom preko koe, a irenje gonoreje i sifilisa sa seksualnim kontaktom. Time je prvu klasifikovao kao nevenerini, a druge dve kao venerini mijazam. Smatrao je da je psora najstarija, najuniverzalnija, najdestruktivnija i najneuhvatljivija mijazmatska bolest koja je godinama unitavala oveanstvo. U predgovoru Organona Hering objanjava kako je Haneman iz originalnog psorinog mijazma izdvojio pod mijazam pseudopsora. Zapazio je udruzenost tuberkulinskih bolesti kao to su lihen skrofulozum, oticanje limfnih lezda, pluna tuberkuloza, karijes, iskrivljena kima i svrstao ih u poseban mijazam. Diferencirao ga je od prave psore u odnosu na nain prenoenja. Tvrdio je da se psora direktno siri preko koe, a pseudo-psora direktno na unutrasnje organe, mukone membrane, lezde i kosti. J. H. Allen u svojim razmatranjima mijazma tvrdi da je pseudo-psora ili TBC mijazam mesavina psore i sifilsa. Kentov mijazmatski conept je vise kao metafizicko objasnjenje da su mijazmi u stvari predispozicija i podlonost za razboljevanje od razlicitih hroninih bolesti. U danasnje vreme znanje o dijagnozi i prirodnom toku bolesti se znacajno izmenila. Postoje dobro definisani dijagnostiki kriterijumi, podrani laboratorijskim i klinikim tetovima. Mikrobiologija, parazitologija su grane medicine koje su mnogo napredovale. Takoe se zna da neke kone bolesti nemaju iskljuivu vezu sa infekcijom. Razumevanje mijazmatske podloge pacijenta esto pomae u prepisivanju pravog leka. Nekad se lekovi prepisuju na osnovu

mijazmatske pozadine bez obzira na prezentujue simptome. Najee su to: Med., Syph., Tub., Psor., Thuj., Anthraci., Sulph. i drugi nozodi. Veina bolesti u homeopatiji se tretira oralnom primenom lekova. Ponekad se drugi oblici lekova kao to su kreme, puderi, obloge i sl. daju za olakavanje simptoma. Neke homeopate veruju da to uvod u potiskivanje i izazivanje ozbiljnijih problema. Drugi, pak, ne zastupaju takve stavove od kako su se uverili da gljivine i parazitarne infekcije imaju brzi oporvak zahvaljujui spoljanjoj primeni lekova. ISTORIJA UZIMANJA SLUAJA i PREGLED U dermatolokoj praksi vrlo je vano pazljivo uzeti sluaj i dobiti maksimum korisnih informacija za analizu. Neophodno je pogledati leziju da bi se izbeglo dobijanje irelevantnih informacija od pacijenta (fizicki pregled se vrsi na dnevnom svetlu). Ako su lezije u vezi sa zanimanjem pacijenta mora se ispitati da li ima pogoranje ili poboljanje dok je na poslu ili tokom vikenda i odmora. U sluaju reakcije na lek neophodno je ispitati uzimanje bilo kog lekovitog sredstva koje je predhodilo erupciji (lekovi alopatske, ajurvedske ili homeopatske medicine mogu izazvati reakciju). U sluaju genetski determinisanih bolesti mora se uzeti detaljna porodina istorija. Takoe, potrebno je razmotriti navike u ishrani, socio-ekonomske uslove, odrzavanje higijene i sl. Posle opteg ispitivanja grae, uhranjenosti, anemije, cijanoze, edema, lifnih cvorova, stanja zuba i krajnika, kvalitet pulsa, krvnog pritiska i temperature tela treba se skoncentrisati na kou. To podrazumeva istraivanje same koe, sluzokoe, noktiju i kose. Opis kone promene ukljuuje: tip promene, lokalizaciju, distribuciju i simetrinost lezija. TIPOVI KONIH PROMENA Makule: to je zona koe izmenjene boje ali bez promene u konzistenciji. Papule: promena se izdie iznad povrine okolne koe i vre je konzistencije (indurirana je). Ako su veliine jedan do dva milimetra, zovu se mikropapule, vee od pet milimetara su noduli, dok se tumorima nazivaju papule vee od deset milimetara. Vezikule: lice na papule ali sadrze tecnost. Kad su vee od pet milimetara nazivaju se bule ili plikovi. Urtike: kada potoji iznenadna ekstravazacija tenosti izmeu fibrinskih vlakana bez ogranienja to rezultira pojavom blede zone okruene razlicitim stepenom eritema. Obino se spontano gube za 24h. Ljuspe: lezije su obino suve, u boji koe koje nastaju tokom ubrzane deskvamacije koe. Plak: ravna pljosnata zona koja moe da bude ulegnuta ili uzdignuta u odnosu na povrsinu okolne koe ali obavezno indurirana(otvrdla). Atrofija: ako zahvata epidermis koa izgleda sjajno i stiskanjem pokazuje vei broj bora nego to je uobicajeno. Atrofija dermisa se pokazuje kao ulegnuta zona bez induracije. Fisura: to je rasep u kontinuitetu koe ili sluzokoe. Komedon: lici na papulu sa crnim epom na vrhu koji je napravljen od keratina. Zove se otvoren komedon za razliku od zatvorenog koji je obicna mala papula koja unutra sadrzi keratozni ep. Hiperkeratoza: termin se koristi za lezije sainjene od otvrdlog, rapavog stratum korneuma. Ekskorijacija: to su ogrebotine, oguljotine koe obino udruzene sa jakim svrabom. Lihenifikacija: to je difuzno zadebljane koe, obino dobro ograniceno i mrko pigmentovano. Umbilikacija: kada se centar papule ulegne i formira promenu koja lici na krater. Maceracija: kada kona promena vlazi i ljuti se.

 Krusta (krasta): stvara se suenjem eksudata. U homeopatiji finalni izbor leka zavisi od totaliteta simptoma samog pacijenta. Meutim postoje neki lekovi koji se uobiajno prepisuju na osnovu izgleda lezije koe. Ako su lezije tipa inflamacije sa bolom, iscedkom i stvaranjem krusti daju se: Agar. ,Apis., Arn., Ars., Bll., Cant., Calc., Cic., Echin., Graph., Hep. ,Kali-s., Lach., Mez., Nat-m., Nit-ac., Rhus-t., Rhus-v. i Sil. Kada su lezije zadebljale, suve i lihenificirane daje se: Hydrc., Alum., Antc., Rhus-t. Za kruzne, prstenaste lezije: Bac., Ars., Chrysar., Sep. i Tell. Za ljuspaste lezije: Ars., Ars-i., Kali-ar., Kali-br. i Mangact. Hipo depigmentovane lezije trae: Ars-s-f., Nat-m., Nit-ac., Sumb. Ili Zinc-p. , dok hiperpigmentovane trae Berb-a i Berb. Rasepi ili pukotine koe dobro reaguju na: Petr., Sars., Graph. i Hydrc. BOLESTI KOE IZAZVANE FIZIKIM AGENSIMA Koa je uglavnom dobro adaptirana na izazove spoljanje sredine kao to su rashlaivanje, toplota, trauma, radijacija. Kad uticaj sredine postanu isuvie jaki i destruktivni mogu izazvati rezlicite lezije. One mogu nastati i ako je uticaj uobicajenog intenziteta ali su mehanizmi zastte i adaptacije koe genetski defektni. PLIK NASTAO USLED TRENJA Kada je pritisak velikog intenziteta (kao npr. pritisak od uskih cipela) na mestim sa tanjom koom dolazi do pojave plikova. On je posledica degeneracije pikricnih elija. Najee se javlja na peti, dorzumu malog i velikog prsta stopala i metakarpalnim kostima aka (kod pralja). Po pravilu ove promene se brzo sue i zalee za dva do tri dana u koliko se ne izlazu daljem povreivanju ili super infekciji. Ako treba lek izbora je Alijum cepa, mogu doci u obzir Sil., Bufo., Calc. ULJ To je kruzna zona hiperkeratoze nastala ponavljanim trenjem koje nije dovoljnog intenziteta da izazove plik. Vrlo su esti na akama radnika, na stopalima se javljaju zbog neadekvatne obuce, nepravilnog drzanja i abnormalnosti stopala. Tokom lecenja je neophodno izbeci dalji pritisak, eventualno primeniti keratoliticka sredstva, a od lekova Ant-c., Calc-f., Ruta., Graph., Ferr-pic., Ranb., Sil., Thuj., Rhus-t. Za spoljanju upotrebu se koriste maticne tinkture u odnosu jedan prema deset, dva do tri puta na dan: Acetac., Anac-oc., Arg-n., Rhus-t., Sal-ac., Sep. BOLESTI IZAZVANE TOPLOTOM Kad koa doe u kontakt sa izvorom toplote temperature vee od 60 stepeni celzijusa nastae opekotine. Ako je kontakt sa vrelinom kratak u proces ce biti ukljucen samo epidermis i krvni kapilari, a pojavice se bol, crvenilo, otok. Produzen kontakt i visoka temperature dovode do odvajanja epidermisa od dermisa i formiranja bula. One se ne smeju otvarati jer ce ostati povrina otvorene, nezasticene koe to je za pacijenta neprijatno, a moe doci i do super infekcije. Za par dana epidermis u osnovi bule ce se regenerisati i dovesti do njenog pucanja. Novoformirana koa je belicasta jer ne sadrzi melanin. Vremenom dolazi do pigmentacije bez ikakvog tretmana. Kod najtezih opekotina tkivo moe biti osteceno ili destruisano do same kosti, a bol odsutan ako su nervni zavreci uniteni. Obino opekotine tretiraju dermatolozi i hirurzi. Lek izbora je Kantaris. On reducira peenje, bol i pojavu bula. Rhus-t., Sec., Urt-u. se koriste posle poetnog poboljanja. Caust., Sil., Thiosin. Se koriste za kontrakture kao posledica opekotina. BOLESTI IZAZVANE HLADNOOM

Akutno rashlaivanje koe izazvano ekstremno niskim temperaturama uzrokuje smrzotine. ak izlaganje na par sekundi u prisustvu jakog vetra moe biti dovoljno (planinari, vojnici). Istureni delovi tela kao to su prsti, stopala, usi, vrh nos i brada su esto zahvaeni. Te povrine prvo postanu ukocene, blede i gubi se oseaj hladnoce. Povratkom u toplu atmosferu koa se zacrveni uz oseaj peckanja i bockanja. U ozbiljnim sluajevima uz jak bol se mogu razviti bule, ulceri i gangrene. Pacijenta treba odmah evakuisati iz hladnog okruenja ali lokalno utopljavanje treba izbegavati jer moe doci do oticanja. Abnormalna reakcija na hladnou se manifestuje kao bolna ili svrbeca, crvena i otecena zona na dorzumu prstiju aka i stopala, nosu i usima. Ove lezije obino dobiju tamno braon boju, a udovi pacijenta su jako hladni na dodir. Moguca su spontana iscelenja za nedelju do dve. Ipak recidivi su mogui sve dok traje zimski period. Neophodne su mere zastite (utopljavanje). Kada se smrzotine pojave lecenje je simptomatsko. Agar., Ars., Sulph. se najee koriste. Carbo-an., Mag-c. i Rhus-t. za ozbiljne sluajeve sa plikovima. Petr., Nit-ac., Hep. i Puls u sluajevima sa bolom i ulceracijama. Ostali mogui lekovi su:Abrot., Borx., Calc., Calen., Ferrp., Ham., Lach., Canth., Crot-h., Led., Merc., Nit-ac., Sec., Sil., Thyr., Verat-v. i Zinc. BOLESTI IZAZVANE SUNCEVIM SVETLOM i RADIJACIJOM Atmosfera apsorbuje mnostvo tetnih, kratkih ultra violetnih zraka. Zraci koji dospevaju do povrine zemlje ukljucuju deo spectra od 200 do 290nm nazvanih UVC zracima, zatim deo spectra od 290 do 320nm to su UVB zraci (odgovorni za eritem koe), deo spectra od 320 do 400nm to su dugi UVA zraci, vidljivi deo spectra od 400 do 700nm i infra crveni zraci iznad 700nm (odgovorni za toplotu). Koa se titi od njihovih tetnih efekata putem dva mehanizma: 1) epidermis, posebno stratum korneum apsorbuje UVC i UVB zrake 2) putem melanina, pigmenta u bazalnom sloju elija. Bolest uzrokovana suncem nastaje: 1) kada se zdrava osoba intenzivno izlozi suncevim zracima 2) kada osoba reaguje prenaglaseno (abnormalno) na normalnu izlozenost suncu 3) kada zdrava osoba povremeno postane podlozna delovanju suncevih zraka zbog prisustva fotosenzitajzera u telu. To mogu biti sinteticke konponente preklom iz lekova, kozmetickih sredstava, parfema ili hemiske komponente poreklom iz biljaka. FOTODERMATITIS ( ERYTHEMA SOLARE) To je akutno ili hronino zapaljenje koe nastalo usled preteranog izlaganja suncu, zbog preosetljivosti na sunceve zrake ili zbog prisustva fotosenzitajzera. Manifestuje se crvenilom, otokom i pojavom mehurica ispunjenih bistrom tecnoscu. Moguca je groznica, gastricni poremecaji, iscrpljenost, bol. U ozbiljnim sluajevima se mogu formirati bule a u urinu se naci proteini, cilindri i eritrociti. U odlozene kumulativne efekte spadaju keratoze i epitelioni. Alopatska medicina za zastitu preporucuje kreme sa titanijum dioksidom i cink oksidom. Tokom akutne faze dermatitisa preporucuju se slane vlazne konprese dva puta na dan. Od lekova Apis., Ant-c., Nat-m., Puls., Ars., Camph. ,Canth., Clem. i Lach. POREMEAJI PIGMENTACIJE Boja koe zavisi od pigmenta melanina, hemoglobina i karotenoida. Melanin sa stvara u melanocitima u bazalnom sloju epidermisa. Iz amino kiseline tirozina, delovanjem enzima tironizaze uz pomoc kiseonika i sunceve svetlosti dolazi do stvaranja melanina u melanozomima. Odatle se transportuje u okolne keratinocite i gubi deskvamacijom. U sutini boja koe zavisi od broja,veliine, distribucije i degradacije melanozoma koji sadrze melanin. Ovaj sistem je podlozan mnogim spoljanjim uticajima: suncu, toploti, traumama, jonizujucem zracenju, teskim

metalima i dr. Svi ovi uticaji mogu dovesti do hiper ili hipopigmentacije ili oba. Broj funkcionalnih melanocita se smanjuje za deset poto sa svakom decenijom zivota. Lokalnom povredom se mogu melanociti unititi privremeno ili trajno. Poremecaji pigmentacije se mogu pripisati i unutrasnjim faktorima kao to su poremecaji metabolizma gvoza, zucnih boja i karotena. PRIMARNI POREMECAJ PIGMENTACIJE VITILIGO To je kono obolenje kod kojeg potoji razaranje pigmentnih elija melanocita i gubitka pigmenta melanina u epidermisu. Promene su asiptomatske bilo gde na telu ukljucujuci mukou usana i genitalija. Promene su jasno ogranicene. Nekad lezije pre hipopigmentovane nego depigmentovane. Kosa moe biti zahvacena i bela. Tok bolesti je promenljiv. Kod manjeg broja pacijenata je viena spontana repigmentacija. Obino nema promena na roenju. Kod podloznih osoba ak i mala, ponovljena trauma moe izazvati leziju. Kod nekih se siri vrlo brzo i esto je udruzen sa bolestima stitne lezde, anemijama, dijabetom i bolestima nadbubrega. Moguce je da se radi o autoimunom procesu. Sustinski se ne zna kako dolazi do bolesti. Lecenje: svaki sluaj treba podrobno analizirati da bi se otkrio mogui uzrocnik i samim tim uklonio. Nokti moraju biti uredno iseceni da bi se izbegle trauma koe. Proces repigmentacije je spor i obino pocinje na periferiji promena i oko folikula dlaka. Lecenje treba nastaviti do maksimalnog odgovora. Ako uprkos tretmanu ima novih lezija potrebno je razmotriti lek. Nema naucnih osnova za primenu bilo kakve dijete. Moguce je hirusko lecenje i pokrivanje promena kozmetickim sredstvima. Psoral-c u jednopototnom rastvoru se koristi za lokalnu aplikaciju kod hroninih lezija. Lekovi za oralno koriscenje: Alum., Ant-t., Arg-n., Ars-s-r., Calc., Calo., Cob., Cob-n., Cycl., Dros., Hydrc., Lac-c., Lepro., Mangi., Moly., Nat-caust., Nat-m., Nit-ac., Oxyg., Pipm., Pitu-gl., Pitu-p., Sel., Sep ., Sil., Stann., Sul-ac., Sumb. ,Vern-a. i Zinc-p. ALBINIZAM Radi se o potpunom odsustvu pigmenta melanina u koi, kosi i ocima ili iskljucivo ocima. To je genetski premecaj, nasleuje se autozomno recesivno. Ovi pacijenti imaju normalan broj melanocita ali su im defektne organelle melanozomi koji stvaraju melanin. Klinicki koa, kosa i oci su potpuno beli sa crvenkastim odsjajem. Osetljivost na svetlost i sunce je izrazita pa su sve mere zastite neophodne. Prakticno lecenje ne potoji. SEKUNDARNI POREMECAJI Tamnjenje koe uzrokovano suncevim zracima. Postoje dva tipa reakcije koe nakon izlaganja ultra-violetnog zracnju iz bilo kog izvora. Trenutno tamnjenje:dolazi do promene u distribuciji melanozoma u melanocitima. Dostize maksimum jedan do dva sata posle izlaganja da bi intenzitet opadao tokom dvadesetcetiri sata. Odlozeno tamnjenje:: ukljuuje formiranje novih melanozoma i porasta veliine i broja melanocita. To je spor proces i traje dva do tri dana posle izlaganja suncu. Lekovi: Berb., Berb-a., Nat-m., Thuj. i Tub su efikasni u tamnjenju koe. Chloasma (Melasma) To je asimptomatska, braonkasta, povrsna pigmentacija. Via se kod zena na obrazima, nosu, gornjoj usni i celu. Lezije mogu biti bilateralne i simetricne. Javljaju se posle izlaganja suncu kod trudnica, zena koje koriste kontraeptivne pilule ili kod devojaka sa poremecenim menstrualnim ciklusom. Mogu biti udruzene sa anemijom, gastroitestinalnim premecajima i difunkcijom jetre. Lecenje: vano je pronaci uzrocni agens i izbeci dalje izlaganje. Neophodna je zastita od sunca. Lezije imaju tendenciju spontanog iscezavanja. Apis., Nat-m., Bell., Canth., Berb i Berb-a mogu biti od koristi.

Berlokova hiperpigmentacija Uzrokovana je fototoksicnoscu esencijalnih ulja iz parfema i drugih kozmetickih sredstava. Promena je ogranicena na zonu aplikacija. Za ciscenje pigmentacije koriste se: Nat-m., Sulph. i Berb-a. ERITEMATO-SKVAMOZNE DERMATOZE Grupa bolesti koja se karakterise itovremenom pojavom eritema i skvama (ljuspi). PYTYRIASIS ROSEA (PITIRIJAZIS ROZEA) Blago akutno zapaljensko oboljenje. esto oboljevaju zene (u prolece i jesen). Mogui su recidivi posle visegodisnjeg perioda. Pravi uzrok je nepoznat, moguce je da se radi o pikorna virusu. Bolest traje sest do osam nedelja, samoogranicavajuca je, daje dosta dobar imunitet. Manifestuje se iznenadnom erupcijom ovalnog oblika, veliine 2-5 cm, na trupu ili na podlakticama i ptkolenicama. Retko se javlja na licu. Jako svrbi, cisti se iz centra ka periferiji ostavljajuci hipopigmentisanu zonu. Ivice promene su obrubljene vencicem papula i ljuspi. Promene mogu biti multiple i rasute. Ne preporucuje se lecenje jer je oboljenje samoogranicavajuce. PSORIASIS VULGARIS (PSORIJAZIS VULGARIS) esto, beningno, akutno ili hronino obolenje koe koje ima genetsku predispoziciju. Predpostavlja se potojanje greske u kontrolnom centru mitoze. U sustini vreme za sazrevanje elije iz bazalnog sloja do povrine je skraceno od normalnih mesec dana na 3 do 5 dana. Povreda ili nadrazaj koe sa predispozicijom moe dovesti do stvaranja psorijaticnih promena na tim mestima. Ponekad moe imati eruptivni oblik, posebno posle stresa i stafilokoknih infekcija. Simptoma obino nema. Nekada je prati svrab. Promene su tamno crvene jasno ogranicene ploce prekrivene srebrnastim ljuspama koje izgledaju kao krljust. Odvajanjem, grebanjem ljuspi ostaju sitna tackasta krvarenja to je karakteristican znak. Najee su zahvaeni kolena, laktovi i poglavina. Na noktima se via fina tackasta ispucalost ili oniholiza, to znaci odvajanje nokatne ploce od podloge. Moguca je i udruzena upala zglobova. Nekada i uprkos tretmanu promene mogu da postanu ekstenzivne sa eritemom i vlazenjem. Spontane remisije i relapsi se javljaju u razlicitim intervalima. Bolest se pogorsava u jesen i zimu, a ima benefita od lepog vremena i suncanja. Lecenje: pacijente treba ohrabriti da se maksimalno suncaju, kupaju u toploj kadi radi skidanja ljuspi, esto peru samponom poglavinu. Najee korisceni konstitucionalni lekovi su: Ars., Aur., Borx., Calc., Pl-ac., Graph., Lyc., Merc., Nat-m., Nit-ac., Phos., Puls., Sep., Sil., Staph., Sulph. i Thyr. Na osnovu morfoloskih simptoma se prepisuju Ars-i., Cor-r., Cupr-act., Kaliar., Kali-br., Nat-ar., Petr., Rhus-t., Sars., Hidrc. Za pustularnu psorijazu se koristi Calc-s., Kali-s. i Hep. Kao interkurentni lekovi koriste se Med., Psor., Syph., Thuj. i Tub. LICHEN PLANUS (LIHEN PLANUS) Pravi uzrok ovog obolenja nije poznat. Pretpostavka je da se radi o alergijskoj reakciji nakon izlaganja bojama, razvijacima, zlatu i nekim lekovima. Obino se javlja u inace zdravih ali emocionalno napetih osoba. Manifestuje se kao izrazito svrbece, ljubicato braonkaste papule sa zaravnjenim vrhom dosta dobro ogranicene iregularnog ili kruznog oblika. Mogu se javiti bilo gde na telu, najee na fleksornim (unutrasnjim) stranama ruku i nogu, karlici, sluzokoi usta, vagine i na penisu. Patoloske promene na sluzokoi imaju belicastu cipkastu mreu koja ih pokriva. Tvrdokorne su i potoji mogucnost maligne alteracije. Zahvacenost noktiju se manifestuje nepravilnoscu nokatne ploce u smislu neravnina, uzduznih

nabora, udubljenja, iskrivljenja (ptrigicni nokat). Nekad nedostaje cela nokatna ploca. Hronine lezije su pracene upornim svrabom i cesanjem zbog koga dolazi do zadebljanja koe. Promene su suve, koaste, hipertrofisane lisajne ploce, mrke boje. Pore koe su naglasene i duboke. U nekim sluajevima ovo kono obolenje moe predstavljati konpenzovani oblik psihoze. Bolest ima tendenciju spontane remisije za dve do tri godine, nekad moe trajati godinama. Dijagnoza se postavlja biopsijom.Lecenje: neophodno je izbeci cesanje. Lezije treba zatititi. Najee se koriste Agar., Anac., Ant-c., Apis., Ars., Ars-i., Chin-ar., Gels., Iod. ,Jug-c., Kali-bi., Kali-i., Led., Lepro., Mag-c., Merc., Pall., Sarcol-ac., Psars., Stapb., Sulph., Sul-i. i Syph. Za lezije u ustima koristi se Beryl. Za hronine lezije se daju Ant-c., Ars., Calc., Cic., Dulc., Draph., Lash., Lyc., Ran-b., Rhus-t., Sep., Sulph. i Thuj. Iz iskustva Thuj i Rhus-t. u visokoj potenciji su najefikasniji. NUMMULAR ECZEMA (NUMULARNI EKCEM) Obolenje se manifestuje kao povratne, svrbece, papulovezikulozne promene u obliku novcica rasporeeni na spoljnim stranama ruku i nogu. Moguce je vlazenje i stvaranje krusti cesce se via kod dece i mladih. Lekovi: Bell., Hep., Mez., Merc., Nat-m., Sep. i Slph. ROSACEA ( ROZACEA ) Hronicni poremecaj koji se javlja na licu zena srednjih i starijih godina. U pocetku se manifestuje kao epizode navale toplote i crvenjenja lica obino udruzenih sa emocionalnom tenzijom, konzumiranjem zacinjene hrane ili bez ikakvog evidentnog uzroka. Kasnije eritem postaje stalan, sa povrsnim telengiektazijama (prosireni krvni sudovi) i pojavom zapaljenih papula, a nekad i pustula. Bolesnik se zali na oseaj paljenja i pecenja lica. Lokalizacija: nazolabijalne brazde, obrazi, celo i oko usana. Moguca je udruzenost sa seborejom. Sa odgovarajucim tretmanom lezije prolaze za sest do dvanaest meseci. Korisni lekovi: Agar., Ars., Ars-br., Ars-i., Aur., Bll., Clc., Calcsil., Canth., Carb-an., Caust., Eug., Hydrc., Kali-br., Kreos., Lach., Nux-v., Petr., Psor., Rad-br., Rhus-r., Rhus-t., Sep., Sulph., Sulphi. i Sul-ac. EXFOLIATIVE DERMATITIS (EKSFOLIJATIVNI DERMATITIS ) GENERALIZOVANA ERITRODERMIJA Koa celog tela postaje eritematozna i prekrivena ljuspama. Intenzitet svraba je razlicit i individualan. Moguca je groznica, slabost,gubitak telesne tezine, ponekad gubitak kose i noktiju. Zbog velikog gubitka proteina putem perutanja i sljuscivanja koe moe doci do hipoproteinemije i nemogunosti termoregulacije. Ovi pacijenti lako mogu razviti bakterijsku superinfekciju, zapaljenje pluca ili nekog drugog sistema. Moguca je generalizovana limfadenopatija. U tom smislu moe biti kona manifestacija maligniteta kao to je Hodckinov limfom. Ovo obolenje moe da se javi na terenu predhodno postojece psorijaze, lihen planusa, kontakt dermatitisa i dr. Takoe moe biti rezultat preosetljivosti na lokalnu ili oralnu primenu nekih lekova kao to su: para-aminosalicilna kiselina, sulfonamidi,arsenic, ziva, zlato i dr. U poslednjem sluaju bolest moe imati fulminantan, generalizovan i fatalan tok. Lecenje: u bolnickim uslovima,uz strogo kontrolisanu temperature sobe, hiperproteinsku dijetu. Neophodno je pronaci i izbegavati okidace bolesti. Indikovani lekovi su: Ars., Ars-i., Bac., Berb-a. , Calc., Carb-ac., Clem., Colch., Fl-ac., Graph., Kali-ar., Mang-ac., Mez., Nat-ar., Phos., Pip-m., Sep., Staph., Sulph., Slph-i., Sul-ac., Tell., Thyr. i Tub. BOLESTI SEBACEALNIH LEZDA Ove lezde se nalaze svuda na telu izuzev dlanova i tabana. Najbrojnije su na poglavini, celu, obrazima, bradi, gornjem delu grudnog kosa i lea. Razvoj sebacialnih lezda je blisko povezan sa razvojem folikula dlaka i epidermisa. One produkuju sebum, koji je kompleks mesavine

lipida, kao to su gliceridi, slobodne masne kiseline, skvaleni, holesterol estri i sam holesterol. Osniovna funkcija sebuma je da kontrolise gubitak vode iz epidermisa i zatiti kou od gljivicnih i bakterijskih infekcija. SEBOREJA To je papulo-skvamozni dermatitis sa intenzivnom produkcijom sebuma. Pravi uzrok nije poznat. Via se kod nekih neuroloskih bolesti (parkinsonizam, epilepsija, psihoze), u Kusingovom sindromu, kod starijih zena. Poglavina, lice, grudni kos, lea i nabori tela su masni ili suvi sa suvim ljuspama ili masnim zuckastim naslagama. Koa ispod ovih promena je crvena, upaljena. Kosa je takoe masna i bezivotna, puna peruti. Pore su prosirene, a znojenje ponekad pojacano. U ozbiljnim sluajevima se moe komplikovati sa piogenom infekcijom, pojavom akni. Za sluajeve seboreje udruzene sa neuroloskim poremecajima koriste se:Bufo., Plb., Rhust., Phos., Kali-br. i Calc. Kod udruzenosti sa manicno-depresivnim sindromom Am-m., Ars., Nat-m. i Staph. Tuja za jako masnu kou i kosu. Kod komplikacija sa aknama i piodermijama koristi se Graph., Kali-s., Psor., Mez., Sulph. i Merc. Takoe se koriste Iod., Lyc., Sel. i Sep. AKNE (ACNE VULGARIS) To je hronino zapaljensko oboljenje pilo-sebacialnih folikula koje se javlja u adolescenciji kod oba pola. Obino pocinje u pubertetu i ima razlicito trajanje. Najee spontano prolazi do tridesete godine. Premenstrualna pogorsanja se esto viaju. Smatra se da ima veze sa aktivnoscu androgena u osoba sa genetskom predispozicijom ( evnusi su posteeni). Do promena na koi dolazi usled povecane aktivnosti lojnih lezda, zaepljenja otvora folikula, zadrzavanja loja, razmnozavanja bacilusa akni ( Corynebacterium acnes ) u ukljestenom loju, nadrazaja usled nakupljanja masnih kiselina i reakcije na strano telo. Klinicki se manifestuje svrabom ili bolom, zapaljenim papulama ili pustulama, prosirenim porama ili velikim cisticnim lezijama. Karakteristicna lezija kod akni je komedon sa tamnim vrhom koji se naziva crna glava ukoliko je folikul zatvoren. Veina pacijenata ima oziljke razlicitog oblika i veliine koji su u koorelaciji sa intenzitetom inflamatornog procesa. Svim pacijentima treba naglasiti da se radi o samoogranicavajucoj bolesti ali se brz oporavak ne moe obecati. Savetuje se izbegavanje ulja, masnih krema i kozmetickih sredstava jer je dokazano da izazivaju pogoranje. Kou je neophodno prati vodom i sapunom, a kosu samponom. Nije dokazano da restriktivna dijeta ima povoljan uticaj na tok bolesti. Lekovi koji sa koriste su:Ant-c. ,Ant-t., Ars., Aster., Bell., Berb-a., Bov., Calc-pic., Calc-sil., Calcs., Carb-an., Carb-v., Cic., Cinic., Echin., Graph., Hep., Hydrc. ,Jug-c., Jug-r., Kali-bi., Kalibr., Lach. ,Led., Lyc., Merc., Nat-m. ,Nit-ac., Nux-v., Olnd., Ph-ac., Psor., Puls., Rad-br. Sel., Sep., Sil. ,Staph., Sulph. i Thuj. Sulphur je najee koriscen lek. Za konstitucionalno lecenje i prevenciju recidiva daju se Ant-s., Calc., Graph., Lyc., Nat-m. i Sep. Za pustulozne forme: Bell., Hep., Merc. i Sil. Nux-v i Thuj se koriste kod akni izazvanih raznim uljima, kozmetickim sredstvima sa lanolinom i nakon primene kortikosteroida. AUTO IMUNE BOLESTI Imunoloski sistem coveka po pravilu ne reaguje na brojne proteinske supstance ( antigene ) prisutne u telu. Ta imuno tolerancija stecena tokom embrionalnog zivota nekad kasnije u toku zivota iz razlicitih razloga nestane. To vodi u produkciju antitela prema sopstvenim antigenima. Reakcija antitela i antigena dovodi do razvoja autoimunih bolesti, koje obino daju sistemsku reakciju. PEMFIGUS VULGARIS PEMFIGUS VULGARIS

Retko intraepidermalno oboljenje sa pojavom mehurica ili bula koje zahvataju kou i sluzokou. Uzrok je nepoznat i ako se ne leci zavrsava se fatalno za par godina. Bule se javljaju spontano i relativno su asimptomatske ali patoloske promene se sire i komplikacija obolenja dovodi do visoke intoksikacije i iscrpljenosti. Biopsijom se ne otkrivaju primarne patoloske promene. Smatra se da su promene rezultat reakcije IgG antitela sa proteinima koji se nalaze na povrini epidermalnih elija. Posledica ove reakcije jeste razdvajanje slojeva epiderma i pojava bula. Karakteristican je Nikolskijev znak:trljanjem nezahvaenih delova koe dolazi do njenog odlubljivanja. Problem su ceste super infekcije i kandidijaze. Neophodno je dobro odrzavanje higijene, visoko proteinska dijeta, a od lekova: Anac., Antip., Ars., Arum-t., Bufo., Canth., Caust., Dulc., Jugl-c., Lach., Manc., Merc-c., Merc., Nat-s., Ph-ac., Phos., Ran-b., Ran-s., Raph., Rhus-t., Sep. i Thuj. SKLERODERMA Oboljenje se javlja u dve forme:lokalizovana (zahvata samo ogranicenu zonu koe) i sistemska (sem koe, zahvata i druge sisteme). Skleroderma - Lokalizovana forma Obino se via kod zena i manifestuje se blago eritematoznim plakovima sa atrofijom epidermisa to kou cini sjajnom i zategnutom, bez bora. U pocetku lezije su blede i sire se ali nakon par meseci ili godina regrediraju spontano. esto se via atrofija potkonog tkiva, misia, ak i kostiju. Dijagnoza se postavlja biopsijom. Regresija promena moe biti ubrzana lekovima kao to su: Ant-t., Ars., Bufo., Phos. i Sil. Skleroderma -Sistemska forma Takoe cesca kod zena. Obino pocinje Rejnodovim ( Raynaud ) sindromom ili bolom i ukocenoscu prstiju aka. Kone promene su u smislu zadebljanja i zatamnjenja koe sa zahvatanjem dubljih struktura. Koa je sjajna i bez bora, nos zasiljen, usta tanka. Takvo lice deluje bezizrazajno. Prsti aka su istanjeni, moguca je apsorcija kostanog tkiva na krajevima falangi. Vremenom bivaju zahvaeni i drugi sistemi. Ceste su gastricne tegobe u smislu otezanog gutanja, upale jednjaka, gastritisa, dijareja ili opstipacija. Mogui su bolovi u zglobovima, otezano disanje, amenoreja, temperature i bubrezna insufijencija. i ako je bolest sporo napredujuca neophodno je primeniti lecenje pre pojave destruktivnih i irevirzibilnih promena. Lekovi: Alum., Ant-c., Arg-n., Ars., Berb-a., Bry., Calc., Calc-f. ,Caust., Crot-t., Echi., Elae., Hydrc., Lyc., Petr., Phos., Rad-br. ,Ran-b., Rhus-t., Sars., Sil., Still., Sulph., Syc., Thiosin. i Thyr. LUPUS ERITEMATOSUS ( LUPUS ERYTHEMATOSUS ) Via se u dva klinicka oblika: diskoidni lupus DLE (ogranicen samo na kou) i sistemski lupus SLE. Diskoidni lupus eritematosus Ova forma se via kod oba pola obino u srednjim godinama. Manifestuje se asiptomatskim dobro ogranicenim iregularnim ili kruznim plakovima eritema, depigmentacija, ljuspi, telengiektazija i atrofije epidermisa. Obino je lokalizovan na suncu izlozenim povrinama lica ( u obliku leptira ). Ako je zahvacena poglavina javalja se kruzna alopecija. Primeceno je spontano iscelenje. Neophodna je zastita od sunca. Repigmentacija je spora i nekad nekompletna. Sistemski lupus eritematosus Cesci je kod zena. Klinicki se manifestuje koznim lezijama i opstim simptomima kao to su temperature, iscrpljenost, gubitak apetita i tezine, artralgije i artritisi malih zglobova aka, kuka, lakta i kolena. Moguca je generalizovana limfadenopatija i hepatosplenomegalija. Zahvacenost

kardiovaskularnog i respiratornog sistema se manifestuje kao prikarditis, miokarditis, koronarni vaskulitis, pleuritis, pneumonija i dr. Neophodna je i kontrola od strane oftamologa. Takoe su prisutni patoloski nalazi u krvnoj slici. U serumu ovih pacijenata je prisutno mnostvo auto antitela (posebno ANA, antinuklearna antitela ). Veina pacijenata prezivi desotogodisnji period. Korisni lekovi su:Achy-a., Apis., Calc., Cist., Cortiso., Form., Hiydrc., Iod., Kalibi. ,Kreos., Lach., Lepr., Lyc., Mand., Morb., Ox-ac., Petr., Phos. ,Sep. i Thyr. BAKTERIJSKE INFEKCIJE KOE Na povrini koe se moe naci mnostvo razlicitih vrsta bakterija. Stalnim stanovnicima koe nazivamo one koje se uobicajeno nalaze na koi zdrave osobe i ne mogu se lako odstraniti pranjem. To su:Staphylococcus albus, Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis, Corynebacterium acnes, Corynebacterium granulosum i dr. Veina od njih ne izaziva bolest. Sledecu grupu sacinjavaju uslovno patogeni mikroorganizmi koji na povrsinu koe dospevaju iz okruenja ili sa inficiranih osoba i mogu se odstraniti putem energicnog pranja ruku nekoliko minuta. Tu spadaju;Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes, Pseuodomonas aeruginosa i dr. Veina njih izaziva bolest. U trecu grupu spadaju bakterije kao to su Mima herellea i Escerichia coli koje se mogu naci u malom broju na odreenim delovima tela kod nekih ljudi i zovu se povremenim stanovnicima koe. Kada patogeni mikroorganizam naseli kou, velika je verovatnoca da ce biti eliminisan putem konstantne deskvamacije gornjih slojeva koe ili putem prirodnih odbrambenih mehanizama. Meutim, kada su prisutni u velikom broju ili su obrambeni mehanizmi koe oslabljeni, mogu nastati bolesti koe zvane piodermije. IMPETIGO To je zarazna, autoinokulaciona infekcija koe izazvana stafilo i streptokokama. Najee se prenosui putem prljavih ruku, tacnije noktriju. U decijem uzrastu izvor infekcije moe biti drugo dete. Svrab je jedini simptom a klinicki se manifestuje makulama, vezikulama, pustulama i krustama boje meda koje nakon odstranjvanja ostavljaju ogoljenu crvenu povrsinu. U tezim sluajevima moe doci do regionalne limfadenopatije i povisene temperature. EKTIMA Bolest slicna impetigo ali je procesom zahvacen dublji sloj tkiva. Gnoj je obino pomesan sa krvlju. Kruste su obino tanmo braon ili crne, tesko se odstranjuju, ostavljaju purulentne nepravilne ulcere. Javlja se u bilo kom uzrastu, cesce kod starije dece. Ako su lezije obimne moe doci do intoksikacije. IR (FURUNCUL) Izrazito bolna,duboko polozena, akutna infekcija folikula dlake i njene okoline. Moe se javiti bilo gde na telu, najee na kosmatim predelima izlozenim trenju, vlazi. Ako se javi na gornoj usni ili vratu potoji mogucnost komplikacije u smislu tromboze sinusa kavernozusa. Cesci su kod dece, pothranjenih ,dijabeticara. Simptomi su bol, groznica, iscrpljenost. Furunkul sa postepeno uvecava, razmeksava, fluktuira, spontano otvara i posle par dana izbacuje jezgro nekroticnog tkiva i gnoja. KARBUNKUL (CARBUNCUL) To je duboka infekcija, sacinjena od grupe furunkula, udruzena sa intenzivnom inflamatornom reakcijom u okolini i potkonom tkivu. CELULITIS (CELLUITIS) To je infekcija dermisa i potkonog tkiva. Obino se javlja kao komplikacija rana, ulcera, a ponekad i spontano. Manifestuje se kao osetljiva, bolna, crvena, otecena povrina, vrela na dodir ali nejasno ogranicena od okoline. Moguc je poremecaj opteg stanja. Obino su uzrocnici koke.

ERIZIPEL (ERYSIPEL) To je akutna infekcija koe i potkonog tkiva, uzrokovana beta-hemolitickim streptokokom. Manifestuje se slicno celulitisu ali je osnovna razlika u tome to je zahvacena povrina jasno ogranicena od okoline. Ulazno meto za bakteriju obino su mikro traume koe. Cesce se javlja u mlaem i starijem zivotnom dobu. FOLIKULITIS (FOLLICULITIS) Radi se o akutnoj infekciji folikula dlake najee uzrokovana stafilokokom. Siri se autoinokulacijom i povradama prilikom brijanja. Ukoliko je lezija duboka, hronicna i tvrdokorna, naziva se sikozom. Gornja usna je posebno podlozna ukoliko muskarac pati od hronine sekrecije iz nosa. Manifestuje se svrabom, oseajem paljenja i bolom prilikom manipulacije dlakama. Lezije se satoje od pustule u folikulu dlaka. Kod sikoe je zahvacena i okolna koa sa crvenilom i stvaranjem krusti. SEKUNDARNE PIODERMIJE Klinicki se manifestuju na terenu neke predhodne kone infekcije sa produkcijom gnoja, pustula i krusti. LECENJE Za sve vazi ito pravilo:lezije se moraju prati dva puta na dan, vodom i sapunom. U koliko su na kosmatom delu bolje je upotrebiti sampon. Ako se ove ifekcije ponavljaju mora se traziti skriveni uzrocnik. Za lecenje piodermija najee se koriste:Apis., Bell., Calc-s. ,Hep., Lach., Merc., Rhus-t., Sil. Beladona se daje za tople, osetljive, jarko crvene lezije sa pulsirajucim bolom. Bitno je da se daje pre formiranja gnojne kolekcije. Hepar se koristi za vrlo osetljive i bolne lezije. Bol je tipa probada, suporacija je intenzivna, a poboljanje dolazi od toplote i uvijanja. Abrot. se koristi posle Hep. u lecenju cireva. Silika se daje u manje bolnim i osetljivim lezijama sa smrdljivim gnojem i dugotrajnom supuracijom. Pacijent ima averziju na hladnou i zelju da pokrije leziju Merkurijus se koristi za sporo napredujuce, stalno vlazne, vezikolo-pustulozne lezije sa zutobraon krustama, jednako osetljivim na hladnou i toplotu. Udruzeni simptomi ukljucuju tendenciju ka znojenju i pojacanoj salivaciji. Lahezis se koristi za bolne, brzo napredujuce lezije okruene purpurnom nijansom. Hladnoca donosi olaksane oseaju peenje i bola u samoj leziji. To je dobar lek za tretman cireva, karbunkula i erizipela. Rus-tox se daje za bolne, crvene, edematozne i vezikulozne lezije (erizipel i celulitis). Apis se daje za lezije slicne kao i Rus-tox ali bol u leziji ima poboljanje od hladnoce i pogoranje od toplote. Taj bol je tipa pecenja ili ujeda, uboda. Kalkarea-sulfurika se koristi za bolne procese (kao posledica posekotina ili modrica) kod kojih je gnoj nasao put evakuacije. Mezereum se koristi za ektimu tipa ulceracija sa nepodnosljivim svrabom. Lezije su okruene svetlo crvenom areolom. Pacijenti su obino vrlo osetljivi na hladnou. Ostali lekovi za ektimu su Anthraco., Ars., Calc-s., Jug-c., Kali-bi., Lyc., Merc-s., Nit-ac., Sulph. Cikuta viroza se daje za teske limun zute kruste bez svraba, koje se viaju kod impetiga i piodermija komplikovanih sa ekcemom. Ostali lekovi za impetigo su Ant-c., Ant-t., Ars., Calc. ,Calc-p., Calc-s., Dulc., Graph., Hep., Merc., Nat-m., Rhus-t., Sil., Sulph., Viol-o., Viol-t. Grafit se koristi za erupcije sa izlucevinama, gustim eksudatom.

Arnika se daje za grupu cireva koji se naglo pojavljuju tokom vlaznog i hladnog vremena sa velikom osetljivoscu na dodir. Lezije imaju bilateralnu, simetricnu distribuciju. Antimonijum krudum se daje za cvrste, teske kraste boje meda, vezikulozne i pustulozne lezije sa peenjem i svrabom, koje su gore nocu od toplote kreveta. Udrzeni simptomi ukljucuju gastricne poremecaje sa belom naslagom na jeziku. Vinca minor i Viola tricolor se koriste za piodermije lica i poglavine. Sulfur i Psorinum su lekovi izbora za hronine, rekurentne piodermije. Tuja i Stafisagrija se koriste u lecenju sikoe brade. Nozodi tipa Stafilokokcina i Streptokokcina se neizmenicno koriste za brzi oporavak od piodemija. GLJIVINE INFEKCIJE KOE Gljivine infekcije koe se cesce javljaju tokom toplog i vlaznog vremena. Dele se na povrsne i duboke. U povrsne spadaju: dermatofitoze (ringworm) i pitirijazis verzicolor. Duboke predstavlja kandidijaza koe. DERMATOPHYTOSES ( RINGWORM ) To su najee infekcije koe uzrokovane mikroorganizmima iz rodova: Microsporon, Trichophyton, Epidermophyton. Klinicka podela se pravi u odnosu na deo tela koji je zahvacen. Tinea capitis (glave) Infekcija zahvata poglavinu. Obino se via kod dece pre puberteta. Moe da bude tvrdokorna, zarazna ak i epidemijska, izazvana mikrosporonom i trihotifonom. Manifestuje se blazim svrabom (ili bez njega), a lezije su okruglaste, sive, ljuspaste i deluju kao celave povrine na poglavini. Sustinski samo su vlasi pokidane do nivoa koe. Nekada ove promene mogu da produkuju puno sekreta i krusti,taj oblik se naziva favus. Inficirane osobe i domace ljubimce treba energicno leciti. Kosu uvek prati posle ianja. Tinea barbe (brade) Zahvacena je koa brade i brkova. Via se samo kod odraslih muskaraca. Manifestuje se kao crvene, upaljene papule ili pustule udruzene sa eksudacijom i krustama. Dlaka brade ispada bez bola. Tinea corporis (tela) Zahvaeni su trup i ekstremiteti. Manifestuje se kao jako svrbece lezije, kruznog ili nepravilnog oblika, dobro ogranicene ivice. Tu ivicu ine papulo-vezikule, dok centralni deo pokazuje eritem, ljuspe i povremeno hiperpingmentacije. Sustinski promene se sire periferno, a povlace iz sredine. Javlja se na otkrivenim povrinama tela i amnanesticki se moe dobiti podatak o kontaktu sa inficiranim domacim zivotinjama. Tinea cruris (dzokejski svrab) Kone promene su obino ogranicene na prepone i glutealnu brazdu. Cesce se srece kod sportista, gojaznih osoba i onih koji se mnogo znoje. Manifestuje se intenzivnim svrabom, eritematoznim lezijama tipa macula, po periferiji sa centralnim rasvetljenjem. Tinea pedis (atletsko topalo) esto se javlja u obliku fissure (rasep) izmeu prstiju, sa ljutenjem koe i vlaznom maceracijom. Obino se manifestuje svrabom, a nekad oseajem paljenja i bola ukoliko je komplikovan sekundarnom infekcijom. Ponekad mogu potojati grupice vezikula svuda po tabanima, vlazenje koe, razarajuca zahvacenost noktiju sa promenom boje i hipertrofijom nokatne ploce. Preporucuje se redovno odrzavanje higijene, pazljivo suenje koe izmeu prstiju, izbegavanje sintetickih carapa, plasticne, drvene i zatvorene obuce. Tinea unguium (nokta)

U pocetku biva zahvacen samo jedan nokat, a ostali tokom vremena. Primarno process pocinje na distalnog dela nokatne ploce i siri se ka proksimalnoj (slobodnoj) ivici. Nokti su bez sjaja, krti i hipertrofisani, a supstanca nokta je drobiva i testasta. Vremenom boja se menja u tamno braon ili crnu. Ovo su obino vrlo tvrdokorne infekcije. Lecenje: pacijente treba podsticati da ove promene peru vodom i sapunom redovno. Da izbegavaju sinteticku odecu i neadekvatnu obucu posebno leti. Graph., Hep., Kali-s., Mez. i Viol-t za sluajeve sa obilnim izlucevinama. Graph. sa daje kod gustih zutih i smrdljivih izlucevina. Hep. kod pacijenata koji imaju zuckaste izlucevine sa jakim bolom, osetljivoscu i zeljom da pokriju promene. Kali-s. se koristi kod pacijenata koji imaju zuckato zelene izlucevine sa krustama. Mez. i Viol-t. se daju kad ispod krusti potoji gnoj sa intenzivnim svrabom, peenjem i eritemom oko lezije. Viol-t. je specificno indikovan za lezije na poglavini. Ars., Rhus-t., Sep. i Tll. se koriste kod pacijenata sa tineom korporis. Sep. se daje kada su promene na gornjem delu tela. Rus-t i Ars. kod papulo-vezikuloznih lezija sa svrabom i peenjem. Hydrc., Sars. i Petr. za tineu aka i stopala. Petr. je lek za zimu, a Sars. za agravaciju tokom leta. Ant-c., Thuj., Sil. i Graph. se daju za deformisane, krte, i lomljive nokte. Calc., Calc-s., Lyc. i Sulph. kad su opsti konstitucionalni simptomi jace izrazeni nego lokalni. Tub. i Psor. se daju povremeno PITYRIASIS VERSICOLOR ( TINEA VERSICOLOR) To je blaga, povrsna infekcija koe, obino trupa koju izaziva Pityrosporon orbiculare. Ne prenosi se lako, cesce se javlja kod osoba koje se utopljavaju i mnogo znoje. Moe potojati svrab. Lezije imaju izgled somotastih mrlja, zuckato svelte boje, sa precnikom cetiri do pet milimetara. Nekad su promene slivene. Ove promene i ako se izloze suncu ne potamne. Ljuspe na povrini promene se lako skidaju grebanjem. Gljivica se otkriva mikroskopskim pregledom ljuspi. Lekovi: Anag., Bac., Chrysar., Mez., Nat-ar., Sep., Sulph. i Tell. KANDIDIJAZA KOE ( CANDIDIASIS-MONOLIASIS ) Veinu ovih infekcija uzrokuje Candida albicans. Ona se kao uslovno patogena nalazi na koi, ustima i gastrointestinalnom traktu zdravih osoba. Bolest izaziva pod izvesnim okolnostima kao to su: toplota i vlaga, stanja oslabljenog imuniteta, dijebetes, preterana upotreba antibiotika, kortikosterioida i imunosupresivnih lekova. Svrab moe biti jako izrazen. Nekad oseaj paljenja posebno u predelu vulve i anusa. Manifestuje se nejasno ogranicenim zonama eritema i maceracije (povrsno ogoljene povrine boje mesa). Na povrini lezije se javlja belicast, sirast secret (zgrusane izlucevine). Najee zahvacene zone su: usna duplja, uglovi usana (nedostatak B vitamina), pregibi tela (tada se naziva intertrigo), vulva i vagina (esto tokom trudnoce), penis i nokti. Zahvacenost noktiju se via kod domacica, pralja, pekara, obolelih od dijabeta. Okolina nokta je otecena i upaljena. Nokatna ploca nepravilno zadebljala, ponekad je moguce istisnuti gnoj. U lecenju je nophodno kontrolisati sve predinirajuce faktore. Lezije odrzavati cistim i suvim. Hydrastis u desetopototnom vodenom rastvoru se koristi namenski, lokalno u bilo kojem tipu kandidijaze. Borx., Merc., Sulph. i Nit-ac. imaju siroku primenu. Sul-ac. sa koristi za promene

u usnoj duplji. Arum-tr., Cond. i Ant-c. za uglove usana. Graph., Lyc. i Caust. su konstitucinalni lekovi za intertrigo. Hydr., Kreos., Cop. i Sep. specificno za vulvo-vaginitis. Sil., Merc. i Myris. za hronicnu paronihiju (bolest nokta). VIRUSNE INFEKCIJE KOE VERRUCAE ( VERUKE ) - BRADAVICE Infektivno kono obolenje, uzrocnik je humani papiloma virus koji zivi samo u epidermisu. Danas se zna za najmanje 30 seroloskih tipova ovog virusa a neki od njih se dovode u vezu i sa karcinomom grlica materice. Izvor infekcije je zarazazena osoba, bliskim ili direktnim kontaktom. Virus prodire u kou preko malih, mikroskopskih povreda. Klinicki promene su asimptomatske, rastu sporo, vel do 0. 5 cm, sa neravnom bradavicatom povrsinom. Broj lezija varira, ak i do hiljadu. Cesce se vide kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Potoji vise razlicitih formi bradavica. Verrucae vulgaris (obicne bradavice):najcesca forma, karakteristicno na dorzumima aka i stopala ili bilo gde na telu. Verrucae planae:javlja se esto kod dece, na licu, akama. Boje koe su, sitne, zaravnjenog vrha. Verrucae plantares:bradavica stopala, jako bolna, u boji koe, neravne povrine. Bradavica je jasnom, svetlom linijom odvojena od okolne koe, za razliku od zulja koji je u kontinuitetu sa okolinom, somotaste povrine. Condylomata acuminata (genitalne bradavice): prenose se seksualnim kontaktom, rastu brze i eruptivnije u odnosu na predhodne forme (posebno tokom trudnoce). Zahvaeni su genitalni organi, usce uretere, anus i okolina. Mogu se preneti na novoroence. Lecenje:moguce je spontno isceljenje. Thuja je lek izbora, za sve tipove, koriscena lokalno u maticnoj tinkturi ili oralno u razlicitim potencijama. Calc. se koristi za promene na licu, akama, rukama. Najbolji preparat je Calc-ovi-tosta. Ruta je korisna za bradavice na stopalima i akama, kao i za verrucae planae. Caust. za razne forme: krvarece, bolne, inflamirane i za karakteristicnu lokalizaciju, bradavice u blizini nokta. Staph. za suve, karfiolaste bradavice na genitalijama. Nit-ac za velike, lako krvarece, sa ostrim bolom. Dulc za velike,barsunaste i bezbolne bradavice na licu, akama, posebno na dlanovima. Ant-c za ostre, tvrde, vrlo bolne bradavice dlanova i stopala. Ostali lekovi koji se prepisuju uglavnom na osnovu konstitucije su:Ars. ,Bar-c. ,Bov. ,Cinnb. ,Ferrpic., Hep. ,Lac-cr. ,Lach. ,Lyc. ,Med. ,Merc. ,Mrec-c. ,Nat-c. ,Natm. ,Nat-s. ,Petr. ,Ph-ac. ,Pic-ac. ,Psor. ,Ran-b. ,Rhust., Sabin. ,Sars. ,Sep. ,Sil. i ,Sulph. MOLLUSCUM CONTAGIOSUM (MOLOSCUM CONTAGINOSUM) Obolenje je uzrokovano virusom iz grupe pox virusa. Infekcija se siri direktnim kontaktom a kasnije auto-inokulacijom vrlo lako na razlicite delove tela. Obino se javlja kod dece. Manifestuje se u formi asimptomatskih, perlastih, belih ili ruzicastih, dobro definisanih papula sa ulegnutim centrom. Vremenom dolazi do supuracije, stvaranja krusti i iscezavanja promena. Korisni lekovi ako lezije perzistiraju:Brom. ,Calc-ar. ,Cala. ,Kali-i. ,Sulph. ,Sil., Thuj. Po nekim autorima Calc i Sil su vrlo efikasni lekovi. VARICELLA (OVCIJE BOGINJE) Uzrocnik bolesti je virus Varicella Zoster. Prenosi se kapljicama iz nazofaringsa obolele osobe. Inkubacija traje 9-23 dana. Pocetni stadijum je pracen malaksaloscu, groznicom, povisenom temperaturom, eventualno blagom respiratornom patologijom. Posle dan, dva formiraju se vezikule ispunjene prvo bistrom a kasnije mutnom tecnoscu koja sadrzi obilje virusa. Za 2-4

dana promene se sue, stvaraju se kruste koje vise nisu infektivne. Oziljci retko ostaju. Distribucija lezija je centripetalna, najvise na trupu, potom licu, poglavini, ekstremitetima. Moguca su dva, tri naleta erupcija. Lecenje:neophodna je izolacija i sprecavanje cesanja uz adekvatnu higijenu. Acon. ,Bell. ,Bry. i Gels. se daju u pocetnom stadijumu. Vario. je lek izbora za profilaksu. Rhus-t za rani vezikulozni stadijum, dovodi do olaksavanja simptoma. Sulph. kod komplikovanijih sluajeva sa jakim svrabom. HERPES ZOSTER HERPES ZOSTER To je akutna vezikulozna erupcija koju izaziva isti virus kao i ovcije boginje nakon kojih zaostane u telu pritajen. Obolenje se javlja kod osoba sa delimicnim imunitetom. Sta dovodi do reaktivacije virusa nije poznato, predpostavlja se oslabljen imunitet, stres, koriscenje imunosupresivnih lekova,kortikosteroida, malignitetSve pocinje jakim bolom koji ne moe da se dovede u vezu sa nekim uzrocnim faktorom. Bol je lokalizovan duz segmenta nerva. Za par dana dolazi do izbijanja grupa vezikula na eritematoznoj osnovi, duz propagacije nerva, obino samo sa jedne strane tela. Moguce je uvecanje regionalnih limfnih lezda. Lezije zaceljuju za desetak dana ali vrlo esto zaostaje jak neuralgican bol i moe trajati par meseci. Lecenje je usmereno na oslobaanje od bola, redukciju promena i prevenciju Acon. se koristi u pocetnoj fazi. Ars u svim stadijumima i vrlo je efikasan. Ran-b. ,Rhus-t. ,Arn za vezikule i bol. Apis specificno za za lezije na licu sa otokom. Hep. ,Sil. ,Merc za sekundarnu infekciju. Caust. ,Kalm. ,Mez. ,Morph. ,Spig. ,Zinc., i Zinc-p. za postherpeticnu neuralgiju. HERPES SIMPLEX Ovo obolenje izaziva virus Herpes hominis koji se manifestuje u dva oblika kao Herpes simplex 1(promene su lokalizovane na ustima) i Herpes simplex 2 (promene su lokalizovane na genitalijama). Infekcija se siri kapljicno i putem direktnog kontakta. Posle privobitne infekcije u detinjstvu on perzistira u reginalnim ganglionima tokom zivota. Primarna infekcija se manifestuje posle prvog kontakata sa virusom nespecificno i obino proe neprepoznato. Rekurentne infekcije se manifestuju ponavljanim izbijanjem grupa vezikula sa ili bez peckanja, svraba, bola. Lokalizovane su na ili oko spojeva koe i sluzokoe (usta, nos, genitalije) a nekad i na bilo kom drugom delu tela. Moguca je reakcija regionalnih limfnih cvorova. Skrivena zarista infekcije se izgleda ne mogu otkloniti ni jednim poznatim nainom lecenja. Sa homeopatske tacke gledista glavni problem je povratna infekcija za sta ni jedan specifican lek ne potoji. Dulc. i Rhus-t se koriste za vezikulozni stadijum. Konstitucionalni lekovi kao Nat-m. i Psor. mogu biti lekovi izbora za labijalni herpes. Nit-ac. ,Merc., i Cor-r za genitalni herpes sa promenljivim efektom. Thuj. i Ars za obe forme herpesa. BOLESTI IZAZVANE ARTROPODAMA Artoprode su najveca grupa u zivotinjskom carstvu koja ukljuuje million vrsta. Od dermatoloskog interesa su: razne vrste insekata, ose, pcele, strsljeni, mravi, skorpioni, pauci, krpelji i stenice. Iako se esto optuzuju pauci oni retko napadaju coveka, izuzetak su mrki pauk (Loxosceles laeta) koji izaziva teske nekroticne reakcije i crna udovica (Latrodectus mactans) ciji je ujed moe biti smrtonosan. Mehanizam nastanka kone promene ide od mehanicke trauma, preko direktne inekcije supstance koja izaziva povredu tkiva koe,hiper seznzitvnosti i sekundarne infekcije. Efekti ugriza insekta zavise od prirode farmakoloski aktivne supstance u otrovu ubacenom preko zaoke i od osetljivosti domacina na antigene insekta. Manifestuje se akutnim bolom, crvenilom u okolini ujeda i otokom. Nekad se moe izazvati sistemska reakcija u vidu povisene temperature, glavobolje, pada krvnog pritiska i soka. Skoro uvek je prisutan svrab koji se pogorsava usled stalnog cesanja. Nekad je tesko postaviti dijagnozu ako je napad ostao

neprimecen, a reakcija odlozena. Malje gusenica mogu svojim nadrazajnim dejstvom izazvati dermatitis. Stenice daju ujede u vidu linija ili skupova obino posle boravka u postelji sumnjive citoce Buve su ekto paraziti koji sisaju krv domacih zivotinja i ljudi. Kod osetljivih osoba mogu izazvati papilarnu urtikariju. Ona se cesce via kod dece mlae dobi. Ove lezije se javljaju sezonski i kakodete raste sve su ree zahvaljujui hiposenzibilzaciji ponovljenim ujedima. Lecenje: ukloniti pacijenta iz ugrozavajuce sredine, zatititi ga odecom i repelentima. Apis se daje u veini sluajeva. Reducira bol, oticanje i crvenilo. Daju se male potencije vise puta na dan. Za ujed pcele i ose daje se lokalno tinktura ili svez sok od biljke Sempervivum tectorum. Za hiper senzitivnost na ubod insekta Anc., Calad., Staph., Sulph., Nat-m. i Thuj. PEDIKULOZA (VASLJIVOST) To je infestacije koe glave, trupa ili pubisa uzrokovana razlicitim vrstama vasi (Pediculus capitis, corporis, pubis). Osnovni dijagnostiki elementi su: jak svrab i cesanje koje dovodi do dubokih ekskorijacija (ogrebotina) na zahvaenim delovima, gnjide na vlasima poglavine (obino na potiljku i iza usiju) i drugim kosmatim delovima, ponekad plavicaste mrlje oko pubisa i na unutrasnjoj strani butina. Via se kod ljudi koji zive u losim higijenskim i socioekonomskim uslovima za vreme rata i prirodnih katastrofa. Pubicna vas se moe preneti preko zarazane daske u toaletu, seksualnim kontaktom i razmenom odece. Telesna vas je obino smestena u donjem rublju i odeci, a na kou dolazi samo da se hrani. Ona moza biti prenosnik ozbiljnih infektivnih oboljenja kao to su rovovska groznica i tifus. Vasi glave sisu krv i ubacuju svoju pljuvacku na mestu ujeda. Zenke legu osam do deset jaja na dan. Zovemo ih gnjidama, izgledaju kao sivkasti pupoljci pripijeni uz vlas. Lecenje: Carb-ac. i Staph. Se koriste u maticnoj tinkturi tokom noci za unistavanje gnjida kod sva tri oblika vasljivosti. Graph., Lyc., Nat-m., Merc., Sabad. i Psor. Se prepisuju oralno za brz oporavak i olakavanje simptoma. SKABIJES (SUGA) To je dermatitis uzrokovan infestacijom parazitom Sarcoptes scabiei ili sugavcem. Moe oboleti citava porodica. Prenosi se bliskim i direktnim kontaktom. Infekcija zahvata citavo telo sem glave i vrata. Nakon prelaska kod novog domacina trudna zenka polaze jaja u tunnel koji pravi u stratumu corneumu koe. Klinicke manifestacije se javljaju dve do tri nedelje posle infestacije za koje vreme se razvija hipersenzitivnost na produkte skabijesa. Promena je tipa jako svrbece papule ili vezikule (pogotovu nocu). Rasporeene su u obliku traka ili galerija karakteristicno u protorima izmeu prstiju aka, unutrasnja strana podlakta, koren ake, pazuha, tonaka, penis, skrotum i oko bradavica kod zena. Mikroskopski se mogu videti crvici, jaja i crne tacke fecesa. Sekundarne infekcije su ceste u vidu pustule sa ili bez krusti. Lecenje: pacijent se leci sa ostalim clanovima porodice bez obzira da li su bolesni ili ne. Losion Sulphura, Carb-ac., Staph. u maticnoj tinkturi i lavandino ulje se koriste za celo telo, spolja (izuzev lica), dva puta na dan u dva uzatopna dana. U veini sluajeva Sulph. se daje oralno. U sluajevima sa sekundarnom infekcijom: Merc., Hep., Kali-s. i Sil. Ars., Caust., Lyc., Sep. i Graph. za ekcematozne lezije. Crot-tiglium za lezije u predelu skrotuma. Rhus-v. Za vezikularne lezije na prstima sa intezivnim svrabom. Psorinum nozod napravljen od lezije skabijesa, daje se u sluajevima sa jakim svrabom koji ne daju odgovor na prethodnu terapiju. ALERGIJSKE REAKCIJE KOE Osoba tokom zivota moe biti izlozena raznim vrstama alergena poreklom iz hrane, okruenja, prirode, lekova, nakita, odece, kozmetike, septickih fokusa bilo gde u telu. Takoe pritisak, dejstvo toplote, hladnoce, prisustvo infekcije parazitima, udisanje spora gljiva, fragmenata insekata, perut i dr. Svaki od njih moe razviti specificnu alergisjku reakciju koja obino nije opasna po zivot. Organizam reaguje i stvara speficne limfocite i antitela. Opsta razmatranja:

- alergije su cesce kod supstanci koje se redovno koriste - neke supstance su po prirodi potentniji alergeni - neke osobe su po prirodi podloznije da razviju alergisku reakciju - kada je osoba jednom alergicna svako sledece uzimanje te supstance ce izazvati ponovljenu alergisku reakciju URTICARIA ( URTIKARIJA ) KOPRIVNJACA To je iznenadna pojava svrbecih, kruznih promena po koi razlicitog oblika i veliine. Promene se obino gube za dan dva, bez lecenja ako se izbegne ponovni kontakt sa alergenom. Ozbiljni napadi mogu biti udruzeni sa bolom u tomaku, mucninom, povracanjem, glavoboljom i povisenom temperaturom kod dece. Sve je ovo posledica delovanja histamine. Veina urtikarija ima u osnovi prvi tip preosetljivosti koga determinisu Ig E antitela fiksirana na povrini mast elija i bazofila. Kao rezultat antigenantitelo reakcije dolazi do razaranja mast elije i oslobaanja histamine koji izaziva svrab, vazodilataciju i povecanu propustljivost krvnih kapilara. Nekada je ultikarija je posledica treceg tipa preosetljivosti. Determinisana IgG antitelima koji formiraju imune komplekse sa antigenima i oslobaajuvazoaktivne supstance. Obino je udruzena sa artritisom, artralgijom, protenurijom i temperaturom ak i kod odraslih. ANGIO-OEDEMA ( ANGIOEDEM ) To je oblik urtikarije gde edem zahvata dublje podkono tkivo. Lezije su obimnije, obino ne svrbe i traju do sedam dana. Obino se via na licu,akama, nadlakticama Ako lezije zahvate usta i jezik potoji opasnost da se otok prosiri na grkljan to moe dovesti do zatvaranja disajnih puteva, gusenja i fatalnog ishoda. To je jedino urgentno oboljenje u dermatologiji i mora se brzo i adekvatno reagovati. Lecenje: potrebna je detaljna analiza sluaja radi detekcije uzrocnika i njegovo izbegavanje. Lekovi: Antipy., Ant-c., Apis., Ars., Astac., Bell., Bov., Bry., Cald., Salc., Carb-v., Caust., Dulc., Hep., Led., Lyc., Nat-m., Nats., Nuks-v., Phos., Psor., Puls., Rhus-t., Rumx., Sep., Slph., Sul-i. i Urt-u. Apis se daje za lezije sa boducim bolom koji se pogorsava od toplote. Rhus-t kada se promene pogorsavaju od hladnoce. Apis ., Nat-m., Psor. i Urt-u za urikariju izazvanu toplotom, suncevom svetloscu, psihickim i emocionalnim uzbuenjem. Bov se daje za dermografizam. Ant-c i Chlol. Su indikovani kod ortikarije na hranu (mesoi vino). Frag. se koristi kod urtikarije izazvane jagodom. Bacls-7., Lat-m., Prot., Sal-ac. i Thyr. za angioedem. CONTAC DERMATITIS ( KONTAKT DERMATITIS ) Akutan, sbakutan i hronican dermatitis nastao nakon direktnog dodira koe sa razlicitim vrstama alergena. To mogu biti kozmeticka sredstva, deterdzenti, razne hemikalije, nakit, delovi odece, lekovi za lokalnu primenu (antibiotici, antihistaminici, antigljivicni lekovi), namirnice za ishranu i drugo. Manifestuje se eritemom, edemom, pojavom svrbecih vezikula ak i pojavom boa u zoni kontakta sa izazivacem. Distribucija lezija je asimetricna. Kasnije vlazenje, stvaranje krusti i super infekcija. U lecenju je najvaznije izbeci dalji kontakt sa alergenom. Ukoliko to nije moguce neophodno je nositi zastitnu odecu (rukavice) ili korititi kreme koji ce napraviti barijeru protiv penetracije alergena. Lecenje konstitucionalno. DERMATITIS MEDICAMENTOSA (DERMATITIS MEDIKAMENTOZA) To je reakcija na sistemsko uzimanje lekova. Obino je iznenadna, bilateralna i generalizovana. Lezije variraju od leka do leka i od pacijenta do pacijenta. Relativno mali broj ovih koznih promena je prava alergija. U ostale dejstvene forme spadaju: predoziranje, toksicna sporedna dejstva, meu dejstvo lekova, poremecaj izlucivanja, nepodnosljivost pri malim dozama i dr. Via se u razlicitim klinikim manifestacijama:

Urtikarija Lezije spontano nestaju nakon iskljucivanja leka ali u sluaju alergije na penicillin i aspirin mogu se zadrzati dve do cetiri nedelje. Pruritus (svrab) Bez vidljivih koznih promena, svrab mogu izazvati pilule za kontraepciju, gljivine infekcije, antituberkulozni lekovi. Purpura Tackasta krvarenja, najee u donjim delovima tela izazvana poremecejima koagulacije i niskim brojem trombocita. Moe biti posledica koriscenja diuretika, sulfonamida, barbiturata i lekova za secernu bolest. Eritema multiforme Manifestuje se kruznim lezijama veliine 1-2 cm sa tamnim, plavicastim centrom oko koga se uzdize eritematozna periferija. Promene izgledom podsecaju na metu. Nekad se mogu razviti bule u centru. Ozbiljni sluajevi su praceni temperaturom, upalom i bolom zglobova, promenama na ocima i sluzokoama, kao i patnjom bubrega. Mora se brzo i adekvatno reagovati. Sem lekova ovo oboljenje mogu izazvati virusi, bakterije, gljive, razni toksiniLekovi:Antip. ,Bor-ac. ,Cop. ,Lepr. ,Vesp. Toksicna epidermalna nekroliza Najtezi oblik reakcije na lekove. U pocetku je prisutan eritem i razlicite makule da bi se za 24 casa razvila nekroza povrsinskog sloja epiderma sa sljuscivanjem (odlubljivanjem). Promene su tamno braon boje a zone bez epitela jarko crvene, vlazne. Zahvacene su i sve sluzokoe. Moe se javiti i slepilo. Stanje je jako tokzicno i zahteva urgentno zbrinjavanje. Za ovakva stanja izazvana dejstvom lekova koriste se Acon. ,Apis. ,Bell. ,Nux-v., naravno poto je svako alopatsko lecenje obustavljeno. Berb. ,Berb-a. ,Lach. ,Merc. ,Nit-ac. ,Sil i Sulph za prevenciju postinflamatorne hiperpigmentacije. ATOPIC DERMATITIS (ATOPIJSKI DERMATITIS) -EKCEM To je svrbeca, eksudativna ili lisajna erupcija na karakteristicnim mestima (lice-obrazi, brada, vrat, gornji deo trupa, ake, pregibi laktova i kolena sa unutrasnje strane). Javlja se u ranom detinjstvu, ima tendenciju ponavljanja do dve, tri godine. Do puberteta se izgubi. Da bi se postavila ova dijagnoza nopehodan je podatak da u licnoj ili porodicnoj anamnezi potoji astma, alergija, ekcem. U serumu potoji povisen titar Ig E antitela, defektna funcija fagocita i limfocita. Mali krvni sudovi pokazuju tendenciju ka vazokonstrikciji to se manifestuje kao bledilo, posebno lica, beli dermografizam, preosetljivost na hladnou. Klinicke manifestacije su razlicite ali je svrab vodeci simptom. Ukoliko se u toku aktivne bolesti primi vakcina protiv malih boginja moe se razviti stanje poznato kao eczema vaccinatum koje moe biti vrlo ozbiljno. Acon., Apis., Anc., Bell., Merc., Phos., Sil., Thuj., Vac. se preporucuju u ovom sluaju. Uopsteno kod atopijskog dermatita koriste se Aeth., Am-c., Caust., Crot-t., Graph., Hep., Kali-ar. ,Lyc., Mang., Nat-m., Psor., Sep., Sulph. i Rhus-t. Ostali lekovi koji se koriste u razlicitim formama dermatita ukljucuju: Anac., Ant-c., Ars., Ars-i., Berb., Berb-a., Borks., Bov., Calc., Canth., Caps. ,Carb-ac., Caust., Cic., Clem., Crot-t., Dulc., Fl-ac., Frax., Hep., Graph., Hydrc., Jug-r., Kali-ar., Kreos., Lyc., Mang., Merc-c., Merc., Mez., Nat-m., Nuks-v., Olnd., Ftr., Podo., Psor., Rhus-t., Rhus-v., Sars., Sep., Sulph., Sul-i., Thuj., Tub., Ust., Vinc. i Viol-t. NAEVI ( MLADEI ) Nevusi su kruzne kone displazije embrionalnog porekla. Retko su prisutni na roenju. Mogu se pojaviti tokom prvih dana ili godina zivota, a esto i kasnije. Ne treba ih smatrati fiksnim

promenama jer mogu spontano isceznuti. Veina nevusa perzistira celog zivota, polako se umnozava i menja oblik. Delimo ih u dve velike grupe: 1. nevocelulerni (melanociticni) nevusi sadrze nevusne elije (melanoblaste) i mogu maligno da degenerisu 2. obicni nevusi nastali hiper ili hipoplazijom normalnih elemenata koe. NEVOCELULARNI NEVUSI Poznati su kao pigmentni mladezi. Javljaju se kao hiperpigmentisane makule veliine do 1cm, bilo gde na telu ukljucujuci dlanove, tabane i sluzokou. Obino se ne menjaju tokom zivota i predstavljaju osobene znake. Ukoliko su u formi nodula zovu se pigmentne mole. Povrina moe biti i dlakava. Nekad, oko pigmentuvane povrine potoji depigmentovani prsten i tad se zovu halonevusi. Mongolska pega je promena prisutna na roenju, sivo plave boje, obino u predelu donjeg dela lea. Spontano se povlaci tokom vremena. Plavi nevus je ogranicena cvrsta promena veliine sociva tamno plave boje. Prognoza mladeza je obino povoljna. Retko je potrebno hiruski odstraniti mladez (samo u sluaju ponovljene iritacije). Znaci sumnjivi na malignu degeneraciju su: nagla promena veli i pigmentacije, zapaljenje mladeza bez provokacije, erozija povrine mladeza, krvarenje i vrlo suspektno malih crnih mladeza u neposrednoj blizini. Nekad maligni melanomi nastaju spontano, bez predhodnog potojanja mladeza na tom mestu. Prognoza zavisi od dubine na kojoj su smestene maligne elije. Najopasnije su duboke dermalne lokalizacije. Linfne bezbolne vrlo rano. Metastaziraju u kou, jetru, pluca, srce i bubrege. Lecenje je iskljucivo hirusko, rezistentni su na zracenje. EPIDERMALNI NEVUSI To su obicni mladezi u kojima nema nevusnih elija. Nastaju proliferacijom epidermalnih elija. To su ogranicene pojedinacne ili grupisane tvorevine, mrko sive boje, cvrste konzistencije, pnekad sa oroalom povrsinom. Promene je moguce odstraniti elektrokoagulacijom, krio terapijom ili laserom. Moguca je primena lokalne aplikacije Acet-ac., Alum., An-caust. i Ant-t. U svrhu konstitucionalnog lecenja daju se Calc., Med. i Thuj. VASKULARNI NEVUSI Relativno su esti, mogu biti prisutni na roenju i pratiti rast tela. esto su prisutni na licu u vidu jasno ogranicenih macula svetlo ili tamno crvene boje. Boja je uslovljena proirenjem kapilara. Mogu se javiti u vise oblika. Najpoznatiji je jagodicasti mladez. Dobro su ograniceni, uzdignuti iznad nivoa koe, rastu u toku ranog detinjstva i uglavnom spontano iscezavaju bez ikakvih oziljaka. Vaskularni mladezi se lece sklerozacijom, krio terapijom i laserom. Od lekova se koriste: Calc., Calc-f., Carb-v., Cund., Ferr., Fl-ac., Lyc., Phos., Rad-br., Thuj., Bell-p se koristi spolja. TUMORI KOE Tumori predstavljaju abnormalni rast tkiva. Mogu biti maligni i benigni. U benigne spadaju: seboroicna i solarna keratoza, milije,siringomi, razne vrste nevusa i pege. Maligni tumori su: maligni melanom, planocelurarni i bazoceluralni karcinom. SEBOROICNA KERATOZE To su izrastaji epitela obino pigmentisani sa barsunatom ili bradavicatom, izbrazdanom povrsinom. Ponekad imaju prljavo zutu adheretnu skramu preko cele povrine. Velicina varira od jednog do nekoliko centimetara. Javljaju se na otkrivenim povrinama tela. Iznenadna pojava veeg broja keratoza moe biti udruzena sa unutrasnjim malignitetom. Sa zadovoljavajucum rezultatima se u alopatskoj medicini koristi laser, krio hirurgija i elektro-kauterizacija. Lekovi: Bar-c., Bar-m., Carc., Calc., Staph. i Thuj. MILIJE

To su male subepidermalne ciste. Manifestuju se kao belicaste ili zuckaste sitne papule veliine jedan do dva milimetra. Javljaju se na licu, oko ociju i na obrazima. Punktiranje putem igle i istiskivanje lezija ili elektro-kauterizacija se koriste u alopatskoj medicini. Homeopatski se moe pokusati sa Calc-i., Staph. i Tab. SIRINGOMA Posledice su malformacije izlaznih kanala znojnih lezda. Cesce su kod zena u adolescenciji. Javljaju se oko ociju, na obrazima, vratu i grudima. Veliine jedan do tri milimetra, papule u boji koe. Mogu izgledati kao providne ciste. Lekovi: Ant-c., Puls., Phos., Med., Phac., Kali-I i Thuj. PLANOCELULARNI KARCINOM Maligni tumor epidermisa ili njegovih dodataka. Javlja se na otkrivenim povrinama tela kod osoba svelte puti koje lako izgore od sunca, a tesko pocrne. Mogu se razviti iz solarnih keratoza, hroninih ulcera i lupusa vulgarisa. Pokazuju sklonost ka brzom rastu. Izgledaju kao mali, crveni, kupasti, cvrsti cvorici koji brzo ulcerisu i lako krvare na dodir. Na usnama i genitalijama se manifestuju kao rasepi ili erozije koje esto krvare. Do metastaza moe doci vrlo rano putem limfotoka u udaljene organe. Dijagnoza se potvruje biopsijom. Lecenje je operativnom ili zracnom terapijom radi ekcizije. Lekovi: Anthhraci., Ars., Aster., Carb-an., Chim., Celm., Cund., Fuli., Gali., Hydr., Kreos., Lach., Tarent. i Thuj. BAZOCELURALNI KARCINOM Maligni tumor epidermisa, via se na otkrivenim povrinama tela najee licu. Promene se sporo razvijaju, ivice su im dobro definisane i dostizu precnik jedan do dva centimetara tokom godinu dana. Izgledaju kao da su od voska sa prosirenim krvnim sudovima, pingmentovane povrine. Zapustene lezije mogu da ulcerisu,dno ulcera je ulegnuto ispod povrine okolne koe. Mogu da se sire i da zahvate velikeu povrsinu, vitalne structure kao to su nos, oci i kosti. Metastaze se skoro nikad ne razvijaju. Dijagnoza se potvruje biopsijom, a lecenje se satoji u irokoj eksciziji. Lekovi: Ars., Bufo., Karb-ac., Karb-an., Con., Lach., Lyc., Merc., Nit-ac., Phos., Sil. i Thuj. MALIGNI MELANOM Predstavlja glavni uzrok smrti od koznih obolenja. Sve cesce se javla kod mlaih osoba. Mogu imati izgled macula, papula do nodula sa iznenaujucom igrom boja, od preliva boje mesa do katranato crne, esto sa primesama bele, plave, purpurne i crvene. Ivice su obino nepravilne, a rast moe biti brz. Dubina invazivnog prodora je najvazniji prognosticki faktor. Lecenje se satoji od siroke ekscizije sa preparisanjem limfnih lezda. POREMECAJI NOKTIJU Nokti se formiraju invaginacijom epidermisa na dorzalnoj strani krajnje falange svakog prsta. Prisutni su vec u devetoj nedelji intrauteinog zivota. Rastu kontinuirano, maksimalno brzo u detinjstvu, otprilike dva do pet milimetra mesecno. Promene noktiju mogu biti lokalizovane i ogranicene samo na nokat ili deo klinicke slike neke kone bolesti (psorijaza) ili sistemskog oboljenja (anemija). URASTAO NOKAT Obino nastaje kao posledica pritiska neadekvatne obuce. Cesce su zahvaeni veliki prsti. Radi se o pritisku i prodiranju nepravilno secene ivice nokta u okolno meko tkivo, to je praceno bolom, crvenilom, oticanjem, upalom, a ponekad i ratom granulacionog tkiva. Lecenje je dugotrajno. Nokte treba pazljivo seci tek kad preraste ivicu prsta. Cipela treba da bude komotna i meka. Thuj. i Calend. u vodenom rastvoru za lokalnu aplikaciju. Oralno se daju Graph. i Sil. Za ulcerozne promene Nit-ac., Hep., Sil. i Teucr. Za skundarno inficirano granulaciono tkivo Lach. i Sang.

TRANSVERZALNE BRAZDE Ove promene se mogu javiti sa bilo kojim sistemskim oboljenjem. Javljaju se par nedelja posle poetka bolesti i vracaju se u normalu nakon opravka. Mogu biti uzrokovani i povredon nokatne ploce. Sil., Thuj i Ars mogu biti od koristi. KOILONIHIJA Nokti postaju konkavni ili konveksni, obino tanki i lomljivi. Ovo stanje se via u anemijama. Nit-ac. je lek izbora uz ishranu bogatu gvozem kao i Fer-p. OILJCI i KELOIDI Nastaju kao posledica ostecenja epidermisa sa posledicnom proliferacijom fibroblasta koji prave oziljak. Mogu biti hipertroficni (uzdignuti u odnosu na povrsinu koe) ili atroficni (ulegnuti u odnosu na nivo koe). Ovi poslednji nastaju kao posledica akni, malih i ovcijih boginja dok se hipertroficni stvaraju posle hiruskih zahvata, povreda, bakreijskih infekcija i opekotina. Kada fibroblasti nastave produkciju vezivnog tkiva i ako je rana kompletno zaleena oziljak prerasta granice prvobitne lezije i naziva se keloid. Ponasaju se kao neoplazme iako nisu maligni. Neke osobe imaju sklonost za formiranje keloida. Kod aktivnih keloida prisutan je svrab, bol, a nekad sklonost ka ulceraciji. Lecenje: Bell-p., Calc-f., Calc-sil., Carc., Caust., Ferr-s., Fl-ac., Graph., Iod., Kali-bi., Kali-sil., Mag-sil., Mang-sil., Nat-sil., Nitac., Rad-br., Sab., Sil., Staph., Sulph., Thiosin., Thyr., Vac. i Xanth. BOLESTI KOSE Rudimentirani zaceci folikula dlaka prisutni su vec u devetoj nedelji intrauterinog zivota. Na roenju dete ima tanke dlacice po celom telu i neto grublje na poglavini, obrvama i trepavicama. Tokom puberteta pojavljuju se malje u predelu podpazusnih jama, pubicnog regiona kod oba pola i na bradi kod muskaraca. Tokom godina smanjuje se broj dlaka na citavom telu. Rast dlake se odvija u tri faze: anagena (faza rasta), katagena (faza mirovanja) i telogena (dlaka ispada i raste nova). Kosa raste odorilike 1cm mesecno. U svakom trenutku max 24% folikula se nalazi u telogenoj fazi. Postoje sezonske varijacije. Ukoliko iz razlicitih razloga gubitak dlaka postane abnormalan nastaje alopecija. DIFUZNA ALOPECIJA Radi se u ubrzanom prelasku folikula iz anagene u telogenu fazu to je normalan odgovor folikula na stress i istezanje. Trudnoca, produzeno febrilno stanje, operacije, anemije, transfuzije krvi, dijete, ozbiljne sistemske bolesti, produzen emocijonalni stress i razni lekovi mogu da predisponiraju pojavu oboljenja. Obino tri meseca posle neke od ovih epizoda zapocne ispadanje dlaka. Tezina sluaja zavisi od podlonosti pacijenta i vrste stresa. Lecenje: Calc., Canth., Carb-v., Lyc., Nat-m., Nit-ac., Sep., Sec. i Sulph. Se koriste nakon poroaja. Arn. i Chin. Posle operacija i transfuzija. Nat-m., Ign., Phos-ac. Nakon stresa. ANDROGENA ALOPECIJA Veruje se da se oboljenje prenosi autozomno dominantno. Iako klinicka manifestacija zavisi od androgenih hormona, nije pronaena razlika u nivou androgenih hormona kod muskaraca sa alopecijom i bez nje. Nikad ne pocinje pre puberteta. Lecenje konstitucionalno: Anac., Bar-c., Fl-ac., Graph., Phos., Sil. i Nat-m. ALOPECIJA AREATA Cest problem kod dece i mladih. Iznenada dolazi do kompletnog gubitka kose, kruznog oblika. Moguce je da zahvati obrve, bradu, trepavice. U veini sluajeva dolazi do spontanog rasta kose nakon tri meseca. Ako se to ne desi ili se pojave nove promene pokusati sa: Ars., Bac., Calc.,

Cortiso., Fl-ac., Graph., Kali-p., Lepr., Lyc., Morg-g., Hep., Phos i Psor. Za totalnu alopeciju pokusati sa Syph. i Ust. SEDA KOSA To je fizioloska manifestacija starenja i ne potoji tretman osim farbanja. Neke osobe mogu da posede u ranim godinama ak i u detinjstvu. Mogui lekovi Lyc., Graph., Phos., Ph-ac., Sil., Sulac., Psor. i Ars. Za pramenove posedele kose koriste se: Jab., Lepro. i Psor. Indeks manje poznatih lekova Abrom-a Abroma augusta Acet-ac Aceticum acidum Achy-a Achyranthes aspera Anag Anagallis arvensis Anthraci Anthracinum Anthraco Anthracokali Antip Antipyrinum Arum-t Arum triphullum Astac Astacus fluviatilis Aster Asterias rubens Aza Azadirachta indica Bacls-7 Bacillus 7 (Paterson) Bac. Bacillinum Burnett Calad. Caladium seguinum Calc-o-t. Calcarea ovi testae Calc-pic. Calaium picricum Calc-sil. Calcium silicatum Calo. Calotropis gigantean Calth. Caltha palustris Carbn-s. Carboneum Carb-ac. Carbolicum acidum Chaul. Chaulmoogra Chim. Chimaphila umbellate Chin-ar. Chininum arsenicosum Chlol. Chloralum hydratum Chrysar. Chrysarobinum Cist. Cistus Canadensis Cund. Cundurango Cop. Copaiva officinalis Cortiso. Cortisonum Cort-t. Croton tiglium Cupr-act. Cuprum aceticum Scroph-n. Scrophularia nodosa Semp. Sempervivum tectorum Stry-p. Strychninum phosphoricum Sulfa. Sulfanilamidum Sumb. Sumbulus moschatus Syc. Sycotic co.

Ter. Terebinthiniae oleum Teucr. Teucrium marum verum Thiosin. Thiosinaminum Vac. Vaccininum Vario. Variolinum Vern-a. Vernonia anthelmintica Vesp. Vespa crabro