You are on page 1of 24

Potrebno otkriti odreene anomalije i formulisanje novih tehnika ili ideja da se ree ove anomalije.

S obzirom da generalno traje deset godina, ili nekoliko hiljada sati, da se savlada podruje, i jos nekoliko godina za promenu (Ha es, !"#"$ Simon % potere, !"&'(, kreativnost zahteva kon)entrisanost i posve*enost jednom podruju. +z tog razloga, retko se posti,e visok stepen kreativnosti u vie od jedne oblasti. -tavie, pojedin)i nemaju poslednju re kada je u sopstvenoj kreativnosti. Prema .sikszentmihal i (!""/(, kreativnost je zajednika pro)ena da je na kraju izra,ena gatekeepers i praktiarima domena$ ne postoji zakon o zastarevanju kada ove presude. 0asuprot tome, obavestajnih sluzbi zemalja se koriste svakodnevno u razliitim domenima. 1a jedan dan, li)e mo,e da koristi jezik obavetajne slu,be da napie pismo prijatelju, proitajte uputstva skuptine za komad nametaja, i pitanje pravinost je politiku vlade u klase debate. 2 razvoju jednog ili vie obavestajnih sluzbi zemalja na visok stepen, li)a postanu eksperti u oblasti i da su lako prepoznali kao takve. 3o mo,e biti i da se pojedin)i koji postanu eksperti izlozba je linost konfigura)ija i kursa motiva)ione strukture sasvim razliita od da postave od stvarala)a (4ardner, !""'(. 0a primer, stvarao)i su verovatno da preuzme rizik i bave se lako sa problemima, dok strunja)i mogu da budu oprezne i )ilj ka usavravanju u razvijenim oblastima. 2 mjerilu grani)e obavetajne, 4ardner oklevali da posit izvrne funk)ije ( 5)entralne obavestajnih sluzbi zemalja agen)ija5( da koordinira odnos izme6u obavestajnih sluzbi zemalja, ili izmeu obavestajnih sluzbi zemalja i drugih ljudskih kapa)iteta (4ardner, !"#', 788/b(. Prvi problem jedan sresti kada se razmatra u izvrne funk)ije je kada su u pitanju izgledi za sni regresiju9 koji je zadu,en za izvrni: ;alje, va,no je primetiti da mnogi ljudskih grupa, da li umetnikog, atletskom, ili korporativna, prate de)entralizovani model organiza)ije i efikasno obavlja bez izvrnog ija uloga je da koordinira i

! &

;irektni ponaanje. 2 isto vreme, neurops )hologi)al dokazi ukazuju da posebno izvrne funk)ije, kao to i planiranje, kontroliu mehanizama u frontalni usna skoljka. 2mesto gledanja tih funk)ija je odvojena entiteta da nadgleda obavestajnih sluzbi zemalja i drugih kapa)iteta, 4ardner i <oran (788&( tvrde da izvrne funk)ije su verovatno jedan, jasno od vitalnog znaaja, komponenta intrapersonal obavetajne slu,be. ;efinie kao sposobnost da raskrinka i kori*enje informa)ija o sebe, intrapersonal obavetajne ograni)avaju)i ovakve podneske ose*aj line koherentnost na dva naina9 = razumijevanje sebe, ili samo=svesti, i regulisanje )ilj=re,ija9 ponaanje, ili izvrne funk)ije. ;akle, izvrne funk)ije je deo intrapersonal obavetajne slu,be odgovoran za planiranje i organizovanje ak)ije u savetodavna i strateki nain. Smatra se na ovaj nain, izvrne funk)ije ne predstavljaju vrh na radnom struktura, nego predstavlja jedan kljuna komponenta u sutini de)entralizovani pro)es. Procjenu kandidata obavestajnih sluzbi zemalja 3okom godina, bilo je mnogo poziva na nove obavestajnih sluzbi zemalja u prvobitnom spisku od sedam. +pak, kao to je to gore navedeno, u vie od dvadeset i pet godina, na listi je samo pove*ao se za jedan (i mogu*i drugi(. >vaj relativno mali ekspanzije je delom zbog 4ardner u intelektualnu konzervativnu, uglavnom, meutim, mo,e da se pripisuje da je propust obavestajnih sluzbi zemalja kandidata da se dovoljno kriterijuma za ukljuivanje. 0a primer, neki od predlo,enih obavestajnih sluzbi zemalja su stvarno opte sposobnosti da ne raditi na sadr,aj. Posner (788?( 5pa,nja obavestajne sluzbe5 i @uhrmann (788/( 5kapa)itet apsorp)ije obavetajne slu,be5 spadaju u ovu kategoriju. Apsorbovanje sredstava Bu je svakako jedna komponenta pa,nju i oba su preduslovi za intelektualni rad. 3o nije oigledno kako ni jedan je vezana za odreeni sadr,aj, informa)ije, ili stvari u svetu. +z tog razloga, pa,nju i apsorp)ije su mo,da vie pravilno se smatra kao
! #

Componente ulnom sistema koji prethodi i olakati rad bilo obavestajnih sluzbi zemalja. 2metniki obavestajne sluzbe je jos jedan kandidat obavetajne slu,be da nije vezana za bilo kakav spe)ifian sadr,aj. >d svakog obavetajne slu,be mo,e da se koristi na umetniki ili ne=umetniki nain, to nema smisla govoriti o posebnom umetnikog obavestajne sluzbe. Dezikim obavestajne sluzbe koriste i dramskih pisa)a srbije i advokata, i prostorno obavestajne sluzbe koriste vajara i graevinskih preduzimaa. <uzike obavetajne slu,be mo,e se koristiti i za sastaviti simfonijskog, objaviti dolazak konja na tr)i putu, ili na ublazavanju napetosti oko pitanja makedonsko=bol u stomatoloku predsjedavajuEeg. 0a odluku da upute na obavestajna vie ili manje smislim je pojedin)a. Culture u kojima je on ili ona ,ivi mo,e da doka,e materijalnu ili nematerijalnu, kao da se razlikuje od kulture u u kojoj su ohrabri i podr,i umetnikog izra,avanja. Candidat obavestajnih sluzbi zemalja izazivaju dodatna razmatranja. (2kljuuju*i 4ardner sam( su ispitao mogu*nost moralnog obavetajne slu,be (gazda, !""F$ 4ardner, !""&. godine, 788/b(. <orala je jasno va,na komponenta drutva, ali nije jasno da je feli)itousl opisao kao obavjetajnih slu,bi. 3eorija <+ je opisan, a ne normativni. Cao ra)unarska kapa)iteta u ljudskim biologije i ljudska psihologija, obavestajnih sluzbi zemalja mogu se staviti na ili moralni ili nemoralni koristi u drutvu. <artin @uther Cing, Dr. koji se koriste svoj jezik obavetajnih podataka u zanatske i dostaviti inspirativni govori o potrazi za graanskih prava na miroljubiv nain. 2 pravom kontrastu, Slobodana <iloevi*a koji se koriste svoj jezik obavetajnih podataka u pozivaju na tvrdnje i eventualno iskorenjivanje )ijele grupe ljudi. ;va mukar)a takoe rasporedila svoje meuljudskih obavestajnih sluzbi zemalja u razliit. 3eorija <+ samo o)rtava se grani)a biops )hologi)al kapa)iteta$ nain na koji odluuje da kori*enje ovih kapa)iteta je posebna stvar.
! "

Gli,i pogled na drugom visestruki predlo,enog kandidata=humor obavjetajno=naglaava drugi smi)ali)a. ;a nema potrebe za dodavanje nove obavestajne kada se mo,e objasniti kroz kombina)iju postoje*ih obavestajnih sluzbi zemalja. Prema tome, humor se mo,e videti kao *e nezaboravne manipula)ije nae logino kapa)iteta. .omedians privu*i u svoje logi)ko= matematike obavetajne da se logika svakodnevnog iskustva na njen ef. >ni su takoe svoje meuljudskih obavetajne slu,be da 5proita5 publiku i da donosi odluke o datumu pojedinih alama i opta uputstva za svoje delo. 0a ovaj nain, to je odgovaraju*e govore o )omedians kao koje obavljaju posebno mjeavina logino=matematike i meuljudskih obavestajnih sluzbi zemalja nego kao prikazivanje odvojenih humor obavetajne slu,be. 0a slian nain, Gattro i ;enham (788&( da je intrigantno sluaj za digitalne obavestajne sluzbe, ali nije jasno da li kako digitalnog obavetajne mo,e biti razreen iz logino=matematike obavetajne slu,be (sa smidgeon za tjelesno=kinestheti) obavetajne ta)ked na(. Cuhanje je jos jedan kandidat obavetajne slu,be da je ispravno promatrati kao slitina postoje*ih obavestajnih sluzbi zemalja. 2 pripremi je obrok, na primer, jedan bi mogao da skrene na meuljudskih obavetajne slu,be da donesu odluku o meni da *e molimo goste$ lingvistika obavetajnih podataka u proitao re)ept$ logino=matematike obavetajne podeavanje sastojka merenja za veliinu partije$ i tjelesno=kinestheti) obavetajne slu,be za osloba je povr*a, tenderize mesa, i sef poslanikog kluba je krema. 2 pripremi novHane kazne obrok mo,e da koristi samo punopravno pored originalnog listu obavestajnih sluzbi zemalja9 p obavetajne slu,be. Cuvari *e privu*i u svoje p obavetajne razliku meu sastoj)ima i mo,da stipanje re)ept kombinuju*i sastojaka u neoekivano flavorful nain. 0aravno, ulnom sistema su kuhanje, ali to je opera)ija obavljena na ulnom informa)ije koji inteligentno (ili inteligentnoI( ishoda. DEO 3: Nauni rad u svetlu teorije.
7 8

>d svog nastanka teorije viestrukih obavestajnih sluzbi zemalja je predmet naunih i obrazovnih eksperimentisanje. <i *emo ovdje ispitivati tri glavna polja9 istra,ivanja, pro)jene, i vaspitne interven)ije. Istraivanja Primetan DB taka za odlazak je problem kako odluiti koji istra,ivanja se odnose na testiranje DB teorija kao to je opisano u ove strani)e. 0eka istra,ivanja koja je opisana u smislu mo,e biti nebitan (npr. , i neformalni unvalidated upitnika, pro)ene koriste*i papira i hartija, olovka ili viestruke izbor testovi sama(, dok istra,ivanja da ne pominje izriito <+ mogao bi da bude va,no (npr. , prenos i kvantni fenomeni izmeu nadle,nosti, osposobljavanju tretmana interak)ija, osnovi modela kognitivnu neuros)ien)e mozak aktiviranje, itd. (. ;rugih shvatanja o intelle)t suoiti sa slinim izazov u psihologija (<a er % .aruso, 788#(. Kognitivna Neuroscience i O. ;okazi za nekoliko obavestajnih sluzbi zemalja doli prvobitno iz studija o tome kako mentalno fakulteta su povezane ili vie ogran kao posljedi)a ote*enja mozga, a posebno na )orti)al strukture. Sa porast vrste neuroimaging alata u poslednjih de)enija, mnogo vie odredjene informa)ije relevantne za <+. ;anas je konsenzus postarati da ne postoji jedan=na= jedan prepiska izmeu vrste obavestajne sluzbe i oblasti )orteJ. +pak je jo uvek germane da detaljno kako se gradi koje <+ mogu da se odnose na mozak struktura i funk)ija. ;o ove take, ve*ina neuroimaging studije za intelle)t bi mozak korela)iji generala obavetajne slu,be (meuljudskim kontaktima(. >ve studije su otkrila je da je general obavestajna sluzba
7 !.

Gili podudarni sa a)tivations u frontalni regionima (;ankan et al. , 7888( kao i nekoliko drugih mozak regionima (npr. , Dung i Haier, 788&(, i sa brzinom kon)eptu neuralnih rukovoenje (4otga et al. , 788?(. 2 analognim vrste studija mo,e se obavljati u vezi sa spe)ifinim obavestajnih sluzbi zemalja ( emo)ionalna inteligen)ija kao preispita <a er, Koberts % Garsade, 788#(. 0a kraju bilo bi po,eljno da obezbedi je atlas na kon)eptu neuralnih korela)iji svakog obavestajnih sluzbi zemalja, zajedno sa pokazateljima kako oni to ili ne raditi u kon)ert. +stra,ivai treba da ostanu otvorena za mogu*nost da obavestajnih sluzbi zemalja mogu imati razliite kon)eptu neuralnih poslanstva, u razliitim kulturama i primeri jezikih obavetajne slu,be (govore*i, itanje, pisanje( dolazi u vidu. >d neurops )hologi)al take gledita, kritini test za <+ teorija *e se naini na koji intelektualne prednosti mapa na kon)eptu neuralnih strukture i veze. ;a bi to mogao da bude, kao predlagaHa obavetajne slu,be tvrde, da su pojedin)i sa odreenim kon)eptu neuralnih strukture i veze *e biti otvorena u svim ili najmanje, predvidjeti, u nekim obavestajnih sluzbi zemalja. Gili su to, neurops )hologi)al primerenija situa)iji <+ teorija bi se osporio. 3o bi takoe moglo da se u sluaju da su pojedin)i sa intelektualne snage u oblasti pokazuje sline profile mozga, i da su oni koji imaju razliite intelektualne prednosti pokazuju da je suprotstavljena niz kon)eptu neuralnih profile. <o,da *e takoe biti sluaj da odreene kon)eptu neuralnih strukture (npr. pre)o)iousl frontalni razvoj lobes( ili funk)ije (brzina rukovoenje( mesto jedan 5obe*anje5 za intelektualne Prerana Sazrel. generalno, ali da odreene vrste iskustva onda uzrok usavravanje da se pojavljuje i u tom sluaju, profil neurall = diskretnih obavestajnih sluzbi zemalja *e na kraju konsoliduje. Sline linije argument mo,e odvijaju se u vezi genetski osnovu obavetajnih. 2 ovom trenutku, oni sa vrlo visokim ili niskim +Ls ekran razliita kombina)ije gena, mada je ve* jasno da ne*e biti nijednog gena, ili ak i mali skup gena, da za

7 7.

+ntelle)t. >no to ostaje da se utvrdi da li je sa prilino karakteristian ponaanju profila (npr. pojedina)a koji su visoko muzike, visoko lingvistike iMili veoma vet u delatnosti( izlozba karakteristian genetski skupine kao i. Se ozari dok ,ivahno prepriava, mo,e se Gaha porodi)e ili Ciri porodi)e ili Polgar porodi)e se genetski razlikuje od stanovnitva i jedni od drugih: +li, kao i u kon)eptu neuralnih argument samo propounded, genetski profila mo,e pomo*i da ostvari ekspertize br,e, ali posebno oblasti *e neizostavno doneli sasvim karakteristian kognitivnu profile u odraslih. 3o je germane da li, treba da kon)eptu neuralnih dokaze i genetski dokazi korist pojam se obavestajne i malo dokaza za bioloke oznaka za spe)ifine obavestajnih sluzbi zemalja, <+ teorija *e biti disproved proizvodnosti. Pitanje *e i dalje ostati kako pojedin)i do odlikuju prilino razliita profila sposobnosti i invaliditetom. ;a li je odgovor na to pitanje *e le,e u studije iz genetike, neurologiju, psihologija, so)iologija, antropologija, ili neki kombina)iju, ostaje da se utvrdi. Procene. >d poetka je karakteristian karakteristian je teorija od spurning jednostavnih papira i hartija, olovka ili 5jedan metak5 ponaanju. 2mesto toga, u pogledu pro)ene, 4ardner pozvao je na vie mera performanse i ekoloki va,i testiranje okru,enja i zadataka. >vaj pristup <+ je dolo iz velike ini)ijative za de)u, projekat spektra. Projekat spektra je sistem za mlade de)e da poseduje bogatu uioni)a u mogu*nosti da rade sa razliitih materijala i u naHin i nedovoljno poumljenim de)e (4ardner, et al, !""#a, !""#b, !""#), <alkus et al !"##$ Kamos=Nord , Neldman, i
7 '.

4ardner, !"##$ vidi takoe http9MMOOO.pz.harvard.eduMresear)hMspe)trum.htm (. Spektar pristupa donela informa)ije na osnovu znaajne aktivnosti koji omogu*avaju demonstra)ija snage nekoliko obavestajnih sluzbi zemalja. ;ok je vrednost ne neto to mo,e da se sa predkosku de)u, spektar zadataka su pokazali da poka,e pouzdanost (4ardner et al. , !""#a, !""#b, !""#)(. Spektar premauje tradi)ionalne pro)ene kao to je visoki koefi)ijent inteligen)ije koji testovi na nekoliko naina. Prvo, naglasio komponente misli (npr. muzike sposobnosti, znanja i drugih li)a( da se obino ne smatra se indeksi smartness (4ardner, !""'(. ;rugo, pro)ena je zasnovana na 5na ruke5 aktivnosti koji su se pokazali da se anga,uju i smisla za predkolsku de)u koji je opseg drutvenih sredina (Pen % 4ardner, !""&(. 3re*e, ini)ijativa ,eli da pristupi uenju (rade stilova( kao i distribu)ija prednosti i nedosta)i preko nekoliko obavestajnih sluzbi zemalja u tzv. spektra profil. (1a sveobuhvatni opis komponenti i smjerni)e za domenu za aktivnosti , vidi Adams % Neldman, !""'$ Cre)hevsk , !""#$ Cre)hevsk % 4ardner, !""8$ za observational smjernice vidi Pen i 4ardner, !""&(. Bmpirijske studije koriste*i projekat spektar materijala korisno i koristan. 2 jednoj studiji, istra,ivai radili sa u uenika u lokalnoj osnovnoj koli u prvi razred (Pen % 4ardner, !""&(. Qe*ina studenata (!'M!F( pokazao odreene prednosti na osnovu pro)ene obuhvata mnoge oblasti rada ukljuuju*i likovna umetnost, mehaniki nauke, pokret, muziku, so)ijalne razumevanja, matematika, nauka i jezik (Pen % 4ardner, !""&(. 4ardner (!""'( opisao je ovaj pristup nastojanja da utvrdi kako je student je smart, za razliku da li je student je smart. Prepoznavanja takvih prednosti ima poten)ijal

7 ?

;a je u opasnosti ili bore uenika iz Ble)tret kondenzatorom dvodimenzionalni etiketa, kao i ponuditi vie holistikih formula)ija uHenika prednosti i poten)ijale. ;ruge empirijski istrage su tra,ili da dokument va,enja <+ tvrdnje. Qisser et al. (788/( operationalized # obavestajnih sluzbi zemalja i izabrao dve pro)ene za svaki. ;alje, istra,ivai kategorizovan obavestajnih sluzbi zemalja u isto kognitivnu (lingvistike, prostorni, logino= matematike, naturalisti) i meuljudskih prilika(, motor (tjelesno=kinestheti)(, kombina)ija kognitivnu i linost (intrapersonal i verovatno meuljudskih(, i kombina)ija kognitivnu i ulnom (muzike(. Kezultati Studije su pokazali jak optere*enja na g , ili opte obavestajne sluzbe, za obavestajnih sluzbi zemalja kategorizovan kao kognitivnu kao i inter)orrelations meu obavestajnih sluzbi zemalja, ukazuju*i da je tvrdnje nisu je empiri)all . Studija nalazi stav za razliku od onih koji su iz projekta spektra studija, kao i na one koji sti,u iz drugih istra,itelji (npr. Cafu, obolelih i Kod,ers, !""?(. >ve razliite rezultate mo,e se pripisati upotreba standard ps )hometri) mera, u odnosu na zapoljavanje ire (ali manje spe)ifian( zadatke koji za )ilj ekoloke valjanosti i da mo,e da se koristi rutinski u dnevniku kolske aktivnosti. Cao to je bilo koji pretra,iva *e dokument, mnogi istra,ivai i praktiarima obrazovnog ikago razvili su grubi i spremna za nekoliko obavestajnih sluzbi zemalja. 0ajpoznatiji takav napor Granton Shearer za viestruke obavestajnih sluzbi zemalja razvojne procene skale (<+;AS( (!"""(, koji je kao sredstvo za merenje <+ u mnogim istra,ivakim projektima (tj. , sadr,an, majstori u magistarskim tezama$ vidi http9MM78".7!/.7''.7?FMaeramiMdissertations.php (. 3e mere obezbediti kratak prikaz kako pojedin)i smatraju svoje intelektualne profile. 3akve samo opisi poslova nisu, meutim, dozvoliti da se jedan u ,eljama na

7 F

Sopstvenim ra)unarska sposobnosti, niti je jasno da su pojedin)i su neminovno nadle,ni da pro)eni svoje snage. (Coliko je li)a smatraju se u dnu polovina stanovnitva u vezi vo,nje, ili smisla za humor:( pouavanje, opisi osoba bi trebalo da dolaze iz nekoliko obavijetena pojedina)a, a ne samo li)e njega ili nju. + pouavanje, mere treba da prisluskuju stvarne intelektualne snage. <etoda s kojom smo upoznati, projekat spektra dolazi najbli,i sa tim desiderata. 2 pogledu analize generalno, 4ardner i kolege (Pen % 4ardner, !""&( zalagao nekoliko kljunih taaka. Kazmatrana kao ranije, va,an polazna taka je pretpostavka da obavetajne slu,be mogu biti aktivnR nego jedinstvena entiteta. ;ruga kljuna taka je da obavestajnih sluzbi zemalja su oblikovane kulturne i obrazovne uti)aja$ slijedi da ih u prirodni kontekstima je po,eljan, ako se ekoloki va,i. +maju*i u vidu ogranienja statike pro)ene takoe je va,no = dok takve pro)ene sjedni)e moSe obavTati druge svrhe, oni ne ispunjavaju osnovnih postavki 0A kojim se poziva na dinamiku pro)enu na kori*enje obavestajnih sluzbi zemalja u kulturno= sadr,ajna.
<o,da najva,niji, obavestajnih sluzbi zemalja nikada ne mogu da budu zapa,eni u izola)iju$ oni mogu da se manifestuju se samo u obavljanju zadataka i sposobnosti koje su na raspolaganju, i pouavanje, vrijednosti u kulturni kontekst. Stoga je pojam za mjeru obavetajne nema smisla. 2mesto toga, svaki obavjetajno=ka,u da jezika=bi trebalo da se u nekoliko kontekstima, tanje, pie priu, to je argument, uenje stranih jezika, itd. zajedno, razliitim merama filma okupili su se u jezikim obavetajne slu,be$ pretpostavlja da ono to svaki zadatak ak)ija u preostale zadatke je oslanjanje na neki svih vidova jezikih obavetajne slu,be. 2kratko, <+ pro)enu poziva na vie mere za svaku obavetajne slu,be i 5obavjetajno=sajmu5 materijala koji se ne oslanjaju na usmene ili logian=matematike sposobnosti. 1lato
7

/.

Standard <+ pro)ene bi trebalo da izbegavaju nekoliko zamke i )ilj za nekoliko )iljeva, sa,ete u tabeli !. Tabela 1. Pro)jena karakteristika za viestruke obavestajnih sluzbi zemalja i tradi)ionalnih kolegama Tradicionalni procene Procene. 2zorak na ljestvi)i aktivnosti iz domena i obavestajnih sluzbi zemalja

2=oslanjanje na lingvistike i logino <atematike sposobnosti i mere ;efi)it sa usredsreen <inimalne sutinska vrednost aktivnostiMzadataka

>drediti relativne i apsolutne prednosti

>dmah povratne informa)ije za studente$ Smisla 1a studente$ materijala sa kojima su de)a 2poznati

Performanse su zarobljeni u jednom rezultat

>)ene o raznim zada)ima, preko nekoliko ;omena. za svaki obavestajnih sluzbi zemalja

>dvojenima od kontekstu

Bkoloke valjanosti$ ovog problema u Contekst za rjeavanje problema$ Corisno za 0astavni)i

(Prilagoeno iz Pen % 4ardner, !""&( Istraivanja o MI kao vas itno intervencije <i smo se na kraju studije obrazovnih podeavanja da su razvili metode na osnovu jezgra ideje <+ teorija. 2 ve*ini ambi)iozan studija, Cornhaber, Nierros, i Qeenema (788?( poda)i o uti)aju <+ irom mnogi obrazovni postavke koriste*i

7 &.

+ntervju i upitnik poda)i u +galuS gleda uti)aj <+. >dabrani su intervju podataka iz ?! kola, koja je implementa)iji <+=nadahnut nastavne prakse za najmanje tri godine. >soblje na Hetiri retine utvr6ene kole povezane poboljanja u standardizovane test o)ene u implementa)iji <+. Pored toga, <+ je takoe povezan sa poboljanja uHenika dis)ipline (F?U kole(, ue*e roditelja (/8U od kole(, i predstava studenata ustanovljen uenju (&#U kole(. +stra,ivai pripisao je uspeh za <+=na osnovu prakse u est taaka kompas prakse 9 pa,nju na kole, spremnosti na upotrebu HB@+C>P3BKA <+, <+ kao sredstvo za unapreivanje kvaliteta, sufinansiranje, mogu*nosti za izbor, i ulogu za umjetnost. +straga je u obrazovnim podeavanja su nekoliko oblika, ukljuuju*i opis kako je teorija doprinosi obrazovanju (npr. Garrington, 788?(, kako <+ se mo,e primijeniti u nastavni plan (npr. , ;ias=Vard % = ;ias, 788?$ 0olen, 788'$ >zdemir 4une su, % 3ekka a, 788/$ Valla)h % .allahan, !""?(, i kako <+ deluje u okviru ili preko kole (npr. , .ampbell i .ampbell, !"""$ 4reenhaOk, !""&$ Hiki, 788?$ Hoerr, !""7, !""?, 788?$ Vagmeister % Shifrin, 7888(. <+ pristupa je zaslu,an za bolje performanse i zadr,avanja znanja u odnosu na tradi)ionalni pristup (za nauku uputstvo za ?. razreda( (>zdemir et al. , 788/( i sa razumevanju sadr,aja u nainima (Bmig, !""&(. Slino tome, <+ pristupa u nastavni plan bio zaslu,an za davanje nastavni)i okvir za pravljenje korisnika odluke (>zdemir et al. , 788/(. 3eele, koji je osmislio jedan od glavnog <+ samo pod upravom instrumenata, pokazuje da je 5sutinska motiva)ija, pozitivno samo=slike, i smisao za odgovornost razvije kada studenti zainteresovane strane u obrazovnom pro)esu i prihvatiti odgovornost za svoje ak)ije5 (!""/, str. &7(.

7 #.

DEO 4: Zakljuak: oekivali 0a brojne naine, <+ teorija razlikuje od drugih psiholokih pristupa obavetajne slu,be. 2mesto da polaze*i od ili stvaranje ps )hometri) instrumenata, teorija je nastala iz interdis)iplinarnih razmatranje spektar ljudskih kapa)iteta i fakulteta. 2 teoriji je dobio znaajnu pa,nju, mnogo vie u obrazovnim krugovima nego u koridorima standard psiholokog testiranja i eksperimentisanja. 2 skladu sa naglaskom, obrazovnih eksperimente na <+ teorija, i mnogi od njih tvrde uspeh. <eutim, jer je teorija ne diktira posebne obrazovne prakse, i zato to svaki obrazovni interven)ija viestrana, nije mogu*e da pripiu kole uspeh ili neuspeh striktno da <+ interven)ije. ;irektni eksperimentalni testovi teorije su teko i tako da je status teorija u okviru akademske psihologija ostaje neodredjeno. Gioloke osnove teorije njena kon)eptu neuralnih i genetski korela)iji sa treba da se razjasni u narednim godinama. Ali u odsustvu sporazumno snimanih dogovorene mere obavestajnih sluzbi zemalja, bilo individualno ili u vezi sa jednog drugog, psiholoke va,nosti *e i dalje biti nedosti,an. -ta je budu*nost za <+ teorija: Pini se da ove ideje *e nastaviti da se od interesa za vaspitae i druge lekare. S obzirom da u poetku )atal zed interesovanje za osnovne kole, posebno u odnosu na uenike sa problemima uenja, teorija je ubran settle kod kole za sve vrste, kao i muzeji i drugim institu)ijama neformalnog uenja. <+ ideje su potisnuti i drugim profesionalnim sferama, kao to poslovnih, i pokazale su od posebnog interesa za li)a optu,ena za zapoljavanje, sastavljanjem tima, ili stavljanje li)a (<oran % 4ardner, 788/(.

7 ".

Coristi od HB@+C>P3BKA <+ ideje u okviru i izvan formalnog obrazovanja podeavanja odr,ati velika obe*anja. Posebno, novi digitalni mediji i virtualna stvarnost nudi brojne naine u kojima mogu da master potrebna znanja i vjetine. 2 jednom trenutku, mo,da izgledalo preporuljivo ili ak i za potragu za Sjedan najbolji nain za nauiti tema. Sada, u trenutku kada raunara mogu dostaviti pakovanja i pro)esima u brojne naine, i kada ueni)i mogu da bi pove*anje kontrole za svoje obrazovne sudbine, a pluralizam nastavnih planova i programa, pedagogija i pro)ena linosti da postane norma. +ndividualnih nastavnih ne zavisi od postojanja <+ teorija, i jo uvek <+=nadahnut praksi pru,iti obe*avaju*i pristupa za efikasne nastave i uenja (Gir)hfield et al. , 788#(. -tavie, kao )jelo,ivotnog uenja postaje va,nije irom sveta, izgledi za izradu, odr,avanje i unapreivanje nekoliko obavestajnih sluzbi zemalja stie hitnosti. Prvobitno, <+ ideje su uvedeni u Sjedinjenim ;r,avama i prvi <+=nadahnut eksperimenti odr,an. Ali u poslednje dve de)enije, <+ ideje i prakse su irenje u brojnim zemljama i regionima. Postoje i odreWene slinosti i korisno razlike u nainima na koje ovi regioni bi <+ ideje, formalno i neformalno. Prvo istra,ivanje se pojavljuje u Svie obavestajnih sluzbi zemalja irom sveta5 (en, <oran, % 4ardner, 788"(. Pored )hroni)ling brojna ostvarenja <+ teorija u vie od deset zemalja, ovaj rad takoe obezbeuje fas)inantni i originalni portret kako 5memes5 u pogledu obavestajnih i irenje u razliitim obrazovnim tete umskoj vegeta)iji. 4ardner ve* dugo tvrdi da <+ ne mo,e da se obrazovni )ilj sam po sebi. >brazovni )iljevi, vrednosti, mora da se izdigne iz diskusije i debate meu odgovorni lideri i graani. Cada su )iljevi su postavljeni, onda se postavlja pitanje proizlazi9 Cako su se i u ta naina, mo,e da <+ ideje pomo* u ostvarivanju ovih )iljeva: Giti siguran, tesna odgovor na to pitanje mo,e da
' 8

Ketko se. +pak, vremenom sigurno bi trebalo da bude jasniji koji <+ ideje, u kombina)iji sa koje )iljeve, pedagokih efikasnost i koji ne. 2 okviru projekta nula, istra,ivake grupe sa kojima 4ardner je bio povezan od samog poetka u !"/&, <+ ideje su se pokazali posebno kraju sa )iljem 5obrazovanje za duboko razumevanje.S (4ardner !""", 788/b(. Gez obzira da li je ili nije ekspli)itno priznala kao takve, <+ ideje su verovatno *e istrajati u svetova obrazovanja, biznisa i dnevne prakse i kao to je smislu Semo)ionalnu obavestajne sluzbeS i Sso)ijalna inteligen)ija5 (4oleman !""F, 788/(, oni su ve* postaje deo konven)ionalne mudrosti. Status <+ teoriju u okviru psihologija, biologija, i druge so)ijalne i prirodne nauke ostaje da se utvrdi. Pokuava se da se definie i nastojanjem niz obavestajnih sluzbi zemalja, da pro)eni kriterijumi po kojima oni biti identifikovani i rune, da smatra da su njihovi odnosi na jedan drugi, i njihov status naspram Sgeneral obavetajne.S u svim verovatno*e, kao i ostale pokuaje intelektualne sinteza, neki aspekti *e biti prihva*en u stipendija, dok drugi delovi *e ne*e biti tema za raspravu. >no to je verovatno da *e trajati u teoriji je set kriterijuma za ono to je i ideja o obavetajnih podataka, kao to su pluralistikog, povezane sa spe)ifinim sadr,ajem u beloj ku*i kojoj i okru,enja. 2 posebnu listu obavestajnih sluzbi zemalja i sub= obavestajnih sluzbi zemalja nesumnjivo *e biti ureene kao rezultat za nastavak studija u psihologiju, neuros)ien)e, i genetika.