You are on page 1of 36

Aleksandar \aja

VERONEZE
drama

106

Aleksandar \aja

ALEKSANDAR \AJA je ro|en u znaku ribe, marta 1954. godine u Beogradu. U istom gradu dobio je osnovno i sredwe obrazovawe, kao i diplomu dramaturga Fakulteta dramskih umetnosti 1979 godine. Profesionalno se bavi pisawem za pozori{te, radio, televiziju i novine 25 godina. Napisao je desetak pozori{nih komada. Za dela Bitka za Sewak i Jankovac potopqeni svet dobio je nagrade Udru`ewa dramskih pisaca Srbije, 1989. i 1990. godine. Pored toga napisao je tridesetak radio drama koje su emitovane na programu Radio Beograda. Autor je vi{e stotina scenarija za Obrazovani program RTS-a: Kockice, ^ik pogodi, Otkrivalice, De~ije igre, Zooteke i ostalih. U listu Borba" potpisuje kolumnu I to nam se de{ava; dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999. godinu. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Funkcije koje je obavqao: Predsednik Udru`ewa dramskih pisaca Srbije; Direktor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93 godine. Dramaturg Pozori{ta na Terazijama jo{ uvek. Jezero je wegov jedini objavqen a neizveden komad. Napisan je kao diplomski rad na FDU, sada ve} daleke 1979. godine. Stavqan je na repertoar, pa je skinut.

Veroneze

107

Aleksandar \AJA

VERONEZE drama

LICA:

PAOLO KAQARI VERONEZE, slikar BENEDETO KAQARI, wegov brat LUKRECIJA NEKERMAN, Paolova prijateqica PETRO, Paolov sluga i u~enik LAURA, wegova devojka PRIPOVEDA^

De{ava se u Veneciji, 18. jula i 18. oktobra 1573. Kori{}en je autenti~an zapisnik sa saslu{awa Paola Kaqarija pred sudom Inkvizicije u subotu, 18. jula 1573. Prevod sa engleskog. Biografski podaci o Paolu Kaqariju su slobodno interpretirani i uvr{}eni u dramu.

108

Aleksandar \aja

PROLOG
Na sceni su Pripoveda~ i Lukrecija. Pripoveda~ ima na sebi odoru visokog crkvenog lica nema~ke katoli~ke crkve. PRIPOVEDA^: Vi ste Lukrecija Nekerman? LUKRECIJA: Tako je, gospodine.

PRIPOVEDA^: @elim odmah da vam napomenem da ste na ovaj razgovor pozvani samo iz formalnih razloga, te nema potrebe da budete zabrinuti. LUKRECIJA: Hvala vam, gospodine.

PRIPOVEDA^: Recite nam, kakvi su motivi i razlozi va{eg puta u Italiju? LUKRECIJA: Idem jednome ~oveku u Veneciju.

PRIPOVEDA^: Mo`ete li biti odre|eniji, gospo|ice Nekerman? LUKRECIJA: Naravno, gospodine. Re~ je o Paolu Kaqariju.

PRIPOVEDA^: Govorite li o slikaru Veronezeu? LUKRECIJA: Da, to mu je nadimak.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari je veoma poznat i cewen u svojoj domovini. LUKRECIJA: Kada smo se upoznali, nisam to znala, gospodine.

PRIPOVEDA^: Kako ste se upoznali? LUKRECIJA: Slu~ajno, u Padovi, prilikom moje posete jednoj ro|aci, koja je udata za Talijana.

PRIPOVEDA^: O ~emu ste tada razgovarali? LUKRECIJA: O obi~nim stvarima, gospodine... o qudima, umetnosti... o qubavi.

PRIPOVEDA^: O veri? LUKRECIJA: Ne. Ustvari, veoma malo.

PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, u kakvom ste odnosu sa gospodinom Kaqarijem? LUKRECIJA: Mi smo... bliski prijateqi, gospodine.

PRIPOVEDA^: Koliko bliski?

Veroneze

109

LUKRECIJA:

Ja vas ne razumem, gospodine... (Posle du`e pauze) Jesam, gospodine.

PRIPOVEDA^: Oprostite, jeste li vi wegova qubavnica? LUKRECIJA:

PRIPOVEDA^: Gospo|ice Nekerman, da me ne biste pogre{no razumeli, vi niste pozvani na ovaj razgovor da bi se sudilo o va{oj moralnosti ve} o va{oj lojalnosti. LUKRECIJA: Lojalnosti, gospodine...!?

PRIPOVEDA^: Da, mada, priznajem, formulacija nije najsre}nije izabrana. Ali, da pre|emo na stvar: Da li je Paolo Kaqari Veroneze, po va{em mi{qewu, uzoran hri{}anin? LUKRECIJA: Nesumwivo, gospodine...!

PRIPOVEDA^: Ali, kao italijanski gra|anin, zacelo nije naklowen idejama nema~kog protestantizma? LUKRECIJA: Gospodine, Paolo je vernik samo dokle vera ne postaje politika.

PRIPOVEDA^: Jesu li to va{e ili wegove re~i? LUKRECIJA: Wegove, gospodine.

PRIPOVEDA^: A va{e? LUKRECIJA: Ja slavim i po{tujem na{eg Gospoda Hrista i na{u Crkvu.

PRIPOVEDA^: Svakako, svakako, ali, vama je poznat na~elan sukob izme|u Nema~ke crkve i Vatikana? LUKRECIJA: Jeste, gospodine.

PRIPOVEDA^: Idete ~oveku koga volite, koji vas voli, koji ima veliki autoritet pred Rimskom katoli~kom crkvom i na koga mo`ete da uti~ete, gospo|ice Nekerman! LUKRECIJA: Ja vas ne razumem, gospodine!

PRIPOVEDA^: Re~ je samo o tome, kako }ete upotrebiti svoj uticaj, koji }ete preko Veronezea, nesumwivo imati na Rimsku crkvu! LUKRECIJA: Gospodine, idem u Veneciju da bih `ivela sa ~ovekom koga volim!

110

Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Naravno ali, ne mo`ete smetnuti s uma da ste nema~ki dr`avqanin! LUKRECIJA: LUKRECIJA: To }u uvek imati na umu. Dogovorili, gospodine...? PRIPOVEDA^: Onda smo se dogovorili, gospo|ice Nekerman. PRIPOVEDA^: Da, za sada. Hvala vam {to ste do{li. Mo`ete i}i i budite spokojni. Vide}emo se jo{ jedared pred va{ polazak za Italiju. LUKRECIJA: (Pokloniv{i se) Gospodine...

PRIPOVEDA^: Gospo|ice... (Lukrecija krene ka izlazu) ... Jo{ samo jednu re~: Vi znate da vas mo`emo spre~iti da pre|ete granicu ali, od toga nikakve koristi ni za vas, ni za nas. Zar ne, gospo|ice Nekerman...? Ona iza|e. Pripoveda~ skine sa sebe crkvenu odoru.

PRVA SLIKA
Pripoveda~ je sam na sceni. Svetlost prigu{ena. U ruci dr`i nekakav dokument. PRIPOVEDA^: Ne mo`emo sa sigurno{}u da utvrdimo kada se ovaj razgovor odigrao. Isto tako, ne znamo o ~emu je Lukrecija, pred svoj put za Italiju, razgovarala sa Visokim slu`benicima Nema~ke crkve. Ono {to znamo je ovo {to }emo ve~eras pokazati. Prvo bih `eleo da vas upoznam sa ovim dokumentom. To su Odluke sa zasedawa Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, koje je odr`ano u gradu Trentu, 1563. godine. Dakle: (^ita) Sveto ve}e Rimske katoli~ke crkve, na svom 25-om zasedawu, 3-eg i 4-og decembra 1563. godine u gradu Trentu, donosi slede}e odluke... (Prestane da ~ita) ... Na daqe sledi spisak Odluka Svetog ve}a, koje }emo

Veroneze

111

mnoge da presko~imo, sve dok ne do|emo do one odluke koja se direktno odnosi na na{ ve~era{wi komad:... (^ita) ... Sveto ve}e odlu~uje da u prikazivawu svetaca, u obo`avawu relikvija i upotrebi svetih slika, svako praznoverje mora biti izostavqeno, svaka raskala{nost izbegnuta; slike se ne smeju ukra{avati la`nim [armom, a slave raznih svetaca ne smeju da se izopa~uju u bu~ne festivale i pijanke... Dekretima Svetog ve}a nikome nije dozvoqeno da pravi ili poru~i izradu neobi~ne religiozne slike, ukoliko to nije odobreno od biskupa; tako|e je zabraweno prihvatawe novih relikvija, ukoliko nisu istra`ena i odobrena od istog biskupa... Ni{ta novo, ili {to nije bilo u crkvenoj upotrebi, ne}e biti odobreno, pre no {to se o tome konsultuje najsvetliji rimski Papa.... (Prestane da ~ita) ... Deset godina docnije, 1573. ogre{iv{i se o ove iste odluke Svetog ve}a, Paolo Kaqari Veroneze dospeva pred sud Inkvizicije. (Podi`e sa stola drugi dokument) Ovo je originalni zapisnik sa tog saslu{awa. Pripoveda~ navla~i na sebe inkvizitorsku ode}u. Scena se ne{to vi{e osvetli. U drugom kraju je Veroneze. PRIPOVEDA^: Sud inkvizicije, Venecija, 18. jul 1573. godine... Paolo Kaqari, slikar, ro|en u Veroni 1528. Po mestu ro|ewa, Veroneze. @ivi u Veneciji od 1553.? PAOLO: Tako je, gospodine.

PRIPOVEDA^: Paolo, zna{ li za{to si pozvan pred ovaj sud? PAOLO: Ne, gospodine.

PRIPOVEDA^: Mo`e{ li pretpostaviti? PAOLO: Sveti Sude, mislim da je razlog slede}i: meni je nare|eno od strane biskupa Svete Rimske katoli~ke crkve da se na mojoj slici Gozba u domu Simona, koju sam naslikao za manastir Svetog Jovana i Pavla izvr{e nekakve izmene. Odgovorio sam...

PRIPOVEDA^: Kakve izmene?

112

Aleksandar \aja

PAOLO:

Tra`eno mi je, na primer, da se na mojoj slici naslika Sveta Magdalena, umesto jednog psa. Ja sam mu odgovorio da }u u~initi sve {to bude trebalo za svoju ~ast i ~ast svoje slike, ali da ne vidim {ta bi ta Magdalena imala tu da radi.

PRIPOVEDA^: Zna~i li to da ti smatra{ da figura psa vi{e odgovara motivu Svete ve~ere od lika Magdalene? PAOLO: Ne, gospodine, ali, u trenutku dok sam radio na toj slici, u~inilo mi se da }e biti boqe ako naslikam psa, a ne Magdalenu, ili kakav drugi sveti lik.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, jesu li ti poznate odluke sa zasedawa Svetog ve}a Rimske katoli~ke crkve, u Trentu, 1563. PAOLO: Jesu, gospodine.

PRIPOVEDA^: Smatra{ li da si slikaju}i Gozbu u domu Simona postupao po tim odlukama? PAOLO: Da, gospodine.

PRIPOVEDA^: Da li si na slici o kojoj je re~, pored Gospoda i wegovih apostola naslikao jo{ neke figure? PAOLO: Jesam, gospodine. Na slici se nalaze gospodar ku}e, farisej Simon, zatim sluga... tu se nalaze i neke druge prilike, kojih se sada ne mogu setiti, jer sam sliku napravio pre izvesnog vremena.

PRIPOVEDA^: Kakvo je zna~ewe ~oveka kome nos krvari? PAOLO: @eleo sam da prika`em slugu kome se nos raskrvario usled neke nezgode.

PRIPOVEDA^: A ~ovek obu~en kao lakrdija{, sa papagajem na ~lanku? Za{to si wega naslikao? PAOLO: Zbog ornamentike, gospodine, kao {to je obi~aj.

PRIPOVEDA^: Reci nam, ko je, po tvom stvarnom verovawu, prisustvovao Svetoj ve~eri? PAOLO: Verujem da su to bili Hrist i wegovi apostoli...

PRIPOVEDA^: Dakle, ne stra`ari, pijanice i lakrdija{i? PAOLO: Ne, gospodine.

Veroneze

113

PRIPOVEDA^: Da li ti je ko izdao nalog da naslika{ sve te prostote? PAOLO: Ne, gospodine, ali mi je nalo`io da ukrasim sliku onako kako smatram za najboqim.

PRIPOVEDA^: Zna~i li to da se sve mo`e praviti po slobodnoj voqi, bez ikakve diskrecije i promi{qenosti? PAOLO: Sveti sude, slikam onako kako mi i koliko moja ve{tina dozvoqava.

PRIPOVEDA^: Da li ti je tvoja ve{tina dozvolila da pored na{eg Gospoda naslika{ pse, oru`je i sli~ne budala{tine? Ili tvoja ve{tina mo`da `eli da tvrdi kako je to pravilno i pristijno? PAOLO: Uzvi{ena gospodo, ne `elim da branim svoj stav, ali sam smatrao da je bio pravilan. Nisam uzeo u obzir ~inwenice i nisam nameravao da bilo koga zbunim.

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, sigurno ti je poznato u kakvim je odnosima Rimska katoli~ka crkva prema protestantima na Zapadu? PAOLO: Naravno, gospodine.

PRIPOVEDA^: Na tvojoj slici naslikani su Nemci sa helebardama u ruci! PAOLO: Ali, gospodine, to nisu Nemci.

PRIPOVEDA^: Nego? PAOLO: Posluga. U~inilo mi se, u skladu s onim {to mi je re~eno, da je naru~ilac moje slike ~uven i velik bogata{, i da bi kao takav, trebalo da ima takvu poslugu.

PRIPOVEDA^: Me|utim, oni su obu~eni kao Nemci to ti se sigurno nije samo tako u~inilo!? PAOLO: Sveti Sude, ja zaista nisam imao nameru da naslikam Nemce, niti {ta sli~no protestantima! Sve je to jedna velika zabuna, proizi{la iz moje najboqe namere prema umetnosti i prema Veneciji!

PRIPOVEDA^: Paolo Kaqari, da li je ta~no da ve} izvesno vreme `ivi{ sa `enom koja se zove Lukrecija Nekerman?

114
(Posle du`e pauze) Ta~no je, gospodine.

Aleksandar \aja

PAOLO:

PRIPOVEDA^: Da li je ta~no da si o`ewen Polinom Kaqari, }erkom svog u~iteqa Antonija Badile? Da li je ta~no da ima{ dva sina, Gabriela i Karleta? Da li je ta~no da svoju porodicu, koja `ivi u Veroni nisi video vi{e od tri godine...!? PAOLO: Ta~no je...!

PRIPOVEDA^: Lukrecija je Nemica, zar ne? PAOLO: Jeste, gospodine i ja je volim!

PRIPOVEDA^: (Posle du`e pauze) Paolo Kaqari, ima{ li jo{ ne{to da ka`e{ pre no {to saslu{a{ odluku Svetog suda? PAOLO: Imam, gospodine. Sveti sude, mi slikari uzimamo istu slobodu koju uzimaju pesnici i dvorske lude. Ona je na{ hleb i na{ vazduh. Ako sam u slikawu Gozbe u domu Simona postupio sa ve}om slobodom, bilo je to zato jer sam smatrao da tako treba, i da tako mora. Me|utim, ta mi se sloboda nije oprostila. I to me boli. Ali, vi{e od svega, boli me uvreda naneta mom delu. Pitaju me: Sa kakvom sam slobodom smeo da na Svetoj ve~eri okupim Hrista, apostole, lakrdija{e, sve zajedno? Ja odgovaram sa istom onom slobodom sa kojom bi ih i Hrist okupio oko sebe! Sveti sude, ne znam da li je moja slika dobra ili lo{a, je li ona nekog vre|a ili ne, ali... ja sam samo ~ovek. To je jedino za {to me mo`ete osuditi.

Scena se zatamni. Ostane samo Pripoveda~, koji skine sa sebe inkvizitorsku odoru. PRIPOVEDA^: Imaju}i u vidu Veronezeove ogromne zasluge, wegov uticaj i autoritet, Sveti sud ga je osudio na blagu kaznu: Paolo Kaqari je bio du`an da u roku od tri meseca, o svom tro{ku, izvr{i izmene na slici. U protivnom, bi}e odgovoran i najstro`e ka`wen.

Veroneze

115

DRUGA SLIKA
Slikarska radionica Paola kaqarija. Na sceni je pripoveda~. PRIPOVEDA^: Od odluke Svetog suda Inkvizicije pro{ao je jedan mesec, pa drugi, da bi se i tre}i po~eo pribli`avati kraju. Veronezeova slika Gozba u domu Simona u manastiru Svetog Jovana i Pavla, na nespokojstvo i zabrinutost cele Venecije, stajala je netaknuta. 18. oktobar 1573. Venecija. Slikarska radionica Paola Kaqarija. Ulazi Paolo Kaqari nose}i otpe~a}eno pismo. PAOLO: Petro!

Ulazi Petro, Paolov u~enik i pomaga~. PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: Izvolite, maestro! Ko je ovo doneo? Jedan gospodin, maestro. Kako je izgledao? Izgledao je ... kao sve{tenik, maestro, ali, lik mu nisam zapamtio. Je li stigao moj brat? Jeste. ^eka vas u predvorju. Dobro. Idemo.

Obojica iza|u. Pripoveda~ uzme sa stola pismo i ~ita. PRIPOVEDA^: (^ita) Gospodine. S obzirom na rok koji vam je dat, kao i na va{e oglu{ewe o odluku Svetog suda, va{ je postupak za najstro`u kaznu. Kako na dana{wi dan isti~u tri meseca od presude, pru`amo vam posledwu priliku da do ve~eras donesete definitivnu odluku u vezi sa izmenama na slici. U protivnom, va{a slika Gozba u domu Simona" bi}e uklowena iz manastira, a vi }ete snositi najte`e posledice." Sveti sud Rimske katoli~ke crkve, u Veneciji, 18 oktobra 1573.

116

Aleksandar \aja

Pripoveda~ vrati pismo na mesto u napusti scenu. Ulaze Paolo i Benedeto, wegov brat. PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: Ne mora{ da bri{e{ noge, ovde je i onako sve prqavo. Nisi izgubio ni{ta od svoje zajedqivosti? Bio sam zajedqiv? Da. Sada, kao i pre par godina kad sam bio u Veneciji. [ta mogu, Benedeto, brat si mi i izvrsno me poznaje{. Verovatno si me zato uvek nervirao. Ha, ha, dragi moj! Toliko si `eleo da `ivi{ u Veneciji. [ta Venecija ima s tim? Mo`da si se ti ovde i proslavio, ali si u Veroni bio prijatniji za dru{tvo. Verona? [ta bih bio u Veroni? Provincijski slikar? Kada sam do{ao u Veneciju, pre dvadesetak godina, od Ticijana i Tintoreta ovde nije moglo oko da se otvori. Trebalo je puno snage da se pored wih postane Veroneze. Ali, postao si. Mora da si najsre}niji ~ovek ka svetu. Za{to si do{ao? Zar mi je zabraweno da posetim brata? Na `alost, nije. Do{ao sam da ti pomognem. U ~emu? U ovoj komediji koju igra{ s Crkvom i koja bi mogla veoma lo{e da se zavr{i po tebe. Zna~i, obave{teni ste? Zna{ da sam ja o mnogo ~emu obave{ten. Veoma smo zabrinuti, Paolo. Vi ste zabrinuti! Ko ste to vi? Tvoj otac... tvoji sinovi... i tvoja `ena.

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

Veroneze

117

PAOLO:

Benedeto, nemoj da tera{ sprdwu sa mnom. Moj otac je star, on ne zna ni za sebe; moji sinovi, oni imaju i suvi{e posla da bi mislili o svom ocu... a moja `ena, ona nema razloga da bude zabrinuta. A tvoja... Lukrecija Nekerman? (Posle du`e pauze) Zaboga, potcenio sam te, Benedeto...! Jesi, ali ne samo mene, ve} i svoju porodicu. [ta ho}e moja porodica? Da li im ne {aqem dovoqno para? Tvoje im pare nisu potrebne, Paolo, jer ih dovoqno imaju! Ako im {aqe{ da bi umirio svoju savest... Moja savest je mirna! Pustite me da `ivim kako ja ho}u i s kim ja ho}u! To i ~ini{ ali, pogre{no! Benedeto, jo{ jedared te pitam: Za{to si do{ao u Veneciju? Zato, jer `elim da ti pomognem. U redu, hvala ti, ne mo`e{ da mi pomogne{, mo`e{ da ide{. Imam puno posla, a i ~ekam nekoga. Lukreciju? Da, wu! Ako te zamolim da me upozna{ s wom? Odgovori}u ti da to ne dolazi u obzir! Od koga je krije{? Od tebe sigurno ne. Ako ne do|e? Kakva je to igra? Nikakva igra, dragi Paolo, samo sam ~uo da je veoma lepa i `eleo bih da je upoznam. Samo to, ni{ta vi{e? Ni{ta, kunem se. Onda ostani.

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

118

Aleksandar \aja

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

Ah, hvala Gospodu! Moj dragi ro|eni brat mi je dozvolio da ostanem u wegovoj ku}i. Sada si ti zajedqiv? Ka`u: krv nije voda. Da, zajedno smo po~eli da slikamo samo {to si ti postao trgovac. To je istina, zar ne? istina, to je {teta, a {teta je {to je to istina.1 Nisam imao dovoqno talenta. Otac je druga~ije mislio. Stari Gariele Kaqari!... Toliko je u`ivao u svom slikarstvu, mislio je da je to najva`nija stvar na svetu. Pogre{io je. Ipak, ti si od svojih sinova napravio slikare. Treba samo da ih vidi{ u radionici. Toliko su predni poslu, da ne znaju kad je dan, a kad je no}. Kako je Polina? Dobro. Da li joj ne{to nedostaje? Ako misli{ na sebe, sve joj mawe nedostaje{. Ne mislim na sebe. Onda ima sve {to joj treba. To je dobro. Sve je dobro, osim {to si ti re{io da proda{ svoju glavu, niza{ta! Ti to ne razume{. Mo`da je tako, ali, ne znam, treba li da te podse}am da je danas posledwi dan...

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

Ova re~enica iz [ekspirovog Hamleta, naravno, ne odgovara istorijskoj realnosti, jer je Hamlet napisan oko 1601.

Veroneze

119

PAOLO:

Ne treba, ve} su me podsetili. (Pru`i Benedetu pismo. Ovaj ~ita) Vidi{, dragi brate, iako sam napravio ne{to ne~uveno, oni mi se pristojno obra}aju. Zna{ li za{to? Zato {to sam ja Veroneze. (Pro~itav{i pismo) Ne}e{ biti jedini Veroneze koga je progutala Inkvizicija. Mo`da, ali, to je stvar procene. Moja procena protiv tvoje. Ako pogre{im, ti gubi{ samo brata a ja gubim sve. Ali, to je samo nekoliko pokreta ~etkicom...? To je mnogo vi{e, dragi brate! Da umesto psa, naslikam Magdalenu! Gospode bo`e, mo`da bi bilo boqe da moja slika poslu`i kao krov za neki koko{iwac! Paolo Kaqari, veliki slikar koko{ijih tavanica! Ti si sasvim poludeo! @eli{ da sve {to si do sad postigao baci{ pod noge! Naprotiv, ja `elim to da spre~im! Za{to vi~e{, ako si ube|en da si u pravu! Zato {to mi je stalo da to dopre do tvog mozga! Ali, ne vredi, ne priznaje{ nikakvu drugu realnost, osim one koju mo`e{ da oseti{ nosem, kad prolazi{ Venecijom! Ali, u toj i od te realnosti se `ivi, dragi brate. Sasvim pogre{no! U toj realnosti se samo ra|a i umire. Paolo, ne `elim da se sva|am, ho}u da zajedno razmislimo kako da se izvu~e{ iz ovog sosa. Ona te je poslala, zar ne? Ko? Polina! Nije. La`e{. Niko me nije poslao!

BENEDETO:

PAOLO:

BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

120

Aleksandar \aja

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

Ali ste zajedno razgovarali o meni i zakqu~ili kako bi bilo dobro da mi se neko na|e pri ruci. Ne, ne, gre{i{... Ko ste vi da odlu~ujete o mojoj sudbini? S tobom se uop{te ne mo`e razgovarati. Mo`e, ali ne na takav na~in. Kako bi mi, uostalom, ti pomogao? Mo`e{ li da kupi{ Inkviziciju? Sve mo`e da se kupi. Ali, meni to nije potrebno, Benedeto. Misli{ li da si bogatiji od mene? Da, u neku ruku. Pitawe je da li to tvoje u neku ruku vredi u ovom slu~aju? Benedeto, zamislimo nekakve terazije, ne terazije pravde, `ivota ili smrti terazije istorije. [ta }e na wima da pretegne kroz ~etiri stotine godina? Ime ili pare? Istina ili sila? Ho}e li se iko se}ati imena mojih sudija? A Paola Kaqarija }e se se}ati jer }e moja slika kroz ~etiri stotine godina i daqe stajati u manastiru Svetog Jovana i Pavla, ista ovakva kao {to je i danas! Ukoliko i tvoj manastir i cela Venecija dotle ne potonu u more. Za{to? Grad tone, Paolo. O tome se uveliko pri~a. Sprovedena su i neka merewa, koja su to nepobitno dokazala. Zamisli, jednog dana, ~uvena kupola Svetog Marka mrestili{te morskih riba, a Veronezeova Gozba u domu Simona samo o{tra~ za zube lokalnih ajkula...! Ako Venecija potone, onda }e ceo svet potonuti u svoje ro|eno dupe! Zar ne vidi{, Paolo, besmisleno je `rtvovati se za svet, koji i onako tone. Ho}emo li opet ispo~etka, dragi brate?

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

Veroneze

121

BENEDETO: PAOLO:

Ne. Sada smo na sredini, a kraj ti se sigurno ne}e mnogo dopasti. Dragi Benedeto, ja zaista ne znam za{to se mi ovde raspravqamo. meni je `ao, stvarno mi je `ao. Ja se, veruj mi, ne qutim na tebe {to ti misli{ da se Magdalena mo`e doslikati, nakalemiti, ugurati nekako u tu sliku. Ti to ne razume{... i to nije ni{ta lo{e, na kraju krajeva... `eli{ da mi pomogne{, ni to nije lo{e ali, ti mi ne mo`e{ pomo}i. Ne mo`e{, zaista. Nadam se da postoji neko na ovom svetu kome veruje{ i ko ti mo`e pomo}i? Ti, naravno, misli{ na Lukreciju? Mo`da si u pravu... Jo{ uvek je nema? Do}i }e. (Ulazi Petro) Ah, mo`da je stigla...? Maestro, ru~ak je spreman. Ru~ak?... Da, u redu, idemo... Benedeto, ti poznaje{ Petra? Upoznali smo se, malopre. I, {ta misli{ o wemu? Malo je brbqiv za svoje godine. Ali, gospodine... ]ut, on je u pravu! Mnogo pri~a{. Kad bi toliko slikao, koliko otvara{ usta, mo`da bi od tebe jo{ ne{to ispalo? Ovako... Maestro, mogu li ne{to da vas zamolim? Ajde. Laura je pred ku}om? I {ta onda? Mislim... mo`e li da u|e, da mi pomogne ovde, oko spremawa ateqea...? Ha, ha, ha!... Pa, dobro, nek u|e da ti pomogne ali, pazite {ta radite, jo{ niste ven~ani!

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

PETRO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PETRO: PAOLO:

PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO:

122

Aleksandar \aja

PETRO: PAOLO:

Ali, obe}ali ste da }ete nas ven~ati, zar ne? Jeste, obe}ao sam i re~ }u odr`ati samo dok pro|e ova gu`va. A sada, idemo na ru~ak. (On i Benedeto po|u) Benedeto, jesam li ti recitovao oni pesmu: Jer, re~e magarac volu, nije sve tako crno, brate, ali, boqe da si ne{to drugo od svog nasledio tate...!

Paolo i Benedeto iza|u. Petro iza|e na drugu stranu, zatim se vrati vode}i Lauru za ruku. LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: Kako je veliki ateqe! (Va`no dohvati metlu) Jeste. I sve to ja sre|ujem. [ta ka`e{? Petro, kako si ti sposoban...! Sigurno. Zar nisam zbog toga ne{to zaslu`io? [ta, na primer? Na primer... ma, zna{ ti {ta! Za`muri. @murim. Ostavi tu metlu! (Odbaci metlu) I{, metlo, daqe od mene! Gleda{. Ne gledam. Gleda{, ne}u. Zna~i, ne voli{ me. Ti si samnom samo iz ra~una. (Brzo ga poqubi) A sad!? Eh, sad... nije dovoqno. Vidi ti wega! [ta bi samo hteo? [ta bi hteo?... Da se malo pipamo. Sram te bilo! Znala sam da si pokvaren.

Veroneze

123

PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO:

[to se quti{? To nije ni{ta stra{no. Jo{ ti nisam `ena. Ali, bi}e{. Maestro }e nas ven~ati. Petro, da te pitam ne{to, al da mi ka`e{ istinu? Nemoj da skre}e{ sa teme. ]uti, bezobrazni~e! ]utim. Da li je maestro o`ewen? Jeste. A ima li decu? Ima. Kako to da ih nikad nisam videla? Oni `ive u Veroni. U Veroni? Ko je onda ona `ena koja ~esto dolazi? Za{to tura{ nos tamo gde mu nije mesto? Ne}e{ da mi ka`e{? [ta onda da ja o~ekujem u braku, kada si sada takav? Du{o, u braku sa mnom ~ekaju te samo med i mleko. Zna~i, ne}e{ da mi odgovori{ na pitawe? Dobro, ho}u. To je Lukrecija. Lukrecija? Je li to maestrova sestra? Prijateqica. Kako...!? Tako. (Pribli`i joj se) Ej, hajde da se sada malo pipamo? ^ekaj! A... {ta rade wih dvoje? Kako {ta rade? Pa, kao ja i ti! Ali, maestro je o`ewen, to nije lepo! Otkud ti zna{ {ta je lepo? Znam! On treba da voli svoju `enu a ne neku drugu!

LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA:

124

Aleksandar \aja

PETRO: LAURA:

Tako se radi na selu, Laura, a u gradu je druga~ije. E, ja volim onako kako se radi na selu a ti, kad se o`eni{, samo probaj da radi{ onako kako se radi u gradu! Ali, ja volim samo tebe! To je i on govorio svojoj `eni dok se nisu uzeli. Znam, svi ste vi mu{karci isti. Ti stvarno ne}e{ da se pipamo? Uostalom, mo`da on i ne voli tu Lukreciju. E, ba{ je voli. Otkud zna{? Znam. Jesi li ih video nekad zagrqene... onako kao {to se ti i ja ponekad zagrlimo? Ih, {to si glupa. Samo se prost svet grli. Zna~i, ti i ja smo prost svet? Dabome. Ali, uvek ti ho}e{ da se zagrlimo zna~i, ti si prostiji od mene! Slu{aj, ako ne}e{ da se pipamo, ne mora{. Da zna{ da me je pro{la voqa. Eto, ve} sam ti dosadila. Jesi, dosadna si. A da li maestro Kaqari ka`e toj Lukreciji da je dosadna. Ona je prava gospo|a. Phi, a ja sam ~ula da je ona Nemica! [ta ako je Nemica? Kako {ta?... Nemci su prqavi, stalno pijani... i ~ine pokvarene stvari.

PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA:

Veroneze

125

PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA: PETRO: LAURA:

Ti si glupa~a, eto, {ta si ti! Od koga si to ~ula? Tako svi govore. Nemoj da ih slu{a{! Za{to ne slu{a{ mene, ako me voli{? Ho}u, Petro, ho}u. Evo, ubudu}e, kad god tako govore o Nemcima, ja }u da zapu{im u{i. Je l se jo{ quti{? Qutim se. Da te jo{ jedanput poqubim? Ne}u. A... da se pipamo? Ne}u ni to. [ta onda da radimo? Idi ku}i. I ne pojavquj se dok te ne pozovem. Jasno? Jasno! Ali, da me brzo pozove{, ]ao, }ao, }ao...! (Otr~i)

Petro ponovo dohvati metlu, spremaju}i se da po~isti ateqe. PETRO: ]ud je `enska smije{na rabota...

TRE]A SLIKA
Ulazi Pripoveda~ i uzima svitak sa stola. ^ita. PRIPOVEDA^: (^ita) Moj `ivot nije bila sun~ana dolina, u kojoj caruju lagodnost i bezbri`nost. Bila je to sutrova gudura na koju se trebalo uspeti, izubijana ~ela i raskrvavqenih ruku. Proveo sam godine i decenije po raznim ateqeima u mukotrpnom, samoubila~kom radu, dok je svetina mislila da se divno zabavqam. Nije mi `ao. Darivao sam `ivot mrtvim stvarima. Ali, je li po{teno da nas nad`ive dela na{ih ruku? Je li po{teno da Gozba" nad`ivi Vernoezea, a David Mikelan|ela? Ako su to na{a deca, onda jeste. Ali, ako su to na{i robovi onda nije. Za{to sam naslikao tu prokletu sluku? Jednom sam bio dovukao nekog skitnicu da mi poslu`i

126

Aleksandar \aja

kao model. Mo`ete ra~unati sa mnom, gospodine, ali, da znate da sam ja lud. Za{to misli{ da si lud, pitao sam ga. Pa, ako su svi pametni, a ja nisam kao oni, onda mora da postoji nekakva razlika. Znam, taj dripac je jo{ uvek `iv i ne misli skoro da umre, ali ja ne mogu da idem protiv sebe! Oni `ele da me optu`e za bezbo`anstvo, a oni su posledwi koji bi trebalo da sude o mojoj veri! Da, nije vera u pitawu, nego politika. Ali, u ~emu je razlika? Samo u izra`ajnim sredstvima?... Ukratko, ja sam odlu~io. Bez obzira na uzroke, ili posledice... Ulaze Benedeto i Paolo. Izgleda kao da su malo vi{e popili. Pripoveda~ diskretno iza|e. PAOLO: U budu}nosti, dragi brate, ka`em ti, u budu}nosti, qudi }e mo`da leteti, ili se voziti po dnu mora ali, sa sobom i daqe ne}e mo}i ni{ta da u~ine. Ruke i noge }e im ostati tamo gde su oduvek bile, glava }e biti gore, a dupe dole i neizmerno }e biti nesre}ni zbog toga! (Benedeto primeti svitak na stolu i po~ne da ga ~ita) @ivimo u humanom vremenu, dragi moj, veoma humanom. Humanizam i renesansa! Procvat...!Procvat ~ega? Umetnosti? Nauke? Procvat sujete i ambicija! Senki senka... Pi{e{ dnevnik, Paolo? Daj mi to! (Otrgne mu svitak papira) Ko ti je dozvolio da ~ita{? Bilo je tu, na stolu. Ovo su moje li~ne stvari i zabrawujem ti da ~eprka{ po wima! U redu, nisam ni imao nameru... Ali si je realizovao! Sasvim slu~ajno!

BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

Veroneze

127

Paolo najednom ode do jednog sanduka. Izvadi iz wega frulu i pru`i je Benedetu. PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: Ho}e{ li da svira{ na ovoj fruli?2 Ne umem, Paolo. Ja te molim. Veruj mi, ne umem. Prekliwem te. Ali ja ne umem ni da je dr`im, Paolo, To je lako. Prstima i palcem hvataj ove rupe, ustima duvaj u wu, i ona }e dati od sebe najlep{u muziku. Ali ja ne umem da to dovedem u sklad, nemam dara za to. Pa vidi{ kakvu bezna~ajnu stvar pravi{ ti od mene. Ho}e{ na meni da svira{, ho}e{ da sazna{ za moj kqu~; ho}e{ da mi iz srca i{~upa{ tajnu; hteo bi da odjeknem od najni`eg tona do vrha svoje skale. A evo ovog malog instrumenta u kome je divan glas i obiqe tonova, pa ga ti ipak ne mo`e{ naterati da progovori! Do sto |avola, misli{ li ti da se na meni mo`e lak{e svirati nego na jednoj fruli? Nazovi me kojim ho}e{ instrumentom, ti me mo`e{ pipati, ali ne mo`e{ svirati na meni.3 (Tresne frulu o pod) Na tebi neko drugi svira, a ti to ne mo`e{ da vidi{! (Ne`no podigne instrument sa poda) Grubijan. [ta on uop{te zna o muzici? Petro...! (U|e) Maestro...? Odsviraj nam ne{to.

BENEDETO: PAOLO: PETRO: PAOLO:

Petro zasvira na fruli veselu renesansnu melodiju. Paolo po~ne da igra. Uhvati Petra pod ruku pa onda i Benedeta. Igraju.

2 3

[ekspir, Hamlet (, 2) Isto.

128

Aleksandar \aja

PAOLO:

(Zadihano) Bravo, de~ko, bravo!... (Zapqeska) ... Tvoja je muzika laka kao nevesta u poqu... Kad sam ono rekao da }u vas ven~ati? Rekli ste, maestro... ~im pro|e ova gu`va. Pro{la je! Ven~awe }e biti ve~eras! Ve~eras!? Da, ve~eras. Gde je Laura? Prekoputa, maestro... Odli~no! prona|i je, spremite se i kre}emo! Odavde pravo u crkvu. Ako paroh spava, probudi}emo ga, ako je pijan, otrezni}emo ga, ako je mrtva ja }u vas ven~ati! (Baci mu se pred noge) Gospodaru...! De, de, ustani, kakve su to gluposti! Ma, pusti me, vucibatino. Na posao! Umijte se, o~e{qajte i kada se spremite, do|ite! Jasno? Jasno, maestro, jasno, odmah }emo, odmah...! (Otr~i) Tako. I to je gotovo. A sutra, kada prestane vetar, i}i }emo na pecawe. Pecawe? Da. Nisam odavno bio na pecawu. Ne mo`e ~ovek neprestano da radi, mora i da rekreira. Samo da prestane ovaj jugo. Jugo {kodi, zar ne? Da, pritiska. Svaki mrtav golub ili pacov na|e za shodno ba{ toga dana da izroni iz kanala i po~ne truliti na suncu; muti mi se u glavi od smrada, a Venecija mi, kao pod vodom, trepti i leluja pred o~ima. Severac bi nam ba{ pomogao, Benedeto. Sumwam.

PETRO: PAOLO: PETRO I BENEDETO: PAOLO: PETRO: PAOLO:

PETRO: PAOLO:

PETRO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO:

Veroneze

129

PAOLO:

Sumwa{? Misli{ da sam poludeo? Stari dru`e, jo{ nisam pomerio pame}u. Kada se to desi, na mojoj glavi }e se videti rupe. [ta si odlu~io, Paolo? U vezi... s ~im? U vezi sa na{im problemom. Nisam znao da je to i tvoj problem? Sazna}e{ jo{ puno toga. Tajanstven si. Ne{to sam te pitao? Ne{to sam ti odgovorio. Sada se ve} pona{a{ kao budala. A ti se tako pona{a{ od po~etka! Paolo, mora{ ih poslu{ati. I ho}u, izvr{i}u generalne korekcije! Umesto stra`ara, evnuhe umesto psa, Magdalenu an|eli }e to~iti vino! Ako je treba spaliti, spali}u je. Ako svete sudije budu `elele s wom da bri{u noge, omek{a}u je da ne bi dobile `uqeve. Onda }emo sliku iseckati na sitne-sitne komadi}e, pa }emo na misama te komadi}e umakati u vino i stavqati u usta!... Zaboga, Benedeto, {ta ima{ ti sa mojom slikom? Imam, voleo bih da nije tako, ali imam! Mo`da `elite da umirite savest? Ko...? Vas dvoje. Polina i ti?

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

Benedeto se izbezumi, sko~i i zgrabi ga za ko{uqu. U taj mah utr~e razdragani Petro i Laura. Benedeto ga pusti i odmakne se u stranu. PETRO: PAOLO: Maestro... da do|emo kasije? Ne, samo u|ite, moj brat mi je upravo pokazivao drevnu kinesku borila~ku ve{tinu Zahvat jelena. Ali, bili ste veoma brzi! Laura, pri|i malo. ^ega se pla{i{? Ne pla{im se, gospodine. A ti je pusti, ne}e ti pobe}i.

LAURA: PAOLO:

130

Aleksandar \aja

PETRO: PAOLO:

Ih, ko da se ja toga bojim. Zna{ {ta, vucibatino, tvoj ukus je mnogo finiji od tebe. (Lauri) Ti voli{ ovog antihrista? Volim ga, gospodine. Nisu badava rekli: qubav je slepa. (Petru) Tebe nema potrebe ni da pitam. Maestro, nisam ba{ ni ja za potcewivawe. Je li? Poseduje{ odgovaraju}e kvalitete, ispuwava{ odgovaraju}e uslove? Naravno, maestro. Nisi ba{ lep... Nisam ni ru`an. [to se ti~e pameti... Konzumiram umereno. Klimavo, kolega. Ali, moj najja~i adut: posta}u veliki slikar! Ha, ha, samo se budala udaje za velikog slikara...! Maestro, ja samo sledim va{ put, stvaram od vas mitsku li~nost kojoj se klawam i qubim presvetle skute, Santa Maria dela Salute To je idolopoklonstvo. Klawaj se nekom drugom, ja sam pogre{na li~nost. Ali, nametnuli ste mi se, maestro, cela vas Venecija slavi i kuje u zvezde! [ta je Venecija? Komad zemqe koji tone. Sve {to umire mora nekoga da slavi, da se ne bi reklo da umire uzalud. Poslu{aj ti mene, Petro: nemoj biti veliki slikar. Od toga slikarstvo nema ni{ta. Ko ima, maestro? To se i ja pitam. Gospodine, ho}ete li nas zbiqa ven~ati?

LAURA: PAOLO:

PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO: PAOLO: PETRO:

PAOLO: PETRO: PAOLO:

PETRO: PAOLO: LAURA:

Veroneze

131

PAOLO: LAURA: PAOLO:

Zar nisam obe}ao? Jeste, Petro ka`e da jeste... Onda da se dogovorimo: vas dvoje, odavde idete pravo u crkvu. Ja }u sa~ekati gospo|icu Nekerman pa }emo zajedno do}i. Joj, divno...! A sada tutaw! Idemo, maestro, idemo, tr~imo! (Istr~e sa scene) U redu, Benedeto, mo`emo da nastavimo. Ja sam stajao ovde a ti si me dr`ao za ko{uqu. (Pauza) Ni{ta? (Pauza) Rekao sam ne{to {to nije trebalo?

LAURA: PAOLO: PETRO: PAOLO:

Benedeto bez re~i izvadi iz kaputa pismo i pru`i ga Paolu, a zatim se povu~e u stranu. Pripoveda~ ne~ujno u|e, stane Paolu iza le|a i ~ita naglas pismo. PRIPOVEDA^: Dragi Paolo, Misli}e{, ~itaju}i ovo pismo, da sam te ~esto lagala. Ali, danas sam te prvi put slagala. Rekla sam da }u do}i, a nisam. Krivica nije u nama, Paolo, krivica je u vremenu... mo`da niko i nije kriv. Mo`da }u ti se javiti kasnije, jednoga dana, ako me bude{ hteo. Govorio si mi da si vernik samo dotle dok vera ne postaje politika. Nemoj, zato, dozvoliti da te pobede politikom. Bori se wihovim sredstvima i nemoj se pla{iti da }e{ biti prqaviji od sveta oko sebe... Dok ovo bude{ ~itao, bi}u uveliko na putu za Nema~ku. Zbogom. Tvoja Lukrecija" PAOLO: Danas nemam sre}e sa pismima... Za{to je otputovala? Ovo nije wen rukopis? PRIPOVEDA^: Wen je, Paolo. PAOLO: Ta~no. Wen je. ^udno. Mislio sam da je moj `ivot samo moj a ono, sva~iji.

PRIPOVEDA^: Tako ti je to, moj maestro. PAOLO: Ali, za{to?

132

Aleksandar \aja

PRIPOVEDA^: Izgleda da je `ivot postao i suvi{e jeftin. PAOLO: [ta }u sada? Kako }u daqe?

PRIPOVEDA^: Onako kako jedino mo`e{. PAOLO: Kako je to kako jedino mogu!? PRIPOVEDA^: (Odlaze}i) Mnogo me pita{, Veroneze... (Ode) PAOLO: (Pri|e prozoru) Uvek mi je bilo `ao {to se odavde ne vidi more. Sad mora da su veliki talasi. Galebovi uzle}u sa talasa, spu{taju se pa opet uzle}u... a onda lete iznad Venecije pla{e}i golubove i tako udru`eni, galebovi i golubovi, pogane slavna dela mleta~ke {kole... Benedeto, moram sve da znam! Nisi zaslu`io. Trebalo je pustiti te da se do kraja zaglibi{. Eto, tu sam, na samom kraju, {ta jo{ ho}e{? Ni{ta. Ali, ne prili~i ti da bude{ tako ironi~an prema svojoj `eni. Dovraga s wom, reci mi odakle ti pismo? Poneo si se prema woj kao obi~na sviwa koja je negde tamo u belom svetu uspela da se proslavi! Zaboga, Benedeto, ti je voli{? Reci mi da je voli{? Da, volim je! I ona tebe voli, zar ne? Ne, ne voli me. A zna{ li za{to? Ho}e{ li da ti ka`em za{to? Jer nije sposobna da voli, ona to ne ume, Benedeto. Ona je samo oduvek `elela da sve bude u skladu, da joj brak bude u skladu, deca u skladu, mu` u skladu da joj `ivot bude skladna celina! I poslala te je ovamo, ne zato {to me voli, ili zato {to tebe voli, bo`e sa~uvaj, ve} samo zato {to, ako bi mi se ne{to dogodilo, ona ne bi mogla skladno da spava! Zabrawujem ti da tako o woj govori{!

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO:

Veroneze

133

PAOLO:

Zaboga, Benedeto, zaqubio si se u pogre{nu osobu. Veruj mi, ja sam wen mu`... Ali, reci mi, odakle ti pismo? Naravno od we. Kada si ga dobio? Ju~e. Pre no {to se popela na brod i otplovila za Nema~ku. Pri~aj mi, pri~aj! Ne mogu da te pitam, pri~aj mi sve {to zna{. U redu, mada sam `eleo da iz ove igre izostavim wenu ulogu. Ali, ona je insistirala da sazna{ istinu. Ipak, nadao sam se da }e{ se predomisliti i povinovati Sudu, ali ti mi nisi ostavio izbora. Dakle, kada si do{ao u sukob sa Inkvizicijom i kada smo odlu~ili da ti pomognemo, trebalo je od ne~ega po~eti. Re{io sam da dobavim kopiju zapisnika sa tvog saslu{awa pred Sudom inkvizicije od 18. jula. To je bilo veoma te{ko. Ali, sre}a {to je ovaj svet korumpiran, tako da la`i i prevare ne ostaju dugo sakrivene. Uz ne{to para i dosta sre}e, uspeo sam u tome. Dobro sam prou~io taj zapisnik, a potom, jednog dana oti{ao u Veneciju da vidim sliku. Dugo sam stajao pred wom u manastiru Svetog Jovana i Pavla i ne{to mi je bilo veoma, veoma ~udno. U redu, video sam pse, oru`je, papagaje, pijanice i lakrdija{e, kepece, slugu kome krvari nos, apostole kako ~ere~e jagwe}e pe~ewe i ~a~kaju zube viqu{kom ali, zbog wih ne bi bio pozvan pred sud. Jasno je bilo da je u pitawu politi~ki, a ne verski problem. U pitawu su bili vojnici odeveni po nema~koj modi!... Gledao sam dugo te vojnike, ~itav sat, a nisam uspeo da doku~im {ta je to na wima tako ~udno. Nije to bila ode}a, niti wihova lica, uzgred, sasvim romanska u celoj wihovoj pojavi bilo je ne~ega tako stranog, stranog tebi, Paolo! Najzad sam od Lukrecije pre par dana saznao istinu: te vojnike je ona naslikala tvojom rukom. To su besmislice!

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO:

134

Aleksandar \aja

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

Ona je kontrolisala tvoju inspiraciju, tvoju slikarsku genijalnost. Kakve su to izmi{qotine? Koga la`e{, Paolo? Pitao si je, u toku rada na slici, kako da obu~e{ vojnike? Obuci ih po nema~koj modi, odgovorila ti je, meni za qubav! Za kakvu to qubav, dragi brate, koja te je odvela pred Sud inkvizicije...?! I da je tako, ona nije mogla sagledati posledice. Zbiqa? Na `alost, ovim pri~a tek po~iwe... Pre svog polaska za Italiju, Lukrecija je bila na razgovorima sa uticajnim li~nostima u nema~kim verskim krugovima. Naravno, ne svojom voqom, jer je bila pozvana. Tada je od we ne{to tra`eno. Ne treba biti mnogo pametan, pa pogoditi o ~emu je re~. Nema~ka protestanska crkva tra`ila je usluge: verske, i ako ho}e{, politi~ke prirode. Ne verujem. Bo`e, Paolo, zar bih ovakve stvari iznosio bez neoborivih dokaza? Ona ne bi pristala na takvu poni`avaju}u saradwu. Ta~no! Ona nije pristala ali je ubrzo uvidela da te tada nikada ne bi videla. Zvu~i pateti~no, ali da bi te mogla voleti, morala te je izdati. Uostalom, Paolo, {ta mo`e pojedinac protiv dobro organizovanog verskog i politi~kog mehanizma? Ti, tako|e, nema{ nikakve {anse, ukoliko daqe zadr`i{ svoj besmisleni stav. Kako si sve ovo doznao? Rekao sam ti, ona mi je sve ispri~ala. Ali, kako si uop{te stigao do we? Zar je to bitno, dragi moj? Meni je bitno. U redu, nazovi to intuicijom ili samo obi~nom trgova~kom oprezno{}u. Ne mogu to samo tako da nazovem, mora{ mi sve izlo`iti!

PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

Veroneze

135

BENEDETO:

Ali, stvar je jedostavna, Paolo: ti si bio u wu zaqubqen, a ja nisam. Ti nisi ni{ta mogao da vidi{, to je normalno, zaqubqen ~ovek je kao slepac koji se kre}e ivicom provalije misle}i da je na trgu Svetog Marka. Meni je bilo najprirodnije da se prvo raspitam o woj. Zar zaista ne shvata{, brate: Rimska i Nema~ka crkva u sukobu, na jednoj strani katolici, na drugoj protestanti, `ivi{ sa Nemicom, pozivaju te na sud zbog propagande protestantizma! Ko je ta `ena? Malo po malo, koriste}i se raznim sredstvima, a pre svega svojim jakim trgova~kim i politi~kim vezama u Nema~koj slo`io sam mozaik istine. Sve ostalo, pa i weno priznawe na kraju, bila je puka formalnost. Sve je to nemogu}e, deluje kao obi~na izmi{qotina! Ho}e{ da se zakunem? Da, zakuni se. Na Bibliju. Donesi je. Ne, zakuni se na frulu! (Pru`i mu frulu) (Prihvati frulu) U redu, kunem se na frulu. Ali, za{to? Ja sam obi~an slikar, stalo mi je samo do qudi koje volim i do slika koje pravim! Italija, Nema~ka... to su apstraktni pojmovi... Tvoj `ivot je sporedan, Paolo. Izgubio si pravo na wega, onog trenutka kada si prvi put svoju sliku pokazao svetu. Pola ovoga grada si ukrasio svojim slikarstvom. Ali, nisam mu se prodao! Nego? Ko naru~uje tvoje slike? Ko te pla}a? Ko ti omogu}uje da `ivi{ kao malo koji slikar u istoriji? Rimska crkva, dragi moj! Mogao si da ukra{ava{ {tale i kr~me a ne crkve i manastire. Ni{ta ne postoji besplatno, a lagodan `ivot koji ti je omogu}en da vodi{, nisi zaslu`io samo svojim talentom. Ne samo ti, nego i Ticijan, Tintoreto, Leonardo, Karava|o svi ste vi odre|eni da budete perjanica Rimske katoli~ke crkve, wena svetska afirmacija. Glorifikacija vere i

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO:

136

Aleksandar \aja

politike! Trebalo je celom svetu pokazati neraskidivu, svetu vezu izme|u crkve i wenih umetnika, veli~anstven primer duhovne ~istote i stabilnosti dr`ave, a nadasve superiornost italijanskog katoli~anstva nad nema~kim protestantizmom... Ni{ta prirodnije, dragi brate, nego da se ba{ na tom planu Nema~ka crkva pozabavi ovom svojom maloverskom sabota`om. PAOLO: BENEDETO: Kakve koristi od toga? Zar je moj sukob sa Inkvizicijom vredan tolikog truda jednog dr`avnog aparata? Jo{ pita{? Zamisli kakvu bi samo reakciju u Nema~koj izazvala vest da je u Italiji, na primer, pogubqen veliki slikar, jer je bio pristalica protestantizma? Ja se, ina~e, ne kladim, ali sam ube|en da bi u Nema~koj bar za petinu porastao broj protestanata i da bi bar za tre}inu porasla netrpeqivost prema Italiji. Petinu, tre}inu... Benedeto, u pitawu je ne{to vrednije od procenta. Zapamti, Paolo, za dr`avu ne postoji ni{ta vrednije od procenta! I, dozvoli da nastavim, koliko bi gra|ana u Veneciji posumwalo, da li neko uop{te ne bi posumwao u ispravnost puta Rimske crkve? Mo`e{ li da zamisli{ koliki bi to bio verski i politi~ki poen za Nema~ku? Dakle, svrha cele ove podlosti bila je... Jasna: da se sroza ugled Rimske katoli~ke crkve. Vredi li to jednog `ivota i jedne qudske sudbine? Dr`ava ne priznaje `ivot, Paolo samo sopstvenu korist. Ona ~ak pro`dire samu sebe, ali od toga ne umire, na protiv, sve vi{e ja~a. Hranio sam ~udovi{te? I ono tebe, Paolo. Reci mi, jesu li pratili moj rad na slici? Svaki potez. Verovao ili ne, ekipa wihovih slikara je vrlo pedantno razmi{qala kako da te najboqe iskoristi za svoje ciqeve. I najzad su se dosetili da

PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

Veroneze

137

PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

tvoje vojnike obuku po nema~koj modi. Naravno, uz Lukrecijinu pomo}. Kako je mogla to da mi u~ini? Za{to nije jednostavno otputovala nazad, kad je vi{e volela Nema~ku od mene? ^ega se pla{ila? Bila je sa mnom, u Veneciji, niko joj ni{ta nije mogao. Za{to je uop{te izvr{avala wihove poni`avaju}e zahteve? Mo`da nije bila sasvim sigurna? U {ta? U tvoju odluku da definitivno raskine{ sa svojom `enom. Zamisli kako bi se ose}ala da se na|e sama u Italiji, koja nije wena, ili da se vrati u domovinu koju je izdala. Ali, nisam li joj pru`io dovoqno dokaza qubavi? Pa`we i po{tovawa? Imala je sve {to je htela, pravili smo planove za novu ku}u, trebalo je da otputujemo u Dubrovnik i obi|emo celu jadransku obalu. Ipak, istina je da si oduvek najvi{e voleo svoje slike To nije isto...! Mo`da, ali `ene vole da su na prvom mestu. Bila je na prvom mestu, i ona je to znala... Ipak, iako je sve to vreme radila za wih, nije morala da u~ini taj posledwi korak, ja bih je razumeo i oprostio joj! Na `alost, bilo je kasno. Ne, ne i ne! Nije smela! Ali, u~inila je. Mislim da ona sama sebi vi{e nije mogla da oprosti. Morala je da se vrati u Nema~ku, a da bi se vratila morala je da obavi i taj posledwi zadatak. Paolo, i suvi{e jake i mra~ne sile su se uplele u tu igru, da bi im se jedna `ena mogla odupreti. A na kraju, pred mojim o~ima se na krst zaklela da nije ni slutila da bi ti vojnici mogli imati takve posledice za tebe; klela mi se da te je posle toga no}ima i danima kle~e}i molila da napravi{ izmene. Zna{, ja joj verujem. Mislim da te je ta `ena zaista volela. [ta je Nema~ka crkva, u stvari, o~ekivala? Da }e me Inkvizicija spaliti?

PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO: PAOLO:

BENEDETO: PAOLO: BENEDETO:

PAOLO:

138

Aleksandar \aja

BENEDETO:

Vidi{, Paolo, to je najzanimqivije pitawe u celoj stvari. Pitawe na koje ~ak ni ja nemam potpuni i zadovoqavaju}i odgovor. Da bih ti samo predstavio stvar, re}i }u ti to da, ne samo da su wihovi qudi proneli po Veneciji glas kako tvoja slika vre|a hri{}ansko dostojanstvo, nego i da je wihov ~ovek sedeo pred tobom u Sudu inkvizicije na tvom saslu{awu! Kao sudija Svetog suda...! Naravno, apsolutno je nemogu}e ustanoviti ko je to bio, ali to niti je bitno, niti nas zanima, jer, ja sam trgovac, a ne politi~ar. Samo, impresionira kako je cela stvar ambiciozno smi{qena i vo|ena! Mo`da su oni zaista verovali da }e{ ti biti spaqen i time u potpunosti ispuniti propagandni efekat koji su oni zamislili a, opet, mo`da su imali na umu neki drugi plan, koji su i ostvarili. Bojim se da to nikada ne}emo saznati. Zna~i, za wih bi na neki na~in slu~aj Veroneze mogao da bude ~ist proma{aj? Da, mogao bi... usled nepoznavawa situacije i podcewivawa tvog uticaja u ovda{wim verskim krugovima. Ipak, poku{ali su... A {ta je sa mojim `ivotom? Ho}e li on ikad pripasti meni? Mnogo me pita{, Veroneze... Samo, jedno je jasno: Gozba u domu Simona nije tvoja i za wu se ne vredi boriti. Gre{i{, Benedeto... Nije u pitawu jedna slika. Jer, dokle god umetnost bude na ivici politi~kog proma{aja ili pogotka, ovaj }e svet biti nedostojan. A ja `elim da ka`em nekome tamo, koji }e do}i posle petsto godina, da sam o tome razmi{qao i da mi nije bilo pravo...!

PAOLO: BENEDETO:

PAOLO: BENEDETO:

PAOLO:

ZATAMWEWE

Veroneze

139

EPILOG
Delimi~no odtamwewe. Scena ista. Na woj su Paolo i Pripoveda~. Paolo ga sad, po prvi put primeti. PAOLO: Ko si ti?

PRIPOVEDA^: Putnik. Lutam kroz vreme i obilazim qude i wihove sudbine. PAOLO: Reci mi onda, {ta nas to pritiska: da li ono vreme koje je pred nama, ili koje smo ostavili za sobom? Zna{ moje ime? Mo`e{ li mi re}i kako }u umreti? Za{to? Ne verujem ti. Ipak, reci mi. Molim te. Tako kasno?... A kako?

PRIPOVEDA^: Pritiska nas sopstvena ko`a, Paolo Kaqari. PAOLO: PAOLO: PAOLO: PAOLO: PAOLO: PAOLO: PRIPOVEDA^: Naravno. Deca u~e o tebi po {kolama. PRIPOVEDA^: Mogu, ali ti to ni{ta ne}e zna~iti. PRIPOVEDA^: Zato {to }e{ posle sve zaboraviti. PRIPOVEDA^: Zaboravi}e{ i to da mi nisi verovao. PRIPOVEDA^: Kako ho}e{. Umro si u {ezdesetoj godini. PRIPOVEDA^: Od neke nepoznate zarazne bolesti. Telo ti se osulo krastama, a na grudima otvorile rane. PAOLO: [ta je bilo sa slikom? PRIPOVEDA^: Slika je ostala onakva kakva je. Istina, promenio si joj ime: nazvao si je Gozba u domu Levija i to je bilo dovoqno da zadovoqi Rimsku crkvu. PAOLO: Ko je bio Levi? PRIPOVEDA^: Zakupac mostarina i gre{nik, a ne gospodin ko Simon, te je wemu i prili~ilo da se dru`i sa onakvim qudima. PAOLO: Ali, to je kompromis, ja to nisam `eleo! PRIPOVEDA^: Istorija }e zapamtiti oba naziva, Paolo, va`no je da je slika ostala neokrwena.

140

Aleksandar \aja

PAOLO:

Jesam li nastavio da radim?

PRIPOVEDA^: Naravno, nastavio si. Postao si jo{ popularniji no {to si bio. Me|utim, prestao si da veruje{ qudima, dru`io si se sa skitnicama i pijanicama. Pred kraj `ivota i sam si to postao. PAOLO: [ta je bilo s wom? PRIPOVEDA^: @ivela je u Nema~koj. Udala se i imala jedno dete. Umrla je u ~etrdeset i drugoj godini. PAOLO: Tako bih `eleo da je vidim, putni~e. PRIPOVEDA^: Evo je, Paolo. Ulazi `enska prilika u belom i sa velom preko lica. PAOLO: PAOLO: Mo`e li da skine veo sa lica, putni~e? Kako }u znati da je zaista ona?

PRIPOVEDA^: Ne mo`e, jer bi onda nestala. PRIPOVEDA^: Zar je to va`no, Veroneze...? Paolo joj polako pri|e i uhvati je za obe ruke. PAOLO: Dugo sam te ~ekao, ali sam znao da }e{ do}i. I}i }emo na jedno ven~awe. A onda }emo se spustiti do obale i slu{ati more...

KRAJ