OE

()
. O EO: EO O OE (I-V)
. .
o o eoj eo oj o e o, je
, o e eo , o e oe eo eo
e eo, o oj o oo eo jeo eo e, o o oo
o o , oo oo je o o.
e, e ej, oej , je eo ee
e: e e eo e j oj
e e eee o, e . (...) e
jeo oj o, ooo ojo, e e e
oojeo oeo. (...)
e, ej e e e e, jee j ee
e, e e e, e j oe o o eo
e, eo j o o e. e, oo o o e
o eo ooo e o. (oe : Eeoe)
e eo oje e e oe e, j. o,
o, eo, o eo o, ej oej.
I

.
o e oj e oj ej, o o eje o
ooj , je e oe ooe ooo e oje o
oo o, je e , oo je e o o e, j o
e. (...) oe, e, oo je oe ee, eoo oee,
eeo ...oe.
II

III E O O. OO OEO E, OO OEJE.

oe e oe ee, o. o
e, jee e, oe, o , o o oe , ee
e o e e, e e oj oj
je o e e . (...)
O, ooe , jee e, o o o oe, je o
oj je e, e e o o, je o oj e
oj ej e e.
o oe je, o e ee, o oje e, je o oj e
().
IV

. .
.

e eo oe , o oj o o, o. Je
oe je oe oeo jo o e, o e o o oe je
o oe o o je e o o oj oe
e; , oej ooo oj oee o.
o je o oj o oj e e. oje eo
eo ooj ooj o, , oo o e, o
ooo oo, e: oe joj o .
o o o o e eo eo ooo e o
oo eo o , o ej oe oo o
eoj e. (...)
eo, , oeo e e oo e. e oj e eo
eo o ee e e , o oj e eo
eo oo o e o , ej ee e, o
o e eoje. (...) o o e je o j,
e e. (...) e oje ej oej, o e, e
e oe o oj o ojoj o jeoj oj e,
je e oeje eo ee e, eje eo e, je o oo
e e e ee eo o je. (...)
o (ej) oej oo oe o oje, o ej o o oj , oej o o oj
e ee, oje e e o o o oe oj.
(...)
oj je E o jeo oeo , o je ee o,
o oeo jo; ee eoj eo je ooe. oj
ee eje jee e e e e. ej e e
oje e o e oo, je e eo e
ee.
. .
oej je oe e, e o o oo o je
o, eo o o je o, eo je o eo o. Je eo je e e
o oj e oo o je o; e: e (), o je eo
o o, e o. (...) oee oeje oe eoe, je e
oej oo je oo .
Eoej, e, e e ejo oo oo oo e
o oe e; o e je eo oo
oe, o oe e je o eje; e j o . o,
e, ej oo e joj e je o
o eo o eo o, eoej je, o e e ee, eoe. e,
e e j jeo o o. e, o ee e o
ej eo e.
V

. OE EO: EJ (VI-XII). E (XIII-XXII). E

E (XXIII-XXV). OEEE EJE E (XXVI).
E . .
.
ej je, e, oe oe ee e oj oee
e, ooo oj je oe oe oje eo,
oj ej e oej; e e oe
e.
Oe ooo oe o oo oj , oj e; o
oe oe , o e e eo oe o e,
ee o. (...)
ej o e eo o oj o o
o oo. o : (= oj), e (= oo o e
jeo oe oe ooe), oo (j), (= oo e
oj oo eo oj e o o j), e
ooj. o j o, je
o, ee o. (...) jj o
eo jee o oj. Je, ej je oe , eo oe
e o, ee eee, e ee ee , oo o
e o o je eo ee, e o. (...) e ej o oj
ee, eo e j j ee. o oj
eje, je jj e.
(eoe eo eje o o: , e, ,
oo, ooj, oo .)
VI

, , .
eo je oo o oe, e e. oe je oo o e o e
ojje o oe ee o, eo e, o, oe o eo o ojo
e ojje; e e oe oo o je oe oo, e o e o
ojje oe ee o o o o eoo, o oe o o e
o, j, e je oo o e o ojje oe ee o oe o
oe eo o. e oe oo oee e e e o
e j e, eo e oe oe . (: e
o)
VII

J , .
e oje jee, o o e e, o ee jeo
jeo e. Je, o o e jeoe oe eoje ej, o oj
ee e ej o jeo, o e jeo oo
oje e o e o oe je jee . (ee, eej :
Oej) Je, ej oj ej, o je eo e oo o je Oej oeo,
e: o je o e , o e eo je je eo o
oj, je o oj je o e o eoo e, o
e oo oj, o o oo . (...)
VIII

e oe, o o e o o o eo jeo
oe eje je je ee, o , je o
oe ee e, e o je o e, oje eo
oj e o oe e e, o e oj eo eee
o, o ee . Je eo o e oe o e o, e e
oe , o e je eo ee.
.
.
. .
je eo e oo o e ooo, eo oo o e
oo oo, o je oe o o eoo o.
Je o e e j e o oe o e o,
o je e e eooo o o, o o o
oj o, o o eo e j o oe o je oo o
ooe o e ooo, o ooe o e oo oo.
o jee eo e oo oj eo
ooj, je eo je e oo o je oe, ooj oo
o je ojeo. (...) e e, oeo je e e oe oj
e () eo o, oo je e o
o, oo o o, o e. e, o j e o
oo o e ooo, o je e e. (...)
oe, o o joje eoje. Eojo oe
o ojoj oje eo (eoje) e oe je o
eoo o o. (...)
ej e o o oj je oe (sic!), eo oe oje oj
j ee, o e je e o e oj jj o
oe je o .
IX

.
oo o oe oj e, ee e, j, o o je
e oeeo, oeo jeeo, e eoe eo, eeeo
oj e j e eoe eoeo, je
. e o e o o e, o oj oj ej
o oe eo o o o, o o eoo. Je oe e
e e eo e o ee o o oe ee o.
X

: , , .
eoe (eej) jee oee e oo o oo o e e,
o e, o o eo, o eoo o o. E, e,
o oje E ooo o ee; o
j o je o, oe oo.
eoe je eee eo oe, jeo
ejeo o oj oee e ee. jee
eoe o je eoe, o o e o e E.
XI

o je oj oo o o; o , e, e o
e, je eeo o, .
.
o e e eo o e oee ojee oee, jeo oe:
oo (oe ), eoj (e ), eo ( ) o
e. o e e o ( e) o (j e). O
eo ej je; oe eo ee oje e ej
oo (ooje) o.
XII

, .
e, o o jee eje e e e o eo oe, o
o oje oj j ee (je oe e
ooo o), o o jo je oo: e e
e e o oj eee e je o e o
e, eo e; eee e (je o je
o oo eje; j j e je o oe o:
o e oee oe, oee e, oee ). j,
eo oe e e ee e oje ee. o o ,
oe, oee oe, e o e , je ee
o oj o eeo , oj o je . (...)
e oe, eoje o je oe o e. je oj oj e e
e o eo, ee o oje oe o
e eo o ee oee (e), o je e oje e
e oo, o E je, oe e o oo.
(E, Oe)
o je oo oe e jeo, eo, o o
e e, o, je eee e eee e, eo, o,
ee ee, o e o e eo o ee oee jeo oe oj je
o o o je jo o, o o.
ooje je ej oj je oo e
eo. o jeoj e o oj E ej o o
oj ej o oe j ee e. (...) o e E
e, o je, e, e e oo e oe o eooj eo
o, eo e oo o je je o.
o eo o oj e oej o eo oj
o ooj, o Oej, o e oe oe. o eo,
e, o o o ooe e: e oj e
oj j e e.
XIII

.
Oee e oe e, e, je oe,
oo e, o je oe oje e. Je e o ee,
e je o oj oj o o e oj jj oe e
ee o oo o e e, o o o oeo j o E.
(...)
XIV

Oeo oj e oj oj o oj j ee.
e e oj oj eoo je,
eje, oj jeo o. o eje
eje, o e e, o o e; e o o
o . o o e e oj eoo je eje.
e, e oe e e oj e je, e:
o j , o, j , j, o e,
o e, o je o oje e e .
e e e, e, oo e , e, oe
jee: o ee oe o e Oeoe...
, e, oe e o o, o o e oo
, oj eo o e oj oj j o je, o o
je E o eej o j oj e. oe e e o e
o eo, e, e oje eoj oj e, o
ooo E, e e o e, oe, eje; ee
oj ej je e o eo eeo eo
Oej. O o, e : eo e eo o eo
e, eoje e eo . o , o , e. Je
o je e e , o e e.
O oo joj je o eo e eo o e,
e . Je o je eo o ee, je o, je eoje o
( oj o). (...) joe je oee, o , e, eo
eo e o , e o, eo e o eo.
O .
.
XV

o e e e, ooje e oje e e o
.
jj je e ee. e e e
o , o o je e oeo, oo e e oo e o,
ee e o o e oo ee o. (...)
je e (?, . ..). Je, oe,
e, o oo jeo e, e e oje e
.
e je e ( e).
e je e oe (oee). Je o je eoeo eo e oje e je o oe, oje e oe-e
o e, oe oo e e oeo ojoj eoeo.
.
je o , j oje j e eo, e e,
eo , je e. O o je oe...
ee... oe, o o je e oe e, o oe
(Oeje o), e oe oo e, o e o oo .
XVI

 eo je o oje e e, o ee,
o o, e, ej ej eo Oe je e: o, e, e
eo o , o oo o e e, e oo o e .
e eo je o e: eo o e , o
e o oe... o o oj, e Oej e e,
e e oj oje e.
e eo o e , o oeo: o
je eo e: o je o Oe, e: Oe je o.
O eo jo je oj e e eee j eoo
oj, o ooo E ej.
XVII O .
e e, e e e e oje oj ooj o,
e o e e oo. (= j. e e oo oeje
e oe e oe , ..)
XVIII .
. .
Je eo e eje e, e. Oo o -e,
o oj oj e o e e, e eo e e; o-o
e. eo oe e oo o e e o oe e o oo e
oj o oje e eee e eee eee e,
eo e oo o e e o oe o ee o j.
e ej: oe ej, oj je eoe
eo; (o ej), e, o eje o j o; o
oj e o o joe eej; e, o o ooe
ee, oeej, e e oje e oj o .
j, e e o e o jeo ; o e e eo ee
e ee e o , eo o oo.
. . | O . |
. . | . |
ee je e jo, e ooe.
... o j e (o) e j eo,
o o oe oe o e o oe e eo o .
o e, o eo, o o eoo , o e
oo e je o o e e eo o
. . E E e j , je E eo
o je e, j. eo oe e eo je eo, Eo e oje e,
Eo . (o. ee oo )
XIX-XXII

XXIII E . .
.
o e e eo e, oje o oee o, jo je e e e , o ej, j. e oe ej

jee, e e, , oj oe, e, e, , o
jeo oo o e, o eeo e oje e.
, o eo o o e e oj e,
oj je, o, ee e je , eo jeo ee. (...) o, o
o o e jee , oe e o oje o oo e
o je oo oe eo oj , je o oe
e. Je o o e o eee e , e e
oo e ee , o o e eo o ee e.
XXIV .
.
.
. .
O o, eoej e e e o ej, j. e o
eee, e o o e
e eoe e ooj oo . Je eoej e
eoe eo o oj, ee e j.
oj o o, eoej e o jeo o ojo ooo:
o e ej e oe o e oee oj, eo o oj
oj oj e o oo e , eoej e oe, o o
o oe, e oee oj, oj, o eoo
e, oj eoej o.
o e e e, o je oo je eoj (ee)
jj.
, e e oo o je oe, je eoo, eo oo o
je oe, eeoo.
XXV . .
.
o je e o o oj o e,
o je o o jeo o oo o: e e -e
je; e e eo ; j e e .
oe e o e je oe, je o e o
ee eo o e (= o o o o j e e o
eo o e oe, . ..) o ee o o je o oee
o? Je je oe o eo, e, je o o e oo
eo j je o oo o e o oe e oe . o, e, eo
e e je o, o e e oj oooo:
o e e o, o o je ooe jo o je e oe
e , E oe je.
ee, e, e e e e; e e ee o je eoe,
o je eoo, o je oo oe; o je oeo,
o je o ee eo. ee e e ee
, e.
XXVI . . .

(: e, e, . ..) e e oe e
ooo, o e o eo e eo , je ee
oe oe o... ej, j, oe oj e
oe, o oo o eoej; je e o e oje je o. o oj,
e, eo o, o eo je o o o
oe eo.
, oj (= ej) eo o o e o eoej
e, o oe e e eo o o o e eo,
, oj eo je je o, oo .
ej, e, eo o oe o eo o oe oj
e ee. (E : j)
j, eo oe e je jeeo. ( o oj,
oje o o e o eo e oe o e ej.) (...)
Oeo je ej je eo, je o oj oje oe
eo eoej.
O ej eoej, o , o o eo,
oo e e j, o o oe eo eeo,
, j, o e o ee, e e eeo oo.

)

, , .
, .
, , .
,
.

.
.
,
.
, ,
, .
.
,

, , .
, .


, , .
, ,
, , ,
.

, ,
,
. ,
: , , (), ,
. . ,
, , ()
. ,
, .
, .
,
, .
, ,
, ,
.

.
, ,
.
.

. ,
.

 ()
, .
,

. .
, , ,
, , .
,
: ( ), ( ), ( )
. ( )
( ). ()
.
.
,
(),
, .
,
, .

.
.
. .
, .
, , .
,
. .
. , . ,
.
(). .
, .
. . ,
, , , .
,
, .
. , .
,
, , .
. ,
, , ,
(. ).
.
() . , .

 .
. , ,
.
.
,
.
: ( ,
, ), ( ,
), (

,
), ( , ,
), ( , ),
( , ), (
, , . )
(
).
.
.
.
, .
.
,
,
. ,
, .
, ,
.

.

, .
, . ,

. ,
.
.
,
, , ,
. ,
() .

 .
, ,
, , ,
, .
. ,
, , ,
.
,
, , ,
.
,
, .
, ,
. , ,
. ,
.
, , ,

,
,
.

Aristotel-O pesni;koj umetnosti

Pravila za kojima je tragao Aristotel i nalazio ih u
gr;koj drami, dugi niz vekova su bili primeri za to kako
treba pisati dramu. Aristotelova Poetika u prvom redu je
odredila op[ti okvir u kome se dve kategorije predmeta
(uzvi[en i nizak) ukr[taju s dvema kategorijama na;ina
(dramski i naratvini), [to e
rei sa epopejom i
parodijom, s jedne strane, i tragedijom i komedijom, s
druge strane, a zatim se svela na teoriju tragedije.
Me]utim, ova rasprava o jednoj od dramskih vrsta, jeste
istovremeno i teorija izvesnog tipa kyi/. diskursadramskog kyi/. diskursa, i kao takva va/i za rod u celini.
Cela teorijska sudbina Aristotelove Poetike, neverovatna
vitalnost
yenih
stavova,
yihova
rasprostrayenost
i
dugove;nost, bez sumye su posledica ;iyenice da je ona

odre]ivala neka pravila koja su primeyivana na svaku od

dramskih vrsta.
Ep i trag. zatim i komedija i ditiramb-sve te umetnosti u
celini prikazuju podr/avajui, a postoji izme]u yih
trostruka razlika> one podra/avaju razli;itim sredstvima
ili razli;ite predmete ili razli;itim na;inom. Ova druga
po redu, Aristotelova re;enica iz uvodnog poglavqa Poetike
odre]uje osnovna prirodna obele/ja umetni;kih rodova, ono
[to je istovremeno svima svojstveno, i ono iz ;ega
proisti;u yihove razlike. Sredstvo podra/avaya (ritam,
govor i harmonija), budui da se mogu javiti u svim
rodovima i vrstama, u raznolikim kombinacijama, koje nisu
trajno fiksirane, ne igraju presudnu ulogu u yihovim
razgrani;avayima. Na;in podra-/avaya, pak, presudni su za
striktno i nedvosmisleno razdvajaye rodova> narativni
nasuprot dramskom, pripovedaye nasuprot podra/avayu @lica
koje vr[i neku radyu#. Toj poziciji odgovara i opozicija
predmeta podra/avaya (uzvi[en-podra/avaye qudi gorih od
nas samih (tragedija) i nizak-podra/avaye od nas boqih
qudi)< ali ona nije bitna za razdvajaye rodova, ve za
indentifikaciju vrsta u okviru istih rodova i parodiji
@nizak predmet#.
Aristotel ka/e> @ne treba sastavqati tragediju onako kao
[to se sastavqa ep. Epskim sastavqayem zovem ono koje
uzima i suvi[e obimnu (mnogo;alnu) pri;u, kao kad bi
dramski pesnik hteo, npr. da u tragediji preradi celu
pri;u Ilijade. Kyi/evni rod (ep) suprostavqen je, dakle,
jednoj kyi/evnoj vrsti (tragediji), ali se taj odnos mo/e
posmatrati kao opozicija dva kyi/evna roda (dramskog i
epskog) iz ;ega se mogu izvui odre]eni zakqu;ci>
1) epska pri;a je obimna i vi[e;lana< dramska je
ograni;ena i jedinstvena, i stoji u odnosu na epsku
istoriju niza doga]aja kao istorija jednog doga]aja (ne
cela Ilijada nego yeni @pojedini delovi#)
2) obim pri;e odre]uje i na;in sastavqaya<
3) tragove epskog na;ina sastavqaya u drami treba tuma;iti
kao dokaz pesni;ke neve[tine.
Ono [to se u Poetici odnosi na dramski rod u celini je
najpre ono [to se ti;e kvalitetnih delova trag< vrednosnog
poretka me]u yima, potom kvantitativnih delova, ali pre

svega ono [to se odnosi na sklop i sastav doga]aja, na

sintaksi;ki aspekt dela. Sastavni (kvalitativni)
delovi
su> @pri;a, karakteri, govor (dikcija), misli, scenski
aparat i muzi;ka kompozicija#. I dok su ova dva posledya
iskqu;ivo delovi trag. shvaene kao pozori[no delo, sve se
ostalo nalazi u epopeji, ali i u komediji. @Osnova i u
isti mah i du[a tragedije, to je pri;a#. Tragi;ka dramska
pri;a jeste pri;a o qudskom delovayu (otud ono @lica koja
delaju a ne pripovedaju#) i to delaju s tragi;nim
posledicama. Elementi pri;e (sastav doga]aja) su preokret,
prepoznavaye, patos, a sklop doga]aja je raspored tih
sastavnih elemenata. Sklop govori o tome gde, kad, u kom
;asu mo/e doi do preokreta, kad mo/e uslediti scena
prepoznavaya, a kad scena stradaya (odnosno patos). Sklop
doga]aja, dakle, podrazumeva i vremensku i logi;ku
uklopqenost delova u celinu, ali i pojmove zavr[enosti,
celovitosti i veli;ine tragi;ke radye. Celovitost se
odnosi na to da radya mora imati svoj po;etak, sredinu i
kraj, pojmovi veli;ine pri;e i du/ine predstave prvi put
uvode i primaoca kao zna;ajan faktor u razvoju dramske
radye. Dramski (tragi;ki) tekst mora imati @veli;inu i
poredak#, kao i svako drugo umetni;ko delo, ali ova dva
zahteva kod Aristotela su vema rigorozna i strogo
odre]ena-pri;a mora da bude @u granicama preglednosti# da
bude takva @da se lako pamti#, a predstava takva da
odgovara ;ovekovim sposobnostima gledaya i slu[aya. Pojam
gledaoca postaje trajno merilo, ne[to prema ;emu se
odre]uju ne samo proporcije pri;e, ve i yena logika, yen
sklop i yen sastav. Gledalac se vodi smi[qeno, lukavo,
mimo o;ekivaya, a ipak uz pomo konvencija na koje se ve
privikao, i koje mu omoguuju da lak[e poveruje. Poetika
je, moglo bi se rei, teorija savr[enog pisaya koja ima na
umu svu nesavr[enost recipijenta> yegovo nestrpqeye,
yegove predrasude, yegovu lakovernost, yegova o;ekivaya.
Jedna od kapitalnih postavi le/i u sprezi koju je
Aristotel
uspostavio
izme]u
sklopa
doga]aja,
izme]ukompozicije i strukture i svrhe tragi;ke radye,
yenog dejstva. Odre]enim sklopom doga]aja se posti/e
/eqeni efekat, a taj efekat je izazivaye straha i sa/aqeya
u gledaocu. Ta povezanost izme]u dejstva [to ga proizvodi

trag. i sklopa doga]aja, vidi se iz same definicije trag.

Trag. je dakle podra/avaye ozbiqne i zavr[ene radye koja
ima odre]enu veli;inu, govorom koji je otmen i poseban za
svaku vrstu u pojedinim delovima, licima koja delaju a ne
pripovedaju,
a
izazivaye
straha
i
sa/aqeya
vr[i
pro;i[avaye
takvih
efekata.
Katarza
je
najvei
Aristotelov adut protiv Platona-pesnici ne samo da nisu
[tetni, ne samo da qude ne navode na nedostojna dela, nego
ih osloba]aju r]avih misli, pesnici ih strahom (od toga da
im se sli;no ne dogodi) i sa/aqeyem (prema qudima [to
nezaslu/no pate), proste osloba]aju kriminalnih strasti
;ija su /rtva bili junaci trag.
Kao sklop trag. treba da bude slo/en i to takav da
podrazumeva doga]aje koji izazivaju strah i sa/aqeye, iz
toga proizilazi> ;estiti qudi ne treba pred na[im o;ima da
do/ivqavaju pad iz nesree u sreu (jer to ne bi izazvalo
ni strah ni sa/aqeye), ni r]avi qudi iz nesree u sreu
(to je najprotivnije zahtevima tragedije), a onda ni veoma
r]av ;ovek ne sme iz sree da se strovali u nesreu (ni to
ne bi izazvalo strah i sa/aqeye jer to izaziva samo onaj
ko nezaslu/no pati i koji je nama samima sli;an). Prema
tome, preostaje samo jedan @;ovek po sredini#, koji se ne
isti;e ni vrlinom ni pravedno[u, niti pada u nesreu zbog
svoje zloe i nevaqalstva, nego zbog neke pogre[ke
(krivice, a to je lice koje u/iva znatan ugled i
/ivi
sreni /ivotom (kao Edip). Tragi;ki junak ima moralnu
krhkost svojstvenu svima, on je zbog toga @;ovek po
sredini# i tako @nama samima sli;an#. Aristotelu je jasno
da moralna nedodirqivost i bezgre[nost stvaraju distancu
koja spre;ava gledaoca da oseti bilo kakvo sa/aqeye i
strah.
O vrsti pri;e Aristotel ka/e>@Takve radye moraju vr[iti
lica koja su me]usobno ili prijateqi, ili neprijateqi, ili
lica koja nisu ni jedno ni drugo. Ako neprijateq navali na
neprijateqa, to ne izaziva nikakvo sa/aqeye, uti;e samo
bolna radyakao takva. To isto ti;e se lica koja me]usobno
nisu ni prijateqi ni neprijateqi. Me]utim, kad takve bolne
radye nastanu me]u svojima i me]u prijateqima, npr. ako
brat ubije brata, ili sin oca, ili majka sina, ili sin
majku, ili to namerava-to je gradivo koje pesnik treba da

tra/i#. Drama, dakle, nastaje u sferi me]uqudskih odnosa,

dramati;no se ra]a iz odnosa me]u licima< yihova rodbinska
ili prijateqska povezanost sna/no emotivno boji te odnose.
Za izazivaye straha i sa/aqeya va/na je ta @bolna radya#,
a sam prizor stradaya nije dovoqan. Dvosmislenost i
neizvesnost moraju da lebde nad dramskim doga]ajima, nad
odnosima sukobqenih lica, yihovim postupcima i namerama.
Tragi;ka radya crpi snagu iz sagre[eya, prekora;eya,
remeeya ravnote/e u utvr]enim odnosima snaga sa figurom
oca na vrhu hijararhije. O tome svedo;i i ta tesna
rodbinska i prijateqska povezanost me]u licima na kojoj
insistira Aristotel, iskqu;iv[i iz tragi;nog doga]aja
svaku ravnodu[nost (@lica koja me]usobno nisu ni prijateqi
ni neprijateqi#).
Pri;a treba da je tako sazdana da onaj koji samo slu[a
kako se doga]aji razvijaju osea i zebyu i sa/aqeye zbog
onoga [to se de[ava, kao [to bi to svako osetio slu[ajui
pri;u o Edipu. Pri;a mora biti sazdana bez pomoi scenskog
aparata, a da ipak mo/e izazvati sa/aqeye i strah.
Tragi;ki sled doga]aja najboqi je onda kad ide protiv
gledao;evog o;ekivaya, odnosno onda kada se ostvaruje
dramska napetost. Obrt, preokret, to je u prvom redu
iznevereno o;ekivaye samog gledaoca. Neo;ekivani preokret
nije posledica slu;aja ili mehani;kog obrta, ve doga]aji
proisti;u jedni iz drugih, nagla[avajui tipi;no tragi;ku
fatalnost doga]aja. Pesnik se poigrava sa gledao;evim
predvi]ayem, a potom odstupa od yega, i na tom odstupayu i
po;iva iznena]ujui efekat yegovog sklopa doga]aja.
Sklop trag. podrazumeva celovitost-da pri;a ima po;etak,
sredinu i kraj i odre]enu du/inu. Ukoliko je pri;a du/a,
ostajui u granicama preglednosti,
utoliko je lep[aveli;ina je dovoqno odre]ena ako se u yoj nesrea mo/e
preobratiti u sreu (komedija) ili srea u nesreu
(trag.).
Po redosledu nabrajaya kvalitativnih delova trag< slede
karakteri. Aristotel ka/e da trag. nije podra/avaye qudi,
nego podra/avaye radye i /ivota, sree i nesree, a srea
i nesrea le/e u radyi, i ono [to ;ini ciq na[eg /ivota,
to je neko delaye a ne kakvoa. Prema tome, lica ne delaju
zato da podra/avaju karaktere, nego radi delaya uzimaju da

prikazuju i karaktere. Zato su doga]aji i pri;a ciq trag<

a najva/nija stvar u svemu#. Prednost je o;igledno data
radyi, ali se time nikako ne ukida veza izme]u delaya i
karaktera. Karakteri treba da budu plemeniti, da budu
prili;ni (npr. /eni ne dolikuje da bude hrabra ili
stra[na), da budu verni i dosledni (konsekventni). Kako je
trag. prikazivaye qudi koji su boqi nego li prose;ni,
pesnik treba da se ugleda na dobre ikonografe, slikare
portreta jer i oni @polep[avaju ono lice koje crtaju#.
Tako i pesnik, kad podra/ava srdite, lakoumne ili druge
takve karaktere, treba da ih prikazuje kao qude takvih
osobina, a opet i kao plemenite. Karakteri se ispoqavaju
svojim mislima-misli su ono ;ime lica u svojim govorima
ne[to dokazuju ili neku op[tu misao iskazuju#. Misli su
jedan od monih pokreta;a radye, pokazuju ne samo prirodnu
vezu izme]u misli i govora, ve i dramsko dejstvo iskaza.
U pitayu je govor radya, ne[to [to nije prosto
iskazivaye, ve ;in koji povla;i rizik za onoga ko govorito je govor s posledicama. Dramski govor ima visoku retori;nost jer se yime uvek /eli ne[to postii (dokazivaye,
pobijaye, izazivaye oseaya-sa/aqeya, straha, gneva i sl.
). Zahvaqujui tom umeu dramska radya se razvija i
razre[ava a osim toga, time se i @zavodi# gledalac.
{to se ti;e tri dramska jedinstva (radye, vremena i mesta)
kod Aristotela se pomiyu samo prva dva, i to u
formulacijama koje ne zvu;e kao stroga pravila drame.
@Tragi;ka pri;a treba da podra/ava jednu radyu, i to celu,
i pojedini delovi doga]aja treba da budu tako povezani da
se celina, ako se ma koji deo premee ili oduzima, odmah
remeti rastura.# Pojam jedinstva radye zasnovan je, dakle,
na strukturi i @poretku#, na me]usobnom odnosu delova kao
osnovnom strukturalnom na;elu. Pitaye jedinstva radye to
je, pre svega, pitaye @bitnih delova celine#, celina mo/e
biti jedinstvena i kad je vrlo slo/ena. Aristotel
insistira na tzv.@slo/enoj trag. koja je sva u preokretima
i prepoznavayima i koja ima prepletenu radyu#. Bitan je
poredak i odnos delova, sa jasnom trodelnom podelom na
po;etak, sredinu i zavr[etak, gde svaki deo ima svoju
zakonitost, i ne dopu[ta fabuli da se raspline. Pri;a ima
jo[ jedan organizujui i ograni;avajui faktor, a to su

zaplet i rasplet. Ono [to pripada zapletu, to su ;esto

doga]aji koji su se odigrali pre drame, a zatim i neki deo
same drame, ostalo pripada raspletu. Zaplet je sve ono [to
se de[ava od po;etka pa sve do onog dela koji ;ini granicu
od koje se vr[i prela/eye iz nesree u sreu ili obrnuto,
a rasplet je sve ono [to se de[ava od po;etka toga
prela/eya pa do kraja. Pitaye vremena radye jeste pitaye
yene du/ine. Tu postoje dve mere, jedna koja se ti;e samo
gledalaca> pri;a treba da je @du/a po veli;ini, ostajui u
granicama preglednosti#< druga se ti;e osnovne logike
dramskog doga]aya>@du/ina pri;e treba da je takva da se po
zakonima
vero-vatnosti
i
nu/nosti
nesrea
mo/e
preokrenuti u sreu ili srea u nesreu#. U prvom slu;aju
to
je
trajaye
@realnog
scenskog
vremena#,
vremena
prikazivaya drame. U drugom slu;aju, to je du/ina
@imaginarnog vremena, vremena radye#. To imaginarno vreme
se obi;no svodi na jedan obilazak sunca ili samo ne[to
malo preko toga, [to je posledica toga [to pesnik osea da
su hteye, delaye i preobra/aj tri vremenski tesno povezana
momenta na kojima po;iva jedinstvo radye.
Pesnikov zadatak nije da izla/e sve ono [to se mo/e
dogoditi u /ivotu, ve samo ono [to je podesno za
predstavqaye radyi, on [to izaziva odre]ene emocije. Ono
[to reguli[e odnos izme]u dramske kyi/. i stvarnosti jesu
kategorije verovatnog i nu/nog. Kao dokaz da je selekcija
jednako potrebna epu i tragediji, i to selekcija kojom
upravqaju zakoni verovatnog i nu/nog Aristotel navodi
primer iz Odiseje. Pevajui svoju Odiseju Homer nije u yu
uneo sve [to je Odisej do/iveo, npr. kako je bio rayen u
lovu na sviye, ili kako se pretvarao da je lud kad je
trebalo da ide u vojsku, jer kod ta dva doga]aja nije bilo
nikakve nu/nosti ili verovatnosti da se, ako se dogodi
prvi doga]aj, mora zato dogoditi i drugi. @Dramski niz
odre]en je dakle, zakonima koji ne moraju biti obavezno i
zakoni /ivotnog niza. Umetnost prikazuje ono [to se moglo
dogoditi, [to je moguno i verovatno, a ne nu/no i
istinito. Sa zakonima verovatnosti i nu/nosti uporedo
postoji i zakon doli;nosti ( radye i likova), odnosno
stvaraya u skladu s konvencijama i @op[teg mi[qeya#
publike, s yenim estetskim i moralnim navikama.

Aristotel je mnogo maye pa/ye posvetio komediji i epopeji.

Za komediju ka/e da i ona stvara podra/avajui, ali dok
trag. hoe da podra/ava gore qude, komedija podra/ava
@boqe od onih koji danas /ive#. To je podra/avaye ni/ih
karaktera, i to onoga [to je u tim karakterima sme[no
(neka gre[ka ili rugoba koja ne donosi bola i nije
pogubna). Komedija ima podre]enu ulogu u odnosu na trag.
Promene u yenom razvitku ostale su nepoznate, jer se
komedija prvobitno nije ozbiqno shvatala. Tek kada je
poprimila izvesne umetni;ke oblike, spomiyu se yeni
poznati pesnici. Ako je uveo prologe, poveao broj glumaca
i drugo-nije poznato.
Epopeja se sla/e s trag. utoliko [to op[irno i u stihovima
podra/ava ozbiqne radye, a razlika je u tome [to se
epopeja
slu/i
jednim
i
istim
metrom,
i
oblikom
pripovedaya. Razlika je i u du/ini -dok trag. ide za tim
da joj se radya izvr[i @za jedan obilazak sunca ili samo
ne[to malo preko toga#, epopeja je [to se ti;e vremena,
neograni;ena. No, bez obzira na te razlike, pesnici su u
prvo vreme @radili u tragedijama kao i u epskom
pesni[tvu#. I u epopeji, pojedina;ne pri;e treba da se
vezuju za jedinstvenu celu i zavr[nu radyu, koja ima
po;etak, sredinu i zavr[etak. Takvo pesni[tvo po svom
sastavu ne sme da li;i na istorijska dela u kojima je
predmet prikazivaya jedno vreme, a ne jedna radya. Homer
je priznat kao veliki pesnik jer nije poku[ao da opeva ceo
Trojanski rat, jer bi to bila suvi[e obilna i nepregledna
pesma.
Epopeja treba, kao i trag< da bude ili prosta ili
prepletena ili da crta du[evni /ivot ili da bude puna
patyi, i da ima iste delove, izuzev[i muzi;ku kompoziciju
i pozori[ni aparat. I epopeja treba da ima preokreta, i
prepoznavaya i bolnih doga]aja a i da ima lepe misli i
uzvi[enu dikciju. Svim tim elementima poslu/io se Homer Ilijada je prosta i puna patyi a Odiseja je prepletana i
crta du[evni /ivot.
{to se ti;e kompozicije, epopeja se realizuje od trag.
du/inom sklopa (vi[e istovremenih doga]aja i pro[irivaye
nejednakim epizodama) i metrom ( herojski stih-heksametar,
koji je najmirniji i najobimniji metar).

Homer je ostalim pesnicima najboqe pokazao @kako treba

govoriti neistinu#, taj postupak zasniva se na krivom
zakqu;ivayu. Boqe je za predmet obrade uzimati ono [to
nije mogue, ali je verovatno, nego li ono [to je mogue
ali neverovatno, pri;e ne treba da se sastavqaju iz delova
koji su bezrazlo/ni.
Izgra]ivayu dikcije pesnik treba da posveuje pa/yu
praznim delovima, koji se ne odlikuju ni crtayem karaktera
ni mislima, jer s druge strane, suvi[e sjajna dikcija baca
u zasenak i crtaye karaktera i misli.
Tragedija ima sve ono [to ima i epopeja-mo/e ;ak da se
slu/i i istim metrom, a osim toga ima i muziku i pozori[ni
aparat, kao i poseban umetni;ki zadatak. Zbog svega toga,
Aristotel tragediji daje preimustvo nad epopejom.