Naljekovieva komedija "arecitana u Mara Klariia na piru"

Miroslav Panti: Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, eograd, !"#$% Ono to se danas zna o poecima i razvoju dubrovake renesansne drame daleko je od toga da bude u svim pojedinostima sigurno i potpuno. Mnogi, i pokatkad osnovni, podaci nedostaju nam za tana uoptavanja i ispravne zakljuke. Meu njima odsustvo sigurnih vesti o broju i vremenu najznaajnijih predstava dubrovakog pozorinog repertoara XV veka ne dolazi, nesumnjivo, na poslednje mesto. !o dosta "e se u tom pogledu morati da uradi, i svaki doprinos u rasvetljavanju nejasno"a s kojima se sada borimo mo#e biti samo koristan i dobrodoao. !er nije, i ne mo#e nikako biti, jedino pedantska besposlica pokuaj utvrivanja tih $akata kad ih nemamo a mo#emo ih imati, ako nam oni poma#u da upotpunimo naa saznanja o tome ta je emu u ovom razvoju prethodilo, i ko je od dubrovakih dramskih pisaca donosio novine, a ko dolazio za tim i ve" steena iskustva razvijao dalje ili epigonski ostajao u dostignutim okvirima. % ovom poslednjem smislu, tako, jo uvek se nije moglo do de$initivnog reenja dovesti znaajno pitanje koji je od dvojice dubrovakih pesnika XV stole"a, &ikola &aljekovi" ili Marin 'r#i", prvi izveo graansku komediju na dubrovake pozorine daske. !edino se naslu"ivanjem i knji#evno( istorijskim analizama dolo do pretpostavke, verovatne ali nepotvrene, da je veseli dum Marin u obesnom i raspusnom karnevalskom zabavljau, ne#nom i eleginom liriaru i uenom astronomu i $iziaru &ikoli &aljekovi"u imao prethodnika u ovome poslu. )a pretpostavka zasnovana je na injenici da su &aljekovi"eve komedije u stvari mnogo vie nastavak srednjovekovnih $arsi, bez jaih ugledanja na klasinu komediogra$iju i jednostavnog sklopa, nerazvijene i pisane u stihovima, i na uverenju da bi se taj pesnik teko odluio da ih tako gradi da je Marin 'r#i" ve" bio nastupio sa svojim daleko slo#enijim, proznim i plautovskim komedijama.*+, &e treba ipak misliti da je ovo pitanje bez razloga ostalo otvoreno sve dosad- njegovo reenje omele su ozbiljne teko"e. 'ok je hronoloki poredak 'r#i"evih premijera relativno lako i prilino pouzdano uspostavljen blagodare"i zapisima ouvanim u naslovima ve"ine njegovih tekstova, i istra#ivanjima, u prvom redu arhivskim, koja su se na osnovu njih dala izvesti, za datiranje &aljekovi"evih dramskih dela nije, naprotiv, bilo skoro nikakvih izgleda. .va ona, komedije kao i pastirske igre, ouvana su nam u veoma loim i nepotpunim rukopisima, i u njima dolaze bez naslova i bez ikakvih vesti o vremenu i o okolnostima u kojima su prvi put izile pred svoje gledaoce. .amo je za jednu izmeu njegovih komedija, za onu naime koju akademsko izdanje oznauje kao /komediju V/,*0, jedan stari prepis, pisan negde s kraja XV ili na poetku XV veka i za to izdanje nekori"en, mesto naslova imao zagonetnu beleku1 /2omedija arecitana u Mara 2larii"a na piru/.*3, &e postoji, meutim, ni drugi kakav izvor 4 savremeni memoari, ondanja korespondencija ili arhivski spisi 4 koji bi na celo pitanje bacio neto vie svetlosti. 5li, ako nas nedostatak direktnih in$ormacija spreava da izradimo potpunu i preciznu hronologiju &aljekovi"evih drama, pomenuta beleka po kojoj je prva od njegove tri komedije igrana na svadbi 'ubrovanina Mara 2larii"a, otvara put mogu"nosti da to postignemo bar za jednu izmeu njih. 5 kad se jedna sigurnije pove#e s prilikama i trenutkom u kome je nastala, nesumnjivo je da "e razmiljanje i o ostalima biti osnovanije i bli#e istini. )o je uostalom ve" uoeno i jedanput 4 bez uspeha 4 i pokuano. !er da se vest iz ovog zapisa mo#e kako valja iskoristiti, mora se najpre znati koji je 'ubrovanin XV veka svojim savremenicima bio poznat kao Maro 2lariin. 5 to se tom prilikom nije moglo ustanoviti, poto se /ime 2larii" ne nalazi u naim spomenicima, pa se ne mo#e znati je li ba pravo prezime, ili nadimak lini ili cijele porodice/.*6, !edan brani skandal ondanjeg 'ubrovnika, sluajno sauvan na stranicama dubrovakih krivinih knjiga, ukazao je

neoekivano na trag po kome se ima po"i. 'a pogledamo ta nam nudi sudski zapisnik o njemu. 7oetkom marta godine +89:. pred dubrovakim sudijama obreo se neki ;uro vaniev, obu"ar i poreklom seljak. <atvoren to je no#em ranio sopstvenu #enu, u istrazi je ispripovedao munu istoriju njihovih besprekidnih sukoba, koja se umalo nije zavrila tragedijom. )a sliica iz svakodnevne stvarnosti, dubrovakog puka, iako puna #ivopisnih crta, ovde nas mo#e interesovati samo jednim svojim detaljem. &esre"ni ;uro uveravao je sudije da njegova #ena ve" du#e vreme provodi no"i izvan njihovog doma i da to pravda strahom od gospara '#ona 2larii"a, s ijom je slukinjom imala neku razmiricu. 7okazalo se, naravno, da su njeni izgovori bili la#ni a izostanci greni, ali takoe i to da 2larii" koji je ovde pomenut nije niko drugi do vlastelin '#ono =uni". 2ao 2larii" on dolazi jedino u izjavama ;ura i Marije, njegove #ene- sudije, naprotiv, uvek ga nazivaju =uni"em.*>, 7rezime 2larii", prema tome, predstavlja takozvano /slovensko prezime/ izvesnog ogranka dubrovake patricijske porodice =uni" i otud je jasno zato se /ne nalazi u naim spomenicima/. 7orodica =uni", razgranata i mnogobrojna u ove decenije, imala je vie ovakvih, narodskih, prezimena, kojima su se pojedine njene ku"e meusobno razlikovale- jedna od njih, ona koja je dala poznate pesnike, nazivala se Vui", kako se odavno zna.*8, 'ragocena vest da meu precima vlastelina '#ona =uni"a(2larii"a treba potra#iti &aljekovi"evog Mara 2larii"a nije, ipak, dovela i do njegovog neposrednog identi$ikovanja. 2ako u to vreme u 'ubrovniku #ive dva =uni"a s imenom '#ono,*?, morao se pre"i zamoran i ne uvek pravolinijski put arhivskih proveravanja i genealokih studija. )ek tada, dospelo se do pune i nesumnjive izvesnosti, i po njoj je vlastelin Marin @upanov =uni" A+>+64+>B9C onaj &aljekovi"ea prijatelj ije je svadbeno veselje on pokuao da uve"a svojom komedijom.*B, 2ako se moglo i misliti, taj =uni" je iz jedne od najuglednijih i najbogatijih dubrovakih ku"a onoga vremena. Od detinjstva je meu porodinim portretima mogao gledati strogi vojniki lik pradeda @upana AD +686C, koji je, kao ammiraglio, komandovao dubrovakim galijama u hri"ansko(turskoj bici kod Varne godine +666. *:, &o njegovi preci nisu bili samo ratnici i /ljudi od vladanja/- isto toliko, i vie, bili su i spretni trgovci, i njihovi testamenti, puni bogatih legata, reite su ilustracije njihovih #ivota, posve"enih poslovima i sticanju.*+9, Marinova majka 2lara, koja je rano ostala udovica i na koju je pao teret voenja ku"e i podizanja trojice neodraslih sinova, morala je biti umna i energina #ena, i bez sumnje je po njoj ova porodica i nazvana 2larii". Odreen porodinim tradicijama i obiajima Eepublike, =uni"ev #ivot mogao je jedino biti ispunjen javnim slu#bama i trgovinom. 2ao dubrovakim vlastelin, proao je uobiajenu karijeru, koja je poinjala sitnim inovnikovanjem u neva#nim uredima, da se zavri asnom i dostojanstvenom $unkcijom kneza.*++, &e jednom, poveravane su mu i specijalne misije, kao ona, godine +>8B, kad je iao u Farigrad kao poklisar haraa,*+0, ili ona druga, godine +>?9, kad je s jo jednim plemi"em bio vladin delegat za voenje istraga po narodnim tu#bama /protiv Gvarana, 2orulana, 7eratana, 2otorana i ostalih rasputenih 'almatinaca, koji pod la#nim imenom uskoka pustoe sela i ostrva dubrovake dr#ave/.*+3, &ije manje #ivahna i uspena bila ni =uni"eva trgovaka aktivnost. ako njegova poslovanja ne poznajemo u punom obimu, sigurno je da su bila znatna, kad su, inae, prilino zamane svote koje samo beogradski trgovci preko godine pozajme kod njega.*+6, Vien vlastelin i imu"an trgovac, Maro 2larii" je, dakle, morao samo imponovati pesniku &aljekovi"u. )im vie, ako je, kao to je verovatno, nalazio dokolice, naina i volje da se uz poslove bavi naukom i knjigom. % veku u kome je #iveo nije bilo nimalo neobino da se trgovac, naunik i pesnik nau u jednoj istoj linosti, i sam &aljekovi" predstavlja takav jedan zanimljivi spoj. .em toga, jedan od 2larii"evih bli#ih roaka, Marin &ikolin =uni", brat od strica njegovog oca, bio je uen ovek i vie nego prijatelj istoriara Hudovika )uberona Frijevi"a i okrunjenog pesnika lije Hampridija Frijevi"a1 prvi mu je slao svoja dela na pregled i popravak, a jedno mu je i posvetio, dok se drugi s njim dopisivao i preporuivao ga ovakvim pohvalama 5lesandru Iarneze1 Fommendo unanimem meum sodalem, commeno tibi Iarnesi, Marinum.

namJue est dignus in intimis haberi, cultu, moribus, elegante lingua, non ignobilis et deKLnter ornat malorum titulos, genus =onorum.*+>, !o jedanput je, znai, na Maro 2larii" mogao biti na liniji porodinih tradicija, kad se pokazivao kao ljubitelj poezije i prijatelj pesnika. 7a kad je bila njegova svadba, za koju je grupa pozorinih amatera, po svoj prilici vlastele, pripremila predstavicu s &aljekovi"evom komedijom na programuM % knjigama #enidbenih ugovora XV veka Marin @upanov =uni" dolazi u dva maha. 7rvi put je to bilo jo godine +>39, kad je imao jedva esnaest godina a njegova zarunica Irana, k"i gospara Orsata '#onovog ;urevi"a, ni punih dvanaest. 'obivi tom prilikom 0899 perpera miraza, Marin je obe"ao da kroz est godina povede Iranu u svoj dom. &o januara +>3>. ugovor je poniten a Marin je novce vratio, jer mu je zarunica umrla pre venanja.*+8, )ek 0B. aprila +>6+. registrovan je njegov drugi #enidbeni ugovor, ovaj put s punoletnom Hinjom, k"eri pokojnog vlastelina Huke '#ivovog .orkoevi"a.*+?, Miraz je sada bio 0999 zlatnih dukata i Marin ga je odmah dobio od Hinjine bra"e. % tekstu ugovora, kod $ormule o roku u kome "e =uni" svoju verenicu povesti ku"i pro consumatione matrimonii, ostavljeno je prazno mesto, to bi bez sumnje trebalo da znai da se to imalo obaviti odmah ili u najbli#e vreme. 5 kako su se u starom 'ubrovniku svadbe inile onoga dana kad je nevesta ulazila u mlado#enjin dom,*+B, to je negde u godini +>6+. ili najkasnije u godini +>60. proslavljan 2larii"ev pir. =ilo bi bolje, dodue, da se ovaj termin mogao jo vie pribli#iti pravome, ali je za ovo vreme, kad #upnici jo ne vode matine knjige, to ostvarljivo samo u malom broju sluajeva. Nak je i poznati Registro maritaggi bio bez ikakve pomo"i ovoga puta- u tom dragocenom kodeksu registruju se samo ona venanja dubrovakih vladika za koja je dobijena novana potpora nekakvog dobrotvornog legata- bogata Hinja, meutim, nije imala ni uslova ni potrebe da je tra#i i dobije.*+:, 5li da se ovo svadbeno veselje slavilo i koju godinu kasnije no to na osnovu arhivskih dokumenata izgleda, van sumnje je da je to moralo biti pre godine +>6B. kad je, kako se sada pretpostavlja, izvedena 'r#i"eva izgubljena komedija Pomet odnosno pre godine +>6:. kad je bilo prvo prikazivanje njegove Tirene.*09, %ostalom, =uni"u su u vreme 'r#i"evog debitovanja na dubrovakoj sceni ve" poela da se raaju deca iz braka s Hinjom, i to najpre svakako k"i 2lara, koja je +>. aprila +>86. stupala u brak s Iranom &ikolinim .orkoevi"em,*0+, a za njom i sin @upan, koji je decembra +>8B, sa dvadeset godina, uao u Veliko vije"e Eepublike.*00, % vreme ovoga pira, &aljekovi" je, kao i =uni", bio tridesetih godina, i ve" je za sobom imao karijeru trgovca kome poslovi ne polaze najbolje za rukom. 7osle dugih prebivanja u trgovakim sreditima zapadne Ovrope i Hevanta, on se, izgleda obeshrabren neuspesima, za vie godina skrasio u 'ubrovniku. )amo je nastavio da posluje, nastoje"i i da poneto privredi povremenim slu#bama u razliitim ustanovama dubrovake uprave. )ako je poetkom +>6+. postavljen za pisara #itnice, a du#nost mu je bila da graanima koji su te gladne godine ostali bez #ita uz doznake raspodeljuje #ito doneto iz Venecije.*03, Ve" 0. aprila +>6+. on je iz te slu#be otputen, /poto bogu hvala na grad ima obilje penice i nije vie potrebno deliti je na doznake/, ali je od +8. septembra dobio neko zaposlenje u raunovodstvu Eepublike, za koje je s vremena na vreme bio ispla"ivan.*06, &eto kasnije, decembra +>63, izabran je za kancelara raunovodstva,*0>, to takoe nije dugo trajalo, jer ga u aprilu +>6>. nalazimo u 2onavlima, gde premerava vinograde i zemljita po kojima tri dubrovaka vlastelina, specijalno za to poslata, upaju i unitavaju bespravno posaenu lozu.*08, % svetlosti ovih podataka postaje shvatljivije to se pesnik kome je novano ilo od loeg na gore i koji je najposle umro kao siromah s malo odela, knjiga i astronomskih instrumenata u ku"i*0?, vezivao prijateljstvom za bogatog i uticajnog =uni"a, koji mu je u svakom sluaju mogao samo pomo"i. Nak mo#da ni njegova honorarna uposljenja u raunovodstvu i #itnici nisu sluajna i bez veze s =uni"em- pored injenice da je kao trgovac &aljekovi" morao biti struan za takve poslove nije, izgleda, od najmanje va#nosti bilo ni to to je u to vreme jedan od vlastele koja rukovodi ovim

ustanovama bio ba =uni". 2omedija koju je &aljekovi" za njegov pir napisao mogla je, dakle, biti i znak zahvalnosti, a ne samo prijateljske srdanosti i simpatija. )om komedijom zvanice i gosti 2larii"evog pira zaista su imali /veliki smjeh/, kako im je u prologu obe"ano. Ostvarena u kojem kutu dvorane za prijem, uz skromne re#ijske i scenogra$ske napore, i s malim brojem /glumaca/, &aljekovi"eva komedija je pred svojim gledaocima odkrinula vrata dubrovakih domova i rekonstruisala jedan odlomak iz svakodnevnog #ivota. Poropadna, bigotna i veito na svau raspolo#ena /gospoa/, raskalaan i obestan /gospar/, i rasputene i d#andrljive slu#avke, 4 to su njeni likovi- potkradanje /gospoe/ i /gospareva/ ljubakanja sa slu#avkama, kao i beskrajni sukobi i /treske/ oko toga, 4 to je njena radnja, a lako pomirenje /gospoe/ i /gospara/ i zajedniki odlazak na veeru u susedstvo, 4 to je njen rasplet. =ez odreenog morala za koji se bori i koji zastupa, i bez deklarisane osude negativnosti kojima se smeje, ova komedija je prosto #elela da svojim gledaocima pribavi as(dva gromoglasnog smeha, a postupci kojima se pri tom poslu#ila nisu bili mnogo razlini od onih koje su gradski veseljaci, zanatlije i kal$e, jo od srednjeg veka koristili za svoje neveto pisane ali papreno smene i silno zanimljive $arse. 'ubrovaki #ivot ona je naslikala s bespotednom i surovom realno"u, i sa slobodama kakve su samo u vreme renesanse mogle biti oprostive u dobrome drutvu, a ako u njoj i nema poezije i lepote prikladne za priliku kojoj je bila namenjena, ona ne mo#e ipak biti neinteresantna i bez znaaja, jer je u njoj svaka scena stvarna i svaka re istinita.