VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE RACUNARSTVO I INFORMATIKA

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Praktina nastava TEMA: MATINA PLOA
Profesor, Student,

Vladica Ubavic

Duan Milovanovi
Br.indeksa:15/12r

I UVOD
Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i vie konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama (zvuna,grafika, TV i mrena kartica, modem, RAM, kontroleri diskova isl.). Pored navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most.

II GLAVNI ELEMENTI MATINE PLOE 2.1 Stepen za napajanje

Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za napajanje.

Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se dovode naponi : +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomoni napon +5VSB, kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power good i oznaava sa PG).

Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

2.2 Podnoje za procesor

Razni tipovi procesora imaju razliita podnoija

Generalno se moe rei da podnoje ima jedan ugao drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time se oznaava taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje. Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za fiksiranje procesora, zatim pazei na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podnoje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle montae procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Za razne procesore sistem montae je razliit i naveden je u uputstvu za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.

2.3 Slotovi za proirenja

To su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako dalje.

2.4 Slotovi za memoriju

Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula (obino parni broj) da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg memorije (dvokanalni pristup memoriji). Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajui tip memorijskih modula.

2.5 Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk jedinice: flopi disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi.

2.6 Flopi diskovi

Konektor

za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za vezu sa flopijem.
Na

veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

2.7 Paralelni ATA standard

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ).

2.8 Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk.

2.9 Prednja strana matine ploe

Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata (konektora) na koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou kojih se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost

2.10 Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano na slici:

2.11 Baterija za napajanje CMOS memorije

Vaan element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj se uvaju podaci o konfiguraciji raunara.

Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. Danas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo.

III ELEKTRONSKI ELEMENTI

3.1 Severni most (North Bridge)

Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa. Sa njegove gornje strane (na blok emi na slici ) je preko procesorske magistrale (FSB Front Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podnoja za memorijske module, a leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema junom mostu.

3.2 Juni most (South Bridge)

Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. Te jedinice su razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na juni most Juni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi.

IV KONFIGURISANJE MATINE PLOE (BIOS)

Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Drugi parametar koji je potrebno podesiti je uestanost sistemske magistrale. Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac.

V STANDARDI KOD MATINIH PLOA

Pored ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard jer omoguava najveu fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine ploe, koje na sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler (video karticu). Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi.

Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain funkcionisanja i mogunosti.

Danas je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploe namenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoe, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format matinih ploa.

Spisak formata matinih ploa :

PC/XT (The IBM Personal Computer/ eXtended Technology, IBM 1983g.) - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kune raunare, IBM-PC. Nije podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a. PC/AT (The IBM Personal Computer / Advanced Technology, IBM 1984g.) - Prvi 'form factor' koji je masovno korien. Bio je naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio popularan u vreme 386 raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni format za matine ploe. Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, veinom dolazio bez AGP slota. ATX (Advanced Technology Extended, Intel 1995g.) - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najvie korieni format kod matinih ploa, jo uvek u aktivnoj upotrebi. Mini-ATX - Identian kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kuita).

MicroATX - Isto kao i miniATX , samo jo manjih dimenzija. FlexATX - Podstandard microATX-a, omoguuje prilagodljiv dizajn matine ploe, namenjen za specijalizovane raunare.

LPX (Western Digital Corporation 1990g.) - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM kompanije. Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a,
NLX (Intel) - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu popularnost. BTX (Balanced Technlogy Extended, Intel 2004g.) - Najnoviji standard koga je propisao Intel, verovatno naslednik ATX-a. microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi. Mini-ITX (VIA) - Osmiljen je od strane VIA-e, veoma malih dimenzija i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kuita. WTX (Workstation Technlogy Extended, Intel 1998g.) - Veliki format matinih ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesore ili hard diskove.