1.0. PODELA MATERUALA I NJIHVA SVOJSTVA Sve sto nas okruzuje naziva se materijom.

Materijali su deo materije Ako se kamen stavi u funkciji koriscenja, odnosno, prerade kao beton postace materijal. Materijali su deo materije koju ljudska bica upotrebljavaju ilije preraduju. Da bi materijali mogli uspesno da se koriste, moraju da se odiikuju nizom osobina u koje spadaju: hemijska svojstva (osobine , fizicka svojstva, mehanicka svojstva i nukleama svojstva. Da bi materijali mogli da se koriste u odredjenom obliku moraju da produ proces obrade. ! zavisnosti od toga, materijali su podeljeni u cetiri osnovne grupe: " metaini materijali, " keramicki materijali, " polimemi materijali i " kompozitni materijali. 1. METALNI MATERIJALI Metaini materijali obuhvataju ciste metale kao sto su: #. zeiezo, $. aluminijuin (Al , %.baka(&u ' njihove legure kao sto su: #. gvozde((e , $. bronza, %. mesing. Metaini materijali odiikuju se sledecim opstim svojstvima: dobrom toplotnom i elektricnom provodljivoscu) relativno velikom cvrstocom i krutoscu) dobrom duktilnoscu ( zilavost i plasticna svojstva ) obradljivoscu i otpomoscu prema udaru. *vi materijali koriste se za izradu konstrukcija i visoko opterecenih delova masma (tehnickih sistema . +a visoko opterecene delove masina pogodne su iegure, kod kojih se tacnom kombinacijom hemijskih elemenata i odabranim postupcima prerade mogu poboijsati njihova svojstva. Metaini materijali se mogu podeliti prema boji, pa razlikujemo: &rne metalne materijale u koje spadaju: #. celici (legure zeieza ) $. gvozda((e ) %. fero legure. ,a obojene materijale, u koje spadaju svi metaini materijali koji nisu cmi. -rema tezini, metaini materijali se dele na: .ake metalne materijale ( gustina manja od /g0cm% u koje spadaju: aluminijum (Al , magnezijum (Mg , titan (1i . 1eske metalne materijale u koje spadaju: bakar (&u , cink (Za), niki (,# . -lemenite materijale u koje spadaju: zlato (Au , srebro (Ag , platina (-t 2etke metale u koje spadaju: cirkonijum, niobijum (,b -odela masmskih matenjala moze se izvrsiti i jos prema temperaturi topljenja na: Metale sa niskom temperaturom topljenja u koje spadaju:kalaj (Sn , olovo (p3 , karbid (&d , aluminijum (Al , mangan (Mn , cink (+n . Metale sa visokom temperaturom topljenja u koje spadaju: baker (&u , nikl (,i , gvozdje ((e , vanadijum (4 , volfvram (5 , molibden (Mo . 1.2. KERAMICKI MATERIJALI 2azlika izmedju metalnih i keramickih materijala je u tome sto keramicki materijali imaju losu toplotnu i elektricnu provodljivost. *vi materijali imaju veoma veliku cvrstocu i tvrdocu , ali zato njihova duktilnost obradljivost i otpomost prema udaru su niske. 'z ovih razloga ovi materijali se ne koriste za izradu konstrukcija ili visoko opterecenih delova elemenata. -ojedini keramicki materijali su izvanredno postojani na visokim temperaturama, imaju dobru korozionu postojanost u razlicitim agresivnim sredinama, imaju dobrte izolacione i toplotne mogucnosti kao i dobre opticke mogucnosti pa iz ovih razloga njihova primenaje mnogobrojna. 1.3. POLIMERI ! polimeme materijale spadaju: guma) plasticni materjali i mnogobrojne vrste lepkova. -olimemi materjali imaju losu toplotnu i elektricnu provodljivost, malu cvrstocu pa je njihova upotrba ogranicena na povisenim temperaturama (nisu pogodni za upoterbu . 1ermo plasticni materjali imaju izvanrednu duktilnost, sposobnost za oblikovanje i otpomost prema udaru. 1.4. KOMPOZITNI MATERIJALI *vi materijali se dobijaju kombinacijom dva ili vise materijala da bi se dobile osobine koje se razlikuju od osobina ucesnika u kombinaciji. 6ompozitm materijali se odiikuju malom specificnom tezinom, dobrom cvrstocom, a pojedini kompozitni materijali se odiikuju i dobrom otpomoscu prema udaru , dobroj duktilnosti, dobrom postojanju na povisenim temperaturama kao i otpomoscu prema dejstvu agresivnih radnih sredina. 2.0- HEMIJSKA SVOJSTVA MATERIJALA 7emijska sv8jstva materijala zavise od njegove stmkture, odnosno od vrste i kolicine hemijskih elemenata koji uticu i ucestvuju u njihovoj izgradnji. Da bi shvatili strukturu materije neophodno je znati: " koji ga atomi, molekuli i joni ga cine) " kako su oni medusobno povezani) " na koji nacin su uredeni u prostoru9 5rsta hemijskih elemenata tj. njegova pripadnost grupi metala, nemetala ili inertnih gasova odreduje se prema periodnom sistemu elemenata (periodicni sistem Mendeljeva . 2.1. STRUKTURA HEMIJSKOG ELEMENTA 7emijski element je cista supstanca koja ne moze da se podeli (mje moguce razdvojiti je, usitniti i sl. na jednostavnije supstance bilo kojim postupkom prerade. ! periodnom, (Mendeljevom sistemu elemenntn (1abela $. postoji ##$ elemenata, a u prirodi je moguce naci :: hemijskih element Svi hemijski element;< sastoje se iz atoma kao najmanjih neutralnih cesticn i oni su nosioci svojstva svakog pojedinacnog elementa. Atom se sastoji od jezgra i omotaca. =ezgro atoma je sastavljeno od protona (cestice koja je nosioc pozitivnog naelektrisanja i neutrona (neutralne cestice , a oko jezgra na razlicitim rastojanjima kruze po putanjama (ljuskama elektroni (cestice koje su nosioci negativnog naelektrisanja . 3roj protona i neutrona je uvek isti (slika $. . Svaki hemijski elemenat ima svoj atomski broj koji mu omogucuje tacno mesto u periodnom sistemu elemenata i koji istovremeno pokazuje koliko se protona nalazi ujezgru. >lektronska konfiguracija atoma definisana je sa cetiri kvantna broja koji su oznaceni kao : glavni) spinski) magnetni) orbitalni)

-omocu njih se mogu objasniti fizicke i mehanicke osobine materijala. 5rste veza, koje se ostvaruju izmedju atoma direktno uticu na svojstva materijala pa je iz ovoga nastala i osnovna podela materijala na metalne materijale, polimere i keramicke materijale. 'zmedu atoma istih i razlicitih elemenata mogu se obrazovati cetiri razlicite vrste veza i to: metalna veza) jonska veza) kovalentna veza) 5an der 5alsova veza. 2.2. METALNA VEZA Metalna veza je karakteristicna za metalne materijale u cijoj se posledjoj putanji (ljusci nalazi najvise tri elektrona. *vi elektroni su relativno slabo vezani za pozitivno jezgro atoma, pa iz toga relativno lako mogu da se oslobode od njega. 6ada se vecoj broj atoma metala nade na dovoljno malom medusobnom rastojanju i sa dovoljnom gustinom pakovanja, onda ti elektroni iz poslednje putanje mogu da se premestaju na dmgi atom, uz usiov da njihovo mesto zauzmu drugi elektroni sa drugog atoma (slijka %. . Metalna veza je veomajaka veza, pa iz tog razloga metaini materjali se odiikuju velikom cvrstocom. 2.3. JONSKA VEZA *va veza je karakteristicna za keramicke materijale, a uspostavlja se izmedju atoma metala koji teze da odaju svoje elektrone, i atoma nemetala koji teze da prime elektrone. *vakav primer jonske veze je karakteristican izmedu atoma natrijuma i atoma hlora. 5eza nastaje kada atom metala natrijum (,a , tezi da otpusti svoje elektrone i atom nemetala hlora (&l , koji tezi da primi elektrone, koje je otpustio atom natrijuma. -osto atom metala ostaje bez elektrona, on postaje pozitivno ?aelektnsani jon. 'stovremeno, atom nemetala koji prima oslobodene elektrone @ atoma metala postaje negativno naelektrisan jon. Sile privlacenja, koje se javljaju izmedju pozitivnog i negativnog naelektrisanja odgovome su za jacinu jonske veze. Materijali sa jakom jonskom vezom nisu duktiini, pa su takvi materijali krti. Materijali sa jonskom vezom imaju u cvrstom stanju veoma malu elektricnu provodljivost, 2.4. KOVALENTNA VEZA =edan broj keramickih materjala i svi polimeri odiikuju se kovalentnom vezom tese obrazuje tako sto dva ili vise atoma da u svo=e elektrone u Sicke parove koji istovremeno pripadaju i =ednom i dmgom a omA pa se na tajnacin postize stabilna konfiguracija ijednog i drugog atoma (shka /. . Materijah sa ovom vrstom veze imaju zadovoljavajuca mehanicka svojstva, ali su veoma losi provodnici toplote i temperatura. 2.5. VAN - DERVALSOVA VEZA *va veza se javlja izmedju molekula usied nesimetrije naelektrisanja. -ozitivno naelektrisan kraj jednog molekula privlaci negativno naelektrisan kraj dmgog molekula, cime je ova veza mnogo slabija u odnosu na medju atomske veze, pa materjali sa ovom vezom imaju malu cvrstocu a veliku defomnabilnost. *vakva veza, najcesce se javlja kod polimera. 3.1. FIZICKA SVOJSTVA MATERTJALA ! fizicka svojstva materijala spadaju: gustina) temperatura topljenja0kristalizacije) toplotna svojstva: specificna toplota, toplotna provodljivost, koeficijent toplotnog sirenja) opticka provodljivost ( opticke boje ) elektricna svojstva i magnetna svojstva. Bustina (kg0m%g0cm% Bustina predstavlja odnos kolicine mase nekog komada i njegove zapremine. lako je materijal isti, masa tela moze biti razlicita u zavisnosti od pritiska i temperature. Te !e"#$%"# $&!'(e)(# * +",-$#',.#/,(e 01C ,', K2 *vo je temperatura na kojoj materijal prelazi iz cvrstog u tecno stanje ( temperatura topljenja odnosno, iz tecnog u cvrsto ( proces kristalizacije materijala . ,eki materijali za razliku od cistih metala ( kod kojih se proces topljenja i kristalizacije odvija pri konstantnoj temperafuri prelaze iz jedno u drugo agregatno stanje u odredenom temperatumom intervalu. 6od cistih metala, veomaje mala brzina promene temperature pa iz tog razloga sledi daje temperature topljenja i kristalizacije jednaka. S!e/,3,/)# $&!'&$# 0J * +4K2 Specificna toplota je kolicina toplote ujedinici vremena kojaje potrebna da se masa materjala promeni za # 6 ( za # 6elvin . *vo svojstvo materijala je narocito znacajno kod obrade materijala termickom obradom. ,arocito se odnosi na metalne materijale , a sam proces termicke obrade najcesce obuhvata : odpustanje materijala od naponskih stanja) normalizaciju materijala) poboijsanje materijala ( kaljenje ) cementaciju i ostale vidove termicke obrade. 1oplotna provodljivost (40m6 1oplotna provodljivost je kolicina toplote koja je potrebna u jedinici vremena po jedinici povrsine kroz koju se toplota provodi pod nslovom da je gradijent temperature, kojije nonnalan na datupovrsinujednakjednom 6elvinu ! #6. . *vo svojstvo materijala izuzetno je znacajno kod zavarivanja, i koje direktno utice na brzinu hiadenja. Materijali koCi imaju dobru toplotnu -rovodljivost imaju i dobru elektricnu provedljivost. ! ove mater=ale spadaju: bakar (&u , zlato (Ag , aluniinijum (A' ... 6oeficijent toplotnog sirenja(l06 6oeficijent toplotnog sirenja predstavlja izduzenje stapa jedinicne duzine kojije zagrejDan za #6. 6oeficijent toplotnog sirenjaje izuzetno znacajan za proces livenja i zavarivanja, jer narocito utice na vrednosti zaostalih napona i defonnacija u materijalu. E'e+$",/)# !"&5&6'J,5&-$ 0I* 2 *vo svojstvo dato je kroz sposobnost materijala da provodi elektricnu struju. Metaini materijali su dobri provodnici struje. >lektricna provodljivost predstavlja reciprocnu vrednost elektricne otpomosti materijala koji se definise kao mera sposobnosti materijala da se suprostavi proticanju struje kroz provodnik. M#4)e$)# -5&(-$5# *va svojstva materijala na makroskopskom nivou poticu od magnetnog momenta njegovih atoma i molekula. 2azliciti materijali, razlikuju se po nacinu ponasanja kada se unesu u magnetno kolo. ,a osnovu ovakvog ponasanja, unosom u spoljasnje magnetno kolo razlikujemo: dijamagnetne materijalie paramagnetne materijale) feromagnetne materijale i ferimagnetne materijale. 3.2. MEHANICKA SVOJSTVA MATERIJALA Svojstva koja opisuju nacin na koji materijal odgovara na opterecenje ( silu nazivaju se mehanicka svojstva. *na pokazuju najvazniji parameter pokazanosti pn izboru materijala, pri dimenzionisanju masinskih elemenata i konstrukcija. *snovna mehanicka svojstva su : cvrstoca) tvrdoca)

 elasticnost) plasticnost i zilavost. &vrstoca je sposobnost materijala da pruza otpor razaranju i po avi zaostalih napona u materijalu pod dejstvom spoljasnjih sila. 1vrdoca =e sposobnost materijala da pruza otpor pojavi deformacije u povrsinskom sloju matenjala pri kontaktnom opterecenju. >lasticnost je sposobnost materijala da se vrati u prvobitno stanje po prestanku dejstva spoljasnjih opterecenja. -lasticnost je sposobnost materijala da moze da se obraduje i oblik obrade: kovanjem , izvlacenjem , valjanjem i sl. bez prekida medu: veza. +ilavostje sposobnost materijala da apsorbuje mehanicku energijuEudara i da pntom pojavi neka znacajna defonnacija preloma. 3.3. TEHNOLOSKA SVOJSTVA MATERIJALA *va svojstva pokazuju ponasanje materijala prilikom odgovarajuce obrade u toplom ili hiadnom stanju. ! tehnoloska svojstva ubrajaju se: obradljivost livenjem) obradljivost plasticnim deformisanjem) termicka obradljivost) obradljvost zavarivanjem i obradljivost skidanjem strugotine. 3.3.1 O7"#6'(,5&-$ ',5e)(e -od procesom livenja podrazumeva se punjenje prostora odredenog Fblika tecnim metalom tako da se po zaG rsetku procesa kristalizacije dobija metal koji ima oblik kalupa. *cvrsnuti metal naziva se odliG kom, a prostor koji se -uni kalupom. -ostoje vise vrsta kalupa i to: pescani, metaini, skoljkasti. ! +A5isnosti od vrste kaiupa postoje vise vrsta livenja: livenje u pescanim kalupima) kokilno livenje (livenje u metalne kalupe : gravtaciono livenje) mesovito livenje) centrifugaino livenje) sifonsko livenje i livenje pod pritiskom. Sastav i struktura materijala treba da budu takvi da odlivak ima trazene fizicke . mehanicke i hemijske osobine. 'z ovoga razloga materijali koji se koriste pri livenju mora,u da se odiikiiiu dobrom 'ivkoscu. .ivkost je kompleksno svojstvo koje pokazuie njegovu pogodnost za dobijanje kvalitemog odlivka. -od poimom tecljivos podrazumeva se sposobnost rastopljenog mateniala da u potpunosti odslika njegove unurrasnje osobine. .ikvaciia je hemijska struktura nehomogenost legure u razlicitim delovimi odiivka. -ostoje dva uzorka za nastanak likvaciie i to: nedovoljno vreme za izjednacavanje hemiiskog sastava pri kris1alizacii. raslojavanje legiire u tecnoj fazi zbog razlicite gustine komponenti. 3-3.2. O7"#6'(,5&-$ !'#-$,/), 6e3&" ,-#)(e +a materijale koji mogii pod dejstvom spoljasnjih sila da menjaju svoj oblik. a da se pri torn ne narusi njihov integriie1, kazemo da su plasticno defomiabilni. Sposobnost materijala da se plasricno deformise, je vazno svojstvo koje je u direkmoj vezi sa njihovom kristainom gradjom i strukturom. -ri procesii obrade platicnom deformiacijom, materijal menja oblik i dimenzije dok zapreniina os1aje nepromenjena. -lasricnim defonnisanjem ma1erijala povecava se cvrstoca i tvrdoca: more da se ukloni koroznost zaosiala iz procesa livenia, moze da se poveca homogenost sfnikrure. da se usitni kristalno zrno. kao i da se ustedi na materijalu jer nema otpada kao kod obrade srruganjem i td. Blavni nedostak ovog postiipka se ogleda u ogranicenom stepemi tacnosti u masovnoj proizvodnji. ! zavisnosti od temperature na kojo= se izv odi, razlik!je se topla i hiadna plasticna detormacija. Branicna tempemtura za ovu podelu .ie temperatura rekristalizacije koja se odreduje obrascem: 1r H@,I$J1t 3 3.3- Te" ,/+# &7"#6'(,5&-$ *sobine materijala direktno zavise od njihove structure, sto u praksi znaci da se sa promenom strukture materijala menjaju i osobine materijala. Struktura inaterijala menja se u zavisnosti: od dejstva spoljasnjih sila, promene tel1iperature u ciklusu zagrevanja i hiadenja ili njihovom kombinacijom. 1ennicka obrada materijala jeste cikfus kontrolisanog zagrevanja i hiadenja maten=a, a sposobnost materijala da pritom menja osobine naziva se termicka obradljivos. 1ermicka obradljivost u prvom redu zavisi od vrste materijala i nfihovog hemijskog sastava. Danas se u praksi vise od K@L postupaka termicke obrade primenjuje na celike. *snovne grupe termicke obradejesu: #. zarenje, $. kaljenje i %. otpustanje. 3-3.4.1. O7"#6'(,5&-$ .#5#",5#)(e -ost8je dva osnovna postupka zavarivanja i to: #. postupak zavarivanja topljenjem i $. postupak zavarivanja pritiskom. -rocesom zavarivanja inoze se spajati metal sa metalom. metal sa nemetalom i nemetal i nemetal. +avarivanie je jedan od najzn.icajni=ih -ostupaka i jedan od najprimenjenih postiipaka spajanja materijala. -od zavarivanjem podrazumeva se konstrukciona celina koju cine osnovni metal (deo za zavarivanje i shav tj. metal shava. Shav se obrazuje ocvrscavanjern istopljenog dodatnog materijala ' delova osnovnog materjala, 3.3.4.2 O7"#6'(,5&-$ 'e '(e)(e .emljenje je proces spajanja materijala u nerazdvojivu vezu pomocu dodatnog materjala tj.lema. .emljivost =este sposohnost materijala da se spaja postupkom leinljenja a da bi se to ostvahio potrchno je obezbediti posebne uslove #. da je materijal pogodan za lemljeil=e, $. daje moguca primena jednog ill vise postupaka lemljcnja i %. da se postignu zahtevane osobine 'emijenog spoja. 4.0. STRUKTURA MRTALA 1 LEGURA 4.1. KRISTALNE RESETKE METALA ,ezavisno od nacina dobijanja, metali i njihove leguic u cvrstom stanju imaju kristainu struktum. 6ristaino stanje karakterise raspored atoma u prostoru, pa se p*=avlju=e model kristalne strkture. 6ristalna stniktura ie pravilan trodimcnzionaini model rasporeda atoma u prostoru i predstavlja idealan raspored atoma ili jona u idealnom kristalu. 6ristalne stmkture u cvrstom stanju su opisane idealizovanim modelom rasporeda atoma i nazivajn se krislnlnini resetkama. Metalni materijali su kristalna tela koja se sastoje od velikog broja kristalnih zrna (kristala , ciji se atomi nalaze u trodimenzionalnom pravilnom geometrijskom prostoru. ,ajmanja jedinica trodimerizionalnog rasporeda atonima se naziva jeinicna celija ili kristalna resetka ' ona se ponavlja u prostoru sa istim karakteristikama. Metalni materijali uglavnom kristalisu po kubnom tetragonalnom ' heksagonalnom sistemu. *snovne karakteristike kristalne celije su dimenzije stranica ' uglovi izmedju njih. 4.1.2. K%7)# Re-e$+# ! zavisnosti od rasporeda atoma postoje dve vrste kubne resetke: -rostorno centrirana i -ovrsinski centrirana

6od prostorno centrirane resetke atomi su rasporedjeni po rogljevima resetke ' jedan atom se nalazi na mestu preseka dijagonala kuba.-o ovom tipu kristalne resetke kristalisu sledeci metali: (e, 5,4, Mo idr. 6od -ovrsinski centrirane kubne resetke atomi su rasporedjeni po rogljevima resetke ' po jedan u presecima dijagonala stranica.-o ovom tipu resetke kristalise veliki broj metala kao sto su: (eM, Al, &u, -b, idr. 4.1.3 He+-#4&)#')# "e-e$+# 6od ovog tipa kristalne resetke atomi su rasporedjeni po rogljevima ' u preseku dijagonala sestougaone baze prizme, kao ' u sredisnjoj ravni paralelnoj baznim ravnima, rasporedjenim u temenima upisanog trougla.! grupu materijala koju karakterise ovaj tip kristalne resetke spadaju: Mg, 3e, 1i, &o, itd. 4.1.4 Te$"#4&)#')# "e-e$+# *vaj tip kristalne resetke predstavlja pravilnu cetvorostranu prizmu sa valicnom odnosa: 5isina prizme(h 0 Duzina ivice osnove (a N# Atomi kod ovog tipa kristalne resetke rasporedjeni su na rogljevima resetke ' jedan atom se nalazi u preseku visina prizme. *vaj tip resetke ima martenzit. 4.2POLIMORFIJA -ostoji odredjeni br. materijala koji imaju dve kristalne resetke koje su sastavljene pri razlicitim vrednostima temperaturnog pritiska. -olimorfija je sposobnost materijala da moze da menja kristalnu resetku. Me$#')# .")# 2azni materijali sastoje se iz velikog broja razlicitih kristala pa se nazivaju polukristalni materijali. *ni su nepravilnog oblika pa se nazivaju zrna ili kristali. 6vaziotropija je kada zbog slucajnog rasporeda velikog broja kristala metali imaju ista svojstva u svim pravcima. 4.3 KRISTALIZACIJA METALA Svaki metalni material kao ' njihove legure mogu da se nalaze u sva tri agregatna stanja:tecnom, cvrstom ' gasovitom. -relazak metala iz jednog agregatnog stanja u drugo odvija se pri konstantnoj temperature. -relazak 'z cvrstog u tecno stanje odvija se pri temperature topljenja, dok se prelazak iz tecnog stanja u gasovito odvija pri temperature kljucanja.. ove temperature su razlicite za razlicite metale, sto zavisi ' od velicine pritiska. &vrsto stanje metala i legura karakterise pravilan raspored atoma u prostoru, tj. pravilna grada u zavisnosti od tipa kristalne resetke. Dovodenjem energije kao spoljnjeg elementa (putem zagrevanja , atomi koji nisu cvrsto vezarii u kristalnoj resetci, pocinju da vrse oscilovanje oko svog ravnoteznog polozaOa sa amplitudom oscilovanja koja je jednaka velicini parametara kristalne resetke. 6ada je dovedena energija toliko velika da amplitude oscilovanja atoma premasuju velicinu parametara resetke, tada dolazi do razaranja kristalne resetke tj. dolazi do procesa topljenja metala. *vakav vid promene agregatnog stanja metala je prelazak iz cvrstog u tecno stanje. 1ecno stanje metala karakterise haotican raspored atoma u prostoru. -roces suprotan procesu prelaska iz cvrstog u tecno stanje je proces kristalizaciOe (ocvrscavanja tj. prelazak iz tecnog u cvrsto agregatno stanje. 1okom procesa kristalizacije raspored atoma u prostoru se menja, i iz priblizno uredenog stanja prelazi u potpuno uredeno stanje koje odgovara kristalnoj resetci tog metala. Do procesa kristalizacije dojazi iz teznje materijala da usied snizaG anja temperature prede u energetski povoljnije stanje. -roces kristalizacije moze se odvijati iz: rastvora) rastopa i sublimaciiom. 6rstalizacija iz rastvora se sprovodi snizavanjem temperature ili putem isparenja dela rastvaraca. 6ris1al.zacija iz rastopa (rastopjjenog stanja metala moze se iskljucivo odvijati smanjeniem temperature. Sublimacijom nastaje proces kristalizaciie iz gasne faze snizavanjem temperarure. 5.0. STVARANJE LEGURA - GRADA LEGURA &isti metali imaju relativno malu upotrebu u masinogradnji, jer ne zadovoljavaju odredene zahtevane karakteristike. +ato se kao gradivni maternal uglavnom u masinogradnji koriste legure. .eguraje u osnovi slozen materijal koji se dobija slivanjem dva ili vise elementa i njihovim ocvrscavanjem u =<edinstven materijal, poboijsanih svojstava u odnosu na svojstva svake komponente ucesnika u sjedinjavanju. Svojstva legura zavise pre svega od vrste elemenata koji je obrazuju (cine kao i od njihovog procentualnog ucesca, pri cemu ona mogu biti potpuno nova i nezavi<sna od svojstva samih sastavnih elemenata. -oznavajuci zakone uticaja legirajucih elemenata, koji ucestvuju u fonniranju legure, kao i njihov procentuaini ucinak, stvara se mogucnost da se sama svojstva legure mogu prognozirati. -rocesi za dobijanje legura su: slivanjem elemenata (proces livenja ) iz prahova sinterovanjem (proces metalurgijom praha ) iz pamog stanja (procesom sublimacije ili izduvavanjemDtalozenjem iz vodenih rastvora (procesom elektrolize . *d nabrojanih metoda, najrasprostranjeniji postupak dobijanja legura je dobijanje procesom livenja. .egure koje se dobijaju iz metalnih materijala zadrzavaju metalna svojstva komponenata koji je cine i nazivaju se meta=nim =egurama. ! zavisnosti od broja komponenata koji je obrazuju (cine razlikujemo sledece legure: dvojne, trojne i slozene (naziv legure poprimaju od elemenata koji je najvise zastupljen . >lement; koji ucestvuju u fonniranju legure D metali i nemetah, nazivaju se komponentama legure. ! zavisnosti od uzajamnog povezivanja komponenata koji ulaze u sastav legure, legura posle procesa kristalizacije (ocvrscavanja moze biti sastavljena od sledecih kristala: mehanicke smese) hemijskih jedinjenja) cvrstih rastvora i kombinacije navedenih vrsta kristala Mehanicke smese se obrazuju u slucajevima kada ne postoji rastvorl=ivost komponenata u cvrstom stanju. Strukturaovih legura sastoji Pe iz cvrs mesavine raznorodnih kristala, pa njena svojstva zavise od svojstvazastupljenosti komponenata koje je obrazuju. 7emijska jedinjenja se obrazuju u procesu kada komponente koje grade leguru reaguju hemijski medusobno (npr. ,a&' . 7emijska jedinjenja su jednorodna cvrsta tela, i ona kristalisu u novom tipu kristalne resetke, koja se razlikuju od kristalnih resetki komponenata koje grade jedinjenje. 7emijska jedinjenja su karakteristicna po tome sto imaju tacno propisanu temperaturu topljenja kao svojstava koja se menjaju sa promenom hemijskog sastava. Struktura hemijskog fedinjanja takvih legura, sastoji se iz zma hemijskih jedinjanja i zma cistog metala. &vrsti rastvori nastaju kada se komponente koje sacinjavaju leguru rastvaraju jedna u drugoj u cvrstom stanju. &vrsti rastvori zadrzavaju kristainu resetku osnovne komponente u koju ulaze ( resetku u koju se ugraduju atomi legirajuceg elementa . *vi rastvori se karakterisu: nizom temperaturom topljenja, vecom cvrstocom i vecom tvrdocom od kristala osnovnog elementa. 1reba jos istaci, da komponente koje ulaze u sastav legure medusobno se razlikuju po sledecim karakteristikama: temperaturi topljenja, specificnoj toploti i masi. ,abrojane karakteristike su od velikog znacaja u stvaranju legura, jer za njihovo stvaranje neophodno je znati na kojoj temperaturi i kojim redosledom se dodaju njene komponente, kao i na koji nacin se vrsi hiadenje legure. 6ao sto je objasnjeno, za pracenje procesa dobijanja legura neophodno je poznavanje krivih hiadenja i krivih topljenja metala i legura.

-roces kristalizacije moze da se prikaze krivom u Dekartovom koordinatnom sistemu temperatura D vreme, gde je na apcisi naneseno vreme odvijanja procesa kristalizacije a na ordinati temperatura procesa kristalizacije. 1emperatura do koje treba da se ohiadi tecna faza naziva se temperatura kristalizacije (1kr , dok temperatura koja je potrebna za prelazak iz cvrstog u tecno stanje, naziva se temperatura topljenja (1t . 6nva koja pokazuje proces zagrevanja naziva se krivom zagrevanja i ona ima isti oblik kao i kriva temperature kristalizacije ( kriva hiadenja . 'zmedu temperature hiadenja i temperature topljenja postoji razlika *edmo kod idealnog slucaja njihove velicine bi bile jednake tj. 1krQ1t , iz razloga posledice hiadenja odnosno, zagrevanja. ,a osnovu krive ocvrscavanja, odnosno topljenja moze se zakljuciti da cist metal ocvrscava odnosno topi se na konstantnoj temperature. 8.0. ZELEZO I NJEGOVE LEGURE ,ajvecu primenn od svih legura u masinstvu imaju legure na bazi zeieza ((e ., i moze se reci da su one osnovni gradivni materijal. +eiezo se n prirodi nalazi u obliku sulfida ili oksida. Danas prerada sulfidne rude za dobijanje gvozda je redja, pa se obicno ono dobija iz oksidnih ruda ko=e su najcesce sastavljene iz vise vrsta oksida ili hidroksida zeieza uz dodatak silikata ili karbonata zeieza ((e%*I, (e&*% i dr. . -ri dobijanju zeieza, procenat zeieza u rudi trebao bi da sadrzi oko /@L zeieza (najcesce I:D/$L zeieza , medutim, usled smanjenja nalazista ruda bogatih zeiezorn, danas se vrsi prerada i nesto siromasnijih ruda aii ne ispod %@L sadrzaja zeieza. +eiezo je hemijski element oznake ((e , a u periodicnom sistemu elemenata pripada grupi prelaznih metala (njegov atomski broi je $R, atomska masa /R, reinperatura topljenja #/%K 1C9 agustina mu je S,: (g0cm% . -rema cistoci sastava razlikujemo sledece vrste zeieza: 7emijski cisto zeiezo (KK,KKKL (e , koje se dobija samo u labaratorijskim usiovima te sroga neina prakticnu primenu, 1ehnicki cisto zeiezo (KK,:DKK,KL (e koje pored zeieza kao osnovne komponente sadrzi i odredene primese) uglenik (& , mangan (Mn , silicijiun (Si i fosfor (- . +elezo ima svojstvo polimorfije (alotropije . ! cvrstom stanju se javlja u dve alotropske modifikacije: prostomo (T, b i povrsinski (M centrirane kubne resetke. T modifikacija zeieza (TD(e je stabilana od normalne temperature okoline (sobne temperature #:F& pa do temperature K@R F&. ! naznacenom temperatumom inten<alu dolazi do promena samo fizickih osobina: feromagnetno (TD(e postaje na pribliznoj temperaturi oko SS@ ?&, pararnagnetno (3 D (e . -osto se pri ovom procesu ne menja vrsta kristalne resetke zeieza, u daljem tekstu ce se za prostomo centriranu kubnu resetku u navedenom intervalu koristiti oznaka (T , dok modifikacija (3D (e nece se razmatrati kao posebna. UD modifikacija (M D (e sa povrsinski centriranom kubnom resetkom postojana je u temperatumoj oblasti od K@RD #I@# F&. *d temperature #I@# F& pa do temperature topljenja zeieza (#/%KF& ponovo je stabilna prostomo centrirana kubna resetka koja u analizi neina veliki znacaj. 1rcba nnpomennti, da iako (T D (e i (b D (e imaju istu kristainu resetkn i to prostorno D centriranu kubnu, pa ipak nisu oznaceni istim simbolima iz razloga: Sto se razlikuju paiametri njihovih resetki, kao i razlika u postojanosti na razlicitim temperaturama. *pisani magnetni preobrazaji (T V (e DD 3 D (e i strukturni preobrazaji (T D (eDNM D (e i M D (eDN3 D (e koji se odvijaju na konstantnoj temperaturi, prikazani su na krivama hiadenja odnosno zagrevanja cistog zeieza (prikaz na slici. odgovarajucim temperaturnim zastojima. 8.1.LEGURE ZELEZA 6ako cisto zeiezo, ima skroinana mehanicka, hemijska i druga svojstva, potrebno je njegova svojstva bitno poboijsati a to se postize dodavanjem razlicitih hemijskih elemenata. -roces dodavanja zefezu razlicitih heinMskih elemenata se naziva legiranjem. *vim postupkom dobijaju se legure zeieza koje zadovoljavaju neophodna svijstva, kako bi se one koristile u razlicitim granama tehnike. .egure zeieza se obicno dele na: #. celike. $. livena gvozda i %. ferolegure D ferometale (gvozde, kobalt nikl imangan . 7emijski elementi koji ucestvuju u procesu legiranjaD tj. koji se nalaze u legurama zeieza mogu biti: prateci i dodatni (legirajuci . -rateci elementi : &, Si, MnD -, S, @$. ,$ i 7$ su zavisno od kolicine (koncentracije sastava legure gvozdaW prisutni u manjoj ili vecoj kolicini, a poticu iz sirovina koje sluze za dobijanje legura zeieza ili iz procesa proizvodnje (gorivo. atmosfera itd. . Dodatni elementi (legirajuci elementi : &, &r, ,i, A. &uD Si, Mn, Mo. 4, 5, 1i, dodaju se zeiezu sa ciljem dobijanja odredenih sG<ojstaG<a koja se zahtevaju za odredenu G rsm legure. @. im dodaG anjem zeiezo se legiraD.egiraiuci elementi u dobijanju zeieza sa odredenim karakteristikama mogu da se dodaju pojedinacno ili istoGremeno u cilju postizanja boljih mehanickihDantikorozionih, vatrootpomih i drugih sG<ojstava, koje legura u radium usiovima treba da poseduje (sadrzi). *snovni legirajuci element zeieza je ugljenik (& , jer njega sadrze sve legure zeiezaD -ri dodavanju legirajucih elemenata zeiezu (legiranju . legirajuci elementi se ponasaju razlicito tako da: Mangan (Mn . 7rom (&r . Silicijum (Si i Molibden (Mo , ograniceno se rastG araju se u resetci zeieza gradeci cG rste rasn ore. Sumpor (S . i 6iseonik (@$ grade sa zeiezom hemijskajedinjenja ((eS i FeO). ,eki tipovi hemijskih elemenata se delimicno rasnaraju u zeiezuD a dehmicno grade hemijskajedinjenjaD kako sa zeiezom tako ' sa drugim prisutnim legirajucim elementima (&r&, (e%&, (e%Mo$. (e%4%& . 8.2. UGLJENIK !gljenik je elment koji se nalazi u 15 grupi elemenata periodicnog sistema, pod rednim brojem R. atomske mase #$D tenperature topl.ienia %/@@ <& i gustine $,/: (gr0cm% . ! strukturi celika i gvozda, ugljenik moze da se nalazi u sledecim oblicima: kao hemijsko jedinjenje u sastav1= zeieza, pa se naziva cementitom odnosno. gaibidom zeieza ((e%& ) u slobodnom obliku kao grafit) intersticijski rastvoren u (TD (e i (MD (e obrazujuci cvrste rastvore. &ementit ima slozenu rombicnu kristainu resetku koja se obrazuie ori sadrzaju ugljenika od R,RSL (& a ostatak od K%,%%L je zeiezo ((e 5eze atoma ugljenika i zeieza su metalne veze, pa se cementit odiikuje metalnim svojstvima tj. dobrom elektncnom provodljivoscu a izgled muje metaino siaian 1akode, zbog karaktera kristalne stmkture i metalne veze, cementit je veoma tvrd (:@@ 75 i dosta krt. Smatra se da je temperatura topljenja cementita oko '$/@F&. 2elativno niska temperatura topljenja u odnosu na temperaturu topljenja zeieza je iz razloga sto se cementit razlaze pre topljenja na osnovne komponente ugljenik i zeiezo. *snovna jednacina razlaganja cementita pre topljenja je: (e%& DN %(e X & (grafit . -ojedini atomi zeieza u resetki cementita mogu da budu zamenjeni atomima nekih drugih legirajucih elemenata (metala kao sto su: M,, &r, Mo, 4) pri cemu nastaje legirani cementit koji ima vecu tvrdocu od obicnog cementita (do #@@@ 75 . 6ao primer nastajanja legiianog cementita su legure ((eMn %

ili ((eMnMo %. Brafit se odiikuje prostom heksagonalnom resetkom i on je alotropska modifikacija ugljenika. 2esetka grafita je heksagonalna resetka sa slojevitim raspoiedom atoma. +bog razlicitih parametara resetke (@,#I$ i @,%I$ nm i slojevitog rasporeda atoma ugljenika, grafit ima malu duktilnost (malu tvrdocu i malu zilavost . &vrsti rastvori nastaju na nacin: posto su atomi ugljenika prilicno (dovoljno mall, oni mogu da se interacijski smeste u meduprostore cvrstih rastvora TD (e i MD (e, pa na taj nacin obrazuju sledece cvrste rastvore: ferit i austenit. (erit (a je interacijski cvrsti rastvor ugljenika u aD (e cvrstom rastvoru. ,a osobine ferita presudno utice kolicina (sadrzaj ugljenika. 2astvorijivost ugljenika u aD (e zavisi pre svega od temperature) rastvorljivostje najmanja pri sobnoj temperaturi i iznosi @,@@RL&, a na veWa na temperaturi S$S F& i iznosi @,@$/L&. (erit je mek i plastican cvrst rastvor (tvrdoce :@ 73, zatezna cvrstoce 2mQ$/@ (M-a i izduzenja A.Q/@L . Dobar je provodnik toplote i elektricne energije. Magnetican je do temperature od SS@ F&. Austenit (M je interakcijski cvrst rastvor, a dobija se interakcijom ugljanika u MD zelezu. -ostojanje na temperaturi iznad S$ 7F&. ,ajmanja rastvorljivost ugljenika u zelezu iznosi @,:/L na temperaturi od S$S C, a najveca $,@L na temperature od ##I: F&. ! odnosu na karakteristike ferita, austenit ima bolju plasticnost, vecu zateznu cvrstocu i tvrdocu (#S@D$@@ 73, tvrdoca austenita zavisi od sadrza a ugljenika . -ored klasicne (obicnc strukture austenita, postoji i legirani austenit, koji nastaje kada se na mestu atoma zeicza u povrsinski centriranof kubnoj resetki austenita, nalaze atomi dmgih legirajucih clemcnata, obicno, atomi nikia ili hroma. Struktura legiranog austenita je drugojacija od stnikture obicnog austenita sto ukazuje na razlicitu oblast stabilnosti jednog i drugog clementa cvrstog rastvora. Stabilnost legiranog austenita je postojana i na tcmpcraturama nizim od S$S ?&, sto nije slucaj kod obicnog austenita, kakoje vec objasnjcno na pocetku ovog naslova. :.0. CELICI .egure zeieza sa ugljenikom i dr.igim prisutnim elementima u struktun, predstavljaju najcesce primenjeni materijaC u praksi, a nazivaju se celicima i livenim gvozdima. -od celikom podrazumevamo leguru zeieza i ugljenika koji je zastupljen najvise do $,#L, i drugim elementima (primesama . +avisno od starzaja drugih elementa (primesa u celika, razlikujemo ugljenicne i legirane celika. !glljenicni celici pored ugljenika kao osnovnog e=ementa u n=<ihovom sastavu, imaju druge primese koje zaostaju iz procesa dobijanja cejika a najcesce su: Mangan (Mn , silicijum (Si , aluminijum (Al , (osfor (P) i siimpor (S . ,ajznacajniji element je ugljenik i od velicine njegovog procentualnog ucesca u ceiiku zavise mahenicka i druga svo=sfva celika. Sadrzaj ugljenika u ugljenicnim celicima zavisi od same primene celika. 6od konstruktivnih celika on iznosi od @,@/D@,:L, a kod alatnih celika nestoje povisen i iznosi do #,%/L. Sadrzaj ostalih elemenata fprimesa ne prelazi standa=dompredvide.ne vrdnosti, a zavisi od cistoce cejikaD .egirani celici u svom sastavu pored ugljenika i drugih elemenata (primesa , sadrzi i namemo dodate legirajuce elemente u cilju poboijsanja zeijenih svojstava celika. Sadrzaj legiranih elemenata kod legiranih celika jepropisan standardom i krece se u granicama koje su date u tabeli. -ri upotrebi legirajucih celika sadrzaj legirajucih elemenata mora biti veci od minimalnog sadrzaja kojije prikazan tabelom /. 7emijski elementi koji se javljaju u ceiiku, svrstavaju se u: pratece elemente (primese ) skrivene elemente (primese ) slucajne elemente (primese i legirajuce elemente (primese -ratece primese u celiku vode poreklo iz rude zeieza i od dezoksidatora (Mn i Si . 6olicina pratecih elemenata zavisi od polazne sirovine (mde , topiteija i goriva, kao i od samog postupka prerade celika tj. njegovog dobijanja.< Skrivene primese u celiku dolaze iz atmosfere sa kojom rastopljeni celik dolazi u dodir u procesu dezoksidacije. 6ontrola sadrzaja ovih primesa je jako slozen process, te se ona u prakticnim usiovima gotovo nevrsi. Slucajne primese u celiku poticu iz same sirovine za dobijanje celika tj. iz rude zeieza, a njihov procentuaini sadrzaj je u direktnoj vezi sa karakterom same polazne rude tj. njene vrste. .egirajuci elementi se dodaju namemo u celiku, sa ciljem da se promem hemijski sastav i struktura celika, cime se dolazi do zeijenih svojstava celika. :.1. PODELA CELIKA -odela celika moze se izvrsiti prema: #. 7emijskom sastavu (!gljeni ' legirani celici ) $. ,ameni (6onstruktivni, alatni ' celici za posebne namene ) %. Strukturi ((eritni, podeutektoidni, eutektoidni, nadeutektoidni, ledeburitni, austenitni, martenzitni ) I. ,acinu dobijanja (! 3esimerovom konvektoru, u 1omasovom konvektoru, u Simens Martinovoj peci, >lektro celik ) /. 6v alitetu (&elike obicnog kvaliteta, 6valitetne celike, 5isoko kvalitetne celike, -lemenite celike i R. *bliku i stanju proizvoda (5aljane, 5ucene, 6ovane, .ivene, 3rusene, -resovane, .justene . :.2. UGLJENICNI CELICI ! proizvodnji celika oko K@L ukupne svetske proizvodnje otpada na ugljeiD iicne celike. *va vrsta celika je osnovni gradivni materijal u masinskoj jndustriji. !gljenicni celici su legure zeieza i ugljenika ciji sadrzaj ne prelazi $,#L, u kojima su prisutne odredene primese. 6od ugljenicnih celika, iiglienik je najuticajniji element od koga zavisi struktura i osobine celika. -odela prema sadrzaju ugljenika u ugl=enicniin celicimaje: niskougljenicne, kod kojih se sadrzaj ugljenika krece u garanicama do @,$/L) srednjeugljenicne, kod kojih se sadrzaj ugljenika krece u garnicnmn od @,$/D@,RL) visokougljenicne, kod kojih se sadrzaj ugljenika krece preko @,RL -rema nameni ugljenicni celici se dele na: 6onstnikcione, kod kojih se sadrzaj ugljenika krece u granicanu do @,RL) alatne, sa sadrzajem ugljenika preko @,RL. 6ako je receno, kod ugljenicnih celika pored ugljenika kao osnovnog legirajuceg elementa, postoje i primese tj. odredene kolicine drugih hemijskih elemenata koje se nalaze u njihovom sastavu. *snovne primese kod ovih celika su: #. ,ormaini pratioci (pratece primese : Mn, Si, -, S, cijeje poreklo iz rude gvozda) $. Slucajni pratioci (slucajne primese : Al, &r, 4, Mo, 1i, i dr., cije je poreklo iz rude starog gvozda ili iz dezoksidatora) %. Skriveni pratioci (skrivene primese : @$, ,$, 7$, cije je poreklo iz procesa prerade gvozda. -risutni hemijski elementi (primese su standardizovani prema svom sadrzaju za ugljenicke celike. *bicni ugljenicni celici sadrze :D#@ elemenata, kod 'cojih se primecuje da sa porastom sadrzaja ugljenika raste njihova tvrdoca i cvrstoca, a smanjuje se ?=ihova dualnost (plasticnost i zilavost . :.2.1. U$,/#( %4'(e),+# , &-$#',; !"#$,&/# 0&-)&5),; !", e-#2 )# -5&,-$5# /e',+#

,ormaini pratioci (pratece primese : Mn, Si, -, S. Mangan kao prateci element u celiku krece se u sadrzaju od @,$D@,:L a potice iz rude gvozda ili dezoksidatoraDfermangana koji se dodaje pred iziivanje celika 'ma veoma pozitivan uticaj na smanjenje stetnog dejstva sumpora i veoma je dobar dezoksidator. Mangan za sebe vezuje sumpor, stvarajuci hemijsko jedinjenje MnS, koje se u najvecoj meri odstanjuje iz celika u vidu sljake, koja pliva po povrsim rastopl enog celika. !ilici "m se u celiku krece u granicama od @,$D@,%L , i ima veoma slican uticaj na proces dobijanja celika kao i mangan, a potice iz mde gvozda ili iz dezoksidatoraDferosilicijuma. 2eakcijom oksida gvozda i silicijuma dobija se jedinjenje silicijum oksida, i ono se najvecim delom odstranjuje iz celika kroz sljaku, a zaostali udeo u strukturi celika je u obliku silikata. !deo sadrzaja silicijuma koji ne ucestvuje u pomenutoj reakciji, rastvara se u feritu graded cvrst rastvor siliko ferit koji veoma povoljno utice na elasticna svojstva celika i povecava svojstva cvrstoce celika. Fos#or je primesa koja je nepozeljna u celiku, pa njegov sadrzaj treba biti sveden na najmanju mogucu metu tj. ispod @,@RL. -ovecanje sadrzaja fosfora u celiku izaziva pojavu krtosti u hiadnom stanju koja se odrzava na povecanju zatezne cvrstoce, granice tecenja i tvrdoce ali i na nagli pad udame zilavosti. A 6od celika za automate sadrzaj fosfora se povecava i do @,#/L, cime se postize povecanje obradljivosti tj. obradom se dobija vrlo glatka povrsina. !"mpor kao prateci element u celiku potice iz rude gvozda $ prod"kta sagorevan=a (Si*$ i krece se u sadrzaju do @,@RL. !"mpor je nepozeljan u celiku, =er sa zelezom grade veoma stetno hemijsko jedinjenje zeleza ((eS ko=e se u struktun celika =avlja na granicama zrna. ,a temp. od #@@@ F&, dolazi do topljenja (eS, sto izaziva crveni lom t=. dolazi do vidnog smanjenja udarne zilavosti. 'z ovog razloga celici sa vecim sadrzajem sumpora ne mogu se obradivati toplom deformacijom. Slucajni pratioci (slucajne primese : Al, &r, 4, Mo, 1i. ,ajcesci slucajni pratioc kod ugljenicnih celika je aluminijum, pa cemo ga iz tog razloga posebno analizirati. Aluminijum se kao sl"ca ni pratioc " celik" krece " granicama %,&'%,(), a redovno se dodaje zbod dezoksidacije celika. S obzirom na povecanu krtosti smanjenja prokaljivosti celika predstavlja nepozeljnu primesu. Skriveni pratioci (skrivene primese : *$, ,$, 7$, ,ajcesci skriveni pratioci kod ugljenicnih celika su: Azot (,$ i 5odonik (7$ , pa iz tog razloga cemo ih detaljnije analizitari. *zot je element koji se javlja kod celika i predstavlja nepozeljnog pratioca (nepozeljnu primesu . 6rece se u granicama @,@#D@,@%L, u zavisnosti od postupaka dobijanja celika. -risustvo ,$ u celiku izaziva procese starenja koji se pospes" " hiadnom deformacijom, a to se ogleda u povecanju svojsrva cvrstoce, dok udarna zilavost slabi. +odonik je veoma stetan pratioc, koji se u celiku javlja posredno (iz ferosilicijuma ili kreca . Breske koje izaziva vodonik u celiku nazivaju se ?belim pegama?, a predstavljaju pukotine usled naprezanja. *va pojava nastaje pri hiadenju celika posle kovanja ili valjanja na temperaturi oko $@@ F&. ?3ele pege? u prelomu se vide kao polja svelte mat boje. -risustvo vodonika u celiku se ne moze izbeci, i ono utice na smanjenje udame zilavosti i neznatnog povecanja cvrstoce. ,jegov uticaj se moze smanjiti merama predostroznosti u procesu proizvodnje. :.2.2. K&)-$"%+$,5), %4'(#),/), /e',/, 6onstruktivni ugljenicni celici sadrze ugljenik do @,RL. *vi celici su podeutekticki cija se struktura sastoji od ferita i perlita. -rema sadrzaju ugljenika, ugljenicne celike delimo na: niskougljenicne celike, ciji se sadrzaj ugljenika krece u granicama od @,@R D@,$/L) srednjeugljenicne celike, ciji se sadrzaj ugljenika krece u granicama od @,$/ D @,R@L) visokougljenicne celike, ciji se sadrzaj ugljenika krece u granicama od @,RLD$,#L. ,isko"gl eiiicni celici se upotrebljavaju za opstu namenu, najcesce u gradevinarstvu i kod manje odgovomih konstrukcija u masinogradnji. *gledaju se malom cvrstocom i tvrdocom. ,e mogu se termicki obradivati kaljenjem, zbog malog sadrzaj a ugljenika, ali im se tvrdoca i otpomost na habanje povecava termohemijskim obradama (cementacijom ili nitriranjem . 6oriste se u valjanom ili kovanom stanju kao i pri preradi plasticnim deformisanjem u hiadnom stanju. *d ovih celika se izraduju metaini delovi opste namene: razne cevi. nosaci, ekseri i sl. !redn egl enicni celici odiikuju se vecom cvrstocom all man im plasticnim svojsAima od niskougljenicnih celika. Mogu se termicki obradivati. ,acesci vid termicke obrade je poboijsanje.6oriste se za izradu: sina, osovina, nosaca i sl. 'sporucuju se u kovanom ili normalizovanom stanju. +isoko"gi enicni cliici imaju zateznu cvstocu 2m N S@@ M-a i sadrze vise od @,RL ugljenika. *ve vrste celika koriste se kod izrade delova od kojih se zahteva G elika tvrdoca i cvrstoca, ali na racun istezanja. *vi celici koriste se u normalizovanom ili otpustenom stanju. 6oriste se za izradu osovina za lokomotive, raznih zica, gamitura za busenje kamena, pro-i aca i sl. 6onstruktivni ugljenicni celici izraduju se u sva tri stanja: neiunereni, poluumereni i umereni. ! zavisnosti od stepena prociscenosti konstruknvm cclici dele se na: obicne ugljenicne konstruktivne celike i kvniitetne ugljenicne konstniktivne celike. 10.3. LEGIRANI CELICI .egirani celici u svome sastavu osim ugljenika i primesa sadrze i druge legirajuce elemente, koji se dodaju radi poboijsanja zahtevanih svojstava. *snovna podela legirajucih celika se vrsi prema broju, sadrzaju i vrsti legirajucih elemenata. -rema broju legirajucih elemenata, celici se dele na jednostruko legirane ' visestruko legirane. -rema ukupnom sadrzaju legirajucih elemenata, celici se dele na: nisko legirane, kod kojih je procentuaino ucesce legirajucih elemenata do /L i visoko legirane kod kojih je ovo ucesce vece od /L. ,isko legirani celici imaju slicne osobine i gotovo istu strukturu kao ugljenicni(nelegirani celici. Blavne prednosti ovih celika u odnosu na nelegirane su vecazilavost pri istoj cvrstoci, visi napon tecenja, veca cvrstoca na povisenim temperaturama i manja sklonost ka stvaranju poroznosti. 5isoko legirani celici odiikuju se specijalnim svojstvima u odnosu na ugljenicnei nisko legirane celike. Specijalna svojstva ovih celika se ogledaju u zahtevima inameni za koju se oni primenjuju i to: vatrootpomost, otpomost prema habanju,sposobnost obrade rezanjem pri crvenom usijanju, koroziona postojanost, elektroprovodijivost, magnetna provodljivost i mail koeficijent linearnog sirenja. -rema vrsti legirajucih elemenata, imamo vise vrsta celika i svaki od njih vodi naziv prema najuticajnijem legirajucem elementu u svom sastavu: &rD,i celici, &r celici, ,i celici, Mo celici, &rDMoD5 celici, Mn celici, 5 celici, Si celici. :.4. UTICAJ LEGIRAJUCIH ELEMENATA NA STRUKTURU I SVOKSTVA CELIKA +a svaki element u hemijskom sastavu celika, propisanaje gornja granica sadrzaja, pa iz tog razloga za pojedine elemente koji su u manjoj meri ili na samoj granici smatramo ih primesama, a ako je vrednost elementa veca od propisane granice onda se smatra da je taj element legirajuci. .egirajuci elementi u celiku imaju zadatak da: se rastvaraju u a i M zeiezu, gradeci cvrste rastvore) stvaraju sopstvene karbide ili se rastvaraju u cementitu) srvaraju intermetalna jedinjenja ili jedinjenja sa nemetalima i budu u elemntarnom oblika

!ticaj legirajucih elemenata na mehanicka i ostala svojstva je sledeci: Do sadrzaja od #@L nikia (,i povecava se napon tecenja i zatezna cvrstoca, a neznatno se smanjuje sposobnost deformisanja. ,arocito povoljan uticaj nikia u celiku se odrazava na niskim temperaturama Sa povecanjem sadrzaja silicijuma povecava se napon tecenja i zatezna cvrstoca, a smanjuje se sposobnosti dualnosti) Sa povecanjem sadrzaja mangana u sastavu celika, povecava se zatezna cvrstoca i tvrdoca, u manjoj meri i napon tecenja, dok se zilavost celika smanjuje. Do sadrzaja od /DRL hroma (&r povecava se zatezna cvrstoca, napon tecenja i sposobnost deformisanja, a iznad sadrzaja od RL hroma ove karakteristike celika opadaju. -ri sadrzaju hroma iznad #L smanjuje se zilavost. -oveeanjem sadrzaja hroma, povecava se otpomost prema oksidaciji na povisenim temperaturama i otpomost prema koroziji. Molibden (Mo , vanadijum (4 i volfram (5 , imaju slican uticaj na celik, koji se ogleda u povecanju napona tecenja, zatezna cvrstoce i tvrdoce, uz smanjenje zilavosti. ,arocito je znacajno da ovi elementi popravljaju mehanicke osobine na povisenim temperaturama, kao i otpomost prema koroziji. ,iobijum (,b i titan (1i povecavaju zateznu cvrstocu, all smanjuju zilavostD 6orste se kao stabilizirajuci elementi kod celika koji su otpomi prema oksidaciji i agresivnim sredinama. Mala kolicina aluminijuma (Al u ceiiku povecava zateznu cvrstocu, ali smanjuje dualnost (zilavost i plasticnost . Sa hromom i silicijumom, aluminijum povecava otpomost prema oksidaciji na povisenim temperaturama. Sa povecanjem sadrzaja bakra (&u povecava se zatezna cvrstoca i napon tecenja u celiku, kao i otpomost prema atmosferskoj koroziji i koroziji u morskoj vodi, ali se bitno smanjuje zilavost. *lovo (-b povecava krtost strugotine, pa se koristi kod celika za automate. :.5. OZNACAVANJE CELIKA -rema standardu =!S &.3.@.@@$, oznacavanje celika se vrsi nizom slovnih i brojcanih simbola. Standardno oznacavanje celika prema ovom standardu se vrsi na sledeci nacin: slovnom oznakom (za celik & ili (za celicni liv &. , i sa cetiri do sest brojcana simbola: & ' '' ''' '5 5 5'. & (ili (S. je slovni simbol za celik (ili za celicni liv ) ', '', ''', '5, 5 su osnovne oznake kojima se oznacava vrsta celika) '5 dopunska oznaka koja se sastoji od jednog, dva ili vise brojcanih l slovnih simbola ili njihove kombinacije kojima se oznacava namena, odnosno stanje proizvoda. -rema =!SDu, celici su svrstani u dve grupe i to: ugljenicni konstruktivni celici sa garantovanim (utvrdjenim mehanickim osobinama (svojstvima i ugljenicni i legirani celici sa garantovanim hemijskim sastavom i garantovanim mehanickim osobinama. A2 *znacavanje ugljenicmh konstruktivnih celika sa garantovanim mehanickim osobinama *belezavanje ovih celika je propisano standardom =!S. &. 3*. /@@. na sledeci nacin: na ' mestu kod ovih celika je brojcana oznaka ?@? koja oznacava, da je rec o grupi celika sa garantovanim mehanickim osobinama) na '' mestu kod ovih celika jejedan od brojeva ?@, #, $, %, I, /, R, S, :,K?, koji oznacava nazivnu odnosno, minimainu vrednost zatezne cvrstoce koja je utvrdena za celike u topio oblikovanom ili normalizovanom stanju. ,a ''', '5 ' (5 mestu kod ovih celika je broj koji oznacava pripadnost celika podgrupi. ,a 5 ' 5' mestu stoje brojcani simboli od @DK koji oznacavaju stanje celika (zareno, kaljano, hladno 'deformisano idr. <2 *znacavanje ugljenicnih i legiranih celika sa garantovanim heniijskim sastavom i garantovanim mehanickim osobinama ! osnovi ovi celici se oznacavaju na sledeci nacin: na ' mestu kod ugljenicnih celika stoji cifra ?#? dok kod legiranili stoji jedan od brojeva ?#, $, %,I,/,R, S,:, K? Sto zavisi od najuticajnijeg 'egirajuceg lementa u celiku. ,a '' mestu kod ugljenicnih celika stoji desetostruka vrednost maksimalnog sadrzaja ugljenika u celiku zaokruzena na desetine. ,a ''', '5, i 5 mestu je brojcani sMmbol koji oznacava podgrupu po nameni.