BUOTINSKI FLUIDI

INENJERSTVO NAFTE I GASA RGF

1

MATERIJALI ZA ISPIRNE FLUIDE P-8

Pod ispirnim buaim fluidom podrazumevaju se sve vrste fluida koje se koriste kod buenja, tj. ispiranja kanala buotine. Pod terminom isplaka za buenje (u nastavku samo isplaka) podrazumeva se suspenzija vrste faze u vodi ili ulju, ili kapljice jedne od ovih tenosti dispergovane u drugoj. Prema API standardu definicija glasi: Termin isplaka obuhvata sve sastave koji se koriste da pomognu proizvodnji, tj. izradi buotine i iznoenju nabuenih estica (krhotina) sa dna buotine na povrinu. Zadatak isplake je da izvri neke ili veinu razliitih funkcija koje zahtevaju operacije izrade buotine. Sa stanovita optimizacije definicija je: Isplaka za buenje, optimalnog sastava, predstavlja onaj fluid koji odgovarajuom brzinom proticanja kroz dleto ostvaruje i odgovarajuu hidrauliku snagu za ienje dna buotine i dleta, uz istovremenu primenu adekvatnog optereenja i brzine obrtanja, a koji pri tome ostvaruje i najniu cenu kotanja jednog metra buenja kanala buotine. Uslov da ova kombinacija promenljivih parametara ostvari stabilno izbueni kanal buotine, sastoji se u izboru odgovarajueg sastava isplake uz najniu cenu kotanja njene pripreme, obrade i odravanja.

Sve fluide za ispiranje moemo podeliti na: 1) fluide na bazi vode koji sadre: - vodu sa koncentracijom elektrolita manjom od 10 g/l, - glinu iz slojeva kroz koje se bui ili bentonit, - mineralne ili organske razreivae, - prema potrebi organske koloide (skrob, karboksimetilceluloza, polimeri). 2) fluide na bazi slane vode koji sadre: - vodu ija je koncentracija elektrolita vea od 10 g/l, - mineralne koloide, - organske koloide, - prema potrebi mineralne ili organske razreivae. Dele se na: - zasiene slane isplake, - isplake na bazi morske vode.
4

3) fluide na bazi nafte (uljno emulzione) sa kontinuiranom uljnom fazom gde koliina vode odreuje tip. Dele se na: - isplake na bazi ulja, sa dispergovanom vodenom fazom u malom zapreminskom procentu (3-5%), - inverzne emulzione isplake (voda u ulju), sa vodenom disperznom fazom od 50% ili veem zapreminskom procentu uz primenu aditiva za stabilizovanje sistema. 4) specijalne fluide
a) b) c) d) Suvi gas (prirodni gas, izduvni gasovi) Magle (kapljice vode rasprtene u vazdunoj struji) Pene (mehuri vazduha okrueni filmom vode sa stabilizatorima pene) Aerizovani fluid

Sastavni delovi isplake: Sve komponente isplake pri izradi buotina imaju u svom sastavu sledee osnovne komponente: 1. Tenu fazu (tenosti) a)Vodu b)Ulje 2.vrste estice a)Inertne, neaktivne estice -pesak-silicijum, krenjak, kreda, dolomit itd. -barit, kalcijum karbonat b)Koloidne, aktivne estice -glina koja bubri, monmorilonit (bentonit) -glina koja ne bubri, ilit, kaolinit c)Hemijski aditivi -razreivai, smanjivai filtracije, povrinski aktivne materije i ostale hemikalije, materijali protiv gubitaka, soli i dr.

Gline:

Gline su poliminerali koji ulaze u sastav sedimentnih stena u ukupnom obimu oko 70%. Predstavljaju agregate minerala u razliitim odnosima uz prisustvo primesa. Razlikuju se od drugih stena po fiziko-hemijskim osobinama. Uglavnom se formiraju kao produkt promene alumosilikatnih stena u okolini u kojoj je bila prisutna voda i rezultat su dugotrajnih i sloenih procesa: fiziko-hemijskog raspadanja, izmene pod uticajem hidrotermalnih faktora, vegetacije, pretaloenja vetrom i vodom, a mogu se nai na mestima udaljenijim od formiranja. Prvi tani opis glina dat je 1847 god., gde se na ovaj mineral nailo u okolini gradia Montmorillona (zapadna Francuska), pa je ta glina i nazvana monmorilonit. Isto tako se 1927 god., spominje jedna vrsta specijalne gline, naene u blizini tvrave Benton (USA-Wyoming), koja je nazvana bentonitom. Ta glina je pokazala izvanredna svojstva bubrenja u kontaktu sa vodom, a takoe zbog prisustva minerala monmorilonita pokazala je i izuzetna koloidna svojstva. Vrsta glinenog materijala zavisi od oblika i uslova raspadanja, temperature, klime, prisustva hemijski aktivnih minerala i slino. Glineni minerali mogu se klasifikovati na bazi kristalografske strukture: -Grupa kaolinita -Grupa monmorilonita -Grupa ilita ili hidroliskuna -Atapulgit
7

Za sve glinene minerale je zajedniko to to su svi silikati aluminijuma, jer su silicijum i aluminijum primarni elementi iz kojeg su sastavljeni. Atomi tih elemenata izgrauju kristalnu strukturu glinenih minerala i nalaze se u njihovim molekulima u dva razliita sloja: -u jednom sloju nalaze se atomi aluminijuma i kiseonika -u drugom sloju atomi silicijuma i kiseonika Ta dva sloja, meusobno spojena, izrauju molekule alumosilikata i u tom pogledu postoje neke bitne razlike izmeu pojedinih glinenih minerala. Tako svaki molekul monmorilonita ima dva silicijumska sloja (SiO2) izmeu kojih se nalazi po jedan aluminijumski sloj (Al2O3), dok molekul kaolinita ima samo jedan silicijumski i po jedan aluminijumski sloj. Veina glina ima strukturu slinu liskunu. Sastoje se od tankih listova koji obrazuju slojevitu strukturu kod koje su bazne povrine paralelne.

Struktura monmorilonita

- Jonska izmena: Mogunost zamene jona u kristalnim reetkama sa jonima iz suspenzije ima veoma vanu ulogu u pogledu svojstva odnosnih minerala. Mogunost same zamene jona uslovljena je, sa jedne strane, samom veliinom, tj. radijusom jona, a sa druge strane elektronskom konfiguracijom jona. Tako se moe Al3+ jon, u aluminijumskom sloju lako zameniti sa Mg2+ ili Fe2+, odnosno se Si4+ jon silicijskog sloja lako zameniti sa Al3+ jonima, i to sve na osnovu slinih dimenzija tih jona. Ova pojava, tj. mogunost zamene jona istog oblika naziva se izomorfnost i tom prilikom javlja se unutar strukture minerala viak negativnih naboja, tj. viak slobodne valence. Te slobodne valence se mogu zasititi preko jona iz nekog spoljanjeg izvora. Sposobnost glinenih minerala da izmenjuju jone izraava se u mili-ekvivalentima nekog adsorbovanog jona na 100g suve gline. Kapacitet ove izmene je razliit meu glinenim mineralima, najvei je kod monmorilonita (60-100/100g gline), srednji kod ilita (20-40/100 g), a najmanji kod kaolinita (3-15/100 g). Izomorfna zamena ima praktinu primenu kod ocene kvaliteta glinenih materijala u pogledu mogunosti njene hemijske obrade u smislu poboljanja koloidnih, reolokih i filtracionih osobina.

10

-Bubrenje glina: Glineni materijali svih tipova apsorbuju vodu, obrazujui u izvesnom smislu koloidne rastvore, meutim minerali monmorilonitne grupe, zahvaljujui irenju kristalne reetke, upijaju znatno veu koliinu vode. Utvrena su dva tipa hidratacije, tj. vlaenja: kristalizaciono i osmotsko. Kristalizaciono vlaenje je povrinska hidratacija. Javlja se kao rezultat apsorpcije monomolekularnih slojeva vode na bazinim povrinama kristala, kako spoljanjih tako i untranjih, a i na ivicama povrine kristala. vrstina veze slojeva vode sa glinenim esticama umanjuje se sa poveanjem rastojanja od povrine kristala. Ta voda ima ulogu pri bubrenju glina, a pri tome ne gubi svoja svojstva. Osmotsko bubrenje javlja se kao rezultat vee koncentracije katjona u osnovnoj masi rastvora. Pri tome molekuli vode prodiru u meuslojni prostor i kao rezultat toga uveava se rastojanje izmeu razliitih slojeva molekula glina. U ovom procesu ne uestvuje nikakva propusna mebrana, jer mehanizam bubrenja glina u osnovi nosi osmotski karakter poto izaziva razliku u koncentraciji elektrolita.

11

Dijagram bubrenja troslojnog listia gline

12

-Proces vezivanja glinenih estica: Ravne estice glina u obliku lista ili tanjira imaju dve razliite povrine: prednje strane (lica), tj. bazne povrine su sa negativnim nabojem, a povrine ivica su sa pozitivnim nabojem. Ovi elektrini naboji i zamenljivi katjoni ili suprotni joni iz rastvora stvaraju elektrino polje sila oko glinenih estica, koje odreuju kako e ove estice delovati jedne na druge. Ako se suprotni joni odvoje od povrine gline, odbojne sile izmeu ravnih listia sa negativnim nabojem su velike i listii e se odvajati jedni od drugih i taj proces se naziva disperzija. estice glina odlikuju se i svojstvima da obrazuju vee komplekse, a kroz to da se udalje iz reda veliine koje vrede za koloide. Ovaj proces se moe lako pospeiti dodavanjem odreenih elektrolita. Ta pojava se naziva flokulacija ili zgruavanje i dodvodi do formiranja grozdaste strukture u obliku kue od karata. Raspad veih kompleksa gline u mnogo sitnije estice predstavlja suprotan proces koji se naziva deflokulacija. Deflokulacija utie na dalju podelu glinenih estica i prebacije time gline u koloide.

13

Mogue povezivanje listia glina u suspenziji gline u vodi. A. Deflokulirani-dispergovani; B. Deflokulirani sa kontaktom ivica-ploha; C. Flokulirani-dispergovani; D. Flokulirani sa kontaktom ivica-ploha.
14

Monmorilonit: Ovi minerali predstavljaju sastavnu konponentu hidroalumosilikati sa odnosom SiO2:Al2O3 = 4:1. gline bentonita i to su

Struktura monmorilonita je sledea: dva spoljnja tetraedarska sloja SiO2 i izmeu njih sloj oktaedra Al2O3. Slojevi su povezani primarnim silama valentnosti, a razdeljeni su slabo vezanom vodom. Sistem je sa stanovita elektrinih naboja uravnoteen, meutim, u praksi dolazi do izomorfne zamene tako da do 15% etvorovalentni atom Si moe biti zamenjen trovalentnim Al, dok Al3+ moe biti zamenjen u potpunosti dvovalentnim atomom Mg, Fe i dr. Posledica ove zamene je negativni naboj monmorilonita koncentrisan u srednjem sloju reetke. Izmeu slojeva kristalnih reetki postoji slaba kiseonika veza, pa se zbog toga ovi slojevi lako cepaju (udvajaju). Monmorilonitska glina bubri u dodiru sa vodom, pri emu molekuli vode prodiru izmeu naelektrisanih slojeva i razdvajaju ih tako da se znatno poveava udaljenost izmeu slojeva, dok se privlane sile izmeu njih smanjuju.

15

Kod mehanikog meanja u vodi, na sredini dolazi do cepanja slojeva pri emu se stvara visoko disperzovana stabilna suspenzija koja slui kao isplaka. Monmorilonit nastaje iz umereno baznih neutralnih ili umereno kiselih rastvora koji su bogati Na, Mg, Fe i drugim zemno-alkalnim metalima. Monmorilonit se javlja u dubljim zonama povrinskog raspadanja stena bogatih Mg i Ca, a posebno staklastih tufova.

Monmorilonit
16

Kaolinit: Kaoliniti imaju dvojnu strukturu koja se sastoji iz naizmeninog smenjivanja slojeva SiO2 i slojeva Al2(OH)3. U strukturi kaolinita Si-joni se ne zamenjuju i zbog toga odsustvuju meuslojni katjoni. Struktura kaolinita sastoji se iz jednog tetraedarskog sloja SiO4 i jednog oktaedarskog sloja sa Al-jonima koji su okrueni sa kiseonikom i hidroksilnim grupama. Postanak kaolinita vezan je za niske temperatuire i pritiske i blago kisele sredine. Kaolinit nastaje raspadanjem feldspata, ili direktno predislokacijom pri normalnim uslovima iz toplih hidrotermalnih rastvora kada koncentracija Ca, Mg, Na, Cl nije visoka. Struktura kaolinita je stabilna jer u strukturi kaolinita postoji ravnoteno stanje pozitivnih i negativnih naboja, pa je kristal elektrino neutralan. Meu slojevima u reetki kaolinita deluje vrsta veza O-OH, pa zbog toga kaolinitna glina slabo disperguje u vodi i stvara isplake slabog kvaliteta.

17

Ilit: Ilit predstavlja prelaznu grupu izmeu muskovita i monmorilonita zbog ega se esto naziva hidroliskunom ili hidromuskovitom. Hemijski sastav je promenljiv. Kristalna reetka je slina monmorilonitu, ali umesto vode izmeu strukturnih slojeva javljaju se joni K. Razlikuje se od dobro kristalastog liskuna po manjoj zameni Si-Al, manjim sadrajem K i nepravilnostima u slaganju silikatnih slojeva. Nastaje u alkalnim sredinama raspadanjem feldspata kada je prisutan kalijum K. Naroito je rasprostranjem u morskim sredinama. Ponekad se koristi za izradu isplake, ali potrebna velika koliina u odnosu na bentonitske gline.

Atapulgit: Predstavlja hidratisani magnezijum-silikat. Koristi se u tehnologiji isplake za razvijanje viskoziteta u bilo kom tipu vode za pripremu isplake. Osnovna namena mu je za pripremu i odravanje slanih isplaka, gde je proizvedeni viskozitet atapulgitom isto mehaniki. Hidratacione sile pri vlaenju nisu prisutne.
18

Njegova jedinstvena kristalna struktura sastoji se iz velikog broja estica igliastog oblika. Nakon mehanikog delovanja, prilikom meanja, stepen viskoznosti zavisi od veliine estica. Na zidovima buotine estice stvaraju mreastu strukturu, ali te igliaste estice ne utiu na kontrolu filtracije tako da je potrebno naknadno korienje reagenata za regulaciju gubitka filtracije.

Atapulgit

19

Glineni minerali su, u manjoj ili veoj meri, prisutni u svim tipovima stena, gde se nalaze u rasprenom stanju ili kao vezivo. Razlika meu navedenim tipovima glina je u koliini vode ili filtrata koje hidratacijom vee na sebe, ali i u posledicama hidratacije. Dok e gline monmorilonitskog tipa bubriti, tj. poveavati svoju zapreminu i, dotle e gline ilitnog i kaolinitnog tipa, vie manje, dispergovati u sitne estice. Prodor filtrata isplake u stene uzrokovan je pozitivnim diferencijalnim pritiskom isplake. Ta injenica upozorava na to da je neophodno potrebno paljivo kontrolisati vrednost diferencijalnog pritiska u svim fazama buenja, pa i kasnije, tj. kod osvajanja ili remona buotina. Hidratacija glinenih estica u stenama umnogome zavisi od toga koliko je isplaka inhibirana i koliko su te estice osetljive na reakciju. Inhibirana isplake moe se definisati kao tenost koja slui pri buenju buotina, a ima sposobnost da u veoj meri sprei hidrataciju glinovitih materijala. Ona ujedno spreava bubrenje i disperziju unutar odreenih granica. Spreavanje hidratacije moe se pripisati delovanju rastvorenih katjona ili anjona, koji moraju biti u odreenoj koncentraciji u takvoj isplaci.
20

Uslovi za ostvarivanje funkcija isplake Da bi se postigli uslovi za ostvarivanje funkcija isplake pri procesu izrade buotine moraju se osigurati: -Odgovarajue fiziko-hemijske osobine isplake -Oprema za merenje fiziko-hemijskih osobina isplake -Oprema za izradu, obradu, ienje isplake i dr. -Otpornost isplake na razne zagaivae -Kontinuirana kontrola i podeavanje osobina isplake

21

1. Fiziko-hemijske osobine isplake: U odgovarajue fiziko-hemijske osobine isplake spadaju: gustina (kg/dm3) Marsh-ov viskozitet (s) prividna i plastina viskoznost (mPas) granica teenja (Pa) poetni i 10-minutni gelovi (Pa) filtracija i to: - API fitracija (ml/30 min) - HT-HP fitracija (ml/30 min) debljina glinenog obloga-kolaa (mm) pH vrednost sadraj peska (%) sadraj vrstih estica, vode i ulja (%) sadraj NaCl, Ca++, CaSO4 (g/m3) alkalnost fitrata Pf, Mf alkalnost isplake Pm

22

2. Oprema za merenje fiziko-hemijskih osobina isplake: -Vaga za merenje gustine isplake -Marsh-ov levak -Reometar za merenje providne, plastine viskoznosti, granice teenja i gelova -Filter presa za merenje filtracije -Indikator ili elektronski pH metar -Komplet za merenje sadraja peska -Komplet za merenje sadraja vrstih estica, vode i ulje -Oprema za hemijske analize

23

Vaga za merenje gustine isplake: Vaga za merenje gustine isplake (Sl.1) je jednostavna naprava. Sastoji se iz: postolja, kalibrisanog kraka na kojem je ugraena libela, kalibrisane poluge sa jahaem i posude za uzorak isplake sa poklopcem. Merenja se mogu obaviti u rasponu gustina od 0,72 do 2,88 kg/dm3. Greke pri merenju su mogue usled nedovoljno napunjene posude i zapenjene isplake.

Sl. 1: Vaga za merenje gustine isplake

24

Marsh-ov levak: Za merenje viskoznosti se koriste marov levak i rotacioni viskozimetar. Marov levak omoguava brzo utvrivanje vrednosti viskoznosti isplake. Pribor za merenje Marove viskoznosti sastoji se od levka, graduirane posude od 1000 cm3 i toperice. Zapremina levka je 1500 cm3. Levak je prikazan na slici 2. Vrednost dobijena merenjem je relativna viskoznost a predstavlja vreme isticanja 1 litra tenosti iz levka. Merena vrednost je pod uticajem geliranja i gustine koja menja hidrostatiki pritisak isplake u levku te nije uporediva sa vrednostima dobijenim drugim instrumentima. Vreme isticanja 1 l iste vode iznosi 28 s 1 s.

Slika 2. Marov levak

25

Reometar za merenje prividne, plastine viskoznosti, granice teenja i gelova: Rotacioni viskozimetar sa direktnim oitavanjem vrednosti napona smicanja na skali instrumenta, se koristi za merenje plastine viskoznosti, prividne viskoznosti, granice teenja i vrstoe gela isplake. To je instrument rotacionog tipa, baziran na principu rada dvaju koncentrinih cilindara.

Slika 3. Rotacioni dvobrzinski viskozimetar

26

Filter presa za merenje fitracije i debljine glinenog kolaa: API filter presa: Sastoji se iz postolja sa podesivim zavrtnjem za dranje tri dela elija za filtriranje. elija se, u doljem delu, sastoji iz osnove sa otvorom i cevicom za isticanje filtrata isplake. Osnova ima i sito od 60-80 mesha, na koje se postavlja filter papir. Sito i papir postavljaju se izmeu dva prstena koji osiguravaju nepropusnost izmeu osnove i elije. Na vrhu elije se nalazi poklopac sa prikljukom za azot, vazduh ili CO2 i prsten koji osigurava nepropusnost izmeu poklopca i elije. Princip rada zasniva se na podeavanju regulatora tako da je elija pod pritiskom od 7 bar i nakon 30 minuta oita se zapremina tenosti u menzuri. To je API filtracija izraena u ml/30 min. Izvadi se filter papir, ispere se i izmeri se debljina kolaa u mm.

Sl. 4.: API filter presa

27

HT-HP filter presa: Sastoji se od termostatskog elementa za grejanje, elije za filtrat, kontrole izvora pritiska, sakupljaa fitrata, termometra i prstenova otpornih na naftu i ulje. Princip rada je isti kao i kod API filter prese. Razliiti su samo uslovi rada, temperatura i pritisak. Upotrebljavaju se pritisci koji mogu dostii 105 bar (1.500 psi) i temperature do 230C. Pri temperaturama veim od 90C moraju se primeniti posebne mere zatite zbog svojstva vode i vodene pare. Radi sigurnosti upotrebljava se samo azot i CO2.

Sl. 5.: HT-HP filter presa

28

Vreme filtriranja: Zapremina filtrata raste proporcionalno sa drugim korenom vremena u kojem se fitracija vri, jednaina:

V= f t
Pritisak: Zapremina filtrata raste kako raste vrednost drugog korena pritiska filtriranja. Praktino to nije tako, jer je oblog koji stvori glinovita suspenzija kompresibilan, pa ako se samo udvostruuje pritisak, koliina filtrata e se u suspenziji bentonita u vodi poveati za 5-15%. Sa druge strane, sa manje koloidnom suspenzijom (glina iz sloja plus voda) zapremina filtrata e se udvostruiti kada se pritisak udvostrui. Ta konstatacija je veoma vana, jer uz pomo dva merenja filtracije pri razliitim p, moe se ispitati koloidno stanje glinovite suspenzije i zakljuiti kakvog je kvaliteta glinena obloga isplake.

V = f p
29

Temperatura: Iako se ne pojavljuje u Darcy-evoj jednaini, temperatura kao parametar ima vanu ulogu, jer temperatura utie i na aditive u isplaci (cepanje i raspadanje), tako da ona ima znatan uticaj na vrednost filtracije. Filtracija pod povienom temperaturom i pritiskom je od 2 do 5 puta vea nego na sobnoj temperaturi i pritisku od 7 bar. Kako kontrola filtracije samo pomou estica bentonita nije dovoljna, u praksi se koriste sledei aditivi za njenu regulaciju: -skrob, stabilan do temperature oko 120 C -karboksimetilceluloza, stabilna do oko 140 C -metal-lignit, stabilan do oko 200 C -metal-lignosulfonat, stabilan do oko 170-180 C -hidrolizirani akrilonitril, stabilan do oko 220 C Da bi se sigurno znalo da u isplaci ima dovoljno bentonitskih estica, potrebna je njihova kontinuirana kontrola, sa tzv. MBT testom (metilen blue test), to predstavlja koliinu adsorbiranog metilenskog plavila koja se nepovratno adsorbira na glineno-silikatni materijal, dok se na neglinene materijale kao to je to kremen ne adsorbira.
30

Indikatori ili elektronski pH metri: pH izraava kiselost ili baznost nekog vodenog rastvora. pH je decimalni logaritam koncentracije vodonikovih jona sa negativnim predznakom: pH = - log(H+) (H+) = 10-pH = antilog (-pH) a) Indikatorski papir To je najbri nain merenja koji se bazira na sposobnosti nekih organskih materija da menjaju boju zavisno od pH vrednosti tenosti sa kojom dolaze u kontakt. Preciznost je retko vea od 0,5 pH ali esto dovoljna za terensku praksu. Traka lakmus papira stavlja se u isplaku ili filtrat, tako da ona poprima nijansu odreene boje i uporeuje se sa standardnim indikatorom boja na kutiji, ime se odreuje brojana vrednost pH. b) Elektronski pH-metar Ovaj aparat daje koncentraciju H+ jona merenjem elektrinog potencijala kroz elektrodu koja je uronjena u ispitivani rastvor.
31

Komplet za merenje sadraja peska:

Odreivanje sadraja peska u isplaci je neophodno jer prekomerna koliina peska izaziva formiranje deblje porozne glinene obloge, ili se poveava gustina isplake i dolazi do taloenja na dnu buotine oko alata kad je cirkulacija isplake prekinuta a takoe moe delovati abrazivno na delove ispirne pumpe, potisne vodove, buae ipke i ostalu opremu. Pod sadrajem peska obuhvatamo sve vrste estice u isplaci ije dimenzije su vee od 74 m. Oprema za odreivanje sadraja peska sastoji se od sita sa 200 otvora po inu, levka i staklene menzure graduirane od 0 do 20% za direktno oitavanje sadraja peska. Oprema je prikazana na slici 6.

Slika 6. Pribor za odreivanje sadraja peska

32

Komplet za odreivanje sadraja vrstih estica, vode i ulja: Za odreivanje zapreminskog procenta razliitih sastojaka koristi se Retor kit. On se sastoji od elije za uzorak isplake, grejaa i kondenzatora, a radi na principu destilacije. Zagreva se odreena zapremina isplake sve dok tene komponente ne ispare. Para prolazi kroz kondenzator, te se ulje i voda skupljaju u menzuri kalibrisanoj u %. Zbog razlike u gustini, ulje pliva u vodi. Direktnim oitavanjem zapremine vode i ulja, sadraj vrstih estica se odreuje: sadraj vrstih estica = 100 (zapremina vode + zapremina ulja) Sl. 7. Retort kit
33

Prosena gustina vrstih estica moe se odrediti iz jednaine:

100 is (zapr.%vode + nafte zapr.%nafte ) zapr.%estica

(kg / dm )
3

Za priblino odreivanje sadraja barita i gline u isplaci moe se primeniti tabela.

Gustina vrstih rstica (kg/dm3) 2,6 2,8 3,0 3,2 3,4 3,6 3,8 4,0 4,3

% barita po teini 0 18 34 48 60 71 81 89 100

% gline po teini 100 82 66 52 40 29 19 11 0

34

Oprema za hemijske analize: Oprema za hemijske analize obuhvata obuhvata: kalibrisane pipete, kalibrisane okrugle tikvice i kalibrisane birete. Merenje alkalnosti: U praksi se mere tri vrste alkalnosti: - Pf i Mf filtrata i - Pm isplake gde su : P- fenolftalein, krajnja taka fenolftaleina javlja se pri pH = 8,3 M - metiloran, krajnja taka metiloran javlja se pri pH = 4,3 f - filtrat m - isplaka

35

Pf alkalnost: To je koliina kiseline H2SO4 N/50 koja je potrebna da 1 ml filtrata postigne vrednost pH = 8,3. Pipetom se uvue 1 ml filtrata i izlije u istu posudu ili Erlenmeyer-ovu tikvicu. Dodaje se 20 ml destilovane vode, a zatim 2 do 3 kapi otopine fenoltaleina. Ako uzorak postane ruiast, pusti se da otopina H2SO4 N/50 pada kap po kap iz birete, i pri tom se mea sve dok ne doe do promene boje. Ako se boja filtrata ne promeni nakon dodatka otopine fenolftaleina, onda je Pf = 0, ako filtrat postane ruiast nakon dodatka otopine fenilftaleina, Pf je jednak broju ml H2SO4 N/50 potrebnih za promenu boje.

Mf alkalnost: To je koliina H2SO4 N/50 koja je potrebna da 1 ml filtrata dostigne pH = 4,3. Upotrebi se uzorak filtrata prethodno korien za utvrivanje alkalnosti Pf, i doda se 2-3 kapi metilorana. Kada uzorak pouti, dodaje se otopina H2SO4 N/50 kap po kap iz birete, meajui pri tome sve dok uta boja ne pree u narandastu (ali ne i u crvenu). Ako se nakon dodavanja otopine metilorana boja ne promeni Mf = Pf, a ako filtrat promeni boju, Mf je jednak ukupnom broju ml kiseline H2SO4 N750 (ml za Pf+ml za Mf krajnju taku) potrebnih da se dostigne krajnja taka.
36

Pm alkalnost: To je koliina H2SO4 N/50 koja je potrebna da 1 ml isplake dostigne pH = 8,3. Brizgaljkom se uvue 1 ml isplake i izlije u istu posudu ili Erlenmeyer-ovu tikvicu. Dodaje se oko 20 ml destilovane vode, a zatim 2-3 kapi fenolftaleina. Ako uzorak postane ruiast ili bledo purpuran (zavisno od boje isplake), dodaje se otopina H2SO4 N750 brzo, kap po kap, iz birete u posudu, neprekidno meajui, sve dok ruiasta boja ne nestane. Ako se boja isplake ne promeni nakon dodavanja fenolftaleina Pm = 0, a ako nakon dodavanja fenolftaleina isplaka postane ruiasta, Pm je jednak broju ml H2SO4 N/50 potrebnih da ruiasta boja nestane.

37

Odreivanje sadraja kalcijuma: Odmeri se pipetom 1 ml fitrata i ulije u Erlenmeyer-ovu tikvicu. Razredi se sa 30-50 ml destilovane vode. Promea se i doda 1 ml NH4Cl pufer otopine. Dodaje se malo indikatora eriokromblek, da uzorak dobije ljubiastu boju. Promea se i titrira sa otopinom versena. Titracija je gotova kada ljubiasta boja pree u plavu, a sadraj Ca izraunava se na sledei nain: Ca = ml versena x f x 0,4 x 1000 (ppm) Odreivanje sadraja NaCl: Odmeri se pipetom 1 ml filtrata i ulije u Erlenmeyer-ovu tikvicu. Razredi se sa 2030 ml destilovane vode i promea, a zatim dodaje 2-3 kapi fenolftaleina uz meanje. Ako sadraj pocrveni, namoi se vrh tapia u azotnu kiselinu (HNO3) i promea njime sadraj tikvice. Crvena boja mora nestati. Ako sadraj ne pocrveni, nije potrebna obrada sa HNO3. Dodaje se 3-5 kapi (ili vie) natrijum hromata (Na2CrO4), da zurak dobije utu boju. Titrira se sa otopinom srebronitrata (AgNO3). Titracija je gotova kada uta boja pree u smee narandastu boju, a sadraj NaCl izraunava se na sledei nain: NaCl = ml AgNO3 x f x 1.000 (ppm) gde je: ppm (parts per million) mg/lit
38

Odreivanje kalcijum sulfata: Odmeri se 5 ml isplake i ulije u Erlenmeyer-ovu tikvicu od 750 ml. Dodaje se 245 ml destilovane vode. Mea se (muka) oko 30 minuta uz grejanje, ako je mogue do 60oC (da se CaSO4 otopi u vodi). Nakon meanja profiltira se sadraj tikvice. Uzima se 5 ml gornjeg filtrata i ulije u malu Erlenmeyer-ovu tikvicu. Razredi se sa 30-50 ml destilovane vode i dodaje 1 ml NH4Cl pufer otopine i promea. Na vrh noa dodaje se indikator eriokromblek, promea i titrira sa otopinom versena. Titracija je gotova kada ljubiasta boja pree u plavu, a izraunava se jednainom: CaSO4 = ml versana x f x 6,78 x 2 (kg/dm3)

39

3. Materijali za isplaku Najei materijali koji se koriste za izradu, obradu i odravanje isplake su: -Mineralni koloidi -Organski koloidi -Razreivai i deflokulanti -Hemikalije za isplaku -Specijalni materijali za isplaku -Oteivai isplake -Materijali za spreavanje gubitaka isplake

40

3.1. Mineralni koloidi: Uz vodu, to su osnovni materijali za isplaku na bazi vode i koriste se za obrazovanje suspenzije, tiksotropije, gelova i viskoznosti. Dele se u dve osnovne grupe: -gline za slatku vodu-bentoniti -gline za slanu vodu atapulgiti Bentonit: Bentonit je vrsta gline sa najveim sadrajem minerala monmorilonita. Wyoming bentonit se smatra najkvalitetnijim bentonitom u svetu i slui kao etalon za odreivanje kvaliteta svih ostalih bentonita. Za poetno buenje koliina bentonita za pravljenje suspenzije moe da iznosi 1012%, a u kasnijim fazama izrade buotine uobiajeno se smanjuje do 6%. Kvalitet bentonita utvren je API standardom, prema kome 6% suspenzija bentonita treba da zadovolji sledee uslove: -Oitavanje na Fann viskozimetru pri 600 o/min: 30 minimum -Granica teenja -Filtracija -Ostatak na situ od 200 mesh-a -Sadraj vlage : 3 Pa minimum : 15 ml na 30 min.maksimum : 4% maksimum : 10% maksimum
41

Atapulgit: Ako voda za isplaku sadri mnogo soli, ili ako isplaku obraujemo na bazi morske vode, upotrebljava se atapulgit glina. Sa ovom glinom postie se ista viskoznost i gelovi kao i sa bentonitom pri istim koncentracijama. Uobiajeno se od jedne tone atapulgit gline moe u slanoj vodi dobiti oko 11 m3 isplake viskoznosti 15 mPas. U svetu su poznati sledei trgovaki nazivi za atapulgit: Zeogel, Salt gel, Mesuco salt clay, Solt water gel itd.

42

3.2.

Organski koloidi:

Organski koloidi se koriste za smanjenje fitracije i kontrolu reolokih osobina isplake. Najee se koristi karboksilmetilceluloza (CMC) i skrob. Karboksilmetilceluloza (CMC): Dodatkom CMC-a u vodu on u njoj disperguje, tj. vee vodu za sebe i na taj nain sniava filtraciju isplake. Pored toga, CMC obavija estice bentonita i tako ih donekle titi od loih uticaja zagaivaa. Otporan je na delovanje bakterija, a temperaturna stabilnost mu je izmeu 140-160C. CMC se dodaje u isplaku preko vakum levka tako to se obradi kompletna koliina isplake u cirkulaciji ravnomernim dodavanjem. Za normalnu obradu isplake potronja CMC-a se kree od 0,5-1 kg po metru buenja, a u dubljim buotinama i 2-4 kg po izbuenom metru . U naoj zemlji CMC se proizvodi pod nazivom Lucel, a u svetu se pojavljuje pod razliitim imenima kao to su: Antisol, Mesuco CMC, Cellex, Magco CMC itd.

43

Skrob: Skrob spada u vie polisaharide koji se koloidno rastvaraju u vodi, pa se na toj osobini i zasniva upotreba skroba u isplaci kao aditiva za regulaciju filtracije. Stabilan je do temperature od 120C, pa ga iznad te temperature ne treba upotrebljavati. Skrob je podloan delovanju bakterija koje ga razgrauju (penjenje, neugodan miris i dr.), tako da pre obrade isplake skrobom treba dodati bicida koji e unititi bakterije. Skrob se, takoe, u isplaku dodaje preko vakum levka u koliini od 8-10 kg/m3. 3.3. Razreivai i deflokulanti: Razreivai (dispergatori) se koriste za smanjivanje viskoznosti i regulaciju gelova isplake, a da pri tome ne utiu na gustinu isplake. Upotreba razreivaa, takoe, poboljava koloidno stanje isplake i njenu stabilnost. Razreivai adsorbiraju estice glina, tako da zadovoljavaju preostale valence, to rezultira u smanjenju privlanih sila izmeu estica. Odbojne sile preovladavaju i estice su sasvim dispergovane. Razreivai deluju i kao deflokulanti, direktno ili preventivno, zatiujui koloide prisutne u isplaci i spreavaju zagaenje. Celokupno delovanje razreivaa zavisi od prirode razreivanja, prirode elektrolita prisutnih u isplaci, alkaliteta isplake itd. Razreivai i deflokulanti mogu biti: -Mineralni razreivai -Organski razreivai
44

Mineralni razreivai: U mineralne razreivae spadaju: -voda -kompleksni fosfati Voda: Voda smanjuje reoloke osobine isplake, ali i uvek sniava gustinu isplake pa je neophodno dodati i materijale za oteavanje. Kompleksni fosfati: Veliki broj fosfata moe se koristiti u isplakama za smanjenje viskoznosti, ali je njihova primena ograniena, jer su svi danas poznati fosfati nestabilni na temperaturama iznad 60C, tako da se praktino mogu primenjivati u plitkim buotinama koje ne zahtevaju kvalitetnu isplaku.

45

Organski razreivai: Meu organskim razreivaima su: -tanini -lignin i derivati lignina -huminske kiseline -neke povrinsko aktivne tvari -neki sintetiki polimeri

46

Lignin i derivati lignina: Od organskih razreivaa najiru primenu imaju lignin i derivati lignina. Ligninski derivati koji se najee koriste su lignosulfonati. Lignosulfonati se adsorbiraju na ivicama i povrinama estica spreavajui delovanje sila meu esticama i na taj nain reguliu gelove, drei sistem u dispergovanom stanju. Osim toga oni reguliu reoloka svojstva, smanjuju filtraciju, to ini isplaku otpornijom na zagaivanje i delovanje temperature.Takoe, lignosulfonati mnogo bolje deluju ako su u zajednici sa kaustinom sodom. Lignosulfonati se mogu koristiti u obliku: -kalcijum lignosulfonata -natrijum lignosulfonata -ferohromlignosulfonata (FCL) -ferolignosulfonata Od svih lignosulfonata ferohromlignosulfonat (FCL) je najefikasniji i deluje praktino u svim tipovima isplake na bazi vode. Isplaka obraena ferohromlignosulfonatima moe podneti visoku temperaturu, tj. temperaturno je stabilna do l a u zavisnosti od dodate koliine ponaa se kao: -razreiva u koncentraciji od 2-8 kg/m3 -inhibitor bubrenja glina i aditiv za kontrolu filtracije pri upotrebi viih koncentracija 47 od 20-40 kg/m3

Upotreba hroma, kao to je ve i reeno, je ograniena ili zabranjena u nekim podrujima pa je iz tog razloga upotreba ferolignosulfonata (FL) kao razreivaa u isplakama znaajnija. Lignosulfonati se na tritu pojavljuju pod sledeim nazivima: Pinasol (modifikovani lignosulfonat), Serla-sol CR (modifikovani hromlignosulfonat), Mesuco Lignosulfonate (hrom-polimerizovani natrijum lignosulfonat), Q-Broxin (ferohromlignosulfonat), itd.

48

3.4. Hemikalije za isplaku: U hemikalije za isplaku uglavnom spadaju: kaustina soda, kalcinirana soda, soda bikarbona, gips, itd. Kaustina soda (NaOH): Kaustina soda koristi se u isplakama u sledeim sluajevima: -za povienje pH vrednosti u cilju poveanja delotvornosti organskih materijala (razreivai i aditivi za kontrolu fitracije) -za poveanje izdanosti glina -za smanjenje rastvorljivosti nekih kalcijumovih soli, a takoe pomae i kontroli rastvorljivosti krea -za taloenje kalcijuma po sledeoj reakciji: 2 NaOH + CaSO4 Na2SO4 + Ca(OH)2 Kalcinirana soda (Na2CO3): Kalcinirana soda koristi se u sledeim sluajevima: -za povienje izdanosti glina -za taloenje, tj. neutralizaciju kalcijuma koji deluje kao zagaiva po reakciji: Na2CO3 + Ca++ = CaCO3 + 2 Na+
49

Soda bikarbona (NaHCO3): Soda bikarbona se prvenstveno koristi pri buenju cementa. Ona taloi, tj. neutralizuje kalcijum iz cementa prema reakciji: NaHCO3 + ca(OH)2 Gips (CaSO4 H2O): Kalcijum sulfat (CaSO4) iz rastvorenog gipsa koristi se za izradu isplake na bazi gipsa. Rastvorljivost gipsa je 2,14 kg/m3 u slatkoj vodi pri 20C. Kalcijumovi joni iz rastvorenog gipsa spreavaju bubrenje nabuenih glinenih estica i omoguavaju buenje sa viim sadrajem vrstih estica pri istom viskoznou. CaCO3 + NaOH + H2O

50

3.5.

Specijalni materijali za isplaku:

Veina od tih materijala je patentirana od strane proizvoaa, pa je teko govoriti o njihovom hemijskom sastavu. Materijali za stabilizaciju zidova kanala buotine: To je smesa nekoliko materijala kao to su: natrijum asfaltni sulfat, asfalt fenolat, oksidirani asfalt i anorganske soli. Oko 70% takvih produkata rastvara se u vodi ili dizel ulju, a oko 30% finih asfaltnih estica ostaje nerastvoreno u isplaci. Te nerastvorljive estice vre zaepljenje mikropukotina u stenama ime se spreava prodor filtrata u te mikropukotine, a time i kvaenje, odnosno obruavanje nestabilnih stena. Pored toga, ti materijali deluju povoljno i na smanjenje trenja i lepljivosti, kao i torzije buaeg alata. Takoe, ovi materijali su nali primenu u smanjivanju fitracije i debljine glinene obloge. U procesu izrade kanala buotine primenjuju se kod pojave nestabilnosti kanala buotine, a mogu se dodati isplaci i kao preventiva ako se takvi slojevi oekuju. Proizvode se pod raznim imenima kao to su: Stabil-hole (rastvorljiv u dizel ulju), Thermi seal (rastvorljiv u vodi) itd.

51

Odglavljivai: Statistiki podaci pokazuju da je uzrok oko 70-80% prihvata (zaglava) buaeg alata prilepljivanje o zid buotine, kao posledica diferencijalnog pritiska. Utiskivanje naftne kupke esto je neuspeno jer nafta ili dizel ulje ne prodire uvek izmeu obloge, tj. isplanog kolaa i metala. Dodavanjem povrinski-aktivnih agensa dispergovanih u nafti dobija se eljeno kvaenje izmeu zida buotine i metala. Nafta (dizel ulje) prodire u membranu metal-obloga i povrina dodira zid buotinebuai alat se smanjuje. Najee korieni odglavljivai, koji se dodaju naftnim kupkama, poznati su pod nazivima: Pipe Lax i SF-100. Pipe Lax: Delovanje naftne kupke sa Pipe Lax-om se ogleda u tome to on iz isplanog kolaa upija vodu ime dolazi do rastvaranja, tj. pucanja isplanog obloga. Kroz nastale pukotine u isplanom kolau probija se nafta (dizel ulje), to dovodi do izjednaavanja pritiska oko buaeg alata i njegovog oslobaanja. Potrebna koliina Pipe Lax-a za izradu naftne kupke iznosi od 35 lit/m3 sirove otplinjene nafte, ili 23 lit/m3 dizel ulja. Takve kupke se mogu upotrebiti samo u neoteanim isplakama. SF-100: SF-100 primenjuje se za pripremu tzv. oteanih kupki, jer rastvoren u dizel ulju moe se oteati baritom do gustine od 2,16 kg/dm3. Njegova priprema je naroito poeljna kada u kanalu buotine elimo spreiti neuravnoteenost stuba isplake,52 do ega bi dolo ako bi se upumpala ista nafta ili dizel ulje.

Otpenjivai (defoameri): Ti materijali deluju kao odvajai pene iz isplake, to su: -aluminijum stearat -povrinski aktivna sredstva -vii alkoholi Aluminijum stearat mora se rastvoriti u dizel ulju pre nego to se doda u isplaku. Rastvara se 5 kg aluminijum stearata u 25 lit. dizel ulja. Alkoholi (Surflo W-300) i povrinsko aktivna sredstva (Aktaflo-S) upotrebljavaju se u tenom obliku. Dodavanje otpenjivaa u isplaku vri se putanjem smee da lagano kaplje u isplana korita, to bi trebalo da odgovara koliini od 0,1 do 0,3 lit/m3 isplake.

53

3.6. Oteivai za isplaku: Gline su osnovni materijali za izradu koloidnih suspenzija, ali se samo sa njima ne mogu izraditi isplake potrebnih gustina. Iz tog razloga nephodno je dodati oteiva, da bi se dobila zahtevana gustina isplake. Oteivai moraji ispuniti sledee zahteve: -njihova gustina treba da bude takva, da razumna koliina otea isplaku koliko je to potrebno -koliina oteivaa ne sme povisiti sadraj vrstih estica do visine koja nije u skladu sa odravanjem pravilne reologije -oteivai moraju biti inertni (nerastvorljivi) tako da ne flokuliraju osnovnu isplaku -rastvorljive soli ne smeju biti u oteivau jer e prouzrokovati zagaenje isplake -oteivai moraju imati odgovarajue dimenzije estica, tako da ne dolazi do taloenja -oteivai moraju biti to manje abrazivni U praksi se najee koriste sledei oteivai: -Barijum sulfat (barit) -Kalcijum karbonat (kredofil)
54

Barijum sulfat BaSO4 (barit): Barijum sulfat ili barit se najee koristi kao oteiva u svim tipovima isplake jer je inertan, tj. nerastvorljiv. Gustina mu je od 3,8 do 4,3 kg/dm3. On omoguava da se gustina isplake moe poveati do 2,40-2,50 kg/dm3, to odgovara prosenim gradijentima frakturiranja (loma) stena, ime je i pokriven raspon vrednosti potrebnih gustina isplaka za normalno buenje Prema API standardu, barit, u pogledu kvaliteta, treba da zadovolji sledee zahteve: -gustina -sadraj rastvorljivih soli -ostatak na situ od 200 mesh-a -ostatak na situ od 325 mesh-a : 4,2 kg/dm3 minimum : 250 ppm : : 3% 5% maksimalno maksimum minimum

Barit se dodaje u isplaku preko vakum levka, a brzina dodavanja zavisi od kapaciteta primanja levka.

55

Potrebna koliina barita za oteavanje isplake rauna se prema jednaini:

Xb =

b ( is ) Vis b

gde su: Xb - potrebna koliina barita (tona) Vis - ukupna zapremina isplake koja se oteava (m3) b - gustina barita (kg/dm3) - eljena gustina isplake (kg/dm3) is - gustina postojee isplake (kg/dm3) Bitno je naznaiti, da prilikom dodavanja barita, svake 4 tone poveavaju zapreminu isplake koja se oteava za 1 m3 (odnosi se na barit gustine 4,0 kg/dm3).

56

Za smanjenje gustine isplake, isplaci se mora dodati voda. Potrebna koliina vode za smanjenje gustine isplake rauna se po jednaini:

Xv =

is Vis is

gde su: Xv - potrebna koliina vode (m3) Vis - ukupna zapremina isplake koja se olakava (m3) - eljena gustina isplake (kg/dm3) i- gustina postojee isplake (kg/dm3)

57

Kalcijum karbonat (CaCO3): Kalcijum karbonat ima gustinu od 2,70 kg/dm3. Taj oteiva se primenjuje u vodeno baznim isplakama do maksimalnih gustina 1,25-1,35 kg/dm3, a takoe i u emulzionim isplakama do gustine 1,20-1,25 kg/dm3. Upotreba kalcijum karbonata kao oteivaa posebno se preporuuje za buenje kroz produktivne slojeve, ili za paker fluide, jer se lako moe rastvoriti kiselinama. Materijali za spreavanje gubitaka isplake:

3.7.

U toku buenja kroz formacije visoke propusnosti, ili sa pukotinama i kavernama, esto dolazi do gubitaka isplake. Ti gubici usled pritiska stuba isplake, koji je vii od pritiska fluida u stenama (pornog pritiska), mogu se spreiti smanjenjem gustine isplake i dodavanjem epljivog materijala. Ako ti postupci ne saniraju gubitke isplake, mora se pristupiti postavljanju epa u zonu gubitaka. Materijali za zaepljivanje zona gubitaka svrstani su u 5 grupa: -zrnasta epila -vlaknasta epila -ploasta epila -epovi za gubitke, tj. uvrivanje epila -bubrei materijali
58

Zrnasta epila: Zbog svoga uglastog oblika i granulometrijske raspodele ti materijali deluju tako da duboko prepreuju pukotine. Imaju visoku mehaniku otpornost na diferencijalni pritisak. Koriste se vrsti i oblikom nepravilni materijali kao to su: -orahove ljuske (obasil), veliine zrna 0,5-2 mm -Perlit, produkt vulkansko-staklastog silikatnog minerala koji se melje na veliinu zrna peska -kotice breskve, trenje, maslina itd. Dodavanje ovih materijala u isplaku obavlja se preko vakum levka i to: obasil u koliini 30 kg/m3, a Perlit od 5-10 kg/m3. Vlaknasta epila: Karakteristika tih vrsta epila je da imaju nisku mehaniku otpornost, tako da se vlakna lome pod uticajem diferencijalnog pritiska, i pletu mreu oko zone gubitaka. To su uglavnom: -mleveni liskun su, uopteno gledano, alumosilikati sa sadrajem hidroksila i alkalija, a karakteristina im je osobina cepljivost do izvanredno tankih listia -celofanski listii dobijeni od celofanskih otpadaka seenjem (5-20 mm irine i 5-50 mm duine) 59 U isplaku se dodaju u koliini od 5-10 kg/m3.

Ploasta epila: Ta vrsta epila slui za povrinska zaepljivanja. Obino se koriste zajedno sa zrnastim i vlaknastim epilima. To su razni celofanski otpaci i sl.

epovi za gubitke:
Karakteristika tih vrsta epila je da su oni teni kada se utiskuju, a vremenom ovravaju u kanalu buotine. Utiskuju se u fazama (obrocima) u zonu gubitaka i to su: -cementne meavine -meavine cementa i dizel ulja, tako su pripremljene da dolazi do hidratacije cementa u zoni gubitaka -polimerizovane smole

60

Bubrei materijali: Ta vrsta materijala za zaepljivanje omoguuje taloenje epa velikog viskoziteta u zoni gubitaka, a u to uglavnom spadaju: -isplake na bazi bentonita zgusnutog nekim alkalnim materijalom usporenog delovanja. Isplaka je pumpabilna sve do zone gubitaka pre nego to materijal pone da reaguje; -isplaka visokog sadraja vrstih estica razreena na povrini da se omogui utiskivanje. Isplaka se zgusne u zoni gubitaka kad delovanje razreivaa razori temperatura ili neka dodata hemikalija; -meavina dizel ulja i bentonita (DOB ep), pripremljena tako da dolazi do hidratacije bentonita u zoni gubitaka.

61

KRAJ

62