FLAVIJE

ARIJAN

PRIRUNIK EPIKTETOV

M A L A

F I L O Z O F S K A

B I B L I O T E K A

Flavije Arijan

Prirunik Epiktetov

Preveo i uvod napisao D - r Milo N . uric

Tekst originala iz kojega je Prirunik preveden: Epdiabeti EncMridion u zborniku Epdcteti D i s s e r t a t l o n e s a b A a r i a n o d i g e s t a e ad fidem codids Bodleiantl iterum recensuit H . Schenkl, Bibl. Teubn. ,

1.
KULTURA 1958 BEOGRAD

Uvod I G L A V N I P R E T S T A V N I C I STOIKE KOLE Urednik Vi,i Vavi^r V U K O ravicevic U istoriji Stoike kole, koja je izgradila najznameniti i i sistem helenistikog vremena, razlikuju se tri perioda: period (od god- 300-e do 130-e s. e.), srednji i l i , bolje. helensko-rimski (od god. 130-e do 50-e s. e.) i pozni (od god. 50-e s. e. do u IIIi vek n. e.).
a) STARIJI PERIOD

stariji

Stoiku kolu osnovao je e iz Kitije na Kipru. Posle dugog naunog pripremanja i ugledajui se na Epikura, on se god. 301-e sam pojavio kao uitelj Filosofije i otvorio svoju kolu, a kao mesto svojih predavanja odabrao je na atinskom trgu Islikani trem ( ), koji se tako zvao po tome t o je bio ukraen Polignotovim freskama, koje su slavile junaka dela Atinjana (D. L . VII 5). K a o Zenonovi uenici isticali su se A r i s t o n , M i l t i jadov sin iz Hija, koji je zbog svoje izvanredne besednike obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim e r s e j , iz K i tije, Zenonov zemljak, e r i 1 iz Kartagine, mnogostrano obdareni D i o n i s i j e iz Herakleje na Pontu, s nadimkom Metatemen, jer je docnije priao Kirenskoj i l i Epikurovoj koli, A r a t iz Sola, pesnik Nebeskih pojava, a naroito 1 e a n t iz Asa u Troadi. Kleantovi uenici bili su S f e r iz Bospora, a naroito H r i s i p iz Sola, koji je svojom sistematizatorskom sposobnou i revnosnom i svestranom obradom celokupnog materijala izgradio pravi sistem ortodoksnog stoikog uenja i tako postao drugi, tj. definitivni osniva kole.
5

Za svoga naslednika Hrisip je odredio svoga ueg zemljaka Z e n o n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i g e iz Seleukije na Tigridu, koji je ve sluao Hrisipa i god. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i peripatetiarem Kritolajem, bio trei lan poslanstva koje su A t i njani poslali u R i m . Diogenovi uenici bili su A n t i p a t a r iz Tarsa, njegov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto pominje njegov zemljak A r h e d e m, osniva stoike filijale u Babilonu, zatim veoma samostalni i mnogostrani e t iz Sidona, A p o l o d o r iz Seleukije, znameniti gramatiar A p o l o d o r iz Atine, pisac Hronike, i G a j 1 os i j e iz Kume, koga Plutarh u ivotu T. Grakha prikazuje kao slobodoumna oveka: on je bio duhovni zaetnik agrarnih reformi Tdlberija Sempronija Grakha. Od spisa starih stoiara sauvani su samo odlomci. Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoicorum veterum fragmenta collegit Joannes ab A r n i m . V o l . I: Zeno et Zenonis discipuli, Lips. 1905, vol. II: Chrysvppi fragmenta logica et physica, Lips. 1903; vol. III: Chrysippi fragmenta mordlia. Fragmenta succesorum Chrysippi Lips. 1903; vol. I V : Indices conscripsit M . Adler, Lips. 1924.
1

b) H E L E N S K O - R I M S K I

PERIOD

1. Panetije Od Antipatrovih uenika najznamenitiji bio je P a n e t i j e , roen izmeu god. 185-e i 180-e, a uroro u poetku I-og veka s. e. O n je Antipatra i nasledio kao sholarh (Ind. Herc. col. 53) i njime poinje nov razvitak i srednji period Stoike kole. B i o je iz Linda na ostrvu Rodu, koji je svojim geografskim poloajem i pregalatvom svoga stanovnitva postao najznamenitije trgovako mesto u Egeidi i okolnim oblastima, i gde se staro helenstvo dorske k r v i i dorskog duha najistije ouvalo. U politikom pogledu Rod se odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic. De rep. III 48), svojom eunomdjpm i socijalnim duhom posednikih klasa (Strab. X I V 652653), koje su svojom poVideti: Veljko Gortan, Filotof Blosije i Tiberije Grakho, Zbornik radova Filosofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I (1951), 423432.
1

litikom dalekovidnou umele da ostrvu sauvaju stvarnu samostalnost i da mu pribave znaaj politikog inioca koji je od Rimskog senata uziman u raun. Najstariji sin Nikagore, svetenika dorske Atene, Panetije pripadae uglednoj porodici, koja se odlikovala u borbi i odnosila pobede u sportu (Strab. X I V 655). Posle Antipatra on je u Pergamu sluao Krateta iz Mala, kome su ga mogle dovesti njegove estetike i knjievne naklonosti, a zatim, kad je doao u Atinu, Diogena i ostao Stoikoj koli veran i posle njegove smrti, za sholarhata Antipatrova. Osim spisa Stoike kole, on je poznavao spise i drugih filosofijskih kola, tako da je Kikeron mogao njemu kazati: Semper habuit i n ore Platonem, Aristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum, ut ipsius scripta declarant" (De fin. I V 28, 79). Za njegov ivot b i l i su presudni njegov dolazak u R i m i poznanstvo s mnogim uticajnim Rirnljaniima, a naroito s Gajem Lelijem i njegovim prisnim prijateljem Publijem Kornelijem Skipionom Afrikancem Mlaim, s kojim je moda ve god. 146-e bio u Glavnom stanu pred Kartaginom. K a d je Skipion, god. 146-e, po nareenju vlade, preduzeo veliki put na Istok da u samim mestima proui politike prilike, pozvao je Panetija da kao njegov pratilac uestvuje u tome putovanju. Put je trajao vie od godinu dana, i oni su obili Egipat, Siriju, Pergam, Heladu i Rod. Izmeu god. 142-e i 140-e saobraao je Panetije u Skipionovoj kui s istoriarem Polibijem, koji nije bio filosof, ali se njegova originalnost sastojala u tome to je shvatio da je rimska vlast nad svetom bila istorijska nunost, razabrao duboke uzroke toga golemoga dogaaja i proraunao mu posledice. Panetijev boravak u Rimu znaajan je naroito zbog toga to su on i Gaj Blosije, njegov sauesnik, stoiku filosofiju presaivali na rimsko zemljite, gde je ona izvrila velik u t k a j , ali je jo vanije bilo to to je on
2

* Vidett: Svet. Nikolajevi, stoicizmu u rimskoj dravi, Otadbina IV (1888), 23268; . Vernon Arnoldi, Roman Stoicism, Cambridge 1911; L Meylan, Panitius et pinatration du stoicisme d Rome au dernier siicle de la Republique, Rev. de Theol, et de Philos. 192S, 172201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und der Prinzipat, Neue Jahrb. ftir Wiss. und Jugendb. 1929, 653^675; Ch. N. Smiley, Stoicism and Us Influence on Roman Life and Thought, Class. Journ. 29 (1934), 645657; Pietro de Francisoi, Lo rpirito della civilti Romana, 1940, nem. prevod 1941, 178194.

u Rimu u najveoj meri proirio svoje vidike i to je imao :prilike da u skipionskoj atmosferi uoi metode i snage koje -su odreivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene i Rimljane Skipion i Panetije bili su uzoran primer prijateljstva izmeu dravnika i pretstavnika nauke. Kao filosof on je uivao veliki ugled kod rimske aristokrati je, i Kikeron, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicae disciplinae (De div. I 3, 6, Acad. II33,107) ugravissimus Stoicorum (De o/f. II 14, 5). Poslednjih godina svoga ivota boravio je delom u Rimu, delom u Atini, ali se naposletku nastanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a kad se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i ostajao kod kue, isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Antipatar umro, postao upravnik kole. Pravi Helen, stoiar iz Linda izvrio je pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov duh i otvorio u njoj nov razvitak. Od Panetijevih spisa, u kojima je veim delom obraena praktina filosofija, najuveniji bio je onom io dolikuje ( ; ), u kome, po Kikeronovu sudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit (De off. III 2, 7), i koji je Kikeron slobodno obradio u prvoj i drugoj knjizi svoga spisa dunostima. O d ostalih spisa pominju se eutimiji, filosofijskim pravcima, promislu, Sokratu i sokratovcima. Njegovi uenici od Rimljana b i l i su K v i n t M u k i j e S k e v o l a , G. F a n i j e , P. R u t i l i j e R u f , L. l i j e , M . V i g e l i j e , Sp. M u m i j e , Sekst P o m p e j , L . L u k i l i j e B a l b o , a od Helena M n e s a r h iz Atine, njegov naslednik u sholarhatu, H e k a t o n s Roda , D a r d a n iz Atine, A p o l o n i j e iz Nise u Frigiji, A s k l e p i o d o t iz Nikeje, D i o n i s i j e iz Kirene, a najvei i najznamenitiji od svtih bio je s i d on i j e, koji je iveo od 135-e do 51-e god. s. e. Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je . N . Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum fragmenta, Bonnae 1885 Diss.
3

2. Posidonije Roen u Apameji u Siriji, P o s i d o n i j e se, posle veih nauno-dstraivakih putovanja po Italiji, Galiji, Ldguriji, paniji, Siciliji i severnoj Africi, nastanio u Rodu, .koji mu je postao druga postojbina. T u je osnovao uvenu jSkolu, gde su ga pored drugih istaknutih Rimljana sluali K i k e r o n i Pompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon, Eudokso, Demokrit, i on je, dakle., putovao, i njegova shvatanja su odraaj njegovih putovanja, i otuda njegov universalizam nije enciklopedijske prirode, ne lei u strukama, nego u otrini oka kojim on ne samo da uoava ono ?to je naroito, individualno i karakteristino kako u prirodi tako i u duhovnom ivotu nego sagleda celinu kojom je obuhvaeno i ono to je rastrojeno i rastureno. K . Rajnhart Posidonijev sistem, s obzirom na metodu kojom je izgraen, obeleava kap najistiju filosbfiju oka a za samog Posidonija kae da je der grosste Augendenker der Antike" . Najuniversalniji duh to ga je helenizam iznedrio', on je bio dravnik, mislilac, ispitiva, vaspita, istoriar kulture, etnograf, tuma svih stvari. On ponovo obraa panju na Prirodne nauke i uvodi i h u Stou, laa se Aristotela, i to aristotelisanje ( ) zameraju mu strogi stoiari (Strab. II p. 104). K . Prehter ovako ga prikazuje: ,,U spajanju istonjakog i helenskog naina postojanja pravi pretstevndk helenizma, u isti mah i mistiar i racionalist, onaj ko veruje u udesa i eksaktan etiolog, spekulaMvan mislilac i empiriar, samostalan posmatra i preraiva istorijske tradicije, prirodnjak i poznavalac ljudske prirode i u oblasti praktike politike, on je sebi, samo delimino idui tragovima svoga uitelja Panetija, stvorio shvatanje sveta u kome se dosoikratski, platonski, aristotelski i stoiki elementi vezuju u skladno izgraen sistem." Kao pitagorovac Arhita, kao peripatetiar Demetrije Faleranin. kao njegovi prtethodnici u koli Persej i Sfer, i r d s k i s t o i a r u d r u i v a o je u s e b i d r a v n i k a i f i l o s o f a : bio pritan, najvii dravni slubenik u gradu i dvaput je putovao u R i m diplomatskim poslom, god. 87-e i 51-e, jer su ga Roani nagradili graanskim pravom.
4 5
4

' Vid. Gomoll, Der stoische Philosoph Hecaton, Bonn

1933.

K . Reinhardt, Poseionios, Munehen 1921, 56. K. Praechter, Die PMlosophie des Altertums, Berlin 1926,478.

Posidonijeva prouavanja i spisi prostiru se gotovo na sve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku, Astronomiju, Fiziku, Geografiju, Istoriju i Gramatiku, a svoja f i losofijska shvatanja izloio je u spisima dui, vrlinama, svemiru, strastima, gnevu, onom to dolikuje i drugima. Odlomke iz njegovih spisa izdao je J . Bake, Posidonii, Rhodii reliquiae doctrinae Lugd. Bat. 1810, ali ovaj Zbornik je posle novijih prouavanja Posidonija zastafeo. Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio je njegov unuk po keri J a s o n iz Nise, koji se bavio pisanjem biografija i spisa iz Istorije filosofije. 3. Stoiari u Tarsu Od ostalih uenika isticali su se A t e n o d o r , s nadimkom Kordilion, iz Tarsa, jedan od uitelja Markija Porkija Katona Utikog, i A t e n o d o r , sin Sandonov iz Kane kod Tarsa, koji je po svom zaviaju imao nadimak Kanjandn. _. Ako napomenemo da je po nekim izvorima i sam H r i sip bio Taranin, onda bismo sa poslednjom dvojicom i sa dosad pomeimtim filosofima i z Tarsa imali est stoiara iz toga grada. Ovom prilikom zadraemo se na tom gradu i na starim vestima njegovim filosofima. Posle rasturanja Aleksandrove imperije Tars je uao u sastav Seleukove drave. B i o je napredna varo, jer se nalazio u velikoj krasnoj dolini sa dovoljno vode, a punoj svakojakog drvea i loze; a rodi i mahunica, proso, penica i jeam" (Xen. Anab. I 2, 22). Dananji Tars lei na istom mestu gde i stari; to je, dakle, jedan od malog broja mediteranskih gradova koji imaju gotovo t r i hiljade godina svoga neprekidnog postojanja. Znaajno je da se f i l o s f i i z T a r s a p o j a v l j u j u i kao d r a v n i c i u svome zaviaju. Platonsko-aristotelski ideal filosofa kao dravnika i dravnika kao filosofa ostvaruje se jedno vreme i u Tarsu. Geograf Strabon kae njima ovo: Tamonji stanovnici (tj. Tarani) revnosno neguju Filosofiju kao i sve ostale opte nauke, tako da nadmauju ne samo Atinu i Aleksandriju nego i svako drugo mesto koje bi se jo moglo pomenuti i u kome ima kola i filosofijske nastave. A l i razlika je samo u tome to su oni koji se 10

u Tarsu bave naukama svi domai ljudi, a stranci ne dolaze lako; Tarani i ne ostaju onde, nego idu u inostranstvo radi usavravanja i , kad svoje obrazovanje dovre, rado ostaju u stranom svetu, tako da se samo malo njih vraa... Osim toga, Tars je mnogoljudan i moan, jer zauzima poloaj metropole. Od tamonjih ljudi stoiari su bili Antipatar, Arhedem i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih je jedan, onaj s nadimkom Kordilion, ve kao star ovek iveo u kui Marka Katona i kod njega umro, a drugi, Sandonov sin, ...bio uitelj caru Augustu i stekao velik ugled, a zatim se, ve ostareo, vratio u otadbinu i oborio tadanji ustav, po kome je, pored ostalih, gradom ravo upravljao naroito Boet, koliko lo pesnik toliko i lo graanin, ali zbog laskanja gomili veoma moan... U tom poloaju Atenodor je zatekao grad, i on se neko vreme trudio da razlozima preobraa ne samo Boetanego i njegove pristalice; ali kad oni n i od kakve samosionosti nisu prestajali, on se poslui slobodom koju mu je dao car, te i h istera osudivi i h na prognanstvo... T i ljudi behu, dakle, stoiari... Naroito R i m moe da pokae mnotvo naunika roenih u ovom gradu, jer je on pun Tarana i Aleksandrinaca. Eto, takav je Tars" ( X I V 673, 12675, 25). ' , . Da je Atenodorova filosofska uprava bila valjana, vidi se otuda to su mu Tarani jo u LuMjanovo doba svake godine inili poasti kao heroju (Macrob. 21, vid. i D. Chrys. Or. X X X I I I 48). Dodajmo jo da je Tars, kome ve Ksenofont kae da je grad velik i bogat" (Anab. I 2, 23), a Julije Kesar Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum fortissimumque" (Bell. Alex. 66), bio zaviaj apostola Pavla, koji za se kae: Ja sam ovjek Jevrejin iz Tarsa, graanin poznatoga grada u K i l i k i j i " (Act. apost. 21, 39). Zato je Tars uivao veMk ugled u hriana (Basil. Seleuc. 557 A ; Zonar. 1 5 , X I I 23, XIII 12). Suprotno pripadnicima Epikurove kole koji su se radi obezbeenja line udobnosti klonili praktike politike, stoiki filosofi uviali su moralnu meuzavisnost drave i graana, te su stupali u dravne poslove kao savetnici i pomonici vrhovnih dravnih rukovodilaca i zajedno s njima osnivali i l i odravali i unapreivali red, sklad i mir u dravi i l i i sami postajali vrhovni dravni rukovodioci. 11

c) POZNI PERIOD

Iz poznoga perioda, tj. od poetka I-og do sredine TII-eg veka, poznato je oko pedeset pripadnika Stoike kole, od kojih su najznamenitiji L u k i j e A n e j S e neka, E p i k t e t i M a r k o Aurelije.

1. L. Anej Seneka L . A n e j S e n e k a , jedan od najveih pretstavnika u R i m presaenog stoicizma, rodio se god. 4-e s. e. u K o r dubi (Spanija) od oca M . Aneja Seneke, uvenog retora, i majke Helvije, blagorodne i veoma obdarene ene. Fizike roditelje ne moemo sebi odabrati, ali moemo duhovne", kae Seneka u spisu kratkoi ivota (15, 3), i on je sam sebi birao duhovne roditelje. To su bili otion iz Aleksandrije, koji je pripadao eklektikoj koli Kvinta Sekstija, zatim stoiar Atal, sekstijevac Fabijan Papirije i Mniar Demetrije. Z a carovanja Kaligulina postao je lan Senata. Stekavi veze' sa carskom okolinom, upustio se u intimne odnose s Julijom Lavilom, sestrom Kaligulinom, i zato ga Klaudije, na potsticaj Mesalinin, progna, god. 41-e, na Korsiku. Osam godina docnije Klaudije, na molbu A g r i pine, svoje druge ene, pozva ga da se vrati, imenuje ga za pretora i postavi za vaspitaa svome sinu Neronu. K a d je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim i ozbiljnim Afranijem Burom dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vreme Neron i nije upravljao svetskom dravom, nego Seneka, i to doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena i smatrano kao najsrenije doba rimske carevine (Cass. Dio 61, 3, 3). Kao Panetije i Posidonije, i Seneka je, dakle, bio i dravnik i mislilac. U svom spisu De otio on i sam kae sebi: Natura utrumque facere me voluit, et agere et contemplationi vivere (Priroda me je odredila i za jedno i za drugo, za praktiko delanje kao i za slobodno teorijsko zanimanje.") (5, 8). T u je on helenski t e r m i n i ' a)preveo reju contemplatio, ali pod njom nije, kao Aristotel, razumevao samo nauno prouavanje, nego Filosofiju kao razmiljanje celokupnom ljudskom ivotu. 12

Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -je polisa aktivnost moralna dunost svakoga graanina, Sese god. 62-e, kao ezdesetogodinjak', stao povlaiti iz ivnog ivota i u ve pomenutom spisu De otio izneo misli uje su ga na to pokrenule. Neminovnom silom Okolnosti Iavnik postaje kosmopolit i rimska knjievnost izrasta tjSvetsku, kojoj je predmet oveanstvo. K a d je prestala ra res publica i s njome pojedinev lini uticaj na javni p,vot, Senekin praktiki ivot postaje otium , osloboenje zadatka svoga vremena i rad na venim zadacima oSanstva, teorijski ivot filosofa, koji j e postao paedagogus leris humani, i iji svet nije vie res publica Romana, svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stale i
6

God. 65-e Neron okriva Seneku kao sauesnika u zai*ri koju je skovao Ralpurnije Pison i osudi ga n a smrt, i sam sebi oduzme ivot. A k o je i Seneka bio ovek od k r v i i ploti, te se nije iragda pridravao strogih naela stoicizma, jer je brzo nailao silno bogatstvo (tri stotine miliona sestercija!), iputao strastima svoga uenika i bio zelena, ipak je bio rabar u tome to se sa svoga visokog poloaja sve do Sesete godine nije povukao u privatan ivot, gde je nego^anje vrlina mnogo lake. Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj Tkao umetnik u antitetikom izraavanju jedan od najvefflfi stilista u svetskoj knjievnosti. Od njegovih stoikih Iplisa sauvani su Dijalozi u dvanaest lcnjiga, to su rasprave jfcgnevu, blaenskom ivotu, utesi, kratkoi ivota itd., li i m ime ne odgovara sadrini, jer one s jednim jedip m izuzetkoni nisu u dijalozima; zatim Poslanice L u iUiju u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i etiri poslanice, |pis dobroinstvima u sedam knjiga i spis blagosti u fve (nekad u tri) knjige. S v i t i spisi napisani su u jedrom, iJajnom impresionistikom stilu, koji za izraavanje osnovlih stoikih misli uvek nalazi nove oblike. Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) CaBa Bnh, KpuK*b UJIU noy%euia y 20 nucajm M,ydpav,a
O promeni u rimskom shvatanju otium-a. A . Grilli U problema della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano 1933, 192 ss.

13

Cenetce u3AO0Keua. O B &> iroeseo M3i> Jno6aBM > MJia^esai cpocKou ceicpeTap cya . IIIaoaKKor. Eeorpafljr, neiaTano y KHHjKecTBa cpncKore. 1842, 1868; 2) jednu poslanicu preveo je Steva Pavlovi u Srp. Ilustr. novinama 1881, br. 11; 3) Iz P i s a m a (pismo , X I I , X I V , X V I I , X X , X X I , X X I I I , X X V I ) , preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske knjievnosti, Zagreb, str. 310325; 4) Rasprava blaenom ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i uvod napisao D - r Milo uri, Beograd 1944. 2. Epiktet Roen kao rob izmeu god. 50-e i 60-e u Hijerapolju u Frigiji, E p i k t e t je doao u R i m u kuu Neronova svemonoga gardista Epafrodita, koji je zaelo primetio da se u otresitom i ilom mladiu krije neto naroito. U mladosti Epiktet je bio izgubio jednu nogu, te je celog veka hramao. A l i svoju hromou on je hrabro podnosio, tako da je izazvao panju i (potovanje svoga gospodara, i ovaj ga je docnije oslobodio. Jo kao rob sluao je predavanja stoikoga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tobonjega uea u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Galba vratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosoffijom i otvorio svoju kolu, ali ne radi zarade hleba, jer on je pripadao vitekom redu. Kao Rimljanin cenio je duhovnu disciplinu strogo metodikog miljenja, voleo stari republikanski poredak i s tolikom otvorenou kritikova monarhijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prognati, s ostalim filosofima a to su bili ba stoiari i kiniari god. 71-e. Vratio se tek na poziv cara Tita i produio svoja predavanja. Od svih njegovih uenika najznamenitiji bio je Epiktet, koji je, po svome osloboenju, iveo u R i m u kao uitelj Filosofije. God. 94-e, kad je car Domitijan naredio da svi filosofi moraju napustiti R i m i Italiju (Gell. . . X V 11, 3, SuetDomit. 10, P l i n . Ep. III 11, 2, Dio C a s s . L X V I I 13,2), Epiktet se preselio u Nikopolj u Epiru, gde je, kao philosophus nobilis i kao maxLmus philosophorum (Gell. II 18, 10; X V I I 19, 4), osnovao svoju kolu i iveo od predavanja Filosofije.
7
7

[Smeo je slualaca iz svih krajeva carstva. Ziveo je jo za ['Vladavine Trajanove, a zaelo je i Hadrijan s njime saob r a a o (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr. , 10). t Nije nita napisao, nego je, kao Sokrat i kao njegov uitelj Musonije, delao samo ivom reju, ali je njegove razgovore za se zabeleio i posle njegove smrti i izdao nje: |jov uenik Flavije A r i j a n iz Nikomedije u B i t i n i j i , koji je, kao i Ksenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske, Istorijske i vojnike spise, tako da je u ali nazvan Xenophon redivivus. Filosofijski spisi posveeni su spomenu njegovu uitelju; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u osam knjiga, od kojih su sauvane prve etiri, i sauvani Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest knjiga, koje nisu sauvane. Kao to je Ksenofont u Spomenima Sokratu i Odbrani Sokratovoj izloio etika shvatanja svoga uitelja, tako je i Arijan u pomenutim spisima prikazao etiko uenje Epdktetovo. Prirunik je u nas dvaput ranije prevoen: 1) Seti se Hi runa knjiica stoikog morala, preveo . I. M . , LeskoVac 1882; 2) D - r Kota uri, Etiki principi filosofa Epikteta, Beograd 1925.
8 v

3. Marko

Aurelije

Najvei potovalac Epiktetov i poslednji znatni stoiar M . Anije Ver, koji e, kad ga Antonin Pije usini, uzeti ime M a r k o A u r e l i j e i , kad postane car, dodati mu nadimak Antonin, rodio se 25-og aprila 121-e god. n. e. u Rimu, gde je njegova porodica, panskog porekla, bila stek l a ugledan poloaj. Najbolji uitelji u carstvu b i l i su pelivani da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga dela on je sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i onoga to duguje svojim srodnicima i uiteljima. Prve potsticaje za Filosofiju dobio je jo kao deak od stoiara Diogneta. Ve tada je pokazivao izvanredne osobine, tako da tsu ga.voleli svi vrnjaci, a i car Hadrijan ga je zavoleo zbog njegove istinoljubivosti i u ali ga zvao Verissinius (Dio L X I X 21, 2). K a d je uao u dvadesete godine, trudili su Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahib. i . d. kl. Altert. 15 (im), 248 ss. 15

J . Bruns, De shola

Epicteti, Kiel

1897.

14

se Kornelije Fronto i Herod A t i k da ga pridobiju za sofistiku retoriku, ali kad je navrio dvadeset i pet godina, on pod uticajem stoiiara K v i n t a Juni ja Rustika, koji mu je dao Epiktetove Beleke, a na veliku alost Frontovu, ostavi prouavanje Retorike da se sasvim posveti stoikoj filosofiji (Mare. Ad. se ips. I 7, 8; Fronto p. 150). Njegov pooim Antonin Pije bio je u R i m pozvao stoiara Apolonija, ija je predavanja mladi carevi sluao kao svaki student. Pored ovoga on je sluao Seksta iz Heroneje, Plutarhova neaka, Klaudija Maksima, K i n u Katula i druge. Sve su to bili stoiari kojih je uenje najbolje odgovaralo r i m skom karakteru, te e potonji car-filosof i iveti prema filosofijskjm i etikim naelima Stoike kole. Njegovi uzori bili su P. Klodije Trasen Pet, Helvidije Prisko, Katon, Brut i Dion, muenici istog uenja vrlini, a Epiktetovi Razgovori stalan saputnik. K a d mu je pooim umro. god. 161-e, stupi on na presto, i tako se ispunio Platonov san vladaru koji je u isti mah
9

i fMoof, (Them. Or. 34 . 453, 5 D),

kao i san kitajskog filosofa Meng-cea vladanju prema moralnom naelu (Wang-tao). K a o indijski car-filosof Aoka Vardhana (271-e do 231-e c. e.), koji se proslavio svojim budistikim ediktima verskoj toleranciji i sve svoje podanike oglaavao za svoju decu, i rimski filosof na pretolu ui da je sve zajedno spleteno i sveta veza sve vezuje i gotovo nita nije strano jedno drugom: a jedan je svet u svemu, jedan bog svugde, jedna priroda, jedan zakon i jedan um, zajedniki svima razumnim biima, i jedna istina, a i jedna savrenost za sva srodna bia koja imaju dela u istom umu" (VII 9). Marko A u r e l ije esto je izgovarao Platonovu reenicu: Narodi e biti sreni tek onda kad i l i filosofi postanu kraljevi i l i kraljevi postanu filosofi", i kad je on doao na vlast, otpoelo je ono t o E . Renan zove carstvo filosof a". Jer, dok su ranije konsulska vlast i dravniki poziv bili povlastica samo starih aristokratskih porodica, za njegove vladavine konsuli i dravnici
10

P. Noyen Marcus Aurelius, the Greatest Practician of Stoicism, L'Anquite Classique X X I V .(1955), 372^-383. . H . Stich, . Aurel, der Philosoph auf dem rSm. Kaiserthron, Gutersloh 1904 (GimnasialbibL Heft. 38); W. Goerlltz, Mare Aure\, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1954,
t 1 0

ostaju ne samo njegovi uitelji nego i drugi filosofi fierod, Atik, Fronton, Junije Rustik, Klaudije Sever, Proklo. Pored svih nevolja koje su carstvo snalazile za njegove vladavine pustoenja, gladi i strane kuge, izbijanja ustanaka, dugotrajnih ratova s Paranima, Markomanima j Kvadima, Marko Aurelije opet je valjano upravljao dravnim brodom i bio jedan od najboljih rimskih careva, jer je, teei da ostvari Platonov ideal filosofu kao vladaocu i vladaocu kao filosofu, na srea nain spajao u sebi filosofsku pamet s vladarskom pra4stiko-po]itikom vetinom. Kao to je veoma savesno pazio da se zakoni vrsto dre, ak i za trajanja rata (Philostri Vita soph. II 1, 11, p. 68 s Kavser), tako da je i u upravljanju nad dravnim finansijama bio veoma uvaran i tedljiv (Dio L X X X I 32, 4: ; Vita , ., pHilos. 23, 2: i n largitionibus pecuniae publicae parcissimus), a to se tie upravljanja u pokrajinama: provincias ingenti benignitate et moderatione tractavit (Vita M. A. phUos. 17 1). A l i to ipak nije bio srean sklad dravnike vetine i filosofske uviavnosti, jer je veza izmeu Stoe i drave bila raskinuta, i Marko je svoje carovanje oseao kao teak teret, i sve zemaljsko bilo je za njega nitavno, pa i sama res publica Rimske imperije. On nije bio velik car, ali po shvatanju svoga vladarskoga poziva on se moe staviti u red velikih vladara, i u njegovoj vladarskoj pojavi bilo je neega to potsea na sjaj sunca koje se kloni smiraju. Mada & ' imao sve vrline, klonio se svih poroka, te nije greio n i s voljom n i bez nje" ('Dio X X I 34, 23), opet on nije bio srean, jer su mu porodinu sreu pomuivali razvratan ivot njegove ene" Faustine, koju je on voleo, a koja njega nije volela, i raspusnost njegova sina Komoda. U tihim asovima najvie je voleo da razgovara sam sa sobom, traei utehe i potpore u Filosofiji. Te razgovore ostavio je u aforistikom obliku i bez odreena reda zabeleene u spisu Razmatranja samom sebi ( ; ) u dvanaest knjiga. Taj spis neprestano je privlaio blagorodna srca i duboke glave, pa su m u se divila i dva vladara, takoe filosofii: car Julijan, u ijoj satiri Gozbo ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filosof dobij a prvu
4

16

2 Prirunik Epiktetov

17

nagradu, i jo posle vie od hiljadu i pet stotina godina jedan nemaki vladar-filosof i prijatelj Filosofije i slobodne misli, Fridrih Veliki, koji je, kao i sam stoiar na prestolu, bio p r v i sluga svoje drave i koga je Volter, u jednom p i smu Aransu, nazvao Markom Aurelijem Severa, a L a metri Julijanom Severa. U rimskom caru nemaki car je video uzor vladara i kao on, emu svedoi njegova pesma Le Stoicien, ispevana u oajnom poloaju god. 176-e, verovao je u snagu vrline, koja sadrinu ivota nalazi u ispunjavanju dunosti i u slubi zajednici:
EUe immole au public, sans peine et sans regret, ses t r a v a et sa vie et san propre interet.
11

II E P I K T E T O V O UENJE

Na kraju svoga ivota Marko Aurelije uinio je kobnu pogreku. Tajna carskih uspeha od Nerve do njega leala je u tome to je car u Senatu i u sporazumu sa Senatom za svoga naslednika birao oveka za koga mu se inilo da je najsposobniji, i njega bi posinio i uzeo za pomonika. Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona, Hispanca iz stare rimske porodice, Trajan Hadrijana, H a drijan Antonina Pija, a ovaj Marka Aurelija. Stari izvori ne daju nam objanjenja kako je dolo do toga da se ovaj poslednji ogrei postupak svojih prethodnika i da uvede dinastiki princip. Mesto da postupi kao njegovi prethodnici, tj. da u sporazumu sa Senatom izabere Klaudija Pompej ana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, ba car-filosof za pomonika u carovanju uzima svoga petnaestogodinjega sina Komoda, za ije e se vladavine vratiti vremena Kaligule i Nerona. Posledice Aurelijeve pogreke b i l i su strani graanski ratovi, koji su se zavrili time to je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojniki ^apsolutizam Septknija Severa (193211). Car-filosof umro je god. 180-e u Vindoboni u ratu s Markomanima.
12

U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se vraa ortodoksiji osnivaa Stoike kole, ali je oslobaa od njenog pojmovnog shematizma, te se u obliku i stilu oslanja na sokratsku dijalektiku i na kiniko-stoiku dijatribu. D i j a t r i b a je popularna obrada jedne filosof ijske, veinom etike teme, bez velikog sistematskog aparata, u obliku lakog razgovora, zainjenog ivim slikama, poreenjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, duhovitim obrtima i antitezama. Logiku i Kosmologiju on podreuje Etici, jer u njegovu miljenju etiki problem zauzima centralan poloaj, kao u Hristovu miljenju religijski problem, s kojim je, za njega, nerazluno vezan ovekov moralni preporoda j . '
1

Celo njegovo izlaganje ima vie obeleje praktikovaspitnih parenesa negoli strogo naunih i samostalnih f i losof ijskih prouavanja. On nije suv propovednik morala, ni salonski zabavlja, n i dosadan katedarski filosof, koji pred svojim sluaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filosof ljudskoga ivota, koji ljude hoe da probudi iz moralnog dremea, da i h pottakne, popravi i preokrene, da ih povede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slobodnoj od svake pritvornosti i l i monake askese, jednom rei blaenstvu, koje se moe osnivati samo na unutranjoj slobodi ovekovoj. Svrha ivota na koju oveka upuuje njegova priroda, i koju Epiktet ui, jeste s l o b o d a . Pranagon ivog bia nije tenja za nasladom, a ni za samoodranjem i samorazvitkom, nego tenja da ivi onako kako ono hoe, jer to odgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip ivota i jedini osnovni ton koji se provlai kroz sva predavanja Epiktetova. Njen smisao i vrednost on ovako prikazuje: Slobodan je onaj ko ivi onako kako on hoe, ko se ne moe ni na to primorati, ni sputati, i nad kojim se
2

Oeuvres de Fridiric le Grand, Tome XII, Berlin 1849, 187. Moderna literatura caru Marku: . B. Watson, Marcus Aurelius Antoninus, New York 1884 (obimno delo s bibliografijom, str. 318323; . E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task as Emperor, Cambridge 1922; G. Loisel, ha vie de Marc-Aurele, philosophe et empereur, P a r i 1929; C. Clayion-Dove, Marcus Aur. Ant, his Life and Times, London 1933; C. Schempf Welsheit und Weltherrschaft. Kaiser Marc-Aurel in seinen BekonntriAsson, Berlin 1938; A . Cresson, Marc-Aurele, Pari 1938; G. Soleri Marco Aurelio, Brescia 1947.
1 2

1 1

O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss. H. Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augustin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums, Festschrift zum 60. Geburtstag von E . Brunner, Ziirich 1950.
1

18

2*

19

ne moe izvriti nasilje, i ije se tenje ne mogu omesti i koji svagda postie ono to hoe, i nikad ne dolazi u po loaje kojima eli da se ukloni. Ko, dakle, ima volju da iv u zabludi? Niko. K o ima volju da ivi prevaren, d prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast maloduan? Niko. O d luaka, dakle, niko ne iv kako hoe, n i on, dakle, nije slobodan. A ko eli da ivi i alosti i strahu i zavisti i saaljavanju, u uenju i ne postizanju, u beanju od nevolje i u zapadanju u nju? Niko. Moemo l i , dakle, za nekog luaka rei da je slo bodan od alosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju, nikad ne promaa belegu? Ne moemo. Niko, dakle n i od njih nije slobodan" (IV 1, 15). Ovi suvi silogizmi dobijaju ivot tek onda kad iJ Epiktet stane objanjavati i pritom sam zahvata u prakti ki ivot: Odgovori m i jo i na ovo pitanje: ini l i t i s da je sloboda neto veliko i plemenito i znaajno? K a k ne! M o e l i , dakle, neko ko ima neto iako veliko znaajno i plemenito biti bedan? N e moe. Kad, da kle, vidi nekoga gde se drugome klanja i ulaguje proti svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nij slobodan, i ne samo kad to ini radi neznatna ruka, neg i onda kad to ini da dobije namesniku i l i konsulsku as1 Samo one koji tako rade radi malih stvari zovi malim, ove, kao to zasluuju, velikim robovima. I s time s slaem. ini l i t i se, dakle, da je sloboda neto samo stalno i to svoj zakon nosi u sebi? Kako ne! Kog dakle, neko drugi moe spreiti i l i primorati, otvoreno ret za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedov i pradedove i ne pitaj da l i je u roblje prodan i l i kao rol kupljen, nego ako uje gde iz uverenja i sa strau go vori: Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dva naest svenjeva prua, nazivaj robom! I kad uje koga gd govori: Jadna l i mene! Sta moram da trpim!", zovi g; robom. Uopte, ako nekoga vidi gde kuka i l i kudi i l i j nezadovoljan i l i zle volje, zovi ga robom i kad hodi u sker letnom ruhu!" (IV 1, 5459). Onaj koga na svetu nii ne moe omesti jeste slobodan, kome su sve stvari p r i ruc kako i h on hoe. A koga je moguno spreiti i l i primoral i l i zadrati i l i protiv njegove volje u neto uvaliti, rob je A 'ko je taj koga nita ne moe omesti? O n a j konit t u e ne eli. A s t a j e tue? S t o ne z a v i s 20

od nas n i d a i m a m o n i da nemamo, n i kol i k o n i k a k o n e m a m o . I telo nam je tue, i njegovi deloVi su tui, i naa imovina je tua. Ako, dakle, jednu od ovih stvari uzme kao svoju, platie kaznu koju zasluuje onaj ko se laa tuih stvari. To je put koji vodi slobodi, to jedino osloboenje od ropstva, tako da jednom iz sve due moemo rei:
Povedite me, Dive, i ti, Sudbino, na poloaj za koji ime odrediste. (IV 1, 128131)'

Poetak etike svesti Epiktet nalazi u otrom r a z l i k o v a n j u o n o g a t o j e u n a o j m o i (' H ), tj. nae moralne volje, i o n o g a t o n i j e u naoj vlasti ( ' ), tj. svih stvari i okolnosti spoljanjeg sveta. On kae jasno i jezgrovito: , , F i losofijska obrazovanost sastoji se u tome da nauimo r az l i k o v a t i s v o j e i t u e " (IV 5, 7)). Svoje uenje i svoje gaenje treba da ograniavamo na "ono to je u nagoj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se na nita ne tie (III 16, 15). Budui da su kiniari, na koje Epiktet naovezuje izlaganje svojih moralnih naela, uili autarkiju, tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega prvi koji su oveka uinili slobodnim (III 24, 67 ss). Epiktet se u neku ruku osea kao poslanik boanstva da ljudima objasni u emu se sastoje p r a v e i v o t n e v r e d n o s t i : Kiniar treba da zna da ga je D i v poslao ljudima kao svoga glasnika da i m pokae ta je dobro i ta je zlo, jer oni lutaju i sutinu dobra i zla ne t r a e onde gde je nema; a gde je ima, t u je ne primeuju" (III 22, 23). I Epiktet je s velikom ljubavlju obdelavap stoiko uenje e k u m e n s k o m g r a a n s t v u . A k o smo sinovi boji, onda ovaj i onaj ovek nije Atinjanin i l i Korinanin, nego kosmiki graanin (I g: ; Cic. De legg. 16: mundanus). L j u b a v prema svima, jer su svi s nama srodni, i njegova je tema, i on nije nikakvu razliku pravio izmeu gospodara i robova, otmenih i neznatnih (I 13, 5). I pored dugogodinjih spoljanjih okova, Epiktet je bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage, koja se najvie ogleda u njegovu savlaivanju zemaljskih
xiv 0

Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.

21

nagona i pouda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti prema svim varljivim dobrima ovoga sveta, u monoj koncentraciji svih duhovnih snaga na istinski visok cilj: zadobijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje m u je obezbeivalo eureju i blaenstvo. Njegova lepa, k i niko-asketska, u Geliji sauvana (XVIII 19, 6), deviza glasi: " Sutine et abstine!" ( P o d n o s i i p r e g a r a j ! " ) . Pored svega moralnog odolevanja ivotnim tekoama to ga Epiktet propoveda, iz te devize, ipak, vie zrai h e r o j i z a m p a t n j e , povlaenja i neprotivljenja z l u negoli h e r o j i z a m p r e g a l a t v a i prevazilaenja prepona. Kiniar moe dopustiti da ga biju kao magarca i , dokle ga god biju, treba da voli one koji ga biju, jer je on takorei otac i brat svih ljudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne bi mogle uti iz usta Helena Eshilova, Kimonova i l i Periklova vremena; one su znak umora i klonulosti, svedoanstvo iscrpenosti antikog oveka-. Ne elei da promeni stvarnost nego da joj se samo prilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritenjavanja i porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepravinog rasporeda ljudskih prava i dunosti, dobara i tekovina u rimskom drutvu nije dao oblik aktivne energine borbe protiv robovlasnikog poretka a za socijalnu pravdji, nego oblik tenje k a moralnom samousavravanju linosti. Slobodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, ine uslov sree, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imao snage da i h svede na princip socijalne pravde, koja nije n i ta drugo riego harmonija jedinke s drutvom. Epiktet je ve rano postao slavna linost u svom anadolskom zaviaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode odmah odjeknuo. K a d je umro, njegov zemljani svenjak kupio je neki potovalac za t r i hiljade drahama. U Pisidiji naen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod grada Anabure; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kao sin robinje koji je postao izvor sree i radosti" za celo oveanstvo.* Hijerapoljskog etiara mnogo je cenio Herod Atik (Gell. . . I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo na paganski svet nego i na uobliavanje rane hrianske ideologije, i njegove etike norme u mnogome se podudaJ . R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor I, Boston 1888, 315 s.
4

raju s naelima ranog hrianskog uenja, i zato su ga predstavnici hrianstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov Prirunik je parafrasiran i objanjavan za hriansku upotrebu. A l i niko iz njegovih predavanja nije toliko snage dobijao za svoj sopstveni ivot koliko njegov najvei potovalac, koji je svojim spoljanjim poloajem bio najvea suprotnost hromom frigiskom robu car Marko Aurelije, koji mu je u svojim Razmatranjima samom sebi postavio jedan od najlepih spomenika. Da b i se video Epiktetov nain predavanja, donosimo ovde u prevodu Prirunik, u kome je Arijan izneo najvanija naela iz njegovih spisa.
5

Literatura: . Schranka, Der Stoiker Epictet und seine philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A . Bonhofifer, Epiktet und die Stoa, Untersuchungen stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck, Leipzig 1891, 1904t ; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pari 1903; L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905 ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne 1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du stoicisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pari 1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939), 250264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943, 112115; W. Capelle, Epifctet, Teles u Musonius; Wege zu gluckseligem Leben, eingel. u. iibertr. v. , Ziirich 194; V. D'Agostino, Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco Aurelio, Torino 1950; Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen 1950, 645670.
,s

22

23

PRIRUNIK EPIKTETOV

S T A J E U N A O J V L A S t I A S T A NIJE

1. Od stvari jedne su u naoj vlasti, a druge nisu. U naoj su vlasti miljenje, delanje, udnja, izbegavanje, jednom reci: dela koja od nas proizlaze. Nisu u naoj vlasti: telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom rei: sve to nisu naa dela. Ono to je u naoj vlasti jeste po prirodi slobodno, ne moe se spreiti n i omesti; a ono to nije u naoj vlasti nemono je, ropsko, moe se spreiti, stoji pod uticajem drugih. Stoga imaj na umu: ako ono to je po prirodi neslobodno smatra za slobodno, a ono to je tue za svoje, imae samo neprijatnosti, alostie se, uznemiravae se, optuivae i bogove i ljude; a smatra l i za svoje samo ono to je doista tvoje, a ono to je tue, kako jeste, za tue, nikad te niko nee primoravati, niko te nee ometati, nee se ni na koga aliti, nee nikoga psovati, protiv svoje volje nita nee raditi, niko t i nee uditi, nikakva neprijatelja nee imati, jer uopte nee nikakve tete pretrpeti. Ako, dakle, bude teio za ovako vanim stvarima, imaj na umu da se ne mora suvie naprezati, nego se mora neega sasvim odrei, a neto privremeno ostaviti nastranu. A l i ako tei i za onim stvarima i hoe da se penje na visoke poloaje i da stie bogatstvo, moda ni tih stvari nee postii, jer si u isti mah teio za onima, ali zaelo nee pouzdano postii ono odakle jedino proizlazi srea i sloboda. Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli dovikne: Ti si samo uobraenje, a nikako ono to se ini da si." Zatim ispituj i ocenjuj po pravilima koje ima, a naroito po 27

prvom.: da l i ona pripada onom to je u naoj vlasti i l i onom to nije u naoj vlasti. P a ako pripada stvarima koje su izvan nae vlasti, budi spreman da odmah kae: Nita se ne tie mene."
2UENJE I ZAZIRANJE

2. Imaj na umu: udnja obeava postizanje onoga za im se udi; a izbegavanje obeava da se nee sudariti s onim emu hoe da se ukloni, i da je onaj ko ne postigne predmet svoga uenja nesrean, a drugi je nesrean zato to mu se deava ono emu eli da se ukloni. A k o se, dakle, kloni samo onoga to je protivno stvarima koje su po prirodi u tvojoj vlasti, nita t i se nee dogoditi od ega zazire. A zazire l i od bolesti i l i od smrti i od siromatva, onda e sasvim biti nesrean. Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega to nije u naoj vlasti i ukloni se samo onom to je protivprirodno u onom to je u tvojoj vlasti. Od udnje se za prvi mah sasvim uzdri. Jer ako udi za neim to nije u naoj vlasti, bie bezuslovno nesrean; a onom to je u naoj vlasti i za im je lepo udeti ne zna jo nita. K o d svakoga uenja i zaziranja postupaj blago, ali opet smotreno i slobodno.
R A Z M I L J A N J E P R E PRISTUPA POSLU

3. K o d svake stvari koja tvojoj dui donosi radost i l i ti koristi i l i je voli ne zaboravi da se obavesti kakva je, i poni od najmanjih. Ako, naprimer, voli lonac, kai da voli lonac, jer ako se razbije, nee se uzbuditi, ako svoje dete poljubi i l i enu, kai da si poljubio oveka, jer ako umre, nee pasti u nesvest. 4. Ako si naumio da se lati nekog posla, razmisli u sebi kakav je to posao. Ako, naprimer, odlazi na kupanje, pomiljaj na ono to se deava u kupaonici: kako se vodom prskaju, kako se guraju, kako jedni druge psuju i jedni druge kradu. I zato e se posle s veom bezbednou l a ati ako ve unapred sebi kae: Hou da se kupam i da svoje duevno raspoloenje odrim u prirodnom stanju." I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako ti se p r i kupanju 28

i dogodi kakva smetnja, ima e gotovu misao da sebe umiri: Doao sam ne samo radi kupanja nego i da u prirodnom stanju odrim svoje duevno raspoloenje. A neu ga odrati ako se budem ljutio na ono to se deava." 5. Ljude ne uznemiruju stvari, nego njihova miljenja stvarima. Smrt, naprimer, nije strana (inae bi se i Sokratu inilo da je takva) nego samo misao smrti da je ona strana jeste ono to je uasno. K a d nas, dakle, neto ometa i l i nas uznemiruje i l i nas alosti, nikad ne bacajmo krivicu na drugoga nego samo na sebe, na naa miljenja stvarima. Osobina je neobrazovana oveka optuivati druge zboc svojih dela, a optuivati samoga sebe osobina je poetnika; obrazovan ovek ne optuuje n i sebe ni druge. 6. Ne razmei se t u i m odlikama. K a d bi se kakav konj razmetao i govorio: Lep sam", to bi se jo moglo podnositi. A l i kad bi se t i razmetao i govorio: Imam lepa konja", znaj da bi se razmetao odlikom konja. ta je, dakle, tvoje? Upotreba tvojih pretstava. Dakle, ako p r i upotrebi svojih pretstava postupa prema prirodi, tada se ponosi; jer tada e se ponositi osobinom koja je tvoja. 7. Kao kad brod pri plovijenju pristane i t i izie da uzme svee vode, da putem uzgred neto kupi, naprimer i koljku i luk, a panja ti mora na brod biti uperena i neprestano se mora osvrtati da kako krmilar ne zove, a kada zovne, onda sve ono drugo ostavlja, da ne bi vezan bio ubaen kao ovca, tako je i u ivotu: ako t i je mesto luka i koljke dana enica i detence, nita nee smetati; ali ako krmilar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za im se ne osvri. A k o l i si ve ostareo, ne udalji se od broda suvie daleko, da ne bi zaostao kad bude pozvan. 8. Ne zahtevaj da se sve deava onako kako t i hoe, nego eli da se sve deava onako kako se deava i bie srean. 9. Bolest je smetnja telu, ali nije volji, osim ako ona sama to nee. Hromost je smetnja nogama, ali nije volji. I to govori svemu to se oko tebe deava, pa e nai da je to smetnja za neto drugo, ali nije za tebe. 10. P r i svemu to se dogaa imaj na umu da, ispitujui u sebi, trai kakvu snagu ima protiv dogaaja. Ako, naprimer, vidi lepa deaka i l i lepu devojku, nai e kao snagu protiv toga samosavlaivanje; ako se prihvata teka
s

29

posla, nai e istrajnost, ako te neko pogruje, nai e strpljivost. A k o se tako navikne, nee te vie lane pretstave povui. 11. Nikad n i jednoj stvari nemoj rei: Izgubio sam je", nego. Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratio si ga. A k o t i je ena umrla: vratio si je. A k o t i je imanje oteto: i ono je samo vraeno. A l i nevaljalac je onaj ko mi je oteo. Sta te se tie preko koga e onaj ko ti je dao uzeti natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao za tue, kao putnici za gostioniareve.
A K O ELI D A NAPREDUJE

A l i ako eli da svoju svrhu nikad ne promai, to je u tvojoj moi. Vebaj se, dakle, u onom to moe. Gospodar nad drugim je onaj ko ono to drugi hoe i l i nee ima mo da mu daje i l i uzme. K o , dakle, hoe da bude slobodan ne srne ni eleti ono ni kloniti se onoga to je u moi drugoga. A k o ne postupa tako, mora postati rob drugoga.
V L A D A N J E U IVOTU I DOBRO O D I G R A V A N J E U L O G E

12. A k o eli da napreduje, odbaci ovakva razmiljanja: ako zanemarim svoje imanje, neu imati ta da jedem, i l i : ako ne kaznim svoga slugu, postae nevaljalac, jer bolje je od gladi umreti oslobodivi se jada i straha nego iveti u izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj sluga bude nevaljalac nego t i sam da bude nesrean. Zato mora poeti od najmanjih stvari: ako ti se izlije malo ulja i l i t i ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravnodunost i unutranje spokojstvo. Badava se nita ne dobiva. K a d zovne svoga slugu, imaj na umu da moda ne uje, a ako te je uo, moda ne moe da uini kako ti eli. A l i za njega to nije nikakva srea ako od njega zavisi da se ti ne uzbuuje. 13. A k o eli da napreduje, mora imati snage da podnese ako te zbog tvog spoljanjeg ponaanja smatraju za nerazumna i luda. Ne eli da se ini kao da neto zna, pa i ako bi se drugima uinilo da si ,neko, ne veruj samom sebi. Jer znaj da nije lako sauvati svoje duevno raspoloenje kako to priroda zahteva i , u isti mah, uzeti u obzir spoljanje okolnosti, nego je potrebno samo jedno i l i drugo: ko se stara za jedno mora da zanemari drugo. 14. A k o eli da ti deca, ena i prijatelji uvek ive, t i si lud; jer t i eli da ono to nije u tvojoj vlasti bude u tvojoj vlasti, i da ono to je t u e bude tvoje. Isto tako si lud kad zahteva da t i sluga ne grei, jer ti trai da pogreka ne bude pogreka, nego neto drugo. 30

15. Dri u pameti da u ivotu treba da se vlada kao na gozbi: kad neko neim posluuje i stigne do tebe, prui ruku i uzmi skroman deo; ako i i u ^ nosi dalje, ne zaustavljaj ga; ako jo nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju elju dalje, nego ekaj dok ne doe red na tebe. Tako se ponaaj prema deci, tako prema eni, tako prema svom poloaju, tako prema bogatstvu. I bie jednom dostojan da sedne za sofru sa bogovima. A ako od onoga ime si bio posluen ne uzme nita, nego mirno odbij e, tada e ne samo za sofrom sedeti s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su postupili Diogen i Heraklit i njima slini, i zato'su s pravom nazvani boanskim. 16. K a d vidi nekoga gde plae u alosti to mu sin odlazi i l i zato to je izgubio imanje, ne doputaj da te zanese pretstava kao da je ovaj ovek dopao jada zbog spoljanjih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne boli ova nesrea (jer drugoga ovo ne boli), nego samo njegovo shvatanje toga dogaaja. Dokle god moe razgovorom da ga lei, ne oklevaj da tako postupa i , ako mora biti da zajedno s njime uzdie; samo se uvaj da ne uzie od srca. 17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu daje t i pesnik; ako je drama kratka, kratku ulogu; ako je dugaka, dugaku. A k o hoe da pretstavlja siromaha, pretstavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavlja hroma oveka, i l i kakva voa, i l i obina oveka. Jer tvoja je stvar samo to da ulogu koja ti je poverena dobro odigra, a izbor uloge je stvar drugoga. 31

D O G A A J I S U O N A K V I K A K O IH PRIMI N A S A MISAO

18. K a d ti kakav gavran zagrake nedau, ne sme te pretstava uznemirivati, nego odmah sebi objanjavaj i govori: Takva proricanja ne tiu se mene, nego i l i moga slabog tela, i l i moga malog imanja, i l i moga poloaja, i l i moje dece i h moje ene. Meni se samo srea nagoveuje ako ja to hou. Jer ma ta se od tih proroanstava dogodilo, do mene je da se time koristim. 19. Nepobediv moe da bude ako ne ulazi n i u kakvu borbu gde pobeda ne zavisi od tebe. A k o nekoga vidi veoma potovana i l i veoma mona ili inae veoma ugledna, pazi da ga ne smatra za blaena, ponesen pretstavoan. Jer ako se sutina dobra sastoji u onom to je u naoj vlasti, onda tu ni zavist n i ljubomora nemaju mesta. T i sam ne eli da bude n i vojskovoa, n i savetnik, n i konsul, nego slobodan. A tome ima samo jedan put: preziranje svega to nije u, naoj vlasti. 20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogruje i l i bije, nego samo misao tome d a t e taj zlostavi. K a d te, dakle, neko naljutio, znaj da te samo miljenje naljutilo. Zato se, pre svega, trudi da te lana pretstava ne ponese. Jer ako jednom bude imao vremena za razmiljanje, lake e sobom vladati. 21. Smrt i prognanstvo i uopte sve to se strano deava neka t i je pred oima svakoga dana, a najvie od svega smrt, pa nikad nee misliti nita to je nisko i l i za neim suvie udeti.
UENJE MUDROSTI

22. A k o udi za mudrou, budi spreman da e te ismejati, kao i da e mnogi podrugujui se govoriti tebi Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i Otkud nam ovaj die nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se dri onoga to t i se ini da je najbolje, kao da te bog postavio na to mesto i budi uveren: ako istraje, onda e oni koji su te ranije ismevaM docnije t i se diviti. A ako te oni savladaju, onda e te dvostruko isimejavati. 23. A k o ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spoljanjeg sveta, tako da eli da se nekome svidi, znaj da si od svojih naela otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svim
-

prilikama bude filosof. Ako, pak, eli da te za takva smatraju, onda se sam sebi pojaviju,j kao takav i budi zadovoljan. 24. Neka te ne m u e ove misli: Ja u ivot provoditi nepotovan i nigde neu biti ugledan." Jer ako je nemanje 5poljanjih poasti neko zlo, ne moe u tome zlu biti zbog nekog drugog, isto tako kao n i u sramoti. Da l i od tebe zavisi da dobije poasno mesto i l i da bude pozvan na gozbu? Nikako! Kako to, dakle, moe biti nemanje poasti? I kako moe da nigde ne bude ugledan kad ba u oblasti koja je u tvojoj moi treba da bude neko; i tu moe da bude najugledniji. Ali ti ima prijatelja i ne moe i m pomoi!" Sta znai to ne moe i m pomoi"? Nee dobiti od tebe novaca, niti e i h nainiti rimskim graanima. A l i ko ti je to rekao da je to u naoj vlasti a nije stvar drugih ljudi? K o moe drugome dati ono to sam nema? Onda steci da i m i rieto moemo dobiti." A k o mogu stei a da sebe ouvam savesna, estita i ponosna, pokai m i samo put, i stei u. A ako traite od mene da svoja dobra izgubim, da biste v i samo nedobra stekli, gledajte kako ste nepravini i nerazumni. Sta uostalom vie volite: novac i l i prijatelja verna i savesna? Zato m i radije pomozite da takav budem, i ne zahtevajte od mene da inim ono ime bih sve one osobine izgubio! ' Ali otadbina", kae ti, nee imati od mene pomoi." Opet moram pitati: kakvu i koju pomo? Stubita nee dobiti od tebe n i kupatila. I ta je to? N i obuu ne dobi ja ona od kovaa n i oruje od obuara! Dovoljno je ako svako vri svoj posao. A k o joj od koga drugog napravi graanina vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne koristi? Dalbome, n i t i joj nisi nekoristan. Ali", rei e, kakav u poloaj zauzeti u dravi?" Onaj koji moe uvati i u isti mah ostati veran i savestan. A l i ako otadbini eli da koristi i te osobine izgubi, ta b i joj mogao jo da koristi kad si postao nepoten i neveran. 25. Nekome je vie nego tebi ukazana ast pri gozbi i l i pri pozdravljanju i l i p r i pozivu za neko savetovanje.
3 Prirunik Epiktetov

32

33

A k o su to neka dobra, treba da se raduje onome kome su dopala; ako l i su neka zla, nemoj se alostiti to nisu tebi dopala. A dri u pameti da ne moe zahtevati isti postupak ako ne ini isto to i oni da b i postigli ono to nije u naoj vlasti. Jer kako moe onaj ko se ne pojavljuje pred neijim vratima imati jednaka prava s onim ko to ini? Ili onaj ko ne uzima uea u pratnji nekog velikaa s onim ko to ini? Ili onaj ko ga ne hvali onim ko ga hvali? Bie, dakle, nepravedan i nesit ako eli da to badava ima, ne plaajui cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Sta stoji, naprimer, salata? Obol u ovom sluaju. Ako, dakle, neko prui obol i uzme za njega salatu, a t i nita ne plati i ne uzme, nemoj misliti da ima od onoga koji je salatu uzeo. Jer kao to onaj ima salatu, ti jo ima svoj obol, koji nisi izdao. Ba isti je sluaj i ovde. Nisi dobio poziv za neiju gozbu? Jer n i domainu nisi platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hvalu to onaj prodaje, za panju prodaje. Ako misli da t i je to korisno, plati cenu DO koju se to prodaje. Ako l i hoe da ono ne plati, a ovo da uzme, onda si nesit i lud. Zar niega nema mesto gozbe? ima sada to da nisi pohvalio onoga koga nisi hteo da pohvali i da nisi morao da se uzmuva pred njegovim vratima. 26. Volja prirode moe se saznati iz stvari kojima meu nama nema razlike u miljenju. Kad, naprimer, t u sluga razbije au, odmah smo spremni da kaemo: To se deava." Znaj, dakle, da, i kad tvoju au razbije, treba da bude isti onakav kakav si bio kad je t u u au razbio. Isto tako ponaaj se i kad se krupnije stvari deavaju. Umre, naprimer, tue dete i l i tua ena. Nikoga nema ko tada ne bi rekao: To je sudbina ljudska." A l i kad ko od njegovih umre, odmah kuka: Jao meni, nesrenik ja!" Treba, dakle, da se setimo ta smo iskusili kad smo to uli kod drugih. 27. Kao to se cilj ne postavlja da se promai, isto tako deava se i sa nesreom u svetu. 28. A k o bi neko tvoje telo poveravao onom ko te neprijateljski susretne, ljutio b i se. A kad ti svoje srce poverava onom ko te sluajno susretne, da se ono, ako te neko pogrdi, uznemiri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga? 34

RAZMILJANJE U S L O V I M A I P O S L E D I C A M A

29. K o d svakoga posla gledaj ta mu prethodi i ta ga prati, i tek tada pristupaj poslu. A k o tako ne postupi, isprva e, istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio ta e jo doi; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti, sramno e se povui. Hoe, naprimer, da odnese pobedu u olimpijskim igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. A l i razmiljaj ta i m prethodi i ta posle njih dolazi, i tek posle toga laaj se posla. Mora se podvrgavati strogom redu, jesti prema propisu, uzdravati se od poslastica, vebati se prema nareenju i u odreenim asovima, na vruini, u hladnoi, n i ega hladnog ne piti, ni vina, kad ti se ba pije, prosto se mora predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadmetanju po zemlji se valjati, a moe ti se dogoditi da iai ruku i l i nogu da ugane, da mnogu prainu proguta, a ponekad da bude bievan i posle svega toga da jo bude pobeen. svemu tome razmisli, pa ako i tada jo eli, bavi se atletikom. Ako ne eli, postupae kao deca koja se igraju as rvaa, as gladijatora, as trubaa, a as pozorita. Tako i t i : sad s i atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku i filosof, a elom duom nita! Nego kao majmun svaki prizor koji vidi podraava, danas ovo, sutra neto drugo kako t i se dopadne. Jer t i nisi nekoi stvari priao s uverenjem miti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, i s hladnom voljom. Kad, naprimer, vide filosofa i uju ga kako govori, kao to Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on), onda i oni ele da se bave Filosofijom. Govee, najpre promisli emu je ustvari re, pa onda ispitaj svoje sposobnosti da l i si i podoban da se takvim poslom bavi. Hoe da se nadmece u pentatlu i l i samo u rvanju? Ogledaj svoje ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvoren za ovo, drugi za ono. ini l i t i se da pri takvu poslu moe isto tako jesti, isto tako piti, na jednak nain udeti, na jednak nain biti nezadovoljan? Treba t i mnogo probdeti, mnoge napore
1

Skup od pet vebdi: tranje, bacanje diska, skakanje, bacanje koplja i rvanje 3*

35

podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba biti prezren, od ljudi na ulici biti ismejan, u svakoj prilici, u odavanju poasti, pri unapreivanju, pred sudom, uopte u svima poslovima biti povuen. tome razmisli. Da l i eli to zameniti duevnim spokojstvom, slobodom i unutranjom vrstinom. A k o to ne eli, nemoj navaliti, da ne bude kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra besednik, pa onda carski inovnik. Te stvari ne idu zajedno. Jedinstven treba da je ovek, i l i dobar i l i rav. Treba i l i najbolji svoj deo da izgradi i l i svoj spoljanji poloaj, svoju umenost da primeni i l i na unutranju i l i na spoljanju stranu: to znai biti i l i filosof i l i obian ovek.
DUNOSTIMA

30. Dunosti se uopte upravljaju prema Unim okolnostima. Neko ima oca: dunost nareuje da se za njega stara, da mu u svemu poputa, da ga podnosi kad grdi i , ta vie, kad bije. Ali otac je r a v ovek", rei e. D a l i t i je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca. Brat je nepravian", veli. Samo t i i dalje zadravaj svoje ponaanje prema njemu i ne gledaj ta on radi nego ta je tvoja dunost da radi da svoj unutranji ivot odrava u skladu s prirodom. Jer tebi niko ne moe nauditi ako t i to nee. A onda bie zaista oteen kad bude mislio da si oteen. Isto tako nai e dunost prema svome susedu, prema svome sugraaninu, prema vojskovoi ako se navikne da svom ponaanju prema tim poloajima razmilja. 31. to se tie dunosti prema bogovima, znaj da je glavna stvar imati pravilne pojmove njima: da oni po-' stoje, da oni dobro i pravedno upravljaj vaseljenom, da si odreen za to da se njima pokorava, da se snalazi; u svemu to se deava i svemu da se rado. podvrgava kao nareenjima najboljeg uma. Tada nikad nee bogove prekoravati niti ih optuivati kao da su te oni zanemarili. A l i to je samo onda moguno ako pojmove dobru i zlu ne crpe iz onoga to nije u naoj moi nego ih trai samo u onom to je u naoj vlasti. 36

A k o ti, ipak, neto od onoga smatra za dobro i l i zlo, onda, kad ne postigne ono to si hteo i l i t i se neto dogodi to ne eli, bezuslovno mora koriti i mrziti vinovnike. Jer svakom ivom biu je odreeno da se kloni svega to miu se ini da je tetno i to mu priinjava tetu i da se odvraa od toga, a trai ono to je korisno i njegove uzroke i divi se svemu tome. Nemoguno je, dakle, da se onaj ko misli da je oteen raduje onom ko mu je naneo tetu, kao to je nemoguno radovati se i samoj teti. Tako se deava da i sin grdi oca kad sinu ne da stvari za koje se ovom ini da su dobre. To je Polinika i Eteokla uinilo meusobnim neprijateljima zato to su tiranidu smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove, zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koji su izgubili enu i decu. Jer gde je za njih korist, onde i m je i pobonost. Samo onaj ko se stara da svoje udnje i svoje zazore upravi na pravi put ba time se stara i za pobonost. A l i prinositi rtve livenice i paljenice i prvine po obiaju otaca dolikuje svakome; to treba initi ista srca, ne bez misli, ne nemarljivo, ne oskudno, a l i i ne preko snage.
2

O D L A Z A K PROROCISTU

32. K a d ide proroitu, imaj na umu: koji t i dogaaj pretstoji, to ne zna, nego si doao proroku da od njega to uje. A H kakva je stvar, to si znao ve kad si doao ako si inae filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje nisu u naoj vlasti, onda to ni u kojem sluaju ne moe biti dobro i l i zlo. Ne nosi, dakle, proroku n i udnje n i zaziranja niti mu idi sa zebnjom, nego s uverenjem da sve to se bude dogodilo nije n i dobro n i zlo i da se tebe nita ne tie ma kakvo to-bilo moda se to moe upotrebiti na dobro, i to t i n i k o <ne moe zabraniti. Pun pouzdanja, dakle, idi bogovima kao savetodavcima i , kad ti se da kakav savet, vodi rauna tome koga si uzeo za savetnika i kome e biti neposluan ako uskrati poslunost.
* Sinovi cara Edipa, koji su, zbog s v a e oko prestola, izili na megdan i pogubili jedan drugoga.

37

Idi proroitu, kao to je Sokrat predlagao, samo u onakvim prilikama gde svako razmiljanje nalazi obavetenje' u sluaju, i gde n i razum n i dovitljivost ne daju sredstava da se jasno sagleda ono to pretstoji. Kad, dakle, ustreba da se izloi opasnosti za prijatelja ili za otadbinu, ne pitaj proroite da l i treba da se izloi opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pri rtvovanju pojavila rava znamenja, onda to oevidno znai smrt i l i gubitak dela tvog tela i l i prognanstvo, ali ipak ti razum nareuje da se i u t i m okolnostima izloi opasnosti za prijatelja i za otadbinu. Zato se upravljaj prema veem proroku, pitskom Apolonu, koji je iz svoga hrama izbacio oveka koji nije pritekao u pomo svom prijatelju kad je ovaj bio u samrtnoj opasnosti.
UPRAVLJANJE P R E M A OBRASCU

33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter i l i obrazac po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u javnom ivotu. Obino uti, inae govori samo ono to je nuno, pa i to s najmanje rei. A retko, samo kad trenuci iziskuju da se govori, progovori, a l i ne svakodnevnim stvarima, ne borbama gladijatora, ne konjskim trkama, ne atletama, ne jelu n i piu to se govori na svakom mestu a pre svega ne drugim ljudima, ogovarajui i h i l i hvalei i l i uporeujui. Nego, ako moe, svojim razgovorom i razgovor drutva okreni na predmet koji dolikuje. A l i ako si sam meu strancima, onda uti. Ne smej se esto, n i mnogim stvarima, ni preko mere. Zakletvi se ukloni, ako je moguno, sasvim; ako nije moguno, onda koliko se moe. Pozive za gozbe s inomiljenicima i s neobrazovanima odbijaj. A l i ako se ponekad pojavi takva prilika, neka t i panja bude napregnuta da ne bi pao u prostako ponaanje. Jer znaj: ako neko saobraa s uprljanim drugom, mora se bezuslovno i on uprljati, ma koliko on sam bio ist. Telesne potrebe, naprimer hranu, pie, odevanje, stanovanje, dranje posluge, podmiruj samo ukoliko je to potrebno; a to slui spoljanjem sjaju i raskou toga se sasvim kloni. 38

Od obleavanja pre braka, koliko je god moguno, uzdravaj se. A k o s i ga okusio, koristi se njime na zakonit nain. A l i ne dosauj i ne zameraj onima koji polnu potrebu podmiruju; i ne govori mnogo tome da si sam devstvenik. 'A k o te ko obavesti kako ovaj i onaj tebi ravo govori, ne brani se od onog to je tebi reeno, nego odgovori: on zaelo nije znao druge mane koje ja imam, inae ne bi pominjao samo ove. Mnogo poseivati igre u cirku nije potrebno. A l i ako ti kadgod prilika to nametne, onda pokazuj da se n i za koga naroito ne interesuje nego za sebe, to znai: eli da se deava samo ono to se deava i da pobeuje samo onaj ko pobeuje. Tako nee imati nikakvih neprilika. Sasvim se uzdravaj da vie kome u znak odobravanja, da mu pljeska i l i da se jae uzbuuje. A po odlasku ne razgovaraj se mnogo onom to se dogodilo ukoliko to ne slui tvome uspevanju. Jer inae bi se moglo initi da si se divio pretstavi. Na 'predavanja nekih ljudi ne idi nasumce i l i bez naroitih razloga. A l i ako ode, pazi da se ponaa ozbiljno i dostojanstveno i u isti mah da nikome ne dosauje. K a d namerava da se s kime sretne, naroito s onima za koje se ini da zauzimaju visok poloaj, pretstavi sebi kako bi u tome sluaju postupio Sokrat i l i Zenon, pa nee biti u neprilici kako treba da se ponaa u takvoj prilici. K a d hoe da ide nekoj veoma uglednoj linosti, pomisli ovo: nee je nai kod kue, nee te pustiti pred nju, zatvorie ti vrata pred nosom, nee obratiti panju na tebe. Ako pored svega toga misli da joj treba da ode, idi i , kad ode, podnosi sve posledice i nikad nemoj sebi rei: Nije bilo vredno da otidem." Jer to b i bilo prostako i naopako shvatanje spoljanjih stvari. Pazi da u drutvu ne govori esto i opirno svojim delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno seati se svojih opasnosti, nije drugima prijatno sluati to to se tebi dogodilo. Isto tako izbegavaj da izaziva smeh, jer takva navika lako prelazi u prostotu i , u isti mah, kadra je da u tvojih blinjih umanji potovanje prema tebi. A opasno je uputati se i u sramotne razgovore. K a d se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda, 39

ukoliko je podesna prilika, i ukori onoga ko je tako daleko otiao; inae bar svojim utanjem, svojim stidom i l i srditom ozbiljnou pokai svoje neodobravanje takvih razgovora.
ULNOM U I V A N J U

ODRAVANJE MERE

34. K a d sebi pretstavi neko ulno uivanje, onda, kao i kod drugih pretstava, uvaj se da te ne povuku, ak pusti da stvar prieka, i uzmi sebi malo vremena za razmiljanje. Zatim osmotri oba vremena, ono u kome e ti uivati zadovoljstvo i ono u kome e se zbog uivanja kajati i samom sebi zamerati. I ovim okolnostima stavi nasuprot pretstavu kako e se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdri. A k o t i se, ipak, ini da je doao trenutak uivanja, pazi da te slasti, prijatnosti i razline ari ne osvoje i zanesu, nego razmiljaj koliko je lepa samosvest da si nad njima takvu pobedu izvojevao. 35. K a d neto ini na osnovu uverenja da to treba da ini, ini, i nikad se ne plai da to javno ini, ako mnogi tome imaju i drukije miljenje. Jer, ako nije pravilno eno to ini, kloni se uopte samog dela; ako l i radi onako kako treba, ta se boji onih koji te bespravno kore? 36. Kao to se dve izreke dan je" i no je" veoma dobro mogu navesti kao suprotnost, ali nikako nisu podesne za spajanje, isto tako moe za telo imati veu vrednost odabiranje veeg dela, ali uvanju obzira prema drugim gostima za sofrom to nita ne pomae. K a d te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da ne treba samo gledati na vrednost donoenih jela za telo nego treba paziti i na ponaanje prema domainu. 37. A k o se lati kakva zadatka koji premaa tvoju snagu, ne samo to e zapasti u sramotan poloaj, nego e zanemariti i ono to bi mogao izvriti. 38. Kao to u etnji pazi da ne nagazi na iglu i l i da ne iai nogu, isto tako pazi da ne naudi svome umu. I ako prli svakom poslu budemo obraali panju na to, bezbednije emo prilaziti poslu.
40

39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela kao to je noga mera za obuu. A k o stane na ovo stajalite, sauvae pravu meru. A l i ako pree preko toga. strovalie se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar i s obuom. Ako prekorai potrebu noge, doi e na red pozlaena obua, pa skerletna, pa vezena. A k o je mera jedared prekoraena, nema vie nikakvih granica. 40. Devojke iznad etrnaest godina mukarca ve nazivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vrednost zavisi samo od toga koliko se mukarcima dopadaju, poinju se ukraavati i sve svoje nade polagati u spoljanje ukrase. Zato bi bilo savetno da i m se obraa panja na to da samo onda mogu biti potovane ako budu vaspitane i sttidljive. 41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnim stvarima, naprimer suvie se baviti telesnim vebama, suvie jesti, suvie piti, suvie se ispranjivati, bludniiti. Sve te stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgraivanje svoga karaktera treba upravljati svu panju. 42. K a d ti neko zlo ini i l i t i zlo govori, imaj na umu da on tako ini i l i govori zato to misli da mu je to dunost. On ne moe, dakle, da se dri onoga emu t i misli da je pravilno, nego onoga emu on misli da je ispravno. Zato e on, ako inli zlo, pretrpeti tetu, jer se on i vara. Jer ako neko pravilan zakljuak uzima za laan, to nimalo nee naneti tete zakljuku, nego onome ko se vara. A k o to bude drao u pameti, uvek e se smotreno ponaati prema onome ko te ogovara. K l i k n i u svakom takvom sluaju: Tako mu se uinilo." 43. Svaka stvar ima dve strane: jednu podnoljivu, a drugu nepodnoljivu. Naprimer: ako ti brat ini nepravdu, ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on ini nepravdu jer to je njegova strana koju ne moe podnositi nego je uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odrastao, i tako e uzeti stvar s podnoljive strane. 44. Ovo su loi zakljuci: Ja sam bogatiji nego ti, ja sam, dakle, bolji nego t i " i l i Ja sam reitiji od tebe, ja sam, dakle, bolji od tebe." Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: Ja sam bogatiji nego ti, moje imanje, dakle, uma veu vrednost 41

nego tvoje" i l i Ja sam reitiji od tebe, moj nain govora bolji je, dfckle, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje n i nain govora. 45. Neko se brzo umiva nemoj rei: on se ravo umiva, nego: on se brzo umiva. Neko pije mnogo vina nemoj rei: on ravo pije, nego samo: on mnogo pije. Jer pre nego sazna uzrok, otkud zna da l i ravo radi. Na taj nain nee ti se dogoditi da jednim stvarima dobija pravilne pretstave, a da druge, koje nisi upoznao, bez razmiljanja odobrava.
FILOSOFSKO P O N A A N J E

46. Nikad sebe ne nazovi filosof om, a s obinim ljudima ne govori mnogo filosofijskim naelima, nego radi po njima. Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego jedi onako kako treba. Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u Filosofiju, i on i h je upuivao. Tako je lako podnosio da nezapaen ostane. A k o kakvu naelu povede razgovor s obinim ljudima, najvie uti. Jer je velika opasnost da opet neto izbaci iz sebe to jo nisi svario. I kad t i neko kae da nita ne zna, i t i se zato ne naljuti, onda znaj da t i je poetak poao za rukom. Jer n i ovce ne povraaju hranu da obanima pokau koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i mleko. Tako i t i ne izlazi nestrunjacima svoja filosofijska naela, nego pokazuj svoja dela kao plod tih naela. 47. K a d si svoje telo privikao na prost nain ivota, nemoj se time razmetati. A k o pije vodu, ne govori u svakoj prilici: Ja pijem samo vodu." I ako hoe da se izveba u podnoenju napora, ini to za sebe a ne za svet. Ne grli javno hladne kipove , nego ako te jaka e
3

Da pokau svoju izdrljivost na hladnoi neki stoiki licemeri esto su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.

presvojila, uzmi gutljaj hladne vode, izbaci ga napolje i nikome ne reci. 48. Stajalite i karakter obina oveka sastoje se u tome to on nikad od samog sebe ne oekuje koristi (ili tete, nego samo od spoljanjih dogaaja. A stajalite i karakter filosofa sastoje se u tome to on svaku korist i tetu oekuje od samog sebe. Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne kudi, nikoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga ne okrivljuje, nikad sebi ne govora kao da je neto i l i da neto zna. K a d vidi da ga neto spreava i l i ometa, ali se na sama sebe. I ako ga neko hvali, smeje se u sebi onome ko ga hvali; i ako ga* neko kudi, nita mu ne odgovara. Ponaa se kao oni koji se od bolesti jo nisu oporavili, bojei se da ne ozledi to od onoga to je maloas zaleeno pre nego ponovo ojaa. Svaku udnju odbacio je od sebe, a svoju odvratnost ograniio na ono to je suprotno stvarima koje se nalaze u naoj vlasti. Njegove namere u svima stvarima su odmerene. Da l i se kome ini da je on lud i l i neobrazovan, to se njega nita ne tlie jednom rei: on sebe neprestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke. 49. K a d se kp hvalie da moe razumevati i objanjavati Hrisipove spise, govori sam sebi: Da se Hrisip nije tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao niega ime bi se razmetao." A ja ta elim? Ja hou da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato pitam: ko je taj ko e m i je objasniti? I kad ujem da je to Hrisip, obratiu se njemu. A l i ne razumevam njegove spise. Zato traim nekoga ko e mi ih objasniti. Dovde jo nema nikakva razloga za hvalisanje. A kad sam nekoga naao ko e mi ih protumaiti, ostaje mi jo da njegova uenja primenjujem u ivotu. Samo se time mogu ponositi. A l i ako se samo divim vetini tumaenja, ta sam tada drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom to mesto Homera objanjavam Hrisipa. Zato u se io vie zastideti kad mi neko rekne: Proitaj m i Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja odgovaraju njegovim uenjlima. 50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se dri vrsto kao zakona, i kao da si bezbono zgreio ako neto od toga prekri. 43

42

M a ta neko tebi govorio, ne osvri se na to, jer to vie ne stoji u tvojoj vlasti. 51. Do kojega e vremena odgaati da sebe smatra dostojnim najviih ciljeva i da n i u emu ne radi protiv uma koji jedini odluuje ta je dobro a ta je zlo? uo si naela uz koja treba da pristane i s kojima si se sloio. Kakva, dakle, uitelja oekuje da njemu poveri popravku samoga sebe? Nisi vie nezreo deak, nego ve zreo ovek. A k o sada sebe zanemari i ako dalje bude lakomisleno iveo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za danom utvrivao od kojega e obdelavati sama sebe, nee n i opaziti da nisi nimalo napredovao, nego e za celog svog ivota ostati neobrazovan ovek dok ne umre. Zato smatraj sebe dostojnim da ivi kao punoletan ovek i kao onaj ko napreduje. I sve ono to ti se ini da je najbolje neka ti je neminovan zakon. I ako pred tobom stoji kakav napor i l i prijatnost, kakva slava i l i sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nadmetanje, da su olimpijske igre ve tu,, i d a v i e nema n i kakva odgaanja i da se u jednom jedinom danu jednim jedinim poslom sve upropauje i l i spaava. Tako se i Sokrat usavrio: u svemu to mu se deavalo on nije panju obraao n i na to drugo nego na um. A t i , ako jo i nisi, nekakav Sokrat, treba da ivi kao onaj ko eli da bude neki Sokrat.
N A J V A N I J I D E O FILOSOFIJE

njemu se naJTevnosnije obraamo, a prvi sasvim zanemarujemo. Stoga m i i laemo; ali kako se dokazuje da se ne srne lagati to nam je svagda pri ruci. 53. Iznad svega treba imati na umu ovo:
Dive, i ti Sudbo, v i me vodite na poloaj na koji me odrediste: ja idem odmaCi. A kad. ne bih hteo to, lo o v e k bio bih, a opet moro' bih.
4

A ko se sudbi umeo pokoriti, taj mudar nam je, on b o a n s t v o poznaje.

6

Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka bude tako!" Mene A n i t i Melet mogu, dodue, ubiti, ali m i ne mogu nauditi."
7

52. P r v i i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena njenih uenja, naprimer: nemoj lagati. Drugi je onaj koji sadri dokaze, naprimer: zato se ne srne lagati. ; Trei je onaj koji slui utvrivanju i daljem izgraivanju ba tih dokaza, naprimer: zato je to dokaz, ta je to uopte dokaz? ta je to zakljuak, ta je protivrenost, ta je istina, a ta je la? Trei deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga; a najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, jeste prvi. A l i mi inimo obrnuto: zadravamo se na treem delu i 44

Stihovi stoiara. Kleanta. Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauok.). Rei Sokratove u Platonovu Kritonu (43 TJ\ Rei Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).
7

45

SADRAJ

Str.
MILO N. B U R I : Uvod _ _ _ _ I Glavni pretstavnici Stoike kole ' a) Stacrija period to) Helensko-rirnsk'i period 1. Panetije 2. Fosidoniije 3. Stoiari u Tarsu c) Pozni period 1. L . Anej Seneka 2. Epiktet _ _ _ _ _ _ _ _ 3. Marko Aurelije II Epiktetovo uenje A R I J A N : PRIRUNIK E P I K T E T O V Sta je u naoj vlasti a ta nije Zuemje i zaziranje Razmiljanje pire pristupa poslu Ako eli da napreduje Vladanje u ivotu i dobno oAgravainije uloge Dogaaji siu onakvi kako ih primi naa misao Uenje mudrosti ' Razmiljanje listovima i posledicama dunostima Odlazak proroitu Upravljanje prema obrascu ulnom uivanju! Odravanje mere Filosoisko ponaanje Najvaniji deo Filosofije 27 28 28 30 31 32 32 35 3 37 38 40 41 42 44 _ _ _ _ 5 5 5 6 6 9 10 12 12 14 15 19

47

Korektor: Ljiljana Tepll Novinsko-izdavaiko i tampairsko preduzee Kultura", Mode Pijaide 29, Beograd.

HOLBAH Hffl<#*J5JVO RAZGOLIENO

< X

W
KARL MARKS Cf JE;VREJSKj3JI/HOTANJU
H

PRILOG KRITICI HEGELOVE FILOZOFIJE PRAVA pa LAJBNIC MONADOLOGIJA

<

VOLTER FILOZOF KOJI NE ZNA

ISTORISKA POHVALA UMU

MIKROMEGAS

<

F I L O Z O F S K A

B I B - L I O T E K A