BIOELEKTRICITET

Biomehatronika

Bioelektricitet

BIOELEKTRINI PROCESI U LJUDSKOM ORGANIZMU

Bioelektrini procesi igraju vanu ulogu u medicini. Prouavanje bioelektrinih i biomagnetnih pojava u ivoj materiji, posebno u ljudskom organizmu, od izuzetne je vanosti za razumevanje funkcionisanja organizma. U osnovi, postoje dva aspekta izuavanja elektriciteta i magnetizma u medicini: elektrini i magnetni efekti generisani u ljudskom organizmu (biostruje, biopotencijali, biomagnetna polja), primena elektriciteta i magnetizma na ljudski organizam u cilju dijagnostike ili terapije.

Biomehatronika

Bioelektricitet

BIOELEKTRINI PROCESI U LJUDSKOM ORGANIZMU

Svaka funkcija ljudskog organizma ili njegovih delova praena je odgovarajuom promenom rasporeda naelektrisanja. Ta promena se moe prostirati kroz nervni sistem u vidu elektrinog signala. U cilju obavljanja velikog broja funkcija organizma, mnogobrojni elektrini signali se neprekidno generiu i transportuju kroz nervni sistem. Selektivnim merenjem parametara specifinog signala, bez unoenja bilo kakvog poremeaja u normalno funkcionisanje organizma, moemo dobiti korisne dijagnostike informacije o pojedinim funkcijama.

Biomehatronika

Bioelektricitet

BIOELEKTRINI PROCESI U LJUDSKOM ORGANIZMU

Ljudski organizam takoe moe (namerno ili ne) biti izloen dejstvu spoljnog elektrinog ili magnetnog polja ili se kroz njega moe proputati elektrina struja. Prouavanje i registrovanje odgovora organizma, kao sredine specifinih provodnih karakteristika, na dejstvo elektrine struje i uticaj elektrinog i magnetnog polja moe se uspeno upotrebiti u dijagnostici i terapiji. Velikim brojem navedenih aspekata, koji su vezani za elektricitet i ljudski organizam, bavi se i medicinska elektronika.

Biomehatronika

Bioelektricitet

STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Nervni sistem igra fundamentalnu ulogu u skoro svim funkcijama organizma. Mozak kao centralni kompjuter prima unutarnje i spoljne signale i alje odgovore. Informacije se u oba smera prostiru u vidu elektrinih signala du nerava. Ovaj efikasni komunikacioni sistem je u stanju da velikom brzinom upravlja sa vie miliona informacija istovremeno. U morfolokom smislu nervni sistem se deli na dva osnovna dela: centralni nervni sistem i periferni nervni sistem. Centralni nervni sistem (CNS) ine mozak i kimena modina, koja se nalazi u kimenom kanalu. Periferni nervni sistem (PNS) se sastoji od modanih nerava i kimenih nerava.
Biomehatronika Bioelektricitet 5

STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Osnovna strukturna jedinica nervnog sistema je neuron, nervna elija specijalizovana za prijem, interpretaciju i prenos elektrinih poruka. Mada ima vie tipova, neuron se u osnovi sastoji od tela (some, perikariona), koje prima elektrine poruke od drugih neurona preko sinapsa lociranih na njemu ili njegovim dendritima i aksona, nervnog vlakna (moe biti dugako i do 1 m) koje prenosi elektrine signale drugim neuronima, miinim vlaknima ili lezdama. Akson se pri kraju deli na grane, na ijem se kraju nalaze nervni zavreci u obliku ploica.
Biomehatronika

Bioelektricitet

STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Akson moe, u principu, da prenosi elektrine signale u oba smera. Meutim, signal se po pravilu prenosi od tela ka sinapsama. Sinapse, sa svoje strane, dozvoljavaju transport signala samo u smeru od sopstvenog neurona ka drugom neuronu. Akson je obino obavijen mijelinom, materijalom koji ima osobine izolatora. Mijelinizovana nervna vlakna malog dijametra (oko 10 m), kakva su najee kod oveka, omoguuju veliku brzinu prostranja signala od oko 100 m/s.
Biomehatronika Bioelektricitet 7

STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Osim toga, s obzirom na mali dijametar, veliki broj ovakvih vlakana (oko 10.000) moe biti upakovan u sveanj (nerv) poprenog preseka od svega 1 - 2 mm2. Na taj nain se na malom prostoru obezbeuje veliki broj kanala za simultano provoenje elektrinih signala.

Biomehatronika

Bioelektricitet

STRUKTURA NERVNOG SISTEMA

Na rastojanju od po nekoliko milimetra nalaze se Ranvijeovi vorovi, gde dolazi do prekidanja mijelinskog izolatora. Signal koji je stigao u Ranvijeov vor oslabljen je usled otpora aksona. Zato ovaj vor deluje kac pojaava za restauraciju elektrinog signala na njegovu prvobitnu veliinu i oblik. Na taj nain, bez obzira na duinu puta koji pree, informacija koju nosi signal stie na kraj nervnog stabla praktino nepromenjena.

Biomehatronika

Bioelektricitet

FUNKCIONALNA DIJAGNOSTIKA
Funkcionalna dijagnostika je deo Medicinske elektronike, koji se bavi elektrinim registrovanjem i analizom odreenih parametara u cilju dobijanja podataka o funkcionisanju pojedinih organa i delova organizma. Funkcionalna dijagnostika se deli na tri oblasti: Elektrografija - elektrino registrovanje biostruja i biopotencijala u ljudskom organizmu, Elektrino registrovanje neelektrinih parametara vanih za funkcionisanje ljudskog organizma Endometrija i radio(tele)metrija, koja se bavi registrovanjem parametara u upljinama ljudskog organizma, direktno ili na daljinu
Biomehatronika Bioelektricitet 10

ELEKTROGRAFIJA
Biopotencijali se, kako smo videli, javljaju u elijama, tkivima i organima kao rezultat ivotnih funkcija (membranski potencijal). Promene ovih veliina se manifestuju kao kratkotrajni impulsi stalnog ili promenljivog znaka i nazivaju se akcioni potencijali ili potencijali dejstva. Potencijali pojedinih elija se sabiraju i formiraju zajedniku potencijalsku razliku, koja se moe meriti izmeu pojedinih taaka organa ili tkiva. Registrovanje vremenskih promena ovih potencijala i njihova analiza daju vredne podatke o funkcionisanju pojedinih organa ili tkiva (miia). Na ovaj nain se mogu registrovati promene biopotencijala miia (elektromiografija - EMG), srca (elektrokardiografija - EKG) i mozga (elektroencefalografija - EEG), mrenjae ili retine (elektroretinografija -ERG), pomeranja oka (elektrookulografija EOG).
Biomehatronika Bioelektricitet 11

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM

Jedan od naina da se dobiju dijagnostike informacije o funkcionisanju miia je merenje njegove elektrine aktivnosti. Akcioni potencijal, prilikom svoje transmisije sa aksona na miina vlakna, izaziva miinu kontrakciju. Snimak promene potencijala miia u toku kontrakcije i relaksacije naziva se elektromiogram, ili EMG.

Biomehatronika

Bioelektricitet

12

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM Mii se sastoji od

velikog broja miinih vlakana. Zavisno od vrste miia, odreen broj vlakana (od 25 do 2000) povezanje preko jednog nerva sa mozgom ili kimenom modinom, formirajui motornu jedinicu prikazanu na slici. Svako vlakno je u kontaktu sa jednom granom nerva preko nervnog zavretka u obliku ploice (tzv. motorika ploica).
Biomehatronika Bioelektricitet 13

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM Snimanje akcionog

potencijala jednog miinog vlakna prikazano je na slici. Referentna elektroda je u obliku metalne ploice, dok se za drugu elektrodu koristi mikroelektroda. U praksi se retko snima akcioni potencijal jednog miinog vlakna. Obino se registruje elektrina aktivnost velikog broja vlakana istovremeno, kada je i druga elektroda u obliku metalne ploice.
Biomehatronika Bioelektricitet 14

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM

Na slici je prikazano merenje elektrine aktivnosti miia noge pri hodanju. Pozitivna (crvena) i negativna (bela) elektroda postavljene su na mii, dok crna elektroda slui za uzemljenje. Plavi zapis je apsolutni EMG miia, dok crnii zapis predstavlja EMG u integralnom obliku.
Biomehatronika Bioelektricitet 15

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM

Pomou EMG dobijenog elektrinom stimulacijom moe se odrediti brzina prostiranja akcionog potencijala. Metod za merenje brzine provoenja motorne jedinice prikazan je na slici. Merenje se moe izvriti na podlaktu tako to se istovremeno i sa istim intenzitetom stimuliu dve take na odreenom rastojanju x.
Biomehatronika Bioelektricitet 16

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM

Impulsi nastali istovremeno putem stimulacija 1 i 2 registruju se na malom prstu pomou elektroda. Latentni period t1 za registrovanje impulsa nastalog stimulacijom 1 je dui od latentnog perioda t2 za registrovanje impulsa nastalog stimulacijom 2, jer prvi impuls prelazi dui put. Vreme njegovog putovanja izmeu mesta stimulacije 1 i stimulacije 2 iznosi t = t1 - t2. Brzina prostiranja impulsa e biti v = x/t.
Biomehatronika Bioelektricitet 17

ELEKTRINI SIGNALI MIIA ELEKTROMIOGRAM

Primer: Pretpostavimo da je rastojanje izmeu taaka u kojima se vri stimulacija x = 25 cm. Vreme od stimulacije 1 do registrovanja impulsa iznosi t1 = 8 ms, dok je t2 = 4 ms. Kolika je brzina prostiranja impulsa? V = x/t = x/(t1 -t2) = 62,5 m/s. Tipine vrednosti brzine prostiranja impulsa (akcionog potencijala) za normalno stanje nervnog vlakna su (40 - 60) m/s. Ako brzina padne na vrednost ispod 10 m/s, smatra se da je nervno vlakno ozbiljno oteeno.
Biomehatronika Bioelektricitet 18

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Srce se moe posmatrati kao dvostruka pumpa. Sastoji se od etiri komore, levog i desnog atrijuma i levog i desnog ventrikula. Desni atrijum prima krv iz tela kroz gornju uplju venu, kontrahuje se i pumpa krv u desni ventrikul. Kontrakcijom desnog ventrikula pumpa se krv u pluni krvotok. U pluima se krv oksigenizuje, a zatim vraa u levi atrijum. Kontrakcija levog atrijuma potiskuje krv u levi ventrikul, koji se kontrahuje i pumpa krv u sistemski krvotok i to prvo kroz aortu, arterije i arteriole, zatim kroz kapilare svih organa i na kraju kroz vene odakle se vraa u desni atrijum.
Biomehatronika

Bioelektricitet

19

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Kontrakcija levog i desnog atrijuma je sinhronizovana, a isto tako i kontrakcija levog i desnog ventrikula. Ritmika aktivnost srca inicirana je i kontrolisana elektrinim signalom, koji se generie u specijalizovanim miinim elijama. Ove elije formiraju sinoatrijski (SA) vor, koji predstavlja prirodni pejsmejker. U SA voru se generie akcioni potencijal (oko 72 puta u minutu) i prostire du celog sranog miia po tano definisanom putu, izazivajui depolarizaciju miinih elija.
Biomehatronika Bioelektricitet 20

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Depolarizacioni talas putuje kroz miino tkivo atrijuma brzinom priblino 1 m/s i izaziva simultanu kontrakciju levog i desnog atrijuma i pumpanje krvi u ventrikule. Iza toga nastaje repolarizacija i relaksacija miia atrijuma. Depolarizacioni talas stie do dela koji odvaja atrijume od ventrikula. Taj deo sainjava uglavnom fibrozno vezivno tkivo, koje nije provodno.

Biomehatronika

Bioelektricitet

21

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Jedina provodna struktura je atrioventrikulski (AV) vor. Kada elektrini signal stigne do atrioventrikulskog vora, on inicira dalje prostiranje depolarizacionog talasa du provodnih vlakana (Hisovog snopa) i izaziva kontrakciju levog i desnog ventrikula praenu pumpanjem krvi u sistemski, odnosno pulmonalni krvotok. Nakon toga dolazi do relaksacije miia ventrikula i njihove, a zatim poinje novi ciklus.

Biomehatronika

Bioelektricitet

22

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Oigledno je da su elektrina aktivnost srca i njegovo mehaniko kretanje usko povezani. Naime, svaki mii srca moe da se kontrahuje jedino pod dejstvom elektrine struje koja kroz njega protie. To znai da praenjem i registrovanjem vremenske promene potencijala mogu dobiti dragoceni podaci o mehanikom funkcionisanju srca.

Biomehatronika

Bioelektricitet

23

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Elektrini dipol je svako telo koje na krajevima ima -q i +q naelektrisanja iste apsolutne vrednosti. Moment dipola je vektor ql (q - apsolutna vrednost naelektrisanja, l - duina dipola). U elektrinom polju oko dipola svaka taka ima odreenu vrednost potencijala. Povrine, na kojima su vrednosti potencijala u svakoj taki iste, su ekvipotencijalne povrine. U preseku ekvipotencijalnih povrina i neke zamiljene ravni dobijaju se ekvipotencijalne linije, koje povezuju take istih vrednosti potencijala.
Biomehatronika Bioelektricitet 24

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Srce se moe posmatrati kao dinamiki dipol (tj. dipol koji u prostoru menja svoj poloaj i moment). Potencijali pojedinih elija srca se mogu sabirati, pa je srce, posmatrano u celini, na jednom kraju (osnova srca) negativno naelektrisano, a na drugom kraju (vrh srca) pozitivno naelektrisano. To znai da se oko srca formiraju ekvipotencijalne povrine sa vrednostima potencijala koje se mogu meriti na povrini grudnog koa.
Biomehatronika Bioelektricitet 25

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Razlika potencijala izmeu odabranih taaka u kojima su postavljene elektrode odgovara poloaju dipola srca u jednom trenutku. Usled mehanike aktivnosti srca, pri kojoj se samo vrh srca pomera (kontrakcije i relaksacije atrijuma i ventrikula), poloaj pozitivnog kraja dipola se neprekidno menja, pa samim tim i pravac i veliina samog dipola. To dovodi do promene vrednosti potencijala izmeu elektroda. Zapis koji se dobija snimanjem promena vrednosti potencijala izmeu dveju fiksiranih taaka na telu u toku vremena naziva se elektrokardiogram (ili skraeno EKG).
Biomehatronika Bioelektricitet 26

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Struktura srca se najee prikazuje u tri elektro-kardiografske ravni, koje su uzajamno normalne. To su frontalna, transverzalna i sigitalna ravan. Ove ravni su prikazane na slici, zajedno sa vektorom dipola srca. Vektor dipola srca lei skoro u frontalnoj ravni naeg tela. Za rutinska merenja elektrine aktivnosti srca odstupanje vektora dipola od frontalne ravni se moe zanemariti i pretpostaviti da on lei u frontalnoj ravni.

Biomehatronika

Bioelektricitet

27

ELEKTRINI SIGNALI SRCA ELEKTROKARDIOGRAM

Tipian elektrokardiogram dobijen snimanjem promene intenziteta jedne projekcije dipola srca na papir, koji se kree brzinom v u naznaenom smeru, ima oblik prikazan na slici. U toku jednog ciklusa rada srca vektor dipola se menja tako da poetak vektora zadrava isti poloaj, dok vrh vektora opisuje tri krive PQ, QRS i ST, za koje se moe uzeti da lee priblino u istoj (frontalnoj) ravni. Promena poloaja vrha vektora zapravo prati pomeranje vrha srca po pomenutim krivama pri kontrakciji atrijuma i ventrikula.
Biomehatronika Bioelektricitet 28

ELEKTRINI SIGNALI MOZGA ELEKTROENCEFALOGRAM

Elektroencefalogram (ili skraeno EEG) predstavlja snimak elektrine aktivnosti preteno neurona u korteksu mozga. Mozak sadri nekoliko milijardi neurona koji generiu i proputaju elektrine signale. Ukupna elektrina aktivnost rezultira signalima, koji se mogu detektovati i zabeleiti izvan mozga. Elektrina aktivnost mozga se manifestuje kao slabi kompleksni elektrini signali, koji se mogu registrovati pomou elektroda, iji je mogui raspored prikazan na slici. Elektrode su najee u obliku malih diskova, napravljenih od srebrohlorida. Njihov raspored zavisi od dela mozga koji se eli ispitivati. Referentna elektroda je obino postavljena na jedno od dva uha (U1 ili U2 na slici).
Biomehatronika Bioelektricitet

29

ELEKTRINI SIGNALI MOZGA ELEKTROENCEFALOGRAM

Amplitude potencijala u elektroencefalogramu su male i iznose oko 50 V. Zbog toga je preciznost snimanja esto ugroena uticajem spoljnih elektrinih signala ili nevoljnim pokretima tela (pomeranje oka, na primer). Frekvencije signala su niske i razliite. Prema vrednosti frekvencije signali se dele na spore ( - talasi; 0,5 - 4 Hz), umereno spore ( - talasi; 4-8 Hz), - talase (8 - 13 Hz) i talase (iznad 13 Hz).

Biomehatronika

Bioelektricitet

30

ELEKTRINO REGISTROVANJE NEELEKTRINIH PARAMETARA

Mnogi elektrini merni aparati imaju veliku osetijivost pa su pogodni za merenje malih promena neelektrinih veliina. To je mogue uiniti pod uslovom da su elektrode zamenjenene delom aparature koji se naziva pretvara (transdjuser, transduktor). Pomou njega se promena ma koje fizike veliine pretvara u njoj odgovarajui elektrini impuls. Ovom metodom se u medicini i biologiji meri veliki broj neelektrinih parametara kao to su: pritisak krvi, puls, temperatura, srani umovi, veliina kontrakcije miia i slino.

Biomehatronika

Bioelektricitet

31

ELEKTRINO REGISTROVANJE NEELEKTRINIH PARAMETARA

Zavisno od vrste parametara koji se pretvaraju u elektrine impulse, pretvarai mogu biti konstruisani na razne naine. Naveemo neke od pretvaraa: mehaniki - pretvaraju mehanika kretanja u elektrine signale, zvuni - pretvaraju promenu intenziteta zvuka u elektrine signale, toplotni - pretvaraju promenu koliine toplote u elektrine signale, optiki - pretvaraju promenu intenziteta svetlosti u elektrine signale.

Biomehatronika

Bioelektricitet

32

ELEKTRINO REGISTROVANJE NEELEKTRINIH PARAMETARA

Primer pretvaraa, pomou koga se registruje Ahilov refleks, prikazan je na slici. Svetlost dolazi iz izvora S, reflektuje se sa tabana i pada na fotoeliju F. Sa pomeranjem poloaja tabana menja se i svetlosni fluks koji stie u fotoeliju F.

Biomehatronika

Bioelektricitet

33

ELEKTRINO REGISTROVANJE NEELEKTRINIH PARAMETARA

U fotoeliji F dolazi do pretvaranja svetlosti u struju. Jaina struje zavisi od intenziteta svetlosnog fluksa. Sa promenom svetlosnog fluksa menja se jaina struje i dobija elektrini signal. Posle pojaavanja u pojaivau A, elektrini signal se registruje pomou miliampermetra mA, osciloskopa O, ili pisaa P.

Biomehatronika

Bioelektricitet

34

ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM STRUJOM

Elektroterapija, ili direktna primena elektrine energije na ljudski organizam u cilju leenja, je vrlo vana terapijska metoda u fizikalno medicini. Delimo je na elektroterapiju jednosmemom strujom, koja moe biti konstantna ili impulsna, elektroterapiju visokofrekventnom strujom ; i elektroterapiju elektromagnetnim poljem. Ovde govorimo o elektroterapiji jednosmernom konstantnom (ili impulsnom) strujom. Pri proputanju elektrine struje kroz deo ljudskog organizma dolazi do njegovog zagrevanja usled Dulovog efekta. Koliko e se toplote osloboditi u nekom tkivu zavisie od toga da li deo organizma kroz koji protie struja moemo predstaviti rednom ili paralelnom vezom pojedinih homogenih tkiva.

Biomehatronika

Bioelektricitet

35

ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM STRUJOM

Ako se na telo (recimo, nogu) postave elektrode A i B transverzalno struja e prolaziti kroz sve slojeve (koa, masno tkivo, miino tkivo) osim kroz kost koja usled svog velikog specifinog otpora predstavlja neprovodnu sredinu. Ukupan otpor koji noga prua proticanju struje, moe se predstaviti kao zbir otpora redno vezanih homogenih provodnika.

Biomehatronika

Bioelektricitet

36

ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM STRUJOM

Q 1 I 2 R 1t R 1 = 2 = Q 2 I R 2 t R 2 R 1 > R 2 Q 1 > Q 2 Zakljuujemo na osnovu relacije da e se u ovom sluaju najvea koliina toplote osloboditi na provodniku najveeg otpora, a to je koa.

Biomehatronika

Bioelektricitet

37

ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM STRUJOM

Postavljanjem elektroda longitudinalno, elektrina struja prolazi istovremeno kroz sve slojeve tkiva pa se otpor noge moe predstaviti otporom paralelno vezanih otpornika.

Biomehatronika

Bioelektricitet

38

ELEKTROTERAPIJA JEDNOSMERNOM STRUJOM

U2 t R2 Q 1 R 1 = = 2 R1 Q 2 U R t 2 R 1 < R 2 Q 1 > Q 2

Najvea koliina toplote e se osloboditi na otporniku najmanjeg otpora, a to je miino tkivo u kome se nalaze krvni sudovi. Efekat ovakvog naina proputanja struje kroz nogu bie irenje krvnih sudova - vazodilatacija.
Biomehatronika
Bioelektricitet 39

MERENJE BIOPOTENCIJALA
Osnovni zadatak prilikom merenja jaina biostruja i biopotencijala je da dobijeni podaci na mernom instrumentu odgovaraju pravim vrednostima merenih veliina. Na tanost merenja utiu brojni efekti. To su, pre svega, kontaktni potencijal i polarizacija elektroda. Meutim, ak i kada su ovi efekti eliminisani, problem nije u potpunosti reen, jer se u kolu u kome se nalazi biogenerator i merni instrument javljaju dodatni otpori. Elektrode, bez kojih se merenje ne bi moglo vriti, ne mogu se postaviti direktno na biogenerator (kao to je, na primer, srce), ve na tkivo koje ga okruuje. To tkivo prua otpor elektrinoj struji koja kroz njega tee.

Biomehatronika

Bioelektricitet

40

MERENJE BIOPOTENCIJALA
Na slici je prikazan biogenerator elektromotorne sile E okruen tkivom. Tkivo prua termogene otpore R1 i R2 struji, koja ide od biogeneratora do elektroda A i B. Deo struje e, meutim, direktno tei izmeu elektroda, pri emu se takoe javlja termogeni otpor r. Elektrina energija se troi i na savladavanje otpora koji se javlja na kontaktu elektroda i koe. Taj otpor se moe predstaviti paralelnom vezom termogenog i kapacitivnog otpora, jer se na dodirnoj povrini otpornika I i II reda formiraju slojevi pozitivnog i negativnog naelektrisanja kao kod ploastog kondenzatora.
Biomehatronika

Bioelektricitet

41

MERENJE BIOPOTENCIJALA
Ako se sve navedeno uzme u obzir, realni sistem sa slike (a) se moe uspeno modelovati strujnim kolom, prikazanim na slici (b).

Biomehatronika

Bioelektricitet

42

MERENJE BIOPOTENCIJALA
Izmerena veliina biopotencijala e biti utoliko tanija ukoliko su ispunjeni uslovi: R 1 + R 2 << R 0

R A + R B << R 0
Dobri rezultati se postiu ako je unutranji otpor voltmetra R0 oko 1000 puta vei od otpora elektroda.

Biomehatronika

Bioelektricitet

43