Professional Documents
Culture Documents
ПРЕДАВАЊА ИЗ ЛЕКСИКОЛОГИЈЕ
(Српски језик за све студенете Филолошког факултета)
Већини људи је јасно чему служе двојезични речници. Ако не разумемо значење
неке речи у једном језику, отворићемо двојезични речник и у њему прочитати превод те
речи. Чему, међутим, служи речник чија је и лева и десна страна написана истим језиком,
па се чак речи наведене на левој страни речника објашњавају на десној страни другим
речима истог тог језика?
Општи подаци. Највећи једнојезични описни речник српског језика зове се Речник
српскохрватског књижевног и народног језика (Речник САНУ). Тај речник, нажалост, још
није завршен. Израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и
уметности. Он спада у тезаурусе, речнике великог обима и тежи да попише скоро
целокупну лексику савременог књижевног и народног језика од Вуковог времена до данас.
Рад на овом речнику осмишљен је и започет још крајем деветнаестог века, а први том је
објављен 1959. године. Од тада до данас урађено је седамнаест томова. Када овај речник
буде био завршен, имаће око тридесет томова и око пола милиона обрађених речи. Сваки
том Речника САНУ има око 15.000 речи, па се процењује да у 17 до сада објављених
томова има преко 200.000 речи.
Шта можемо сазнати из овог речника? Показаћемо на неким конкретним
примерима какве све податке можемо пронаћи у Речнику САНУ.
2
Свако од нас зна која реч има супротно значење од бео или дубок или празан.
Међутим, која реч има супротно значење од речи жедан? У Речнику САНУ пронаћи ћемо
одговор на то питање. То је реч гасан. Реч је обрађена у 3. књизи, а дефиниција основног
значења гласи који је утолио, угасио жеђ; супр. жедан. Пошто уз дефиницију не стоји
квалификатор употребе, нпр. заст. (застарело) или покр. (покрајински), необ. (необично)
итд, рекло би се да је то значење неутрално, необележено. Оно је потврђено овим
примерима: Кад год би се овдје намјерио...све сито и гасно, обуто, одјевено. Ја сам сита,
хљеба нећу; ја сам гасна, воде нећу.
Ако чујете неког из тимочког краја ко говори о кутлајки, вероватно нећете
разумети о чему он то говори. Ситуација ће се још више замрсити ако некако разаберете
шта је кутлајка у тимочком крају, а затим вам се обрати неко из околине Крагујевца и
употреби исту реч, али са сасвим друкчијим значењем. Проблем ћете решити у Речнику
САНУ. Реч кутлајка има два значења и оба су покрајинска. Као прво значење у Речнику
се наводи: земљани суд сличан лонцу, са полукружном дршком на врху, који служи за
ношење јела. У загради поред дефиниције пише тимочки крај. Као друго значење у
Речнику се наводи дрвена кутлача којом се вади комина из казана или каце, а у загради
стоји још и објашњење: крагујевачка околина.
Да ли сте сигурни да заиста знате шта значи глава? Вероватно бисте се сетили два
или три значења ове речи. То, међутим, није довољно да бисмо могли рећи да знамо шта
значи та реч. У Речнику САНУ забележено је 36 значења ове речи, која су распоређена у
19 тачака. Да ли сте знали да глава у неким крајевима означава меру за земљиште
величине једног јутра или врсту украсне биљке? Глава је и извесна количина неке
материје којој је дат лоптаст, купаст или ваљкаст облик и која је служила као нека
врста мере, затим одељак књиге или другог списа који чини извесну целину, поглавље.
Ове и многе друге информације о значењу речи пронаћи ћете у Речнику САНУ.
Лексикографи који израђују овај речник труде се да у њему изнесу све речи које се
користе у нашем језику, укључујући ту и народне говоре. Изутетак су термини који се
користе у наукама и струкама. Зато је овај речник права ризница речи. Циљ лексикографа
је да изнесу сва значења која поседује нека реч. Свако значење које је потврђено у језику
писаца или у усменој говорној традицији, забележено је у овом речнику. Не постоји књига
у којој се налази толико података о српском језику, као што је то Речник САНУ. Овај
3
речник може користити сваком ко се занима за српски језик, али су подаци о речима и
њиховим значењимау овом речнику толико детаљни и бројни да се овај речник
препоручује пре свега онима који се професионално баве српским језиком.
Речник САНУ има један озбиљан недостатак – он није довршен. Због тога би, у
комплету са Речником САНУ, требало користити и Речник српскохрватскога књижевног
језика Матице српске и Матице хрватске.
Општи подаци. Речник српскохрватског књижевног језика (Речник МС)
представља једнојезични описни речник савременог књижевног језика од Вуковог
времена до данас. Спада у речнике средњег обима, јер се састоји из шест томова и око сто
педесет хиљада обрађених речи. Његова израда отпочела је као плод заједничке идеје
Матице српске и Матице хрватске. Речник је објављиван од 1967. до 1976. године. Прва
два тома заједнички су састављена у Србији и Хрватској, а остале томове је, након разлаза
са Матицом хрватском, објавила Матица српска.
Шта можемо сазнати из овог речника? Релевантност Речника МС огледа се пре
свега у томе што се он у стручним круговима третира као нормативни речник. То значи да
је то речник у којем су углавном обрађене речи из књижевног језика, обележене су
књижевним акцентом, наведене су неке граматичке категорије у складу са граматичким
правилима књижевног језика итд. Због тога, ако желимо да проверимо статус неке речи у
савременом српском језику, обично то радимо тако што проверимо како је она обрађена у
Речнику МС.
На пример, за цвет љиљан поред тог назива постоје бар још два – лиљан и лилиј. У
ком односу стоје ова три имена за исту појаву можемо открити у Речнику МС. Реч лиљан
се у овом речнику дефинише упућивачки: в. љиљан. То значи да лексикограф даје
предност варијанти љиљан у односу на лиљан. Ако се, можда, двоумимо између две
варијанте једне речи, треба изабрати ону варијанту на коју се упућује у овом речнику. Уз
именицу лилиј у Речнику МС стоје два квалификатора: песн. лат, а затим дефиниција: в.
4
један пример. Овај се речник може користити ако кориснику нису важни детаљни подаци
о значењу речи.
2001: Змај; Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1991:
Просвета; Јован Ћирилов, Нови речник нових речи. Речи, изрази и значења преузети
из других језика или настали у српскохрватском језику после Другог светског
рата, Београд, 1991: Бата; Иван Клајн, Речник нових речи, Нови Сад, 1992: Матица
српска, Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови
Сад, 2006: Прометеј.
Етимолошки речници
Речник синонима
За преводиоце су врло важни речници различитих значењских односа међу
речима. У свету постоје бројни речници синонима, антонима, хомонима итд. Ми,
нажалост, имамо само један такав речник, и то речник синонима. Његов аутор је
Миодраг Лалевић, а пун назив речника је Синоними и сродне речи
српскохрватскога језика. Књига је објављена 1974. године, а друго фототипско
издање 2004. године, у издању београдског Нолита. Не треба објашњавати колико
је преводиоцу користан речник синонима.
Пример из Лалевићевог речника. Ево како је, на пример, туга обрађена у
нашем једином речнику синонима. Прво се наводи синонимски низ: сета,
потиштеност, утученост, горчина, чемер, чама, чамотиња, очај, очајање, печал,
скрб. Затим се наводе преводи ове речи на неколико језика, а онда дефиниције
синонима на основу којих би требало да разликујемо њихова значења: „туга је
тешко душевно стање, дубоко осећање потиштености, бол који слама душевну
8
снагу, убија телесне моћи, душевна патња од жалости, смрти, велике несреће. Сета
је тиха туга, безгласна мука која притискује душу. Потиштеност је увученост у
себе, јача сета, осећање усамљености. Утученост је велика, јака потиштеност,
духовна сломљеност и безвољност према свему. Горчина је осећање јетке, тешке
срџбе која растраја и трује, немање воље од очаја ни за шта. Чемер је горчина.
Чама, чамотиња је потиштеност у слабијој мери кад се нема воље ни
интересовања ни за шта. Очај(ање) је тешка безнадност, кад се изгуби вера у све и
не види излаз. Печал је старија реч – значи туга. Скрб је покрајинска реч и значи
велика жалост, туга.“
Значења свих ових речи потврђена су по једним примером из књижевности.
Семантичко-деривациони речник
растужити, растужити се, стуживање, стуживати се, стужити се, тугопој, тугородан,
тужнокос, тунолик, тужномилостив, тужноок.
Сви наведени деривати подељени су цртицом на творбену основу и суфикс
(нпр. туг-аљив). Одређеним знаковима је обележено како је настао дериват. Уз
сваки дериват наводе се и сва његова значења, па се зато речник зове семантичко-
деривациони.
стране овог речника, док су речи на -ач заузеле девет страна. Највећи број речи на -
тељ, исто као и оних на -ач, означавају вршиоца радње, али -ач има очигледну
предност.
МЕХАНИЗМИ ПОЛИСЕМИЈЕ
се налази или се налазило море, језеро и сл. Суд и речно удубљење личе само по
облику и ни по чему другом. То је, међутим, била довољна сличност да се речно
удубљење назове коритом.
Крило – у Речнику САНУ читамо следећу дефиницију примарног значења:
орган за летење у птица и неких инсеката, ређе других животиња. Под 2. читамо
ову дефиницију: једна од равних, пљоснатих површина авиона, лево и десно од
трупа, помоћу којих се авион одржава у ваздуху. Крило птице и крило авиона личе
по облику и функцији. Дакле, сличност је већа него између корита као посуде и
корита реке, али ни овог пута сличност није комплетна, није остварена у свим
детаљима.
Сличност између предмета који се именује и онога са којег се преузима име
може бити по облику, боји, функцији, положају, саставу (грађи), али и по некој
вези заснованој на релацији конкретно – апстрактно. Када се, на пример, нека боја
назове златном зато што по боји, јаркости подсећа на злато (златно сунце),онда
говоримо о метафори по боји. Када врх ексера назовемо главом ексера, онда
можемо рећи да је на делу метафора по месту (положају) и метафора по облику.
Када нечији изузетно похвалан морал назовемо високим моралом, онда смо се
послужили метафором конкретно-апстрактно.
Лексичке метафоре засноване на колективној експресији. Посебну
пажњу треба усредсредити на метафоре засноване на колективној експресији
зато што се оне могу разликовати од језика до језика, што не важи за све остале
метафоре о којима смо говорили. Постоје бројна уверења и предрасуде у народу о
својствима предмета и појава око нас. Неке од тих особина су засноване на реалном
искуству, а неке нису. Тако, на пример, верујемо да је гуска глупа, да је лисица
лукава, да је медвед трапав итд. Ова уверења спадају у колективну експресију.
Колективна експресија може бити извориште за метафоре. Тако, на пример, када
хоћемо да кажемо да је нека жена глупа, рећи ћемо: Она је права гуска.
Колективна експресија може бити различита у другом језику и о томе
преводиоци морају водити рачуна да не би погређили у превођењу. Ми бисмо у
Србији рекли да је нека жена ћурка ако бисмо желели да истакнемо да је она глупа,
а Пољаци би, на пример, рекли за некога да је ћурка ако желе да нагласе да је она
18
3
Бернард-Кристијан Каћенски је као студент-гост боравио на Филолошком факултету у Београду у
зимском семестру 2004/2005. године и редовно посећивао часове Лексикологије. У том периоду
написао је и семинарски рад на српском језику о метафоричном значењу именица које означавају
животиње у немачком језику.
19
Лексичка метонимија
Метонимија нам је позната пре свега као стилска фигура. Општепознати
пример за метонимију као стилску фигуру налазимо у стиху кад устане кука и
мотика. Именица кука у овом стиху симболично означава раднике, а мотика
сељаке. Ми, међутим, нећемо говорити о оној метонимији која настаје из жеље
уметника да се сликовито, живописно, симболично изражава, ми ћемо се бавити
метонимијом која настаје из нужде, метонимијом за којом посежемо онда када за
20
неки појам не постоји име или је то име непрецизно, нејасно, неодговарајуће. Такве
метонимије не користе само ретки даровити појединци, већ су оне
општеприхваћене у језичкој заједници. Таква метонимија зове се лексичка
метонимија и представља важан језички механизам за лексичко богаћење, а не
стилску фигуру.
Примери за лексичку метонимију. Ако желимо љубазном домаћину да
ставимо до знања да је чај којим нас је послужио толико добар да смо га много
попили, рећи ћемо да смо попили две или три шоље чаја. Ако се овако изразимо,
не треба да бринемо да ће домаћин помислити да су му и шоље прогутане заједно
са чајем. Он ће добро разумети о којој количини чаја говоримо. Да бисмо изразили
количину неке материје, као у наведеном примеру, користимо се лексичком
метонимијом. Уместо да кажемо да смо попили количину чаја која може да стане у
две шоље, а то је око пола литра, ми просто кажемо да смо попили две шоље чаја.
Метонимијски пренос се у овом случају заснива на логичкој вези која постоји
између посуде и количине која стаје у ту посуду. Та веза омогућава да количину
која стаје у посуду називамо именом посуде.
Ако питамо куварицу шта је припремила за ручак, она неће одговорити да је
припремила јело у коме има пасуља, воде, црног лука, кобасица, сланине и
свињских коленица, са запршком од уља, црног лука, алеве паприке и брашна и све
то уз мало соли и других зачина. Она ће једноставно рећи да за ручак имамо пасуљ.
Она се, наравно, неће забринути да ћемо помислити да треба да ручамо
непрерађена, тврда зрна пасуља, јер добро знамо да се под пасуљем подразумева
јело од пасуља, у којем пасуљ доминира, али се оно састоји и из мноштва других
састојака. Да би назвала јело које је припремила, куварица се послужила
метонимијом. Метонимијски пренос се у овом случају заснива на логичкој вези
која постоји између биљке и јела у коме она доминира. Та веза омогућава да јело у
коме има пасуља назовемо пасуљем.
Сви знамо да је Свети Сава школска слава и да све школе славе Светог Саву.
Није нас збунило то што је у претходној реченици казано да школа слави славу, јер
то, наравно, не значи да зграда, заједно с учионицама, клупама и таблама, може
нешто да прославља. Кад кажемо да школа слави славу, онда под школом
21
подразумевамо ученике, наставнике и све остале који раде у школи. Рекли смо да
Светог Саву славе све школа, уместо да кажемо да ту славу славе сви наставници
запослени у школама, сви ученици који школу похађају, директори школа,
секретари школа, педагози, службеници који обрачунавају плате запослених,
теткице и домари. И овога пута послужили смо се метонимијом, која се заснива на
логичкој вези између установе и људи који су запослени у њој или су на неки други
начин свакодневно упућени на њу. Та веза омогућава да људе који раде у некој
институцији назовемо именом те институције.
Дефиниција лексичке метонимије. На основу наведених примера можемо
да закључимо: (1) да је метонимија пренос имена с једног појма на други и (2) да се
тај пренос заснива на некој логичкој вези. Најтеже је одредити на каквим логичким
везама се заснива метонимија и то одређење морало би да уђе у дефиницију.
Уобичајена дефиниција да је метонимија пренос имена с једног појма на други на
основу логичке везе је преширока, јер би под њу могли да потпадну и неки
другачији преноси, као што је метафора или синегдоха.
Први корак у одређивању типа логичке везе јесте чињеница да полазни
појам (који треба именовати) и циљни појам (чије се име позајмљује) припадају
истом домену, истом делу стварности. Они се додирују, у непосредном су контакту
(сети се само шоље и количине течности која стаје у њу, пасуља и јела у које се он
ставља, школе и људи који у њој раде).
Сада би требало одредити врсту тог контакта између полазног и циљног
појма у оквиру истог дела стварности. Наш познати лингвиста Милош Ковачевић
(1999) је, сумирајући обиље грађе коју је прикупио и резултате других истраживача
метонимије, запазио да постоји пет логичких веза између полазног и циљног појма
у метонимијском преносу. То су просторна, временска, узрочно-последична, деона
(партитивна) и присвојна (посесивна) веза. У следећим пасусима навешћемо
Ковачевићеве примере. Кад све ово узмемо у обзир, метонимију можемо
дефинисати као пренос имена с једног појма на други, који су у блиској
просторној, временској, узрочно-последичној, партитивној или посесивној
вези, унутар истог дела стварности.
22
Исто тако, све речи које припадају тематској групи просторије у стану могу
да означавају намештај у тој просторији: Решили смо да реновирамо кухињу.
Купили су нову спваћу собу. Дечија соба им се већ офуцала.
Речи које припадају тематској групи насељено место могу да означавају
становнике тог места: Цео град спава. Варош је изашла да га поздрави. Село се
томе радовало.
Због тога се често каже да речи које припадају једној тематској групи
подлежу једној метонимијској формули, која може да се примени на све чланове
групе. Примери за метонимијске формуле су: ПОСУДА → КОЛИЧИНА КОЈА СТАЈЕ У
ТУ ПОСУДУ, ПРОСТОРИЈА У СТАНУ → НАМЕШТАЈ У ТОЈ ПРОСТОРИЈИ, НАСЕЉЕНО
(књига) нема и никад није имала утицаја на Стјепана Ковића. ДЕО ТЕЛА ЧОВЕКА
ИЛИ ЖИВОТИЊЕ – ЧОВЕК ИЛИ ЖИВОТИЊА: Шта ћуте мрка дјечја лица? Видео сам
шта се ради у једном хотелу где беху одсели неке крупне главе. М. Ковачевић
наглашава да именица за део мора бити праћена обавезним детерминатором у
функцији конгруентног или неконгруентног атрибута.
Синегдоха ЦЕЛИНА – ДЕО. Навешћемо неке моделе и примере за овај тип
синегдохе: НАЗИВ ЖИВОТИЊЕ – ДЕО (МЕСО ИЛИ КРЗНО) ТЕ ЖИВОТИЊЕ: Ставила је
лисицу (крзно од лисице) око врата. НАЗИВ РАСТИЊА – ПЛОД ИЛИ ЦВЕТ ТОГ
РАСТИЊА: Они би јели дивље малине (плодове малина). НАЗИВ ОПШТЕГ ПОЈМА –
ПОСЕБНИ ПОЈАМ: Мој човек (муж) је нешто причао. ИМЕ ГРУПЕ ЛИЦА – ПОЈЕДИНАЦ
тврдњу да једна реч има онолико посебних значења колико и могућих колокација са
другим речима једног језика.
Колокацију треба разликовати од фразеологизма. Фразеологизам (идиом,
израз) је устаљена језичка јединица која се састоји из две или више речи, која има
јединствено значење и у којој речи не задржавају своја значења. Фразеологизам
може бити синтагма, предлошко-падешка конструкција или реченица. Она је
граматички и семантички непроменљива. То значи да не можемо рећи кад на врби
роде крушке нити кад на врбама роди грожђе. У овој јединици ништа не може да
се промени у значењском или граматичком смислу. Речи у фразеологизму не
задржавају своја значења, већ цела слика значи нешто друго, на пример цела
зависна реченица (цела слика) кад на врби роди грожђе значи никад.
Фразеологизми су устаљене колокације, а колокације нису обавезно
устаљене, јер можемо рећи добар човек, добар комшија, добар сир, добар
аутомобил итд. Ови спојеви јесу колокације, али нису фразеологизми. Осим тога,
речи у колокацијама могу бити употребљене у основним значењима, а то обично не
могу у фразеологизмима. Преводилац је дужан да препозна фразеологизме у
страном језику. Често се дешава да преводилац не може да препозна фразеологизме
и да их преводи буквално, што представља озбиљну преводилачку грешку.
значење, као рећи и казати, а неправи су они који имају слична значења, као
говорити и приповедати.
Речи се на овај начин посматрају као етикете за одређене појмове и
занемарује се реална сложеност њихових односа, проузрокована вишезначношћу.
Лексеме се узајамно саодносе мноштвом својих значења и то изазива различите
семантичке могућности. У синонимском односу могу бити или само нека њихова
значења или сва значења. У првом случају говори се о тоталној синонимији, а у
другом о парцијалној синонимији. Тотална синонимија је изузетно ретка и
могућа је само међу јединицама које имају једно значење или мањи број њих. Она
се подудара са апсолутном синонимијом, нпр. цар – император. Парцијална
синонимија захвата делове полисемантичких структура и много је чешћа. У таквом
су односу, на пример, дом и кућа. Многа значења ових лексема подударају се, али
не баш сва. Тако, на пример, кућа може означавати и покућство (нпр. Понео је са
собом целу кућу), а дом не може. Дом, опет, може бити једно од тела из којих се, у
већини држава, састоји народно председништво (нпр. Седнице оба дома су јавне).
Кућа се никад не употребљава с овим значењем.
Ако се не пореде целе полисемантичке структуре двеју лексема, већ
појединачна значења, постоје три типа синонимских односа.
Прва је могућност да у синонимски однос ступи примарно значење једне
лексеме са примарним значењем друге. У таквом су односу, рецимо, рећи – казати
или ученик – ђак. Такву синонимију сматрамо типичном, правом синонимијом,
јер за њено остваривање није потребан неки одређени контекст. У језику, међутим,
најмање је заступљена права синонимија.
Друга могућност је да у синонимски однос ступи примарно значење једне
лексеме са секундарним значењем друге. У таквом су односу наглашене речи у
следећим реченицама: Становници града спавају и Цео град спава. Примарно
значење именице становници у синонимском је односу са секундарним значењем
именице град. Да би град могао остварити ово синонимско значење, потребан је
одговарајући контекст. Независно од контекста ове лексеме нису синоними. Ако се
лексички однос може остварити независно од контекста и захваљујући
контексту, онда први случај репрезентује основни, прави облик тог односа,
29
док други случај представља секундарну, нетипичну верзију тог односа. Према
томе, синонимски однос између именице становници и град представља пример за
неправу синонимију или контекстуалну синонимију. Иако је овај облик
синонимије секундаран, остварљив само под одређеним условима, у језику је
оваква синонимија најзаступљенија. О њој нарочито треба да воде рачуна људи од
пера, јер представља бескрајно извориште синонимских варијација.
Трећа могућност је да у синонимски однос ступи секундарно значење једне
лексеме са секундарним значењем друге. Тако, на пример, добро дете можемо
назвати анђелом или златом: То дете је прави анђео или То дете је право злато.
Именице анђео и злато нису синоними у својим основним значењима, али јесу у
секундарним значењима, кад означавају добро дете. Овај тип синонимије је, као и
претходни, остварљив само у неком дефинисаном контексту и такође представља
неправу или контекстуалну синонимију.
Синонимија
примарно значење лексеме бр. 1 Примарно значење лексеме бр. 2
ученик ђак
примарно значење лексеме бр. 1 секундарно значење лексеме бр. 2
Становници града спавају. Град спава.
секундрано значење лексеме бр. 1 секундарно значење лексеме бр. 2
анђео (= дете) злато (= дете)
Зашто је важно говорити о ова три типа синонимије? Први наведени тип је
типична врста синонимије, али је такве синонимије у језику далеко мање него што
је други и трећи тип синонимије. Други и трећи тип синонимије представља много
чешће моделе синонимије и зато је важно да се преводиоци упознају са овим
типовима синонима.
АНТОНИМИЈА
врућ – хладан, дугачак – кратак. Овај облик антонимије назвали смо правом
антонимијом јер за њено остваривање није потребан контекст.
Друга могућност је супротстављање примарног значења једне лексеме
секундарном значењу друге. У таквом су односу, на пример, лексеме сув и сиров.
Примарно значење лексеме сиров јесте непрерађен, необрађен (нпр. сирова руда)
Влажност је само понекад манифестација те непрерађености, па је то тек
секундарно значење. Придеви сув и сиров узајамно се супротстављају када се, на
пример, односе на дрво, а не супротстављају се када описују руду и многе друге
материје. Дакле, за овај облик антонимије потребна је одређена семантичка
позиција, тј. одређен контекст: сува дрва – сирова дрва. Не може се рећи да у овом
контексту придеви сув и сиров нису антоними, али се не може рећи ни то да је
њихов статус исти као статус оних антонима који се супротстављају у свим
контекстима и независно од њега, па зато овај тип супротстављености зовемо
неправом антонимијом или квазиантонимијом.
Трећа могућност је супротстављање само секундарних значења двеју
лексема, а не и њихових примарних значења. На тај начин се супротстављају,
рецимо, лексеме вук и овца, онда када се под вуком подразумева искусна, опасна
особа, а под овцом наивна, безазлена особа. За овај тип антонимије такође је
потребан контекст у којем би се реализовала секундарна, метафорична значења
именица вук и овца, заснована на семама колективне експресије, у којима вук и
овца означавају људска бића. На пример: Нити је Петар био Вук, а ни Марко баш
није био овца. И овај тип антонимије спада у неправу антонимију или
квазиантонимију. Овај вид супротстављености често се назива и контекстуалном
антонимијом.
33
Aнтонимија
1. примарно значење лексеме број 1 примарно значење лексеме број 2
дугачак кратак
2. примарно значење лексеме број 1 Секундарно значење лексеме број 2
сув сиров (= мокар)
3. секундарно значење лексеме број 1 секундарно значење лекеме број 2
вук (= опасна особа) овца (= безазлена особа)
ХОМОНИМИЈА