Stanislav Sretenovi

Institut za savremenu istoriju Beograd

UDK: 341.382: 172.4 Originalni nauni rad DOI:10.2298/FID0901223S

REPARACIJE POBEENIH, DUGOVI POBEDNIKA: SLUAJ FRANCUSKE I KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA/JUGOSLAVIJE
)FIJH= J = I LK = = E A A@ C FHE AH= E EIJ HE A A K =H @ ED @ I= =KJ H IA >=LE FH > A FHE A A A I ED E BE = IE I ED @HA@=>= 8AHI= I C EH L C KC L H= @HA@=>= A IK K FAHE @K E A K @L= ILAJI = H=J= FJAHA EL= A @ IA A I= I=LA E = I= >EL E AFHE =JA E = LA IK IA @H= =L= A E = @ IA A K I=LA E?E = )KJ H = K K A @= A IFH L A A FH=L@A F I A 2HL C ILAJI C H=J= =LEIE @ EJ=L C E = HAJ ED HA A = K KJ=H L C A K =H @ C IEIJA = E A F = EL= I => IJE @ JHA KJ = AC L C =IJ= = K A HA E .H= ?KI = 5H>E = KC I =LE = 8AHI= I E EH L E KC L H A KH=J E FAHE @ HAF=H=?E A A KI=LA E E @KC LE FH=L@= EIJ HE = A K =H @ ED @ I=
Uvod
U srcu svakog istorijskog razmiljanja o pravdi i pravinosti u meunarodnim odnosima nalazi se ovek odreenog vremena sa svom svojom duhovnom i materijalnom snagom i slabou. Produbiti poznavanje odreenog istorijskog perioda, uveati znanje o politikim, ekonomskim i kulturolokim procesima koji su delovali na pojedince toga vremena, razvijati ljubopitljivi ali i kritiki duh u pitanjima ljudske aktivnosti u prolosti, itati izmeu redova dokumenata pohranjenih u arhivima, tra iti dubinske snage istorije koje mo da deluju na nas i nae savremenike sve su to naini na osnovu kojih se mo emo pribli iti istorijskoj istini svesni da je ona ipak u apsolutnom smislu nedosti na. Za razumevanje znaaja
 L= JA IJ A =IJ= = I LK E =C= = =I L A C T AI H F=H=JE I @AI L=E GKAI AI @AJJAI @AI L=E GKAKHI A ?=I BH= ? `O KC I =LA @\=FH I = /H= @A /KAHHA] A A =KJ H @H = = I KFK KIJE?A AJ DEIJ EHA $ @A?A >H= % C @E A =

.E

BI

B= K JAJK K *A CH=@K

223

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

odreenih ideja u meunarodnim odnosima va no je da se u istorijskoj analizi uzimaju u obzir linosti koje su imale mogunost odluivanja i strukture institucija koje su oni predstavljali, zatim znaaj ekonomskih, finansijskih i moralnih razloga za donoenje politikih odluka naspram razloga klasine geostrategije, pa odluujui znaaj unutranje politike u voenju spoljne politike dr ava i najzad, meunarodni kontekst ili duh vremena, kao jedan od najva nijih okvira koji odreuju delatnost ljudi na meunarodnoj sceni.

Versajski mirovni ugovor izmeu starih i novih reenja

Dok je jo besneo Veliki rat, princip prava i pravinosti za sve narode sveta prvi put je javno objavljen u poruci predsednika Vudroa Vilsona amerikom Kongresu januara meseca 1918. godine. Vilson je zatim nabrojao 14 uslova, u istoriografiji poznatih pod nazivom 14 taaka, koji je trebalo da predstavljaju itav program svetskog mira. Vilsonov program je podrazumevao postojanje jednog opteg meunarodnog udru enja koje bi garantovalo politiku nezavisnost, teritorijalni integritet i ravnopravnost malih i velikih dr ava. Ove ideje bile su u potpunoj suprotnosti sa principima bezbednosti, moi, uticaja i tra enja ravnote e snaga, manje ili vie uspenim, koje su evropske sile vekovima primenjivale u voenju svoje politike. Ipak, Vilson nije bio sanjar i zatvorenik svojih matarija. Na svoj nain, on je oliavao snagu jedne nove dr ave na meunarodnoj sceni, zasnovanu na njenoj geografskoj poziciji, ekonomskom i finansijskom razvoju i arolikom sastavu njene brojne populacije. Vilsonovih 14 taaka je poslu ilo kao osnova za potpisivanje primirja sa Nemakom i za poetak Konferencije mira u Parizu januara 1919. godine. Prvi put u istoriji, o mirovnom ugovoru su diskutovale sile pobednice, a reenja su saoptena pobeenima kako bi ih usvojili ili odbacili u celini. Mir je dakle diktiran pobeenima, a o njemu je pregovarano izmeu pobednika. I pored velikih principa 14 taaka, pobeda je prvenstveno pripadala velikim silama. Male saveznike sile nisu imale mogunost da utiu na odluke, ve su samo mogle da saopte svoje miljenje u radnim telima mirovne konferencije. Znaaj linosti na elu velikih pobednikih dr ava bio je odluujui: sve va ne politike odluke donoene su u malom komitetu od tri lana koji su sainjavali Vudrou Vilson i predsednici vlada Velike Britani-

STANISLAV SRETENOVI

224

1 A K IJ= ED = LE J C EJAJ= IK >E E F J L= ?E E FHE =JA E L= = +LE E = E CLEIJ= -H AIJ ,A E EIJ HE =H - E = E CA CH=BE 8E@= @\ = * = E - = KA @\ =HJ
225

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

je i Francuske, Dejvid Lojd D ord i or Klemanso. Dr ava je ostala u centru njihovih preokupacija i mada su oni podr avali kraj tri carstva (ruskog, austro-ugarskog i nemakog), ostalo je otvoreno pitanje kako stvoriti nacionalnu dr avu u ehoslovakoj ili meu junim Slovenima, meu narodima razliitih kultura i tradicija. Tako se i sam princip prava naroda na samoopredeljenje ukazivao kao problematian. Mada je osnovni inilac u definisanju jednog naroda u to doba bio zajedniki govorni jezik i oseaj pripadnosti tom narodu, milioni germanofona su ostavljeni u granicama nove Austrije ili ehoslovake, a njihov austrijski ili ehoslovaki nacionalni identitet je tek trebalo izgraditi to je u itavom germanskom svetu podgrevalo razne vrste nezadovoljstva i revanizma. Slino je bilo i sa Maarima. Iako je stvorena maarska nacionalna dr ava, milioni maarofona su ostali van granica te dr ave. Pored tekih teritorijalnih i vojnih odredaba koje su nametnute Nemakoj, ona je trebalo da ponese i najvei teret ekonomskih i finansijskih odredaba. Jo za vreme pregovora o primirju, saveznici su zahtevali da trokovi rata budu pokriveni od strane Nemake. Pitanje nemakih reparacija bilo je jedno od osnovnih pitanja koje je reavano na Konferenciji mira u Parizu. Meutim, saveznici su ovo pitanje smatrali vie tehnikim a manje politikim pa su se njime bavile prevashodno specijalistike komisije a u manjoj meri predsednici delegacija velikih sila. Razlog za to je bio to je u samom Versajskom mirovnom ugovoru jedan poseban lan (br. 231) opravdavao reparacije ustanovljavajui kao istorijsku istinu odgovornost Nemake i njenih saveznika u otpoinjanju rata, odakle se izvodila njena obaveza da plati uinjenu tetu. Stav o istorijskoj odgovornosti za otpoinjanje rata oslanjao se na novo shvatanje o mogunosti naunog ustanovljavanja odgovornosti dr ava na meunarodnoj sceni koje se javilo jo u toku rata u Sjedinjenim Dr avama i Francuskoj. Tokom 1917. godine, pri francuskom Ministarstvu inostranih poslova (Kej dOrsej), oformljen je jedan Komitet za prouavanje konferencije mira, savetodavna institucija koja je okupljala najznaajnije francuske ekonomiste, pravnike, istoriare, geografe i lingviste sa ciljem da saine predloge o buduem miru . Mnogi fran-

STANISLAV SRETENOVI

cuski naunici su za vreme rata ve bili uzeli uea u raznim komitetima kao to je Komitet za prouavanje dokumenata o ratu iji je predsednik bio istoriar Ernest Lavis a sekretar sociolog Emil Dirkem. Taj komitet je izdavao propagandne tekstove protiv pangermanizma, nemakog mentaliteta i nemake due!. Za vreme Mirovne konferencije radila je Komisija za odgovornost vinovnika rata u kojoj je francuski predstavnik bio Andre Tardje". Pored toga, jedan od osnivaa francuske kole istorije meunarodnih odnosa Pjer Renuven sakupljao je dokumenta koja su nauno dokazivala odgovornost Nemake za otpoinjanje rata. Dolo je i do uvoenja novih rei u mirovni ugovor. Kako bi se izbegli stari termini kao to su tribut ili ratna nadoknada, usvojen je novi termin reparacije. Ovim terminolokim zahvatom uesnici mirovne konferencije su eleli da daju na znanje da se radi samo o sumi koja je trebalo da nadoknadi tetu koja je realno izazvana za vreme rata. Ni manje, ni vie. Ali, odmah su postavljena kljuna pitanja na koja nije odgovoreno: na kom nivou treba utvrditi sumu koju je Nemaka trebalo da plati i kako raspodeliti tu sumu izmeu pobednika. Na to pitanje saveznici nisu imali odgovor 1919. godine, pa su odluili da se finansijska strana rata regulie na posebnoj konferenciji koja e biti sazvana posle zavretka mirovne konferencije. Problem je bio u tome to su, sa jedne strane, zemlje na kojima su se odvijale ratne operacije kao Francuska, Belgija, Italija i Srbija tra ile veoma visoke odtete, dok su zemlje koje su bile manje pogoene ratom, kao Sjedinjene Amerike Dr ave i Velika Britanija, podvlaile rizike za svetski finansijski sistem u sluaju preteranih zahteva u odnosu na nemaku sposobnost plaanja. Versajski mirovni ugovor je tako ostavio finansijsko reavanje rata za budunost i u maglovitom stanju. On je samo precizirao da suma mora da bude odreena do 1. maja 1921. i da do tada Nemaka mora da uplati 20 milijardi zlatnih maraka, veim delom u naturi. Versajski red se, u stvari, mnogo vie zasnivao na principima tradicionalne diplomatije
! K A K BH= ?KI ED E JA A JK= =?= = TBH JK FH F=C= @A] = LHA A H=J= LE@AJE 2=I?= HO A= `.H= EI 5EHE A E AI 1 JA A?JKA I A .H= ?A @A \)BB=EHA ,HAOBKI I KHI 2=HEI '&$ E =HJD= 0= = 6DA >E EI=JE B 1 JA A?J @ ''$ " ) @H 6=H@EAK = 2=EN 2=HEI '  ) @H 6=H@EAK  KLH=CA ? A?JEB 2=

HEI 2
226

H =?JE

=EHA &%$`'"#

'#% .H=

EI

2=HEI ''!

AJ 4AB=EHA = 4 FK> EGKA ) @H 6=H@EAK K A @ HELA

odnosa snaga i nametanja reenja nego na novim principima obznanjenim od strane Vilsona. Po modelu Versajskog mirovnog ugovora potpisani su ugovori sa ostalim pobeenim zemljama: u Sen ermenu sa Austrijom (10. septembra 1919.); u Nejiu sa Bugarskom (27. novembra 1919.); u Trijanonu sa Maarskom (4. juna 1920.) i u Sevru sa Otomanskim carstvom (10. avgusta 1920.) koji je poniten ugovorom u Lozani (jul 1923.).

Francuska izmeu naplate reparacija i meusaveznikih dugova

Iako pobednica u ratu, Francuska je strahovala od brzog povratka nemake snage i od mogue nemake elje za osvetom pogotovu zato to je Versajski mirovni ugovor ostavio oseanje poni enosti u Nemakoj. Francuska nije uspela da dobije anglo-ameriku garanciju za svoje istone granice u vidu odbrambenog ugovora. Pored toga, zbog unutranjopolitikih razloga, ameriki Senat je odbio da ratifikuje ugovor u Versaju pa je izgledalo da Sjedinjene Dr ave naputa interes za Evropu i da Drutvo naroda gubi svog glavnog inspiratora. Francuzi su zato eleli da svoju bezbednost, snagu i uticaj u Evropi ostvare oslanjajui se na striktno izvravanje odredaba mirovnih ugovora i na organizovanje bonih saveznitava sa novonastalim dr avama Poljskom, ehoslovakom, Rumunijom i Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca na nemakim istonim granicama koje bi Nemaku u klasinom geostratekom smislu dr ale izmeu ekia i nakovnja. Meutim, za voenje ovakve politike sile, Francuskoj su ponestajala demografska, materijalna i moralna sredstva. Od kraja Velikog rata, sredstva kojima je raspolagala Francuska su bila relativno slaba. Pored znaajnih demografskih gubitaka i potrebe da obnovi deo svoje nacionalne teritorije na kojoj su voena ratna dejstva, Francuska je trebalo da se nosi i sa mnogobrojnim obavezama prema Sjedinjenim Dr avama i Velikoj Britaniji kod kojih je bila zadu ena za vreme rata. Na primer, izmeu avgusta 1914. i marta 1917, Francuska je od Sjedinjenih Dr ava pozajmila 650 miliona dolara sa kamatom od est i sedam odsto, da bi od trenutka amerikog ulaska u rat, za osam meseci pozajmila milijardu dolara sa etiri i po odsto kamate. Pored toga, odmah posle rata, Francuskoj je

227

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

postalo jasno da su njeni veliki du nici od pre rata, Rusija i Otomansko carstvo, nesigurni i da nee uspeti lako da povrati visoke sume investirane u te dve zemlje zbog dolaska boljevika na vlast u Moskvi i zbog rastrojstva dr avne uprave u Carigradu. Zato je Francuska elela da naplati svaki investirani franak gde god je to bilo mogue i nije prezala ni od vojne intervencije ili stavljanja ruke oko nemakog vrata, kako je govorila onovremena tampa, da bi naplatila nemake reparacije. Pre nego to je ukupna suma reparacija bila odreena, Francuzi su u procentima dobili ogroman deo raspodele nemakih odteta. Saveznika konferencija u belgijskoj banji Spa odr ana u julu 1920. godine, odredila je ak 52 odsto nemakih reparacija za Francusku, 22 odsto za Veliku Britaniju, 10 odsto za Italiju, osam odsto za Belgiju i 6,5 odsto za Kraljevinu SHS. Posle nekoliko neuspenih konferencija na kojima saveznici nisu mogli da se dogovore o iznosu ukupne sume koju bi Nemaka trebalo da plati, konferencija u Londonu iz marta 1921. je, na veliko zadovoljstvo Francuske, fiksirala ukupnu sumu na izrazito visokom nivou od 220 milijardi zlatnih maraka. Poto je ovu sumu Nemaka odbila i zbog zakanjenja u razoru anju i plaanju ve odreenih 20 milijardi, Francuzi su zajedno sa Britancima vojno okupirali tri nemaka grada u Ruru. Najzad, pod uticajem Britanaca, ukupna suma reparacija je smanjena na 132 milijarde zlatnih maraka, to je i dalje predstavljalo znaajnu sumu koju je Nemaka trebalo da plaa u godinjim ratama od dve milijarde i 26 odsto svog ukupnog izvoza. Tek tada je Nemaka popustila i uplatila prvu milijardu maraka od vremena mirovnog ugovora. Meutim, kada je na enovskoj konferenciji (aprilmaj 1922) propao britanski plan uvoenja Nemake i sovjetske Rusije u evropske ekonomske i finansijske tokove i poto su Sjedinjene Dr ave odbijale da dovedu u vezu nemake reparacije sa meusaveznikim dugovima, Francuzi su, dr ei se striktno odredaba Versajskog mira, uz diplomatsku podrku Musolinijeve Italije, vojno okupirali nemaku oblast Rur, kako bi, po reima tadanje francuske tampe uzeli ugalj koji im pripada. Ako se ne posmatra iskljuivo sa vojnog i stratekog stanovita, francuska okupacija Rura je bila, u stvari, Pirova pobeda. Okupacija se pokazala kao veoma skupa, to je pogoravalo stanje francuskih javnih finansija i bud etski balans koji je jo od vremena

STANISLAV SRETENOVI

228

# =H I /A JI , &$#`'# A >E F JFHA@IA@ E 5 A@E A ED ) AHE ED ,H =L= E = AHE E = >=I=@ H K 8A E *HEJ= E E , >EJ E A >A LA =CH=@A = EH $ @ ' " @ ' ' A = = A K KF FHE E = FAJ E E =H@E @ =H= F = E?A @ J C= F LE A A @ = E E 5), = = IJ=J= E 0 = @E A L= ?=HI A E 8A E A *HEJ= E A

229

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

rata, u oekivanju uplata nemakih reparacija, bio u stalnom deficitu. Poverenje u franak je opadalo, to su iskoristili mnogi francuski spekulanti da dou do lakih zarada na berzi. Pojedinim francuskim industrijalcima i trgovcima devalvacija franka je odgovarala jer je pospeivala njihov izvoz. Strane banke, britanske i nemake, podr avale su nepovoljan razvoj finansijske situacije u Francuskoj koji je politiki odgovarao britanskoj i nemakoj vladi kako bi zaustavile francuski imperijalizam na kontinentu. Da bi stabilizovala svoju valutu, francuska vlada je bila primorana da zatra i ameriku finansijsku pomo. Pozajmica amerike grupacije Morgan od 100 miliona dolara koja je odobrena u martu 1924, bila je dovoljna da se zaustave spekulacije na tr itu i da se vrati snaga francuskom franku. Ali, Francuska je od tada morala da pokazuje vie fleksibilnosti u svojoj spoljnoj politici i da prihvati anglo-amerike zahteve u pitanju reparacija i meusaveznikih dugova. Ekonomska i politika situacija u Evropi je promenjena u odnosu na period neposredno posle rata i Francuska vie nije mogla da igra ulogu evropskog policajca. Reenje problema je tra eno u potpunom integrisanju nemake ekonomije u meunarodni sistem iji bi osnovni pokreta bio ameriki dolar. Ne ulazei u pitanje ukupne sume reparacija, komisija na elu sa amerikim finansijskim strunjakom i politiarem arlsom Dozom# izradila je aprila 1924. novi plan uplata nemakih reparacija za pet narednih godina. Prva uplata je fiksirana na milijardu zlatnih maraka, a naredne je trebalo da srazmerno rastu da bi dostigle 2,5 milijardi u 1928. godini. U osnovi celog sistema plaanja nemakih reparacija, nalazila se pozajmica od 800 miliona zlatnih maraka najveim delom na amerikom finansijskom tr itu, pozajmica koja je trebalo da pokrene nemaku ekonomiju. Dozov plan je omoguio priliv amerikog kapitala u Nemaku$ zahvaljujui kojem je ona otpoela sa plaanjem reparacija, dok su, sa svoje strane, ameriki du nici doli u mogunost da vraaju svoje ratne dugove. Ameriki poverioci nisu uinili nikakav poklon svojim du nicima jer su zahtevali vraanje pozajmljenih suma uveanih za neplaene kamate od

STANISLAV SRETENOVI

kraja rata, ali su prihvatili da se vreme otplate produ i na 62 godine%. Izmeu 1924. i 1929, oko 2,6 milijardi dolara je na taj nain stiglo iz Evrope u ameriki trezor, to ini neto vie od sume koja je pozajmljena u istom periodu. Izgledalo je da je uspostavljen izbalansirani finansijski kru ni tok (finansijski trougao mira) u kome je kapital polazio iz Njujorka, stizao do Berlina, a zatim se preko Pariza, Londona, Rima i Brisela vraao u Ameriku, a sve to na dobrobit razvoja ekonomija tih zemalja. Ipak, za francusku vladu, ukupan odnos izmeu primljenih nemakih reparacija i vraenih dugova Sjedinjenim Dr avama i Velikoj Britaniji u ovom periodu je bio skoro izjednaen, to je izazivalo nezadovoljstvo u francuskom javnom mnjenju koje je oekivalo znatno vee prihode od nemakih reparacija. Kada je petogodinji Dozov plan isticao, nemaka diplomatija je preuzela inicijativu. Poto su prethodno u Lokarnu 1925. godine garantovane francuske istone granice i poto je 1928. godine potpisan pakt koji je rat stavljao izvan zakona (Brijan-Kelogov pakt), Gustav trezeman je prilikom posete Parizu tra io kraj okupacije Rajnske oblasti pre isteka petnaestogodinjeg roka, odreenog Versajskim ugovorom. U novim meunarodnim okolnostima smirivanja i saradnje, okupacija Rajnske oblasti izgledala je kao nepotrebna i anahrona. Francuzi su prihvatili princip, a za uzvrat su tra ili konano regulisanje pitanja reparacija. O tome je raspravljao komitet meunarodnih finansijskih strunjaka meu kojima je bilo i Nemaca, a ponovo pod predsednitvom jednog amerikog bankara, Ovena Janga&. Uzimajui u obzir dotadanje nemake uplate, Jangov plan je odredio nemake reparacije u visini od 109,5 milijardi maraka ime su uinjene znaajne olakice Nemakoj. Sa jedne strane, uplate su rasporeene na 59 godina i trajale bi do 1988! Sa druge, samo je 22,6 milijardi maraka trebalo da bude plaeno bezuslovno, dok bi ostalih 87 milijardi bilo plaeno samo ako bi Sjedinjene Dr ave nastavile da zahtevaju naplatu saveznikih dugova iz rata. Francuska je dakle postigla ono to je zahtevala jo od kraja rata, povezivanje nemakih reparacija i meusaveznikih dugova. Meutim,
%

K K

&

A A

A H=@E
230

7C L HA J C JEF= 5), IK F JFEI= A I= 8A E *HEJ= E K = ' ! IF H= *= @LE  *A CE E 1J= E ' # E .H= ?KI =FHE = ' $ IF H= *AH= A LA , = C &%"`'$  FH=L E >= =H E E @KIJHE = =? I EL= ) AHE
HF H=?E A

2=K B 0E @A >KHC &"%`'!" BA @ =H = A = A L I A E FHA@IA@ E A = A ' #`'!"  0AH>AHJ 0KLAH &%"`'$" HK@=HI E E A AH E FEI=? ) AHE E FHA@IA@ E ' '`'!!
'

231

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

povezanost ipak nije bila potpuna: Amerikanci su odbijali da prihvate klauzulu o naputanju naplate meusaveznikih dugova u sluaju nemakog neplaanja reparacija. Jangov plan je usvojen na Konferenciji u Hagu avgusta meseca 1929. godine, a za uzvrat, saveznici su otpoeli sa naputanjem Rajnske oblasti pet godina pre isteka roka koji je predviao Versajski ugovor. Meutim, svetska ekonomska kriza, koja je pokazala svoje prve znake 1929. godine, onemoguila je Nemaku da dalje plaa reparacije. U jednoj dramatinoj poruci, predsednik nemake Paul fon Hindenburg' pozvao je amerikog predsednika Herberta Huvera da objavi moratorijum na plaanje reparacija u toku jedne godine. Huver je prihvatio princip i objavio moratorijum na sve meudravne dugove od 1. jula 1931. do 1. jula 1932. Ova odluka je veoma loe prihvaena od strane Francuza koji su u njoj videli preutno sredstvo da se odustane od reparacija uprkos Jangovom planu. Bezuspeni pregovori u Parizu i Londonu tokom leta 1931. o tome kako da se pritekne u pomo Nemakoj doveli su do produbljavanja razlika izmeu evropskih sila. Pored toga, Amerikanci su odbijali da odgovore na francuske zahteve da odustanu od naplate meusaveznikih dugova iz vremena rata. Sa druge strane, Francuzi koji nisu vie imali iluzija o ponovnom nemakom plaanju reparacija, teko su se mirili sa odustajanjem od naplate znaajne materijalne i moralne tete koja je uinjena na njihovoj teritoriji petnaest godina ranije. Ipak, na meunarodnoj konferenciji u Lozani (junjul 1932.) koja je trebalo da pronae reenje za krizu, odlueno je da Nemaka uplati ukupnu sumu od tri milijarde maraka posle 1935. godine a zatim da bude osloboena plaanja reparacija na neodreeno vreme. U isto vreme, pitanje meusobnih ratnih dugova je udaljavalo bive saveznike. Dok su Britanci pokazivali svoju privr enost Sjedinjenim Dr avama prihvatajui, u decembru 1932. godine, da nastave sa plaanjem svojih ratnih dugova, Francuzi su se okretali od svog atlantskog saveznitva i kretali ka izolaciji. Istog meseca, francuski parlament je velikom veinom glasova (402 prema 196) odbio da nastavi sa otplaivanjem svojih ratnih dugova. Poto ni predviena

tri miliona maraka nemakih reparacija nikada nije uplaeno, ceo sistem plaanja saveznikih dugova sa jedne strane i reparacija sa druge strane praktino je suspendovan 1932. godine. U Nemakoj, pitanje reparacija je podsticalo propagandu Hitlerove Nacinal-socijalistike partije o Versajskom diktatu i nepravdi i doprinelo je njegovom dolasku na vlast 1933. godine.

Kraljevina SHS/Jugoslavija izmeu francusko-srpskog prijateljstva i otplate srpskih dugova

Uloga predvodnika i zatitnika koju je Francuska elela da igra u podunavskoj i balkanskoj Evropi, naroito u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, susrela se sa ogranienjima koja su se ispoljila odmah na poetku 20. godina XX veka. Kao to smo videli, iako pobednika, Francuska je bila zabrinuta za svoju bezbednost, svoju snagu i svoj spoljnopolitiki presti koji su bili uslovljeni plaanjem nemakih reparacija. Pored toga, Francuska je trebalo da se nosi sa konkurencijom drugih zemalja. Osnovni problem za njenu diplomatiju tokom dvadesetih godina bilo je nepopravljivo neprijateljstvo Italije, zainteresovane za jadransku obalu i nezadovoljne svojom istonom granicom u Istri, Rijeci i Dalmaciji. Jo jedan problem za Francusku bio je brzi povratak nemakog uticaja koji se oslanjao na znanje nemakog jezika, naroito u Hrvatskoj i Sloveniji, i na razvijanje ekonomskih i trgovakih odnosa zasnovanih na principu plaanja reparacija u naturi. Najzad, francuska saveznica i konkurent Velika Britanija igrala je dvosmislenu ulogu podr avajui as Francusku, as Italiju, u nastojanju da izvri svoj sopstveni uticaj u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji. Na kraju rata, Francuska je igrala odluujuu ulogu u osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ona je pa ljivo pratila svaki korak nove kraljevine. Odnosi koji su od tada razvijani izmeu dve dr ave nisu bili ni iskljuivo bilateralni ni iskljuivo reciproni, to ih je inilo sastavnim delom tadanjih evropskih procesa. Kao novonastala dr ava, stvorena od pobednike Srbije i bivih delova Austro-Ugarske, dakle pobeenih, Kraljevina je bila slabana zemlja, nesigurna u svoju budunost, zemlja ije su ambicije esto prevazilazile njene mogunosti. Nova kraljevina je nasledila est razliitih carinskih sistema, pet novanih, etiri eleznika i tri bankarska sistema.

STANISLAV SRETENOVI

232

Rat je poremetio demografske odnose i izazvao znaajna materijalna unitenja u celom regionu. Ali, sve oblasti nove kraljevine nisu podnele iste gubitke u ratu: postojala je znaajna razlika izmeu oblasti Srbije od pre rata i bivih austro-ugarskih oblasti naseljenih ju nim Slovenima. Srbija je bila zemlja koja je izgubila, u odnosu na ukupan broj svog stanovnitva, najvie ljudi od svih uesnika u ratu. Oko milion dua, ili vie od 20 odsto njenog stanovnitva, nestalo je u ratu. Od 700.000 mobilisanih, oko 370.000 vojnika, ili vie od polovine, otilo je u smrt. Tom broju treba dodati i oko 600.000 civila nestalih u oblastima ratnih operacija, za vreme neprijateljske okupacije i za vreme epidemija. Ovako visoka cena koja je plaena u ratu ostavljala je frustracije u srpskom drutvu, u javnom ivotu i unutar porodica. Meu Srbima su se javljali glasovi da je cena ju nosovenskog ujedinjena bila previsoka. Srpskim demografskim gubicima i materijalnoj slabosti treba dodati i heterogenost nove kraljevine koja je okupljala narode sa razliitim religijama i tradicijama. Pored ostalih razlika, Hrvati, Slovenci i razni narodi ju ne Srbije (Makedonije) nisu imali ista pozitivna oseanja prema Francuskoj kao veina Srba. Svoje odnose sa Kraljevinom SHS/Jugoslavijom, Francuska je gradila na nasleu prijateljskih francusko-srpskih odnosa iz prolosti. Odnosi izmeu Francuza i Srba posle Velikog rata imaju jednu predistoriju iji znaaj ne treba prevideti zato to su politiari i akteri ekonomskih i kulturnih odnosa toga doba njome bili inspirisani. U stvari, ti odnosi su se razvijali u okviru dugotrajnog procesa oslobaanja Srbije od Otomanskog carstva tokom XIX veka. Francuska je blagonaklono gledala na taj proces. Godine 1839, ona je osnovala svoj konzulat u maloj kne evini Srbiji, vazalu Otomanskog carstva. Zatim je dobronamerno posmatrala trgovinu u povoju dr ave koja se raala i primala je na svoje univerzitete prve srpske stipendiste. Posle Berlinskog kongresa, ona je uspostavila diplomatske veze sa nezavisnom i meunarodno priznatom Srbijom da bi potom uestvovala u izgradnji eleznike mre e i organizaciji finansija srpske dr ave. Na taj nain, ona je od poetka XX veka bila ekonomski i kulturno prisutna u maloj kraljevini Srbiji. Za vreme Prvog svetskog rata, Francuska je doprinela zbrinjavanju srpske vojske koja se povukla na Krf posle neprijateljske okupacije Srbije. Na Solunskom frontu, oporavljena srpska vojska i francuska Istona armija borile su se rame uz rame i oslobodile Srbiju. Muenika i

233

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

hrabra Srbija koja se borila za pravo i pravdu, kako se govorilo u to doba, obele ila je misli i stanje duha mnogih Francuza, naroito onih koji su zajedno sa Srbima delili strahote rata. Prisni francusko-srpski odnosi u prolosti trebalo je da budu osnova za razvijanje francusko-ju noslovenskih odnosa u zaetku. Meutim, postavlja se pitanje kako su se Francuzi i Srbi odnosili prema problemima koji su nastali u posleratnoj Evropi i koji su mogli da opterete njihove prijateljske vojne i politike veze. Odmah posle zavretka Velikog rata, pored razlika demografskog i kulturolokog karaktera, ivot nove kraljevine bio je ote an i nasleem srpskih dugova prema inostranstvu. Veinom francuski kapital, ali i engleski i belgijski, bio je investiran u Srbiju pre i za vreme rata. Od 1888. godine, francuski kapital je ulo en u Srbiji u formi dr avnih pozajmica, osnivanja industijskih preduzea i ulaganja privatnika. Teritorijalno uveavanje Srbije posle Balkanskih ratova nametalo je pitanje srpskog uea u otomanskom dugu. Najvei broj investicija u regionima koje je Srbija dobila od Otomanskog carstva (Kosovo i Metohija i Makedonija) bio je ostvaren od strane francuskih preduzea. Za vreme Velikog rata, najvie novca, vojnog i sanitetskog materijala i oru ja za opstanak i oporavak srpske vojske dala je Francuska, a u manjoj meri Engleska. Posle rata, pitanju vraanja srpskih dr avnih dugova od pre i za vreme rata treba dodati i pitanje nadoknade ratne tete koje su stranci, najvie Francuzi, pretrpeli u Srbiji. Reavanje pitanja srpskih dugova teklo je sporo i optereivalo je odnose dveju dr ava u meuratnom periodu. esto je problem srpskih dugova zaotravan sa francuske ili srpske strane do te mere da se inilo kao da se dva prijateljska naroda nisu nalazila na istoj, pobednikoj strani u ratu. Ako bi se dr ali iskljuivo slova meunarodnih propisa, izgledalo je da e se pitanja meusaveznikih dugova i nemakih reparacija u svakom pojedinanom sluaju reiti relativno lako. Meutim, naplatu jednih i drugih potra ivanja trebalo je i konkretno ostvariti. Izgledalo je da e se naplata tete uinjene stranim dr avljanima na nekoj teritoriji najbr e reiti. Po lanu 297 Versajskog mira koji se odnosio na privatnu svojinu, naplata ratne tete je bila vezana za reparacije tako to je svaka dr ava trebalo da isplati svoje oteene dr avljane u inostranstvu, a zatim da povrati taj novac na raun reparacija. Dakle, Francuska je trebalo da plati Francuzima oteenim u Srbiji za vreme rata, a zatim da te sume

STANISLAV SRETENOVI

234

naplati od nemakih reparacija. Ali kao to smo videli, opti problem izvravanja nemakog plaanja se pojavio odmah posle rata. to se tie potra ivanja stranih ulagaa u Srbiji od pre rata, zakonodavstvo Kraljevine SHS iz 1920, nazvano moratorijum, omoguavalo je du nicima da se oslobode svojih obaveza prema stranim poveriocima po kursu od 103,5 dinara za 100 zlatnih franaka, kursu koji je va io pre rata. Ali, realna vrednost dinara posle rata nije vie odgovarala tom kursu, to je znailo da bi Francuzi pretrpeli tetu od oko 80 odsto u odnosu na vrednost franaka koje su investirali u Srbiju pre rata. Meutim, najvei problem se javljao u vezi sa dr avnim dugovima, otomanskim dugom i srpskim dr avnim dugovima Francuskoj od pre i naroito za vreme rata. Ve u leto 1920. mogle su da se uju teke rei izmeu dva saveznika oko potpisivanja ugovora u Sevru sa Otomanskim carstvom. Plaanje od strane Kraljevine SHS svoga dela u okviru otomanskog duga u kome je francuski kapital bio veinski bilo je blokirano odbijanjem kraljevske vlade da potpie ugovor. Kraljevska delegacija se nije slagala sa raspodelom plaanja otomanskog duga jer je smatrala svoj udeo previsokim i tra ila je njegovu reviziju. Takav stav je izazvao nezadovoljstvo u Parizu. Francuski ministar finansija je tra io diplomatsku intervenciju Kej DOrseja u Beogradu i britansku podrku kako bi primorao kraljevsku vladu da potpie ugovor. Francuski ministar je stajao na stanovitu da svi ugovori sa razliitim neprijateljskim zemljama uzeti zajedno ine jednu nedeljivu celinu. Vezujui tako reparacije odluene u Versaju za vraanje otomanskog duga, francuski ministar finansija je eleo da izbegne da jedna dr ava u iva prednosti koje su joj obezbeivali pojedini ugovori a da pritom ne preuzme na sebe obaveze koje su joj nametali drugi ugovori. On je zato optu io Srbiju za dvostruku igru. Ipak, priznavao je da primena tog sistema mo e da izazove tekoe ali da e u sluaju Srbije biti mogue da se uspostavi kompenzacija izmeu sume koju e primiti na ime odtete i sume koju joj je ugovor u Sevru nametao za naplatu. Meutim, Beograd se ogluio i o intervenciju predsednika vlade i ministra inostranih poslova Aleksandra Milerana. Ipak, reavanje pitanja otomanskog duga je ubrzo potom blokirano zbog turske nacionalne revolucije i grko-turskog rata.
 ) )- `-KH FA '&`'" ; KC I =LEA "% .H= E AH= @ 2+ )- 2=HEI A  IAFJA >HA ' 

EI =HI=  . )
235

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

STANISLAV SRETENOVI

Tokom 1920., Kraljevina SHS je radila na zakonskom regulisanju pitanja srpskog dr avnog duga od pre i za vreme rata. U tom smislu znaajno je bilo potpisivanje finansijskog sporazuma januara 1920. izmeu kraljevskog ministara Milorada Drakovia i francuskog ministra Luja Luera , sporazuma koji je predviao izdavanje menica kraljevskog trezora u vrednosti srpskog duga za vreme rata uz godinju kamatu od pet odsto. Meutim, odmah se pojavio problem odreivanja sume srpskog duga koju je trebalo platiti, odnosno za koju je trebalo izdati menice. Francuzi su odreivali sumu koju je kraljevska vlada ocenjivala kao previe visoku. U stvari, radilo se o jednom vidu ratnog naslea koji je izazivao nesporazume za vreme mira: dokumentacija o francuskim novanim uplatama i isporukama materijala nije bila kompletna zbog brzine i neorganizovanosti koja je vladala za vreme rata. Nekoliko francusko-srpskih komisija je bez uspeha pokualo da odredi visinu duga to je kraljevska vlada koristila kao izgovor kako bi odugovlaila sa izdavanjem ugovorenih menica. Sa druge strane, Francuska se u Kraljevini SHS veoma brzo nala u kontradiktornom polo aju izmeu svojih politikih potreba i finansijskih razloga. U sprovoenju svoje politike snage i uticaja u antinemakoj perspektivi, ona je 1923. godine planirala da odobri veliki zajam od ukupno oko milijardu franaka za naoru anje tri svoje saveznice u istonoj Evropi: Poljske, Rumunije i Kraljevine SHS. Za Kraljevinu SHS, Francuska je odredila sumu od 300 miliona franaka. Meutim, dodelu te sume Francuzi su uslovljavali izdavanjem menica. Tada su Srbi poeli da vre aluziju na etiku u meunarodnim odnosima i da pokuavaju da ucenjuju svoju zatitnicu Francusku. U januaru 1923, kraljevski poslanik u Parizu Miroslav Spalajkovi! je okarakterisao francuski zahtev za izdavanje menica kao nepravedan zato to se odnosio na pitanje meusaveznikih dugova koje je Francuska odbijala da regulie prema svojim poveriocima, Amerikancima i Britancima". Pokuavajui da uceni svoje sagovornike, Spalajkovi je upitao za datum kada e francuska vlada da, po dogo-

" ) !&& " 5F= = LE ' ! EBH L= E JA ACH=

IEJ @A 2=HEI 2=HEI ) 4 KIIA=K &'%

! EH I =L 5F= = LEJ?D = * I EA`0AH C LE A JK@A @\DEIJ EHA @EF =JEGKA AJ @A @H EJ E JAH =JE = JD IA F KH A @ ?J H=J B=?K J @A @H EJ @A \7 ELAH

K K AH &% `'! L= = E IJ BH= ?KI C F EJE C E F=H = A J=H C EL J= *E A LE A FKJ= E EIJ=H H=J=


E EIJ=HIJLK E IJH= ED @A = 2=HE # = K=H

236

#

@AI BA

B=?K J @A @H EJ @A \7 ELAHIEJ @A 2=HEI 2=HEI 8 /EH=H@ AJ - *HE HA &'' E J ?DEJ?D = ?HEIA > I E=GKA AJ AI FKEII= ?AI AKH F A AI '&`'' 2=HEI ) BHA@ + IJAI '!%
237

AI AJ @AI A B= JI

J?DE )

E J?DEJ?D = H C A A J=JE
CEI =JE

C= A @K JH=L=E I KJAHH=E BH= =EIA AJ JH= C HA JD IA F KH A @ ?J H=J

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

voru iz vremena rata, plati sumu koju je kraljevska vlada dala za potrebe Rusa izbeglih u Srbiju posle boljevike revolucije. ekajui reenje pitanja meusaveznikih dugova na nivou velikih sila, kraljevska vlada se protivila da izvri operaciju izdavanja menica iako je formalno prihvatila obavezu januara 1920. Ipak, pod uticajem reenja predvienih Dozovim planom, dogovor o visini srpskog duga koji je trebalo platiti je postignut krajem 1925. godine. Ali, tada je kraljevska vlada izjavila da taj dogovor treba da ratifikuje u skuptini da bi pristupila izdavanju menica. Pored toga, ispostavilo se da nije bilo jasno da li je ugovorenu sumu trebalo platiti u zlatnim, ili u manje vrednim, papirnim francima. Razlozi oklevanja kraljevske vlade da otpone sa procesom otplate srpskih dugova nalazili su se, u stvari, u oblasti unutranje politike. Da bi umirila svoje odnose sa Italijom, kraljevska vlada je 1925. godine potpisala konvencije u Netunu koje su regulisale pogranine, ekonomske i kulturne odnose izmeu dve zemlje. Te sporazume je trebalo ratifikovati u parlamentu u Beogradu ali su Hrvati smatrali da su Netunske konvencije potpisane na tetu njihovih nacionalnih interesa. Pretili su da e napustiti parlament i tako izazvati novu unutranu krizu u dr avi koja ne bi bila u interesu ni vlade, ni njene zatitnice Francuske. Zato je kraljevski ministar spoljnih poslova Momilo Nini#, francuski doktor pravnih nauka i osvedoeni frankofon i frankofil, ponovo izneo etiki argument. U februaru 1926, pozivajui se na dotadanje srpsko-francusko prijateljstvo i na du nosti staranja i lojalnosti koje bi iz njega trebalo da proistiu, Nini se alio da mu Francuska stavlja no pod grlo insistirajui na otplati srpskih dugova. Kao Spalajkovi nekoliko godina ranije, Nini je pribegao metodi ucenjivanja svojih francuskih sagovornika ali sa novim argumentom koji je zadirao u osnove francuske politike prema Kraljevini SHS. Upozoravao je Ke Dorse da bi Francuska trebalo da se poka e blagom, jer ako ona nastavi da zahteva svoj novac, francuski uticaj u Kraljevini SHS se nee realizovati. Meutim, Pariz je odgovarao da zbog finansijske krize mora da zahteva svaki franak koji je dao svom malom savezniku za vreme rata. Ne uzima-

STANISLAV SRETENOVI

jui u obzir strateke razloge uticaja, francusko Ministarstvo finansija je preko Ke Dorsea nastavilo da vri pritisak na kraljevsku vladu da rei pitanje ne samo srpskih dugova za vreme, ve i onih od pre rata. Francuski pritisak je nastavljen i tokom 1927. godine, a politika novog kraljevskog ministra inostranih poslova Vojislava Marinkovia$, takoe francuskog doktora nauka i proverenog frankofona i frankofila, nije se mnogo razlikovala od politike njegovog predhodnika. Marinkovi je izjavljivao da kraljevska vlada eli da rei problem, ali da joj je potrebno odreeno vreme da pripremi javno mnjenje i parlament za donoenje odluke. U stvari, unutranja situacija u Kraljevini SHS je bila veoma zaotrena. Raspolo enje u Kraljevini SHS je bilo protivno plaanju dugova. Srbi su se protivili istiui jo jedan etiki argument da su prolivali krv za vreme rata to je u svesti tadanjih politiara znailo da su Srbi na taj nain platili zajedniku pobedu saveznika, odnosno otplatili svoje materijalne dugove iz rata. Sa druge strane, Hrvati su podvlaili da su to bili srpski dugovi koji se njih nisu ticali, ali pritom nisu pominjali da su se nalazili na strani pobeenih i da su mogli da uestvuju u plaanju reparacija. U takvoj situaciji, upotrebljavajui razloge unutranje politike, to je bilo karakteristino za jednu parlamentarnu demokratiju, i nadajui se da e te razloge Francuzi razumeti i uva iti, Marinkovi je eleo da dobije na vremenu: U dr avi Srba, Hrvata i Slovenaca nema odgovornog politiara koji bi bio u stanju da odlui u sporu odjednom; svi pritisci koji mogu da se vre na Beograd delovae dakle suprotno njihovom cilju i jedini rezultat sadanje kampanje e biti da se ubije nova pozajmica u inostranstvu%. Radilo se, naime, o pregovorima o zajmu koje je kraljevska vlada vodila u Sjedinjenim Dr avama sa finansijskom grupom Bler. Francuzi nisu bili osetljivi na razloge koje je iznosio Marinkovi, pa je francuski finansijski atae u Vaingtonu intervenisao na berzi kako bi blokirao realizaciju zajma za Kraljevinu optu ujui je da nije platila svoje dugove prema Francuskoj &.
$ 8 I =L =HE LEJ?D ,A = @EI?HE E =JE @AI HALA KI JD IA F KH A @ ? J H=J B=?K J @A ,H EJ 2=HEI 8 /EH=H@ AJ - *HE HA ' IJ= 5J 2=L LE 8 EI =L =HE LE E AC L @ >= &%$`'!# 1`8 @ '##`'$ % ) )- `-KH FA '&`'" ; KC I =LEA  E EIJ HA @AI )BB=EHAI JH= C HAI JA 2=HEI A $ KE AJ ' % &

1>E@

238

U sporu oko naplate srpskih dugova, kompromis je naen tako to je kraljevska vlada prihvatila meunarodnu arbitra u. Konvencija o prihvatanju meunarodne arbitra e ula je u Ugovor o prijateljstvu izmeu Francuske i Kraljevine SHS koji je potpisan u Parizu, 11. novembra 1927, simboliki, na godinjicu potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Izabravi taj datum, kao da su jedna i druga strana elele da podsete svoje graane na zalog prijateljstva izmeu dva naroda koja su se u novim okolnostima suoavala sa realnostima meunarodne politike. Odluka meunarodnog suda pravde u Hagu po pitanju francuske tu be protiv Kraljevine, doneta je u julu mesecu 1929. godine. Po toj odluci Kraljevina je trebalo da plati srpske dugove u zlatnim francima prema francuskom zahtevu a ne u papirnim francima prema elji kraljevske delegacije. Iako je presuda meu Srbima do ivljavana kao nepravedna, osnova za dogovor koji je ubrzo potom usledio bila je postavljena. Pitanje srpskih dugova povezano je sa meunarodnim sistemom reenja meusaveznikih dugova i reparacija predvienih Jangovim planom koji je konferencija u Hagu usvojila u avgustu 1929. godine. Prihvatanjem Jangovog plana Kraljevina je prihvatila pet odsto reparacija ili 88 miliona zlatnih maraka godinje. Zauzvrat, ona je trebalo da likvidira srpski dug za 37 godina (1966. godine) plaanjem godinjih rata od oko 3,5 miliona zlatnih maraka koje bi bile uzimane od nemakih reparacija namenjenih Kraljevini Jangovim planom. Ovim reenjem, srpski dug nije samo formalno regulisan ve je i umanjen u odnosu na sume koje su pominjane u toku posleratnih pregovora. Pored toga, dug nije vie trebalo da predstavlja optereenje za nacionalni bud et jer je vezan za nemake reparacije sa kojima je od tada delio sudbinu. Kraljevina je prihvatila smanjenje procenta godinjih reparacija predvienih Jungovim planom u zamenu za smanjenje visine duga Francuskoj. Francuskoj je, sa druge strane, bilo va no da Jangov plan bude prihvaen na konferenciji u Hagu. Reavanje pitanja srpskog duga je potvreno jednim posebnim sporazumom francuske i kraljevske delegacije potpisanim krajem avgusta 1929. godine koji je precizirao sve pojedinosti u elji da izbegne da se ceo plan svede na upotrebu etikih argumenata radi izgovora kao do tada. Ali, pitanje srpskog ratnog duga Francuskoj do ivelo je istu sudbinu kao i svi meusavezniki dugovi i nemake reparacije.

239

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

Meutim, ostalo je da se naplati srpski dug Francuskoj od pre 1914, dug koji nije bio direktno vezan za zajedniku borbu u ratu. Meunarodni sud u Hagu je doneo odluku da i ovaj dug mora da bude plaen u zlatnim francima kao to je bilo naznaeno na menicama koje su izdavane kada je zajam uziman. Naini plaanja duga trebalo je da budu odreeni u direktnim pregovorima izmeu kraljevske vlade, francuske vlade i francuskih donosioca menica zajma (portera). Posle dugotrajnih pregovora u kojima je francuska vlada titila zahteve svojih graana (portera), u aprilu 1930, dolo je do potpisivanja sporazuma o dinamici plaanja godinjih rata u naredne 42 godine (do 1972). Meutim, ve od 1932, Kraljevina je obustavila plaanje godinjih rata u zlatu pod izgovorom da ono doprinosi slabljenju nacionalne valute dinara. U potrazi za novim nainima plaanja duga, vlada je vodila niz pregovora i potpisala nekoliko konvencija sa porterima u periodu od 1933 do 1939. Pregovori sa porterima su nastavljeni i posle izbijanja Drugog svetskog rata, ak i posle pada Francuske. Tek posle nemakog napada 6. aprila 1941, Jugoslavija je prekinula sve pregovore sa francuskim porterima.

Zakljuak
Veina ljudi u periodu posle Prvog svetskog rata smatrala je da su teritorijalne i ekonomske odredbe usvojene na Pariskoj mirovnoj konferenciji pravedne i da e one omoguiti stvaranje nove, umirene i demokratske Evrope. Meutim, pitanje sprovoenja pravde zavisilo je od funkcionalnosti itavog meunarodnog sistema uspostavljenog posle Velikog rata, a taj sistem je pokazivao slabosti i nedoreenosti ve od trenutka kada je formulisan od strane amerikog predsednika Vudroa Vilsona. Osnovni problem je bio kako ostvariti ideale pravde i pravednosti u svetu u kome se jo uvek razmiljalo u kategorijama odnosa snage, jaine uticaja i konkurencije nacionalnih politika. Iako su reparacije nametnute Nemakoj Versajskim mirovnim ugovorom veini savremenika izgledale kao pravine, njihova realizacija se suoila sa itavim nizom problema koji su zadirali u temelje organizacije celokupnog meunarodnog sistema posle rata. Glavna preokupacija meu pobednikim saveznicima u vezi sa ekonomskim i finansijskim odredbama konferencije, bila je kako dobiti to vie reparacija, a platiti to manje saveznikih dugova. Francus-

STANISLAV SRETENOVI

240

Literatura Arhivi

)H?DELAI @K E EIJ HA @AI )BB=EHAI JH= C HAI ) )- 2=HEI I HEA -KH FA '&`'" I KI I HEA ; KC I =LEA @ IIEAHI %`! )H A AJ /KAHHA ""`#% 2 EJEGKA JH= C HA @ IIEAHC H=  '% , BA IA @AI E J H JI BE = ?EAHI A ; KC I =LEA I HEA ; 1 JAH =JE = A '&`'" @ IIEAHI "# 4 ? = =JE I BH= =EIAI ? JHA AI J=JI JH= CAHI

241

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

ka se ak latila oru ja i, uprkos protivljenju svojih anglo-saksonskih saveznika, okupirala Rursku oblast kako bi silom naplatila svoje reparacije. Period tra enja finansijskog trougla mira, koji nije bio poteen sebinih poteza saveznikih vlada, raspao se kao kula od karata posle izbijanja svetske ekonomske krize. U Nemakoj, reparacije su ostavljale oseaj poni enosti kojim je lako manipulisala Hitlerova propaganda. U stvari, argument pravde se esto koristio kao sredstvo ostvarivanja uskih politikih i ekonomskih ciljeva od strane mnogih aktera na meunarodnoj sceni. Evropski problemi meuratnog perioda odra avali su se i na tradicionalno prijateljske francusko-srpske odnose. Dok su se po pitanju plaanja svojih dugova Francuskoj srpski politiari i diplomate pozivali na specifine etike stavove o zajednikoj borbi u ratu, Francuzi su problemu prilazili sa stanovita maksimuma svojih materijalnih interesa. Stavovi Srba su u velikoj meri bili inspirisani sveu o slabosti Kraljevine SHS/Jugoslavije ijem su nastanku odluujue doprineli. Meutim, unutranjopolitika situacija kraljevine bila je ote ana stalnim, sebinim, protivljenjem Hrvata da podele odgovornost za sudbinu nove, zajednike dr ave. Slabost ju noslovenske kraljevine optereivala je njenu zatitnicu Francusku koja je u pitanju naplate srpskih dugova zatra ila reenje u meunarodnim, multilateralnim okvirima. Kada su u Hagu srpski dugovi Francuskoj formalno uvreni u meunarodnu problematiku odnosa reparacija i meusaveznikih dugova, oni su prestali da slu e kao sredstvo diplomatskog pritiska Francuske na Kraljevinu SHS/Jugoslaviju. Postali su deo problema koji je bio opteg karaktera i ije je reenje zavisilo od celokupnog sistema meunarodnih odnosa koji su na nestabilnim osnovama uspostavljeni posle Prvog svetskog rata.

Arhiv Jugoslavije (AJ), Beograd : serija 388 (Parisko poslanstvo), dosijei 115 (Kraljevina SHS, meunarodni odnosi).

Bibliografija

)HJ=K@ ,A EIA *

2=HEI '&$ +=HH -@M=H@ 0= AJJ + N E?D=A

La question des dettes interallies et la reconstruction de lEurope (19171929) 2=HEI '%& KLEAH /EH=K J 4 6D >EA Limprialisme la franaise, 19141960, The Twenty Years Crisis, 19191939: An Introduction to the Study of International Relations @

 +=IIE A E 4A Les Dettes interallies. Leur rglement 2=HEI ' ! +=IJE 4E?D=H@ Les rparations allemandes. Deux expriences, 19191932, 19451952. Essai dtude compare 2=HEI '#!
Cvetkovi LJ. Vladimir, Ekonomski odnosi Jugoslavije i Francuske 19181941, Beograd, 2006. ,\)HCA J 2EAHHA Les rparations de guerre en droit international public : la responsabilit internationale des tats lpreuve de la guerre

,K> EI

*HKNA AI 2=HEI  KEI IAFD =HEA Dettes de guerre et Rparations. Les Accords franais de Washington et de Londres et le plan Dawes 2=HEI ' ' ,KH IA A A= *=FJEIJA De Wilson Roosevelt. Politique extrieure des Etats-Unis, 19131945, 2=HEI '$ .H= EI =HI= . Les Dettes interallies 2=HEI ' %
Frank Robert, La hantise du dclin. Le rang de la France en Europe 19201960: finances, dfense et identit nationale, Paris, 1994. /AH>AJ 2 Le rve dun ordre mondial, de la SDN lONU, 2=HEI ''$ AO AI D =O =H@ The economic consequences of the peace, @

'' CAH )KCKIJE T AI ,AJJAI E JAH= E AI] Revue de France @ ?A >HA ' " ALO A> OAH La position internationale de la France, 2=HEI '%% =H MA , = @ D =O =H@ AO AI and International Relations: Economic Paths to War and Peace NB H@ AM ; H $ C=H *AHJH= @ Rparations, dettes interallies, restauration montaire 2=HEI ' 4EIJ +D=H AI T AI H F=H=JE I] E T = FH ?D=E A @AH E HA CKAHHA ] E JH @K?JE F=H @\-IJ KH A AI @A + IJ= J Conciliation internationale  ' !

STANISLAV SRETENOVI

242

JO B HJD +=H E = 2HAII '%$ 8E =LAH 8K Jugoslavija-Francuska izmeu dva rata *A CH=@ '&# 9=EJAI Troubled Neighbours. Franco-British relations in the XXth Century, @ '% 9AE 4=O = -JEA A La politique franaise des rparations, 2=HEI '"$ 9AE 4=O = -JEA A Les Rparations allemandes et la France 1`111 2= HEI '"&

Sretenovi Stanislav, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 19181929, Beograd, 2008. 5?DK AH 5JAFDA ) , The End of French Predominance in Europe. The financial crisis of 1924 and the adoption of the Dawes Plan 7 ELAHIE

Stanislav Sretenovi LES RPARATIONS DES VAINCUS, LES DETTES DES VAINQUEURS: LE CAS DE LA FRANCE ET DU ROYAUME DES SERBES, CROATES ET SLOVNES/YOUGOSLAVIE
4 IK

243

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2009

5\=FFKO= J IKH \= = OIA DEIJ HEGKA @AI HA =JE I A JHA = .H= ?A AJ A 4 O=K A @AI 5AH>AI +H =JAI AJ 5 L AI ; KC I =LEA =FH I = 2HA E HA /KAHHA @E= A \=KJAKH JH=EJA @A \=FF E?=JE @AI @ ?EIE I @K JH=EJ @A 8AHI=E AI A = JE HA ? EGKA AJ BE = ?E HA AJ JHA ? A J A A FAI= IKH AI HA =JE I IAK A A J A JHA AI ) E I AJ AKHI = ?EA I A A EI =EI =KIIE A JHA AI ) E I AKN AI 1 ? ? KJ GKA = EIA A F =?A @\K H@HA KIJA @ FA @=EJ @A J KJ K A IA > A @A I KJE I ? ?H JAI GKA AI B=E> AIIAI @K KLA=K IOIJ A E JAH =JE = H L AI @ I I= =EII= ?A HA @=EA J @EBBE?E AI JH KLAH JI ? ABI .H= ?A 5AH>EA ; KC I =LEA A JH=EJ @A 8AHI=E AI \A JHA @A KN CKAHHAI H F=H=JE I AI @AJJAI E J H= E AI = KIJE?A \DEIJ EHA @AI HA =JE I E JAH =JE = AI