You are on page 1of 269

SAVEZORGANIZACIJAPODVODNIHAKTIVNOSTISRBIJE

MATERIJALZAOBUKURONILACSATRIZVEZDEP3

MentorCMASinstruktorM3CMASInstruktorM1
ZoranRadoiiVojislavVukovi

BeogradMart2012godine

SADRAJ
Uvod..............................................................................................................................................................6

T1.CILJOBUKEINAINREALIZACIJE
Predstavljanjeupoznavanjeevidentiranje......................................................................................7
Ciljkursaiprogramobuke.............................................................................................................15
Organizacijakursa(mesto,vreme,raspored)...............................................................................16
Nainprovereznanja.....................................................................................................................16
Verifikacijakursa(karneti,diplome,kartice)................................................................................16
PravaiobavezeP3.........................................................................................................................17
T2.ZAKONSKIPROPISIIETIKARONJENJA:
- Sistemorganizovanjaronilakihklubova,savezaiasocijacijausvetuikodnas...........................18
- Normativnaaktakojimseregulieronjenje(zakoni,standardi,uslovi,programi).......................20
- Ponaanjeronilacauorganizacijiipriobavljanjuronilakeaktivnosti..........................................21
- Ulogaiuticajroniocasatrizvezdenamladjekategorije...............................................................21
- Odnospremaronilakojsredini(tehnioj,fizikoj,socijalnoj)......................................................22
- Osnovnimotivibavljenjaronjenjem..............................................................................................22
T.3ISTORIJATRONJENJA
- Osnovnimotivipojaveoveaktivnosti(egzistencijalni,vojni).......................................................24
- Osnovnipodaciorazvojuronilakeopreme.................................................................................28
- Osnovnipodaciorazvojumedicinskihsaznanja...........................................................................33
- Pojavaikarakteristikeronilatvakodnas.....................................................................................35
T4.RONILAKAOPREMA
Obnavljanjeznanjaoronilakojopremisteenonaprethodnimkursevima................................38
Odravanje,testiranje,servisiranjeronilakeopreme..................................................................59

Sistematizacijavrstaronilakihsredstava.....................................................................................61
Ronilakikompresoriibankevazduha...........................................................................................65
Novadostignuauronilakojtehnici(instrumenti,opremazaNitrox)........................................71
T5.RONILAKAOPREMAII
Barokomora(namena,vrste,karakteristike)................................................................................75
Osnovifunkcionisanjabarokomore...............................................................................................79
Ronilakiaparatzatvorenogkruga................................................................................................81
Ronilakaplovilaironilice.............................................................................................................84
Ronilakialati.................................................................................................................................88
T6.FIZIKARONJENJA
Gasnizakoni..................................................................................................................................93
Proraunplovnosti,autonomije,gasnihmeavina.......................................................................96
Karakteristikevodeivazduha(atmosferskog,alveolarnog,izdahnutog)...................................99
T7.ANATOMIJAOVEKA
Kardiovaskularnisistem(gradja,funkcija).................................................................................102
Respiratornisistem(gradja,funkcija)........................................................................................105
Oko(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)..........................................................................108
Uvo(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)..........................................................................109
T8.FIZIOLOGIJARONJENJA
Delovanjepoveanogpritiskanaorganizam...............................................................................112
Procesrazmenegasova...............................................................................................................116
Specifinostprocesarazmenegasovapodpoveanimpritiskomokoline...................................116
Regulacijatelesnetemperature...................................................................................................117
Ishranainainivotakaofaktorbezbednostiuronjenju............................................................120
T9.RONILAKEBOLESTI

Dekompresionabolest.................................................................................................................122
Barotraume..................................................................................................................................126
Trovanja......................................................................................................................................132
T10.PROPUTENAPROFILAKTIKADEKOMPRESIJA
Pojamproputeneprofilaktikedekompresije............................................................................139
Procedureipostupci....................................................................................................................139
T11.STRESURONJENJU
- Pojamiznaaj..............................................................................................................................142
- Stresogenifaktoriuronjenju.......................................................................................................142
- Strahipanika...............................................................................................................................143
- Prepoznavanje.............................................................................................................................144
- Postupcipreventive.....................................................................................................................144
T12.POSTUPAKPRIRONILAKOMINCIDENTU
- Preventivnipostupci(disciplina,znanje,planiranje)..................................................................146
- Postupciuopasnostizbogvremenskihuslova............................................................................150
- Postupciusluajugubitkaroniocailigrupe................................................................................152
- Postupciusluajupovrede..........................................................................................................152
- Postupciusluajupojavesimptomaronilakebolesti................................................................153
- Postupcipripojaviintezivnogstrahapanike............................................................................154
- Postupciusluajidavljenja.........................................................................................................155
- Postupcipruanjaprvepomoiiorganizacijazbrinjavanja........................................................156
- Rukovodjenjespasavanjem.........................................................................................................157
T.13PODVODNAORJENTACIJA
- Instrumentizaorjentaciju,vrste,primena..................................................................................159
- Korienjekompasa,tipinegreke.............................................................................................160

- Korienjeprirodnihorjentira(dno,dubina,svetlost,struja).....................................................164
- Merenjeudaljenosti.....................................................................................................................169
- Planiranjekretanja.......................................................................................................................172
T.14PRETRAIVANJE,PRONALAENJEIVADJENJEPREDMETA
- Sagledavanjesvihrelevantnihfaktora.........................................................................................177
- Planiranjeiizbortehnikepretraivanja.......................................................................................177
- Vrstemetodepretraivanja......................................................................................................178
- Obeleavanjeiuvrivanjeobjekata,predmeta........................................................................185
- Izvlaenjepredmeta....................................................................................................................186
- Podizanjepredmeta.....................................................................................................................186
- Korienjealata............................................................................................................................188
- Sigurnosnemere..........................................................................................................................188
T15.ORGANIZACIJAGRUPNOGRONJENJA
- Pojamgrupe(vrste,struktura,karakteristikeronilakihgrupa)................................................190
- Grupnadinamika(psihosocijalnimehanizmigrupe,rukovodjenja)...........................................193
- Ronilakikamp(osnovniprincipi)..............................................................................................194
- Izborlokacija(dno,dubina,hidrometeorolokiuslovi)..............................................................196
- Planiranjeronjenja(cilj,ljudstvo,oprema,transport)...............................................................197
- Sigurnosnaopremaimere..........................................................................................................200
- Postupcivodjegrupeneposrednopredronjenje(formacija,znacisporazumevanja)................203
- Postupciutokuronjenja(ulazak,izlazak,tempo,zastanci,komunikacija).................................207
- Postupcipozavrenomronjenju(upisivanje,analiza).................................................................208
T16.ORGANIZACIJARONJENJAUOTEANIMUSLOVIMA
- Sukcesivnaronjenja....................................................................................................................209
- Nonaronjenjaironjenjauuslovimaloevidljivosti.................................................................210

- Ronjenjaustruji.........................................................................................................................213
- Ronjenjauzatvorenomprostoru...............................................................................................216
- Ronjenjauloimhidrometeorolokimuslovima........................................................................217
T.17OSNOVESPECIFINIHRONJENJA
- Ronjenjesaaparatomzatvorenogkruga.....................................................................................219
- Ronjenjesameavinama.............................................................................................................221
- Ronjenjesanitroksom................................................................................................................224
T.18RONILAKISPORTOVIITAKMIENJA
- Plivanjeperajimaibrzinskoronjenje...........................................................................................229
- Podvodnaorjentacija(discipline,pravila)...................................................................................230
- Podvodneigre.............................................................................................................................232
- Podvodnevetine........................................................................................................................232
- Podvodniribolov..........................................................................................................................233
- Podvodnafotografija...................................................................................................................233
- Organizacijasvihvidovaronilakihtakmienja............................................................................233
- Znaajnijatakmienjausvetuikodnas.......................................................................................234
T.19RONILAKASREDINA
- Jadranskomore............................................................................................................................235
- Unutranjevode(reke,jezera,kanali,vrela,peine)..................................................................236
- Vetrovinajadranuiunutranjimvodama...................................................................................242
- Kretanjevode(strujeitalasi)......................................................................................................245
- Floraifaunamoraislatkihvoda..................................................................................................248
- Prognozameteorolokihuslova..................................................................................................254
Literatura..................................................................................................................................................258

UVOD
Dozvolite mi da kaem nekoliko rei o motivima koji su mene, uz nesebine konsultacije i podrku
mentora Zorana Radoiia instruktora CMAS M3 opredelili da izaberemo upravo ovu temu za rad.
TokomsvihaktivnostinapolaganjuzainstruktorskukategorijuM2,uoenojedasviinstruktorikandidati
za M2 imaju svoje verzije materijala koji u veoj ili manjoj meri obradjuju na slian nain teme
predvidjeneSOPASProgramomobukeroniocaP3.
Ukonsultacijama,mentorZoranRadoiimejepodraoiohrabriodazaponemradnaovojtemi,koja
predstavlja pokuaj da se pokrene izrada materijala koji bi od strane SOPAS bio distribuiran ronilakim
instruktorimazaodravanjeronilakihkurseva,saciljemdaseobezbedijedinstvenminimalninivokursa
svihinstruktoraCMAS uSrbiji koji vre obukuza P3. Verujemoda je ovo uskladu sa filozofijom CMAS
obrazovnog sistema, da u svim ronilakim kategorijama ukljuuje savladavanje teoretskog i praktinog
znanjapopropisanimstandardimakojiobezbedjujumaksimalnusigurnosturonjenju.
Utomsmisluovajradtrebashvatitikaoinicijalni,daseunjegovokonanokreiranjepodokriljemSOPAS
ukljue instruktori, koji bi dali svoj doprinos konanoj verziji materijala koji bi bio korien za obuku
ronilacaP3.Nasliannaintrebalobipristupitiizradimaterijalaizaostaleronilakekategorije.
Pre pisanja rada pristupio sam pregledu i prouavanju literature to mi je pomoglo u upoznavanju
metoda rada u ovom podruju i definisanju mog pogleda na rad u ovoj oblasti. Osnovne smernice za
pisanjeradauzeosamizUZORProgramobukeroniocaP3.
Seminarski rad je prvobitno planiran na definisanom broju stranica ali je radom dolo do proirenja i
saznavanja potrebe za ponovnim sagledavanjem stvarno potrebnih sati za realizaciju tema za P3. Tekst
jepisanufontuColibri(Body)naformatuA4.
Dozvolitedaizrazim iskrenuzahvalnostZoranuRadoiiuinstruktoruCMAS M3napodsticaju,podrcii
veri tokom izrade ovog rada, kao i nesebinoj pomoi usmeravanjem, kroz konsultacije, savetima i
sugestijamakorisnimzarealizacijurada.

Takodjesezahvaljujemilanovimakomisijenauloenomtruduidatimsugestijama.

T1.CILJOBUKEINAINREALIZACIJE
Predstavljanjeupoznavanjeevidentiranje
Ciljkursaiprogramobuke
Organizacijakursa(mesto,vreme,raspored)
Nainprovereznanja
Verifikacijakursa(karneti,diplome,kartice)
PravaiobavezeP3

PREDSTAVLJANJEUPOZNAVANJEEVIDENTIRANJE
Uokviruprvogterminasapolaznicimakursa,nakonpredstavljanjainstruktorakojievoditikurs,vrise
upoznavanje sa polaznicima kursa od kojih uzimamo potrebne podatke za evidencije kursa koje emo
voditi tokom kursa i po odranom kursu iskoristiti za izvetaj koji dostavljamo Savezu a koji sadre :
datum zavretka kursa, ime organizatora i realizatora, osnovne podatke o kursu i licima koja su ga
zavrila.
Tokom odravanja kursa vodie se podaci o svim aktivnostima tokom odravanja kursa kao to su
odrana predavanja po temama kada i gde, ko je bio predava, evidentiranje prisustva polaznika
teorijskojipraktinojobuciiostalibitnipodacizapraenjetokakursa.
U tom smislu predlaemo vodjenje evidencija kao to sledi u prilogu, naravno predlog je podloan
promenamauskladusaustanovljenimpotrebama:

RONILAKIKLUB

KURSZASTICANJEKATEGORIJE_____________________________

Trajanjekursa:Komisija:
Od______________do_____________1.Instruktorrukovodilackursa
_______________________

2.lanovikomisije:

10

________________________
________________________
________________________
________________________
________________________

PRIJAVAKURSA
Na osnovu prijavljenih kandidata za ___________ godinu, planirano je odravanje kursa za ronilaku
kategoriju________________________________uvremenuod___________do______________

Prijemni ispit se polae dana_____________________20___ godine u _______ asova u


_____________________________.

Teorijski deo nastave odrae se u periodu od____________ do ______________ u


______________________________.

Praktini deo nastave odrae se od _______________ do________________ u


_____________________________________________.

Ispit e biti odran dana ____________ u vremenu od____ do_____ asova u


______________________________________________apopravniispitdana______________od____
do____u_________________________________.

11

RUKOVODILACKURSAJE:________________________________________
NASTAVNICIASISTENTISU:_______________________________________
_____________________________________
_____________________________________

Datum______________________Rukovodilackursa
_____________________

IZVETAJOPRIJEMNOMISPITUZAZVANJE___________________
Dana __________________ 20____ godine u ____________________________________ izvren je
prijemniispitkandidatazaronilakozvanjekategoriju_____________________________________sa
sledeimrezultatom.

Red.
Br.
Prezime
Ime
Matinibroj Lekarski
pregled
Ocena
teorije
Ocena
prakse
Zakljuna
ocena
Primedbe
1.
2.
3.
4.
5.
6.

12

Komisija:_________________________
_________________________
_________________________M.P.

DNEVNIKKURSAevidencijatemainastavnihjedinicateoretskideo

Datum,
mesto
asod___
do___
Predmetinastavnajedinica Izvoa Primedbe
T1.Uvodnopredavanje
T2.Zakonskipropisiietikaronjenja
T3.Istorijatronjenja
T4.RonilakaopremaI
T5.RonilakaopremaII
T6.Fizikaronjenja
T7.Anatomijaoveka
T8.Fiziologijaronjenja
T9.Ronilakebolesti
10.Proputenaprofilaktikadekompresija
T11.Stresuronjenju

13

T12.Postupakprironilakomincidentu
T13.Podvodnaorjentacija
T14. Pretraivanje pronalaenje i vadjenje
predmeta

T15.Organizacijagrupnogronjenja
T16. Organizacija ronjenja u oteanim
uslovima

T17.Osnovispecifinihronjenja
T18.Ronilakisportoviitakmienja
T19.Ronilakasredina

TEORETSKI DEO: dnevnik prisustva polaznika kursa za ronilako zvanje


__________________________________
Prezimeime T
1
T
2
T
3
T
4
T
5
T
6
T
7
T
8
T
9
T
10
T
11
T
12
T
13
T
14
T
15
T
16
T
17
T
18
T
19





DNEVNIKKURSAevidencijatemainastavnihjedinicapraktinaobuka.
Datum,
mesto
asod___
do___
Predmetinastavnajedinica Izvoa Primedbe
V1.Upotrebaamacauronjenju

14

V2.Radnaronilakomkompresoru
V3. Vebe spaavanja i pruanja prve
pomoi

V4.Praktinaulogakorisnikabarokomore
V5.Podvodnaorjentacija
V6. Pretraivanje, pronalaenje i vadjenje
potonulihpredmeta

V7.Asistiranjeorganizatoruronjenja
V8. Organizacija i realizacija ronjenja u
razliitimuslovima

V9.Organizacijasportskogtakmienja

PRAKTINA OBUKA: dnevnik prisustva polaznika kursa za ronilako zvanje


__________________________________
Prezimeime V1 V2 V3 V4 V5 V6 V7 V8 V9





IZVETAJOISPITUURONILAKOZVANJE__________________________________

15

U vremenu od ______________ do ________________ odran je kurs za ronilako zvanje


____________________________________ i to teoretski deo u
____________________________________ i praktini deo u
____________________________________.

Zavrniisptisuodrani:
Praktinideou___________________________teoretskideou_________________________

Popravniispitjeodran_____________________u________________________________

REZULTATIISPITASU

Red.
br
Prezime
Ime
ocena
teorija
ocena
praksa
srednja
ocena
zakljuna
ocena
broj
diplome
primedba
1
2
3
4
5
6

REZIME:
Ispitujepristupilo________________________kandidata

16

Ispitjepoloilo________________________kandidata
Napopravniispitjeupueno_______________kandidata
Popravniispitjeploilo___________________kandidata

KOMISIJA:
1. Instruktorrukovodilackursa___________________________
2. __________________________________________________
3. __________________________________________________
4. __________________________________________________
5. __________________________________________________

M.P.

CILJKURSAIPROGRAMOBUKE
Ciljkursajedastekneteznanjekojeevamomoguitidasauspehomorganizujeteiprovoditesvevrste
podvodnihaktivnostinanainkojijeprepoznatljiviznae(SOPASove;CMASove)koleronjenja,kaoi
napredovanjeuronilakojhijerarhiji.
Program obuke obuhvata 19temateorijskih predavanjaukupnog fonda16,5 asova i 9 vebi praktine
obuke, predvidjenih UZORom koji standardizuje procedure i ujednaava kriterijume i zahteve u
ronilakimaktivnostima.
Takosuteoretskimpredavanjimapredvidjene:
T1.Uvodnopredavanje
T2.Zakonskipropisiietikaronjenja
T3.Istorijatronjenja
T4.RonilakaopremaI
T5.RonilakaopremaII
T6.Fizikaronjenja

17

T7.Anatomijaoveka
T8.Fiziologijaronjenja
T9.Ronilakebolesti
T10.Proputenaprofilaktikadekompresija
T11.Stresuronjenju
T12.Postupakprironilakomincidentu
T13.Podvodnaorjentacija
T14.Pretraivanjepronalaenjeivadjenjepredmeta
T15.Organizacijagrupnogronjenja
T16.Organizacijaronjenjauoteanimuslovima
T17.Osnovispecifinihronjenja
T18.Ronilakisportoviitakmienja
T19.Ronilakasredina
Praktinomobukompredvidjenoje:
V1.Upotrebaamacauronjenju
V2.Radnaronilakomkompresoru
V3.Vebespaavanjaipruanjaprvepomoi
V4.Praktinaulogakorisnikabarokomore
V5.Podvodnaorjentacija
V6.Pretraivanje,pronalaenjeivadjenjepotonulihpredmeta
V7.Asistiranjeorganizatoruronjenja
V8.Organizacijairealizacijaronjenjaurazliitimuslovima
V9.Organizacijasportskogtakmienja

ORGANIZACIJAKURSA

18

Predavanja se odravaju u prostorijama Kluba pogodnim za to ili u drugim prostorima pogodnim za


ovakvu aktivnost (to mogu biti i predavanja u okviru ronilakih kampova i slino), uz obezbedjenje
potrebnogbrojaodgovarajuihinstruktoraronjenjaiasistenata.

Dinamiku obuke najee definiemo kroz dogovor sa uesnicima kursa imajui u vidu heterogenost
strukture grupe (da neki lanovi grupe rade a neki ne i slino), ali je neophodno dogovoriti minimum
predavanjakakoobukanebitrajalapredugo.

Za obuku se osigurava potreban broj potpune i ispravne opreme, kao i potrebna nastavna sredstva
(skice,preseci)isredstvazapruanjeprvepomoi.

NAINPROVEREZNANJA

NainprovereznanjajedefinisanodredbamaUZORtakodaseproverateoretskogznanjavriusmenim
odgovaranjemnapo2pitanjaizsvakenastavneceline.

Posle zavretka svake nastavne jedinice iz praktinog programa kursa, rukovodilac kursa ocenjuje rad
kandidata.Ocenapraktinogdelaispitajesrednjaocena,stimdakandidatmorabitipozitivnoocenjen
zasvakunastavnujedinicu.Ocenapraktinogzadatkanaispituunosisekaojednaodocenazanastavnu
jedinicu.Praktianzadataknaispituje:
Uronnadubinuod810metarairaspremanjeiopremanjeLARO;
Orjentacijapodvodomuzupotrebuinstrumenata;
PlivanjesaLAROuduiniod500metaravremenskiogranienouskladusauslovimaakvatorija;
Spasavanjeunesreenogsa20metaradubineipruanjeefikasnepomoiuzupotrebuO
2
(prema
programuDANaspecijalistikikursUZOR1.7.2.pod23);
DemonstracijavebeizprogramaP1(uuloziasistentainstruktora)poizboruispitnekomisije

19

VERIFIKACIJAKURSA(KARNETI,DIPLOME,KARTICE)
Po uspenom zavretku kursa svaki polaznik dobija od nadlene Nastavne komisije Saveza diplomu,
CMASkarticukojajelinidokumentsvakogroniocaikojomsepotvrdjujenivoobuenostiinovosteeno
zvanjeRonilacP3,ironilakikarnetukojiseupisujunjegovilinipodaciiupisujedatimsticanjazvanja
RonilacP3ibrojCMASkartice,overenopeatomipotpisomOrganizacijekojajeodralaobuku.
Ronilaki karnet pored podataka o zdravstvenom stanju i realizovanim ronjenjima sadri i deo za
godinjeoverekategorijekojeoveravaSavez.

PRAVAIOBAVEZEP3
RonilacsatrizvezdeP3potpunojeobueniutrenirandaroni,vodiiorganizujeronjenja.Ronidodubine
od 40 metara, a u uslovima specijalnih ronjenja (spaavanje, ronilaki radovi i.t.d) dubina ronjenja
ogranienapremamedijumukojidieiosposobljenoupojedinca/odgovarajuispecijalistikikurs.
Kompetentanjedavodidvapararoniocasa1zvezdomiosposobljendaasistiraprirealizacijikursevado
svojekategorije.
Daklesaovimnivoomobuke,vimoetedaraditekaovoditeljronjenjaubilokomRonilakomcentruali
preporuujemo da se osigurate od profesionalne odgovornosti za svoju aktivnost. Polisa osiguranja se
obnavljasvakegodine.

20

T2.ZAKONSKIPROPISIIETIKARONJENJA:
- Sistemorganizovanjaronilakihklubova,savezaiasocijacijausvetuikodnas
- Normativnaaktakojimseregulieronjenje(zakoni,standardi,uslovi,programi)
- Ponaanjeronilacauorganizacijiipriobavljanjuronilakeaktivnosti
- Ulogaiuticajroniocasatrizvezdenamladjekategorije
- Odnospremaronilakojsredini(tehnioj,fizikoj,socijalnoj)
- Osnovnimotivibavljenjaronjenjem

SISTEMORGANIZOVANJARONILAKIHKLUBOVA,SAVEZAIASOCIJACIJAUSVETUIKODNAS
SOPAS je jedina organizacija koja u sebi ima atribute sportskorekreativnog bavljenja ronilakim
sportom dok su sve ostale asocijacije profitabilnog karaktera. Vertikalno na savez je vezan za
organizacijuCMAS,aCMASjevezanzaSOKaSOKzaMOK.
Do donoenja novog zakona sportski klubovi su bili registrovani pri Ministarstvu sporta. Sada e biti
registrovaniuAPRipriMinistarstvusporta.
CMAS (Confdration Mondiale des Activitis Subaquatiques) Svetski savez podvodnih aktivnosti, je
prva meunarodna ronilaka asocijacija na svetu osnovana 1959. godine od strane 15 zemalja i
istraivaa morskih dubina J.Y.Coustea, koja je ronjenje ustrojila po naelima preuzetim iz vojnog
ronjenja. Razvoj evropskog amaterskog ronjenja se odvijao putem nacionalnih saveza koji su okupljali
klubovesportskihronilaca.

21


NaosnivanjuCMASporedFrancuske,Nemake,Belgije,Brazila,Grke,Italije,Monaka,Portugalije,USA,
vajcarske, uestvovala je i naa tadanja zemlja Jugoslavija sa Savezom za sportski ribolov i podvodne
aktivnostiSFRJ.OnotorazlikujeCMASoddrugihronilakihasocijacijajeutometojeCMASdefinisan
kao medjunarodna edukativna i sportska asocijacija nacionalnih saveza podvodnih aktivnosti, gde je
ronilakoobrazovanjeorganizovanoputemronilakihklubovaulanjenjihunacionalnironilakisavez a
kvalitet i sigurnost rada klubskih instruktora nadzire Nastavna komisija pri SOPAS (Savezu organizacija
podvodnih aktivnosti Srbije). Prednost CMAS sistema obrazovanja i obuke ronilaca je u tome to se
obuenironilacnepreputasamomsebi,vemuseronjenjeidaljnjeusavravanjeomoguavauokviru
kluba to nije sluaj sa drugim ronilakim asocijacijama (PADI, SSI, NAUI i druge) gde su nosioci
ronilakogobrazovanjaprofesionalnironilakicentriiinstruktori.
CMASpristupomoguavastalnikontaktidruenjeinstruktoraisvojihbivihuenika,zajednikaronjenja
tokomkojihsevriprenoenjeiskustavaasamimtimepostieboljasigurnostronjenja.CMASobrazovni
sistem u svim ronilakim kategorijama ukljuuje savladavanje teoretskog i praktinog znanja po
propisanim standardima koji obezbedjuju maksimalnu sigurnost. Instruktori vode brigu o svakom
kandidatu da budu osposobljeni za sigurno ronjenje i procenjuju sposobnost kursista u svim fazama
obuke,dabipouspenozavrenojobucidobiliinternacionalnuCMASIDkarticu.
DakleCMASjeneprofitabilnaorganizacijakojaokupljasvenacionalneronilakesavezesveta,tejetime
krovnaronilakaorganizacijausvijetu,kojajeuzostaleaktivnostivezanazaorganizacijuisprovodjenje
svih vrsta sportsko takmiarskih disciplina ronjenja do ranga svetskih prvenstava, ime se izdvaja od
ostalih svetskih organizacija ronilaca koje su profitabilnog karaktera. CMAS je je jedina ronilaka
organizacija koja istovremeno razvija i ronilaki takmiarski sport (brzinskoplivanje perajima, podvodni
hokej, podvodnu orjentaciju, podvodne vetine i ronjenje na dah sa vie disciplina) tako da je CMAS i
lanMOK(Medjunarodnogolimpijskogkomiteta)aSOPASOlimpijskogkomitetaSrbije.
MedjunarodnosediteCMASjetrenutnouRimu.
BozaneOstojic,predsednikSavezaorganizacijapodvodnihaktivnostiSrbije,jenapredstavikuIzvrnom
birouCMASa.
NAUI (National Association of Underwater Instructors Nacionalno udruenje ronilakih instruktora)
osnovan1959godineuSAD,najstarijaamerikaasocijacija.Godine1972postajelantehnikekomisije
CMASa1985istupaizCMASsaobrazloenjemdaCMASelidaograniinjenodelovanjesamonaSAD.

22

Stvoren je lanac medjusobno nezavisnih asocijacija ronilakih instruktora koje su svaka za sebe razvile
sopstvenu ronilaku kolu. Poslujui uz dobit, obuavale su ronioce, organizovale ronilake izlete,
iznajmljivali,prodavaliiservisiralironilakuopremuislino.OsnovanjeNAUIinternationala1996godine
menjaimeuNAUIWorldwide.
SDI(SCUBADivingInternational)osnovana1994godineobuhvataobukuzatehnikaronjenja.
TDI(TechnicalDivingInternational)obuhvataobukuzatehnikaronjenja.
PADI (Professional Association Diving Instructors) profitabilna profesionalna asocijacija ronilakih
instruktoraorjentisananaprogresivnouenjeronjenjasaciljemdaueniktopreudjeuvodu.
IANTD (International Association of Nitrox and Technical Divers), orjentisana na obuku tehnikom
ronjenjuveiskusnihronilaca.
SRDI (Specijal Response Diver International) kanadska asocijacija koja se bavi obukom vladinih
organizacija, specijalnih jedinica, vojske, policije (istrage, pretraivanja), carine i spasilakih slubi
(ronjenjenatekodostupnimlokacijama).
SSI (Scuba Schools International) Glavno sedite SSI donosi standard I kreira vetine I tehnike SSI
kurseva,ukljuujuiseuradronilakihcentarausvet.

NORMATIVNA AKTA KOJIM SE REGULIE RONJENJE (ZAKONI, STANDARDI, USLOVI,


PROGRAMI)
Svaka nacionalna federacija ima sopstveni akt kojim regulie ronjenje u svojoj zemlji (odreuje
podruje primjene ovoga akta; definie pojam ronjenja; odreuje vrste i naini ronjenja; naini
osposobljavanjazaronjenjekojeobuhvatauslovepodkojimapravnaifizikalicamoguobavljatiobuku
ronilaca;odredjujesigurnosneitehnikiuslovezaronjenje;definiupojamronilakihnesreainezgoda
i propisuju obavezu istraivanja istih; odreuju podruja pod posebnim uslovima ronjenja; inspekcijski
nadzor;kazneneodredbe).

U period FNRJ I SFRJ ronjenje je regulisano podzakonskim aktima: Pravilnik o higijenskotehnikim


meramapriradu(Sl.lisFNRJ10/58i11/58)iposebnimPravilnikomohigijenskotehnikimmeramapri
ronilakim radovima (Sl. list FNRJ 36/58) koji kao poseban dodatak sadri i tablice za dekompresiju
vazduhom i kisenikom i propisuje itav niz detaljno opisanih postupaka u ronjenju tekom ronilakom
opremom skafanderom. Kasnije sudoneseni i Osnovni zakoni o morskom ribarstvu Sl.list SFRJ 10/65;
Pravilnik o vrenju podvodnih aktivnosti u obalnom moru Jugoslavije Sl. list SFRJ 26/56; 31/67; Sl. list
SFRJ26170OdlukaozabraniIogranienjukretanjainastanjivanjaupojedinimdelovimamorskeobale,
ostrvima i delovima ostrva SL. list SFRJ 14/67, Naredba o ustanovljavanju zabranjenih zona u
jugoslovenskimunutranjimvodamaSl.ListSFRJ23/65i26170.

Nacionalne federacije pa i u Srbiji, u svojim odrednicama sopstvenih akata UZOR (Uputstvo za obuku
ronilaca), oslanjaju se na Pravila za obuku ronilaca i ronilakih instruktora Medjunarodne asocijacije

23

podvodnih aktivnosti CMAS (Confdration Mondiale des Activitis Subaquatiques) a u korelaciji je sa


PROLARSFRJ(Pravilaobukelakihronica).

Zakonskaregulativezaobavljanjepodvodnihaktivnostijeuredjivanazakonima(Zakonosportu;Zakono
udruenjimagradjana;Zakonopomorskomdobruimorskimlukama;Zakonopruanjuuslugauturizmu;
Zakonoradu;Uredbaopostupkudavanjakoncesijanapomorskomdobru)iliPravilnicima oobavljanju
podvodnih aktivnosti i svaki ronilac je duan da se upozna sa tim aktima jer nepoznavanje zakona ne
oslobadja krivice. U naeli svi ti zakoni i pravilnici imaju iste ili pribline odrednice, kao to su mesta
zabranjenazaronjenjevojniobjekti,lukeotvorenezajavnisaobraaj,plovniputeviidrugamestakojasu
vidnoobeleenaznakomzabraneronjenja.

U Nacionalnim parkovima postoje posebna pravila i dozvole za obavljanje podvodnih aktivnosti, istim
aktima pravilnicima i zakonima se odredjujena koji nain se mogu obavljati podvodne aktivnosti kao i
oprema koja je neophodna za obavljanje aktivnosti (bove za obeleavanje mesta ronjenja, ronilaka
zastavica,bljeskalicezanonoronjenjei.t.d).Zanepotovanjezabranauprincipuseizriuvisokekazne
kojeporedtogapredvidjajuimogunostoduzimanjaopreme.

Potrebnojenapomenutidapostojeidrugizakonikojisutangentnisapodvodnimaktivnostimakaoto
suZakonomorskomribarstvu(zabranjujeupotrebuaparatazadisanjeipukezalovribe;sakupljanjei
ubijanjemorskihorganizamananedozvoljennainstrujom,eksplozivom,omamljujuimsredstvimabez
adekvatne dozvole). Sem ovog imamo Zakon o zatiti prirode te je dunost svih ronilaca da spree
oneiavanje i prljanje mora i morskog dna. Zakon o zatiti spomenika kulture i Zakon o arheolokim
istraivanjima apriori zabranjuje neovlaeno istraivanje i prisvajanje, diranje i pomeranje arheolokih
artefakata a ovo se odnosi i na potopljene objekte brodove i druge plovne objekte sa kojih je
zabranjenouzimatisuvernire.Zadelaapostrofiranauovimzakonimaporedprekrajnihprijavapokree
seikrivinipostupakikazneseproteudo5godinazatvora.

PONAANJERONILACAUORGANIZACIJIIPRIOBAVLJANJURONILAKIHAKTIVNOSTI

Roniocitrebadabrinuosvomzdravljuiredovnimvebanjemipravilnomishranomodravajukondiciju
zaronjenje,atimeidoprinosebezbenomronjenju.
Roniocitrebadaodravajunivosvojestrunostistalnimponavljanjemdotadausvojenihznanjaivetina
upotrebe tehnike i opreme, podiui nivo sopstvenih psihofizikih sposobnosti sticanjem iskustva kroz
stalnaronjenjaurazliitimuslovima.Trebadaseupoznajusanovostimauronjenjuinastavesauenjem
isticanjemnovihznanjaivetinaimedoprinoseoptojbezbednosti,bezbednostisebeilanovakluba.
Ronioci treba da potuju podvodnu sredinu i svojom aktivnou ne ine nepotrebnu tetu. Iz vode u
kojoj rone ne treba da uzimaju nita ivo ukoliko za to nemaju dobar razlog. Tokom ronjenja treba da
vode rauna da ne uznemiravaju ivi svet pod vodom i oteuju podvodno rastinje, te da prirodu pod
vodomostaveustanjuukakvomsujeizatekli.
Roniocitrebadaroneuokvirusvojihmogunosti,osposobljenostiiiskustva,potujuiodredbeUZORu
pogledu organizacije i realizacije ronjenja (ronjenje u paru i grupi, brzina zarona, izrona i drugo), da se
brinuopoverenojimopremiimeetakodjedoprinetibezbednostiuronjenju.

24

Starijeronilakekategorijetrebadabudusvesnedasvojimponaanjemistavom,postajuuzormladjim
roniocima kakvim bi roniocima trebali da postanu. Zato ronici viih ronilakih kategorija treba da vode
rauna o svom ponaanju u ronjenju jer e mladje kategorije usvajati njihova ponaanja i stavove u
ronjenjusmatrajuiihprihvatljivimipoeljnim.
Trebadaukazujumladjimkategorijamanagrekeipropustepomauiimdausvojepravilnapostupanja
inavikeuronjenjukaoibrigaodiscipliniuronjenjukaofaktorubezbednostironjenja.

ULOGAIUTICAJRONIOCASATRIZVEZDENAMLADJEKATEGORIJE
P3 linim primerom utie na ronioce. Kompetentan je da organizuje i vodi ronjenja, da vodi dva para
roniocasa1zvezdomiosposobljendaasistiraprirealizacijikursevadosvojekategorije.
Dabiasistiraoinstruktorupriobucironilaca,P3moradarazumemetodeobukekursistainainradasa
instruktoromdasenemeauradinstruktoraalijestalnoprisutanispremandapomognenazahtev.U
takvojsituacijiP3trebadapotujeautoritetinstruktora,natrebadasesuprotstavljainstruktoruveda
sagleda instruktorov stil rada sa kursistima (kako reava probleme, kako motivie kursiste). Svojim
ponaanjem i stavom P3 je uzor kursistima kakvim ronioci treba da postanu, ime stie njihovo
potovanje, ali se time i poveava odgovornost P3 da potuje sva pravila u ronjenju, jer e kursisti
usvajati navike P3 u ronjenju i smatrati ih prihvatljivim ponaanjem (tako ako prebrzo zaranjate i
izranjate,nepotujeteodredbeUZORodubinamaronjenjazapojedinekategorije,iliseposleronjenja
napobrinetesezaopremu,kursistieseponaatiistotako).
Asistiranjem na kursu za obuku ronilaca P3 znaajno doprinosi kontroli i sigurnosti kursista, ukazuje
kursistimanapropusteprisastavljanjuopreme,demonstriravebeivrinadzornadponavljanjemvebi
kojesukursistiveusvojili,dajuiinstruktoruprostoradasvojupanjuusmeravakakursistimakojimaje
potrebno dadatno angaovanje. Ovim P3 doprinosi pravilnom usvajanju vebi i radu sa opremom od
stranemladjihronilakihkategorijaidoprinosiafirmacijironjenjakaosporta.
Svojim strpljivim, pristupanim nastupom, umeem planiranja i donoenjem odluka, postaje primer
mladjim ronilakim kategorijama, imajui uvek na umu da on predstavlja Klub i prepoznatljivu kolu
ronjenjaKluba.
Mladjeroniocepodseananekuobavezu,kontroliedalisustiglinavreme,podseaihdasuzaboravili
neki deo opreme, leerno i bez napetosti priprema grupu za odlazak na ronjenje ime stie njihovo
potovanje.Svojimiskrenimstavomizgradjujemedjusobnopoverenjeipovezanost.

ODNOSPREMARONILAKOJSREDINI(TEHNIKOJ,FIZIKOJ,SOCIJALNOJ)
U Srbiji ronjenje kao sportsko rekreativna aktivnost zastupljena je od 1960 godine i za ronjenja se
koristeskorosvivodenitokovirekeDunav,Sava,Tisa,MoravaJezerabilodasuprirodnailivetakai
kanaliVelikibakikanaliDTD.

25

Svojim nedovoljno promiljenim potezima, ovek moe dovesti do tekih poremeaja ravnotee i
prirodnim putem ve uspostavljenih ekolokih sistema i lanaca ishrane, te da dovede do nestanka
pojedinihautohtonihvrstakarakteristinihzateoblasti(nedovoljnopromiljenounoenjestranihvrsta
riba koje poni da unitavaju domae vrste i nekontrolisano se ire oduzimajui autohtonim vrstama
ivotniprostorprimerdonoenjaamerikihsomiakojipoinjudadominirajuvodotokovimaidrugo).
Zbog svega ovog namee se potreba angaovanja ronilaca na zatiti i opstanku eko sistema za
postojee i generacije koje dolaze. Ronioci treba da potuju podvodnu sredinu i svojom aktivnou ne
ine nepotrebnu tetu. Iz vode u kojoj rone ne treba da uzimaju nita ivo ukoliko za to nemaju dobar
razlog. Tokom ronjenja treba da vode rauna da ne uznemiravaju ivi svet pod vodom i oteuju
podvodnorastinje,tedaprirodupodvodomostaveustanjuukakvomsujeizatekli.

OSNOVNIMOTIVIBAVLJENJARONJENJEM
Motiv se moe definisati kao psiholoko stanje koje prouzrokuje ili pokree odredjeno ljudsko
ponaanje.
Osnovni motiv oveka za bavljenje ronjenjem su bili znatielja, potraga za pronalaenjem novih izvora
hrane,sklanjanjeodopasnosti,nameradaseiznenadineprijatelj.
Danas,motivizabavljenjeronjenjemsuafirmativneprirode,bavljenjeronjenjekaosportom,razvijanje
sopstvenih psihofizikih sposobnosti, napredovanje u sportskom, privrednom, vojnom, nauno
istraivakompogledu.Istraivanjepodmorjajesveprisutnijeidonosiotkrianovihdosadanepoznatih
ivihbiakojaivenavelikimdubinama.
Motivi za ronjenjem kreu se od zadovoljenja znatielje, istraivanja, lova, fotografisanja, optimalnog
linog socijalnog razvoja, uenja o sebi i drugima, pa do zadovoljenja psihofizikog zadovoljstva (kroz
boravak u odgovarajuim klimatskim uslovima, mora, jezera, uitak boravka u prirodi, rekreacija,
zdravlje), emocionalno bogaenje (kroz uivanje u dobroj zabavi i socijalnim kontaktima), duhovno
bogaenje(krozupoznavanjedrugihzemalja,kultura,jezika).
estimotivibavljenjaronjenjemkaosportomsuusavravanjesportskogiskustvaisticanjenovihvetina,
provod i zabava, druenje i stvaranje novih prijateljstava, uzbuenje i izazov, sticanje fizike kondicije,
postizanjeuspehailipobede,takmienje,nastavaktreningakaviemnivou.
Postoje i oni koji u ronjenje dolaze sa negativnim motivima kao to su egzibicionizam, elja za
liderstvom, negativna ambicioznost, dominacija nad drugima, agresivnost, pobeda po svaku cenu itd.
Ove nepoeljne motive treba izbei upornim radom kroz individualne razgovore, grupne razgovore i
edukacijom, dosledno definiui (odredivi) poeljno i nepoeljno ponaanje. Uspeh treba predstaviti
kao borbu za pobedu uz ulaganje maksimalnog napora, kao maksimalan trud i pobedu nad samim
sobom, a ne samo kao pobedu nad protivnikom ili takmienje ko e dublje, dalje i slino. Ronioc nikad
nijegubitnikakoulaemaksimalnenaporedasavladaneophodnevetineuronjenju.

26

Poeljna ponaanja treba nagraditi pohvalom, osmehom, tapanjem po leima, odobravanjem,


publicitetom, materijalnim nagradama (klubska majica), specifinom aktivnou (odlazak na izuzetna
takmienja,nazabaveuklubu,proslave),psiholoke(zadovoljstvosopstvenimnapredovanjem,uivanje
usportu).
Nepoeljna ponaanja treba ispravljati na pozitivan, konstruktivan nain, nikako na sarkastian ili
omalovaavajui nain sa ljutnjom i kritikom, kako ne bi uznemirili i zaplaili. Greke se ispravljaju uz
pomo pozitivne instrukcije upakovane izmedju dva ohrabrenja (najpre pohvaliti neto to je dobro
uradjeno zatim se daje pozitivna instrukcijakorekcija, a potom naglase njeni pozitivni efekti ako ih se
pridrava). Kanjavanje treba izbegavati, osim u sluajevima kada smo na to prisiljeni, ne treba stalno
zakerati,plaitiiizazivatioseajkrivice,neizlagatineprijatnostipreddrugima.
Motivikojidovodedonaputanjaronjenjasupojavadrugihinteresovanja,nedostatakprovodaizabave,
neuspenost na takmienju i nenapredovanje, teki, dosadni i jednolini treninzi, loa organizacija i
komunikacija, nesimpatian ili nepravedan instruktor, povrede, nedostatak oseanja pripadnosti i
nedostatak podrke (roditelja), materijalni razlozi. Zato treba radom u klubu zadovoljiti motiv za
druenjem, kroz mesto i vreme vezano za slobodno vreme, druenja, urke, roendane, jubileje, a
treningeuinitiuzbudljivijim,manjedosadnimimonotonim.
T.3ISTORIJATRONJENJA
- Osnovnimotivipojaveoveaktivnosti(egzistencijalni,vojni...)
- Osnovnipodaciorazvojuronilakeopreme
- Osnovnipodaciorazvojumedicinskihsaznanja
- Pojavaikarakteristikeronilatvakodnas

OSNOVNIMOTIVIPOJAVEOVEAKTIVNOSTI(EGZISTENCIJALNI,VOJNI...)
Motivi oveka da zaroni u vodu su znatielja, egzistencijalni razlozi (potraga za novim izvorima hrane),
vojni(sklanjanjeodopasnostiinameradaseiznenadineprijatelj).
ovek se oduvek nastanjivao u blizini vode, na obalama reka, jezera i mora, to potvrdjuju brojni
arheoloki nalazi i iskopine u priobalju. ivei na obalama mora, u stalnoj potrazi za hranom, ovek je
zaronioiuvodudapronadjehranu.
U praistoriji tadanji ljudi su ronili na dah i vadili koljke za ishranu. Potvrdu ovakve ljudske aktivnosti
nalazimo u pronadjenim brdacima na obalama Severne Afrike, Sredozemnog mora, Lamana i
Severnogmora,nastalimododbaenihostatakakoljkiostrigaiSenakizvadjenihizmora,kojesuljudi
koristilizaishranu,akojerastusamoudubljimdelovimamora,idokojihsemoglostiisamoronjenjem.

27

Ovo je ukazivalo da je ovek od davnina u praistoriji poznavao tehniku ronjenja i koristio je u


egzistencijalnesvrhezapronalaenjeiobezbedjenjehrane.
ovekjeronioiustetskesvrhe,radipravljenjepredmetazaulepavanjetodokazujuukrasiodbiserai
sedefakoljkipronadjeniuegipatskimpiramidamaiz4.500godinaprenaeere,toukazujedasuljudi
togdobapoznavalironjenje.
KineskomcaruJudivljaplemenasuplaaladanakucrnimbiserimaasvedoanstvootomesenalazina
spomenikuiz2.250godinestareere.
HomeruIlijadipevaoovekukojijeroniodabivadiokoljke,aGrkiistoriaraHerodot(460500BC)u
deluIstorijagovorioSciliodScilionainjegovojerciKajanikaovetimroniocimanadahzarobljenima
odstranepersiskogkralja.Kajanajeprvaenaroniockojasepojavljujeupisanimtragovimaoronjenju.
Danas, motivi za bavljenje ronjenjem su afirmativne prirode, bavljenje ronjenjem kao sportom,
razvijanje sopstvenih psihofizikih sposobnosti, napredovanje u sportskom, privrednom, vojnom,
nauno istraivakom pogledu. Istraivanje podmorja je sve prisutnije i donosi otkria novih do sada
nepoznatihivihbiakojaivenavelikimdubinamainovihsaznanjaorazvojuivota.
Veliki podsticaj razvoju ronjenja dalo je korienje podmorskih leita nafte i u vezi stim zahtevi da
profesionalni ronioci rone sve dublje u zasienju, zvonom, meavinama gasova. Razvoj ronilake
opreme i prakse, probudio je interesovanje sportskih ronilaca za nove mogunosti i limite, a veza
izmedju neprofitnog amaterskog, vojnog i privrednog ronjenja je pozitivno uticala na razvoj ronjenja
uopte.
Vojne potrebe (sakrivanje od neprijatelja, potreba da se iznenadi neprijatelj ili da se dodje do
tehnolokih reenja protivnikovih vojnih sredstava), uticale su na razvijanje ronjenja o emu postoje
tragoviiudalekojprolosti.
U delu Istorija grkog istoriara Herodota (460500 BC) govori o Scilijasu (Scili od Sciliona) i njegovoj
erciKajanikojisukaovetironiocinadahbilizarobljeniodPersijskogcaraKserksaI,kojiihjeuposliou
spasavanju blaga sa jednog potonulog broda kod Peliona. Herodot navodi da je Skilijas eleo da
prebegnegrcimaalidamusenijepruiladobraprilikasvedodanakadasupersijancistaliokupljatisvoju
flotu.PriakaedajeSkilijassabrodaskoioumorekodApatejeinijeizroniosvedortaArtemisija,to
jeudaljenostodoko80furlonga(15kilometara).
Smatra se da je Skilijas skoio u more i presekao konope za sidra na mestima gde su bili ukotvljeni
persijskibrodovi.
Grci su koristili prva zvona koja su omoguavala relativno dug boravak pod vodom. Prema Aristotelu
skupljaisundjerasuupotrebljavalibronzanazvonazvanatini,doksusmanjimzvonimazvanimlebette
borci Aleksandra Velikog po njegovom naredjenju razorili podvodnepreprekekoje su postavili branioci
gradaTira332.p.n.e.

28

Nije pouzdano dokazano, ali naunici su sve vie uverenida su slavni moreplovci Feniani jo pre 4000
godinaimalinekuvrstupodmornice.Dasuak,verovatno,stiglidoostrvaKritalaicamanajedraivesla
kojesumogledaploveiispodsamepovrinemora.
Spaavanje tovara potonulih brodova je ve tokom prvog veka p.n.e. bila delatnost koja je bila dobro
organizovana, a visina materijalne nadoknade za ronjenje je bila stepenovana u odnosu na dubinu
ronjenja. Ronilo se iskljuivo na dah, do dubine 31 metar a kao teg se koristilo kamenje. Obuka u
ronjenjusesprovodilaoddetinjstva.
UdeluStrategicionvizantijskipisacMauriciuspiedasusestariSlovenihiljadamagodinasklanjaliod
neprijateljaleeinaledjimapodvodomdiuikrozupljutrsku.
Arapski pisac iz XII veka Bohedin pie da je jedan arapski ronilac diui iz naduvanih ivotinjski mehura
uspeodaprodreugradkojisenalaziopodpomorskomblokadom.
Kao i Talhoverovo delo, tako i delo De Re Militari (O vojnim stvarima) nastalo u V veku (oko 450
godina)uKonstantinopoljutadanjojprestoniciRimskeimperije,kojejenapisaoPublijeFlavijeVegetije
RenatuspoznatkaoVegetijeposvetivideloimperatoruTeodosijuVelikom,navedenisupodaciovojnoj
organizaciji, izradi specijalnih vojnih orudja i oruja, te u poglavlju o Pomorstvu prikazana funkcionalna
ronilakaopremaodelaidrugeronilakenapravezapodvodneinadvodneaktivnosti.Tajnukompletnog
funkcionisanjaronilakihodela,opremeinapravaznaojesamoonajkojeposedovaoknjiguiznaojeda
jutumai.

PrikaznekihodVegetijevihcrtea:

29

Srednji vek karakterie stvaranje predrasuda o moru kao bezdanu u kome vrebaju nemani i udovita
raznih oblika, ali je i pored toga ovek preduzimao aktivnosti na istraivanju morskih dubina. Tako Ser
Roder Bekon 1250 godine u svojoj knjizi Novum organum opisuje ronilako zvono za istraivanje
potonulihbrodova.
Kada je u pitanju ronjenje u Srednjem veku, krajem devedesetih godina XX veka u Danskoj kraljevskoj
biblioteci pronadjen je Srednjevekovni manuskript, ija je sadrina otkrila do tada nepoznate podatke
vezanezatehnikadostignuauoblastitehnikeiininjerstvauSrednjemveku.
Autor manuskripta Hans Talhofer (1420 1490) bio je neka vrsta putujueg vojnog ininjera i uitelj
vojnihvetinakojijevladarimanudiosvojevojnepronalaskeiininjerijskeuslugezanovac.Manuskript
je neka vrsta kataloga koji sadri grafike prikaze oruja i opreme ije tajne i nain izrade je poznavao
jedino Talhofer lino koji je u toku svog ivota izdao 7 knjigakataloga i kao glavni vojni inenjer bio u
slubimonogEbehardaBradatog,grofaodVirtemberga.
UmanuskriptuTalhoferaiz1459.nalaziseopisronilakogodelakojisadrisvenamapoznateatribute
modernogronilakogodelaiprincipepokojimaonafunkcioniu.
Na slici 1. i 2. je prikazana osoba u ronilakom odelu, od nauljene koe, usko saivenom da prianja uz
telo ronioca (poput sadanjih neoprenskih odela). Po svemu sudei ovo odelo je bilo predvidjeno za
ronjenja u veoj dubini gde je hladnije, jer slika 3. prikazuje ronioca u donjem veu koji vri plitko
ronjenje.

Slika1.Slika2.Slika3.
Na slici 1. i 2. je prikazana osoba u ronilakom odelu, od nauljene koe, usko saivenom da prianja uz
teloronioca(poputsadanjihneoprenskihodela).Ovoodelojeverovatnobilopredvidjenozaronjenjau
veojdubinigdejehladnije,jerslika3.prikazujeroniocaudonjemveukojivriplitkoronjenje.

30

Na slici 1. Prikazan je ronilac kako stavlja neto to lii na morski sundjerna mesto gdetreba da dodje
crevozavazduh.Ulogasundjeranijejasnanitiobjanjena,moguejedaskupljavodukojabieventualno
dospelaucrevozavazduh.
Na slici 2. prikazan je kompletno opremljen ronilac ija je glava pokrivena relativno tekim metalnim
lemomkojijepokrivenslojemkoesaodela,telemiodeloinecelinuukojojselemponaaprema
principima vazdunog zvona. U uputstvu Talhofer napominje da se po oblaenju lema i odela, preko
lemanaglavustavljajunaoareijajeprozirnapovrinanapravljenaodstakla.
Talhoferopisujeibalansiranjepodvodomgdekaedasetrebaopteretitivreama(neprecizirakakvim)
kako bi se moglo zaroniti i izroniti po elji. Takodje savetuje da se u brzim vodama treba dodatno
opteretiti.
Na slici 2. Se vidi crevo kao integralni deo odela ali nedostajedeo koji otkriva tajnu kako se kroz crevo
ronilacsnabdevaovazduhom.TutajnujeznaosamoTalhoferinatajnainjenaplaivaosvojeznanje.
Natreojslicijeprikazansistemkojiomoguavaplitkopovrinskoronjenjeiuoljivjeproirenideokoji
senalaziu1/4duinedisaliceijasvrhanijepojanjena.
Godine 1472 roberto valturo u Veneciji napravio je podmornicu od drveta na runi pogon ali nema
podatakaoronjenjuutojpodmornici.
Godine 1565 prilikom turske opsade Malte, vodjeni su krvavi okraji sekirama pod vodom izmedju
turskihimaltekihpodvodnihratnikasvedokTurcinisubiliprisiljenidasepovuku.
Izmedjudvasvetskarataizradjivanisuronilakiaparatizanaputanjepotonulihpodmornica,dabiuoi
II svetskog rata najpre u italijanskoj a potom i u drugim RM autonomni ronilaki aparati na
komprimovanikiseonikbilikorienizaofanzivneoperacijeprotivneprijatelja.

OSNOVNIPODACIORAZVOJURONILAKEOPREME
Razvoj ronjenja i ronilake opreme se kretao od ronjenja na dah (ronjenje u apnei), preko ronjenja sa
zvonom,doronjenjasa vazduhomdovodjenimsapovrineipotomronjenjasakomprimovanimgasom
(kiseonik,vazduh,gasnemeavine).
Ronjenjenadah(ronjenjeuapnei)jenajranijioblikronjenjapoznatjoodpraistorije.Najranijizapisio
ronjenju u apnei radi sakupljanja bisera su iz 4.500 g.p.n.e. dok pd 400g. p.n.e. postoje podaci o
podvodnimradovimanakoritimabrodovaiizvlaenjupotonulihpredmeta.
Da bi produili boravak pod vodom Grci su koristili prva zvona koja su omoguavala relativno dug
boravak pod vodom. Prema Aristotelu skupljai sundjera su upotrebljavali bronzana zvona zvana tini,
dok su s manjim zvonima zvanim lebette borci Aleksandra Velikog po njegovom naredjenju razorili
podvodnepreprekekojesupostavilibraniocigradaTira332.p.n.e.

31

PolegendacarAleksandarMakedonskijeupratnjisvogadmiralaNearkasiaoudubinePersijskogzaliva
itamoostaoizvesnovremezatvorenunepropustljivozvono"Skafeandros"(starogrki:androsovek;
skafebarka,teodatleipotiesavremeninaziv"skafander").Aleksandarjetadaprorekaodaeovek
jednog dana sigurno boraviti i na dnu mora. Dakle ljudima u antiko doba a naroito u Mediteranu i
Starojgrkoj,bilisupoznatiprincipipokojimasufunkcionisalaronilakazvona.
RoniociAleksandramakedonskog
LeonardoDaVinci(14521519)jenapraviocrteronilakogodelaiperajazarukeinogepougleduna
plovnekoicepticaplivaica.
Gugliemo de Lorena 15311535 u Italiji izumeo ronilako zvono sa kojim je zaronio u jezero Nemi I na
dnuostaojedansat.

U 16. veku napravljeno je ronilako zvono sa otvorenim dnom koje je sputano oteanjima vertikalno
pod vodu tako da je vazduh ostajao sabijen u zvonu u koje je ronilac uvlaio glavu da udahne vazduh I
obavljaoposlovepodvodom.

32

UXVIIvekuAmerikanacVilijamFilipsupotrebljavasistempodvodnihzvonamajkaikikojisuroniocu
omoguavalipristuppremanekolikoizvoravazduha.
Edmond Halej (engleski astronom) 1691 godine je napravio sloen sistem u kojima je vazduh u zvonu
dopunjavankrozpovezanostsamanjimzvonomsmetenimnie,tejeotvaranjemventilavazduhiznieg
zvonaterankaradnomzvonu.Halejjesajoetvoricomuzvonuproveo90minutanadubiniod1618
metaraureciTemzi.

Godine 1774 Francuz Perminet, prikazao je u Le Havreu ronilaki lem u koji je komprimovani vazduh
dovoen kroz cev povezanu sa velikim mehom na povrini. Ovom opremom izvedenoje ronjenje na
dubini15metarautrajanjujednogsata.
Godine 1782 potonuo je admiralski brod Royal George te je Ausgust Seibe pronalaza nemakog
porekla koji je iveo u Engleskoj, godine 1819 godine konstruisao ronilaki lem, takozvani otvoreni
dres i kasnije osniva poznatu firmu Seibe Gorman and Company. Tokom ronjenja na admiralskom
brodu1837godine,konstruieodeloodplatnapreteudananjetekeronilakeopreme,kojaseu

33


kasnija usavravanja koristi i danas. Na osnovu iskustava steenih kod ronjenja na Royal Georgeu,
godine1843otvorenajeprvakolaronjenjauokviruKraljevskeMornarice.
Godine1835uhemijijeshvaenaapsorpcijaCO
2
tejeod1837godinerazvojronjenjapoeozavisitiod:
konstrukcije ronilake opreme i kompresora; i od saznanja o delovanju povienog pritiska na ljudski
organizamiodrazvojapodvodnefiziologije.Industrijskomrevolucijom,tehnikideosenaglousavravao
alijefiziologijasporonapredovala.
Godine1853uBelgijiprofessorT.Schwannjekonstruisaoprvirebreatherkojije1878godineizloiona
izlobiuParizu.Oviuredjajusukorienizaspaavanjerudarakojejeurudnikuzarobilavoda.
Godine 1865 Rouquayrol i Denayrouze, svojim radom daju znaajan doprinos razvoju autonomnih
ronilakihaparatastvarajemupotrebljivogregulatorakojijeredukovaovisokipritiskvazduhanapritisak
okoline.Vazduhjesapovrinekrozgumeno crevo pod pritiskom dovodjenu kanister odaklejeudisan
pomouhidrostatskogregulatora.Vezasapovrinomsemoglaprekinutinakratkoironitiautonomno.
Ovuopremuje1884godinekoristilaAustrougarskaRMstacioniranauSloveniji.

Dalji napredak ronjenja vezan je za nauna dostignua u drugimgranama nauke poput biologije, fizike,
hemije i medicine. Tako je 1878 godine francuski fiziolog Paul Bert objasnio ulogu azota u nastajanju
ronilakihbolestiiosvetliopojamdekompresionebolestitesunjegovaistraivanjadoveladouvodjenja
procedureprofilaktinedekompresijepoprincipusporogikontinuiranogizrona.

34

U to vreme je i Halden usavrio svoju teoriju zasienja (saturacije) tkiva koja je dovela do modela
stepeniastog etapnog profilaktikog dekompresionog izronjavanja, i postavio tezu o 5 grupa tkiva
prema brzini zasienja azotom. Kraljevska ratna mornarica Velike Britanije 1906 godine usvaja
profilaktikedekompresionetabliceiodreuje63metrakaomaksimalnuradnudubinuzaronioce.
1889. godine Heinrich Drger je prijavio patent za reduktor pritiska, udarajui temelje modernoj
ronilakoj tehnologiji. 1912. Bernhard i Heinrich Drger su razvili aparat za ronjenje kojem nije bio
potrebandovodvazduhasapovrine.1917.razvijenjeprviaparatzadekompresiju,a1954.predstavljen
jeLeutnantLund,prvivojniaparatzadisanje.
Paralelno sa razvoje ronilake opreme kojoj se vazduh dovodi s povrine, radi se i na razvoju ronilake
opremekodkojebironilacrezervuvazduhanosiosasobom.

Drager runa pumpa
Haldenovedekompresionetabliceusvojene su 1915godine,usavrenajeoprema za ronjenjeinapisan
prviprirunikzaronjenje.
Od 1924.godine poinju eksperimenti s gasnim smeama helijuma i kiseonika koji su 1939.godine,
primenjeni prilikom vaenja potonule podmornice Squalus kod Portsmouhta na dubinu od 80 m, a
omoguavalisuzaronedo200mdubine.
Godine1930Gaj Gilpatrik nekadanjiameriki avijatiar kojiivi ujunojFrancuskoj,prviprimenjujeza
ronjenjegumenenaoaresastaklenimsoivimazaronjenje.PerajajepatentiraoFrancuz,LuisDeKorlije
1933.Godine.
Godine 1936. Le Prier osniva prvi ronilaki klub na svetu (za ronjenje sa ronilakim aparatom) pod
nazivomClubofDiversandUnderwaterLife(Klubronilacaipodvodnogivota).
Godine1939.IzvrenojeprvopotpunouspenospaavanjeljudizarobljenihupodmorniciUSSqualus,
dugoj 93 metra (310 stopa) koja je potonula je na dubinu od 73.6 metara (243 stope) tokom probnog
zarona u Severnom Atlantiku. Zadnji deo podmornice bio je potopljen, dok se u prednjem
nepotopljenomdelu,nalazilo33lanaposadekojisuspaeniuzpomonovogronilakogzvona,Meken
Eriksonovekomorezaspaavanje,kojajepostavljenaiznadpomonogotvorapodmornice.Podmornica
jekasnijeizvadjenaiobnovljenauestvovalauIISvetskomratu.
194243. ak Iv Kusto, porunik francuske mornarice, i Emil Ganjan inenjer u Air Liquide", pariskoj
kompaniji za prirodni gas, zajedno rade na prepravljanju automobilskog regulatora koji e roniocu

35

obezbediti vazduh automatski, na njegov udah. Do tada svi autonomni aparati su konstantno davali
vazduhilisusemoralirunoukljuivatiiiskljuivati.
KustoiGanjansuuzelidavnonaputenRukuarolDenarusovregulatornazahtev(iz19.)povezaligasa
crevima, usnikom i parom boca sa komprimovanim vazduhom. Takav aparat su januara 1943 godine
testiraliureciMarniubliziniPariza.NakonnekihizmenapatentiralisuAquaLungiizkorenapromenili
ronjenje.

AquaLungproizvedenufabricikojujekustootvoriouSAD
Jednostavan dizajn i vrsta konstrukcija Aqua Lunga obezbedili su pouzdan i jeftin aparat za sportsko
ronjenje. Air Liquide je zapoeo sa komercijalnom proizvodnjom opreme pokuavajui da zadovolji
tranju, a Kusto je i u SAD otvorio fabriku. Ovu opremu masovno su prihvatili ronioci SAD nazvavi je
SCUBA (self contained underwater breathing apparatus) to je postao opte prihvaen termin za
uredjaje za ronjenje otvorenog kruga disanja. Ova oprema se brzo irila Mediteranom I irom sveta
izazivajuiirenjeronilakogturizma.
PodvodneaktivnostinakonIIsvetskogratadoivljavajueksplozivanrazvoj.Ronjenjevienijesamovojno
ili istraivako, ve poinje da tehnolokim i ekonomskim razvojem biva dostupno svakom zdravom
oveku,tesedefiniekaovojnoronjenje(sazatvorenimkrugomzadisanje),profesionalnokomercijalno
ronjenje (izvodjenje radova pod vodom), sportskorekreativno ronjenje (ronjenje radi razonode I
zadovoljstva), tehnika ronjenja (ronjenja preko 40 metara dubine uz posebnu obuku, opremu I
discipline). Sada savremena ronilaka oprema omoguava siguran kratkotrajni boravak na dubini od 40
metara dok se za vee dubine koristi komplikovanija oprema sa vetakim gasnim meavinama za
disanje.
U daljem razvoj ronilake tehnike i podvodne fiziologije vrena su ispitivanja dugog boravka ljudskih
posada u podvodnim habitatima, eksperimentisano je s gasnim meavinama, poboljavaju se
dekompresionetabliceitraegranicevisokogpritiskakojiljudskiorganizammoedapodnesebezrizika
itrajnihoteenjailismrti.
Prouava se tehnika saturacionog ronjenja koja omoguava dui radni boravak na velikim dubinama te
suroniocifrancuskogpreduzeaComex1972.godineboraviliurekompresionojkomorinasimuliranoj
dubinu na 610 metara. Ronioci iste ove firme i Ratne mornarice Francuske, su 1977 godine ronili na
dubini od 460 metara uz ekskurzije do 501 metar. Ograniavajui faktor u osvajanju dubina je ljudski
organizamijafunkcijauuslovimavisokogpritiskanijedovoljnopoznata.

36

OSNOVNIPODACIORAZVOJUMEDICINSKIHSAZNANJA
300g.p.n.e.Aristotelopisujeperforacijububnjiakodronioca.
1670.RoberBojldajeprviopisfenomenarastvaranjagasovutelesnimtenostimaitkivimajerjeuoku
zmijekojajebilaizlaganavakumuuoiomehurigasa.
Francuski naunik Antoine Lavoisier (17431794) dolazi do zakljuka da se prilikom disanja gasovi
razmenjuju u pluima, udahnuti kiseonik u pluima zamenjuje se ugljen dioksidom, a azot se
nepromenjenizbacijeizorganizma.
1769.ovaniMorganji(GiovanniMorgagni)prvijeopisaopojavumehuriavazduhaukrvnimsudovima
mozgakodnastradalihronilacaiposumnjaodajetouzroksmrti.
PoslepronalaskakiseonikaJosephPristley(17331804)prviizraavasumnjudajemoguetetnodejstvo
kiseonikanaorganizam.BeddosiWatt1799godineuoavajupatolokepromenenapluimamaiakoji
subiliizloeniatmosferikojajesadrala80%kisenika.
Godine1830,Cochranejerazviotehnologijuupotrebekomprimovanogvazduhautunelimaikesonima.
Jedanaest godina kasnije francuski inenjer Triger, poznati graditelj kesona, opazio je kod rudara i
radnikaukesonimanastanakkesonskebolesti,akasnijeiopisaoboloveuzglobovimakesonskihradnika.
1834godineJunodopisujenarkotinodelovanjeazotanapsihuovekauuslovimaudisanjavazduhapod
povienimpritiskom.
1854 godine Pol i Watelle objavljuju da je dekompresija razlog za pojavu smetnji kod radnika i da se
rekompresijommogusmanjitisimptomi.
PaulBertfrancuskifiziologje1876godineobjaviodasuazotnimehuriikojisestvarajuuzrociproblema
koji nastaju tokom brze dekompresije. Bert je osvetlio pojam dekompresione bolesti i njegova
istraivanja su dovela do uvodjenja procedure profilaktine dekompresije po principu sporog i
kontinuiranog izrona. Istraivanjem dekompresione bolesti 1878. godine je ustanovio da udisanje
vazduhapodpritiskomoslobaaazot koji seiripokrvi itkivima i moeizazvati dekompresionubolest
kojusutadanjironiocipovezivalisakostoboljom.Bertjepreporuioradnicimaironiocimadasesporo
penjupremapovrininakonegajedolodobitnogpoboljanjazdravljaismanjenjabrojanesrea.Pol
Bert je takoe otkrio i da se uticaj dekompresione bolesti moe otkloniti poveanim pritiskom. To
otkrie je 1883. godine uslovilo konstrukciju prve dekompresione komore u Americi, koja je bila
upotrebljavanaprikonstrukcijitunelaispodrekeHadsonizmeuNjujorkaiNjuDerzija.
Godine1878PaulBertdokazujedaudisanjekiseonikapodpritiskomviimod2apsolutnabaradovodi
do konvulzija slinih onima koji se javljaju kod epilepsije (ova pojava toksinog dejstva kiseonika je
nazvanaPaulBertovefekat).IstegodineBertjeutvrdiodasugasnimehuriikojejenaaoucirkulaciji
brzodekomprimovanihivotinja,pretenosastavljeniodazota.

37

Godine1899Lorain(pronalazakiseonika)Smitheksperimentimautvrdjujutoksinostkiseonika,teda
udisanje kiseonika pod pritiskom veim od 0,6 bara, posle produenog izlaganja, izaziva patoloke
promenenapluima(ovapojavajenazvanaLorainSmithovefekat).
KrajemXIXIpoetkomXXvekauratnojmornariciVelikeBritanijegrupalekarapodvodjstvomprofesora
Haldena vri istraivanje problema dekompresije sa ciljem da se unapredi tehnologija za ronjenje I
podmorniarstvo. Halden je Izmedju 1905. i 1907. godine izvrio niz eksperimenata sa roniocima
Kraljevskemornariceiustanoviojedajeuzrokproblemabilaneprilagoenaventilacijaronilakihkaciga
to je izazivalo uveanje koliine ugljendioksida koji je postepeno trovao ronioca. Zato je preporuio
poveaniiujednaenidotoksveegvazduhaukaciguroniocazavisnoopritisku,asastaviojeinekoliko
tablica koje su pokazivale maksimalno vreme koje ronilac sme provesti na razliitim dubinama, kao i
metodudekompresijekodizronjavanja.ZahvaljujuiHoldejnovomotkriudubinaronjenjanakojesuse
ronioci sputali poveala se do neto iznad 63 m, koja je ujedno bila i maksimalna dubina sa koje su
rune pumpe mogle izvlaiti vazduh. Halden je usavrio svoju teoriju zasienja (saturacije) tkiva koja je
doveladostepeniastogetapnogprofilaktikogdekompresionogizronjavanja,teratnamornaricaVelike
Britanijeusvajaprofilaktikedekompresionetabliceiodredjuje63metrakaomaksimalnuradnudubinu
zaronioce.
Godine1935,dokazazotnenarkozekodljudiizloenihpritiskukomprimovanogvazduhaviemod4bara
(Behnke).
Od 1937 godinehiperbarine komorepoinju da se intezivnije koristeu leenju dekompresionebolesti
teseovagodinauzimakaopoetaksavremenehiperbarinemedicine.
Godine 1947 End iz SAD poinje da lei dekompresionu bolest iskljuivo sa kiseonikom pod povienim
pritiskom.
Danas, hiperbarinamedicinaseizdvojilaizpodvodnemedicine(ijaje osnovnaulogabilazbrinjavanje
ronilaca) i ima svoje mesto u skoro svakoj grani medicine. Primena kiseonika pod pritiskom viim od
atmosferskoguleenjusepoznaajuporedisauvodjenjemtransfuzijekrviiantibiotikauterapiju.
Na naimprostorima Kraljevska mornaricaJugoslavije je 1933godinenabavilarekompresionu komoru
Siebe Gorman koja nije putena u rad zbog nedostatka kompresora i vazdune banke. Posle rata ovu
barokomorujepreuzeoBrodospasiinstaliraonabrodgdejekompletiranaiputenauradtesuleeni
lakiisrednjetekisluajevidekompresionebolesti.
1967.FormiranoamerikoUdruenjepodvodnemedicine(UnderseaMedicalSociety),prvousvetu.
UInstitutuzapomorskumedicinuratnemornariceJNAuSplitu1969.godineotpoelajesaradomvelika
rekompresiona komora u kojoj Dr Stracimir Goovi 1970. godine poinje sistematsku primenu
kiseonikapodpoveanimpritiskomuklinikesvrhe.
Od 1974 otvara se rekompresiona komora i u KBC Zemun, a 1976 godine na inicijativu Dr Stracimira
Goovia u nastavni program VMA se uvodi specijalizacija iz pomorske ili podvodne i hiperbarine
medicine.
Od1994godineuBeogradupoinjesaradomZavodzahiperbarinumedicinu.

38

POJAVAIKARAKTERISTIKERONILATVAKODNAS
PrvepojaveronilatvananaimprostorimavezanesuzaAustrougarskudravukojajenaJadranuimala
razvijenu brodogradnju pa analogno uz to imala i jake ronioce koji su radili na pregledu i ienju
podvodnih delova brodskog trupa, izvodili razne radove u lukama, vadili torpeda sa dna nakon vebi
gadjanjaneprelazeipritom30metaradubine.

PomorskevlastiizTrstasu1896godineposlalinaostrvoKrapanjkodibenikadvojicuronilacaizPirana,
koji su obuili grupu Krapanjskih spuvara da rone sa ronilakom opremom SiebeGorman. Inae
spuvarisaKrapnja,vadjenjusundjerasunauenijo1700godinekadajesaKritanaKrapanjdoaoFra
Antunkojiimjetopokazao.

U Kraljevini Jugoslaviji nisu napravljeni znaajniji pomaci u razvoju ronjenja, prva ronilaka kola ratne
mornariceje1927godinepremetenauTivataliobukecivilanijebilo.

Na naim prostorima 1933. godine Kraljevska ratna mornarica je nabavila dvodelnu rekompresionu
komoruSiebeGorman,alizbognedostatkakompresoraivazdunebankenijeputenaurad.

U II Svetekom ratu na Visu je osnovan odred za spaavanje koji je uklanjao ruevine u lukama i vadio
potonule brodove, te je do 1945 godine radilo 25 ekipa ronilaca koji su radili i na izgradnji u ratu
poruenihmostova.

Godine 1947 FNR Jugoslavija osniva preduzee Brodospas koje se bavi tegljenjem, spaavanjem,
rezanjem brodskih olupina I drugim podvodnim radovima. Ovo preduzee preuzelo je dvodelnu
rekompresionukomoruSebeGormankojuje1933nabavilaKraljevskaratnamornaricaakojanikadanije
putenaurad.Brodospasjeovukomorusmestionaplovniobjekatiosposobiojezaprijemronilacate
suunjojleenilakiisrednjetekisluajevidekompresionihpovreda.


KomoraSiebeGorman

UvodjenjeautonomneronilakeopremeuBrodospasvezanojezaininjeraKarlaBaumanakojijejula
1954 godine poginuo u Splitu ronei sa aparatom za ronjenje kiseonikom Drager mod.138. Inae sam
poetak istorije autonomne opreme na obalama tadanje Jugoslavije vezan je za uvodjenje ove
tehnologijeuRatnumornaricu.

39

Maja 1958. godine Vojni savet OS FNRJ je usvojio novi strategijski koncept odbrane, organizacije,
formacije,komandovanjairukovoenja.Jedanodprvihkorakausklopunovestrategijepredstavljaloje
osnivanje i obuka pomorskih diverzanata, kao i nabavka odgovarajue autonomne ronilake opreme i
MTS.

Godine1960uTivtujeformirana82.pomorskodiverzantskajedinica,anakontogauperioduod1961.
do 1980. godine, u osavremenjivanje vojnopomorskih diverzantskih jedinica ulagana su znaajna
sredstva i pribavljena znaajna oprema. Poredtoga dosta je ulagano iu osnivanje i podsticanje razvoja
ronilakihklubovanateritorijiJugoslavije.

UInstitutuzapomorskumedicinuratnemornariceJNAuSplitu1969.godineotpoelajesaradomvelika
rekompresiona komora u kojoj Dr Stracimir Goovi 1970. godine poinje sistematsku primenu
kiseonikapodpoveanimpritiskomuklinikesvrhe.

Godine 1969 grupa oficira i podoficira JRM poslata je u SSSR na obuku za dubinske ronioce i obuku za
spaavanjaizpodmornica.JednogodinjaobukajeodranauBakunaKaspijskomjezeru,Azerbejdanui
Sevastopolju na Crnom moru. Grupu ronilaca koja je prva iz tadanje Jugoslavije ronila na dubinama
preko100metarasainjavalisu:oficiriFranjoZeljak,TomaDjordjevi(sadaiviuLjubljani),pokojniJosip
Koul koji su ronili na 140 metara. Podoficiri Dragia Koprivica (instruktor 3 zvezde CMAS, ivi u Tivtu),
SlavkoBogdanovi(SaveznironilakiinstruktoruSRJ,iviuNiu),VeselinJevremoviiPetarDjerdj(ive
u Srbiji), Laza Delevski i Duan Blatnjak (ive u Splitu) ronili su na dubinama 160 metara. Ronilo se sa
helioksom injektorskom opremom GKS3M, kao i drugim tipom opreme ISP 60 za spaavanje iz
potonulihpodmornicakaoiUVS50Mzaronjenjenavazduhdo50metara.OvagrupajekaolanoviPOS
(Pomorskogodredaspasavanja)uestvovalauvadjenjupodmorniceNereidasapodmorjaPalagrue.

Godine 1976 na inicijativu Dr Stracimira Goovia u nastavni program VMA se uvodi specijalizacija iz
pomorskeilipodvodneihiperbarinemedicine.

U period od 1977. do 1991., diverzantska jedinica JRM bila je dislocirana u Divuljama a poslije secesije
Hrvatske, premjetena je u Bokokotorski zaliv i svrstana u armijsku jedinicu direktno potinjenu
komandantuRM.

Razvoj vojnih ronjenja u tadanjoj dravi Jugoslaviji i osavremenjivanje ronjlake opreme snano je
uticalo na razvoj amaterskog sportskog ronjenja na naim prostorima. Godine 1958 kod Ratne
mornariceuPuliprviamaterskironiocisuobueniautonomnomronjenjuateorijskideokursavodiojeJ.
Domani1957godineuZagrebu.Kasnijejeobukaamaterskihronilacavrenaunacionalnojamaterskoj
ronilakojkoliuokviruSavezazasportskiribolovnamoruipodvodneaktivnostiJugoslavijeuRijecina
elusaininjeromJosipomMedurom,kojije1959godinepredstavljajuiSaveziJugoslavijubiojedanod
osnivaa CMAS. ezdesetih godina dvadesetog veka poinje se sa primenom autonomne ronilake
opremeuprivrednesvrheazapoinjuipionirskaronjenjanapoljuarheologijeiokeanologije."Savezza
podvodne aktivnosti i sportski ribolov na moru" Jugoslavije izdavao je svoj Bilten zakljuno sa 1991
godinom.

40

ParalelnosarazvojemronjenjauHrvatskoji Slovenijironjenje se razvija iuSrbiji.Poetkomezdesetih


godinaproslogvekapocinjudasestvarajuronilakikluboviuSrbiji(Neptun,Karon,Sekcijalakihronilaca
priDTVPartizan,SekcijalakihronilacapriMNKZemun,uNovomSaduSRDDunav..)

22.Marta1966godineosnovanjeSavetzasportskiribolovipodvodneaktivnostiSRSrbijekogaprihvata
Savez za sportski ribolov na moru i podvodne aktivnosti Jugoslavije uz ostale Savete, kao punopravnog
clana. Osnivanjem ovog Saveta u Srbiji pocinje nagli rast podvodnih aktivnosti i 1971 godine se osniva
Udruenje ronilaca Srbije URS (kasnije preimenovan u Drustvo podvodnih aktivnosti URS) koji je vrlo
brzo postao jedan od vodecih klubova u SFRJ. Sekcijepostaju klubovi a osnivaju se novi klubovi u celoj
Srbiji(Ni,Bor,Kladovo,abac,Smederevo,SremskaNitrovica..).Razvojronjenjajeaposulutnopovezan
i sa mnogim imenima koja ostaju trajno u seanju svih ronilaca Petar Stevi, Zoran Foti, Ivan Ulepi
(FotiiUlepisusnimiliprvipodvodnifilmuJugoslaviji),DraganIndji,sadasvipokojni,imnogidrugijo
uvekiviiaktivni(SlobodanPani,BratislavMarkovi,ZoranRadoii).

Danas u Srbiji deluje tridesetak klubova okupljenih u SOPAS (Savez organizacija podvodnih aktivnosti
Srbije)ijedanbrojklubovakojisupolulegalni.

Ronjenje u Srbiji se odvija u Dunavu, Savi, Tisi i jezerima, vetakim akomulacijama, tiacima, jezerima
nastalimiskopavanjemljunka,krozneprofitno,amaterskosportskorekreativnoronjenje,aliironjenjeu
privredne svhe (industrija, odravanje plovnih puteva), ronjenje u svrhu nauke (podvodna arheologija,
hidrobiologija), kao i kroz profesionalna ronjenje dravnih slubi (vojske, policije, u svim vremenskim
uslovima).

Statistiki podaci ukazuju da broj rekreativnih ronilaca raste a broj godinjih incidenata ostaje isti to
znai da je sigurnost ronjenja u porastu te ronjenje postaje aktivnost niskog rizika. Ovome je svakako
doprinelo sve bolje informisanje ronilaca a postojei incidenti su izazvani neiskustvom, koje se moe
stei vremenom kroz obavljanje prakse ronjenja i rezultirati sposobnou pravilnog i smirenog
rasudjivanjaukritinimtrenucima.Ipaknetrebazaboravitidanepostojebezopasnaronjenjavesvako
odnjihsadriveiilimanjirizikodpovredailigubitkaivota.

T4.RONILAKAOPREMA
Obnavljanjeznanjaoronilakojopremisteenonaprethodnimkursevima
Odravanje,testiranje,servisiranjeronilakeopreme
Sistematizacijavrstaronilakihsredstava
Ronilakikompresoriibankevazduha
Novadostignuauronilakojtehnici(instrumenti,opremazaNitrox)

OBNAVLJANJEZNANJAORONILAKOJOPREMISTEENONAPRETHODNIMKURSEVIMA

41

Maskaomoguavadajasnovidimopodvodom.Prestavljanjamaskenalice,iznutraoperemostakloda
setokomronjenjanebimaglilo.
Objektigledanikrozmaskuzbogprelamanjasvetlostipriprolaskuizjednesredineudruguizgledajublii
za1/4ivei1/3.
Moebitimalezapremine(zadahovanje),irokogvidnogpoljaiuniverzalna.

Ranijauniverzalnamaska,Samurajmaskamalezapremine,Vizermaskairokogvidnogpolja


Razlika izmedju tradicionalnemaskei maske irokog vidnogpolja : 1. proireno vidnopolje ;2. maska irokog vidnog polja; 3.
Vidnopoljetradicionalnemaske;4.Veadubinatradicionalnemaskezaronjenje;5.Proirenovidnopolje
Proizvodeseod gumeisilikona kojije otporniji odgumena temperaturnepromene, ali ga eetreba
pratiurastvorudeterdenta.
, ,
SilikonskamaskaMaskasaugradjenomkameromFullfacemask
Maska mora imati dep za nos, dvostruku zaptivku na obrazini, jak kai sa pouzdanom kopom,
temperovanostaklo,ramodnerajuegmaterijala.
Dep za nos u masci za ronjenje koristi se za izjednaavanje pritiska u uima i sinusima. Sa
izjednaavanjem pritiska treba zapoeti neposredno po zaronu i nastaviti tokom zarona na svakih 2
metra.Nevritiizjednaavanjepritiskanasilu.
Tokom ronjena povremeno duvanjem kroz nos izjednaavamo pritisak u masci da ne bi dolo do
gnjeenja(skviza).

42

Priizronunapovrinu,maskaostajenalicudoulaskauamaciliizlaskanaobalu.
Umesto postojeeg stakla mogue je postavljanje stakala sa dioptrijom, ili postavljanje dioptrijskih
umetaka.
Odravanjeispiranjeslatkomvodomilipovremenopranjeublagomrastvorudeterdenta,odlaganjevan
domaajasunca.

Disalicamoebitizadahovanjeizaautonomnoronjenje.Tojecevprenika1922mm,duine3840
cmsausnikom.Duaiiradisalicapoveavaotporpridisanjuimrtvivazduniprostor.
Moeimatiavastopventilezapranjenje.

disalicesaakvastopventilom

Pranjenje disalice od vode se vri izduvavanjem i istakanjem. Uvek se stavlja sa leve strane na kai
maskejersadesnestranedolaziregulator.
Odravanjeispiranjeslatkomvodomilipovremenopranjeublagomrastvorudeterdenta,odlaganjena
tamnomestovandomaajasunca.
Perajaomoguavajubrzokretanjepodvodomuzoptimalnupotronjuenergije,dajuidovoljnosnagei
pokretljivostidagotovoiskljuujepotrebukorienjarukutokomronjenja.
Mogubitizasportskoronjenje,zarekreativnoronjenjiradnoprofesionalnaperaja.
Mogubitisaotvorenompetom(1)ilizatvorenom(2)dapokrivacelostopalo.
1 ,2 , monoperaja

43

Mogubitimala,srednja,velikaiekstravelika.
Izraujuseodgume,poliuretana,termoplastike,imogubitineutralno,pozitivnoinegativnoplovna.
Ploaperajamoebitiprofilisanailisaventilom.
Izbor peraja koja odgovaraju roniocu, zavisi od fizike konstitucije ronioca, snage nonih miia,
ambijentalnih uslova, aktivnosti pod vodom, i prvenstveno koja su odgovarajua i pristaju ronioevom
stopalu.
Akohodamosaperajimananogamaondahodamounazad.
Akoizgubimotokomronjenjajednoperajeondaplivamodelfinstilomukrtajuinoge.
Odravanjeispiranjeslatkomvodomodlaganjenatamnomestovandomaajasunca.

MokroronilakoodeloZa ronioce je bitna razmenatoplote izmeutela roniocaivode jer telogubi


toplotu25putabrenegonavazduhu,teronilakaodelatrebadasvedugubitaktelesnetemperaturena
najmanjumoguumeru.
Prave se od neoprena sintetike gume ispunjene vazduhom ili azotom, tite svojom debljinom
neoprena i slojem vode ispod odela koja se ne izmenjuje, koriste se za ronjenje u vodama ija
temperatura se kree od 10 32 stepena Celzijusa. Mogu biti jednodelna, dvodelna, sa ili bez patent
zatvaraa.
, ,
Izbor ronilakog odela zavisi od temperature vode u kojoj ronimo (sa poveanjem dubine ronjenja
opadazatitnamoneoprenskogodela,na30mtek1/4zatitetetrebakoristitisuvaronilakaodela);
dubine ronjenja jer sa poveanjem dubine ronjenja opada mo zatite odela; duine boravka pod
vodomjervieuzastopnihronjenjaujednomdanuzahtevajudebljetoplijeodelo,jerpovrinskiinterval
izmeu ronjenja nije dovoljan da ronilac povrati temperaturu tela; nivoa aktivnosti pod vodom jer
ronioci koji su aktivno pod vodom zahtevaju manju toplotnu izolaciju; od temperature vazduha na
povrini.
Rashlaivanjeroniocaumokromodelunajveejekadamujeodeloveliko.

44

Oblaimoganeposrednopreronjenja.
Posleronjenjaodelotrebaisprativodom,osuitigaiodloitiuplastinukesuvandomaajasunca.
Polusuvaodelaimajutakozvanisuvi rasferlus koji u sebi ima materijalkojinira prilikomzatvaranja i
ne dozvoljava propusnost tog rasferlusa, ima elastinu obrazinu koja prianja uz lice i spreava prodor
vode.Polusuvaodelanemajuizmiceintegrisanenasebiiestoseizraujuuformikombinezona.
Dobra strana polusuvih odela je u tome to su neoprenska, dobro pranjaju uz telo, ne ulazi voda u
njega ili udje zanemarujua koliina, ispod njih moemo obui neke majice od goroteksa ili slino, i
pogodna su za ronjenja u hladnim vodama. Nemaju ventile za punjenje i pranjenje vazduhom ili
argonomalisuveomapogodnazasportskeronioce.

Plovnija su i zahtevaju neto vie tegova, zahtevaju vie nege pri odravanju (ispiranje rajsferlusa od
esticapeska,podmazivanjerajsferlusasilikonomiliparafinom,negamanetni).
Suva ronilaka odela najbitnija prednost je toplotna izolacija jer omoguavaju ronjenje u veoma
hladnojvodido0
o
C jernedozvoljavaju prodor vodepod odeloali njihovaprimena zahtevaobuenost
za korienje odela i nekoliko godina vetina i iskustva u ronjenju, kao i ee podeavanje plovnosti
tokom ronjenja. Svi tipovi suvog odela zahtevaju upotrebu rublja koje mora upijati znoj i zatititi od
hladnoe.

TrilamHDTechDry
Proizvodeseodneoprena,lateksa,gumiranogplatna,lomljenogneoprena.

45

Morajudaimajuokovratnumanetnukojasepodvlainaunutra,integrisaneizmicekojestavljamou
ronilaka peraja sa otvorenom petom (podesiva springerperaja), vodonepropusan rajsferlus (koji ini
2/3ceneodela),dvaventila(inzapunjenjemodelavazduhom,iautzapranjenje).Nemaronjenjasa
suvimodelimabezpododelajerbisesmrzliausuvomronilakomodelunikadnekoristitipamukjerako
sepamukskvasijakopodhlauje.
Ako elimo da ronimo sa suvim ronilakim odelom moramo da imamo prilagoen pojas sa tegovima,
overrol, optereen sa oko 1215 kilograma tegova, i uvek nosimo BCD (moe i spasilaki pojas
portiklicu).PotrebnojedaimamoidvainflajterajedanzaBCDadrugizaodelopriemusuimulazi
razliiti.
Pomaterijaluodkogasepravesuvaodelasedelena:neoprenska,odelaodlomljenogneoprena,odela
odlateksaigumiranogplatna,trilaminatna.
Neoprenska suva odela koja su napravljena od neoprena obino debljine 59 mm koji je stiljiv na
dubinama (smanjuje mu se debljina) i koriste se za plitka i duga ronjenja u hladnim vodama.
Omoguavaju noenje tanjeg rublja ali su skuplja i bre gube nepropusnost u sluaju da se iscepaju
(imaju i poveanu plovnost). Kod neoprenskih odela je potrebna vea koliina tegova koji kasnije na
veimdubinamapredstavljajunepotrebanteret.
Odelaodlateksaigumiranogplatnajelakeobui(nezahtevajuasistenta),koristeihuprofesionalnim
ronjenjimaalisutanja(debljine25mm).
Odela od lomljenog neoprena slina su neoprenskim, napravljena su od neoprena koji je jo u fabrici
podvrgnutvelikompritiskudabisedobiotanjineoprenkojinijestiljivnadubinama(odelo4mmima
zatitnu mo kao neoprensko odelo od 9mm). Ova odela su dugotrajnija, otpornija na cepanje ali su
manjeelastinaiskupljasu.Debljinaimsekreeod24mm.
Trilaminat suvo odelo je napravljeno od troslojnog materijala, nestiljivo je i ne menja svojstva sa
promenomdubine.Prviunutranjislojjenapravljenodmaterijalakojiobezbeujedobrupokretljivostu
kontaktu sa pododelom, drugi srednji sloj je napravljen od tanke gume i pravi hidroizolaciju izmeu
ronioca i vode, dok je trei sloj robustan i otporan na oteenja ali meki da bi roniocu obezbedio
pokretljivost. Izdrljivije je od neoprenskog osuvog odela i lako ga popravljamoakodoedo oteenja.
Potonematoplotnuizolaciju,ispodovogsuvogodelamorasenositipododelokojemoebitirazliite
debljineimaterijala(50g,100g,200g,400g)itrebadajeizraenoodmaterijalakojiodvlaiznojivlagu.

46


U osnovi suva odela mogu biti suva odela konstantne zapremine (volumena) i suva odela
promenljivezapremine.
Kod profesionalnih ronjenja u upotrebi su takozvana odela konstantnog volumena koja pripadaju
suvimodelima.Unjihseulazikrozkragnuiliputemrajsferlusa.Nanajviojtakikapuljaeimaventilsa
membranom(paijikljun)kojiomoguavasiguranizlazakvikavazduha.Problemkododelakonstantne
zapremine je to sa poveanjem pritiska dolazi do skviza ronilake opreme tako da su ona sve ree u
upotrebi.
Suvoodelopromenljivezapreminemoeimatikopanjenapred(frontziper)ilinazad.Kopanjenapred
jepristupanije,lakezarukovanje.Prekoglavnogzipperapostojiizatitnizipperkojititiglavnizipper
odrazvlaenjailiotvaranjautokuronjenja.Rasferlusini2/3vrednostiodela.Manetnenarukavima
dihtujuispreavajuprodorvodeunjega.
Na grudima suvog odela nalazi se jednosmerni ulazni ventil (in) na koji se spaja Argonska boca (kod
tehnikih ronjenja radi grejanja, jer molekuli argona prilikom kretanja stvaraju toplotu) ili sekundarni I
stepen regulatora (kod rekreativnih ronjenja). Spajanje se vri crevom sa identinim konektorom kao
kod kompenzatora plovnosti tako da se u sluaju oteenja jednog od njih moe izvriti zamena. Preko
ovoginventiladobavljamovazduhuodelokojitrebadanamsluikaoizolatoridaspreiskviz,aneda
nam slui za balansiranje jer uz suvo odelo uvek nosimo balans kompenzator (u nekim situacijama
umestoBCmoemozabalansiranjekoristitiLajvDeketportiklicu).

47

Izlazniventil slui za izbacivanje vika vazduha iz odela, montiran jena gornjem (moe i donjem) delu
ruke tako da kad izvodimo radove pod vodom, kada su nam ruke zauzete, moemo glavom da
pritisnemoizlazniventiliizbacimoviakvazduha.Nanjemujemoguepodesitikoliinuvazduhakojase
izbacujeizodelaujedinicivremena.Podeavanjeizvrititakodausvakomtrenutkumoemoizbacitivie
vazduha nego to inflator moe da upumpa (time se izbegava katapultiranje
ukolikodoedooteenjainflatora).

Ukoliko su planirana za korienje kod dugotrajnih ronjenja kod kojih ronilac mora da bude dobro
hidriran,moguimatiugraeneureajezavrenjemalenude(peevalve).

Na suvimodelimasuizmice integrisanena odelo ina njima postojestezai listova kojitreba daspree
vei prodor vazduha u izmice. U suvim odelima za profesionalnu upotrebu nema separatnih delova
odela(kapuljaa?)vesvemorabitiintegrisano.
Prilikomizborasuvogronilakogodelanajvanijejeuzetiodgovarajuuveliinuodela,trebadabuduod
kvalitetnihmaterijala,duplotepovanailepljena,sadodatnimojaanjimaspojevaislabihtaaka.Odela
za tehniko ronjenje obino su ojaana na kolenima i laktovima, treba da imaju na nogavicama sa
spoljnjestranenaivenedepovekojisezatvarajunapreklop(bezzippera)iukojimasenalazinaivena
elastina traka koja slui za kaenja svih stvari koje nosimo pomou double andera. Ona zahtevaju
pranje posle ronjenja da se od znoja ne bi usmrdela, suenje, podmazivanje vitalnih delova (manetne
narukavimaiventilenaodelupovremenoisprskatislikonskimsprejom)ipravilnoodlaganjeuplastine
vreenatamnommestu.
Barotraumauijujeiskljuenazbogmogunostisamostalnogizjednaavanjapritiskaukapuljai.
Uodeloseulazikrozveomarastegljivukragnuodgumetejepotrebanasistentprioblaenju.Okovratna
manetnaseuvekpodvijanaunutradavazduhizodelanebiprodroukapuljau.
Mogubitijednodelnasarajsferlusom,dvodelnasazatvaraemnapojasuuviduprofilisanogprstena(ili
uoblikupojasakojisesmotaurolnuaprekotogastavimanetnadasenebiodmotavala).Ovaodelase
koriste kodmalih dubina, jer koddubokih ronjenja, vazduh iz odela se podpritiskom okoline istiskuje i
timegubiizolacionumo,anastajuiboreodelakojeometajupokretljivost.Ukolikosepodovimodelom
nosidonjerublje,onostvaravelikiuzgonaublizininaboraodelamoguesubarotraumekoe.

48

Postoje i specijalna odela za tehniku dubinskih ronjenja, odela sa grejanjem, odela za ronjenje u
radioaktivnimvodama,ronilakaodelasakacigama.
Pojas sa tegovima Za ronioce Arhimedov zakon je bitan jer objanjava regulisanje plovnosti ronioca
kojitokomronjenjatrebadaosiguraneutralnuplovnost.
Ako je ronilac prelagan sila uzgona e ga dizati ka povrini i stalnim radom peraja nogu pokuae da
neutralie taj uzgon. S druge strane ako je ronilac preteak, stalno e padati na dno i biti primoran da
tendenciju da tone savladava radom peraja nogu, a bie mu i otean izron. Zbog toga je bitan deo
ronilake opreme balans kompenzator (BC) koji omoguava brzu korekciju i postizanje neutralne
plovnosti.
Arhimedovzakonglasi:svakotelopotopljenoutenost,gubiprividnoodsvojeteineonolikokolikotei
njime istisnuta tenost. Ovo znai ako je teina istisnute tenosti vea od teine tela ono e imati
pozitivnuplovnost;akojemanjanegativnu;akojeistaneutralnuplovnost.
S udahnutim punim pluima vazduha, ronilac istisne koliinu vode koja je vee teine nego teina tela
samog ronioca, i ronilac ima pozitivnu plovnost i pluta na vodi (ako izdahne na pola plua imae
neutralnu plovnost). Kada se svemu tome doda i ronilako odelo koje obue ronilac onda e jo vie
poveati plovnost. Zato ronioci da bi zaronili koriste ronilaki pojas sa tegovima koji slui za regulaciju
plovnostironioca.
Ronilaki pojas sastoji se od pojasa, tegova i kope. Pojas moe biti napravljen od gume ili sintetike
tkanine.Duinapojasaseodreujetakotosenaobimstrukadoda1520cmzavezivanjekope,510
cm za nizanje tegova i 1520 cm da slobodno visi kroz kopu. Kopa mora da obezbedi brzo i jednom
rukom otputanje kaia i kompletnog pojasa i zato pojas ne sme biti sputan ostalim kaievima i
opremom.

PojaszasmetajkesasaolovnomsamomPojaszanizanjetegova
Koliina olovnih tegova koju emo staviti na pojas zavisi od vrste, veliine i debljine odela za ronjenje
koje koristi ronilac.Odgovarajuakoliinategova napojasuroniocaomoguavazaranjanjepod vodu, a
tokomronjenjapodvodomplovnostpodeavamododavanjem,odnosnoisputanjemvazduhaizbalans
kompenzatora.
Naplovnostutietemperaturavodeigustina.Slanaihladnavodajeguaikadronimounjojtrebada
dodamovietegovanegozaronjenjeuslatkojvodi.
BALANSIRANJE pravilno balansiranje se vri tako to u ronilakom odelu,arapama perajima,
rukavicama, maskom i BC (ispranjenim od vazduha) uemo u vodu, i na pojas za tegove dodajemo

49

onoliko tegova da nam sa napola izdahnutim pluima, oi budu ispod vodene linije, a kad udahnemo
punapluadanamoiizauiznadvodenelinije.
Ako elimo neutralnu plovnost na nekoj odreenoj dubini (naprimer 10 m) onda emo podeliti teinu
tegovapotrebnuzaneutralnuplovnostnapovrinisapritiskomkojivladanatojdubini(9kg:2bara=4,5
kg)
Akoprelazimoizslatkeuslanuvodu(kojajegua)trebadodati12kgtegova.
Nojenajkorisnijideoopremeisluikaooruezaradiseenjekonopa,mreaukojeseupetljaronilac.
Izraenjeodnerajuegelika.


RonilakisatKodronjenjanadubinamaveimod12metara,faktorvremenapostajekritiantevreme
provedemonadnumoraostatiuokviruodreenihgranicadabiseizbegliproblemisadekompresijom.


MaresSeicoRuskiVostokK222
Zbogtogaronilakisatidubinomersuobaveznidelovironilakeopremeneophodnizasvakizaron,radi
bezbednogisigurnogronjenja.Ronilakisatsluizamerenjeproteklogvremenaaliizaorijentacijupod
vodom. Digitalni sat treba da ima pozadinsko osvetljenje i funkciju toperice. Danas postoje satovi koji
pored osnovnih funkcija imaju ugraen dubinomer, alarm brzine izrona, nekoliko poslednjih zarona u
memorijiitd.
Ronilaki sat mora biti atestiran za dubine preko 60 metara, obino 200 metara, da ima jako kuite
(elino), da ima pokretljivu koronu sa obeleenim minutama, koja slui za obeleavanje vremena
uronjavanja i koja se pomera samo unazad suprotno smeru kazaljke na satu. Treba da ima fosforne
brojkekakobisevideleuuslovimaslabevidljivosti.Postojedigitalnielektronskisatoviisatopericama.
Digitalnisattrebadaimapozadinskoosvetljenjeifunkcijutoperice.

50

Danas postoje satovi koji pored osnovnih funkcija imaju ugraen dubinomer, alarm brzine izrona,
nekoliko poslednjih zarona u memoriji itd. toperice se aktiviraju sa poveanjem pritiska tokom
zaronjavanja a zaustavljaju se smanjenjem pritiska odnosno izjednaavanjem sa atmosferskim. Neki
modelisatovamogudabeleeiintervalekojesmoprovelinapovrini,brojronjenjaislino.
RonilaketabliceCenakojuroniocimoguplatitizbognepridravanjadekompresionihtablicamoebiti
najviaatojegubitakivota.ZbogtogakaomerazaspreavanjedekompresionihbolestiOBAVEZASVIH
RONILACAJEBEZUSLOVNOPRIDRAVANJEDEKOMPRESIONIHTABLICAukojimasedajutaneupute
za tehniku i dinamiku izronjavanja koju pre svega odreuje dubina ronjenja i vreme zadravanja pod
vodom.
Osnovni cilj ronilakih tablica je spreavanje pojave dekompresione povrede putem kontrole kritinog
nivoaazotautelu.Postojerazliitimodelidekompresionihtablicaioninisumeusobnokompatibilnite
jevanoodpoetkadokrajakoristitijedanmodel.
US NAVY tablice se najee koriste zbog njihove kompletnosti i proverenosti u praksi. Radjene su na
osnovu Haldenovih principa za dekompresiju potujui kritini odnos 1:1,58. Prvobitno je brzina
izronjavanjabila18m/minasada9m/min.
PADI standardne tablice i njihovo izdanje za multi level ronjenja (pod imeno Wheel) radjena su na
osnovu istraivanja Dopler detektorom. Imaju restriktivnija vremena za prva ronjenja (upotreba nije
jedostavnaizahtevaprethodnuobukuodstraneinstruktora).
NOBUBBLEsunovijetabliceprovereneultrazvunimdoplerom, veomasurestriktivnei daju najmanje
vreme za ronjenje na odredjenim dubinama ime onemoguavaju pojavu ak i tihih mehuria. Ovi
modelisekoristeuronilakimkompjuterima.
BULHMANNove tablice razvijene su savremenim aparatima, odlikuju ih restriktivna vremena prvog i
drugogurona,posebnosupogodnezaronjenjauvisinskimjezerima.
BSAC88razvioihjeTomHenesi,sastojeseod7tablicazasvakugrupurepetititivnogronjenjaidodatne
tablice za odredjivanje te grupe. Kod njih se dekompresija obavlja na 6 i 9 metara (zbog hladne vode i
talasakarakteristinihzaEngleskevode.Koristeseizaronjenjado250metaranadmorskevisine.
MN90Francusketabliceradjenesuumetrikomsistemuikodnjihjepodeladubinena2metraime
jedobijenaveapreciznost.RestriktivnijesuodUSNAVYiBUlHMANtablica.
Dubinomerjeobaveznideoronilakeopreme,neophodandabiznalidubinunakojojsmoroniliitime
izbegnemoproblemevezanezapotronjuvazduhaizadekompresiju.
Dubinomerimogubitikapilarni,membranskiisaBurdonovomcevi.Vremenommogupostatineprecizni
paihtrebapovremenotestirati.Trebadaimajuugraenukazaljkukojapokazujemaksimalnodostignutu
dubinu.

51


Kapilarni jenejjednostavnijiinajjeftiniji.Imatankuplastinucevicu otvorenuna jednojstrani,tako da
vdeni stub sabija vazduh u njoj. Precizan je do dubine od oko 20 metara a oitavanje se vri na
brojaniku.Cevicasepovremenoskidasabrojanikaiistinaroitoakosekoristiuslanojvodi.
Membranski i sa Burdonovom cevi su neto skuplji ali su precizniji i laki za oitavanje na dubinama
veimod10metara.Pritisakseprenosinaunutranjimehanizamkojipokreeipomerakazaljku.
Postojeidigitalnidubinomeriintegrisaniuronilakekonzoleikompjutere.
Odravanje posle svake upotrebe isprati dubinomer u slatkoj vodi a pre odlaganja drati ga u slatkoj
vodiradiuklanjanjaeventualnihkristalasoli.

Ronilaki kompjuter je sve ee uobiajeni deo ronilake opreme koja nam saoptava sva zbivanja
tokom ronjenja i daje detaljan i precizan prikaz ronjenja koje smo obavili. Pre korienja kompjutera
neophodnojeprouitisvenjegovefunkcije,nainnastankaiprikazivanjesvihfunkcijananjemu,jersvaki
kompjuterimasvojekarakteristike.
suntozoop, UwatecGalileoSol, Sunto, NemoExsel

Ronilaki kompjuteri se izrauju od laganih ali vrstih materijala oblikovanih u moderan i estetski
privlaandizajn,moesebiratinainradaAirmode,Nitroxmode,Freedivingmode.Naraspolaganjusu
svipodaciouronuidekompresiji,opsenamemorija,beleenjeuronatemogunostiplaniranjaurona.
Imaju obimnu memoriju dnevnika ronjenja. Nitrox modul omoguuje upotrebu meavina u kojima je
udeokiseonikaod2150%.Dajuprikaznajdubljegronjenjakaoiprikaznajduegzaronainajveedubine
postignutenatomzaronu.

52

, ,
Cressikompjuterikonzolasaronilakimkompjuterom,MaresIconHDiNemoWide,SuntoD9
Prekorienjakompjuteraneophodnojeprouitisvenjegovefunkcije,nainnastankaiprikazivanjesvih
funkcija na njemu, do koje dubine kompjuter oitava podatke, do koje nadmorske visine je mogue
podeavanje,jersvakikompjuterimasvojekarakteristike.Imajtenaumudakompjuternemoeuzetiu
obzir fiziko stanje pojedinca koje moe varirati od jednog dana do drugog, te da su u najveem broju
dizajnirani za rekreativna ronjenja. Ako prikaz instrumenata izgleda nepravilno, nejasno, onda nemojte
roniti.
Pre ronjenja proverite nivo napunjenosti baterije kompjutera, ako pokazuje da je baterija prazna
nemojte da ronite. Takodje, pre ronjenja u visinskim jezerima obavezno proverite da li je ukljuen
odgovarajuivisinskiprogram.
Bitno je zapamtiti da dva ronioca ne mogu koristiti isti kompjuter (jedan pre podne a drugi u
popodnevnomzaronu).
Iako imamo ronilaki kompjuter tokom ronjenja preporuka je da treba imati sa sobom i ronilaki sat i
dekompresionetabliceinezavisnidubinomer,jerkompjutermoedaotkaeutokuronjenja
Upripremizaronjenjekoristitiironilaketablicekadaplaniramodubine,vremenaronjenja,zastanakei
intervalenapovrini,alikodronjenjakoristitiilitabliceilikompjuter,nikadaihmeati.Priorganizacijii
realizaciji ronjenja prvo postii maksimalnu dubinu na poetku ronjenja a potom izronitri na manju
dubinu.
Savremenironilakikompjuterimoguimatinekolikorazliitihmodula:vazduh(air),nitrox,gauge(putem
kogapratimosvojuronnadah),digitalnikompasidrugo,aoznakekojeprikazujekompjutermorajubiti
jasneiitljive,kuitekompjuteraodjakogmaterijala(titanainerajuegelika).
Tokomronjenjanadisplejukompjuterazaronjenje,ronilacmoedapratisveneophodneinformacijeo
uronukaotosutrenutnadubina,maksimalnodostignutadubina(nijestalnoprikazananadisplejualina
zahtev se prikazuje), vreme provedeno u ronjenju, smer kretanja koji digitalni kompas prikazuje
pomou grafike rue u numerikom obliku, pritisak u ronilakoj boci, informacije o potrebnim
uzastopnimzastancima.Tokomronjenjaestoproveravajtevakompjuterkakvevaminformacijealje.
Vreme ronjenja kompjuteri poinju da raunaju ve na 0,51,5 metara ispod povrine (automatski se
ukljuuje)padoprvogdekompresionogzastanka,dokkodronjenjasatablicamavremeboravkanadnu
seraunaodtrenutkazaronadomomentanaputanjadna.Kompjuteruraunavasaturacijuorganizma

53

zasvakupromenudubineaakoronimosatablicama,ronilaketabliceuzimajuuobzirsamomaksimalno
dostignutudubinu.
Kakozaronimoispodpovrinekompjuterseautomatskiukljuujeinadisplejupokazujedubinuiioznaku
no deco 99 to znai da bez dekompresionih zastanaka moemo da rnimo 99 minuta. Ako zaronimo
dublje no deco vreme e sepromeniti i smanjiti, tako da e nam pokazivati koliko jo imamo minuta
do ulaska u reim dekompresionog ronjenja. Ako dubinu ronjenja smanjimo poveae se no deco
vreme.Tokomronjenjaestoproveravajtevakompjuterkakvevamporukealje.
Ako prebrzo izranjamo, kompjuter e nas pitanjem i na displeju osnakom slow (uspori) upozoriti na
prebrzizron,takodatrebadasepridravamobrzineizranjanjakojunampokazujekompjuter.
Akosedesidazaboravimodastanemonadekompresionomzastanku,nadisplejuesepokazatioznaka
DECOSTOPtemoramodasevratimonadekompresionizastanakiuradimodekompresiju.
Ako elimo da ponovo ronimo pre nego nam se organizam isistio od rastvorenog azota zaostalog iz
prvogronjenja,kompjuterepriponovnomranjenjuuraunatizaostaliazotipootritireimzanaredno
ronjenje. Ne pravite ponovljene zarone ukoliko nije prolo najmanje 2 sata od predhodnog ronjenja.
Treba izbegavati ronjenje dok se iz memorije ne izbrie ronjenje od prethodnog dana. Izbegavajte
ponovljenezaronesprofilompravogugladubljeod18m.
Neplanirajteronjenjakomprimovanimvazduhompreko40metaradubine,jertrebaimatinaumudase
rizik opasnosti od azotne narkoze i dekompresione bolesti veoma uveava ak i za najiskusnije
profesionalne ronioce. Ako nemate odgovarajue sertifikate, nemojte planirati i realizovati
dekompresiona ronjenja. Ako imate i ronite dekompresiona ronjenja, svaka tri dana napravite Pauzu i
odmorite organizam jedan dan. Nakon bilo kog dekompresionog zastanka, izranjajte polako a kada ste
blizupovrinedekompresionizastanakproduiteparminuta.
Ako ronite u hladnoj vodi ili u sluaju vanrednih naprezanja, ponite sa izronom pre nego dostignete
limit bez dekompresije. Uvek napravite sigurnosni zastanak izmedju 6 i 3 metra dubine u trajanju od 3
minuta. Po zavrenom ronjenju i izlasku iz vode, kompjuter isprati slatkom vodom i obrisati suvim
pekirom.Posleronjenjanemojteletetiavionom12H(akosteroniliukrivuljisigurnosti)i24H(akoste
roniliudekompresionomreimu).Saekajtedanestaneoznakanofly.
Svipodaciseuvajuumemorijikompjuterazaronjenje(zavisnoodmodelaipo40ivieposlednjihsati
ronjenja) i pomou ureaja mogu se uneti u PC. Kada se memorija popuni podacima novi uroni briu
onenajstarije.
Nekikompjuteriimajumogunostplaniranjaronjenjatenasalarmnefunkcijeupozoravajunadostignutu
planiranu dubinu, prebrz izron, donju i gornju granicu dekompresije (donja granica dekompresije je
najdublja taka do koje ronilac sme zaroniti a da to ne produi vreme njegovog izrona; gornja granica
dekompresije najmanja dubina do koje ronilac sme doi tokom dekompresionog zastanka). Na naem
tritusemogunaimodeliMaresNemoExcel;SuuntoVyperAir;SuntoD9;SuntoD3.

54

RonilakikompjuterSuntoD9jeronilakikompjuterikompasujednom.Tokomronjenjadajepodatke
o dubini, vremenu ronjenja, pritisku u boci (preko beinog prenosnikatransmitera), preostalom
vremenuronjenja,dekompresiji,smerukretanja.
Treba uvek imati na umu da je mogue da tokom ronjenja iz nekih razloga doe do otkazivanja rada
kompjutera.Deavasedanepoznajetesveroniocekojevodite,neznatesakimroniteimoesedesiti
dalakoueteuproblem.Akovamsedesinekontrolisaniizron,svikompjuteriedavamblokiraju,nee
vammeritidubinunitivreme,modaepokazatimaksimalnudubinuizadnjezabeleenovreme.
Zbog toga je korisno pored ronilakog kompjutera nositi ronilaki sat na kome emo obeleiti vreme
urona, poneti ronilake dekompresione tablice i nezavisni dubinomer koji nam pokazuje maksimalno
dostignutudubinu.Bezovatridelaopremenemabezbednogronjenjatoznaidauparunekomorada
imateinstrumente.Ovimeusluajuotkazivanjakompjutera,naosnovumaksimalnodostignutedubinei
vremena provedenog pod vodom, iz ronilakih tablica moemo odrediti reim izronjavanja koji e nas
bezbednoizvestinapovrinu.
Kompas nam omoguava da se orjentiemo pod vodom ima iglu koja pokazuje sever, centralnu liniju
koja pokazuje pravac kretanja, i bazel na kome su oznake za markiranje poloaja igle. Na bazelu mogu
bitipodeleustepenimaradilakegoitavanjaiuzimanjakursa.Mogubitimontiranenakonzolu.

Kimpasi:SuntoMaresCressiBeuchatRetraktorsakompasom
Podvodna lampa omoguava nona ronjenja i sagledavanje boja pod vodom. Imamo obinu
vodootpornulampu,lampusahalogenomsijalicom,lampusaNiCdbaterijamazapunjenje.

LumenledLumenX4Vega
Ronilakabovasluizaobeleavanjemestaronjenjailijuronilac(ilironilakagrupa)vuezasobomna
konopu obeleavajui da se na tom mestu pod vodom nalaze ronioci. Istovremeno barkariol ili vodja
ronjenjamogusapovrinedapratekretanjeronilakegrupepodvodom.

55


BovaTrepedobovaRonilakazastavaiAlfazastava(plava)
Kompenzatorplovnosti (napomeneo opasnostima nekontrolisanog izrona). Kompenzatorplovnosti
(BC) slui za brzo i korektno regulisanje plovnosti pri zaronjavanju, izronjavanju i lebdenju i predstavlja
obavezni deo ronilake opreme. Ako ivot nijeugroen, izronjavanje sa kompenzatorom regulisati tako
da brzina izrona ne bude bra od 9m u minuti. Naglo nekontrolisano aktiviranje kompezatora moe
izbacitironiocanapovrinubrzinomod90metarauminuti.
Postoje grudni kompenzatori (portiklica), i prsluk za kompenzaciju(sa niskim teitem; i tipa jakne). Po
konstrukciji moe biti dvoslojan (sa unutranjom vreom) i jednoslojan. Proizvodi se od impregniranog
platnailikombinacijesilikonskekeseobloenesintetikimplatnom.
Moraimatiprsluk,samar(zaboljedranjebocenaleima),remenjesakopama(zapodeavanje
odgovarajue veliine), iflatorsko crevo sa usnikom za oralno naduvavanje, sigurnosni ventil za
isputanjevazduha,dugmiepogodnezaradurukavicama.

MaresDragonMaresHybridSacSubPro2000ScubaprolitehawkCressiBlackjac
BCsepuniipraznivazduhomuzpomodugmetainflatora(nakojijeprikljuenocrevoniskogpritiska),
kogatrebapodignutidonajvietakedabisepostigaonajboljiefekatpranjenjaispreioulazakvodeu
kesuBC.

PunjenjeBCvazduhom,PunjenjeBCnaduvavanjemustima.PranjenjeBC,PranjenjeBCpovlaenjeminflatorailizadnjegventila
Kadzaronimaipribliimosedubininakojojelimodasestabilizujemo,premapotrebitrebadadodamo
neto vazduha u balans kompenzator dok ne postignemo neutralnu plovnost. Kada postignemo
neutralnu plovnost na odreenoj dubini i potom krenemo u pliu vodu, proirie se vazduh u vaem
balanskompezatoru,paetemoratidaiznjegaispustitemalovazduha.

56

Postoje BCD za rekreativna ronjenja i za profesionalna ronjenja. Razlika izmeu ove dve vrste je pre
svegaumaterijaluodkojihsunapravljeniiuzapreminikojumogusasobomdanose(nemoetedasa
BCD koji je za rekreativno ronjenje zapremine 56 litara nosite 2x15 litara boce i dodatne boce za
dubokaronjenja).
Gustina tkanja kod profesionalnih ronjenja je najmanje1000dena to znaida suotpornijina cepanje,
svisutipaving,danoseroniocaanedaonnosinjega,dasuprilagodljividamogudanoseod15litara
bocupanavie.
Live jacketi su sada retki i koriste ih prilikom izvoenja radova pod vodom u skuenim prostorima gde
nijemoguekoristitiBCD.
PostojeBCDukojesuintegrisanisistemizaolovakojizadovoljavajuzahtevedamoemodaihusluaju
potrebejednimpotezomrukeizbacimoizBCDipopotrebiodbacimo.
Odravanje: posle ronjenja napuniti prsluk sa 2/3 slatke vode, naduvati ga i protresti da ga isperemo,
okrenemo ga usnikom na dole i pustimo da voda istee pritiskanjem dugmeta za pranjenje BC. Ako je
voda iz BC i dalje slana ponoviti postupak. BC isprati spolja slatkom vodom, naroito ventile i blago
naduvanogostavitidaseosui.Odloitiganatamnomestovandomaajasunca,smoga.
Opasnosti nekontrolisanog izrona Kod lakih ronilaca do naglog poveavanja plovnosti moe doi
ukoliko doe do spadanja pojasa sa tegovima, odbacivanja boce, nekontrolisanog naduvavanja balans
kompenzatora.
Utokuizbacivanjaronioca,postojiopasnostodzapetljavanjaiimobilizacijekaoisudarasapredmetima
kojisenaunaputuizrona,tenastanakbarotraumatskeplinskeembolijeidekompresionebolesti.Zato
u toku izbacivanja ka povrini, ronilac mora neprekidno da izdie viak vazduha iz plua kako bi se
spreionastanakbarotraumatskegasneembolije.Zapetljavanjeiimobilizacijajemoguaakosmoronili
nanekombrodupodvodom,okoplatformeislino.Uoslobaanjutrebadauestvujeipomogneronilac
izparakojipooslobaanjupomaeroniocudaizaenapovrinu.
Akopoizronunapovrinuautonomnironilacnijeprisvesti,prihvatitigainedozvolitidapotone,obratiti
panjunaznakovebarotraumatskegasneembolijeipopotrebipodvrigaprofilaktikojdekompresiji.
RonilakeboceRonilakabocasluidaronilacunjojnosivazduhnephodanzadisanje.Proizvodesesa
radnimpritiskomod200300baraimogubitiodaluminijumaodelika(hrommolidben),proizvedene
iz bezavnih cevi kovakim zavarivanjem ili aluminijuma. eline boce su neotporne na koroziju ali uz
pravilnoodravanjemogutrajatisvedokprolazeatest.
Drazanoenjeboce

57

Aluminijumskeboceseproizvodetrnovanjemizingota,otpornesunakorozijualisuosetljivenaudarte
zidovi moraju biti debljito poveava plovnost.Pored toga aluminijum je manje rastegljiv od elika, pa
aluminijuma ima dva puta vie od elika i aluminijumske boce su tee na suvom od elinih.
Aluminijumskebocesenetretirajuposebnoiznutra.
Ako su aluminijumske boce bile izloene temperaturi vioj od 180 stepeni celzijusa, nisu vie za
upotrebu.NaaluminijumskimbocamaseNESMEJUVRITINIKAKVEPREPRAVKE.
Zidovivrataidnabocesuduplodebljiodbonihzidova,apoJUSstandardu,aluminijumskeboceimaju
dvaputadebljezidoveodelinihboca.Minimalnadebljinazidaelinihbocaje4,2mm,vratidnoboce
su minimum 9 mm, a odnos zapremine i teine je 1(litar zapremine) naprama 1,1(teine). U bivoj
Jugoslavijisuproizvoeneronilakeboceuroakovikojesuispunjavalesvesvetskestandarde.
GlavniventiluvratboceurezanjenavojukojiseuvreGlavniventilkojikontrolieprotokvazduha.
Glavni ventil je uvek na boci sem u vreme atestiranja boce, cevica glavnog ventila je buna na vie
razliitihmestadanebidolodoblokadedovodavazduhaizbocekaIstepenuregulatora.

MonoventilM25x2Monoventilsaventilomrezerve
Postoje 4 vrste navoja kojima privrujemo glavni ventil za vrat ronilake boce : 2 cilindrina navoja
M 25x2 i cola, koji su meusobno veoma slini ali ih ne moemo ukonektovati, a ako ipak to
uporno pokuamo doi e do oteenja loze navoja. M25x2 se dihtuje na bocu uz pomo oringova na
dvanaina:prvidaseOringpolaeuukopanikanalizateeventil;idugidaseOringnalaziispod
ravneploe.
Kod konusnih navoja razlikujemo mali i veliki konus a dihtovanje se postie pomou teflonskih traka
(ranijesaolovom).
Ventilrezervemnogidanassmatrajuprevazienimtehnikimreenjemalibeznjeganemaronjenjau
mutnoj vodi u kojoj ne mogu da se vide ronilaki instrumenti. Ventil rezerve ima funkciju da opomene
roniocakadamujekomprimovanivazduhnaizmaku.Ventildozvoljavadavazduhistiesvedokpritisak
uboci nepadne ispod4060bara.Tada putem opruge zatvaradotok vazduhai tek povlaenjem ruice
rezerve,runootvaramoventiliomoguavamoprotokvazduha.
Kada je ronilaka boca prikljuena na kompresor radi punjenja, ventil rezerve mora da bude otvoren
(oboren na dole) a kada je boca napunjena onda ventil rezerve zatvaramo podizanjem na gore. Bez
obzira kako kratkobudemo koristilironilaku bocu,posle korienjaobaramoventilrezervenadole da

58

biznalidajebocakorienaitrebajudopunitivazduhom.Pripunjenjuboceglavniventilotvaramodo
krajapapotomdeliminozatvorimozavrtanjemventilazapolakruga.
Akoronimoujakomutnimvodamaukojimajetekovidetimanometar,ronilakikompjuter,ondaroniti
sabocamakojeimajuugraenventilrezerve.
elineronilakeboceproizvodeseodhrommolidbenelika,izbezavnihcevikovakimzavarivanjem.
Zbogsklonostiranju,pokuavanesuraznevrstezatitaovihboca,pajetakoSpirotehnika,unutarboce
nazidovenanosilaepoksismolu.Potoseronilakabocaprilikompunjenjairiapripranjenjuskuplja,u
epoksipremazusestvaralamikroporoznostkudajeprodiralavlagatesuronilakeboceraleadaseto
nijemoglouoiti.Zbogtogajeovakavnainzatiteodbaen,aItalijanibironilakebocekojebidole
kodnjihnaatest,azatienesunaovajnain,razbuivalidanemoguviedasekoriste.
Nakog ovoga je pokuano sa ugradnjom jednog gumenog balona koji se prilikom punjenja irio i titio
bocu ali se ni to reenje nije pokazalo kao delotvorno te se prelo na zatitu boce tako to su olanani
unutranjizidoviboce,nakonpranjaisuenjapremazivaniuljemzaronilakekompresore.Iovoreenje
jeodbaenojerseuljeuegneukolikoseronilakabocasvakegodinenepere.
Sadasusviproizvoaironilakihbocazauzelistanovitedaseronilakeboceiznutranezatiuju,boca
iznutra olana ili ispeskari da bi se skinula eventualna ra, i nakon toga opere i osui. Nakon ovoga
stavlja se ventilska grupa. Sa spoljnje strane ronilaku bocu moemo da ispeskarimo nakon ega na
spoljnje zidove boce treba naneti cink (hladnim postupkom), i po suenju ovog sloja naneti prajmvo i
nekuplastificiranufarbu.
Po zavretku sezone, sa ronilake boce treba skinuti ventilsku grupu, istoiti kondezovanu vlagu iz nje,
olanati unutranje zidove, oprati ih toplom vodom i osuiti. Nakon toga treba vratiti ventilsku grupu i
bocuprikljuitinakompresordaiunjojbudebar10baravazduha.
Svakaronilakabocamorabitiatestirana.Danasjestandarddasvakabocamoradaseatestirasvakih5
godina (u Hrvatskoj svake 3 godine a transportne boce svakih 5 godina). a ispitni pritisak prilikom
testiranjaje50%viiodradnogpritiskaboce(kojinajeeiznosi200225bara).Postojeronilakeboce
sa radnim pritiskom 300 bara ali nisu tako esto u upotrebi u sportskom ronjenju jer se smatra da je
maksimalnaautonomijazasportskoronjenje4m
3
.
Kapacitet se oznaava u litrama (10.12.15.18.20), tako da ronilac prostim mnoenjem zapremine i
trenutnog pritiska u boci moe izraunati raspoloivu koliinu medija za disanje. Severnoameriki
proivoai daju oznake u kubnim fitima (CU FT 80,72 prazne). Za rekreativno ronjenje maksimalna
koliinavazduhaje4kubikajerveaautonomijauvodiuproblem.
Ronilaka boca na sebi nosi oznaku proizvoaa, serijski broj, medijum kojim se puni, radni pritisak i
pritisak testiranja (50% vei od radnog), zapreminu boce, teinu prazne boce (bez ventilske grupe),
datumprvogtestiranja,igovlaeneustanovezatestiranje,datumposlednjegtestiranja.
Zatitnostopalo(postolje)dajebocistabilnostititijeodudara.

59

Lenik(samar)osiguravadranjebocenaleimaisastavnijedeoBC,alimoebitiisamostalankadaima
kaizakopanjeokostrukaalisetakavmodelsadaretkoskoristi.
SamarsakaievimakorenzadranjebocenaledjimaprepojaveBCD
Ronilake boce se odravaju tako to se posle svakog ronjenja trebaju iasprati slatkom vodom spolja,
tititi ih od vlage, prilikom transporta drati ih u uspravnom ili poloenom poloaju sa zatienom
ventilskom grupom od udaraca. Ako letimo avionom ronilake boce moraju biti potpuno ispranjene i
imatiotvorenventil.
elinebocezaronjenjetrebadratiuhladnojprostoriji.Akovazduhiznjeimametalniukusondauboci
verovatnoimauljaire.Kadabocuokreemoilitumbamoiznjenesmedaseujelupa.
Sigurnosni ep (otvor) konstruisan je kao tanki metalni disk koji u sluaju prekomernog poveanja
pritiskaubocipucaiomoguavaisticanjevazduhaadabocaneeksplodira.
Manometar Pokazuje pritisak vazduha u boci. Prikljuuje se na prikljuak visokog pritiska na prvom
stepenu regulatora (HP) i mora izdrati udare, razlike u temperaturi. Tokom ronjenja nesmemo ga
ostavitidaslobodnovisi,vegatrebazakaitizaBC.

Manometarkonzplamanometar,dubinometar,kompasKonzolakompjuter,kompasdu
Odravanje posle ronjenja ga dobro isprati slatkom vodom. uvati ga ispravljenog ili blago savijenog
creva.

Hidrostatiki regulator Redukuje visoki pritisak iz ronilake boce na pritisak okoline. Mora biti
otvorenog tipa da se izdahnuti vazduh ne upotrebljava ponovo ve izdie u okolinu, i da se dozira na
zahtev.

60


PouzdanijiDINprikljuakprvogstepenaregulatora,Internacionalniprikljuakprvogstepenaregulatora
Prvobitnijednodelniregulatorisuodmahredukovalipritisakizbocenapritisakokoline.
Dvostepeni jednodelni sniavali su u prvom stepenu pritisak iz boce na 810 bara iznad pritiska okoline
(regulatoriPosejdonredukujuna1113baraiznadpritiskaokoline)adrugistepennapritisakokoline.

HidrostatskiregulatorMistral

Potomimamodvostepenodvodelniregulatorsajednimcrevomkojiseidanaskoristi.
Moe biti membranski ili klipni. Membranski prepoznajemo po rupi koju uma na zadnjem delu prvog
stepena,aklipnepootvorimakojisenalazenabonimstranamaprvogstepena.
Membranski ima membranu izraenu od gume koja se nalazi izmeu dve opruge koje su meusobno
uravnoteene. Kadudahnemo, smanjujemopritisak ukuituprvogstepena,toprouzrokujeotvaranje
ventilaiulazakvazduhavisokogpritiskaukuiteprvogstepena.Uzpomospoljanjeoprugeipritiska
vodenogstubanamembranu,visokipritisakseredukujena10baraviipritisakodpritiskaokoline.
Roniocisuvievolelimembranskiregulatorzatotoprljavavodanijemogladastignedosistemakojivri
regulacijudotoka,takodajesedimentkoijivodanosimogaodastignesamodomembraneidaljene.
Klipniprvi stepen radi poistom principu kao i membranski samo to klip umesto membrane kontrolie
protok vazduha. Kod klipnih regulatora voda u kojoj ima sedimenta ulazi do klipa, na koji sitne estice
sedimentadelujuabrazivnopraveiriseve,takodaonivrlobrzoprocure.
Svakiodova dva tipamoebitibalansiraniilinebalansirani. Kakojesamo jedna stranaventila izloena
pritiskukojivladauboci,ventilprvogstepenajenebalansiran.Uovomsluajusaopadanjempritiskau
bocismanjujeseipritisakkojidolazidodrugogstepenatoprouzrokujepojavuotporapridisanju.Zato
je potrebno uloiti vei napor pri disanju, kako bi se pri kraju ronjenja, kad je pritisak u boci nizak,
otvorioventilprvogstepena.Dabisepostiglobalansiranje,obestraneventilaprvogstepenamorajubiti

61

izloene identinom pritisku, to se postie usmeravanjem vazduha sa obe strane ventila. Tako je prvi
stepen u mogunosti da obezbedi relativno konstantni pritisak vazduha drugom stepenu koji se
kontrolieputemopruge.
Prvobitini dvostepeni regulatori su imali protivstrujni nagib ventila drugog stepena, koji se otvarao
naginjuisenajednustranupriudahu.Zbogovogajevremenomzbogupotrebedolazilododeformacije
kuita ventila i proputanja vazduha. Da bi se ovo otklonilo stvoren je drugi stepen ventila sa
istostrujnimotvaranjem(otvaraseusmerukretanjavazduhapodpritiskom).
Svi dvostepeni regulatori imaju gumenu membranu u drugom stepenu koja prenosi pritisak okoline na
poluguunutarkuita.
Prikljuakcrevaizprvogstepena Prikljuakcrevaizprvogstepena


PrikazfunkcionisanjaIIstepenaregulatoraScubaproA700
NasvakomprvomstepenuregulatoramoramodaimamomakarjedanizvodzaHP(visokipritisak)i45
izvodazaLPkojivodekadrugomstepenu,,kaBC,zaodeloi.t.d.NovitipoviregulatorapostandarduEU
moraju da imaju razliite promere ulaznih rupa tako da ne moe da se pobrka i gekom crevo BCD
prikljuimonaHP.
Oktopus sistem ima dodatni drugi stepen prikljuen na prvi stepen, to omoguava nezavisan izvor
vazduhazabratskodisanjeiliusluajukvaraprimarnogregulatora.
Za ronjenjeuhladnim vodama (uzimskimuslovima) naprvi stepenregulatora uodgovarajui lic se
navlaigumenakapicaukojusesipaglicerinkojispreavazamrzavanjeregulatoraaprenosihidrostatski
pritisak okoline (regulator Apeks antifriz ima u sebi sistem koji sadri glicerin i ne dozvoljava
zamrzavanje.

62

Novi modeli regulatora Mares imaju sada sistem da se sa zadnjeg dela prvog stepena skine kapa i
postavi sistem koji spreava zamrzavanje. Inae proizvoai ronilakih regulatora stalnom proverom
krozpraktinuprimenuproveravajupouzdanostradaregulatora,uoavajunedostatkeitragajuzanovim
reenjima. Pa su na neke delove ugraivani ak i rubini da bi smanjili habanje ali se ovakvo reenje
pokazalopreskupim,pajeumestorubinapoetaugradnjatitanijuma.

ODRAVANJE,TESTIRANJE,SERVISIRANJERONILAKEOPREME
Nepravilnoodravanaronilakaopremamoezatajititokomronjenjailiuvanrednimsituacijamatokom
spaavanja.UpravozbogtogavikaoP3moratedobroodravatisvojuopremujerroniocigrupezaviseod
vas, a isto tako insistirati na dobrom odravanju opreme po povratku sa ronjenja da bi ista bila
funkcionalnopouzdanakodnarednogurona.
Briga o opremi je temelj ronilake obuke na kojoj ronioce uimo da se prema opremi ne ponaaju
neodgovorno i nemarno, te da ju posle svakog ronjenja ispiraju, pravilno rukuju sa njom i redovno
servisiraju.
BCposleronjenjatrebaspoljaiunutraopratislatkomvodom,provertidalisudeloviinflatoraidugmad
isti,danesadremuljidrugeneistoe,proveritidaliputavazduh,akoputaservisiratiga.
Regulator: Hidrostatski regulator je najvaniji deo ronilake opreme koji zahteva svakodnevnu brigu i
odravanjenakonsvakogronjenjaitokomskladitenja.
Odmahposkidanjuregulatora,prestavljanjaepaproveritidalijeepsuviist;usnikiizlazniventilII
stepenatrebaispratislatkomvodomaliutovremenesmeseprtiskatidugmemembrane.Regulatorne
kaitizacrevovegalaganosavitiiodloitiuzatitnutorbu.
Ukoliko se sumnja na neispravnost ili nepouzdan rad regulatora isti dati na vanrednu kontrolu
ovlatenomserviseru.
Ronilaki instrumenti se takodje ispiraju slatkom vodom pri emu ne treba dozvoliti da voda udje u
crevo.Nekeinstrumentemoeservisiratisamoproizvodjailiovlateniserviser.
Ronilake boce isprati slatkom vodom i osuiti, uvek u njoj imati najmanje 10 ba (to e onemoguiti
prodiranje vlage i kondezaciju usled promene temperature), drati odloene boce vodoravno, kod
transporta drati u horizontalnom poloaju sa ventilskom grupom okrenutom nazad i obmotamo
krpama rad zatite, blokirati bocu da se ne kree tokom transporta, zatititi je od sunca i pregrevanja.
Akopriotvaranjuboceiznjeizlazibeovazduhznaidaunjojimavlagejersuvvazduhjeprovidan.Ako
vazduhmirienametalubociverovatnoimavlage.Bocuzaronjenjepregledatimakarjednomgodinje
(na kraju sezone otvoti bocu, istoiti kondezovanu vlagu, sagledati da li na zidovima ima korozije ili
zagadjenja)popotrebiizvritihidrotestboce(na5godina).

63

Pojedini proizvodjai ronilake opreme povremeno organizuju kurseve za servisere svoje ronilake
opreme, te treba zavriti ove kurseve jer e vam omoguiti da razumete funkcionisanje opreme i
procenitekadajedovoljnasitnapopravkaakadajenuanservisopreme(iliznanjasteknitepraksomuz
nekogservisera).Ovo znanjebie namnaroito od koristi ako ronilake kampoveformiramo daleko od
urbanihsredinaukojimasenalazeovlateniserviseripasamimoramodavrimopopravke.
Popravkamotoranaterenu
Mnogeproblememoenodaizbegnemodobromprevencijom,dobrimodravanjemiproveromopreme
pre odlaska na ronjenje (sklapanjem ronilakog aparata i preventivnom proverom njegovog
funkcionisanja).
Ronilac P3 mora da bude osposobljen da zna da zameni crevo visokog i niskog pritiska , da zameni
membranu drugog stepena regulatora, da zameni oteeni usnik ili kuite II stepena regulatora, da je
sposobandazamenipojedineOringove,tedazamenipojedineepovenaIstepenu.

64

Da bi mogao ovo da obavi ronilac P3 mora da ima komplet rezervnih delova opremljeniji nego drugi
ronioci (pogotovo ako organizuje i vodi ronjenja na izolovanim lokacijama daleko od centara i glavnih
putevagdenijemoguedoidokvalifikovanihservisera).
Kompletalatazanunepopravkenaterenu.

SISTEMATIZACIJAVRSTARONILAKIHSREDSTAVA
Ronilakasredstvasemogupodelitina:
- Aparateisredstvazaronjenjeukojimavladanormalanpritisak
- Aparatiisredstvazaronjenjeukojimasediepodpovienimpritiskom.
Aparateisredstvazaronjenjeukojimavladanormalanpritisak:
vrsti skafander predvidjen je za obavljanje lakih podvodnih radova i posmatranje u velikim
dubinama(200m).
Izradjuje se od debelih elinih segmenata sferinog oblika medjusobno spojenih varenjem i
vodonepropusnim zglobovima. Jajolikog je oblika s poklopcem oblika kupole kroz koju ronilac ulazi u
skafanderiizlazi.
Na delovima gde dolaze ruke ima ugradjene metalne tipaljke za prihvatanje predmeta i izvodjenje
grubih montanih radova. U vodu se sputa elinim vezom uz koji se nalazi i telefonski kabl za
komunikacijusapovrinom.
Unutar opreme vlada normalan pritisak, postoje konrolni manometar, dubinomer, osvetljenje, a na
spoljnjoj strani skafandera postavljeno je vie boca sa kiseonikom za regenerisanjem atmosfere u
uredjaju.
Radsaskafanderomjenaporaniogranienvremenski.Novijimodeliskafanderaomoguavajusputanje
na dubine preko 600 metara, snabdeveni su uredjajima za propulziju, TV sistemima. Na radilitima se
obinonalazepodvauredjaja,jedanpodvodomadrugispremandasehitnoupotrebiusluajupotrebe
zapomo.

65

vrstiskafander Promatrakakomora
Promatrakakomorakoristisezanadzorikoordinacijunapodvodnimradilitima,traenjepotonulih
objekata,prouavanjefloreifaunepodvodom.
Ima oblik cilindra na vrhu proirenog i sa zastakljenim otvorima za osmatranje, poklopcem u obliku
kupole.
Nadonjemdelukomoremogubitipostavljenasvetlareflektori,auvodusesputaelinomsajlomuz
kojuideitelefonskikabl.Komorajeoteanabalastomkojimoedaodbaciusluajupotrebe.Unutranja
opremairegeneracijavazduhajeslinakaokodvrstihskafandera.
Batiskaf vei je od promatrake komore, omoguava smetaj 23 lica, ima mogunost autonomnog
kretanja, imaju uredjaje za propulziju, navigaciju, jake izvore osvetljenja, uredjaje za regeneraciju
vazduhaiapsorpcijuCO
2
(batiskafTrstsiaona10.914m).
Podmornica sastoji se od vrstog i lakog trupa vretenastog oblika koji izdrava pritiske na dubinama
preko200m.Mogubitidizelelektrine,atomske.
Minipodmornicarazvojistraivanjaieksploatacijepodmorja,potrebazaspasavanjempodmorniara
svelikihdubina,dovelajedorazvojaspecifinihtipovaminipodmornicakojeimajuvrsttrup,mogubiti
jednoodsene i vieodsene, imaju iskljuivo elektrini pogon napajane iz baterija koje se nalaze u
kontejnerima na spoljnjoj strani podmornice. Imaju dobre manevarske mogunosti, mogunost
izobarikogspajanja(spasilake),direktnogiliindirektnog(putemTV)osmatranjaidrugo.

Aparatiisredstvazaronjenjeukojimasediepodpovienimpritiskom:
Autonomni ronilaki aparat koji funkcionie po principu otvorenog kruga , udahnuti vazduh pod
pritiskoseizdieuokolinu,vodu.Karakterie ihpouzdanostu radu, mala autonomijaivelikapotronja
vazduhanaroitinaveimdubinama.KonstruisanisupouzorunaaparatkojisunapraviliKustoiGanjan
1943godine.Hidrostatskiregulatorjenajznaajnijideoopreme.

66

RonilakiaparatAqualung
Nargile i sigurnosne nargile (ronjenje snabdevanjem vazduhom s povrine) Niskopritisni
kompresorido10barapogodnisuzastacionarneradoveulukamaibazenima,sanargilama,sistemom
za ronjenje snabdevanom dinim medijem sa povrine preko creva i full face maske. Mala teina i
jednostavnost nargila omoguuju lake kretanje pod vodom. Koristi se za luka ronjenja i kontrolu i
odravanjepodvodnihdelovabroda.
Sastojiseodhidrostatskogregulatorakojisenaramenicamamoefiksiratinaledjimaispojitisacrevom
za vazduh duine 30 m. Od regulatoradousta vazduh ide rebrastim crevima i dozira setako da je 57
baraviiodhidrostatskogpritiskakojivladaokoronioca.
Sgurnosnenargile,nanjimajehidrostatskiregulatormontirannaposebnubocu4litreiradnogpritiska
200baraivie.Okretanjemglavnogventilanabocironilacsejednostavnoprikljuujenadisanjeizboce
ilispovrine.Sistemkonektovanjanabajonetomoguavaroniocudaseusluajunudeizkonektujei
predjenadisanjeizboce.
Sa nargilama se ne preporuuje ronjenje preko 25 m, zahtevaju posebnu tehniku ronjenja, zaranja se
paljivo, horizontalno pravei osmice, izbegavajui spiralno kretanje da ne dodje do zapetljavanja. Kod
radovanadnuronilacmoekoristiticipelesaolovomkojemusputaipodieasistentsapovrine.Roni
seusuvojilimokrojodeiobinouodelukonstantnogvolumena(Foka)kojedobroizolujeroniocaaline
gnjei.Specijalnorazvijenemaskezaceloliceimajuregulatorzadobavuvazduhanazahtev.
Klasini meki skafander (snabdevan vazduhom sa povrine) konstruisao ga August Siebe u
Engleskoj,sastojiseizvrstemetalnekacigenakojojsenalazilavodonepropusnakouljakojajedopirala
dopasa.Omoguavalajeradsamouuspravnompoloaju,viakvazduhaizlaziojeispodrubovakoulje,
imao je veliku potronju vazduha. Godine 1837 umesto koulje Siebe je proizveo potpuno zatvoren
kombinezon.
Kombinezon,mekoronilakoodeloseizradjujeodvrstoggumiranogplatnaipokrivacelogroniocasem
glave i aka. Rukavi zavravju manetnama koje vrsto naleu oko zgloba. Prsni oklop se izradjuje od
bakraiimazadatakdavrstospojiodelosakacigom(sanavojima).Kacigasetakodjeizradjujeodbakra,
vazduhseunjuuvoditakotopreulaskaukaciguprolazikrozdovodninepovratniventilkojispreava

67

beanje vazduha iz opreme ukoliko se prekine dovod vazduha. Struja vazduha koji ulazi u kacigu se
razbija kroz 4 kanala. Pored desnog bonog prozoria ugradjen je regulacioni propusni ventil koji
odstranjuje viak vazduha iz opreme im pritisak u skafanderu predje pritisak okoline za 0,035 bara.
Komunikaciju sapovrinom odravaputemtelefona, au ciljuzatiteod hladnoeoblai vuneno rublje.
Ronilakecipeleizradjeneodkoesaolovnompotplatomteine1620kilogramaomoguavajustabilno
stajanjei kretanjednom. Olovnitegovisrcolikog oblika, teine2530kg postavljaju se na grudiiledja
radipostizanjaneutralneplovnosti.
Autonomni ronilaki aparat koji funkcionie na principu zatvorenog kruga funkcionie na
krunomregenerativnomprincipu,odstranjujuiugljendioksidizizdahnutegasnemeavinekojisediei
ponovnog korienja izdahnutog kiseonika. Poto se za disanje koristi kiseonik nije potrebna
profilaktinadekompresijabezobzirakolikotrajeronjenje,odlikujesevelikomautonomijomiizdahnuti
sadrajseneisputauokolinu.
Negativne strane ovih aparata su ograniena dubina ronjenja (zbog opasnosti toksinog delovanja
kiseonika);ipotencijalnaopasnostodhipoksijekodneadekvatnetehnikeronjenja.Uglavnomsekoriste
uvojnesvrhe,usportskomronjenjuslabije.
Osnovni delovi aparata su vree za disanje sa ventilom sigurnosti i armaturom; boca za kiseonik s
ventilskom grupom i spojnim crevom (0,62 litre radnog pritiska 150200 bara), kutijakanister s
apsorbentom za CO
2
; rebrasta creva s ventilnom kutijom i piskom ; kontrolni manometar i rezervni
priborsalatom.
Upotrebaovogaparatazahtevaposebnuobuku.
Autonomni ronilaki aparat poluzatvorenog, zatvorenog i otvorenog kruga (ronjenje s gasnim
meavinama) treba da ujedine dobre strane autonomnih aparata otvorenog i zatvorenog kruga.
Koristesezaronjenjauvelikimdubinamaiusaturacijiprilikomizletaizpodvodnihstanita.
Obino imaju 23 boce za gasne meavine (zapremine 23 litre, radnog pritiska 150200 bara). Visoki
pritisak se redukuje na medjupritisak oko 10 bara a zatim poluautomatski dozira u vreu za disanje uz
mogunostregulacijeminutnogprotokaod4,6,8ivielitara.Nakonredukcijemeavinaulaziuvreuza
disanjeodakleideupluaroniocakojipoizdahuobrnutimputemvraaizdahnutisadrajuvreu.Kako
je u ovim aparatima minutno doziranje meavine nekoliko puta vee od aparata zatvorenog kruga,
vrea se brzo puni i kad nadvlada okolni pritisak deo meavine odlazi u vodu (obino deo meavine
odstranjuje u okolinu na kraju svakog izdaha). Koriste se meavine vazduha obogaenog kiseonikom
(NITROX),meavinehelijumkiseonik.
Meki skafander za ronjenje u velikim dubinama (snabdevanje meavinom s povrine) je
konstruisan da bi se izbegli neeljeni efekti efekti kod ronjenja na velikim dubinama (azotna narkoza,
izrazito oteano disanje zbog poveane gustine vazduha na tim dubinama) i da bi se na velikim
dubinama mogle disati meavine (najee helijuma i kisenika). Razvijen je iz klasinog skafandera,
uvodjenjem posebnog kanistera za smetaj apsorbenta za ugljen dioksid. Konstruisan je tako da
funkcionienakrunomregenerativnomprincipuilidirektosnabdevanjemmeavinespovrine.Ronilac

68

direktno die iz kacige a izdie u cev koja izdahnuti sadraj odvodi u kanister za regeneraciju. Tehnika
ronjenja sa ovom opremom je sloena, pored klasinog sputanja i podizanja ronioca zahteva
zadravanja na odredjenim dubinama radi zamene medijuma koji se die (vazduh do 20 m, potom
ispiranje skafandera meavinom prelazak na meavinu; kod izrona na 65 60 metara se obustavlja
dodavanjemeavineiprelazinavazduh,potomna20metaranakonispiranjakiseonikomnastavljasedo
povrine korienje kiseonika). Za svaki reim ronjenja potrebno je prethodno odrediti reim
dekompresijezavisnoodvremenaboravkanadnuiprocentuhelijumausmei.

RONILAKIKOMPRESORIIBANKEVAZDUHA
Ronilaki kompresori su ureaji koji putem kompresije pretvaraju energent manje vrednosti u
energent vee vrednosti ne menjajui njegovo agregatno stanje i sastav meavine, samo ga hemijski i
mehanikiisti.

Jednostavnije reeno ronilaki kompresori su ureaji za proizvodnju komprimovanig vazduha. Postoje


dva naina komprimiranja i to volumetrijski (na bazi zapremine) i drugi strujni princip rada.
Volumetrijski princip rada je da se pogodnom konstrukcijom ostvari mogunost poveanja i smanjenja
nekezapremine.Natomprincipuradeklipnikompresori.

Kompresore po konstrukciji delimo na klipne, membranske, rotacione, spiralne (ili na klatno ili na dva
toka od kojih je svaki teak 63 kilograma i dva posluitelja ih vrte). Mi emo se bazirati na klipnim
kompresorima. Membranski se koriste gde god ima potrebe za neodmaenim vazduhom (komore ,
uredjajikodkojihsekoristiistkiseonikilimeavine).
Ponainupogonadelesena:pogonjeneparnimmotorom,motorimaSUS(benzinskiidizel),ipogonjeni
elektromotorom.
Po pritisku delimo ih na vakum , niskopritisne 510 bara, srednje pritisne 1040 bara, visokopritisne do
600bara.
Pobrojuobrajadelimoihnasporohodneibrzohodne.
Posmetajunamobilneistabilne.
Pokapacitetuniskokapacitetnikompresori120Nl/min;srednjekapacitetnikompresori120400Nl/min;
visokokapacitetni4002000Nl/min;kompresorizapretakanjemeavine.
Poizvodjenjuimamojednostepeneiviestepene.
Miemosebavitionimkompresorimakojenajeesreemouronjejuatosuvisokopritisniijijeopseg
rada225300bara.SagledaemoradetvorostepenogkompresoraBauerK14.
Kompresoriniskogpritiskasekoristezadubineronjenjado15metara,teproizvodnjukomprimovanog
vazduha koji ronilac neposredno koristi i dovodi mu se pomou cevi sa povrine (za jednog ronioca, za
direktno snabdevanje sa povrine, na 15 metara dubine, dovoljan je kompresor niskog pritiska

69

maksimalnog radnog pritiska 25 bara i izlaznog kapaciteta 75 m3 pod predpostavkom da je potronja


vazduhanapovrini50l/min).
Kompresorivisokogpritiskaproizvodevazduhkojisenajprekomprimujeuboceapotomnakonnekog
vremena troi. Prikljuivanje boca ili baterija boca na kompresor se vri putem fleksibilne cevi visokog
pritiska. Rade na pritiscima 200300 bara i zavisno od potreba razliitog su kapaciteta (sportskim
roniocimapotrebeezadovoljitikompresorod2m
3
/h,azaostale20,60,iviem
3
/h).
Kompresorima:kompresorskiagregat,motor,preistafiltereikomandnuplou.
Maksimalni pritisak punjenja je 225 bara ali danas imamo boce koje se pune i na 300 bara.
etvorostepena kompresija obezbeuje manje zagrevanje klipova i cilindara u poreenju sa
trostepenim. Podmazivanje pokretnihdelova se vri bukanjem ili putem uljanepumpe, a svaki stepen
kompresije osigurava se pomou sigurnosnog oprunog ventila. Diferencijalni ventil na etvrtom
stepenu,spreavaprepunjavanjeboce.
Hlaenjeizlaznogvazduhajebitnokododstranjivanjauljaivlagevazduha,zbogegakompresoriimaju
bogato dimenzionirano hlaenje. Preiavanje vazduha se vri na usisnom filteru a potom i na filteru
vezanomuserijuukomesenalazepatronevisokoapsorpcionemase.
Nakomandnojploipostavljenesusvearmaturezaposluivanjekompresora(sklopkazaelektromotor,
manometri, sat za pokazivanje duine rada kompresora, ventili za odvlaavanje). Mesta za punjenje
imajuruneprikljuke.
Pogonkompresorasevriodelektromotorprekoklinastihkaieva.
KompresorDrgerVERTICUS5
Iz ove formule moemo izvui i broj nosilaca aparata za ronjenje u odnosu na kompresor kojim
raspolaemo.
Kpotrebanefektivnikapacitetkompresoral/min
K=Lxn(l/min)Lprosenapotronjavazduhaposvakomnosiocuaparata
nbrojnosilacaaparatazaronjenje

70

Kod montae i odravanja kompresora treba se bezuvetno pridravati uputstava proizvoaa jer je to
garancija da e kompresor davati vazduh zadovoljavajueg kvaliteta. Cev za usis vazduha mora biti na
otvorenomiistomvazduhu(vodeiraunaosmeruvetrovadalidonoseizduvnegasoveakokompresor
pogoniSUSmotor).
Podmazivanjesevriiskljuivosredstvimakojapreporuujeproizvoa.
Pokretni kompresori imaju mali filter od aktivnog uglja sposoban da zadri malu koncentraciju vlage i
magleulja.Prenosnikompresorivisokogpritiskaupraksisenajeekoristezadirektnopunjenjebocau
amaterskomronjenju.
Prepunjenjakompresorsespajafleksibilnimcrevomzabocukojutrebapotopitiusudsavodom.Nakon
spajanjakompresorsepustidaradinapraznonakonegasezatvaraventilodukaidiepritisakucevi
spojenoj na boci. Kad pritisak kontolnog manometra na crevu pokae vei pritisak od onog u boci,
otvaramo ventil na na boci i punimo ju do maksimalno radno pritiska. Potom ostavimo boce da se
ohladeikadaunjimaprestanedapladapritisakdopunimoih.Preodvajanjaboceodkompresoratreba
zatvoritiventilnabociiotvoritioduniventilnafleksibilnomcrevu.
Imajui u vidu da su kod nas u praksi u klubovima najzastupljeniji visokopritisni viecilindrini
kompresori CYCLON (ovo ime je dobio u Spirotehnici inae njegovo pravo ime je Riar, francuski
trocilindrinikompresor)iBAUERK14(etvorocilindrini)baviemosenjima.
Osnovnoobeleje ova dva kompresora je broj cilindara (trostepeni ili etvorostepeni) ikapacitet koliko
litara vazduha moe da napuni u bocu u jedinici vremena. Ciklon puni 100 litara vazduha u minuti pa
analognotomenjegovkapacitetje6kubikanasat,paakotoprenesetenaboceod10litarakojepunite
na200bara,toznaidazasatvremenamoetedanapunite3boce.
BauerK14njegovkapacitetje12kubnihmetara,paanalognotomemoedanapuni6bocaod10litara.
Ovadvakompresoraserazlikujuiupritiscimakojeimajunasvakomstepenu:
- CiklonnaIstepenusabija6,5bara;IIstepenu4547bara;IIIstepenufinalnih225bara.
- BauerK14na I stepenu sabija na3,5bara; naIIstepenu17; na IIIstepenu58 bara ina IV
stepenu225bara.

SvikompresorimogubitipogonjenimotorimaSUS(dizel,benzinskim)ilielektromotorima.Drugaijese
odnosimopremakompresorimapogonjenimSUSmotoromilielektromotorom.
ProiemoradnaetvorostepenomkompresoruBauerK14kojisesastojinaprvommestuodusisnog
mehanikogfilterakojisluidaspreiprodormehanikihneistoakaotosuliepapiridrugo.

71


Od njega vazduh se vodi kroz cev do sledeeg filtera koji je papirni (a moe biti kombinacija zatitne
mreeipapira)ukomesevridaljnjeienjevazduhakojidovodimospolja.Ovajfiltermoedaseetiri
puta rotira za 90
0
nakon ega ih menjamo. Oba ova filtera slue da zadre mehaniku neistou.
OdavdevazduhulaziuIstepenkojijeujednoinajvei,ikojiimausebiusisniipotisniventil.Unjemuse
vazduhsabijenaonih3,5baraitotakotoseusisniventilotvara,klippolaziudonjumrtvutakuiuvlai
vazduh,kadstigneudonjumrtvutakuusisniventilsezatvara,iklipkreekagornjojmrtvojtakiisabija
vazduhna3,5bara.Takosabijenivazduhjeuvekzajedno15
0
Ctoplijiodonogvazduhakojijeuao.Taj
sabijeni vazduh ulazi u sistem u kome se on prinudno hladitako to se nalazi u struji jednog aksijalnog
ventilatora koji duva u pravcu hladnjaka (koji ini vie puta savijena cev kroz koju prolazi vazduh) te
vazduh dolazi do jednog nepovratnog ventila kroz koji prolazi (i koji treba da sprei da se vazduh iz II
stepenavratiunazadkaIstepenu)iulaziudrugistepengdesabijavazduhna17baraiponovoulaziu
cevovodkojijeprisilnohlaen,teobaratemperaturuvazduhaidovodigauprvioceiva.
U tom prvom oceivau se nalazi jedna rotaciona elisa jedan sinter filter krupnozrnasti, i kada vazduh
ue u oceiva on padne na tu elisu koju zarotira te ona razbacuje vazduh po zidovima oceivaa.
Poto seutomvazduhunalaze sitneesticevodei uljnih para(prvatri stepenakodK 14sepodmazuju
bukanjem,semIVstepenakojiimasopstvenopodmazivanje)oneselepezazidoveoceivaaiklizeniz
njega. Na tom prvom oceivau nalazi se jedan ventil sigurnosti koji ne dozvoljava da se vazduh vrati
unazaduIIstepen.Nakontogatajvazduhprelaziutreistepengdesesabijana58bara,takoesehladi
i ulazi u isti takav oceiva u kome se cedi voda i estice ulja, a ako je i prodrla neka neistoa ona se
zadravanasinterfilteru.
IzIIIstepenavazduhdolaziuIVstepengdesesabijana225bara.Onseprisilnopodmazujeputembo
pumpice pritiska 60 bara, najmanjih je dimenzija, nema karike ve samo letei klip. Posle IV stepena
vazduh ponovo prolazi kroz cevovod koji se ladi i dolazi u oceiva na kome se sada nalazi i ventil
sigurnosti badaren na 225 bara, koji mora biti plombiran i njega moe da otvara samo ovlaeni
serviser. Tu prelazi vazduh u etvrti oceiva i kome se nalazi filter sa aktivnim ugljem koji odstranjuje
ugljen dioksid pre svega i ostale mirise koji su uneti sa vazduhom. Iz ovog oceivaa vazduh odlazi u
prekopritisne ventile i putem punioca se distribuira u boce. Punioca moe biti vie, sa implantiranim
manometromnanjemuilimanometromnasamomkompresoru.
Filter se sastoji iz aktivnog uglja i meupregrada od filca koji ne dozvoljava da se prospe ugalj. Aktivni
ugalj u filteru mora biti odgovarajue granulacije, ne sme da bude praina, i upravo njegova povrina
garantuje da e kvalitetno vriti svoju ulogu odstranjivanja CO
2
. Patrona filtera se menja na svakih 100
napunjenih boca, meutim to zavisi gde vrite punjenje, jer ako ste blizu mora bie vie vlage, ako su

72

loije karike na kompresoru bie vie prisutnog ulja i slino. Aktivni ugalj nije skup, filc uzmete i
izzumbate da izbuite rupice, tako da ako se nalazite na terenu, moru, moete da izvadite patronu
prospete korieni aktivni ugalj, postavite filc, napunite granulama aktivnog uglja, zatvorite filcom i
ponovo imate kvalitetan vazduh u bocama. Sve su patrone manje vie sline. Danas sreemo tripleks
sistemkojiporedveiznetogimaisilikagelkojiupijavlanostizvazduha.
Ve smo rekli da svi kompresori mogu biti pogonjeni motorima SUS (dizel, benzinskim) ili
elektromotorima. Drugaije se odnosimo prema kompresorima pogonjenim SUS motorom ili
elektromotoromaikodjednihikoddrugihmoramovoditiraunaomeramazatite.
Tako kodkompresorapogonjenihSUSmotorommoramodavodimorauna daseusisnifilternenalazi
nizstrujuvazduhadanebiizduvnigasoviizmotorakojiradidospeliuronilakubocu.Zatimtajfilterne
smedasenalaziniskozatotoiuvazduhuimamoCO
2
kojisekoncentriepridnu,znaiuvekusisnifilter
mora biti visoko gore. Znai na prvom mestu treba da obratimo panju gde emo da postavimo usisni
filter.Voditiraunadasenenalazimoubliziniparkingazavozilagdestalnonekopaliauto,danismou
blizinimestagdepekurotilj,danepunimobocenouuumijerbiljkenouisputajuugjendioksid.
Pre putanja u pogon rezervoar za gorivo mora da bude pun, da proverimo da li ima dovoljno ulja u
motoru,daliimadovoljnouljaukompresoru(akouljaimavienegototrebatrebagaizvaditi,pricom
iliodtoiti).
Akokoristimoelektromotorzapogontrebadaproverimodalijemotordobrouzemljen.
Kada elimo da startujemo motor, otvaramo sve oceivae da moe da produva vazduh i olaka
starovanje motora. Prilikom startovanja obratiti panju da li se motor vrti u pravom smeru kako je to
oznaeno, zatim zatvaramo oceivae, prikljuujemo boce i ekamo da kompresor otvori ventil
sigurnosti. Kada ventil sigurnosti otvori na 225 bara , otvaramo boce i poinjemo sa punjenjem.
Oceivanjekondezatasevrizavisnooduslova(blizinamora,maglaidrugo)alijeprihvatljivodasevri
nakonnekogvremenapunjenja(20min).Akojepritisakpreao150baranetrebaoceivativesaekati
izmenubocapaondaizvritioceivanje.
Kada ste zavrili sa punjenjem planiranih boca, skinete zadnju bocu, otvorite oceivae i ugasite
kompresore. U kompresoru kada je u radnoj upotrebi treba ostaviti 30 bara da ne bi povukao vlagu u
cilindre.
Izmena ulja u kompresoru vri se na 250 sati rada ili jo bolje na kraju sezone. Imamo dve vrste ulja,
mineralnaisintetika.Boljasusintetikajerseikodduegstajanjaneusmrde(dokmineralnahoe).To
suuljabezukusa,mirisaivisoketakezapaljenja.
Ako neete koristiti due vremena kompresor, skinuti primarne filtere i otvore zatvoriti epovima
(plutanim).Kadaponovoelimodakoristimokompresorskinemoepove,rukomzavrtimokompresorda
razbijemouljeinauljimogapatekondastartovatikompresor.

73

Takoe mora da postoji dnevnik rada kompresora koji je dokument u koji se upisuje kada je ukljuen
kompresor, koliko je dugo radio, ako ima nekih primedbi one se unose u rubliku primedbe (naprimer
uoenanepravilnosturadukompresora).
Kao rukovaoci kompresorom moemo samo da promenimo ulje, promenimo filter a sve ostalo rade
ovlaeniserviseri.
Bankevazduhaseformirajukadasupotrebnevelikekoliinevazduhazadisanjeukratkomvremenu
(hiperbarinekomore;velikironilakicentri).
Sastojeseododgovarajuegbrojabocavisokogpritiskaivelikogvolumena(40litarapanavie)radnog
pritiska200ili300ba.Bocesumedjusobnospojenecevimausastavspojenihsudovaaostatakarmature
ineventili,manometri,slavineiredukcioniventili.

Punjenje ronilakihaparata vazduhom izbankeradnogpritiska 300 bara vrisepretakanjem izsuda sa
viimpritiskom(bankevazduha300bara)usudniegpritiska(ronilakubocuradnogpritiska200bara).
Drugunainpretakanjavazduhajetakozvanokaskadnopretakanje.Potrebnojeimatinajmanjetriboce
napunjene vazduhom, otvaraju se jedna po jedna boca banke otvori se prva boca i pretae do
izjednaavanja pritiska, potom se zatvori a otvara druga i pretae do izjednaavanja pritisaka, i tako
redom do postizanja radnog pritiska u boci koju punimo. Ovaj nain punjenja je spor i neodgovarajui
kodpunjenjaveegbrojamanjihboca.
Punjenje veeg broja manjih boca prihvatljivije je direktnim pretakanjem iz banke vazduha i
dopunjavanjem iz kompresora (kod ove metode nadopunjavanje svake naredne boce due traje nego
prethodne).
Kompresori koji slue za punjenje velikih banaka vazduhom treba da budu automatizovani (booster
metode,upauzamapunjenjamalihbocakompresorsaboosterfazeprelazinafunkcijupunjenjabanke
vazduhaiobrnuto).

74

NOVADOSTIGNUAURONILAKOJTEHNICI(instrumenti,opremazaNitrox)
Ronilaki kompjuter je sve ee uobiajeni deo ronilake opreme koja nam saoptava sva zbivanja
tokom ronjenja i daje detaljan i precizan prikaz ronjenja koje smo obavili. Izrauju se od laganih ali
vrstihmaterijalaoblikovanihumoderaniestetskiprivlaandizajn,moesebiratinainradaAirmode,
Nitrox mode, Freediving mode. Na raspolaganju su svi podaci o uronu i dekompresiji, opsena
memorija,beleenjeuronatemogunostiplaniranjaurona.Imajuobimnumemorijudnevnikaronjenja.
Nitrox modul omoguuje upotrebu meavina u kojima je udeo kiseonika od 2150%. Daju prikaz
najdubljegronjenjakaoiprikaznajduegzaronainajveedubinepostignutenatomzaronu.
Prekorienjakompjuteraneophodnojeprouitisvenjegovefunkcije,nainnastankaiprikazivanjesvih
funkcija na njemu, do koje dubine kompjuter oitava podatke, do koje nadmorske visine je mogue
podeavanje, jer svaki kompjuter ima svoje karakteristike. Bitno je zapamtiti da dva ronioca ne mogu
koristitiistikompjuter(jedanprepodneadrugiupopodnevnomzaronu).
Iako imamo ronilaki kompjuter tokom ronjenja preporuka je da treba imati sa sobom i ronilaki sat i
dekompresionetabliceinezavisnidubinomer,jerkompjutermoedaotkaeutokuronjenja
Upripremizaronjenjekoristitiironilaketablicekadaplaniramodubine,vremenaronjenja,zastanakei
intervale napovrini,ali kod ronjenjakoristitiilitabliceilikompjuter, nikadaihmeati. Pri organizaciji i
realizaciji ronjenja prvo postii maksimalnu dubinu na poetku ronjenja a potom izronitri na manju
dubinu.
Savremenironilakikompjuterimoguimatinekolikorazliitihmodula:vazduh(air),nitrox,gauge(putem
kogapratimosvojuronnadah),digitalnikompasidrugo,aoznakekojeprikazujekompjutermorajubiti
jasne i itljive, kuite kompjutera od jakog materijala (titana i nerajueg elika). Detaljnije o
kompjuterimajeiznetoutemiObnavljanjedosadste;enihynanjaoronila;kojopremi.
RonjenjasaNITROXmeavinama
Nitroxjesvakameavinakiseonikaivazduhauprocentuveemod21%.RonjenjesaNitroksmeavinom
namomoguavadadueostanemopodvodomnegotobiostalidaronimosa vazduhom.Vazduhkoji
diemo(21%kiseonikauvazdunojsmei)zovemonormoksininitrox.
Meavinesapoveanimsadrajemkiseonikanisunamenjenezadubokaronjenjanegozaronjenjado40
metaraitunitroximanajveuprimenu.DaklesaNitroxmeavinomseneronidubljenegosesamoroni
sigurnije.
NOA (National oceanic administracion) je odredila postojanje dve standardne meavine Notroxa i
obeleila ih velikim slovima nitrox EAN1 (32% O
2
) i nitrox EAN2 (36% O
2
) tako da je u ronilakim
centrima u svetu je ve uobiajeno pitanje hoete li nitrox NN1 ili nitrox NN2. Kod ronjenja sa
nitroxom ne treba nikad prelaziti procenat kiseonika preko 40% iako u tablicama moete nai i 50%
(zvanini standardi kau da ne treba roniti sa meavinama gde je kiseonik vie od 40%). Ukoliko je
nepoznatprocenatkiseonikaumeavininitroksseobeleavakaoEANX.

75

PrednostikodronjenjaNitroxom:
- Poveanovremeostankanadnuunutarkrivuljesigurnosti;
- Smanjujeseduinadekompresije(vremedekompresijekodronjenjavazduhomzavisiodkoliine
azota koju je nae telo apsorbovalo tokom ronjenja. Ako smanjimo taj azot time to emo
poveati sadraj kiseonika, mi emo automatski smanjiti i potrebu za duom dekompresijom.
Poredtogarevitalizujedisanjemkiseonikapodpovienimpritiskom);
- kraipovrinskiinterval:
- duaponovljenaronjenja;
- manjiuticajnarkotikogdejstvaazota;
- manjirizikodDBausluajuDBronilacimamanjeazotautkivima;
- kraevremeneletenjaposleronjenja.
NedostacikodronjenjaNitroxom:
- toksinost kiseonika se javlja na manjim dubinama nego kod ronjenja vazduhom (zbog
poveanogprocentakiseonikaumeavini);
- zbogindividualnetolerancijePpO
2
jeogranienna1,4bara;
- moguiproblemizbognedostatkailineadekvatneanalizemeavine;
- mogunosteksplozijeprilikompriprememeavine;
- opremasemorapripremitikaozakiseonik.
Ronjenje sa Nitrox meavinom zahteva 100% pridravanje pravila za ronjenje sa ovom meavinom.
SvakonaruavanjepravilazaronjenjeNitroksomizazivateeposledicenegokodronjenjasavazduhom.
Najvanijejedaseapsolutnopridravamomaksimalneoperativnedubine(MOD)kojumoramoznatipre
svakog zarona. Ako postoji mogunost naruavanja MOD onda vodje ronilakog tima treba da smanji
procenat Nitroxa i time povea dubinu ronjenja. Veina udesa u ronjenju Nitroxom je rezultat
prekoraenjaMOD.
ZaodredjivanjeMODbitanjePpO
2
jerimpredje1,4bapoinjetoksinodejstvoO
2
.
Oprema za ronjenje Nitrox meavinom : Ronilaka boca mora biti kiseoniki ista odmaena (jer u
Evropi meavinu prave tako to prvo u bocu ubace ist kiseonik a potom dodaju vazduh). Svi orinzi
moraju biti kompatibilni za Nitrox i ova boca se koristi samo za punjenje Nitroxom. Ove boce se
posebno obeleavaju nalepnicom na zadnjoj strani koju ne moe da prekrije BC i pored nje se stavlja
nalepnicaMOD(kojamoebitiobeleenametrimailiPpO
2
).NepotroeniNitroxubociostaje6meseci
posleegagatrebaispustitiizboce,apriodlaganjuboceunjojostaviti20baranitroksa.

76

Ako elimo da za Nitrox koristimo bocu u koju smo punili vazduh, bocu poslati u ovlateni servis na
vizuelni pregled i elektromagnetno ispitivanje vrata boce (da li ima mikromehurove) i izvriti zamenu
oringakompatibilnimnaNitrox.
PrelazaksapunjenjaNitroxomnapunjenjemvazduhomjeprosto.
Pre svakog zarona uvek proveriti procenat Nitroxa merenjem procenta kiseonika u smei kojom je
napunjena boca. Merenje se vri dva puta analizatorom (lie na manometar) koji u sebi ima senzor za
merenje kiseonika i koji ima svoj rok trajanja (obino 23 godine) nakon ega gubi tanost u merenju
(zatoucentrimapitajtekolikojestaruredjajdalijevalidanidalimujeproaorokzaupotrebu).
RegulatorikojekoristimozaNitroxmorajubitioienizaupotrebu100%kiseonikom(izuzevregulatora
odtitanijumakojinesmejubitiukontaktusa100%kisenikom).
TRIMIX je meavina kiseonika, helijuma i azota sa idejom da se smanji sadraj azota zamenom za
helijum. Slui za ronjenja na veim dubinama od 40 metara sa duim vremenskim intervalima, gde bi
veliki procenat kiseonika postao otrovan a preveliki procenat azota izazvao azotnu narkozu i
dekompresionubolest.Zatosesadrajazotaumeavinismanjujezamenomhelijumom.
Oznaavanje trimixa se obino sastoji iz dve cifre recimo 10/50, gde prva cifra oznaava procenat
kiseonikausmeiadrugaprocenathelijuma.
ImamovievrstaTrimixa:
NaprvommestujeHiperoksiktrimixkojiimaviekiseonikanegotojetouobiajeno,znaipreko21%
O
2
. Koristimo ga za ronjenja na manjim dubinama sa velikom ekspozicijom. Primenjujemo njega a ne
Nitrox, zato to kod ovog trimiksa azot zamenjujemo helijumom, pa imamo daleko povoljniji proces
saturacije i desaturacije u odnosu na nitroks ili vazduh. Zamenom azota helijumom taj hiperoksini
trimiks nam omoguava jako duga viesatna ronjenja na manjim dubinama gde nee parcijalni pritisak
kiseonikaprei1,4bara,alismoistovremenobitnosmanjiliazot.
Normoksiktrimixima21%kisenika,azotopetzamenjujemohelijumom,isanjimronimodo56metara
dubineimoemodaostvarimodugeekspozicije.
Hipoksik trimix ima kiseonika manje od 21% (od 14% pa na vie), to varira od dubine na kojoj
planiramodaronimoinjeganemoemodadiemoodpovrine.
Trimikssemoepravitinatrinaina,pretakanjemhelijumaikiseonikauronilakubocusvedokkonano
ne bude dovreno punjenjem vazduhom s obinim ronilakim kompresorom.Boca u kojutoimo treba
da bude otvorena a iz koje pretaemo tek da curi. Za pravljenje trimixa postoje napravljene tabele.
Kompresori moraju biti pripremljeni za kiseonik jer se podmazuju (da bi kiseonik doveo do zapaljenja
potrebnasu3uslova:kiseonik,temperaturaimasnoa,akosenesteknejedanodovatriuslovanama
zapaljenja).Akonausiskompresorastavimokiseonik,kompresorevrlobrzopropasti.

77

Ikodtrimixaiheloxakodpritiskaod13barajavlja sedrhtavicatela(tremor)tojepovezanosanekim
deavanjimaumozgu,ina18baraseistauveavaza25%,na30baraza90%ana35bara(340metara)
prestajetajuticajhelijumanamozakisimptominestaju.
Ono to je bitno za trimix je da se jako sporo zaranja i sporo izranja sa mnogobrojnim dip stopovima.
Ovo je povezano sa injenicom da je helijum 56 puta bri od vazduha to analogno daje i proces
saturacijeidesaturacije.
Prednosti ronjenja sa trimixom su smanjujemo azot i time produavamo ronjenje i smanjujemo
dekompresiju. Dubina je uslovljena prevashodno procentom kiseonika, pa poto trimix inae slui za
duboka ronjenja, samim tim smanjujemo procenat kiseonika i dovodimo ga u optimalnu upotrebu u
odnosunadubinuinaorganizam.
Mane ronjenja sa trimixom Upravo zbog brzine helijuma dolazi do pothladjivanja te se kod dubokih
saturacionihronjenjakoristeodelagrejanatoplomvodomilistrujom.Argonkojisekoristikodtehnikih
ronjenjasasuvimodelima,zasaturacionaronjenjasenekoristi.
HELIAIR je meavina helijuma i vazduha, u boce se puni odgovarajua koliina helijuma i zavrava sa
vazduhom.Mogusekupitiisvakigasuposebnojbocitedasamipravimomaavinu,priemusekoristi
maalicaitablice.
HELIOXjemeavinahelijumaikiseonikaikoristisezadubokaronjenjapreko61metarironjenjesanjim
jeiskljuivozatehnikeiprofesionalneronioce.AmerikamornaricanepoznajeinstitucijuTrimixanego
iskljuivoheliox.Kodovemeavinehelijumupotpunostizamenjujeazotakiseonikasedodajeuodnosu
nadubinunakojojplaniramodaronimo.
NemanakotinogdejstvaazotaalironjenjesaHelijumomtraivievremenazadekompresiju.Onulazii
izlazi iz tkiva bre nego azot ali je paradoks da helijum zahteva malo vie dekompresionog vremena u
kraimronjenjimanegovazduh,ali zatotraimanjedekompresionogvremenanadugimuronimanego
vazduh. Pri korienju helijuma u meavinama treba vriti spor uron i spor izron. Kada se izranja na
helijumovojmeavini,potrebnisudubokizastanci.
Preko 120 metarahelijummoa izazvatiNervnisindrom visokog pritiskakoji se manifestujetremorom,
miinimtrzajimaiproblemimaukoordinaciji.Upoetnojfazijavljasekarakteristiantremor(drhtanje)
koji zahvata gornje ekstremitete, trup i rjee vilicu i donje ekstremitete. Pojavljuje se u atmosferi
kiseonika i helijuma kod pritisaka viih od 13 bara, kako u mirovanju tako i za vrijeme pokreta
ekstremiteta. Daljim izlaganjem pritisku, na tremor se nadovezuju smanjenje koncentracije, smetnje u
shvatanju i memoriji, nezainteresovanost i stupor. U koliko se u ovoj fazi ne prekine izlaganje pritisku
javljasevrtoglavica(vertigo),smetnjeuorjentaciji,muninaipovraanje.Kodsvakogroniocasimptomi
mogu da se razliito manifestuju, od blagih do izuzetno izraenih. to je izlaganje pritisku bre i opti
pritisakveitosuznacisindromabrojnijiitei.
Nedostaci helijuma: Odvodi toplotu 5 puta bre od azota (bre je pothladjivanje nego kod ronjenja sa
drugimmeavinama),

78

Zbog manjegustinehelijuma od vazduha ili azota, dolazidodeformacije glasa ipiskutavog govora koji
moebitiinerazumljiv,
Kodnekihronilacasepriuronupojavljujehiperbarinaartralgijakojaseodnosinaupaluzglobova.
Prednost korienja helijuma u meavinama je to : nema ili je smanjeno nakotino delovanje azota,
manjejegustineiznatnojesmanjenrespiratorniotporpridisanjunadubinama,neulaziusporovozna
tkivakaoazot.
T5.RONILAKAOPREMAII
Barokomora(namena,vrste,karakteristike)
Osnovifunkcionisanjabarokomore
Ronilakiaparatzatvorenogkruga
Ronilakaplovilaironilice
Ronilakialati.

BAROKOMORA(namena,vrste,karakteristike)
Barokomore su uredjaji za profilaktine rekompresionodekompresione procedure ili leenje
dekompresionebolestiterapijskomrekompresijom.
Barokomoresedelenahipobarineihiperbarine.
Hipobarine komore rade na pritisku ispod 1 bara, namenjene su pre svega vazduhoplovstvu,
astronautima,alpinistimakojiimajuaktivnostiuvisokogorju,iueksperimentalnesvrhe.
Hiperbarine barokomore rade na pritisku iznad 1 bara, slue za leenja i postoji posebna grana u
medicini Hiperbarina medicina, zatim slue roniocima za sanaciju ronilakih povreda, kao to su
dekompresionapovreda,raznevrstebarotrauma,isluezaeksperimente.
Mi emo se baviti hiperbarinim barokomorama koje rade na pritisku iznad 1 bara, i tu imamo jednu
podelu na stacionarne i mobilne. Mobilne komore slue za transport pa ih imamo jednootsenih,
jednomesnih i dvomesnih. U okviru mobilnih barokomora imamo i takozvane jednomesne sklopive
barokomore.

79

Mobilne transportne barokomore moraju da imaju na sebi prikljuenu banku vazduha kako bi se
odravao pritisak, kao i banku kiseonika iz koje die. Mora da ima prozor za vizuelnu komunikaciju na
komori , sistem osvetljenja i sistem za komunikaciju (nije retkost da mobilne komore nemaju neki od
ovihnavedenihelemenata).
Dobrestranemobilnihkomorasuutometosumalezapremine,lakosestavljajuunadpritisak,malihsu
dimenzijapasupogodnezatransport.Negativnestranesudautimmobilnimkomoramanemamestaza
asistencijupovredjenom(izuzimamobarokomoruDragerovudvomesnukomoruukojojpovredjenileia
lekarsedi iznadnjegove glave,tonijeuoptedovoljnozaprimenuterapijejertajlekar moesamo da
vriopservacijupovredjenog,nemoedaprimeninikakvuterapiju).

JednomesnamobilnakomoraDragerEMKDvomesnamobilnakomoraDragerDuocomukojusesmetailekar
Mobilnekomoreseprikljuujunastacionarne,ipostojedvanainaprikljuenjaito:putemprirubnicei
putembajoneta.ItalijanskakomoraGaleazziseprikljuujeputemprirubniceaDraegeriComeksrade
na principu bajoneta. Mobilne komore Galeazzi su bile uglavnom na barkasama, ali su stacionarne
komore u Splitu bile Draegerove, pa zbog nakompatibilnosti, naa vojska je napravila univerzalnu
prirubnicukojasejednimkrajemvezivalazakomoruGaleazziadrugimkrajembajonetomvezivalaza
stacionarnukomoruDraeger.
Stacionarnekomoresuuprincipuvieodsene(jednapredkomoraijednaglavnakomora)iviemesne.
Pored stacionarnih komora koje slue za prihvat bolesnika, za leenje, za kiseonike terapije, imamo i
ronilakesimulatore(tipbarokomore)ukojimasevrironilakasimulacija.
Ronilakisimulatorisutakodjejednavrstakomoraukojimasesimuliraronjenje.Tojejedansudukome
seronilacnalaziuvodiipritisakomnapovrinuvodesimulirasedubinaronjenja.Jugoslavijajebilajedna
od etiri zemlje koja je imala vrlo razvijen sistem za simulaciju dubinskih ronjenja. Taj sistem je nakon

80

raspadaJugoslavijeostaouHrvatskoj.
Dregerovsimulatorzadubokaronjenjaiz1813godine
Radni pritisci u mobilnim barokomorama ne prelazi 7 bara, u nekim starijim tipovima ak i 4 bara, dok
kodnovihvieodsenih,viemesnihkomoratajpritisakideiiznad10bara.
Premazakonuiz1958godinenasvimradovimanadubinipreko40metaramoradabudeprisutnamestu
izvodjenja radova mobilna komora. Trenutno u naoj zemlji postoji jedna italijanska mobilna
dekompresionakomoraGalazzikojajeskinutasabarkasealizanjunepostojiodgovarajuaprirubnica
dabiseonamoglapovezatinastacionarneDregerovebarokomorekojeimamouSrbiji.Imajuiuvidu
daje univerzalna prirubnicakoju je JNAnapravila zapovezivanjekomore Galeazzi sa Draegerovom
stacionarnom komorom ostala u Hrvatskoj, onda je po Gooviu bolje raditi reimerziju kiseonikom u
vodi i transportovati povredjenog, nego transportovati povredjenog u toj mobilnoj komori Galezzi.
Ovo zbog toga, kad povredjenog stavite u ovu mobilnu komoru i dignete pritisak, ako mu pozli ne
moetedagaskinetesapritiskajerjepotrebnovremedagadekomprimirate(iliedobitibarotraumu).
Ali ako ga preventivno reimerziramo kiseonikom dok ne dodje prevozno sredstvo za transport do
barokomore, povredjenog moemo po dolasku transportnog sredstva staviti na kiseonik u vozilo i
transportovatigaustacionarnubarokomorugdeemupruitipomojerunjojmoedaboraviilekar.
Proizvodeseodelinihploacilindrinogililoptastogoblikasmogunouizdravanjapritisakapreko5
bara, imaju manometre kojima se moe kontrolisati pritisak s tanou od 0,1 bara i ventilima za
dodavanjeiliisputanjevazduhailivetakihgasnihmeavina.

Mogubitimontiranenaronilakimbrodovima,podvodnimgradilitima,uistraivakoeksperimentalnim
centrima, centrima za obuku i selekciju ronilaca, u zdravstvenim centrima i istraivako razvojnim
centrimaproizvodjaaronilakeopreme.
jednomesna, viemesna

81

Jednomesne barokomore se koriste za obradu samo 1 osobe i tretiranje lakih formi dekompresione
bolestiiunjihnemoeuilekarzadopunskopraenjeileenjeobolelog.Moguimatiuredjajzaspajanje
s velikom viemesnom komorom, te je mogue prebacivanje pacijenta iz jedne u drugu bez promene
pritiskaukomorama.
Viemesne barokomore mogu biti jednoodsene ili sa vie odseka koji omoguavaju istovremeni
dekompresioni tretman po dva razliita reima. Opremljene su uredjajima za inhalaciju kiseonika,
prozorima i telefonskim uredjajima za komunikaciju sa posluiteljima i licima u komori, instalacije za
zagrevanjeiregeneracijuatmosfere,medicinskomkomoricom(cevisadvapoklopcakrozkojusedokje
komorapodpritiskom,mogudodavatimedicinskiinstrumenri,lekovi,hrana).

Stacionarna barokomora mora da poseduje dva bezuljna kompresora odgovarajueg radnog pritiska i
zapremine i mora da ima banku vazduha. Kompresori funkcioniu preko pritisne sklopke koja se
ukljuujeimpadnepritisakubancitesejedankompresorukljuujeidopunjavabankuvazduhaadrugi
sluikaorezerva.
Zatim mora da postoji banka kiseonika , unutranjost komore se die pod pritisak vazduhom a
povredjeniukomoridieprekomaskeistkiseonik.Komoramoradaimasistemzaventilaciju,jervi

82

StabilnarekompresionakomoraDragerTDS1
izdiete u komoru, te postoje i senzori za ugljendioksid koji signaliziraju koliki je nivo ovog gasa i
ukljuuju sistem za ventilaciju. Mora da ima sistem za osvetljenje komore, sistem za grejanje, mora da
ima dvostruka nezavisna sistema za komunikaciju i mora da ima mogunost vizuelne komunikacije da
videtasedeavaukomori.
Svakakomoramoradaimakomandnipulttakodjesaduplimsistemomdobavevazduha,kiseonikakaoi
kontrole svega navedenog. Komorom mora rukovoditi struno tehniko lice , a tretmane provodi lekar
specijalista hiperbarine medicine i uvek uz povredjenog u komori treba da bude lekar a po potrebi i
medicinskitehniar.
Komorepotosusudovipodpritiskomonetakodjemorajudaseatestirajusvakih5godina,kodnasne
postojestrunjacizatoveihdovodimoizinostranstva(Francuska).
Komorekojesunamenjenezasaturacionaronjenjasuvieodsenekomoreukojimaseivi(habitati)u
smenama od 21dan (ilimanje) isve vremeseiviunadpritiskudubine nakojoj irade.Ove komoresu
opremljenesobamazaspavanje,toalet,tukabine,TV,trpezarijaidrugo.
Nekolikomedjusobnopovezanihkomorauvieodsenihabitatpodvodom
Na velikim podvodnim radilitima, pomorskim bazama i spasilakim akcijama (potonulih podmornica)
velikerekompresionekomoresuneophodanuredjaj.
OSNOVIFUNKCIONISANJABAROKOMORE
Za stavljanje barokomore u funkciju potreban je tim strunjaka koji se sastoji od: lekara specijaliste
podvodne medicine koji odredjuje reim rekompresije i po potrebi prati obolelog u komori, i rukovaoc
komoreimanipulantgasovima.

83

Barokomore funkcioniu tako to se u njima na vetaki nain simulira ronjenje, tako to sabijanjem
vazduha, meavine gasova ili kiseonika u komoru simuliramo eljenu dubinu ronjenja, a potom se
kontrolisanimisputanjemtogmedijaizkomoresimulirajurazliitedekompresioneprocedure.
Na naftnim platformama, ronilakim brodovima uglavnom se ne nalazi lekar specijalista podvodne
medicine,veleenjelakihisrednjetekihoblikaDBreavainstruktorrukovodilacronjenja.Zbogtoga
instruktori ronjenja treba da budu osposobljeni i obueni da prepoznaju simptome DB i prema njima
odrede reime terapijske rekompresije (za lake sluajeve ukljuujui i bends). Zbog malog broja
barokomora kod nas, mali broj instruktora ronjenja je imao priliku da radi na komorama i uestvuje u
leenju ronilaca te je najbitnije da kod nas ronilaki instruktori dobro poznaju pruanje prve pomoi
nastradalomroniocuiorganizujutransportdonajbliebarokomore.

Svakabarokomoratrebadaima:
- izvorsnabdevanjavazduhomvisokogpritiskaodgovarajuegkapaciteta(kompresorilibanku
vazduhakojaomoguavanajmanje3punjenjakomorenaradnipritisak).
- Cevovodzadovodvazduhavisokogpritiskaukomoru.
- Pultzaupravljanjenakomsenalazesvipotrebniinstrumentiiventilizarukovanjekomorom.
- Manometrizaoitavanjepritiskavazduhaodbankeilikompresora,manometripritiska
atmosfereukomori,manometripritiskaatmosfereupretkomori,manometripritiskakiseonika.
- Trostrukisistemveze:interfon,telefonivizuelnaveza.
- Sistemosvetljenjakomore(spoljanjekodkogasusijalicepostavljeneiznadprozoranakomori;
unutranjerasvetasaprekidaimaisijalinimgrlimaizolovanimtakodanemoedoidopojave
iskri.Sijalicesuatestiranena100%veipritisaknegomaksimalnodozvoljenipritisakukomori.
- Sigurnosniventilpodeendaautomatskiotvarakadapritisakukomorinaraste10%iznadradnog
pritiskakomore.
- Dovodvodeuprotivpoarnisistemukomori.
- Prozorenakomoriprekokojihsemoenadziratiradiivotljudstvaukomori.
- Zasaturacionaronjenjapotrebnojedapostojeventilizasnabdevanjekomorekoseonikom,
helijumom,meavinamagasova.Ukomoramanesmebitizapaljivihpredmetailisredstavakoja
isparavanjemstvarajuzapaljivuatmosferu(ibice,upaljai,cigare,opojnasredstva,masnoe).

Na naim prostorima 1933. godine Kraljevska ratna mornarica je nabavila dvodelnu rekompresionu
komoruSiebeGorman,alizbognedostatkakompresoraivazdunebankenijeputenaurad.

84

Posle rata ovu komoru je preuzeo Brodospas, gde je nakon instaliranja na brod i njenog kompletiranja
putenaurad.Unjojsuseleenimnogilakiisrednjetekisluajevidekompresionebolesti.UInstitutu
za pomorsku medicinu ratne mornarice u Splitu 1969. Godine otpoela je sa radom velika
rekompresiona komora. Dr Stracimir Goovi 1970. godine poinje sistematsku primenu kiseonika pod
poveanimpritiskomuklinikesvrheuistomInstitutu4.

Jugoslavija je 1980 imala vrlo dobro razvijen sistem za duboka ronjenja ali je to nakon cepanja zemlje
ostalouHrvatskoj.

Podvodna rekompresiona komora je savremena varijanta Halleyevog zvona za ronjenje i slui za


sputanje i podizanje ronilaca kada se roni na velikim dubinama. Obino je predvidjena za smetaj dva
roniocaieventualnojednogposluioca,imadvojavrata,uanagornjojstraniiiranadonjojzaizlazaki
ulazakronilacauvodenusredinu.Zidovikomoreimajuotvorezaosmatranje,unutranjostjeosvetljena,
imatelefonzakomunikaciju,rezervekiseonikaiapsorbenta,komandneuredjaje,mehanizamzaulazak
ronilaca u vodenu sredinu. Zidovi komore imaju otvore za osmatranje, unutranjost je osvetljena, ima
telefonzakomunikaciju,rezervekiseonikaiapsorbenta,komandneuredjaje,mehanizamzaodbacivanje
balastaidrugo.Sputaseuvodiipodiepomoudizaliceivitlaasnabdevamedijumomzadisanjekroz
posebnugumenucevkojajeusklopupupkovine.

Kod dubokih ronjenja ako je predvidjeno da ronioci izadju van zvona, prvo se izjednai pritisak s
okolinom te otvaraju vrata da izadje ronilac. U zvonu uvek ostaje jedan ronilac kao podrka u sluaju
potrebe.Kadazavreronjenje,roniocisevraajuuzvono,zatvarajuiosiguravajuvrata,ionosepodie
napovrinu.Uzvonuroniocipoinjusputanjepritiskaradiprofilaktinedekompresije,apopodizanju
napovrinu,zvonosepovezujesprolaznimodsekomrekompresionekomoreukojuprelazeroniociradi
nastavkaprofilaktinedekompresije.

85

Za produeni boravak u velikim dubinama (ronjenje u saturaciji) razvijene su podvodne rekompresione


komore posebnih karakteristika, znatno veih dimenzija, sa autonomnim izvorima energije i vetakim
gasnimmeavinamaimogunouautonomnogizronausluajupotrebe.

RONILAKIAPARATZATVORENOGKRUGA
Ribriderisuaparatizaronjenjekojizaponovnodisanjekoristeizdahnutivazduh.
Prvirebreatherkonstruisanje1853.uBelgiji(profesorT.Schwann)iizloiogauParizu1878.godine,a
1879.godineHenryFleussjenapravioslianiizloiouRoyalAquariumuuLondonu.Biojetozatvoreni
krug za disanje koji je koristio spremnike kiseonika i apsorbent za CO2, konstruisan prvenstveno za
spaavanjerudarakojejeurudnikuzarobilavoda.
Godine1900Davis EscapeSet,konstruisaojeuVelikojBritanijiribriderkojijesluiojezaspaavanjeiz
potopljenih podmornica. Iskljuivo za ronjenje, prva upotreba ribridera je bila u Italijanskoj mornarici
1930ih, kada su razvili svoju 'frogman' jedinicu. Kasnije su na njihovom razvoju radile Britanska i
Amerikamornarica,gdjeihjerazvijaoChristianJ.LAmbertsenuranim40ima.Rebreatherisukoriteni
uvojnesvrhejerneostavljajutragmjehuriaizaronioca.
Uposljednjih1015godinatehnologijanaovompodrujujenapredovalapodstaknutapopularizacijom
ronjenjairazvojemrekreativneronilakeopreme.Danasribrideriprdstavljajujednuodnajbrerastuih
tehnologija u rekreativnom ronjenju gde se sve vie koriste. Zbog toga se javila potreba da se detaljno
istraeuslovikorienjaribriderairazvijuprotokoliipreporukekojimabisepoboljalanjihovasigurnost
korienjaironjenja.
Postoje3tiparibridera:
- Kiseoniki
- Poluzatvorenogkruga(koristiviemedija)
- Zatvorenogkruga(koristiviemedija)
Autonomni ronilaki aparat koji funkcionie na principu zatvorenog kruga funkcionie na
krunomregenerativnomprincipu,odstranjujuiugljendioksidizizdahnutegasnemeavinekojasedie
i ponovnog korienja izdahnutog kiseonika. Dotok medijuma za disanje je dirigovan u odnosu na
metabolikeproceseidinamikuronjenja.
Kiseonikiribriderjenajjednostavnijizatotozadisanjekoristisamojedanmedijatojekiseonik.Poto
se za disanje koristi kiseonik nije potrebna profilaktina dekompresija bez obzira koliko traje ronjenje,
odlikujesevelikomautonomijomiizdahnutisadrajseneisputauokolinu.Doskorasubilizabranjeniu
Jugoslaviji jer nema mehuria koji ostavljaju trag na povrini vode i koristila ih je uglavnom vojska i
policija.

86

aparatzaronjenjezatvorenogkrugakiseonikom ARAKDjuroDjakovi

Problem kod ovih aparata je ograniena dubina ronjenja do 6 metara zbog opasnosti toksinog
delovanjakiseonika;ipotencijalnaopasnostodhipoksijekodneadekvatnetehnikeronjenja.Uglavnom
sekoristeuvojnesvrhe,usportskomronjenjuslabije.
Postoje dve vrste kiseonikih aparata: recirkulacioni (ima usisno i izduvno crevo) i Pendulum sistem
klatna(imasamojednocrevosadvaventilausebi,zaudahiizdah).
Svakiodtihkiseonikihribridera sastojiseiz oklopa, vreezadisanje, kanistera sa apsorbentom,boca
saventilomkojajevezananasamaparat.
VreezadisanjesaventilomsigurnostiiarmaturomNjenzadatakjedaredukujepritisakkiseonikana
pritisakokolineidabuderezervoarovoggasazajedanproseanudah.Izradjenajeodgumiranogplatna,
zapremine8litarasasigurnosnimventilomkojitrebadaispustiviakgasadanebiotetiopluaronioca.
Boca za kiseonik s ventilskom grupom i spojnim crevom zavisno od aparata mogu biti 1 ili 2 boce
zapremine 0,62 litre, radnog pritiska 150200 bara. Pored ventila za otvaranje i zatvaranje boca u
ventilskojgrupisenalazeredukcionikojiizvornipritisakredukujenamedjupritisakod35bara;dozirni
ventilkojikontinuiranodoziraod0,41,1litarkiseonikauminuti
KutijakanistersluizadranjeapsorbentazaCO
2
,obinojecilindrinogoblikaizradjenaodnerdjajueg
materijala sa sitastim dnom, dok je gornja strana vezana za izdisno rebrasto crevo. U kutije staje
apsorbentkojiomoguujeautonomiju14sata.
Rebrasta creva s ventilnom kutijom i piskom koja povezuju pisak s kanisterom za apsorpciju slue za
udahiizdah.Nakonotvaranjaboceskiseonikom,posleredukcijenamedjupritisakod25barakiseonik
neprekidnokrozdozirniventilispojnocrevoulaziuvreuzadisanjegdeseredukujenapritisakokoline.
Kod udaha kiseonik iz vree dolazi u plua ronioca, koji po izdahu izdahnuti sadraj ,crevom odvodi na
apsorbentgdesevezujeCO
2
apreostalikiseonikodovodiuvreuzadisanje.
Trokrako ispiranje se vri da bi iz sebe ispraznili azot, jer bi se u jednom momentu kada dodjemo do
krajasakiseonikom,vratioazot.
Upotrebaovogaparatazahtevaposebnuobuku.

87

Izatvoreniipoluzatvorenisistemjesastavljenodistihelemenata(imamodveboceujednojkisenikau
drugoj trimix ili helijum) i slue u tehnikim ronjenjima sa duim ekspozicijama. Kiseonik se troi a ova
dvagasasevraaju.

Poluzatvoreni sistemi se koriste za tehnika ronjenja i razlika je u tome to imamo konstantni dotok
medijumazadisanje,itoseperiodinojedandeogasaoslobadjaprekoprekopritisnogventilaimese
viakmedijumaaliiazotzajednosadelomkiseonikaeliminieuvodu.Mehurovisusitnineprepoznatljivi
inevidesenapovrini.

RONILAKAPLOVILAIRONILICE
amacGumeniamaczaklubskaekskurzionaronjenjatrebadajemalezapremineutransportu,male
teinedasemoepopotrebiprenositi,daimavelikunosivostalidaomoguavaiveubrzinukretanjana
vodiidobromanevrisanje.

Kod nas se za klubske ekskurzije najee koriste gumeni amci D koji su se dokazali kao pouzdani
amci za rekreativna ronjenja. Radi se o relativno velikom, robustnom, stabilnom i izdrljivom amcu,
prvobitnonamenjenomupotrebiuvojnesvrhe(smetaj10vojnikasapunomratnomopremom,aliiza
ininjerijske potrebe). Ovi amci su imali znaajnu ulogu u razvoju ronilakog sporta kod nas jer su
ronioci njihovim korienjem dobili stabilan i dugotrajni plovni objekat koji se u klubskim ronjenjima
zadraododananjihdana.
Za izradu D su korieni kvalitetni materijali, obostrano gumirana tkanina ija je potka spajana pod
uglomod90
0
dabisespreilouzdunoibonoistezanje.Sedamvazdunihkomorajepovezanotakoda
amac i sa polovinom od njih moe bezbedno pristati. Duina amca je 5,2 m, teina drvenog poda

88

(pajola) 120 kilograma a za pogon se mogu koristiti vanbrodski motori do 35 KS. Prva verzija je imala
drvenukobilicukojajeboljereenjekodupotrebejaihmotorajerdajeuzdunouvrenje.
Imajuiuvidudagumaimasvojvektrajanja,pravilnomupotrebomiodravanjemamacavekupotrebe
amcasemoeznaajnoproduiti.Kadaamacnekoristimoduevremeodlaemogaurolanogufutroli
ili u napumpanom stanju. Obavezno mora biti suv i ist, sa spoljnje strane oprati ga blagim rastvorom
nekog deterdenta, ostaviti da odstoji tako 60 minuta i isprati vodom i osuiti, a potom premazati
silikonskim uljem ili glicerinom. Unutranje komore tretirati industrijskim talkom, u komore sipati 57
supenihkaikapokomori,datalksaunutranjestranesakupljavlaguizapuavaeventualneporenastale
starenjem gume. Proveriti da li na mestu skladitenja ima glodara koji mogu otetiti amac i odloiti
amac.Ukolikonaamcupostojealuminijumskiventiliistezamenitimesinganimjersusealuminijumski
ventilipokazaliloimnakonupotrebeamcaumorskojsredini.Zalepljenjesekoristidvokomponentni
lepak.Prilikomupotrebeamactrebaredovnopraznitiodvodejerdaskaupijavoduizrcalopropada.D
je i danas neprikosloven za ronilake aktivnosti zbog svoje pouzdanosti, izdrljivosti i jednostavnog
jeftinog odravanja. Danas se amci prave od PVCa, izledaju atraktivnije ali je njihovo
servisiranjekomplikovanije,skupljeizahtevaposebneuslovezaraduradionicama.
Pripolaskunaronjenje,uamcutrebadasenalazeparvesala,pojaszaspasavanje,50metarakonopa
za sidrenje, ispalac za izbacivanje vode, minimum alata za popravku motora, dokumenta o vlasnitvu
amcaidozvolazavodjenjeamca,baterijskalampa,sidro,sidropadobranpluszavlanosidro,dovoljna
koliinagorivazamotor,kompletzapruanjeprvepomoikiseonikomuhitnimsituacijama.
Tokom vonje amcem, kao vodja ronjenja, iskoristite priliku da ronioce jo jednom podsetite na
procedurekojedoprinosebezbednomronjenju(proveraopreme,procedureusluajugubljenjaronioca
od grupe, brzinu izrona, komunikacija pod vodom i drugo), i vreme do dolaska na poziciju za ronjenje
istoristitezadruenjeimedjusobnoupoznavanje.
Brod Ronilaki brodovi zavisnoodveliinei kapaciteta trebada imaju VHF radio uredjaje,satelitsku
navigaciju, sonar, prostor za smetaj ronilaca, ishranu, da imaju prostor za odlaganje boca, banku
vazduha, kompresor, ronilaku platformu za silazak ronoilaca u vodu dovoljno iroku da se ne stvara
guva pri ulasku i izlasku iz vode, da ima komplet za pruanje pomoi kiseonikom, i mogu biti
snabdeveni malim jednomesnim barokomorama koje slue za brzo prihvatanje obolelog ronioca,
stavljanjepodpovienipritisakitransportdoviemesnekomoreradidaljegleenja.

Ronilaka barkasa je drveni namjenski drveni brod za podrku manjim i srednjim grupama ronilaca.
Izgraena je specijalno za ronilake potrebe.Namjenjena je za podrku kolskim ronjenjima i podrku
profesionalnim roniocima za zarone do dubine od 40m, a u sluajevima spaavanja ljudskih ivota i do
60mdubine.Kaonamjenskironilakibrodidanassekoristiza:obezbjeenjeronjenja,pruanjepomoi
kodronilakihincidenata,ueeuakcijamatraganjaispaavanja,pomocivilniminstitucijamaprilikom

89

prirodnih i vjetai izazvanih katastrofa, pomo civilnim institucijama u obezbjeenju uslova za


bezbjednostplovidbeuteritorijalnommoru

Batiskafjeveiodpromatrakekomore,unjegasesmeta23oveka,imamogunostautonomnog
kretanja, ima vrsto telo i nadgradnju slinu podmornici u kojoj su smetene komande za navigaciju,
propulziju, izronjavanje. Regeneracija atmosfere unutar batiskafa se vri dodavanjem kiseonika i
apsorpcijom ugljen dioksida. Raspolau jakim izvorima vetakog osvetljenja koje se koristi za
osmatranjeokolineisnimanje(fotografijaifilm).

NajpoznatijibatiskafTrstjezronionajdublje10.914metara.
Kustojekonstruisaotanjirastuplovilicusadvaoperatorakojajekorienanadubinama400metaraau
novijevremeovakvaplovilasukonstruisanazadubine2.000metara.
Podmornicajeprvobitnokonstruisanazavojnepotrebezanadvodnuipodvodnuplovidbu.Sastojise
odlakogivrstogvretenastogtrupakojiizdravapritiskeodnekolikostotinametaradubine.Lakitrup
na vie mesta ima otvore kroz koje prolazi voda tako da ne dolazi do gnjeenja mekog trupa.
Unutranjost vrstog trupa je podeljena na vie razliitih prostora koji imaju specifinu namenu
(mainskideo,komandniiosmatraki,torpedniitd).

SutjeskaDiverzantskapodmornicaUna
Moe biti pokretana dizelelektrinim pogonom, atomskom energijom. Regeneracija atmosfere unutar
podmornicesevriapsorpcijomugljendioksidaidodavanjemkiseonika,anaatomskimpodmornicama
kiseonik dobijaju elektrolizom destilovane morske vode. U sluaju podvodnog udesa, odseci za
spasavanjesestavljaju uuslovepritiskai podmorniariseizlau uslovima slinimonimkojima se izlau
autonomnironioci.
Minipodmornicaproisteklajeizpotrebazaspaavanjempodmorniarasavelikihdubina,izpotreba
zaistraivanjempodmorjaidrugihvojnihpotreba.

90

IstraivakapomornicaRemora,Comex
Kaoiklasinepodmorniceimajuvrstilakitrupimogubitijednootseneilivieotsene(saodsecimau
obliku sfere, jedna sfera za rukovanje, upravljane i kontrolu rada, druga sfera za sputanje i prihvat
ronilaca, trea sfera za pogonske uredjaje). Imaju dobre manevarske osobine, stakla od akrila za
osmatranje (ili zatvorene TV sisteme), neke imaju mogunost izobarikog spajanja za velike
rekompresionekomoregdesepopotrebinastavljaprofilaktikadekompresijaronilaca,podmorniara.

MokraronilicaR2M(Mala)UpravljakideoCrteBritanskemokrediverzantskeronilice
MokraronilicaR2Mnamenjenazaprebacivanjediverzanatadoobjektadejstva,amoesekoristitiiza
lociranje potonulih objekata ili podvodnih prepreka, pomo u spasilakim operacijama, proavanje
morskog dna. Izraena je od aluminijuma i pleksiglasa, u prednjem delu ronilice je prostor za dva
ronioca, upravljaki ureaji, sistem za navigaciju i oprema za disanje sa zalihom vazduha dovoljnom za
etirisataronjenjaunormalnimuslovima.Akcioniradijusje23nautikemiljepribrzini3,7vorovaaiza
akumulatora nalazi se prostor za smetaj korisnog tereta. Ronilica je opremljena sonarom, iro
kompasom,dubinomerom,reflektorimaiopremomzaspasavanje.
Ronilakiskuteri
PodvodniskuterR1
Ronilakiskuteriolakavajukretanjepodvodomkadatrebamodaprelazimoveerazdaljineuzminimum
napora. Koriste se u pretragama i upoznavanju terena. Pokreu se elektromotorom napajanim iz
punjivihbaterija,imajukomandezaupravljanje,brzinuidubinu.

91

Zaturistikepotrebeproizvodesepodvodniskuterikodkojihsevozaevaglavanalaziunutarvazdune
komore,unutarkacigeukojusekonstantno70minutadostavljavazduhizronilakihbocasmjetenihna
prednjem delu skutera. Kaciga posjeduje ravano staklo otporno na maglenje, dva elektrina motora,
jedan za kretanje napred, a drugi za vertikalno kretanje a smer kontrolie upravljaem i dugmiima
brzinuidubinu.Instrumentizapritisakidubinusunakontrolnojploi.

RONILAKIALATI
Podvodni radovi ronilac P3 je osposobljen i za obavljanje lakih podvodnih radova. A to podrazumeva
dizanjetereta,izvlaenjemuljailipeska,ienjepodvodnihobjekata,montaademontaakonstrukcija
i podvodna rezanja bez upotrebe elektrogasnog sistema jer ve to spada u specijalistiko rezanje
(moetedareetebonsekomibrusilicomalinemoetedareetebakromzarezanjejernisteobueni).
Podvodnealatedelimona:
mehanike(raznevrstekljueva,testere,kljeta,rafcigeri,ekii),
hidraulikeipneumatske(builice,brusilice,ekii,kljuevi.Samimoemonapravitiodobinog
pneumatskog ekia moemo napraviti za pod vodu. Kupi se mmali obini pneumatski eki,
napravitecrevojedanstariregulatorprvistepenpotosvioniradena6baraakvilon,prerada
sipauljeobilno,kadzavriposaorasklopiga,operegainaulji),

92

elektrogasnezarezanje(zatotozarezanjekoristeistrujuikiseonik,napajategastrujomakroz
upljudiodudajetekiseonik).
elektrozavarenje
raznevrsteelektropotapajuihpumpi
gasnepumpe(mamutsisaljkenakojimamoradapostojidotokvazduha)

liftovi slue za podizanje tereta, ima ih razliite nosivosti (i po vie stotina tona za dizanje
brodova) , i svaki lift mora da ima ispusni ventil da bi mogao da se kontrolie. Treba imati kod
sebepriruneliftove(moedaposluiiplastinakesa).

93

podvodno vozilo ROV koje slui za snimanje situacije pod vodom, treba da ima najmanje tri
motora za kretanje napred nazad, gore dole. Kod sloenijih modela moe imati hidrauline
ruke za seenje sakupljanje uzoraka ili izvodjenje radova pod vodo. ROV treba da ima
osvetljenje,

Podvodnoradovi(organizacijaiizvodjenje)Podvodneradovedelimona:
lake(pretraivanja,snimanjavideozapisa,fotografisanjepodvodom,kartiranja,premeravanja).
Srednjetekekaotosuarheolokaiskopavanjanakojimavekoristimomamutsisaljkezaiskopavanja,
radnaplovnimobjektima(upotrebahidraulikihrotacionihetkizaienjednabrodaodkoljki).
Tekeronilakeradovekaotosuspaavanjematerijalnotehnikihdobaravelikematerijalnevrednosti
(vadjenje kamiona, automobila, brodova, splavova) to obuhvata sve te radnje koje iziskuju jedan
kompleksan pristup kako planski tako i iziskuju velika materijalno tehnika sredstva, ljudstvo da bi se
takvizadacirealizovali.Hidrogradjevinskiradoviizraderaznihobaloutvrda,alovanja,nasipanjabetona,
podvodna varenja, podvodna rezanja i ruenja. Vadjenje unesreenih iz objekata to spada u jako
kompleksnuistresnuradnju,azahtevaposebnuobukuipripremuzaronjenjeutakvimprostorima,jer

94

nije to jednostavno bez obzira na broj ponavljanja to je jedna izuzetno stresna situacija i na kraju
podvodnirudnicikaonajekstremniji.
Da bi ronilaki radovi mogli da se realizuju potrebni su neki neizbeni faktori koji su od znaaja za
realizacijuapresvega:
Faktorovekronilac.Dabironilacmogaodauestvujeupodvodnimradovimaonmoranaprvommestu
da bude zdrav da nema nikakvih smetnji (sinuzitis, hroninih upala ili akutnih, da nema problema sa
kompenzacijomjerupravotesituacijeukojeseulaziakojesustresnetonemoedasetolerie).
Mora da bude obuen za obavljanje podvodnih radova (pa makar to bilo i fotografisanje pod vodom,
nekomoradaroniocaobuikakoserukujefotoaparatom).
Mora da bude obuen za vrstu radova koje e pod vodom obaviti (rezanje, miniranje, vadjenje
utopljenika,alovanje).Moradabudeiskusandaimaiskustvazarad.
Mora da bude disciplinovan i striktno potovanje plana obavljanja podvodnih radova (koji predvidja i
alternative u sluaju nekih iznenadnih dogadjanja, vreme ostanka pod vodom, radnje koje treba da se
obaveidrugo).
Mora da ima psihiku stabilnost dok se nalazi podvodom, jer i pored dobrog plana i pripreme, dobrog
obezbedjenja,dobreobuenostiiiskustva,poredzdravstvenihipsihofizikihsposobnosti,moradabude
psihiki stabilan da ta god da se desi pod vodom, da razmisli ta e da uradim. Jer strah je normalna
ljudska pojava samo je bitno kako emo taj strah da kanaliemo da na predje u paniku, a kod psihiki
labilnog fobinog ronioca moe da se desi neto to moe da rezultira panikom i paninom
nekontrolisanomreakcijom.
Mora da postoji dobar plan Plan se pravi na osnovu postavljenog zadatka i prikupljenih informacija iz
vieizvora(nasamomterenu,izsamogzadatkaisvetouskladusavaeimpropisimaizakonimakojise
odnose na tu materiju (recimo vadimo potonuli objekat koji je potonuo na plovnom putu. Da bi mi
zadatakrealizovalimimoramodaimamoinformacijekakavjetoplovniobjekat,odegajenapravljen,
taunjemuima,daprikupimopodatkekakojepotonuo,kakvojedno,imalipodvodnihstrujaikakvih,
moramo da dobijeno potrebne saglasnosti da moemo da obavljamo radove na plovnom putu). ta su
izvoriinformacijasemonogtojenavedenousamomzadatku.Prikupljamoinformacijenalicumestaod
ribara, metana i lica koja su videla potonue, uptreba peljara, od slubi meteorolokih informacija o
uslovimavremenakojievladatiuvremedokobavljamoradoveitd.
Da bi se plan realizovao mi moramo da imamo sopstvenu unutranju organizaciju. Uvek za ronilake
radove na elu mora da postoji jedan rukovodilac radova koji poznaje problem, koji ne mora da ima
najvie ronilako zvanje ali poznaje ronilaki problem, koji je najkvalifikovaniji, sa bogatim iskustvom,
visoko struan i visoko obrazovan i kvalifikovan, koji moe da sagleda sve aspekte obavljanja tog
podvodnograda(kakosituacione,takoibezbednosne,logistike,nesamoronilakeaspekte).Samotako
moe da se kvalifikovano i kvalitetno obavi planirani podvodni rad. Rukovodilac radova je taj koji e

95

sagledati sve parametre iz zadatka (situaciono, logistiki, bezbedonosno i utvrditi sve ono to nam je
potrebno(dizalica,alati,smetaj,hrana,transportidrugo).
Rukovodilacradovaimenujerukovodiocaronilakihradovaitosadatrebadabudenajiskusnijironilacsa
najveim znanjem i najveim iskustvom, koji e odredi dinamiku pod vodom imajui u vidu dubinu,
teinuisloenostzadatka,kaoiraspoloivostekipekojuima.
Rukovodilacronilakihradovaodredjujevodjeronilakihtimovakojiizvoderadovepodvodom.Ukoliko
je mogue dobro je da pod vodom bude dvojica ljudi a u odnosu na sloenost zadatka da postoji i
rezervni ronilac u amcu. Onda je ovo ronilaki tim i mora da postoji rukovodilac tima koji e da
koordiniraaktivnosttima(apogotovoakoimavieronilakihtimova).
Za svaki zadatak mora da postoji rezervni ronioc i to nije formalne prirode ve stvarna potreba u
ozbiljnim radovima (dolo je do zaplitanja konopa i slino). Takodje je u ozbiljnom poslu potreban
merilacvremena,ozbiljnalinost,pedantna,precizna,kojanijesklonaimprovizacijama.Meriocvremena
sveevidentiraukomvremenusetadeavalo,njegovovremejemeritorno(zaizronidugo)iakoronilac
imakodsebekompjuter,kadronilacstignenadogovorenudubinunjemujavljadajestigao,merilacga
pitadalijesveOKiosvemuvodievidencijuusvesciukomvrmenusetadeavalouronjenju.
Da bi se plan realizovao morada postoji dobra priprema. Na prvom mestu to je jedna fizika priprema
pre obavljanja radova (loa kondicija, nagojenost i td) da ronilac koji izvodi radove pod vodom bude u
dobrojronilakojkondiciji,fizikispremanzaobavljanjezadataka.
Sledee je tehnika priprema koja je veoma bitna a koja podrazumeva da se ne polazi na ronjenje ako
kompletnaopremakojaesekoristitinijesvrsishodnazadatkuinijeuredna(tuseprvenstvenomislina
tehnikuispravnost,urednostopreme,daopremaimasvepotrebneelementebezobzirakolikokratkoi
plitkobudemoradili).Opremamorabitikompletna,tehnikiapsolutnoispravnakaoisvaostalaoprema
koja e se u radu koristiti. Ne mogu se koristiti uredjaji ako nisu predvidjeni za te uslove (recimo
elektrini uredjaji iji naponi nisu redukovani; dizalica ija sajla je delimino oteena; komunikacija sa
povrinom ne moemo da koristimo za komunikaciju u armirano betonskim objektima koji imaju
okovebeinitelefonveemokoristitiinitelefon).
Psihika priprema direktnom izvriocu zadatka treba da budu predoeni najsitniji detalji zadatka koji
treba da obavi. Ako je potrebno, treba se izvriti simulacija na suvom da bi mu se predoile sve
mogunostikojemogudagasnadjuuizvrenjuzadatka(ronjenjuuuslovimasmanjenevidljivostiijake
vodene struje, treba da se izvadi autobus sa putnicima koji je potonuo, na kopnu zavezanih oiju
prepipati isti takav model autobusa da bi se lake snali i orjentisali tokom ronjenja). Takodje ga treba
pripremitipsihikinaeventualnusituacijukojagamoedovestiupozicijuindisponiranosti(akotrebada
izvadile,ronjenjeuizuzetnozagadjenojsredini).
MerebezbednostiNepridravanjemerabezbednostitokomronjenjajeteakdisciplinskiprekrajkoji
moe da rezultira ak i fatalnim ishodom. Bezbednost ronioca je uvek na prvom mestu i sve mora biti
podredjeno sigurnosti onog koji taj zadatak obavlja. Znai disciplina i ispunjenje svih ostalih zahteva
(rezervni ronilac, ispravna ronilaka oprema i ronioc upoznat sa ronilakim zadatkom) U okviru mera

96

bezbednostipotrebnojepredvidetimedicinskuprvupomotopodrazumevadanasamommestumora
dapostojikiseonikiuredjajzareimerziju,pruanjeprvepomoi,iostalipotrebanmaterijal(zavoji,gaze
za povrede nanete mehanikim putem). Takodje kao i kod rekreativnih ronjenja moramo da imamo
jasan plan evakuacije povredjenog sa mesta udesa do najblie komore, komunikacija sa najbliim
medicinskimcentrom,sapolicijomakojepotrebnoizatransportsahelikopterom.
Dakle pripremiti sve to treba za bezbedno ronjenje a ako niste sigurni, ne oseate se dobro, niste
sigurniuispravnostregulatoranemojtedaronite.Akonemoetesvedauraditeipripremitekakotreba
nemojteroniti,uvekjeivotvaniji.Nisiobezbediouslovezaronjenjetaimadaronimo.

T6.FIZIKARONJENJA
Gasnizakoni
Proraunplovnosti,autonomije,gasnihmeavina
Karakteristikevodeivazduha(atmosferskog,alveolarnog,izdahnutog)

Imajui u vidu da tokom disanja vazduha dolazi do rastvaranja gasova u naem organizmu, da se
razmenagasovaunaemteluisavmetabolizamvezanzagasoveodvijanaprincipuparcijalnihpritisaka,

97

tedajeodnospritiskaizapremineuronjenjubitanzasigurnostronilaca,jertepromenedirektnoutiu
nazdravljeifunkcijedelovatelakojisuispunjenivazduhom.
Uokviruovetemegovoriemoogasnimzakonimavezanimzaronjenjeinjihovojprimeniuproraunima
za ronjenje, arhimedovom zakonu vezanom za regulisanje plovnosti, proraunu autonomije,
karakteristikamaatmosferskog,alveolarnogiizdahnutogvazduha.
GASNIZAKONI
Ronilac je tokom ronjenja izloen velikim promenama pritiska koje mogu izazvati probleme u vezi
udisanjagasova,tejevanodapoznajemozakoneogasovima.
Atmosferski pritisak je teina vazdunog omotaa kojom on pritiska zemljinu povrinu i na povrini
mora iznosi 1,013 bara (ili 1 atmosfera, ili 14,7 psi). U internacionalnim jedinicama pritisak se meri u
barima kojiodgovaraju starijojjedinicimere atmosferi (1kg/cm
2)
, au SADsekoristi mernajedinica PSI
(libra/inch
2
).Takoje1bar=1atmosfera=14,7PSI.Atmosferskipritisaknijekonstantanvezavisiod
nadmorskevisine,temperature,koliinevlage.
Relativnipritisakjepritisakkojivodenistubvrinatelapodvodom.
Apsolutnipritisakjezbiratmosferskogihidrostatskogpritiska.
Opti zakon o gasovima (zakon idealnih gasova): Molekuli gasova koji su medjusobno veoma
udaljenikonstantnosekreuisudarajukakoizmedjusebetakoisazidovimasudaukomesenalaze.Ti
sudari molekula se mogu izmeriti i nazivaju se pritisak gasa. Ponaanje gasova zavisi od pritiska,
temperatureizapremine,takodaoptizakonogasovimaglasi:
Papsolutnipritisak
PxV=RxTVzapreminajedinicemase(napr.zapremina1kggasa)
Rkonstanta
Tapsolutnatemperatura(izraenaukelvinima)
Izjednainesevididasuuzkonstantnutemperaturu,pritisakizapreminagasaobrnutoproporcionalni,
auzkonstantanvolumen,pritisakitemperaturasuproporcionalni.
Bojl Mariotov zakon govori o odnosu pritiska i zapremine koji su u ronjenju je bitni za sigurnost
ronilaca,jerpromenedirktnoutiunazdravljeifunkcijedelovatelakojisuispunjenivazduhomkaoto
su plua, ui, sinusi i drugo. Takodje objanjava ta se deava s onim delovima opreme koji sadre
vazduh kao to su BCD, mehurii gasa u neoprenu, masci. Zato ronioci moraju dobro da poznaju uticaj
odnosapritiskaizapreminenaronioca(davreizjednaavanjepritiskautelesnimupljinamaispunjenim
vazduhom;izranjajunezadravajuidahkadronesbocom;menjajuplovnostnarazliitimdubinama).

98

Bojl Marijotov zakon glasi: Zapremina gasa je obrnuto proporcionalna pritisku, a gustina gasa je
direktnoproporcionalnasapritiskomakojetemperaturanepromenjena.
Ovo praktino znai da se sa porastom pritiska smanjuje zapremina a gustina gasa poveava. Sa
poveanjem gustine gasa poveava se i otpor pri disanju (respiratorni otpor) to umanjuje fizike
sposobnosti ronioca. Tako na 10 metara dubine (gde je apsolutni pritisak 2 bara) zapremina e se
smanjitinapolovinu;na20m(3bara)natreinu;30m(4bara)naetvrtinu;40m(5bara)napetinu.
Kod izrona je obrnut proces, sa smanjenjem pritiska dolazi do poveanja zapremine pa e tako kod
promene dubine sa 40m (6 litara zapremina) na 30m zapremina se poveati za etvrtinu (7,5 lit); sa
30mna20mpoveaesezatreinu(sa7,5na10litara);sa20mna10mzapolovinu(sa10na15litara);
sa10mna0mza100%(sa15na30lit).
Za ronioce je korisna formula prorauna pritiska ili zapremine kod pomeranja sa jedne dubine na
drugu.:
P1xV1=P2xV2
P1pritisakdubinenakojojsenalazimoV1zapremina(plua)
P2pritisakdubinenakojuodlazimoV2zapreminananovojdubini

Henrijevzakonkoliinagasakojaserastvoriunekojtenostijedirektnoproporcionalnaparcijalnom
pritiskutoggasapridatojtemperaturi.
Za ronioce je Henrijev zakon bitan jer tokom disanja vazduha dolazi do rastvaranja gasova (koji ine
meavinu vazduha) u naem organizmu. to je vei pritisak utoliko e biti vee rastvaranje gasova u
tenostima.
Narastvorljivostgasovauorganizmuutiu:
1. Pritisak(porastompritiskapolakoserastvarajugasoviutenosti,limfi,krvi.Smanjenjepritiska
dovodidoizdvajanjagasaiztenostikakobionpostigaopritisakokoline)
2. Temperatura (poveanjem temperature ubrzava se oslobadjanje gasa jer se smanjuje prostor
izmedju molekula tenosti u kojoj je rastvoren gas. Kod konstantne temperature organizma,
uticajtemperaturenaapsorpcijugasovajezanemarljivalipromenatelesnetemperatureutie
nemakupanjatoplomvodomposleronjenja).
Rastvorljivostgasovazavisiod:
- Pritiskagasa(veipritisakvearastvorljivost)
- Trajanjaizlaganjupritiska(dueizlaganjeveerastvaranjeazotaumiiima)

99

- Temperaturetenosti(veatemperatura,brekretanjemolekula)
- Veliinekontaktnepovrineizmedjugasaitenosti(veapovrinabrezasienje)
- Afinitetaneketenostizanekigas(koeficijentrastvorljivostimasnotkivo)
Daltonovzakonjeznaajanzaroniocejerserazmenagasovaunaemteluisavmetabolizamvezanza
gasove odvija na principu parcijalnih pritisaka. On nam objanjava kako se pojedini gas u meavini
ponaa(nijebitnodaliimamo20%kiseonikaumeaviniili2%,vejebitnodaPpO
2
bude0,2bara).
OdnospritiskaumeavinamagasovadefinisaojeDALTONOVZAKONkojiglasi:pritisakkojivrigasna
meavinajednakjezbirupritisakakojibivriosvakiodnjihakobisamzauzimaoceluzapreminu.Svaki
gasumeaviniuestvujeuukupnompritiskumeavineproporcionalnosvompostotkuumeavini.
Pritisak koji gasna meavina vri na zidove suda zovemo optim pritiskom, dok deo pritiska koji vri
pojedini gas u meavini zovemo parcijalnim pritiskom. Individualni pritisak svakog gasa u meavini
gasovazoveseparcijalnipritisak.
Odreivanjeparcijalnihpritisakagasovaimavelikiznaajuronjenjujerfiziolokiuticajgasovazavisiod
parcijalnogpritiskatihgasova.
PxAPapsolutnipritisaksmeeubarima
P
p
=Aprocenatgasausmei
100P
p
parcijalnipritisakgasa

GejLisakovzakon(primenauproraunima)Govoriouticajutemperaturenaponaanjegasova
Promena pritiska ili zapremine iste koliine gasa, direktno je proporcionalna promeni
apsolutnetemperature.
PxVPapsolutnipritisakVzapreminasudaukomje
=KTapsolutnatempreturaKkonstanta
T
Formulazaronioce:Omoguavaizraunavanjenepoznateveliine(pritisak,temperatura,zapremina)
P
1
xV
1
P
2
xV
2
=

100

T
1
T
2
Primer:ronilakabocaod15litarajenapunjenanaradnipritisakod200bara.Tempreaturanaobalije
35
0
C a temperatura mora 17
0
C. Izraunaj koliko e litara vazduha imati u navedenoj boci u trenutku
zaranjanja.
P
1
xV
1
P
2
xV
2
200x15P
2
x15P
2
x15
=;=;9,7402597=;
T
1
T
2
273+35273+17290

9,7402597x290
=P
2
;P
2
=188,31bar;188,31x15=2824litrevazduha
15

PRORAUNPLOVNOSTI,AUTONOMIJE,GASNIHMEAVINA
Proraunplovnosti Telo uronjenoutenost dobijapotisak nagore (uzgon)proporcionalan uronjnoj
zapreminiigustinitenosti.
PLOVNOSTP=F
v
G=(VxQ
V
)(VxQ
T
)=Vx(Q
V
Q
T
)
TeinatelaG=VxQ
T

SilauzgonaF
V
=VxQ
V

Gteinatela
Vzapremina
Q
T
specifinateinatela
Q
V
specifinateinavode=1
F
V
silauzgona
Ime Specifina teina
kg-dm
3

Aluminijum 2,6
Bakar 8,8

101

Beton 2,4
Bronza 8,7
Cink 7,2
elik 7,8
Drvo 1
Led 0,9
Mesing 8,3
Olovo 9
Srebro 10,5
Zlato 19,5

Izraunavanje autonomije ronjenja Se vri za svakog lana grupe posebno, svakom roniocu da
obezbedimoonukoliinuvazduhakojazavisiodnjegovogfizikogstanja,iskustva.
Potrebnukoliinuvazduhazaplaniranoronjenjemoemoisplaniratinadvanaina:
- Prvi je karakteristian za rekreativce da na osnovu poznate koliine vazduha u aparatu,
isplaniramoronjenje
- Drugijedapremaplanuronjenja(dubini)izraunamopotrebnukoliinuvazduha(ovajnainse
eeupotrebljavakadaznamociljronjenja.

Primer:Monobocaod15litaranapunjenjajenaradnipritisak 200bara,izraunajkolikolitara vazdua


imamoubociikolikominutamoemodaronimonadubini30metara:
Polazite za izraunavanje autonomije je zapremina boce koja se mnoi sa pritiskom na koji je boca
napunjena
15(litaraboca)x200(bara)=3.000litara
Znaiubociimamo3.000litaravazduha.
Odovogseoduzimadeokojipredstavljarezervu.Onseizraunavatakodasepomnoizapreminaboce
(15lit)sapritiskomnakomeradirezervaatoje50bara(15x50=750litara).
Znaiautonomijaaparataje3.000750=2.250litaravazduhaitojeraspoloivakoliinavazduhauboci
zaronjenjepamoemoizraunativremekojemoemoprovestipodvodom.
Od ove koliine raspoloivog vazduha treba odbiti koliinu vazduha koju e mo potroiti na izron sa 30
metara do povrine. Obziromda je dozvoljenabrzina izrona 9 m/min za izron do3metragdetreba da
odradimosigurnosnizastanak,enamtrebati3minuta.
U mirovanju ovek troi oko 8 litara vazduha u minuti. U toku ronjenja potronja raste na 20 litara
vazduhauminutiitonapovrinivode.Akoradimoteiposaopodvodompotronjarastena4090litara
uminuti.
POTRONJAVAZDUHAZAVISNOODTEINEFIZIKOGZAMORA

102


Kako pod vodom dobijamo vazduh pod pritiskom okoline, onda potronju vazduha pomnoavamo sa
pritiskomokoline(akojeto30mdubinebie20litx4bara=80l/min)teenaapotronjavazduhana
dubini30metarabiti80litarauminuti.
Za izron do povrine rekli smo da nam treba 3 minuta i za to vreme potroiemo 3 min x 80 lit= 240
litara.Daklezaizronnamtreba240litaravazduha.
Odraspoloivekoliinevazduhaubocizaronjenje2.250littebadaodbijemokoliinuvazduhakojue
mopotroitipriizronudosigurnosnogzastankana3metra(240lit):2.250240=2.010
Sad treba da izraunamo koliko emo potroiti vazduha tokom boravka na sigurnosnom zastanku na 3
metra.Na3metraapsolutnipritisakje1,3barateemo1,3bapomnoitisa20litara/min:1,3x20=26
litara/min. Znai na sigurnosnom zastanku na tri metra troiemo 26 litara vazduha u minuti. Poto na
sigurnosnomzastankuprovodimo3minuta,zatovremepotroiemo3x26=78litaravatduha.
Sadodpreostalekoliinevazduha2.010litaraoduzimamopotronjuvazduhanasigurnosnomzastanku:
2.010 78 = 1932 litra. Znai raspoloiva koliina vazduha za ronjenje na dubini od 30 metara je 1932
litra,injudelimospotronjimvazduhanadubini30m(atoje80lit/min):1932:80=24,15minuta.
Uvidomuronilaketabliceustanovljavamodazaronjenjeukrivuljisigurnostina30metaramoemoda
ostanemo17minuta,toznaidaimamodovoljnovazduha(24,15min)zaovakvoronjenje.

Proraungasnihmeavina
Daltonov zakon je vaan radi izraunavanja parcijalnog pritiska gasa u meavini jer fizioloki uticaj
gasovazavisiodparcijalnogpritiskatihgasova
PxAP
p
parcijalnipritisakgasa
P
p
=Papsolutnipritisakmeavine
100Aprocenatgasaumeavini.

103

Primer : Meavina od 4% kiseonika i 96 % helijuma udie se na 50 metara dubine. Parcijalni pritisak


kiseonikaebiti0,24.Akoovusmeuudiemonapovriniparcijalnipritisakkiseonikaebiti0,04bara,
znaismrt.

KARAKTERISTIKEVODEIVAZDUHA(atmosferskog,alveolarnog,izdahnutog)
Osnovne osobine vode Voda je 788 puta gua od vazduha. Najveu gustinu ima na + 4 stepena
celzijusa nakon ega se iri i potom prelazi u led. Jedan litar vode ima teinu 1 kg (1 kg/dm
3
, ili 1.000
kg/m
3
).
Slanavodajeguatoseodraavanaplovnostkojajeveauslanojvodi.
Voda25putabreodnositoplotutelanegovazduh.
Vodaprenosizvukpetputabrenegovazduh.
Razmena toplote izmeu tela ronioca i vode vri se : kondukcijom (prevoenjem sa tela na telo telo
roniocavoda;lijemotegovevreloolovoprenositoplotunakalupiikukojudrimouruciioseamoda
seipkaugrejala);konvekcijom(strujanjemzagrejanogfluidazagrejanavodaodlazinagoreananjeno
mesto dolazi hladna; to je vee strujanje vee je pothladjivanje) ; radijacijom (zraenjem
elektromagnetnim talasima nema potrebe za kontaktom, odvija se i u vakumu; od znaaja je kod
dubokihronjenja).
Svetlost se u vodi menja usled: zamuenosti (organskim materijama plankton, neorganskim
materijama mulj); rasipanja (svetlost se savija nema senki), apsorpcije (elektromagnetnih talasa, u
prvih10mnestajecrvena,do20mnarandasta,do30ljubiasta,uta,do40mplavaizelena.
Zbog refrakcije svetlost se savija kad prelazi iz jedne sredine u drugu pa objekti gledani kroz masku
izgledajuveiza1/3ibliiza1/4.
Osnovne osobine vazduha (atmosferskog, alveolarnog, izdahnutog) O sastavu atmosferskog
vazduhamoemoreidajeonmeavinagasovaiunjegaulazegasovi:Azot78,84%;Kiseonik20,946%
(u ronjenju raunamo 21%); Argon 0,934% ; Ugljen dioksid 0,033 %; ostali gasovi 0,003% (neon,
vodonik,helijum,argon).
Sastavudahnutogiizdahnutogvazduhabitnojerazliitpokoliinikiseonikaiugljendioksidaito
jerezultatrazmenegasovaualveolama.
Gas Udahnuti vazduh Alveolarni vazduh Izdahnuti vazduh
Azot i inertni gasovi 78,50 % 75 % 74,80 %
Kiseonik 20,61 % 13,50 % 15,25 %
Ugljen dioksid 0,03 % 5,3 % 3,75 %
Vodene pare 0,66 % 6,20 % 6,20 %

104

Azot N
2
je u blagom porastu u izdahnutom vazduhu. On ne uestvuje u ivotnim procesima, ve se
njegovimolekuliveusmolekulimakiseonikaiugljendioksida.Svevremeupijajugasvatkivaanaroito
masti.Udisanpodvisokimpritiscimamoeimatitoksinodejstvo,jerseuskladusaHenrijevimzakonom
rastvarautelesnojtenostiitkivupriemudelujenarkotiki,umrtvljujecentralninervnisistematakoe
ipoveavaotporpridisanjunaveimdubinama.
Kiseonik O
2
neophodan za odvijanje ivotnih procesa, najpovoljnije deluje na organizam kada ga
diemo pod pritiskom od 0,21 bara, a moe se disati bez posledica u rasponu 0,160,60 bara (to
odgovara koncentraciji od 1660% O
2
na nivou mora). Ako je koncentracija O
2
ispod 16% (ispod 0,16
bara)dolazidopremeajaudisanjuisranihsmetnji,adaljimpadomO
2
ispod7%dolazidosmrti.Ako
seudiepodpritiskomveimod0,60bara,kiseonikpostajeveomaotrovan.
Razmena gasova na nivou plua vri se tako to krv dolazi u plua plunim arterijama, osiromaena je
kiseonikom a obogaena ugljen dioksidom. U njoj parcijalni pritisak kiseonika iznosi 40 mmHg, a
parcijalnipritisakugljendioksida46mmHg.
U alveolarnom vazduhu parcijalni pritisak kiseonika iznosi 100 mmHg, a parcijalni pritisak ugljen
dioksidajeskoronula.
Dabiseizjednailipritiscidolazidodifuzijegasovapriemuodredjenakoliinakiseonikapredjeukrv,a
odredjenakoliinaugljendioksidaizkrvipredjeualveolarnivazduh.
Krv obogaena kiseonikom, iz plua odlazi do telesnih tkiva koja su obogaena ugljen dioksidom a
osiromaenakisenikomkojijepotroenumetabolikimprocesima,tedolazidoprocesarazmene.
Ugljen dioksid CO
2
je gas bez boje i mirisa, u veim koncentracijama ima kiselkast ukus, tei je od
vazduha i nastaje kao produkt disanja ali i kod truljenja organskih materija. Neophodan je za pravilno
regulisanjebrzineidubinedisanja,uveimkoncentracijamauronilakimaparatimamoeugrozitiivot
ronioca.
Funkcija disanja je jednim delompod uticajem nae volje(moemozaustaviti disanje,uticati naritam i
dubinudisanja).Impulszadisanjedolaziizcentraza disanjesmetenoguproduenojmodinigdeivci
analiziraju koliinu ugljen dioksida u krvi. Ukoliko se ustanovi malo poveanje ugljen dioksida u krvi u
odnosu na normalne vrednosti, centar daje komandu za korekciju u vidu breg i dubljeg disanja. Zbog
ovognijemoguezadravatidahiznadodredjenevremenskegranice.
Ugljen monoksid izrazito otrovan gas koji nastaje kao rezultat nekompletnog sagorevanja organskih
goriva.
Helijum 0,00046% koristi se u meavinama kao zamena za azot kod ronjenja u velikim dubinama.
Odlinoprovoditoplotuteronilacbrzogubitoplotu,deformieglas,prironjenjupreko240metarajavlja
sedrhtavica,vrtoglavica,munina(Heliox).
Vodonik Pokuano je korienje u meavinama sa kiseonikom za ronjenja na dubinama veim od 30
metara (Ispod ove dubine koriste se druge meavine). Zbog male molekularne teine Vodonik se lako

105

saturiei desaturira, alisezbogvisoke eksplozivnosti smese(koja morabiti ispod4% O


2
)odustalo od
primeneiste.
Neonzamenjujehelijumumeavinamaalipoveavaotporpridisanjunavelikimdubinama.
Argonraenisueksperimentisanjimzaronjenjenadnualiseispostavilodaprikretanjuargonstvara
temperaturuteseodustaloodnjega.

T7.ANATOMIJAOVEKA
Kardiovaskularnisistem(gradja,funkcija)
Respiratornisistem(gradja,funkcija)
Oko(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)
Uvo(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)

106

Tokom ronjenja ronilac oslukuje signale koje mu alje telo a da bi ih razumeo ta znae, mora da
poznajesvojeteloinainnjegovogfunkcionisanja.Zbogtogauokviruovetemegovoriemooanatomiji
oveka, kardiovaskularnom sistemu njegovoj gradji i funkcionisanju, respiratornom sistemu (njgovoj
gradji i funkciji), oku i njegovom funkcionisanju pod vodom i uhu i specifinostima vezanim za
funkcionisanjeuvapodvodom.

KARDIOVASKULARNISISTEM(gradja,funkcija)
Kardiovaskulatorni sistem vri prenos i dostavu kiseonika i hranljivih materija kao i odstranjivanje
ugljendioksidanastalogaktivnouorganizma.inegakrv,srce,sistemarterijaivena.
Krv iniplazma(90%), eritrociti(crvena krvnazrnca koja vretransport kiseonika), leukociti (bela krvna
zrnca zaduena za borbu sa infekcijama), trombociti (koji treba da obezbede zgruavanje i zatvaranje
posekotinairana).
Srcejeglavnielementkardiovaskularnogsistematojemiiniorganveliinepesnicesainjenodglatkih
miie to znai da mi svesno ne moemo da utiemo na njegov rad. Rad srca se sastoji iz stezanja
(systolic) koje oslobaa krv i oputanja (diastolic) koje puni srce krvlju. U mirovanju srce radi sa 6080
otkucajauminuti(koddobroutreniranihronilacaustanjumirovanjasranafrekvencijaje40otkucajau
minuti)apritekomradubrojotkucajasepenjena120180otkucajauminuti.
Povertikalisrcejepodeljenonadvadela:
- levustranuodgovornuzaprenoskrviobogaenekiseonikom
- desnustranuodgovornuzaprenoskrviobogaeneugljendioksidomaosiromaenekiseonikom.

Pohorizontalisrcejepodeljenonadvadelakomore:
- komoragornjideokojaprimakrv
- komoraudonjemdelukojapumpakrv

Krvni sudovi sprovode krv u 2 tipa krvotoka, mali krvotok i veliki. Mali krvotok je put krvi od srca do
pluainazadusrce.Transportkrvipoorganizmuobavljaju3vrstekrvnihsudovavenearterijeikapilari.
Arterije po pravilu nose krv od srca ka organima, zidovi ovih krvnih sudova su troslojni, pod veim
pritiskom, mnogo su elastiniji, mogu da se skupljaju i ire, i po pravilu prenose krv obogaenu
kiseonikom.
Venski krvnisudovi sa sastoje od jednog sloja elija, onisu manje elastini i po pravilu prenose krv od
tkiva ka srcu. Oni su karakteristini po tome to na pojedinim mestima imaju zaliske koji spreavaju

107

vraanje krvi unazad ka tkivima. Venski krvni sudovi su pod manjim pritiskom nego arterijski i pred
ulaskomusrcesuskoroupotpritisku.
Kapilari su sitni mikroskopski sudovi koji povezuju arterijski krvotok sa venskim, i oni imaju kontakt sa
elijamatkivaitusevrirazmenagasovaisvegatojepotrebnozaodvijanjemetabolizma.
Velikikrvotokvodikrvobogaenukiseonikomodsrcadoelijagornjihidonjihekstremitetainazaddo
srca.Malikrvotokvodikrvodsrcadopluainazad.

Iz desne komore, krv plunom arterijom se doprema u plua gde u alveolama vri razmenu gasova.
Poto se u pluima obogati kiseonikom, krv plunom venom ide u levu pretkomoru pa u levu komoru
odakleodlaziuaortukojomsekrvraznosipotelu.

Poorganizmukrvseprenosiglavnimarterijamakojesudebeleiiroke,otpornenavisokikrvnipritisak,
arterijama male irine gde se regulie protok krvi u skladu sa potrebama razliitihorgana; kapilarima u
kojimasekrvznaajnousporavadabiseomoguilarazmenagasovaihranljivihmaterija.Izkapilarakrv
ideuvenule,veeveneiupljuvenukojakrvvraausrce.
Prevashodna uloga disanja jeda u organizam unesemo kiseonik kako bi se odvijali metaboliki procesi.
Drugauloga jeeliminacija ugljen dioksida, kaoi ienje otpada izorganizmai regulisanje temperature
organizmaputemdisanja.
Disanjem se regulie i PH vrednost u organizmu. Normalna kiselost je 7,37,6 vrlo vrlo blaga ali e
organizamtrpetii7,2.Tukiselostuorganizmuprevashodnodiktiraugljendioksidukrvikojisevezujesa

108

vodom iz plazme i stvara ugljenu kiselinu koja primarno diktira kiselost u naem organizmu. Kada
koncentracijatekiselostinaraste,ondasepokreenacentarzadisanjekojipokreepuferekojijavljaju
da treba da se smanji kiselost, te se javlja potreba za disanjem i izdahom izbacujemo CO
2
a udahom
unosimokiseonik.
Na nivou krvi imamo 3 vrste elija: eritrociti, leukociti, trombociti. Leukociti brane organizam, a
trombociti pomau zgruavanje krvi. Eritrociti imaju u sebi hemoglobin koji je sainjen od gvodja
oksidacijomvezujekisenikzasebe(1atomgvodjavezuje4atomakiseonika).
Tokom ronjenja i obavljanja radnji pod vodom, nivo srane funkcije se kree od 120140 otkucaja u
minuti.Akopulssrcapredje140otkucajauminutidoiedosmanjenjamoifinekoordinacijepokreta.
Da bi znali da li su na krvotok i srce sposobni da izdre napore pri ronjenju, potrebno je da obavimo
bazino2testiranja,aakoveimamouporodiciistorijukardiovaskularnihbolestitrebadaobavimojo
dva testiranja. Ronjenje spada u kategoriju srednje tekog, tekog i izuzetno tekog rada, i samim tim
naorganizamimapoveanepotrebezakiseonikom.Kadaimamopoveanzahtevzakiseonikomonda
imamo i povean zahtev za protokom krvi. Da bi mogla vea koliina krvi da prodje u minuti kroz
organizam,srcemoradaradibreikrvnisudovimorajudapodnesupoveanjepritiskasametenostiu
sebi.Normalanpulsje6064otkucajauminutiitajpulsmoemodaosetimonakrvnimsudovimarukeili
karotida.Kodpoveanjaradanamapulsmoedanarasteido150otkucajatojevelikinaporzasrcete
onomorabitizdravo.
Karotide

Tipovitestiranjasu:
1. Elektrokardiografommoedaseutvrdidalipostojenekiprobleminasamojgradjisrca.
2. Doplertehnikaodredjujeuklapanjefunkcionalnogstanjanaegsrca.
3. Testoptereenjakojimsemerifunkcionalnikapacitetsrca(titestovisuaktivni).
4. Statiki test optereenja srca (flakov test) koji meri optereenje srca pod statikim naporom.
ovojenajstroijikriterijumzafunkcionalnusposobnostsrca.Flakovtestmoeimoradaseradi

109

pod izuzetnim merama bezbednosti, jer moe da dodje trenutno do infarkta i taj test mogu da
radesamolekarikojisuosposobljenidainterveniuiimajuopremu.Kodovogtestasrceebiti
prvopogodjenoneuhranjenoukiseonikom.
Svakokosebavironjenjembitrebaodaraditestoptereenjadinamikiistatikiazaosobekojeimaju
preko60godina(iliimajupreddispozicije)trebadaradeelektrokardiogramidopler.

RESPIRATORNISISTEM(gradja,funkcija)
Respiratornisistem (sistemorgana za disanje) ine nos, nosna upljina,ustasinusi, drelo,grkljan, koji
preiavajuvazduhodpraine,zagrevajugaivlae,dovodeigadodrugogdelarespiratornogsistema
kojiinedunik,kojiseravau2bronhije,kojesedaljeravajuubronhioleizavravajusealveolama
gdeseodigravarazmenavazduhaikojeineplua.Desnoplunokriloima3renjaalevo2renja.

Sama plua su smetena u plunoj duplji i nalaze se izmedju rebara a sa donje strane zatvara ih
dijafragma,miinaploakojazajednosamiiimagrudnogkoauestvujeuprocesudisanja.
Izmedjupluairebaranalazesedveopne,jednajepoplunicakojaobavijadirektnoplunakrila,adruga
je porebrica koja dodiruje rebra. Poplunica i porebrica se medjusobno dodiruju i stvaraju hermetiki
zatvorenusredinuukojojvladapodpritisakuodnosunapritisakugrudima.
Kada diemo, grudni ko se iri, dijafragma se pokree na dole i u grudima se stvara potpritisak i mi
pravimoudah.Kadavrimoizdah,dijafragmaseoputaivraanasvojemestoagrudnikoskuplja.
Samodisanjemoemopodelitinafazuspoljnjegdisanja(unoenjevazduhaupluaiiznoenjeizplua)i
unutranjedisanje(elijskodisanje).

110

Sam proces razmene gasova poinje ve u nosu i ustima jer se tu vazduh vlai i greje te se za vodenu
paru vee odredjeni procenata kiseonika i samim tim se procenat kiseonika u udahnutom vazduhu
smanjuje.Onotostignekiseonikadosamihpluanijeonakoncentracijakojajeusamomvazduhu.
Vazduhdolaziualveolekojesuvrloelastinemembranekojeimajujedinufunkcijudaprenosegasoveiz
organizmaiuorganizam.Alveolesuprokrvljenesitnimkrvnimsudovimaimehanizamdisanjasezasniva
naprincipudifuzijegasova.

Potojealveolarnizidpropustljivamembrana,onedozvolitidagasoviprolazeuobapravca.Sitnikrvni
sudovi koji prolaze kroz zidove alveola su mikroskopskih promera sa osetljivim zidovima koji su
polupropustljivi tako da dozvoljavaju difuziju gasova. Kada udahnemo , vazduh koji udje u alveole ima
veu koncentraciju kiseonika (vii parcijalni pritisak kiseonika) a manji ugljen dioksida nego to je u
krvnimsudovima,tedolazidodifuzijegasova.Odatlekrvobogaenakiseonikomidekrozplunuvenuu
srce i preko leve pretkomore i komore putem aorte i arterija raznosi krv obogaenu kiseonikom po
organizmu.Ugljendioksudkojijeostaoualveolibieizbaenizdahom.
Organizamuprocesunazvanom metabolizam , troienergiju zaodvijanje ivotnihfunkcija . Kiseonikje
neophodan za dobijanje energije odnosno odvijanje metabolikih procesa . U normalnim uslovima za
vrememirovanjailiprilakomraduodraslaosobanapravi15udahaiizdahauminuti.Ukolikoorganizam
vriteiradilijeizloenveemrashladjivanju,njegoveenergetskepotrebeipotrebezakiseonikomsu
svevee.Minutniventilacionikapacitetjekoliinavazduhakojuproventiliramokrozpluauminuti.

POTRONJAVAZDUHAZAVISNOODTEINEFIZIKOGZAMORA

111


Kadadiemoimamoodredjenezapreminekojesustandardnezanormalneaktivnosti(stanjemirovanja
iliminimalnirad).Utakvojsituaciji,kodsvakogudahaudisajneputeveipluaunesemo500mllvazduha
itozovemoobinimrespiratornimkapacitetom.
Prostor u kome zaostane vazduh u prostoru usne upljine pa do vrha plunih krila zovemo mrtvim
vazdunimprostoromiunjemusezadravaoko150mllvazduha.Akodiemoubrzanoiplitkokoliina
vazduhakojisezadravauovomprostorumoeiznositi1/3udahnutogvazduhaujedinicivremena.

Imamo sposobnost da imamo maksimalan udah ili izdah i imamo neku koliinu vazduha koji se stalno
nalaziupluimaikojuspreavadasealveolislepejernebimogledafunkcioniu.Iposlemaksimalnog
izdaha u naim pluima ostaje oko 1.500 ml koji se nikada ne moe izdahnuti ve se mea sa
novoudahnutimvazduhom,tetukoliinuvazduhanazivamorezidualnimkapacitetom.
Vitalnikapacitetpluadobijamosabiranjemrespiratornogkapacitetasamaksimalniminspiratornimi
ekspiratornimkapacitetomikodmukaracaoniznosioko3.700mlakodena3.000ml.
Totalni kapacitet plua dobijamo kada saberemo vitalni kapacitet sa rezidualnim kapacitetom i on
moebiti6.000ml(6litara,alimoebitiivei).

OKO(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)

112

Problemisakojimaseroniocisusreupodvodomzahtevajusposobnostorganizmadaputemsvojihula
zapazeproblemeipreduzmumerenareavanjuproblema.Okojejednoodnajvanijihulakojeimamo
jer2/3podatakadokojihdolazimoprimamovidom,tesesvimiuvelikojmerioslanjanjamonavidkada
se prjentiemo u okruenju.Da bi moglo da zadovolji ove zahteve oko kao ulni organ mora da bude
zdravo.
Oko je elatinozna materija koja se sastoji iz beonjae, ronjae, irisa (duice) u kome se nalazi zenica,
soivaimrenjaekojajedobroprokrvljenaizkojeizlazioninervkojimozgudostavljainformacije.
Kada gledamo, svetlosni zraci prolaze kroz zakrivljenu povrina ronjae i soiva, koji svetlost prelome
takodasezraciukrstetanonamrenjaikojasenalazinaunutranjemziduonejabuice.Fotonikoji
pogadjaju mrenjau stvaraju elektrine nervne impulse kojima informaciju alju kori velikog mozga
zaduenojzavidkojakomentarieteimpulseipretvaraihuslikutemiimamodoivljajvida.

Kada kontroliemo koliinu svetlosti koja ulazi u oko onda se aktivira duica koja skuplja ili proiruje
zenicu.
Ako imamo normalan vid, oko je loptastog oblika tako da svetlost posle prolaska kroz soivo se
reflektujenamrenjau.
Zahvaljujuielastinosti,soivomoedaseispupiprigledanjupredmetakojisenalazeuneposrednoj
blizini,teokoputemoveakomodacijeomoguavadobarvididalekoiblizu.
Akosmokratkovidisvetlosnizraciseprelamajuprekoronjaeisoiva,isekuuzamiljenojtakiispred
mrenjae. Ako smo dalekovidi svetlosni zraci se seku iza mrenjae. Ove mane mogue je korigovati
noenjem kontaktnih soiva (meka dnevna ili nedeljna jer tvrda mogu izazvati edem ronjae tokom
dekompresije i po zavretku zarona usled pojave mehuria azota u tankom sloju suza koji prekriva
ronjau)ilikorienjemmaskezaronjenjesastaklimasadioptrijom.
Mismokopneneivotinjeinaeokojeprilagodjenogledanjuuvazduhuredjojsrediniodvode(voda
je788putaguaodvazduhatojefaktorrefleksijevelikogdelasunevesvetlosti).Zatosepri
direktnomkontaktuokasavodom,otrinavidadrastinosmanjujeuodnosunavidljivostna
povrini,predmetiuvodisevideneotro,aokoseponaakaodalekovidno(32dioptrija).

113

Zadovoljavajuuotrinuvidauvodipostiemoakoizmeuvodeiokapostavimoravnostakloiakooko
odvodeizolujemoslojemvazduha.Ovoseostvarujeprimenommaskezaronjenje.imepostiemo
zadovoljavajuuotrinugledanjaalizbogjaeglomasvetlostipredmetiizgledajubliizajednuetvrtinui
uveanizajednutreinu.
Kako se poveava dubina vidljivost se pod vodom smanjuje mehanikih prepreka u vodi organskog
(plankton)Ineorganskogporekla(mulj,pesak).
Podvodomsvetlostserasipa,neulaziuvekuvodupodistimuglomteminajboljevidimokadasvetlost
ulaziuvodupoduglomod90
0
.
Kako se poveava dubina, vidljivost se smanjuje zbog apsorcije svetlosti i njenog pretvaranja u
toplotu.Apsorcijanijejednakazasvedelovesunevogspektra:crvenabojanestajevecna3mdubine,
narandastaposle6m,utaposle12m,ljubiastaposle20m,plavaizelenaposle30m.

UVO(gradja,specifinostifunkcijepodvodom)
Uhojesastavljenoiztriceline:Spoljnjeguha,srednjeguha,unutranjeguha

Spoljnjeuhojeotvorenokaspoljnjojokoliniiinega:unakoljka(3)izvunikanal(2)kojisezavrava
bubnomopnom(bubnjiem4).
Srednjeuvojeispunjenovazduhomismetenojeukotanojupljini(1kotanotkivo)izmeuslepoone
kosti i bubnjia. Obloena je sluznicom a sa drelom je povezana preko uskog kanala nazvanog
EustahijevaTuba(12).U srednjemuhuse nalaze koice eki(6)koji senaslanjana bubnu opnu, iz
njegaizlazinakovanj(7)aiznjegauzengija(8)kojastiedomalogovalnogprozora.
Unutranje uvo je ispunjeno tenou i ini je kotani i membranski lavirint sa svojim receptorima u
komesenalazipu(10),kojeporedsluneulogepredstavljajuiuloravnotee.

114

Proces sluanja poinje od spoljnjeg uha. ovek je izgubio pokretljivost uha ali taj nedostatak
nadomeuje sam oblik une koljke sa nizom kanala kojima se zvuni talasi koncentriu I sprovode ka
srednjemuhu.
Svako telo koje proizvodi vibracije automatski proizvodi zvuk koji se u vazduhu iri brzinom od
330m/sec,dokjerasprostiranjezvukauvodenojsrediniokopetputabre(oko1500m/sec).
Kadatevibracijestignudobubneopneonejuzatrepereiprenesuvibracijena3koicekojesenalaze
izabubneopne,atosuekikojisenaslanjanabubnuopnu,iznjegaizlazinakovanjaiznjegauzengija.
Uzengija stie do malog ovalnog prozora gde se takodje nalazi jedna mala opna iza koje se nalazi
unutranje uho u kojem je pu. Kada vibracije stignu do pua, zavibrira tenost koja isprovocira
elektrineimpulsekojemozaktumaikaovisinuzvuka.
Srednje uho se nastavlja na Eustahijevu tubu, kanal koji spaja srednje uho i grlo. Eustahijeva tuba je u
normalnojsituacijiprohodnaIsluidaomoguinesmetanipristupvazduhadobubneopneusrednjem
uhu vrati ju u normalan poloaj u sluaju da primamo jak zvuk (jake vibracije ; a kod ronjenja pritisak
vodenesredinekrozslunikanal).
Ve smo rekli da se zvuk u vazduhu iri brzinom od 330m/sec, dok je rasprostiranje zvuka u vodenoj
sredini oko pet puta bre (oko 1500m/sec). U vazdunoj sredini zvukove primamo preko bubne opne
doksepodvodomnaaglavaponaakaorezonatorskakutija,tezvukoveprimamoiprekokostijuglave
kotanomprovodljivou.
Smatra se da ovek ustanovljava iz kog pravca dolazi zvuk na osnovu kanjenja dolaska zvuka u levo i
desno uvo. To kanjenje je izuzetno malo 0,00003 sekunde, to je izuzetna preciznost, i u vazdunoj
srediniljudilocirajumestoizvorazvukasagrekomdo3
o
.Kodizvebanijihljuditagrekasekreeoko
1
o
.
Potosepodvodombrzinakretanjazvukapovea5puta,zanaeuhojeneuhvatljivatarazlikaudolasku
zvuka u levo i desno uho, te zvuk skoro istovremeno dolaze do oba uha pa je pod vodom praktino
nemogueodreditiizkogpravcastiezvukIgrekaulokacijizvukapodvodomsekreeod15
o
paaki
do180
o
.Zbogovogpodvodomnemoemolociratigdejeizvorzvukatemoramopazitigdeizranjamo.
Frekvencije koje ovek uje kreu se od 16 herca do 25.000 herca. to je ovek stariji ima manju
tolerancijunafrekvencijeislabijeuje.Preko60godinastarostioptimalnafrekvencijakojuujeje5.000
herca.
Prilikom zaronjavanja voda ulazi u zvuni kanal i pritiska bubnu opnu prema upljini srednjeg uha.
Istovremeno vazduh iz drela , pod pritiskom okoline kroz Eustahijevu tubu dolazi u upljinu srednjeg
uha i dri ravnoteu pritisku vode sa druge strane. Bubnji zauzima normalan poloaj i ronilac nema
nikakvihsmetnji.
Ukoliko je Eustahijeva tuba iz bilo kog razloga na nekom delu suena , protok vazduha iz drela bie
otean , a nekada i potpuno onemoguen . U tom sluaju u upljini srednjeg uha ostae pritisak koji je
vladao napovrini , a pritisak vode sa spoljne stranepovijae bubnjipremasrednjemuhu.Upraksije

115

najeasituacijadajetubadeliminoneprohodna.Uovakvojsituaciji,akobamoramoroniti,brzina
zaronjavanjabiesmanjena.
Postupakzaizjednaavanjepritiskamoraotpoetijonapovriniiliimpotopimoglavupodvodu.Sam
postupakizjednaavanjasastojiseodduvanjakroznoskojismoprethodnozaepilipritiskomnamasku.
Izjednaavanjepritisakusrednjemispoljnjemuhumoemouraditi:
Vansalvinimmanevromzatvaranjemnosarukomiduvanjemkroznostakodavazduhkrozeustahijevu
tubuvraabubnuopnuunormalanpoloaj.
Tonbijevmanevargutanjem,jeziksepostavinazadnjanepcaisimuliragutanje.
Frenzelovmanevarmiiimagrlasepotiskujevazduhuzatvorennos.
Saizjednaavanjempritiskatrebapoetiodmahpozaronjavanju,neekajuidasejaviboluuhu.Akone
uspemoutomemoedoidopucanja(rupture)bubneopne,gubitkasvestiiliakoprodrehladnavodau
upljinusrednjeguhamoesejavitivrtoglavica,munina,povraanjeigubljenjeorjentacije.
Svaku vrtoglavicu u ronjenju treba najozbiljnije shvatati jer ona moe predhoditi gubljenju svesti to
moedovestidoutapanja.Svakuvrtoglavicusignalizirativoiparegrupedabivampritekliupomo.
Ako su vamsinusiupaljenii nemoeteda izjednaitepritisak, najboljejeda odloite ronjenjedok se
problemnereiisinusipostanuprohodni.
Ne ronite sa bilo kakvim povredama ili oboljenjima uha, niti sa kijavicom ili neposredno posle nje. Ne
nositetesnukapuljaujeronemoguavaizjednaavanjepritiskausrednjemuhu.
Usluajupucanjabubneopneuhopokritigazomiobratitiselekaru.

116

T8.FIZIOLOGIJARONJENJA
Delovanjepoveanogpritiskanaorganizam
Procesrazmenegasova
Specifinostprocesarazmenegasovapodpoveanimpritiskomokoline
Regulacijatelesnetemperature
Ishranainainivotakaofaktorbezbednostiuronjenju

Uokviruovetemegovoriemoopsihofizikojsposobnostironiocauuslovimapovienogpritiska,tasve
utie na nju, ta se deava i kako se odvija razmena gasova u organizmu i koje su to specifinosti kod
razmenegasovapodpovienimpritiskom,zatojebitnaregulacijatoplotetelainakojinainorganizam
deluje u tom pravcu, te o znaaju odgovarajueg naina ishrane i ivota kao faktoru bezbednosti u
ronjenju.

DELOVANJEPOVEANOGPRITISKANAORGANIZAM
Izlaganje organizma poveanom pritisku tokom ronjenja Psihofizike sposobnosti ronioca u uslovima
povienog pritiska su smanjene. Smanjena je sposobnost za vrenje miinog rada (fiziki radni
kapacitet), kao i sposobnost prijema i shvatanja informacija (percepcija), te sposobnost
apstraktnog misljenja (mentalni kapacitet). Emocionalno stanje ronioca je izmenjenou veoj ili manjoj
meritosemoemanifestovatikaoporemeajponaanja.
Faktorikojiutiunasmanjenjepsihofizikesposobnostisusledei:
- imerzija
- poveanpritisak
- ronilakaoprema
- odvojenostodatmosfere
Imerzija je potapanje tela u vodu, koja je daleko gusa sredina od vazduha na koju je ovek adaptiran.
Poveanagustoaokolinepoveavaotporkretanjuiiziskujepoveanmiininaporinovnainkretanja.
U zavisnosti od stava to jest polozaja tela pod vodom, hidrostatski gradijent pritisaka dovodi do
poremeajacirkulacijeioteanogdisanjauzpotrebupoveanogrespiratornograda.

117

Podvodomsegubioseajvlastiteteineipoloajatelastozbunjujeulaismanjujepercepciju.
Vodaimaoko25putavecutoplotnuvodljivosttejeoteanoodrzavanjetelesnetoplote.
Saznanjeroniocadapodvodomnemozedisatiidazavisiodtehnikoguredjaja,potencijalnijepokreta
paninereakcije.
Povean ambijetalni pritisak uslovljava poveanu gustou medija (vazduha) za disanje, to smanjuje
ventilacionikapacitetpluaieliminacijuCO2.Ujednopoveanipritisakunutargasnemeavinepoveava
parcijalnepritiskepojedinihgasovatomenjanjihovfiziolokikarakter.
Ronilaka oprema oteava pokrete, delimino kompromituje cirkulaciju i disanje, suava vidno polje
(maska)iproizvodineobineumoveizvukove.
Svestodvojenostiodatmosfereizazivapsihickunapetost,klaustrofobijuipodsvesnistrahzazivot.
Ronjenje i kardiovaskularni sistem Imerzija (potapanje) tela u vodu cija je temperatura ispod 27C
dovodidobrzoghladjenjakozestoizazivasuzenjekrvnihsudova(vasokonstrikciju)ismanjenjeprotoka
krvi kroz kozu. Istovremeno protok krvi kroz kozu remete hidrostatski gradijent i pritisak elasticnog
ronilackogodeladelujucinapovrinskekrvnesudovekoze.
Neutralizacija gravitacije smanjuje ukupnu kolicinu krvi u nogama i abdomenu, a povecava u grudnom
kosu,plucimaisrcu.Svetouzrokuje"centralizacijukrvi".
Srcesemaksimalnopuniiusvakomciklusuizbacujevecukolicinukrvi(povecanudarnivolumensrca),a
brojotkucajasrca(frekvencija)sesmanjujeinastaje"ronilackabradikardija".
Vee istezanje sranog zida u fazi punjenja, refleksno delovanje hladnoe, psihiko uzbudjenje,
narkotino delovanje azota i delovanje poveanog parcijalnog pritiska kiseonika olakavaju nastanak
poremeajaritmasrca(aritmije)kojesejavljajukod10%ronilaca.
Nagliulazakroniocauhladnuvodumoerefleksnozaustavitiradsrcaidisanje(hidrokucija).
Bubrezi pojaano izluuju mokrau (poveana diureza), jer zbog porasta intra torakalnog krvnog
volumena nastaje inhibicija lucenja antidiuretinog hormona (ADH) i nastaje "imerziona diureza".
To dovodi do dehidratacije organizma, krv postaje guca i dodatno optereuje srce, a lake poinje
proces zgruavanja krvi u sluaju nastanka vazdunih mehuria tokom dekompresije i dekompresione
bolesti.
Ronjenjei respiratornisistem Za normalnuventilacijupluauronjenju,potrebnojeobezbeditivazduh
napritiskuokoline,tj,napritiskukojijeistispritiskomuvisinibarinogcentraplua.Jedanodosnovnih
problema u ronjenju jeste povean respiratorni otpor zbog poveane gustoe medija za disanje, a
kompromituje disanje kako zbog poveanja spoljanjeg tako i unutranjeg respiratornog otpora.

Spoljanji respiratorni otpor disanju predstavlja dodatna oprema za disanje (disalica, regulator za

118

disanje, aparat poluzatvorenog i zatvorenog kruga disanja). Otpor regulatora za disanje povecava se sa
volumenomdisanjaidubinomronjenja.
Unutrasnjirespiratorniotporsuprostavljasestrujanjuvazduhakrozrespiratorneputeve.Poveavases
dubinom ronjenja zbog poveane gustoe vazduha. Zbog rastueg respiratornog otpora s dubinom,
smanjuje se ventilacioni kapacitet pluca. Tako na 40 m dubine, minutna ventilacija plua iznosi 1/2 od
minutneventilacijenapovrsini.TimejeeliminacijaCO2smanjenanapolateronilacmozeraditisamos
pola snage. to je rad tei to se stvara vie CO
2
, nego to se moe odstraniti ventilacijom, te nastaje
porast CO
2
u tkivima i krvi. Poveana koncentracija CO
2
u krvi aktivira centar za disanje i dovodi do
oseaja gladi za vazduhom i zadihavanja. I pored toga sto se ronilac napree ubrzanim i produbljenim
disanjem da eliminise viak CO
2
, nije u stanju da povea ventilaciju, respiratorni miii se zamaraju i
nastaje osecaj guenja, straha od utapanja, gubitka samokontrole i panike, a odatle do udesa je samo
jedankorak.
DoporastaCO
2
(hiperkapnije)ublazemoblikudolaziipriumerenomradu,alitadaronilacnemategoba.
Medjutim,hiperkapnijanepovoljno delujepotencirajuinarkotinodelovanjeazota,toksinodelovanje
kiseonikainastanakdekompresionebolesti.Akoseazotizvazduhazamenihelijumom,kojiimamnogo
manjumolekularnumasuigustou,otporseviestrukosmanjuje.

Ronjenje i nervni sistem (uticaj na ula i mentalne procese) U vodi se gubi oseaj vlastite teine i
pritiskanazglobove(gubiseoseajpoloajatela),stonepovoljnoutienaorijentacijuronioca,pogotovo
uuslovimaslabevidljivostiilironjenjauplavetnilu.
ula dodira i pipanja su cesto smanjena zbog anestetikog delovanja hladnoce. U hladnoj vodi je
smanjenioseajbolapasemanjepovredeineregistruju.Spretnostprstijujebitnosmanjena,delimino
zboguticajahladnoe,adeliminozboguticajaazotanacentralninervnisistem.
Vidjenormalan,alijeslikakojadolazidookaizmenjenazboglomasvetlostinagraninimpovrinama.
Vidnopoljejesuenozbogogranienogvidnogpoljaronilakemaske.
Zbog difuzije svetla i apsorpcije boja gubi se kontrast pod vodom i dubinski vid, tj, sposobnost vida
objekatapodubini.Predmetipodvodomizgledajubliziiveci.Kadronilactrebadaocenivelicinunekog
predmeta pod vodom koji je udaljen od oka manje od 120 cm, izrazena je tendencija podcenjivanja, a
kadasupredmetidalji,tendencijaprecenjivanja.
Sluh je izmenjen utoliko sto se zvuk ne prenosi vazduhom, ve vodom te je zbog brzine provodjenja
vremenska razlika podraaja levog i desnog uha beznaajna. Zbog toga nije moguce odrediti pravac
izvora zvuka. Uz to, buka i umovi uobicajeni na kopnu, svedeni su na retke i nepravilne zvukove
podmorja i periodine zvukove i umove disanja i rada regulatora. To doprinosi oseaju izolovanosti i
omogucavaju da informacije iz "unutrasnjeg sveta", konkurisu informacijama iz okoline.

Mentalniprocesi,procenainformacija,stvaranjepotpuneslikeaktuelnogtrenutka,apstraktnomisljenje,
donoenje odluke i sl. nisu efikasni i precizni. To je delom posledica navedenih problema s ulima i

119

kvalitetominformacija,delomzbogveeguticajaemocionalnoguodnosunaracionalno,aspoveanjem
dubine u sve veoj meri zbog narkotinog delovanja azota. Poveani gubitak telesne temperature i
retencija CO2 usporavaju mentalene funkcije i oteavaju koncentraciju sto sve skupa bitno ugrozava
sigurnostronioca.
Pamenje je oslabljeno. To se izrazava zaboravljanjem detalja tokom ronjenja i neposredno nakom
ronjenja. Ako ronilac treba da donese neke informacije one ce biti pouzdanije ako ih zapise jos dok je
pod vodom nego kad izadje na povrsinu i pokusa da ih interpretira. Ako je potreban usmeni izvestaj
trebagauzetiodroniocaodmahpoizronujercegakasnijezaboraviti.
to je narkoticno delovanje azota izrazenije tojest, dubina ronjenja veca to su mentalni procesi
nepouzdaniji(dokazanoeksperimentimaurekompresionimkomorama).
Psihofizike sposobnosti ronilaca su smanjene pod uticajem vodene sredine i povienog pritiska. Zbog
togaronjenjetrebaplaniratitakodaronilacbudetomanjefizikioptereen,azadacitojednostavniji.
Kodpoetnikapsihofizikesposobnostisudodatnosmanjenezbogneprilagodjenostivodiuneusavrene
tehnike podvodnog plivanja. Poetnici troe mnogo vie energije za isti rad i brzinu plivanja. Strah od
nepoznatog poveava emocionalno optereenje na racun uenja i racionalnog ponaanja. Za poetnika
susvesituacijepodvodomnove,asnalaenjeslabijenegonakopnuuslinimsituacijama.Iskusnironilac
mnoge probleme pod vodom reava po ranije nauenim obrascima, dok poetnik te obrasce nije imao
prilikedastvori.
Tokomuronanaetelojeizloenopritisku.Unaemtelupostojeupljinekojesuispunjenevazduhoma
tosuuneupline,sinusne,pluai.t.d.Akotokomronjenjauovimupljinamaneizjednaavamopritisak
sapritiskomokoline,moedoidopovredaizazvanihpritiskomkojenazivamobarotraumama.
BarotraumeuzaronuBarotraumeuizronu
LiceSrednjeuho
OkoUnutanjeuho
SpoljnjeuhoSinusi
SrednjeuhoZubi
UnutranjeuhoCreva
SinusiPlua
Pluagnjeenje(kodronjenjanadah)oteenjeplunogtkiva
medijastinalniemfizem
potkoniemfizem

120

pneumotoraks
arterijskagasnaembolija

PROCESRAZMENEGASOVA
Henrijev zakon koliina gasa koja se rastvori u nekoj tenosti je direktno proporcionalna parcijalnom
pritiskutoggasapridatojtemperaturi.
Za ronioce je Henrijev zakon bitan jer tokom disanja vazduha dolazi do rastvaranja gasova (koji ine
meavinu vazduha) u naem organizmu. to je vei pritisak utoliko e biti vee rastvaranje gasova u
tenostima.
Prilikomdisanjavazduhulazinausta,nos,iprekodrelaulaziudunikkojivrefiltriranjepraineiznjega
i vlai vazduh. Dunik se dalje grana na dve grane zvane bronhije, koje vazduhom snabdevaju plua u
kojimasenalazealveole(ispunjenevazduhom),krozijutankuelastinumembranukojaimatendenciju
skupljanja i u kojoj se nalazi veliki broj sitnih krvnih sudova, kiseonik iz udahnutog vazduha prelazi u
krvotok.
Kadasedijafragmakreenadole,miiigrudnogkoasepokreuirebrapomerajukaspolja,tesestvara
podpritisakidolazidoudaha.Vazduhdolaziualveolegdesevrirazmenajerjekoncentracijakiseonika
uudahnutomvazduhuveanegoukrvi,tedolazidoprelaskakiseonikaizudahnutogvazduhaukrvotok,
gdesekiseonikveezahemoglobinkojigaputemkrvotokaraznosipoorganizmu.Uorganizmukrvotok
predaje kisenik elijama a preuzima ugljen dioksid (koji ima povienu koncentraciju), i doprema ga u
alveole gde on iz krvotoka prelazi u plua i izbacuje se iz organizma izdahom (alveole imaju tendenciju
skupljanjaikadsemiiigrudnogkoaidijafragmeoputaju,dolazidoskupljanjaalveolaiizdaha).

SPECIFINOSTRAZMENEGASOVAPODPOVEANIMPRITISKOMOKOLINE
Vazduhjesmeagasovakiseonika,azota,ugljendioksida,inertnihgasovainanivoumoratigasoviimaju
parcijalni pritisak Azot 0,78084; Kiseonik 0,20946 (u ronjenju raunamo 0,21); Ugljen dioksid 0,0033.
Disanjemtigasoviserastvarajuukrvotokukojiihraznosipoorganizmu.Kiseoniksetroinanivouelija
dokseazotnetroivejerastvorenutkivima.
Rastvaranje gasova se odvija sve dok se ne izjednae parcijalni pritisci gasova u tenosti organizma i u
udahnutomvazduhuitajproceszovemosaturacija,aprocesoslobadjanjagasaiztenostidesaturizacija.

121

Ugljen dioksid pod poveanim pritiskom uzrokuje trovanje. Dubina ne poveava ugljen dioksid koji
proizvode tkiva i koji se dovodi ventilacijom. Tek zbog neispravnosti ronilake opreme, poveanja
mrtvogprostorapoveavasekoncentracijaugljendioksidauudahnutomvazduhu.
Povean ambijetalni pritisak uslovljava poveanu gustinu medija (vazduha) za disanje to smanjuje
ventilacionikapacitetpluaieliminacijuCO2.Ujednopoveanipritisakunutargasnemeavinepoveava
parcijalnepritiskepojedinihgasovatomenjanjihovfiziolokikarakter.
Unutrasnjirespiratorniotporsuprostavljasestrujanjuvazduhakrozrespiratorneputeve.Poveavases
dubinom ronjenja zbog poveane gustoe vazduha. Zbog rastueg respiratornog otpora s dubinom,
smanjuje se ventilacioni kapacitet pluca. Tako na 40 m dubine, minutna ventilacija plua iznosi 1/2 od
minutne ventilacijena povrsini. Timeje eliminacija CO
2
smanjenanapola teronilac moze raditisamos
pola snage. to je rad tei to se stvara vie CO
2
, nego to se moe odstraniti ventilacijom, te nastaje
porastCO
2
utkivimaikrvi.
Azotdelujenarkotiki iizazivapijanstvo dubina.Azot se lako rastvaraumasnim tkivimatela ideluje
slino pijanstvu, te se blagi znaci narkotikog dejstva azota javljaju ve nakon boravka na dubini 40
metara.Priveimdubinamamoguajepojavaveselosti,pospanosti,potpunanesposobnostzaradina
90metaradubinenarkoza.
Kiseonik udisan pod visokim pritiskom izaziva trovanje (akutno ili hronino). Pri umereno visokim
pritiscima (PO
2
do 200 kPa) hemoglobinski pufer delotvorno titi tkiva od porasta pritiska kiseonika
(osim plua). Tada se moe javiti hronino trovanje kiseonikom tojest oteenje epitela bronhija i
alveola (naprimer ako udiemo ist kiseonik pod normalnim pritiskom tokom 1012 sati). Poveanjem
parcijalnog pritiska kiseonika iznad 200kPa probija se hemoglobinski pufer i javlja se akutno trovanje
kiseonikom,javljasemunina,poremeajvida,nesvestica,razdraljivost,greviismrt.

REGULACIJATELESNETEMPERATURE
Temperatura ljudskog tela mora uvek da ostane izmedju 36 i 37
0
C. Da bi organizam to obezbedio
poseduje mehanizme koji po potrebi olakavaju oslobadjanje toplote iz tela i mehanizme za tednju
toplote(kodronjenjauhladnomokruenju).
Mehanizmiolakavanjaoslobadjanjatoploteiztelasu:
renje perifernih krvnih sudova ime u kou ulazi vea koliina krvi, to usporava cirkulaciju i
omoguavaveeisijavanjetoploteuokolinu
Znojenjeznojkasipovrinukoeitimejuhladi.
Kodronjenjauhladnojvodiorganizamnastojispreitiisijavanjetoplote:

122

Takotosuavanjem perifernih krvnihsudova smanjujeprotokkrvi u perifernim delovimatela


imemanjakoliinakrvidolaziudirektankontaktsaokolinom.
Jeenjemkoe(kontrakcijomkonihmiia)poveavasedebljinakoeitimeumanjujeisijavanje
toplote.
Toplotniudarprilikomduegekanjazaronanasuncuuronilakomodelu,izvoenjatekihradovau
toploj vodi, ili boravka u rekompresionoj komori nezatienoj od sunca, moe doi do pregrevanja
organizmaronioca.
Takodje toplotni udar se esto javlja u podrujima sa tropskom i suptropskom klimom gde je pored
velikih vruina prisutna i velika vlanost. Kada je na odredjenoj temperaturi vazduh ispunjen vodenom
parom,znojenjevieneutienagubitaktemperaturetelateprestajeznojenjebezznakovaupozorenja.
Koasesui,temperaturatelarastena4041
o
C,disanjejeubrzano,dolazidomentalnekonfuzije,moe
doidogubitkasvestiikome.
Prvapomo:
unesreenogsklonitinazasenjenomestovandomaajasunca
skinutimuodelo
pokvasitimutelovodom,uronitimuteloukadusahladnomvodomiliprekrititelosapekirima
kojisunakvaeniuhladnuvoduamogusekoristitiikesesaledom
trebaizbegavatinagloobaranjetelesnetemperature
akounesreeniizgubisvesttrebakontrolisatidisajneputeveidavatiistkiseonik.
Toplotna iscrpljenost javlja se zbog neadekvatneperiferne cirkulacije kao odgovor na pregrevanje
organizma.
Toplotnoj iscrpljenosti podlonije su osobe koje su pile alkohol; koje imaju problema sa srcem i
cirkulacijom;nervnobolesneosobeiosobekojeseintezivnoznoje.
Simptomi toplotne iscrpljenosti su: bleda hladna koa; opta slabost; pad arterijskog pritiska;
vrtoglavica;glavobolja;ubrzanodisanje;miinigrevi;slabiotkucajusrca;mogukolaps.
Prvapomo:Unesreenogsklonitivandomaajasunca,skinutimuodeloidavatitenostdapije.
Toplotnigrevimogudasejavenakondugotrajnogboravkautoplomivlanomokruenjukadaseusled
jakogznojenjaidehidracijejakosmanjikoliinasoliuplazmi.Zasmirivanjegrevapopitislanirastvor(ili
tabletenatrijumhlorida).
PodhladjivanjeHipotermija

123

Voda 25 puta bre odnosi toplotu nego vazduh. Nastanak pothladjivanja se zasniva na disbalansu
izmedjuprodukcijeipotronjeenergije(veapotronjaenergijeodprodukcije).Poremeajmetabolizma
i slabljenje cirkulacije krvi naroito u preifernim tkivima rezultira porastom parcijalnog pritiska CO
2
a
snienjem parcijalnog pritiska O
2
(to opet ima za posledicu smanjenje proizvodnje energije i dalje
rashladjivanje).
Dogubitkatoplotetelaroniocadolazi:
kondukcijomdirektno
konvekcijomstrujanjemzagrejanogfluida
radijacijom zraenjem elektromagnetnim talasima (od znaaja samo kod ekstremno dugih i
dubokihronjenja)
uriniranjem (zbog suavanja perifernih krvnih sudova dolazi do koncentracije krvi u
centralnomdelugdesuibubrezi,tesepoveavaprodukcijaurina.Izluivanje2litreurinaznai
gubitak1
o
C)
izdisanjemtoplogvazduhaiudisanjemhladnog(ovakvopothladjivanjejebezveegznaaja
izuzevkoddisanjameavinesahelijumom)
znojenjem
Pothladjivanje je jedan od najveih izvora stresa u ronjenju. Prilikom pothladjivanja organizam se od
gubitkatoplotebranitakotoprvododjedojeenjakoe,zadebljanjakoedabitimespreioisijavanje
toplote.
Ako to ne pomogne dolazi do suavanja perifernih krvnih sudova i povlaenja krvi iz periferije u
centralnedeloveorganizma.
Ako i to ne pomogne poinje drhtanje jer se ukljuuju miii pokuavajui da svojim radom proizvedu
toplotu.
Nakon toga organizam bioreceptorima alje signal da se izvri kompenzacija i povea prenik krvnih
sudova da bi se poveao protok krvi. Srce u ovim uslovima poinje bre da kuca i to je ve stres
organizma.
Usledhladnoepoinjedasemenjahemijskisastavkrvikojapostajegua,normalanradsrcaoko100
otkucaja u minuti se menja i kada predje 140 otkucaja u minuti dolazi do smanjenja mogunosti fine
koordinacijepokreta.Maksimalnasranafunkcijaseizraunava220minusgodinestarosti,akosrceradi
prekoovegranice,needoidozatvaranjasranogzaliska.

124

Laka hipoternija 35
o
C smanjena motorika sposobnost, usporen ritam disanja i rad srca, gubitak
sposobnosti rasudjivanja, konfuzija. Prva pomo smestiti ronioca u toplu prostoriju, potopiti ga u
topluvoda,utoplititoplimprekrivaimaidavatidapijetoplebezalkoholnenapitke.
Srednjahipotermijatelesnatemperatura33
o
Cgubitaksvestisaozbiljnimsmetnjamausranomritmu,
uestalo zevanje. Prva pomo po potrebi kardiopulmonalna reanimacija, kupanje u toploj vodi 40
42
o
C.
Tekahipotermijatemperaturaispod30
o
Cmiinaukoenostiveomausporenradsrcairitamdisanja,
neprestanozevanje.
Kod svih sluajeva hipotermije ronioca transportovati u medicinsku ustanovu radi pregleda i strunog
leenja.
Kadarektalnatemperaturapadnena2225
o
Cnastupasmrt.
U vodi temperature 20
o
C moe se roniti u letnjem kompletu mokrog neoprenskog odela srednje
debljine.
Uvoditemperatureizmedju20
o
Ci15
o
Cmoeseronitiuzimskomkompletumokrogneoprenskogodela
(bluzasakapuljaom,pantalone,neoprenskeizmice,rukavice).
U vodi temperature od 15
o
C do 5
o
C treba roniti u odelu konstantnog volumena s jednim ili vie pari
vunenog rublja (kod kraih ronjenja aparatima na kiseonik, moe se koristiti standardno suvo odelo s
odgovarajuimvunenimrubljem).
Uvodihladnijojod4
o
Ctrebakoristitiodelakojasezagrevaju(toplomvodom,elktrinogrejanje)ilisuvo
odelovarijabilnogvolumena.

ISHRANAINAINIVOTAKAOFAKTORBEZBEDNOSTIURONJENJU
Reim ishrane ronilaca treba da bude takav da uzimaju koliinski dosta hrane visoke energetske i
biolokevrednosti,uzkontroluisuzbijanjegojaznosti.
Posle niza godina ronjenja ustanovljeno je da postoji veza izmedju ishrane i kvaliteta zarona. Tako
nedelju dana pre zarona treba piti dovoljne koliine tenosti da se telo hidrira kao prevencija
dekompresionebolesti.Organizamtrebasnabdetiugljenimhidratimaijestisalate,voeipovreihranu
bogatu belanevinama. Alkohol treba izbegavati jer dehidrira organizam . Dan pre ronjenja treba
smanjitiunoskalorijaihranepunemasnoe,alinastavitisahidriranjem.Nasamdanronjenjanetreba
da se prejedate, doruak treba da bude lagan i konzumiran dva sata pre ronjenja koje treba obaviti
najvie6satiposlejela.Posleronjenjaroniocinetrebadajedu1sat.
Dnevna kalorijska vrednost ronilakog obroka treba da bude 4.500 kalorija i te kalorije treba da budu
rasporedjene:

125

Doruak3035%
Ruak4045%
Veera2030%odukupnekalorijskevrednosti.
U vreme obavljanja ronilakih zadataka, van propisanog jelovnika dozvoljena je konzumacija hrane
bogate ugljenim hidratima (okolade, banane i slino), sveeg i konzerviranog voa, kafa, aj, sokovi.
Hranakojujedeteizmedjudvazaronatrebadabudelakosvarljivaidanenadima.
Kod izvodjenja nonog ronjenja na mestu ronjenja posluiti tople napitke (aj, supa, kakao, mleko,
sokove).
Treba izbegavati konzumiranje artikala koji stvaraju gasove (graak, pasulj, kupus) kao i artikle koji
izazivaju podrigivanje. Pre ronjenja ne treba piti gazirana pia, niti konzumirati alkohol 12 sata pre
ronjenja (jer onpoveava osetljivost na azotnu narkozu ina dekompresionu bolest)utoku ronjenja i 2
satanakonronjenja.
Ne koristiti sredstva koja kontraindikativna za vonju automobila, izbegavati upotrebu sredstava za
spreavanjemorskebolestipreronjenjajerizazivajupospanost.
Neronitipodprehladomisaglavoboljomveronjenjeodloiti.Nekoristitikapizanosiliui,izbegavati
uzimanjelekova12satipreronjenja.
Voditi rauna da se odmorimo posle ronjenja jer preterani fiziki rad u toku ronjenja i posle ronjenja
mogu poveati sklonost za nastanak DP. Pre ronjenja ronioci treba da spavaju neprekidno najmanje 8
sati.
Usluajupovredeilibolestironilakilekarodredjujeperiodneronjenja.
Dezinfekcija opreme i uredjaja za ronjenje moe biti opta (kada se vie ronilaca slui istom opremom,
posle popravke i dugog skladitenja opreme, posle ronjenja u vodi sumnjive istoe, pri pojavi akutnih
gnojnihigljivinihoboljenja)idelimina(kojapodrazumevadezinfekcijudelopremeodelo,regulator).

126

T9.RONILAKEBOLESTI
Dekompresionabolest
Barotraume
Trovanja
DEKOMPRESIONABOLEST
Na normalnom atmosferskom pritisku u ljudskom organizmu je rastvoreno oko 1 litra azota s tim da
deloviorganizmakojisadrevoduilimasnoesadre5putavieazotaoddrugihtkiva.
Utokuzaronarasteparcijalnipritisakazotaualveolarnomvazduhu,takodaseprekoalveolai kapilara
gde je pp azota nii, rastvara u plazmi a preko krvi i u tkivima. to je vea razlika u pp azota u
alveolarnomvazduhuirastvorenogazotautkivima,toeseazotbrerastvaratiuplazmi.
Organizambredoedo50%zasienjanegood50%dopotpunesaturacije.Ovovremepoluzasienjaje
vano za razvoj dekompresionih tablica. Brzina saturacije i desaturacije zavisie prvenstveno od
prokrvljenosti delova tela (krv, plua slezina, bubrezi 12 minuta; masno, kotano, hrskaviavo tkivo i
kotana modina daleko sporije) ali moemo rei da je proces saturacije organizma 12 sati i da proces
desaturizacijetraje12sati.
Kada krenemo u izron, dolazi do opadanja pp azota u alveolarnom vazduhu, te dolazi do obrnutog
procesaizdvajanjaazotaiztkivaputemkrvotokaualveolarnivazduh.Mehuriiazotaseformirajunakon
svihronjenjanezavisnooddubineronjenjaitrajanja.akikadispotujemosvenormezaizronunaem

127

telu nakon dekompresije na 3 metra (ili sigurnosnog zastanka) ostaje rastvoreni azot iji je parcijalni
pritisakpovien.
Prilikom izrona azot se oslobaa i kree kao mikromehuri koji se eliminie preko alveola bez ikakvih
komplikacija.Akoseviemikromehuriaskupeiudrue,formirasetihimehurikojisetakoebezbedno
eliminie kroz alveole. Pojava veeg broja tihih mehuria koji ponu da sustiu jedni druge i njihovo
grupisanjeu vei mehuri koji nee moi negde da prodje, dovodi do dekompresione povrede. Zato se
brzina izrona kontrolie upotrebom dekompresionih tablica, to omoguava da se izdvojeni gas
postupno dovede do plua i izdahne, pre nego to doe do njegovog nagomilavanja u tolikoj meri da
omoguiformiranjemehuriautkivima.
Dakle sama dekompresiona povreda je rezultat neadekvatnog povratka sa visokog na niski pritisak
(neadekvatnog izrona) i nastaje u skladusa sa Henrijevim zakonom o rastvorljivosti gasova, to je vei
pritisak vie e se gasa rastvoriti i obrnuto sa smanjenjem pritiska gas e se transformisati iz jednog
agregatnogstanjaudrugostanje.
Napojavudekompresionepovredemoguuticatimnogifaktori.Naprvommestujenepravilanodabirili
izvrenje samog reima dekompresije (pogreno odabran reim dekompresije ili uopte ne odradjena
dekompresija zato to je situacija zahtevala hitan izron, ili iz nehata i nepoznavanja problematike (ne
znaju da izraunaju dekompresione zastanke, ne znaju da koriste sredstva koja obezbedjuju siguran
postupakdekomprimiranjakaotosutablice,dubinomer,kompjuter).
Takodje moe biti zbog neprimene procedura a to prevashodno podrazumeva brzinu izrona kao i
pogreanodabirgasova,reimaradadekompresijesatimgasovima.Imaisluajevadasuroniocigreili
kodkorienjarazliitihdinihmedijaidasuposledicatogabiladobijanjedekompresionepovrede.
Vrloestokodronjenjaukrivuljisigurnosti(aronjenjeukrivuljisigurnostipodrazumevadamoemoda
izronjavamo bez potrebe za dekompresionim zastancima) da se javlja dekompresiona povreda a razlog
jeneodgovarajuabrzinaizrona.
Takodjenapojavudekompresionepovredemoeuticatikonzumiranjealkoholapreronjenja,ronjenjeu
hladnoj vodi (telo reaguje tako to usporava funkcije radi tednje energije, usporava protok krvi i time
usporava oslobadjanje azota), izvoenje radova pod vodom (koje ubrzava cirkulaciju i poveava
rastvaranjeazota),povredeibolestikojeutiunaradrespiratornihorgana.
Najee regije na kojima se pojavljuje dekompresiona povreda su ona mesta gde je najvea
prokrvljenost,atosuvelikemiinegrupeizglobovi.
Vrloestosedeavakodsukcesivnihronjenja,daronilacosetizamor(oseasesmodeno,umorno)ada
ne shvati da je i to jedan od simptoma dekompresione povrede. Naravno da neleena dekompresiona
povredapamakarbilaimalamoedaostaviposledice.
Simptomidekompresionebolestisejavljajuobinourokuod15minutado12satiposleizronjavanja.U
tekim sluajevima simptomi se mogu javiti ranije. Kasnija pojava simptoma je retka ali mogua,
posebnoakoseposleronjenjaputujeavionom,ilidrugimsredstvomnaveunadmorskuvisinu.

128

Osnovni simptomiznaci dekompresione povrede su: umor ili slabost, svrab i peckanje koe, bol u
rukama, nogama zglobovima ili miiima, sumaglica, obamrlost, trnci, oduzetost, oteano disanje,
koniosip,nestabilnostpristajanjuihodu,intenzivnikaalj,kolaps,nesvest.
- svrabiosippokoi(ukazujunapojavumehuriaispodpovrinekoe)
- tekoeudisanju,kaljanjeioseajpeckanjaugrudima(ukazujunaplunioblikDP)
- gubitakoseajauekstremitetima,trnjenje,boloviuzglobovima,miiima,munina,velikiumor,
malaksalost,paraliza(ukazujunaDPudonjemdelukimenogstuba)
- vrtoglavica,paraliza,privremenaslepoa,grevi,nesvestica(ukazujunaDPmozga)
Premasadanjojpodelidekompresionapovredasejavljau:
Tip IA koni oblik koji se javlja kao osip, svrab na koi, mramorizacija (izazvana prekidom venozne
cirkulacijeukoi)javljasenakoiledjaigrudi,peckanjekoe,malaksalost.Javljasenakonnekolikodana
uestalog ronjenja i ako imamo kiseonik koji emo disati simptomi se brzo povlae. Ako nemamo
kiseonikondaovesimptometrebadashvatimokaoznakdatrebadanapravimopauzuuronjenjuitime
damoorganizmuvremenadaizsebeizbacisavzaostaliazot.
Tip IB Kotano miino zglobni klasian bends, koji se javlja u zglobovima i miiima gde ima najvie
krvnih sudova (najei oblik DP 90%). Simptomi podseaju na bolove reumatske prirode, atipian
neprijatan bol, ukoenost, i dobro bi bilo tretirati povrene kiseonikom (po izronu dati im da diu
kiseonik), a ako bolovi uporno i dalje opstaju potraiti tretman u baro komori. Iskustveno gledano
najverovatnije je da je neki mehur azota zaostao i pritisnuo neki nerv, tako da kada zaronimo taj bol
obinonestaneakadaizronimoponovosejavi.
U takvim situacijama kad god imate mogunosti koristite kiseonik posle ronjenja ili reimerziju
kiseonikom.
Unaemronjenjubendsnajeepogadjaprofesionalce.
TipIIACerebralnimanifestujesekaoozbiljanoblikslabosti,nesvestica,povraanje,vrtoglavica,pareze
(iskrivljenje usta, prsta itd), paraliza. Oseaj opte slabosti (neadekvatan umor), nedostatk snage
neproporcionalan s obavljenim ronjenjem moe se smatrati simptomom dekompresione povrede, a
uzrokovogsimptomanijepoznat.
U naem ronjenju, cerebralni oblik pogadja najee sportske ronioce amatere i to u parapleginom
obliku(oduzetadvauda,obinonoge),akiukvadripleginomobliku(oduzeta4uda).
Tip IIA Medularni javlja se bol u predelu stomaka koji mogu biti pokazatelji problema u kimenoj
modini,ataksija(gegavhod),miinaslabost,parezeiparalize,bolokopojasa,boldukime.

129

TipIIBjerespiratorni,bolugrudimaispodgrudnekosti,intezivnikaaljismetnjepridisanju,guenje,
gubitak svesti. Ovaj oblik najee vodi u smrt i zato povredjenog hitno prevesti pod stuni nadzor
lekara.
Dekompresiona povreda koja ima veze i sa barotraumom je i Arterijska gasna embolija izazvana
ulaskomgasaucirkulacijuprobijemmembraneiprelaskomvenskekrviuarterijskisistem.Ovalniotvor
kojipostojiizmedjudesneilevepretkomoresrcakodbebadoksujoustomaku,trebadaporodjenju
zaraste kod beba. Istraivanjem je ustanovljeno da 25% odrasle populacije ima nezarasli taj otvor. U
normalnim aktivnostima se to nee manifestovati, ali u ronjenju zbog razlike u pritiscima, zbog naglog
dekomprimiranjatomoedasedesi.
Ulevojkomorijepritisakkrviveizaotprilike5milimetaraivinogstubanagoudesnoj.Zatoesekrvu
tokukontrakcijelevepretkomoredeliminovraatikrozdefektseptumaudesnupretkomoruodaklee
otiiudesnukomoruiponovouplua.Usledpoveanogkruenjakrvidesnosrce(komoraipretkomora)
i pluni krvotok se optereuju. To dovodi do poveanja pritiska u plunoj cirkulaciji i hipertrofija desne
komorejerseunjuslivaviekrvinegoobinoipojaanoradi.Vremenomkakosvevierastepritisaku
plunom krvotoku i jednom terenutku e pritisak u ovom krvotoku nadvladati pritisak u sistemskom
krvotoku,takoda esadpritisak udesnojpretkomori biti veinego ulevoj, paekrvprelazitiiz desne
pretkomoreulevuivenskakrvukojojsenalazemehuriiazotaepreiuarterijskuiputemarterijabiti
odnesenauvitalnedelovetela.

Ovomoedasedogodiiusluajuakokaljemopodvodomtokomronjenja,padaproteravenskukrvu
arterijskikrvotokkojimemehuriiazotadospetidomozgaiizazvatimodaniudar.Prisustvomehuria
vazduha u arterijskom krvotoku dovodi do zaepljenja krvnih sudova mozga, plua ili srca i izazivaju
obimneparalize,zastojdisanja,guenje,infarktmozga,pluailisrcaidrugeporemeaje.
Takodje zbog ovog nesmemo ponovno zaranjati (nema ronjenja na dah posle ronjenja sa autonomnim
aparatom),nadekompresionimzastancimatrebadabudemomirni,bezponovnihzaranjanja,bezfizikih
aktivnostiikaljanja,kaotonasmemobilotafizikidaradimo2satanakonronjenja.
Postojanjeovalnogotvoramoeseutvrditiispitivanjemulaboratorijskimuslovimauzpomokontrasta.
Kodarterijskegasneembolijesimptomiseobinojavljajuurokuod1020minutanakonzadesa,javljaju
se iznenada ili postupno, poevi od vrtoglavice, glavobolje do duboke anksioznosti. Vie tekih
simptoma, kao to su dezorjentacija, ok i jaki grevi, koji se mogu brzo dogoditi mogu rezultirati i

130

smru.PrepoznavanjesimptomaDPzahtevahitnuprimenukiseonikaidavanjetenostidapijeitobri
transportpovredjenogunajbliihiperbarikicentaripodvrgavanjeterapijskojrekompresiji.
Ono to je bitno kod pojave dekompresione povrede je da brzina izranjanja koja ne sme biti vea od 9
metarauminutiazadnjih10metara,7metaraminut.
I kod pojave dekompresione povrede ulogu igra i lina predispozicija, osetljivost da dobiju DP
(anksioznost)takodapreiposleronjenjanetrebakonzumiratialkoholjermogudaisprovocirajuDP.
Ako uestalo ronimo podlonost dekompresionoj povredi opada za 50%, a nakon 1014 dana ronjenja
75%.
Voditeraunadakadavoditeljuderonjenjeprodjebezbednopotujuiceluproceduru.
Posle ronjenja nesmete se tuirati toplom vodom, nesmete prelaziti 300 metara nadmorske visine,
nesmeteletetiavionom12asovaposleronjenjaukrivuljisigurnosti,aakosteroniliudekompresionom
reimunesmeteleteti24asaposleronjenja.
Imamo oblik koji retko spominju a to je disbarina nekroza kostiju (zakasneli oblik dekompresione
povrede) koji se javlja kao posledica ronjenja iako su pravilno odraivane dekompresije. Javlja se kao
atipinareumaiposledicahladnevode.
Da bi pravilno izveli dekompresiona ronjenja, moramo planirati, potovati dubinu ronjenja, vreme
ostanka pod vodom i da potujemo brzinu izrona koja treba da bude 9 m/min, u zadnjih 10 metara
7m/min,aposlednja3metranasvakimetarizronapravitizastanak1minut.
Dipstopjezastanaknadubinipolovinemaksimalnodostignutogpritiskaitrebagaispotovatiizastati1
minut. Ukoliko su u kompjutere ugraeni RGB modeli oni e nam signalizirati dip stop, a ako ga nema
moemogasamiizraunati.
Leenjedekompresionepovredeskorouvekzahtevarekompresionukomoru.Povreenogpostavljamou
poloajnaledja,pazitidamujeziknezatvoridisajneputeve,zatitimogaodhladnoeitoplote,dajemo
dadie100%kisenik.Obratitipanjudasenepojavegrevidadisajniputevibuduslobodni.
Nikad ne roniti bez sata i dubinomera, ne forsirati ronjenje van granica krivulje sigurnosti, ne uzimati
alkohol pre i nakon ronjenja, potovati dekompresione tablice, ne koristiti maksimalna vremena za
boravaknadnu,neronitinadahneposrednoposleronjenjasaARO,netuiratisetoplomvodomposle
ronjenja, posle ronjenja ne prelaziti 300 metara nadmorske visine, znati mesto i broj telefona najblie
rekompresionekomore.

BAROTRAUME
Barotraumajejedinapovredanakojunemoedautievodjagrupe.Samoneadekvatnoobuenronilac
moedadobijebarotraumu.

131

Tokomuronanaetelojeizloenopritisku.Unaemtelupostojeupljinekojesuispunjenevazduhoma
tosuuneupline,sinusne,pluai.t.d.Akotokomronjenjauovimupljinamaneizjednaavamopritisak
sapritiskomokoline,moedoidopovredaizazvanihpritiskomkojenazivamobarotraumama.
BarotraumeuzaronuBarotraumeuizronu
LiceSrednjeuho
OkoUnutanjeuho
SpoljnjeuhoSinusi
SrednjeuhoZubi
UnutranjeuhoCreva
SinusiPlua
Pluagnjeenje(kodronjenjanadah)oteenjeplunogtkiva
medijastinalniemfizem
potkoniemfizem
pneumotoraks
arterijskagasnaembolija

UHO spoljnje uho je otvoreno ka okolini, srednje uho je ispunjeno vazduhom i povezano sa drelom
preko eustahijeve tube, a unutranje uho je ispunjeno fluidom. Kad zaranjamo voda vri pritisak na
bubnu opnu koja se ugiba ka srednjem uhu i javlja se bol u uhu. Zbog ovoga moramo tokom ronjenja
izjednaavatipritisakusrednjemispoljnjemuhu.Tomoemouraditi:
Vansalvinimmanevromzatvaranjemnosarukomiduvanjemkroznostakodavazduhkrozeustahijevu
tubuvraabubnuopnuunormalanpoloaj.
Tonbijevmanevargutanjem,jeziksepostavinazadnjanepcaisimuliragutanje.
Frenzelovmanevarmiiimagrlasepotiskujevazduhuzatvorennos.
Saizjednaavanjempritiskatrebapoetiodmahpozaronjavanju,neekajuidasejaviboluuhu.Akone
uspemoutomemoedoidopucanja(rupture)bubneopne,gubitkasvestiiliakoprodrehladnavodau
upljinusrednjeguhamoesejavitivrtoglavica,munina,povraanjeigubljenjeorjentacije.
Svaku vrtoglavicu u ronjenju treba najozbiljnije shvatati jer ona moe predhoditi gubljenju svesti to
moedovestidoutapanja.Svakuvrtoglavicusignalizirativoiparegrupedabivampritekliupomo.

132

Ukoliko ne moemo izjednaiti pritisak, treba prestati sa zaronom, smanjiti dubinu za par metara i
izjednaitipritisak.
Barotrauma spoljnjeg uha obino bude izazvana tesnom kapuljaom koja tesno prijanja uz unu
koljkuionemoguavaprolazakvazduha;zbogsekretaprisutnoguuhu;kaiamaskepostavljenogpreko
unekoljke.
Kada se javi podpritisak u slunom kanalu u odnosu na srednje uho jer zbog tesne kapuljae voda ne
moe da prodre u sluni kanal, bubna opna se uvija ka spoljanjem uhu, te e se na spoljanjoj strani
bubne opne pojaviti mehurii krvnih podliva, te moe doi do krvarenja u slunom kanalu pa i pucanja
bubneopne.
Doovepojavemoedoiiusituacijamakadaronimoprehlaeniikoristimokapizanosprezarona,jer
zahvaljujui kapima pri zaronu emo moi da izjednaimo pritisak u uima ali tokom ronjenja dejstvo
kapi moe prestati i tokom izrona vazduh iz srednjeg uha ne moe slobodno da izae kroz eustahijevu
tubu. Bubna opna se izvija ka spolja, moe doi do pucanja bubne opne ili pojave vrtoglavice zvane
altobarini vertigo. U ovimsituacijamatreba se vratiti12metraudublju voduisimuliranjemvakanja
pokuatiotvoritieustahijevutubu.
Sa izjednaavanjem pritiska treba poeti na vreme odmah po zaronu. Dep za nos ugraen u masci za
ronjenjekoristisezaizjednaavanjepritiskauuimaisinusima.Pritisakuuimaisinusnimupljinamase
izjednaava tako da se rukom zatvori nos i zaepi i potom lagano dune vazduh kroz nos. Sa
izjednaavanjempritiskauuimaisinusnimupljinamatrebazapoetijonapovrinineposrednopred
zaroninastavititokomzaronjavanjanasvakihmetardva.Akonemoemodaizjednaimopritisak,treba
da smanjimo dubini metar dva i da pokuamo ponovo. Ako ni to ne pomogne treba signalizirati voi
paregrupe daimate problema sa izjednaavanjempritiskai prekinutironjenje.Izjednaavanje pritiska
nesmetenikadavritinasilu.Akosuvamsinusiupaljeniinemoetedaizjednaitepritisak,najboljeje
daodloiteronjenjedokseproblemnereiisinusipostanuprohodni.
Ne ronite sa bilo kakvim povredama ili oboljenjima uha, niti sa kijavicom ili neposredno posle nje. Ne
nositetesnukapuljaujeronemoguavaizjednaavanjepritiskausrednjemuhu.
Usluajupucanjabubneopneuhopokritigazomiobratitiselekaru.

Barotrauma srednjeg uha kada zaranjamo voda potiskuje bubnu opnu ka srednjem uhu koje je
ispunjenovazduhomiputemeustahijevetubepovezanosadrelom,tesemoejavitiboluuhu.Akoje
eustahijeva tuba prohodna, prilikom disanja doi e do izjednaavanja pritiska u srednjem uhu i
spoljnjemuhuteesebubnavratitiunormalanpoloajispraviti.Akoeustahijevatubanijeprohodna
(prehlada,sekret)izjednaavanjepritiskausrednjemuhuispoljnjemuhubieoteano,tesemoedesiti
da u srednjem uhu ostane nii pritisak nego u spoljnjem uhu, usled ega e doi do luenja sukrvice i
plazmeusrednjeuhodoksenatajnainneizjednaipritisak.Uteimsluajevimamoedoidopucanja
bubneopne,praeneotrimbolomuuhu,krvarenjemuslunomkanalu,prodoruhladnevodeusrednje

133

uhotoepratitivrtoglavica,munina,nagonzapovraanje,gubitakorjentacije,gubitaksvestitomoe
bitifatalnozaronioca.
Sinusisinusneupljinesuupljineukotanomtkivuglaveobloenesluznicom.Akoronilacimaalergiju
iliprehladu,doiedooticanjasluzniceipojavesekretakojimsinusimogubitizatvoreniionemogueno
kretanje vazduha kroz ove upljine, a time i onemogueno izjednaavanje pritiska u ovim upljinama
ispunjenim vazduhom sa pritiskom okoline. Zbog toga, poto se zarobljeni vazduh tokom izrona iri,
moesejavitibolusinusimaupredeluela,iznadzubailiuobrazima.Vazduhkojiseiriunutarsinusa,
vri pritisak na okolne zidove i najee probije izlaz kros upljine sinusa izbijajui zaepljenje, te se pri
izronu iznosa ta masa sluzi i sukrvice iscediumasku.Ako neuspeda probijeizlazkrozupljine sinusa,
vazduh koji se iri vrie pritisak na eonu kost prema mozgu i u nateim sluajevima moe doi do
prskanja kosti i prodora inficirane mase te infekcije mozga. Zbog svega ovog ne treba roniti kada smo
prehlaeniaosobesahroninimupalamasinusa,deformacijomnosaikanalanemoguroniti.
Zubi neophodno je aurno leenje zuba inae bol moe biti nepodnoljiv. Bolje je imati otvoren
nepopravljenzubnegoloeplombiran.Kadadoedoeksplozijezubamoesedesitidapolomljenideo
zubapriudisajuuletiudunik.

Skviz ronilake opreme maske, suvog odela (koje pod pritiskom prilikom zaranjanja sve vie sabija
vazduh i lepi odelo za telo ronioca i ostavlja modrice reenje dopumpati odelo) , maska (povlaenje
krviukapilarelica,oiju)
Skvizmaske(povlaenjekrviukapilarelica,oiju)
BarotraumacrevaKadasegovoriopripremamazaronjenjeuveksenapominjedaudanimaronjenja
ne treba uzimati hranu koja stvara gasove da nebi dolo do barotraume creva. Iz istih razloga se
zabranjuje konzumiranje gaziranih napitaka jer tokom zarona kod poveavanja pritiska, nehurii u
gaziranom piu nestaju ali se pojavljuju prilikom smanjenja pritiska kod izrona. Gasovi sakupljeni u
crevima i elucu naglo e poveati svoju zapreminu prilikom izrona, te se mogu javiti jaki bolovi u

134

stomaku, mogue je stanje oka od bolova, pucanje trbunih organa to e se manifestovati tvrdoom
stomakapoputdaske,nagonomnapovraanje.akiakonedodjedopucanjaupljihtrbunihorgana,
moedoidoprestankaradacreva(ileus)tozahtevahirukuintervenciju.
Plua Ako tokom izrona nisu otvoreni putevi za prolaz vazduha iz plua, moe doi do ozbiljnih
povreda plua zbog irenja vazduha u pluima. Dakle zadravanje daha tokom izrona moe dovesti do
preteranograstezanjapluaipovredepoznatekaobarotraumaplua.
Tokom izrona vazduh koji se nalazi u BC se iri i poveava volumen BC i daje roniocu veu pozitivnu
plovnost. Zato tokom izrona treba povremeno isputati vazduh iz njega te nastojati da tokom izrona
odravamo neutralnu plovnost. Ako ne vodimo rauna o tome moe doi do nekontrolisanog izrona s
moguimtekimposledicamaipovredama(barotraumapluaidekompresionabolest).
Barotrauma plua i dekompresiona povreda su dve najee ronilake bolesti i zahtevaju hitnu negu
kvalifikovanogmedicinskogosoblja.Zatotrebaznatiiprepoznatiosnovnesimptomeovihbolesti,akada
sesumnjanasimptomeovihbolestiunesreenomdavatiistkiseonik.
Barotraumepluakodronjenjanadah(apneja)suretke.Kodronjenjanadahzapreminapluasenesme
podpritiskomokolinesmanjitiispodrezidualnognivoa(1500cm
3
).Obziromdajetotalnikapacitetplua
oko 3700cm
3
, smanjenjeplua ispod rezidualnog nivoa trebalo bida se dogodina 14,6metara dubine
(pritisak 2,46 bara). Time bi to bila teoretska granica ronjenja na dah, meutim to nije tako jer
treninzima i vebom ronioci miie grudnog koa osposobljavaju da izdre vei pritisak. Sa poveanjem
pritiska okoline krv se iz perifernih krvnih sudova potiskuje u unutranje organe, plua, koja postaju
manje stiljiva i mogue je dublje ronjenje. Problemi mogu nastati ako ronilac nije zaronio sa punim
pluima. U tom sluaju pulmonalni kapilari se cede i pune fluidom, a ako pritisak potraje fluid e se
akomulirati u alveolama i oteati razmenu gasova i dovesti do skraivanja daha. U ovom sluaju ovo
nagnjeenjepluajeopasno po ivoti zahtevalekarsku interenciju.Kod nagnjeenjaplua vrlo brzo se
razvija cijanoza (plava boja koe i sluzokoe jer dolazi do hipoksije). U tom sluaju, na povreini davati
kiseonik,stavitipovreenogusedeipoloajiodvestiubolnicujervrlobrzodolazidostanjaoka.
Oteenjeplunogtkivamoebitilokalnoiliire.Akojelokalnomoesejavitinagonnakaaljanemora
sejavitisukrviaviispljuvak.
Kod ronjenja ronilakim aparatom barotraume plua su veoma teke, opasne i esto se zavravaju
fatalno ili ostavljaju teke posledice (paralize, oteano disanje). Skoro uvek su praene vazdunom
embolijom.Barotraumapluamoenastatiipromenomdubineza1m.
Ako plua mukarca sadre oko 6 litara vazduha, to na nivou mora ini u pluima 6 normalnih litara
vazduha. Na dubini 10 metar ronilac dobija vazduh pod pritiskom okoline (2 bara x 6 l) to znai da u
naim pluima na toj dubini ima 12 normalnih litara vazduha. Na dubini od 20metara ronilac e dobiti
vazduh podpritiskom okoline (3bara x 6 l) to znai da ena ovoj dubiniu ronioevim pluima biti 18
normalnih litara vazduha. Prilikom izrona, usled pada pritiska okoline, pojavie se viak vazduha koji
roniocputemdisanjapostepenoeliminiebezposledicazaadravlje.

135

Zbog toga ronioci prilikom ronjenja a naroito prilikom izrona, treba stalno da diu na regulator, ne
smeju zadravati dah i vazduh u pluima, ve normalno stalno praviti udah i izdah bez disanja na
preskok,dabiputemdisanjapostepenoeleminisaliviakvazduha.Pravilnodisanjekrozdrugistepen
regulatorasastojiseodpolaganog,jednolinogudahaioputenogizdaha.
Tokom ronjenja diite normalno, nikad nemojte zadravati dah, ak ni onda kada vam pod vodom
regulator nije u ustima izdiite jednolinim mlazom mehuria. Ako vam tokom ronjenja ispadne drugi
stepen regulatora iz usta, traenje regulatora vrite krunim pokretom ruke prema dole uz telo,
okretanjemcelogtelalaganonadesno,voenjemodprvogstepenakadrugomstepenu,postavljanjem
tela u vertikalan poloaj na glavu. Ako ne moete da pronaete primarni drugi stepen regulatora,
moetekoristitinekiodalternativnihizvoravazduhadoknepronaeteprimarni.
Simptomi barotraume plua se javljaju odmah po izronu, odjednom svi zajedno ili jedan po jedan:
oteano disanje, glad za vazduhom, , kaalj i iskaljavanje krvave pene, plava boja ustiju, polagano
gubljenjesvesti,otokprostoraiznadkljunekostiinestanakprelazaizmeutelaivrata.
Barotraumatskaarterijskagasnaembolija(BGE)jenajteainajdramatinijaposledicabarotraume
plua.Zbogprisustvamehuriagasaukrvotoku,slinajedekompresionojbolestialiserazlikujetimeto
njenonastajanjenezavisioddubineiduineronjenja,brajepojavasimptomaiteaslikabolesti.Poto
estonastajezavremeobukeslobodnogizronatrebabitinaroitopaljivpriizvoenjuovevebe.
Barotraumatskaarterijskagasnaembolijajezaepljenjekrvnogsudaizazvanomehuriomgasa.Nastaje
ukoliko se tokom izronjavanja zadrava dah, pa usled ekspanzije vazduha u pluima, dodje do pucanja
plunogtkivatakodamehuriivazduhadospejuupulmonalnekapilareodaklemogudopretibilogdeu
telo u arterije i zaustaviti krvotok. Do pucanja plunog tkiva dolazi kada pritisak u pluima naglo pree
kritinugranicuod0,1bara(1m).Zbogmehuriaukrvislinajedekompresionojbolesti,aliserazlikuje
brompojavomsimptomainezavisioddubinenakojojsmoronilinitivremenaprovedenogpodvodom.
Bolestserazvijabrzoidramatinoasimtomisejavljajuodmahpoizronu(anekikasnije):bledilo,opta
slabost, ubrzan puls, bol pod grudnom kosti, kaalj, sukrviasti ispljuvak, gubitak svesti. Mogue je
oteenjecentralnognervnogsistema,smetnjevida,gluvoa,nemost.
Najvanijajeprvapomoirekompresijaukomoridokojepovreenogtransportujemouleeemlevom
poloaju,uzdisanjeistogkiseonika.
Pneumotoraks prodor vazduha izmeu porebrice i poplunice, to izaziva tekoe u disanju jer dolazi
do izjednaavanja atmosferskog i intrapleuralnog pritiska, a elastina sila plua, kojoj se vie ne
suprotstavlja negativni intrapleuralni pritisak, izaziva kolaps plunog parenhima. Simptomi bol u
pluima,plavabojukoesluzniceinoktiju.PrvoseleipneumotorakspapotomBGE.

136


Medijastinalni emfizem spada u lake povrede, vazduh se akomulira u centralnom delu plua pa
pritiskasrceiglavnekrvnesudove.Simptomioteanodisanje,bolusredinigrudi,kaalj,promuklost(10
minpoizronu),oteanogutanje,oteanodisanje,kratakdah,ok.Povrenomdavati100%kiseonik.
Potkoni emfizem vazduh nae put iz sredita plua u meko tkivo u bazi vrata. Vazduh izlazi pored
korenapluaiplunemaramice,zadravajuiseispodkoeubazivrata(najeepreeizmedijastalnog
upotkoniemfizem).
Zbog svega navedenog tokom ronjenja ne zadravati dah ve slobodno ravnomerno, duboko disati u
regulator.
Kadizranjamobezaparata(ostavilismoganadnu)glavudratizabaenuunazad,ustaotvorena,pogled
usmerennagoreitokomizronaobaveznoisputativazduhizplua.

Trovanja
Azotnanarkozajeposledicadisanjaazotapodpovienimpritiskom.Azotjeinertnigaskojisenetroi
uorganizmu,bezuticajajenaivotneprocesepripritiskuod1baraipripoveanompritiskuserastvara
u krvi i putem nje raznosi po tkivima. Na poveanje apsorpcije azota utiu alkohol, mamurluk,
iscrpljenost,povieniugljendioksid,aksioznost(strah),brzzaron.Udisanpodpoveanimpritiskomazot
menjasvojstvaiuodreenimmomentimaimaefekatnarkotikaimoeuticatinasposobnostmiljenjai
procenesituacije.
Svi smo mipodloni dejstvu azotnenarkozestim dasenekomeona manifestuje vidnoanekima se ne
manifestujevidno.Pomodulupokomesepraveprogrami,azotnanarkozanasvedelujena44metras
tim to je kod nekih taj prag pomeren za neki metar a kod nekih nije. Zbog toga je sportsko ronjenje
limitiranona40metara.
Prema podacima DAN azotna narkoza poinje da se javlja na dubinama preko 20 metara kao blago
narkotiko delovanje azota i usporavanje mentalnih procesa. Peko 35 metara bivaju pogoeni svi
ronioci, i manifestuje se poput pijanstva te se kod kojih se moe javiti euforija neprimerena situaciji,
oseajdremljivosti,depresija.Smanjenjemdubineronjenjasimptomiazotnenarkozenestaju.

137

Zanastanakazotnenarkozeporedparcijalnogpritiskaazota(akoparcijalnipritisakazotapredje4,5bara
dobiemo azotnu narkozu), bitno je i vreme ekspozicije (ne mora da se javi ako siemo na kratko na
neku dubinu i odmah se vratimo). Hladnoa, umor, teskoba, poviena koncentracija ugljen dioksida,
pojaavajuosetljivostnaazotnunarkozu.
Simptomi azotne narkoze su : usporeno miljenje, tupost, poremeeno rasudjivanje, lani oseaj
sigurnosti,neodgovornostzazadatakilinusigurnost,tendencijakapanici,stanjevrloblizunesvesti.
Na pojavu azotne narkoze ukazae nam neodgovarajue ponaanje ronioca kod kojih se moe javiti
euforija neprimerena situaciji, ronilac ponavlja ali ne izvrava data uputstva, smanjenje i otupljenje
panje,stuporronilacneprimanitidajeinformacije,nesposobnostizvodjenjaradnjikojezahtevajufinu
koordinacijupokreta,vrtoglavica,oteanaorjentacija.

Opasnost azotne narkoze je u tome, to ronioci koji su njom zahvaeni, zbog nekritinosti postupaju
nepravilno i ugroavaju svoju sigurnost (zbog neodgovarajue reakcije moe doi do nekontrolisanog
izbacivanjaroniocakapovriniislino).
Na dubinama preko 3550 metara bivaju pogoeni svi ronioci kod kojih se moe javiti oseaj
dremljivosti,euforijeneprimerenesituaciji.
Preko 50 metara mogua je psihike tuposti, impulsivno reagovanje nekontrolisani smeh ili pla,
neadekvatniodgovorinapostavljenopitanje,padanjeusaniispadanjeregulatora,defektiuseanju.
Na 6570 metara dubine ronilac gubi sposobnost komunikacije a preko 75 metara je neupotrebljiv.
Javlja se takozvani tunelski vid (i kod ronjenja u plavom kada imamo samo konop, na osamdesetom
metrudolazidovarljivogutiskadasekonopispravlja,tetrebapustitimehurovevazduhapaakoiduuz
konopacznaidajeuredu).
Na90metardolazidohalucinacijaipadanjaunesvest.
Preventiva: zaranjajte sporo, bitne informacije vezane za reim ronjenja zapiite na ronilaku tablicu,
prvih dana ronjenja ne treba roniti preko 30 metara ve postepeno iz dana u dan poveavati dubinu
ronjenja, jer se kontinualnim ronjenjem pomera prag osetljivosti na azotnu narkozu ali se isti ne
zadrava ukoliko se uzdravamo od ronjenja. Takoe zbog azotne narkoze ne treba roniti sa
komprimovanim vazduhom preko 40 metara dubine i potovati pravilo da nikada ne ronimo sami ve
uvekuparu.

138

Ronjenjepreko10metarasenepreporuujezadecusvedoprestankarastakostiju.Decudo15godina
voditido10metaradubinesakratkimizletomdo20metara.
Prvapomoizbrinjavanje:pogoenogazotnomnarkozomizvestinamanjudubinugdesimptomiazotne
narkoze nestaju, ronioca pogoenog azotnom narkozom izvesti na povrinu i za taj dan je zavreno
ronjenje.
Trovanjekiseonikom(hiperoksija)Kiseonikjeneophodanzaodvijanjeivotnihprocesa,najpovoljnije
deluje na organizam kada ga diemo pod pritiskom od 0,21 bara, a moe se disati bez posledica u
rasponu 0,160,60 bara(to odgovarakoncentracijiod 1660% O
2
na nivou mora). Akojekoncentracija
O
2
ispod16%(ispod0,16bara)dolazidopremeajaudisanjuisranihsmetnji,adaljimpadomO
2
ispod
7%dolazidosmrti.Akoseudiepodpritiskomveimod0,60bara,kiseonikpostajeveomaotrovan.
Do Drugog svetskog rata ronilake boce su punjene uglavnom istim (100%) kiseonikom te je meu
roniocimadolaziloestodotrovanjakiseonikom.NakonDrugogsvetskograta,uronjenjuseprimenjuju
protokoli koji ograniavaju primenu 100% kiseonika na povienom pritisku. Godine 1947., posebnim
preporukama ograniava se dubina do koje je preporueno disanje istog kiseonika, do 7,6 m, a
parcijalnipritisakkiseonikana1,8bara(180kPa).
Danastaogranienjasujoviesmanjilagranicupreporuenogparcijalnogpritiskakiseonikana1,4bara
(140kPa)zarekreativneronioce,i1,6bara(160kPa)tokompostupkadekompresijepriizronjavanju.U
ronjenju komprimovanim vazduhom trovanje kiseonikom je retkost, izuzev na dubinama na kojima
parcijalnipritisakkiseonikaprelazi1,41,6bara.

PxAPxA1,4x1001,4x100
Primer:P
pp
=1,4=P=P==6,6bara(56metara)
100100A21
P
pp
percijalnipritisak
Papsolutnipritisaksmee
Aprocenatgasusmei
Trovanjakiseonikomsukodronjenjasagasnimmeavinamaiaparatimazatvorenogkrugadisanjaesta
povreda.Javljaseuplunomoblikuiuneurotoksinomobliku.
U plunom obliku (LoranSmitov efekat) se uglavnom javlja nakon dugotrajnog izlaganja kiseoniku
parcijalnog pritiska preko 0,6 bara. Simptomi se javljaju nakon latentnog perioda, ije trajanje se
skrauje sa poveanjem parcijalnog pritiska kiseonika. Prvi znaci toksinosti se kod veine ljudi mogu
javitiposle10asovaizlaganjakiseonikunapritiskuod1baraatmosferskogpritiska.

139

Produena i/ili visoka koncentracije kiseonika moe otetiti epitel plua, izazvati pojavu unutar
alveloarnog otoka, koji prati tranzitorno zadebljanje zida alveola, a kasnije i njihova fibroza, to u
krajnjemishodudovodidoporemeajafunkcijeikarakteristinetekeupalepluaidisajnihputevakoje
nereagujunaterapijujernisuizazvanenibakterijamanitivirusima.
Dua izloenost kiseoniku moe izazvati odreena oteenje tkiva koja se mogu ispoljiti kao: blae
iritacijeisuenjasluzokoegornjihdisajnihputeva;intenzivnairitacijasnekontrolisanimkaljem.
Kodveineljudiovisimptomisepovlae4asapoprestankuizlaganjakiseoniku.
PaullBeretov efekat kiseonika epilepsija se javlja kao neurotoksini efekat trovanja kiseonikom i
produktjehiperoksije,kadaparcijalnipritisakkiseonikabudeveiod1,4bara.Kiseonikovaepilepsijase
javlja sa grevima kao kod padavice koji mogu trajati i do 3 minuta. Zbog toga parcijalni pritisak
kiseonikatokomronjenjanesmeprei1,4bara,aakoseroniuoteanimuslovimaondatrebadabude
1,3bara.Samoprilikomdekompresijekiseonikom,moemokoristitikiseonikparcijalnogpritiska1,6ba.
Rusi rade dekompresiju istim kiseonikom na 9 metara ali tada ne treba da se ronilac kree da ne bi
dolo do podizanja nivoa PP
O2
, treba da organizam nema linih smetnji sa kiseonikom, da nije velika
hladnoa.
Kodleenja(gangrena)ubarokomoramakoristisekiseoniksaparcijalnimpritiscima1,6do2,5bara.
Rane manifestacije trovanja kiseonikom su: lako podrhtavanja (fascikulacija) na licu i vratu i grevima
malihmiianalicu,rukama,bedrima,potkolenicama,grevidijafragme(preage),pojavabledilalicai
"isprekidano"disanje.
Nastavak izlaganja hiperoksiji moe dovesti do: vrtoglavice praene muninom i nagonom na
povraanje; promene ponaanja, uznemirenosti, znojenja; nekoordinisanih pokreta; suavanje vidnog
polja; konvulzija koje se obino javljaju pri kraju trovanja najee kao grevi da bi u zavrnoj fazi
konvulzije prele u epilepsiju; gubitak svesti koji nastaje na kraju, vrlo brzo nakon pojave konvulzija i
pratijegubitakpamenja;pojavaneurogenogplunogedemaistovremenosakonvulzijama.
Faktorikojimogupogoratitoksinodejstvokiseonika:porastvrednostipritiskaugljendioksida(CO2)u
arterijskoj krvi; stress; umor; hladnoa (niska temperatura); loa ishrana koja za posledicu ima
nedostatakmikroelemenatakaotosuselen,cinkimagnezijum;intenzitetsvetla;uticajostalihinertnih
gasova (poveana osetljivosti izazvana inertnim gasovima moe se objasniti ueem proizvodnje
slobodnihradikala);uzrast;pol;specifineiindividualnerazlikekojevarirajuizdanaudan.
Izronomsimptominestaju.Akoseronisakisenikomdo6metaratovanjekisenikomsenedeava.
Trovanjeugljendioksidom(CO2hiperkapnija):Ugljendiooksidumeaviniatmosferskogvazduha
uestvuje sa 0,03%, ali treba imati na umu da se u zatvorenim i nedovoljno provetrenim prostorijama,
procenatueaovoggasauveava.Upluimagaimaoko5%itojegasbitanzapravilannaindisanja..
Normalnimdisanjemovekizlui18litaranasatvremena,akodnapornograda130litarauminuti.

140

PrviznacitrovanjasaCO2nastupajukadanivoCO2uudahnutomvazduhupree23%,atojenajee
kada ronilac tedi vazduh diui na preskok i ne die sporo i dovoljno duboko, to smanjuje tidalni
kapacitet (koliinu vazduha koja se normalno unese i iznese iz organizma) a poveeva mrtvi vazduni
prostoru alveolama. Trovanje sa CO2 je mogue i zbog zamaranja tokom ronjenja, pri izvoenjuteih
radovapodvodomkadaorganizamproizvedevieCO2negotorespiratornisistemmoeeliminisati.
Kod koncentracije 23 % CO2 javlja se umereno poveanje dubine disanja i minutne ventilacije kao i
blaga glad za vazduhom. Ako se koncentracija CO2 povea na 46 % pojavie se glad za vazduhom,
viestruko poveana minutna ventilacija i dubina disanja, crvenilo lica, oseanje umora, glavobolja,
kucanje u slepoonicama, euforino ponaanje, munina i povraanje. Kod daljeg poveanja
koncentracije CO2 na 79% javlja se glad za vazduhom, toplota u glavi munina, mentalna konfuzija i
apatija,gubitaksvestisausporavanjemdisanjairadasrcaipadomkrvnogpritiska.
TrovanjesaCO
2
senajtipinijemanifestujekodzadihavanjakadanasboluslepoonicamaupozoravada
je dolo do trovanja sa CO
2
. Zbog toga treba da tokom ronjenja diemo pravilno, dubokim udasima i
izdasima, pravei kratku stanku posle udaha da bi dali organizmu vremena da iz udahnutog vazduha
uzme kiseonik. Oslukujte svoj organizam i im vidite da ulazite u zadihavanje, stanite, smanjite
aktivnost, i diite pravilno da dubokim izdasima smanjite koncentraciju CO
2
. Ronioci poetnici najee
nisu psihiki spremni da savladaju problem zadihavanja i reaguju tako to odmah krenu u izron ka
povrini bez obzira koja je dubina. Voe ronjenja ne smeju da dozvole da se ronioci koje vode zadiu i
zato je u ronjenju bitno sve raditi polako. im uoimo da ubrzavamo disanje i diemo plie, treba da
stanemoiuspostavimonormalnodisanje.
Kod ronjenja sa ronilakim aparatima otvorenog kruga disanja, trovanje sa CO
2
se moe dogoditi samo
usled grubih greaka kod punjenja ronilakog aparata kontaminiranim vazduhom. Poznato je da biljke
nou isputaju CO
2
tako da ako se nalazimo u umi ne treba nou da kompresorom punimo ronilake
boce.
Kod ronjenja sa aparatima za ronjenje zatvorenog kruga, do poveanja koncentracije ugljen dioksida
moedoiusledzasienostiapsorbenta,nedovoljnogapsorbenta,prodorvodeuapsorbent.
Obzirom da ugljen dioksid iri krvne sudove (i u mozgu), to dovodi do poveanja osetljivosti na azotnu
narkozuidekompresionubolest.
U sluaju trovanja sa CO2 povrenog treba izneti na povrinu, na atmosferski pritisak, po potrebi
primenitivetakodisanje,davatiistkiseonikiutoplitipovreenogipotomgauputitilekaru.
Da bi se mogunost trovanja sa CO2 svela na najmanju meru, treba roniti sa ispravnom ronilakom
opremom, puniti ronilake boce ispravnim kompresorom, disati duboko i sporo bez tednje vazduha
zadravanjem udaha, ne preterivati sa aktivnostima pod vodom koja dovode do zadihavanja, roniti u
dobrojfizikojkondiciji.
Trovanje ugljen monoksidom gas bez boje i mirisa, veoma lako se vezuje za hemoglobinom
zauzimajui u krvi mesto kiseonika. Trovanje ovim gasom mogue je iskljuivo iz kontaminiranog

141

vazduha koji je u ronilake boce dospeo prilikom punjenja boca. Zbog toga je zabranjeno punjenje
ronilakih boca vazduhom iz radnih prostorija u kojima je smeten kompresor, takoe treba obratiti
panju na odravanje ronilakih kompresora a naroito filtera za vazduh, obratiti panju na poloaj
usisnogventiladavetarnenanosiunjegovompravcuizduvnegasovemotorazapogonkompresora.
Po unoenju CO u organizam potrebno je 812 sati da se on izdvoji iz organizma. Prilikom ronjenja, u
dubinipovieniparcijalnipritisak(pp)kiseonikamoeprikritiiublaititrovanjeugljenmonoksidom.
Porastom pp i male koliine CO postaju veoma otrovne i dovode do oseaja pritiska u temenu i
slepoonicama,umauglavi,vrtoglavice,munine,povraanja,drhtanjaprstiju,opteslabosti,padanja
u nesvest. Kod tekih sluajeva trovanja mogu nastati psihiki poremeaji i oteenja mozga. Prilikom
izronaseobinooptestanjepogorava.
Usluajupojavesimptomatrovanjakrenutiuizrondoprvogzastankazadekompresijugdepogoenom
trovanjemtrebadatidrugiaparatzadisanjeilimudatikiseonik(utomsluajumoraimatipratioca).Po
izlaskunapovrinu,raspremitironioca,datimudadieistkiseonik,aakojeteisluajtrovanjadavati
mukiseonikpodpritiskom2,52,8bara.
Preporukezasigurnoronjenje
Truditesedauvekroniteukrivuljisigurnostiigledajtedabudekratkaekspozicija.Ronjenjeukrivulji
sigurnosti podrazumeva da moete zavriti ronjenje bez potrebe za dekompresionim zastancima, ali
primeniteobaveznosigurnosnizastanakna3metraostanite3minuta.Izranjajtekaskadnona30metara
gdeproveditenekovreme,papotomna25naistinainanakontoga20metaraitd.
Pijtovievode(bezalkoholnihpia)preiposleronjenjajerjebitnodaorganizamnedovedemou
poziciju dehidriranosti, jer hidrirani organizam poveava protonost krvi ime se smanjuje mogunost
stvaranjamehuria
Uvek budi u dobroj kondiciji Ako niste u dobroj kondiciji nemojte ii na ronjenje. Bavite se sobom,
mislite o svom zdravlju i kondiciji, bavite se kondicioniranjem kako bi trajali u ronjenju i bezbedno i
sigurnoronili.
Nemojdaronikadasibolestan,mnogoumoran,indisponirankadanisispremanzaronjenje.Nije
retkostdaroniociprekretopraviloalimnogiodnjihtoiplate.Ronjenjejezadovoljstvoanemoramda
ronim jer sam platio. Ako se ne oseate dobro i ne elite da ronite nemojte roniti. Morate da budete
svoji,daimatesvojstav,nitanasilu,akadudjeteuvodumoratedabudeteustanjudauraditesveto
jepotrebnozabezbednoronjenje.
Uvek izranjaj brzinom od 9 metar u minuti a ako nema dubinomer roni sporije od najsitnijih
mehuria.Oddubine6metarado3metra,iod3metradopovrineizranjanjajtetosporije.Od3metra
dopovrineizranjajte1metarminutiliakoizranjateuzkonopizranjajtebrzinompalacpopalac.
Nadekompresionomzastankumirujte,nemojtebitiaktivni,nemlatarajteinezaranjajteponovo.

142

Posleronjenjanemojteronitinadah.
Uvekkoristitesigurnosnizastanak3metra/3minutabezobzirakakavdekompresioniizronsiimao
ilinisi.Akosiuradiodekompresionizastanakna3metraondasigurnosnizastanakuradina2metra(jer
sisenalaziona1,3baraana2metraebitina1,2baraznaisledidaljadesaturacija).
Uvek kod ronjenja koristi takozvani RGB modul kada izranjate uvek ostanite 1 minut na polovini
maksimalno postignutog pritiska. Ako ga nemate u ronilakom kompjuteru onda ga izraunajte.
Pokazalosedamikromehuriipoinjudanastajuimkrenemooddnakapovriniitonajpreoddobro
prokrvljenih delova organizma. Zato kod tehnikih ronjenja prvi dip stop rade na 80% maksimalno
postignutogpritiska.
Kadgodjemogueprobajtedakoristitekiseoikilibarnitrxzadekozastankemoetepripremiti
jednu bocu za kiseoniku upotrebu kao i napakovati za kiseoniku upotrebu 23 druga stepena i raditi
dekozastanak sa kiseonikom ili nitroksom. Sve zastanke odradite sa vazduhom kako vam to kae
ronilaki kompjuter, a kada dodjete na 6 metara onda predjite na disanje kiseonika i to inite onoliko
vremena koliko vam nalae kompjuter kao da izranjate sa vazduhom. Na ovaj nain e te oistiti vie
azotaizvaegorganizma.
Posleronjenjanemojtedavozitekolaililetiteiznad700metarnadmorskevisine.Akosteroniliu
krivulji sigurnosti onda nemojte leteti avionom 12 sati posle ronjenja. Sada je univerzalni stav da se
nakonviednevnogneogranienogronjenjabezdekompresijenepreporuujeletenje24sata.
Nemojdapijealkoholnipreniizmedjudvaronjenja.estojekonstatovanodasuroniocikojisupili
prethodnidanimaliproblemetokomizrona.
Nemojteobavljatitekeradovepreronjenja24sataniti12satinakonronjenja.
Nikadaneronisam
Budi posebno oprezan ako je: voda hladna, ako si gojazan, ako si stariji od 40 godina, ako uzima
tabletezakontracepciju,akoplaniraduiboravaknadnuiliplanirateiraduronjenju.
Hladna voda deluje destimulirajue na na organizam i kod ronjenja u hladnoj vodi poveana je
mogunostdobijanjanekeoddekompresionihpovreda.
Za dekompresionu povredu je pored dubine bitna i ekspozicija, to znai poveana opreznost ukoliko
planiramoduiostanaknadnuistroijireimpriizronu.
Postoji jedna amerika tabela koja kae da za svako desetlee posle 40 godina starosti treba da
produite vreme deko zastanka za 2 minuta. Na svakih 10 kilograma prekomerne teine treba da
produi zastanak za 2 minuta. Ako je bila hladna voda jo dva minuta, ako si pod vodom radio teak
fizikiposaojodvaminuta.
Uvekplanirajteronjenjetakodapoizronuubociostane50bara.

143

Koristiuvekispravnuopremunemojdaimprovizuje,onajkojeobueniosposobljenmoeunudida
improvizujekakobisezavriloronjenjealipotomodmahslediservisipopravka.
Zavriobukuzatipronjenjakojimesebavitibuditrezven,nemojdauestvujeuronjenjuzakoje
nisiosposobljen.
Uvekprokontroliiteispravnostopremepreulaskauamaciproveritedalistesveponelitovam
trebazaronjenje.
ObaveznoseosigurajtekaoP3bilokomedasenetodesidagapokrivaosiguranje.

T10.PROPUTENAPROFILAKTIKADEKOMPRESIJA
Pojamproputeneprofilaktikedekompresije
Procedureipostupci
POJAMPROPUTENEPROFILAKTIKEDEKOMPRESIJE
KaoP3vietebitiobuenironiocikojisebinasmejudadozvoletakavispad,dazbognemarapropustite
deliminoiliupotpunostiobavljanjepotrebnihdekompresionihzastanaka,ilidaihodraditenapogrean
nain.
Ipakpostojehitnesituacijekojemogudanasdoveduustanjedapropustimodekompresiju(ostalismo
bezvazduhaisl).Uovakvimsluajevimapostojeprocedurekojetrebaprimenitizavisnoodtogadaliima
simptoma dekompresione povrede ili ne, i ronioca u roku od 3 minuta vratiti pod vodu sa novim
bocamaizapoetirekompresiju.
Rekompresija u vodi nije bez rizika i primenjuje se u nudi, u izuzetnim situacijama ako je barokomora
daleko i onemoguuje njenu primenu, ili iz nekih razloga ne moemo povredjenog prevesti u baro
komoru (nalazimo se na ostrvu, loe je vreme i drugo). Ako se radi istim kiseonikom postoji rizik od
dobijanja trovanja kiseonikom, mogue je dobijanje morske bolesti, prisutna je hipotermija jer se
provodi puno vremena na tim zastancima, potreban je teg sa konopcem vezanim za amac da bi
povredjenistabilnijestajaonadekompresionomzastanku.

144

Procedureipostupci
Kada nema simptoma (dekompresija sa vazduhom), u roku od 3 minuta se vraamo pod vodu sa
novim punim bocama, ponavljajui sve dekompresione zastanke do 12 metara dubine a koji su bili
predvidjenidaihizvedemopriizronu.Nakontihodradjenihzastanaka,ronilac:
Na12ommetruostaje1/4vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na9mostajemo1/3vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na6mostajemo1/2(polovinu)vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na3mostajemo1/2vremenavieodvremenapredvidjenognazastanakod3metra.
Akonisteimalinijedanzastanakdo12metarapredvidjentablicomondaostajetena:
Na12ommetruostaje1/4vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na9mostajemo1/3vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na6mostajemo1/2(polovinu)vremenaodpredvidjenognazastanakod3metra.
Na3mostajemo1/2vremenavieodvremenapredvidjenognazastanakod3metra.
Ronilacdodubine9metaradievazduhaakoimamogunostidobrojedaod9metaradubinepado
izranjanja predje na disanje kiseonikom kako je to ve navedeno za vazduh. Kad izadjete iz vode
nastavitedadietekiseoniknekovreme(15minuta,polasataivie).
Rekompresija u vodi nije bez rizika i primenjuje se u nudi, u izuzetnim situacijama ako je barokomora
dalekoiliiznekihrazloganemoemopovredjenogprevestiubarokomoru.
UsluajudasusepojavilisimptomiDPbilokojioblik,miemopovredjenogtransportovatidokomorei
zato vodja ronjenja treba da ima telefone baro komore, hitne slube, policije. Za vreme transporta
povredjenomobaveznodavatikiseonik(teuzavisnostiodudaljenostibarokomoreobezbeditidovoljnu
koliinukiseonika).Napritiskuod1baramoedasediekiseonikukontinuitetu145minuta.
USNAVYkaedakodkorienjakiseonikazareimerziju(DANjuzabranjuje)kadajeronilacsvestaniima
simptome, sputa se na 9 metara uz obezbedjenje minimalno 3 boce s kiseonikom i dovoljno dugim
crevomifullfacemaskomipratiocemisvevremedieiskljuivokiseonik:
- Kadajelakioblikna9metaraostaje30minutaipotomnasvakommetrudopovrinezastajei
provodipo12minuta(bezobziranasimptome).Poizlaskunapovrinudie60minutakisenikpa
prelazinadisanjevazduhom60minutaitakonaizmenino12sati.

145

- Kada je srednji oblik na 9 metara ostaje 60 minuta i potom na svakom metru do povrine
provodi po 12 minuta. Po izlasku na povrinu die 60 minuta kisenik pa prelazi na disanje
vazduhom60minutaitakonaizmenino12sati.
- Kadajeteioblikna9metaraostaje90minutaipotomnasvakommetrudopovrineprovodi
po12minuta.Poizlaskunapovrinudie60minutakisenikpaprelazinadisanjevazduhom60
minutaitakonaizmenino12sati.
Da bi se primenila ovakva metoda potrebno je da imate 3 kiseonike boce zapremine 40 litara
napunjenena150barailibar2boceod50litaranapunjenena200bara.Trebadaimatedovoljnodugo
crevo sa manometrom za regulaciju pritiska i drugi stepen regulatora integrisan u Full face masku sa
telefonskomkomunikacijom,apodvoduideiobuenipratilac.
DANnedozvoljavarekompresijualipriznajedaunekimdelovimasvetaljudiraderekompresijuuvodi
jernemaunjihovojblizinibarokomora,putevizatransportsuloiidrugo.PostojeHavajskiiAustralijski
modelrekompresijeuvodiiobasebazirajunazastankuod9metara.
Havajskimodelkaedana9metararonilacostaje5minutaiondasepenjeunarednih30minutado3
metragdeostaje80minuta.Poizlaskunapovrinudiekiseonik10minuta.
AustralijskimodeljeslianUSNAVY.
Kod rekomprimiranja u barokomorikod lakih oblika koristi se tablica 5 koja jebazirana na tomedase
povredjenisputanapritisakod2,8baraitudienaizmeninokiseonikivazduhpoodredjenojtablici.
Dekompresioni zastanci u loim vremenskim uslovima ako je u toku ronjenja dolo do promene
vremenskih uslova i pojave velikih talasa (ili smo iz nekih razloga bili prisiljeni da ronimo u takvim
uslovima) pa nije mogue odravati konstantnu dubinu na 6m i 3m, dekompresione zastanke emo
odraditi tako to e se sabrati po tablicama predvidjena vremena za sastanke na 6m i 3m i tajzbir
pomnoiti sa faktorom 1,7. Dobijeno vreme dekompresionog zastanka odradie se na dubini od 9
metara(akopostojiipredvidjenzastanakna9m,vremepliihzastanakamusedodaje).

146

T11.STRESURONJENJU
- Pojamiznaaj
- Stresogenifaktoriuronjenju
- Strahipanika
- Prepoznavanje
- Postupcipreventive

POJAMIZNAAJ
RonilacP3seodroniocakojibrineoparupretvarauroniocakojibrineogrupikojuvodi,imoradabude
sposoban da na vreme uoi stres kod lanova grupe i bude sposoban da im pomogne da taj stres
prevazidju.Najeiuzrokronilakihudesajestres

147

U prirodi se sve nalazi u stanju ravnotee. Naruavanje te unutranje ili spoljanje ravnotee naglim i
nepoznatim promenama, dovodi organizam u stanje stresa. Dakle stres je posledica pritisaka i zahteva
koji prevazilaze granice naih mogunosti i znanja, te ne moemo da odgovorimo na izazove na datu
situaciju.Stresmoebitiizazvan
Uosnovipostojedvatipareagovanjanastres:
Oseaj potitenosti koji je karakteristian za ronioce koji suvie zavise od drugih (tihi su, zabrinuti,
nervozni,nisuzainteresovanizabriguosamimasebiaakoseizgubeodgrupemoguupastiuproblem).
Drskismeonastupkojimronilacelidasebeprikaesmelim,sposobnim,odlunim,azapravoseradio
rizinomroniocukojistvaralanuslikuosebikojomprikrivastres.
Stres se moe javiti pre ronjenja, u toku ronjenja i posle ronjenja, to od ronioca P3 kao vodje grupe
traistalnupanju,jersestresmoejavitiusvakojodovihfaza.AkonavremeuoipojavustresaP3e
moidaintervenieprenegoronilacizgubikontroluiponesapaninomreakcijom.

STRESOGENIFAKTORIURONJENJU
UronjenjuustresnusituacijumoguvasdovestiNEZNANJE,NEOBUENOST,NEDISCIPLINA,takodaje
osnovnielementuborbiprotivstresaudobrojobuciinastavi,kaoimotivacijazaronjenje.
Osnovniuzrocistresazavremeronjenjasu:
- Nedostatak sposobnosti (slaba fizika kondicija ronioca, neispavanost i preterivanje sa
konzumiranjemalkohola,neadekvatnaishrana,prekomernateina,puenjeisl.)
- Psiholoki uzroci (zbog sujete ronilac istrajava da roni u uslovima za koje nije sposoban pa
ondauleeuproblemronjenjeuvodenojstrujipazadihavanje;neadekvatnoizabranironilaki
parovi koji imaju razliita interesovanja, sposobnosti i ciljeve; nedostatak komunikacije pod
vodomkojaoputapartnere)
- Oprema(loeodravana,nekonfornatesnaopremakojastalnosmetaroniocuiograniavamu
pokrete,smanjujesposobnostdisanjaicirkulacije;gubitakdelaopreme,peraja,baterije,kidanje
kaiamaske;preoptereenosttegovima;tesnaperajaiodelo;velikiBC;otkazivanjemanometra
ilinekogdrugogkontrolnoginstrumenta)
- Ambijentalni uzroci (hladna voda, ronjenje u jakoj vodenoj struji, ustalasano more, slaba
vidljivost, ulazak u skuene prostore, zapetljavanje u mree, ukljetenje; ronjenje na novim
nepoznatimmestimailiunepoznatimuslovima)
- Neobuenost (nekvalitetna obuka; nedostatak iskustva ronjenja u takvom ambijentu; loa
obuenostusvimsegmentimaronjenja:rukovanjuronilakomopremomnemoedapronadje
deoopremeinflator;loebalansiranje;loradnogusaperajimavoenjabiciklatopriizronu

148

nedajedovoljanpotisak,paronilacvididamugrupaodlazi,tepoinjejobredaneadekvatno
radisaperajimatogauvodiuzadihavanjeamogueipanikuidrugo)
Dabireakcijaroniocapodstresompreraslaupaniku,najeejepotrebnovieodjednogfaktorastresa.

STRAHIPANIKA
STRAHjeuobiajena,normalnareakcijanaopasnost.
PANIKAjenajeaopasnostkojavrebaronioca.Tojestrahsanesuvislomineorganizovanomreakcijom
kojemogubititipaictus(ovekostajenepokretan,nitaneini)iraptus(beanjeodstvarneiprividne
pretnjenakonegasledizaborav).
U ronjenju se manifestuje promenama u brzini i nainu plivanja, ne snalaenju u okruenju,
nepoverenjemuronilakuopremu,razrogaeneoi,plitkoubrzanodisanjesaevrupcijamaizdahnutog
vazduha, vertikalan poloaj u vodi sa neefikasnim radom nogu, nepravilni nekoordinisani pokreti,
mahanjerukamakaodaseuspinjeuvodi,nesnalaenjeupostizanjupozitivneplovnostinapovrini.

Najei uzroci panike su smetnje prilikom disanja (roniocu preostalo malo vazduha ili ga vie nema;
oseanje da mu vazduh nedostaje a izazvan je nepravilnim disanjem); ne sagledavanje stvarnosti,
preuveliavanje opasnosti; ambijetalni uslovi (loa vidljivost, jaka vodena struja, zapetljavanje,
hladnoa, podvodni ponori, opasan morski svet, nepoznati ambijent); oprema (nepoznavanje opreme,
neudobnaneispravnaloeodravanaoprema);ronjenjevangranicasvojihmogunosti.

PREPOZNAVANJE
Stres se moe javiti pre ronjenja, u toku ronjenja i posle ronjenja, to od ronioca P3 kao vodje
grupetraistalnupanju,jersestresmoejavitiusvakojodovihfaza.Akonavremeuoipojavustresa
P3emoidaintervenieprenegoronilacizgubikontroluiponesapaninomreakcijom.
Preronjenjatokomopremanjatrebaobratitipanjunalanovegrupedalisutihi,ozbiljni, zabrinuti,
odsutnitokombrifingailiplaniranjaronjenja, zaboravni, nespretni, dekoncentrisani, sporiuoblaenju i
opremanju,razdraljiviifrustrirani,hiperaktivni,jertomoeukazatinaprisustvostresa.

149

Za vreme ronjenja nelagodnost koju je lan grupe oseao pre ronjenja e se samo pojaati kada
zaronimo jer i najmanja sitnica e smetati i pojaati stres. Zato roniocu koji je bio pod stresom pre
ronjenja, treba tokom ronjenja posvetiti naroitu panju. Pogledati kako die (ubrzano i plitko), da li
izbacujebalonevazduha,daliimaiskolaeneoi,nekomunicira,neodgovaranaznakove,bojaljivizraz
lica, stalno nameta delove opreme pod vodom, kotroliite im plovnost jer e verovatno stalno
dopumpavatiBCakosupreoptereeni.
Nakrajuronjenjamogusepojavitinekistresogenifaktorikojimoguunetistresroniocima,jerroniocu
koji je ronio pod stresom jedna kap moe preliti au kao na primer hladnoa (i zato gledajte da li se
neki ronilac trese od hladnoe), drhtanje, umor, pogledajte lana grupe u oi da li izgleda zabrinuto,
kakodiemirnoiliubrzano,gubitakopremeilipara,gubitakorjentacijepripovratku,kadsuizronilina
povrinu dalisusvinaduvali BC, ko je odmah poizronu skinuomaskusalica iizvadioregulator izusta
(to moe biti znak panike). Ako primeti neke od ovih simptoma, treba odmah da ponete da traite
znakovestresa.

POSTUPCIPREVENTIVE
Preventivnipostupciusuprotstavljanjustresusu:
- Odmahpoformiranjugrupetrebavritiprocenjivanjekojilanpripadakojojgrupi(zabrinutitip
ilisamouverenigalamdija)kopokazujeznakestresa,ioveuestaleproverevritiusvimfazama
(pre,zavremeiposleronjenja)
- Dobro planiranje ronjenja (vodjenje ronilaca da rone na mestima i dubinama za koja su
osposobljeni; odredjivanje cilja ronjenja dubinsko ronjenje, fotografisanje; pravilan odabir
parova; definisanje maksimalne dubine i vremena ronjenja, smer kretanja, minimalnu koliinu
medijumazadisanjekojompoinjemopovratakupolaznutaku)
- Obavitidetaljanbrifingpreronjenjauzodgovorenasvapitanjalanovagrupe.
- Stvoritepozitivnuatmosferukojaeopustitironioce.
- Proveriteznakezasporazumevanjepodvodom
- Planirati postupke u sluaju nezgode (gubljenje grupe, partnera) i sa tim planom upoznati
lanovegrupe.
- Uvek koristite najlaki i najsigurniji nain za ulazak u vodu (ulazak na noge olakava
kompenzacijupritiskauuimaikontrolu).

150

T12.POSTUPAKPRIRONILAKOMINCIDENTU
- Preventivnipostupci(disciplina,znanje,planiranje)
- Postupciuopasnostizbogvremenskihuslova
- Postupciusluajugubitkaroniocailigrupe
- Postupciusluajupovrede
- Postupciusluajupojavesimptomaronilakebolesti

151

- Postupcipripojaviintezivnogstrahapanike
- Postupciusluajudavljenja
- Postupcipruanjaprvepomoiiorganizacijazbrinjavanja
- Rukovodjenjespasavanjem
PremaUZORU,sticanjemronilakekategorijeP3obuenisteiureniranidaronitevoditeiorganizujete
ronjenje, ronite do dubine 40 metara, a u uslovima specijalnih ronjenja (spaavanje, ronilaki radovi)
dubinajeogranienapremamedijumukojidiete.Postajetekompetentnidavoditedvapararoniocasa
1zvezdom.
KrozdosadanjuobukuzaP1iP2vesmouiliostresnimsituacijamauronjenjustimdasuonebile
razmatranesaaspektaronjenjauparuipomoijednogparadrugom.
Uokviruovetemegovoriemoosresnimsituacijamaprironjenjuipostupkuprironilakomincidentuali
sa aspekta ronilake grupe, jer kao vodja ronjenja odgovorni ste zakonski i moralno za sigurnost grupe
kojuvodite.Toznaidatrebadabrineteoroniocimanadvodomipodvodom,daimatestrpljenja,da
stepristupanialiidaznatedazapovedatekadajetopotrebnoidonositepraveodluke.
Morate biti psihofiziki spremni da preuzmete kontrolu nad situacijom pa i po cenu da sebe izlaete
opasnosti,delovatismireno,sigurniusebeisvojuronilakuopremudelujuibezoklevanja.
PREVENTIVNIPOSTUPCI(disciplina,znanje,planiranje)
Disciplina u ronjenju u svim fazama ronjenja od pripreme, boravka pod vodom pa do izronjavanja i
raspremanjaronioca,imanajveiznaajkakozaefikasnostronjenjatakoizasigurnostpodvodom.
Disciplina ronjenja obuhvata sistematsko planiranje i pripremu za ronjenje, definisanje kretanja pod
vodom (na poetku ronjenja uz struju povratak niz struju; ronjenje u pola vode), primenu optih i
specifinih profilaktinih i sigurnosnih mera (dobro zdravlje i dobra fizika kondicija, dobra obuka,
proveraopremeinapunjenostibocemedijumomzadisanje,silaznouzlaznikonopacidrugo).
Disciplina ronjenja obuhvata i jasno komandovanje kretanjem grupe, disciplinovano izvravanje
ronilakog zadatka (primer ronioca koji odbija da vue bovu), obavezu ronjenja u paru ili grupi (primer
Stevica), korektno primenjivanje podvodnih signala za komunikaciju kao i odgovarajuih postupaka u
sluajunude.
Disciplina ronjenja podrazumeva i disciplinu u pogledu izbalansiranosti ishrane, ne korienja alkohola,
neostajanjudokasnouno.
Dnevna kalorijska vrednost ronilakog obroka treba da bude 4.500 kalorija i te kalorije treba da budu
rasporedjene:Doruak3035%;Ruak4045%;Veera2030%odukupnekalorijskevrednosti.

152

Znanje ronioci treba da stalno obnavljaju svoja znanja o ronjenju i stiu nova, jer ronilac koji
nedovoljno vlada teorijom i praksom ronjenja moe ugoziti sopstvenu sigurnost ali i sigurnost grupe
(podvodomnijeugroensamonedovoljnoobueniinedisciplinovanironilacveilanovinjegovegrupe
kojimupruajupomo).
Dobraobukakodronilacarazvijapsiholokustabilnostuvodi.
Izmeusigurnesmrtiisigurnogronjenjajeznanjeizatoplanirajteronjenjeironiteplanronjenja.
Planiranje ronjenja Iza svakog dobrog ronjenja stoji predhodno planiranje kao osnovni element
bezbednostiuronjenju,priemutreba planiratidubinu i vremezadravanja podvodom imajuiuvidu
mogunostironilacasobziromnafizikukondiciju,uvebanostiautonomijuaparatazaronjenje.
Za svako ronjenje treba unapred napraviti plan ronjenja koji e obuhvatiti postupke pre ronjenja,
postupke u toku ronjenja i postupke posle ronjenja. Disciplinujte sebe da kad poete na ronjenje,
napravite plan ronjenja i drite se plana ronjenja, na tablici napiite plan ronjenja, koliko se vremena
zadravatenakojojdubiniidrugo.
Postupciplaniranjapreronjenja:
- odreivanjegdeidemonaronjenje(drava,mesto,lokacija),
- kakoemosetransportovatidotamo,
- sagledavanjedalijepotrebnoobezbeditinekakvedozvolezaronjenjenatojlokaciji,
- nakojinainjemogueobezbeditismetajiishranuronilaca,kakvesucene,
- na koji nain moemo da obezbedimo pruanje prve pomoi ima li u blizini barokomora ili
jedinicazapruanjeprvepomoibolnica,
- kakvi su meteomaritimni uslovi na akvatoriji gde planiramo ronilake aktivnosti, ima li neka
alternativna lokacija za ronjenje, kakva je vidljivost pod vodom, temperatura vode u periodu
godinekadaplaniramoizvoenjeronilakeaktivnosti,
- imaliumestutelefona,
- dalisemoguiznajmitiamciilimoramonositisvojeamce,kakavjeterennakomeseroni,
- unapred treba da odredimo osnovni pravac kretanja grupe (poinjemo ronjenje uz struju,
vraamo se niz struju, odrediti mesto ulaska u vodu i izlaska), sastav grupe, opremu, vreme
ronjenja, dubinu ronjenja, pravac kretanja, te prikupljanje svih podataka koji utiu na
formiranjeplanaronjenja.
Ronjenje se izvodi prema planu ronjenja, od koga se izuzetno moe odstupiti pod uslovom da rizik ne
smebitiveiodveplaniranog.Ukolikohidrometeorolokiuslovinadozvoljavajubezbednoronjenjepo
planu,izabratisamobliu,bezbednijulokaciju,aronjenjemoebitisamoplieikrae.

153

Ronjenjeseplanirairealizujeuvekpremafizikinajslabijepripremljenomroniocuugrupi.
Pre polaska na put vrimo pripremu opreme za transport na odgovarajui nain, obezbeujemo
potrebnuduinukonopcazasidro(50m),pojasevezaspasavanjekojemoramoimatiuamcuidrugo.
Prepolaskanaputvrimoproverulineronilakeopremedalismosvepripremilizanoenjesanamana
put.
Podolaskunalokaciju:
- vrimoproverusvihprisutnihpodatakaitraimopotvrdusvihranijeprikupljenihinformacija,
- obraamoseinstitucijamadavidimodalitrebadaimamoiplatimodozvolezaronjenjeikakve,
- dalitrebadasejavimolokalnojvlasti,kapetaniji.
- Nalicumestaproveravamomestosmetaja,nainishrane,gdesenalazimedicinskainstitucija
kojamoeusluajupotrebedanampruipomo.
- Na osnovu nautiarskih karata i dobijenih lokalnih dozvola proveravamo da li emo na
planiranimlokacijamamoidaronimo,sailibezlokalnogpratioca.
- Naravnodasmoprepolaskanaputsvuopremupripremilinaodgovarajuinainzatransport,te
sadanalicumestavrimofinalnuproverudalisetokomtransportanetopolomiloilipokvarilo.
- Vrimoproraunautonomijepremamesturonjenja.
- Voeronjenjaformirajugrupeiparovezaronjenje,imajuiuviduronilakekategorijeronilaca,
premanjihovomiskustvu(uvekidejedaniskusnijisamenjeiskusnimroniocemkaopar),prema
autonomijiaparatazaronjenjekojeekoristitironioci,premafizikojpripremljenostironilacai
planiranoj dubini ronjenja. Podseaju ronioce na procedure ronjenja u grupi, uvek ide jedan
iskusniji ronilac sa manje iskusnim roniocem, obavezno se odreuje zadnji ovek u grupi koji
vodiraunadanekoodronilacanezaostanezagrupom.
Voeronjenjaupoznajusveuesnikesaproceduromusluajuincidenta,gubljenja,isvaodgovornostje
na voi ronjenja. Procedura kod gubljenja ronioca ili grupe je jako vaan segment i vano je da se ona
ispotuje. Ronilac koji se izgubio od grupe ne treba nikako da traga za grupom ve treba da ispotuje
procedurukodgubljenjaroniocaiostaneumestu1minutiakosegrupanevratiponjeganakonisteka
minuta treba da izroni na povrinu potujui dozvoljenu brzinu izrona. Voa ronjenja e takoe
ispotovatiprocedurukodgubljenjaroniocaikadaprimetinestanakronioca,zaustaviegrupuiprobati
signalizacijom(udaranjemdrkenoaobocu)ioslukivanjemdadozoveizgubljenogronioca.Ukolikone
dobije odgovor nakon jednog minuta sa grupom izlazi na povrinu (potujui dozvoljenu brzinu izrona)
gdeeseponovonaisaizgubljenimroniocemiuokviru3minutaponovozaronitisacelomgrupom.

154

Voa grupe upoznaje sve uesnike sa redom i nainom ulaska u amac, sa skladitenjem i odlaganjem
opreme, gde su prazne boce a gde pune, ko radi na punjenju boca, te vri proveru i obnavljanje
poznavanjasignalizacijepodvodom.
Pripremu amca za odlazak naronjenje vrimotako tou amcumora dasenalazipar vesala,pojas za
spaavanje (svako ko je u amcu mora da ima pojas za spaavanje a naroito deca), baterijaska lampa,
ureajzaizbacivanjevode,minimumalatairezervnihdelova,dokumentaoregistracijiamca,dozvola
zaupravljanjemamcem,dovoljnokonopazasidrenje(50metara)iadekvatnosidro,minimumalata.
Kontrola line opreme pre ulaska u plovni objekat sa kojim odlazimo na lokaciju za ronjenje, vrimo
proverulineopremedaliimamoutorbisvetonamjepotrebnozaronjenje.
Obeleavanjeprostorazaronjenjepodolaskunalokacijuvrimoobeleavanjeprostorazaronjenjealfa
ronilakomzastavomilironilakomzastavom(crvenopoljesabelomdijagonalom).
Analizira se procedura u sluaju nestanka vazduha i upravo zbog toga voa ronjenja mora da ima dva
nezavisna regulatora naronilakoj boci(dvaizvoda na boci za ronjenjesa dva nezavisnaprva stepena i
dvadrugastepenaregulatora)ilibarOktopussistem.Topraktinoznaidaronilackadauoidajedotok
vazduha smanjen, treba da obavesti svoga para i vou ronjenja a ne kada si ve ostao bez vazduha.
Ronilacetoidentifikovatikadapogledaumanometaripriudahuiglamanometrapadnekanuliakad
udahprestaneiglasevrati.Voagrupeeizvritiproverudalijeventilotvorendokrajailine,akonije
otvoriegadokrajapajedankrugnazad.
U sluaju ulaska u vodu sa broda ili amca moramo da poznajemo proceduru ulaska u vodu. Ulazak sa
brodauvodujemoguskokomuvodukojiizvodipotpunoopremljenronilackojijednomrukomprstima
pritiskamaskukalicuadlanompridravadrugistepenregulatorauustima,drugomrukompridravaBC,
pogledusmerenpravonapred,iiskorakomskaeuvodu.
Treba uvebati skok sa opremom u vodu jer ima lokacija na kojima nije mogu izlazak u vodu nego
skokom.
Proceduraulaskauvodiizamcajeokretomnaleaitotakodazadnjideoleabudetoviekavodi,
deliminonapumpamoBCDipridravajuimaskuiregulatornaveopisannain,diemonogeipadamo
uvodunaleaizbegavajuidanapravimopremetanjeprekoglave
Postupciutokuronjenjaronjenjeuvekuparu,pogledomuvekpratimoparailanovegrupe,uzajamno
obavetavasvogparaonekojaktivnostiiliskretanjusarute,anedaodenapaenavodnostiiparajer
timeautomatskidolazironilacupozicijudaeseizgubiti.Svakiputkadahoejedanodronilacadaode
van rute (negde dalje, vie itd) dalje od para, treba da obavesti o svojoj aktivnosti para da bi ga par
pratioilibarbiosanjimuvizuelnomkontaktu.Osvakojaktivnostiparovisemeusobnoobavetavaju.
Ronjenje u grupi: uloga voe ronjenja je da odrediparove, njihovo mesto u grupi tako da sa svoje leve
stranepostavljaonogkojenajslabijiuronilakojgrupi.Salevestranetrebapostavititogroniocajersu
sadesnestranepostavljeniregulatoriatakoioktopussistemi.Veinaljudisudesnorukipaimjelakeda
okreuglavunalevoigledajuulevo,takodaelakemoidakontroliunajslabijegugrupiipriteknu

155

mu u pomo. Ronilac je prvenstveno usmeren na svog para, ali voa ronjenja upravo mora da stalno
kontrolietognajslabijegugrupi.
Vesmoreklidasuparoviodreenitakodajejedaniskusnijiadrugimanjeiskusan.Onajkojijeiskusniji
uvek kontrolie onog koji je manje iskusan, ali i taj manje iskusan ronilac sve vreme kontrolie svog
iskusnijegpara.
Zadnjiovek ugrupi ima percepciju ikontroliecelugrupu.Stieoneroniocekojisuotili levo idesno,
vraaihugrupukakobiostaliusastavugrupe.
Voa ronjenja ne roni svoje ronjenje, on roni grupno ronjenje. On ne moe da kae posleronjenja vidi
tasamimuradionisumoglidamestignukolikosusezadihali.
Voa ronjenja treba da podesi kretanje prema najslabijem u grupi, ali ne sme da pokae tome kao ni
ostalimaugrupi(iliparparu)dajeonnesretantomorasadadaronisporijezbogtoga.Todemoralie
ljude, izbacuje ih iz ronjenja. Ako se vidi da je takva situacija zato to se roni u vodenoj struji (kontra
struje) voa ronjenja e da zaustavi grupu da im pokae neto i da bi time dao vremena onom ko se
zadihaodaseoporavi.Jerovekjetakeprirodedaneehtetidapokaedamujeloesamodamunebi
zamerilidajedrugimapokvarioronjenje,dagrupanetrpizbognjega.Tojeulogavoeronjenjadaprui
mogunostroniocudaserelaksiraidasvimroniocimaronjenjeostaneulepojuspomeni.
Nikoneronidubljeodvoeronjenjanitipriizronuneroniplieodvoeronjenja.Jervoaronjenjavodi
dinamiku prema svojim instrumentima. Jer ako ronite ispod voe ronjenja u zaronu potpuno e se
razlikovativastatusodstatusavoeronjenja.Akosutonekeveedubineiduavremenaroniocebiti
ugroen time to e voa grupe izranjati prema svojim parametrima, ne znajui da je ronilac negde
odlutao.
Procedure ronjenja u oteanim uslovima. Morate da se pripremite za svaku situaciju ako se more
diglo i ta ako se amac prevrne, ta preduzeti u sluaju neposredne opasnosti, ta raditi ako nas je
neverazateklauamcusametalnimbocama,taakonasjeneverazateklasagrupompodvodom,slaba
jevidljivostilijakavodenastruja.
Netrebadasekuraiteakoviditedasutekiuslovizaronjenje,promenitemestozarona.Nemojtedase
bojitevodealijupotujte.
Postupci posle ronjenja: briga o linoj opremi, broga o amcu, pranje line opreme, voa ronjenja
popunjava evidencije ronjenja, po mogunosti dobro je da voa ronjenja kao to je pre ronjenja
napraviobrifing,napravibrifiniposleronjenjaukazujuinaonotojebilodobrotokomronjenjaitaje
to to treba popraviti. Bitno je da to ne shvate da je upereno lino protiv njih ve da je to u njihovom
interesu,svakakritikamoradabudekonstruktivnaanerugajua.Svakironilacposlepranjaopremevodi
rauna da ista ne stoji na suncu, popunjavaju svoje line karnete iz dnevnika ronjenja. Ne treba da
upranjavate lane podatke pre svega zbog sebe, a sa druge strane je va karnet meritorni dokument
kao i dnevnik ronjenja da se ustanovi na kojoj dubini ste bili kada se desio incident, da bi mogle da se
primenemeresanacijenekepostronilakepovrede.

156

POSTUPCIUOPASNOSTIZBOGVREMENSKIHUSLOVA
Ambijentalniuslovinamorusemogupromenitizavrlokratkovremetakodanapoetkuzaronaimamo
lepovremeakodizronauzburkano,ustalasanomoresajakimstrujama.Borbaprotivjakevodenestruje
i talasa oduzima dosta snage. U takvim uslovima komunikacija je oteana, plivanje po povrini i
povlaenje oteano, sa stalnim zalivanjima ustalasanog mora, tako da morate imati visok stepen
samokontrole.Zbogtalasanjamoranemoetevidetisveroniocenapovrini.
Moratedasepripremitezasvakusituacijuakosemoredigloitaakoseamacprevrne.Akosedigao
jugotenzijakodljudiuamcurasteaivisamikaovodjagrupestepodstresom.Utojsituacijimorateda
prevladate svoj stres i suzbijetega, smirujuiostaleronioceuamcu datonijenita stranoidanema
problema.Posmatrajtedalilicekojevoziamacznatodauradiutakvimuslovima,akonezna,ondavi
preuzmitetuulogujerviznatedaneeteokretatibokamcatalasimajerbitalasmogaodagaprevrne,
ve e te ii na pola prove da predjete talas. Dok vozite amac posmatrate obalu da nadjete pogodno
mestozaiskrcavanjeljudi.
Ljudimauamcusaoptitedasvuopremuzatvoreutorbesemmaskedisaliceiperaja,torbedazatvorei
poveu sa pojasevima sa olovom jer u sluaju prevrtanja amca ta e oprema biti homogena i lake
emojenai,negoakosebuderazletelanasvestranekadaverovatnojedandeoopremeneemonai.
Kada je opasnost ve neposredna, rei svima da obavezno stave peraja na noge i da maske budu
spremnedaihimajudastavenasebeusluajupotrebe(dreihnaruciiliokovrata).Usluajupotrebe
voagrupevezujekonopzaamaciputasidro(akoimaidva)uvodu,takodaeponaputanjuamca,
amacnoenstrujamaivetromnaiinegdeizakaitisezadno.Ljudimaobjasniteukompravcutrebada
plivajuipovediteihzasobomnastojeidaihodritenaokupu.
Znai pre ronjenja treba razmiljati ta ako se desi, upoznati ljude na koji nain e nai izlaz iz vode,
birajuimestogdeimamanjestenja,gdejeljunkovitopeskovitoiliizaiunekojodtihmikrovalaidaje
bitnodaljudiizausatomanjepovreda.
Posebno za vreme nevera nije dobro ostati u amcu sa metalnim bocama i iljcima koji tre, jer su
prisutna elektrina pranjenja. U tim situacijama je bolje biti u vodi pored amca nego u amcu sa
metalnimbocamajersedeavalodaelektrinapranjenjaudarajuuboceinapravelomuamcu.
Moguejedavasneverazateknedokstesaljudimapodvodom.Utojsituacijikrenitekapliini,ostanite
pridnuireciteljudimadaseuhvatezarukedanebinekokrenuokapovriniupanici.Utakvojsituaciji
na povrini vode su se videla pranjenja kao da gori voda. Bitno je da voa ronjenja u tim situacijama
budesmirenipokaedaznataradi.Najgorejeakovoagrupeneznatadaradi,nijesiguran,menja
odluke,pitadrugetamisletadarade,tajenajbolje.Voagrupemoradaimajasanstavtatrebada
seradikojesuproceduretaeuraditiakosenetodesi.
Voaronjenjavodiraunaovodenojstrujitakodanapoetkuronjenjakadasuroniociodmornironiuz
vodenustrujuazapovratakkoristitokstrujedabiselakekretali.Akojeloavidljivostnijeloekoristiti

157

bratskikonop,uedugookodvametrakojepovezujedvaroniocajednogzalevurukudrugogzadesnu
ruku.
Netrebadasekuraiteakoviditedasutekiuslovizaronjenje,promenitemestozarona.Nemojtedase
bojitevodealijupotujte.
Usluajuslabevidljivostitrebaronitijedandrugomuperaja.
Preventiva:
- Ronjenje tako realizovati da uvek izranjamo sa 50 bara vazduha u boci koji moemo koristiti u
sluajupotrebe.
- Ako su na povrini izrazito nepovoljni uslovi, locirati amac ili brod gde treba da se vratimo i
potomsespustitipodvoduironitipodvodomdoamca,broda.
- KoristiteBCjarkihbojakojesulakouoljiveuuzburkanommoru.
- NaBCnositeuvekzvidaljkudabinjomedozivalipomo.
- Uveksasobomnositebovujernekenaduvane12metravireizvode.

POSTUPCIUSLUAJUGUBITKARONIOCAILIGRUPE
Procedurakodgubljenjaparailigrupemorabitiusaglaenaizmeuronilaca.
gubljenje ronioca ronioc mora ostati pribran i kucanjem ronilakim noem po boci da privue
panju na sebe. Osvrtae se oko sebe da vidi ima li znakova grupe (otsjaj mehura vazduha ili delova
opreme), nee roniti okolo da nae grupu ili para, ve e saekati minut (izbrojati do 100) i nee
menjati mesto. Nakon toga lagano e se podii 23 metra i ponovo pogledom sa visine potraiti
znakove grupe, ako ih nema izronie potujui brzinu izrona 9m/min (ako nema dubinomer kojim bi
kontrolisao brzinu izrona onda izranja sporije od najsitnijih mehuria). Po izronu treba da da signal
barkariolu da li je OK, proverie da li je grupa izronila, ako nije nee zaranjati ponovo dok grupa ne
izroni.
ako se izgubi jedan ronilac iz grupe voa grupe e zaustaviti grupu, koncentrisati ju, i pokuati
dozivanje kucanjem noa o ronilaku bocu da dozove nestalog. lanove grupe treba da sakupi u krug i
sve vreme ima u vidu ta se deava u grupi. Voa grupe okretanjem oko sebe pogledom e potraiti
znakove prisustva izgubljenog ronioca ili mehuria njegovog aparata. Ako tragova nema a iskusan je i
poznaje teren na kome rone, pokuae da se vratiti lagano ka mestu gde je poslednji put vien ali ne
due od 1015 sekundi. Ako nestalog nema, vratie na mesto gde je primeen nestanak, podii se 35
metarastalnoseokreuiokosebeigledajuiimalitragovaprisustvanestalog.Akoihnema,izranjasa
grupom da bi na povrini pogledom potraio izgubljenog ronioca (ili tragove njegovih mehurova,
izgubljenironilacigrupabitrebaliistovremenodasenaunepovrini)itadaevoagrupeodluitidali

158

e nastaviti sa ronjenjem ili e ii na preventivni dekompresioni zastanak na kome e ostati 3m/3min.


Boravak na povrini do 3 minuta se ne smatra prekinutim ronjenjem. Sve preko toga je ponovljeno
ronjenje.

POSTUPCIUSLUAJUPOVREDE
Perforacija bubne opne, pucanje zuba,, posekotine pod vodom, ugrizi i ubodi mogu da izazovu jake
bolovekojimoguroniocadauveduupaniku.Takvogroniocaprvotrebadasmirimo,izvedemoizvodeu
amac, brod ili na obalu gde treba da im pruimo neophodnu prvu pomo i po potrebi povredjenog
uputimolekaru.
Ako doe do perforacije bubne opne, po izronu staviti na uvo sterilnu gazu, ne ispirati ga niti stavljati
vatuunjegaiobratitiselekaru.Bubnaopnauspenozarastaalizbogprodoravodeusrednjeuvomoe
doidoinfekcije.

POSTUPCIUSLUAJUPOJAVESIMPTOMARONILAKEBOLESTI
Barotrauma plua i dekompresiona povreda su dve najee ronilake bolesti i zahtevaju hitnu negu
kvalifikovanogmedicinskogosoblja.Zatotrebaznatiiprepoznatiosnovnesimptomeovihbolesti,akada
sesumnjanasimptomeovihbolestiunesreenomdavatiistkiseonik.
ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA je najtea i najdramatinija posledica barotraume plua. Zbog prisustva
mehuriagasaukrvotoku,slinajedekompresionojbolestialiserazlikujetimetonjenonastajanjene
zavisi od dubine i duine ronjenja, bra je pojava simptoma i tea slika bolesti. Poto esto nastaje za
vremeobukeslobodnogizronatrebabitinaroitopaljivpriizvoenjuovevebe.
Simptomi AGE se javljaju odmah po izronu: opta slabost, ubrzan nepravilan puls, bol pod grudnom
kosti, kaalj, sukrviast ispljuvak, bledilo i gubitak svesti. Mogua je oduzetost delova tela, smetnje u
vidu,nagluvostilinemogunostgovora.
Prva pomo: Obolelog to pre smestiti u rekompresionu komoru transportujui ga u horizontalnom
poloaju,nalevomboku,davatimudadie100%kiseonik.
PNEUMOTORAKS vazduh moe prodreti izmeu porebrice i poplunice simptomi: bol u pluima,
oteanoiiubrzanodisanje,plavubojusluznica,koe,noktiju.Utomsluajuprvoseleipneumotoraks
paondaBGE.Prvapomodavati100%kiseonik.
MEDIJASTALNI EMFIZEM vazduh se akomulira i koncentrie u centralnom delu plua i pritiska srce i
glavne krvne sudove. Simptomi su bol u sedini grudi, kaalj, promuklost, oteano gutanje, oteano
disanje,ok.Prvapomodavati100%kiseonik.

159

POTKONIEMFIZEMvazduhizlaziporedkorenapluaiplunemaramice,zadravajuiseispodkoeu
bazivrata(najeepreeizmedijastalnogupotkoniemfizem).Prvapomodavati100%kiseonik.
Simptomidekompresionepovrede: javljaju se 15min 12Hnakon izrona(zakasneli simptomisemogu
javitiakosenakonronjenjavozimonaveojnadmorskojvisiniililetimoavionom)
- svrabiosippokoi(ukazujunapojavumehuriaispodpovrinekoe)
- tekoeudisanju,kaljanjeioseajpeckanjaugrudima(ukazujunaplunioblikDP)
- gubitakoseajauekstremitetima,trnjenje,boloviuzglobovima,miiima,munina,velikiumor,
malaksalost,paraliza(ukazujunaDPudonjemdelukimenogstuba)
- vrtoglavica,paraliza,privremenaslepoa,grevi,nesvestica(ukazujunaDPmozga)

POSTUPCIPRIPOJAVIINTEZIVNOGSTRAHAPANIKE
Najeiuzrocipanikesu:
- Smetnje prilikom disanja (roniocu preostalo malo vazduha ili ga vie nema; oseanje da mu
vazduhnedostajeaizazvanjenepravilnimdisanjem)
- Nesagledavanjestvarnosti,preuveliavanjeopasnosti
- Ambijetalniuslovi(loavidljivost,jakavodenastruja,zapetljavanje,hladnoa,podvodniponori,
opasanmorskisvet,nepoznatiambijent).
- Oprema(nepoznavanjeopreme,neudobnaneispravnaloeodravanaoprema).
- Ronjenjevangranicasvojihmogunosti.
Prepoznavanjepaninereakcije:
- Uplaenpogledrazrogaenihoiju.
- Nepravilnodisanje,velikakoliinamehurovaizlaziizusnikaIIstepenaregulatora.
- Vertikalanpoloajuvodisaneefikasnimradomnogu.
- Nepravilninekoordinisanipokreti.
- Mahanjerukamakaodaseuspinjeuvodi.
- Nesnalaenjeupostizanjupozitivneplovnostinapovrini.
Uspanienironilacpodvodom:

160

- Odmahustanovitigdenamjealternativniizvorvazduha.
- Uspanienog ronioca prvo smiriti tako to e mo: privui njegovu panju, stati ispred njega i
pogledati ga u oi, uspostaviti sa njim fiziki kontakt hvatajui ga za BC i nastojati otkriti uzrok
panike.Fizikikontaktnaroniocadelujesmirujue,tetrebaprocenitidalidanastavimoronjenje
ilidaizadjemonapovrinu.
- Stalno biti oprezan, jer moe da se desi da uspanieni krene da bei ka povrini, spreiti ga u
begu,usporitiizroniuveritisedaizdie.
Uspanienironilacnapovrini:
- Opreznomupriisaprednjestranedabiimaliveukontrolu.
- Regulator zadravamo u ustima (jer uplaeni ronilac moe da nas povue pod vodu), i
naduvavamo BC ronioca da bi dobio pozitivnu plovnost. Ukoliko ni tada nismo uspostavili
kontrolu nad situacijom, moemo otkopati ronioev pojas sa tegovima i odbaciti ga pazei da
nezakainekideoopreme.
- Smirenorazgovaratisaroniocem,dajtemuuputstvakakodauspostavipozitivnuplovnost.
- Pomozitemudasepostaviupoloajukomeenajudobnijedisati.
- Popotrebidozovitepomo.
Preventivnipostupci:
- Pre zarona lanove grupe upoznajte sa situacijom koja ih eka pod vodom (vidljivost, vodene
strujeidrugo).
- Ronitesaodgovornimpartnerom(primerStevica,VladaronjenjenaAdi).
- Neronitiizvangranicasvojihmogunosti(primerroniocakojiimaproblemasaizjednaavanjem
pritiskadaroniuzaronukojizahtevabrzosputanjeispodvodezbogjakevodenestruje).
- Roniteuveksaispravnomidobroodravanomopremom(nositeodgovarajueodelo)
- Driteseplanaipravilaronjenja.
- Neprejedajtesepreronjenja(laganidoruak,viemanjeobilnihobrokatokomdana)

POSTUPCIUSLUAJUDAVLJENJA
Utapanje je akutno guenje izazvano prisustvom vode u disajnim putevima usled ega vazduh ne moe
dadospeualveoleplua.Tojejedanodnajeihuzrokasmrtiuronilakimudesima.

161

Kod ronjenja na dah, obino dolazi posle gubitka svesti usled hipoksijenastale predugim zadravanjem
na dnu, ili zbog upornog forsiranja Valsalvinog manevra, ili zbog naglog skoka u hladnu vodu
(hidrokucija).
U autonomnom ronjenju, kao posledica grubog krenja sigurnosnih mera (trovanje kiseonikom, ugljen
dioksidom, pijanstvo velikih dubina). Kod poetnika, neiskusnih i loe obuenih ronilaca moe biti
prouzrokovano neznanjem i panikom izazvanom banalnim incidentima kao to su punjenje maske sa
vodom,spadanjemaske,blokadaradaregulatora,ispadanjeregulatoraizustaidrugo.
Utopljenici se dele na blede i modre. Bledi ne inhaliraju vodu u plua, modri inhaliraju i sluznice su im
ljubiasto plave boje a iz usta se cedi penuava tenost. Bledi utopljenici imaju vee anse za
oivljavanje.
Poto slatka voda ima manje soli od krvi, dolazi do povlaenja vode u krv koja se razreuje i dolazi do
raspadacrvenihkrvnihzrnacaiprestankaradasrca.Uslatkojvodismrtnastupaza24minute.
Umorujeobrnutproces,tekuideokrvibivapovuenupluatotakoe,alisporijeizazivazaustavljanje
srceusledakutnogotokaplua(edemaplua).Uslanojvodisrcepulsirajo67minuta.
Hipoksemijajestanjeizuzetnoniskognivoakiseonikaukrvi.
Bitnojepovaenjuutopljenikauprvih30sekundiuduvativazduhupluaunesreenog,uspostavitirad
respiratornog i kardiovaskularnog sistema. Poeti sa oivljavanjem odmah po iznoenju na povrinu, u
prvih 4 minuta velike su anse, nakon toga dolazi do oteenja mozga a posle 10 minuta do trajnog
oteenjamozga.
TrebaznatidakaoronilacP3postajetemoralnoizakonskiodgovornizaljudekojevodite.Buditesvesni
svoje odgovornosti ako ne preduzmete sve potrebno tokom spaavanja jer svaki propust se zakonski
kanjava. To znai da morate biti psihiki i fiziki spremni da preuzmete kontrolu nad situacijom to
nekad moe znaiti da morate i sebe izloiti opasnosti, i ako je to potrebno izai van okvira sportskog
ronjenja.Moratebitismireni,sigurniusebeisvojuronilakuopremu,nesmeteoklevatiidelovatisporo.
Kadaimamoroniocabezsvestipodvodom,najvanijejetopreunesreenogdovestidopovrineito
prepoetireanimaciju.Podizanjeunesreenognapovrinutrebaizvestizatokraevreme,korienjem
BC koji naduvavamo da bi dobili pozitivnu plovnost, a po potrebi moemo otkaiti pojas sa tegovima
unesreenog.
Podolaskunapovrinutrebadastvorimopozitivnuplovnostkodunesreenog(naduvavanjemBC)ikod
nassamih.
Nakon ovog uklanjamo masku sa lica unesreenog , kontroliemo da li su slobodni disajni putevi,
proveravamodaliunesreenidieidajemomudvaudahaustanausta.Nakonovogsvaketrisekunde
unesreenomdajemojedanudah.
Izmedjuudahadozivamopomoipovlaimounesreenogkaamcu.

162

Kada doe u blizinu amca, dovikuje barkariolu amac spremi (da se pripreme za prihvat
unesreenog) iz amca odgovaraju amac spreman. Kada unesreenog dovue do amca, barkariol
prihvata unesreenog, spasilac otkainje ronilaku opremu sa unesreenog i svoju opremu, i pomae
barkarioludaunesreenogunesuuamacipoloeganatvrdupodlogu(veisuefektiprvepomoina
tvrdojpodlozi)gdenastavljajusapruanjemprvepomoi.Proveravamodalijeunesreenidie,akone
die nastavljamo sa davanjem vetakog disanja i masaom srca ukoliko je dolo do prestanka rada i
srca.Premasaesrcamoramoogolitigrudnikoutopljenikacepanjem(seenjem)odelaronioca.

POSTUPCIPRUANJAPRVEPOMOIIORGANIZACIJAZBRINJAVANJA
Ako utopljeniku pomo ukaemo u prva 4 minuta, velike su anse da ga spasimo (95%). Nakon
ovogvremenamogunastupitioteenjamozga.Veiefektiprvepomoipostiusenatvrdojpodlozi.
Utopljenika postavljamo na lea, otvaramo mu usta i gledamo da li u ustima ima stranih tela (da li je
povraao) i uklanjamo strane sadraje iz usta. Proverimo da li unesreeni die gledajui da li se die i
sputa grudni ko, da li se uje disanje, postavimo oko u blizinu nosa ili usta da osetimo strujanje
vazduhaprilikomdisanjaunesreenog,akonediepristupamodavanjuvetakogdisanja.
Poto smo utvrdili da su disajni putevi otvoreni, kleknemo pored povreenog sa strane, zabacimo mu
glavuunazadilevomrukomzatvorimonos.Drugomrukompovlaimobraduunesreenogotvarajuimu
usta. Svoja usta postavimo vrsto na otvorena usta unesreenog i izduvamo udahnuti vazduh iz naih
pluaunjegovapluautrajanjudo2sekunde.Priovomgledamodalisediegrudnikounesreenog.
Nakonovogsklanjamonaaustasaustijuunesreenogdabidolodopranjenjapluaunesreenogza
ta treba 34 sekunde. Ako posle dva inicijalna udaha u plua unesreenog nema reakcije (disanje,
kaljanje,krkljanje),ondaemoproveritipulsunesreenoginastavitisavetakimdisanjem.
Akonemoemodaotvorimoustaunesreenog,moemodavativetakodisanjeustananos.
Uprvojminutidajemo20udahauminutianakontoga15udaha/min.
Kodmasaesrcaprvomoramodaproverimodaliseoseapuls.Proveruvrimopostavljanjemdvaprsta
rukenaarterijenavratuunesreenog(navie,poredadamovejabuiceimiiavrata)uvremenuodoko
10 sekundi. Oslobodimo grudni ko unesreenog od ronilakog odela (cepanjem odela ili seenjem
ronilakim noem). Kleknemo pored unesreenog i pronaemo kraj grudne kosti prema pleksusu. Dva
prstaodkrajagrudnekosti(navrstideogrudnekosti)postavimokorendlanaakeprekokogastavimo
koren dlana druge ake i ake uvrstimo ukrtanjem prstiju ruku. Masau srca vrimo vertikalnim
pritiskomnagrudnikougibajuigrudnukostza45cm.Priovomrukesuisprueneulaktovima,dlanovi
i ake pod pravim uglom u odnosu na ruke. Pritisak na grudnu kost vrimo telom preko ramena,
korenom dlanova i posle svakog ugibanja poputamo pritisak dozvoljavajui da se grudni ko vrati u
poetnipoloaj.

163

Ako unesreeni ne die i ne radi mu srce kardiopulmonalna reanimacija (CPR) se vri tako da mu se
odmah daje 2 poetna inicijalna udaha u plua. Ako i dalje nema disanja niti rada srca nastaviti sa
reanimacijom2udahauplua15masaasrca.
Akoureanimacijiuestvujudvaspasiocaondareanimacijuvretakotosedaje1udahnakonegasledi
5masaasrca.
Odmah po izbavljanju unesreenog kontaktirati hitnu medicinsku pomo dati mu da die kiseonik i
unesreenog ne ostavljati samog. Utopliti ga i ako je komunikativan smirivati ga da je pomo na putu.
Stalnoproveravajtevitalneznakove.
Najkraim putem, najboljim prevoznim sredstvom prevesti unesreenog do najblie medicinske
ustanove(akironiocikojidoivemanjunezgodutrebadadobijuodgovarajuumedicinskupomo).

RUKOVODJENJESPASAVANJEM
Treba da budemo svesni da u toj situaciji moramo odrati samokontrolu jer svojim stavom pruamo
psiholokupodrkuunesreenom,ostalimspasiocimaidrugima.
Zaronjenjenalokacijitrebaimatiplanpostupanjausluajunezgodekojisadriinformacijekojeenam
pomoidaefikasnopostupamoprispasavanjuunesreenog.Podaciizplanamogubitinapisaninapapiru
kojimoemoplastificiratiinositigauBCtokomronjenja.
Svakiplantrebadapredvidiisadri:
- Pruanjeprvepomoinalicumesta
- Medicinskicentargdetransportujemounesreenog(adresa,brojtelefona,najkraiputdonjega.
Preporuujeseodvoenjeunesreenogdoprvenajbliebolnice).
- Transportdomedicinskogcentra(kakonajbreprevestiunesreenog;kolikojebrodudaljenod
obaleikojimtransportnimsredstvomgaprevozimoodbrodadoobale).
- Komunikacija o nesrei odmah obavestitialarmirati medicinski centar (zato obezbediti
sredstvo za komunikaciju, telefon, mobilni telefon, radio stanicu na brodu, imati brojeve
telefonamedicinskeustanove,prvepomoi,obalskestrae,policije,lokalnespasilakeslube).
- Pribor za prvu pomo sa punom bocom kiseonika (koja omoguava disanje kiseonika minimum
4560minuta;zavritiobukuzapruanjepomoikiseonikom).
- Rasporedraspoloivihljudiimajuiuvidunjihovoznanjeisposobnosti:
Odreditikoedakontaktiramedicinskicentar
Odreditikoedapazinaunesreenog

164

Ko e da odvoji opremu unesreenog i obezbedi je (po mogustvu fotografisanjem zabeleite


stanje svakog dela opreme unesreenog, upiite serijske brojeve, ako ste opremu dali nekom
nadlenomlicutraitepriznanicu,zapiiteime)
Kopribavljapotrebnuopremuzapruanjeprvepomoi
Kozadravaposmatraenapotrebnojudaljenosti
Kozapisujeinformacije(beleenjeinformacija):
Odinamicidogadjanjaispaavanjatepreduzimanjahitnihpostupaka,davanjekiseonika,
jertomoepomoimedicinskomosobljukododredjivanjanege(preduzeteradnjepre,
zavremeiposleronjenja)
Daliseudesdesiozavremeizrona;
Zatraite pismenu izjavu od para unesreenog (o njegovom postupanju) ili drugih
svedoka;
Podaciounesreenomime,datumrodjenja,adresa;
Popissvedoka,njihovaimena,adrese,telefonskibrojevi;
Popisopremekojujekoristiounesreeni(tip,markaidrugo)
Usloviokoline,vidljivostuvodi,temperaturuvode.
Podatakonivouobuenostiunesreenog(P1,P2idrugo);
Komejedostavljenizvetaj(institucija,lice)

T.13PODVODNAORJENTACIJA

165

- Instrumentizaorjentaciju,vrste,primena
- Korienjekompasa,tipinegreke
- Korienjeprirodnihorjentira(dno,dubina,svetlost,struja)
- Merenjeudaljenosti
- Planiranjekretanja
INSTRUMENTIZAORJENTACIJU,vrste,primena
Ronilakikompasbitaninstrumentzaroniocekojisekoristizaorjentacijupodvodom,moedatrpi
pritisak vodene sredine, koristi se u vodama gde nije mogua orjentacija uz pomo elemenata u
prirodnomokruenju.

Sat postavimo sat vodoravno i okreemo sve dokmalu skazaljku ne usmerimo ka suncu (moemo se
pomoi posmatranjem odraza sunca na staklu sata). Ugao koji ini mala skazaljka sa brojem 12 delimo
napolailinijakojagadelipokazujesmerjugasuprotnoodtogajesever,desnojezapad,levojeistok.

GPS Globalni Pozicioni Sistem (Global positioning system GPS) je sistem pozicioniranja uz pomo
satelitaprvobitnorazvijenzapotrebeamerikogministarstvaodbrane.

166

Nedostaci ovog sistema su da GPS prijemnik mora da Vidi satelit da bi mogao da izrauna svoju
poziciju (prepreke mogu biti zidovi peine, procepi i slino). Atmosferski uticaji mogu da utiu na
smanjenjepreciznostiuredjaja,tedautvrdjenipoloajodstupaiviedesetinametaraodstvarnog.
UzpomomobilnogtelefonauspostavljasevezasaCallcentromkojiimainformacijuolokaciji
dolaznogsignalaimoedadatanekoordinategdeseonajkojipozivanalazi.

Manonetarmerenjepredjenogputapraenjempotronjevazduha.

KORIENJEKOMPASA,tipinegreke
Razlog za upotrebu kompasa je odravanje smera ronjenja u uslovima smanjene vidljivosti kada ne
vidimo referentne take za orjentaciju u prirodnom okruenju (mutna voda, ronjenje nou, magla po
izronunapovrinu, ronjenje izmedjupovrineidna,ronjenjeuplavom). Upotreba kompasa u ronjenju
dajesigurnost,samopouzdanjeispreavadaseizgubite.
Kompas se sastoji od magnetne igle, kuita i pokretnog prstena. Magnetna igla je smetena u kuitu
ispunjenomuljem,namagnetisanajeistalnopokazujesever.
Magnetski severni pol lei 1609 kilometara (1.000 milja) juno od stvarnog severnog pola, to je bitno
kod korigovanja ukoliko koristimo karte da bi se kretali po nekom specifinom kursu. Ronioci prelaze
manjeudaljenostibezkorienjakarteteovonemabitnoguticaja.
Treba imati na umu da je igla kompasa namagnetisana, pa treba kompas drati dalje od metalnih
predmeta (eline boce za ronjenje, ronilaki no i drugo), jer e oni privlaiti namagnetisanu iglu i
pogreno prikazivati sever i dovesti do devijacije kompasa (otklona) i pogrenog navodjenja. Zato pre
ronjenjaproveritedalinekideovaeopremedovodidodevijacijekursa.
Igla mora da se stalno neometano kree igra u ulju pokazujui na sever. Da bi ovo postigli pri
korienju kompasa moramo stalno da ga drimo u vodoravnom poloaju u pravcu napred nazad i u
pravculevodesno.
Dobarkompasmoradaimaplastinokuiteotpornonaudar,ispunjenouljekojespreavazamrzavanje
kompasa i koje stabilizuje igranje magnetne igle, mora da ima pokretni prsten (bazel) sa jasno itljivim
oznakama podele na 360 stepeni, i da ima indeksni znak. Pokretni prsten mora da ima mogunost
okretanjapodvodomaliumeridanijemoguedagasluajnimdodirompomerimo(moradaostaneu
poloajuukomsmogapostavili).Nagornjojstranikompasanakuitusenalazilinijasmerakojanam
pokazujesmerkojimtrebadasekreemodabiostalinaplaniranomkursu.
Dobarkompasmoradaimamogunostoitavanjabonoiodozgo.

167


SuuntoSK7saoitavanjembonoiodozgo
Korienje kompasa Ronilac koji zna i pravilno koristi kompas, mora da mu bezrezervno veruje bez
obziranasubjektivnioseajpravcapodvodom.
Prvo treba odrediti referentnu taku (odredite) prema kojoj elimo da ronimo. Nakon ovog treba
postaviti poetni kurs prema referentnoj taci, a to radimo tako to liniju smera centralnu liniju
uperimo(nanianimo)upravcureferentnetake,saekamodasemagnetnaiglaumiri,paondaindeksni
znaknapokretnomprstenu(bazelu)zarotiramo,dokganepostavimouistulinijusamagnetnomiglom.
Dobro bi bilo da na tablicu zapiemo kurs (da bi mogli ponovo da ga namestimo u sluaju pomeranja
bazelatokomronjenja.
Predzaronjojednomproveritekurssamestasakogastegaiuzeliprviputisakogamoratedakrenete
uronjenje.Pozaronuorjentiitesepremaseverupomerajuiosuvaegtelasvedoksemagnetnaiglane
poklopisa indeksnom oznakom nabazelu. Sada krenite sa plivanjemusmeru koji vam pokazuje linija
smeraucrtananakuitu.Svevremevoditeraunaopoloajuteladavamseosatelapoklapasalinijom
smera.Poloajrukuzavisiedalijeoitavanjekompasabonoiliodozgo,kaoiodtogadaliplivamona
vee udaljenosti ili ne (ako je oitavanje odozgo, moete saviti ruke u laktovima i oitavati kompas
odozgo).
Sve vreme kretanja osa tela mora da se poklapa sa smerom kretanja inae e doi do odstupanja u
kursu.Pogreanpoloajtelajeglavnirazlognetanogsledjenjakursaizatodanebidolodoodstupanja
odkursaodreditejednoglanagrupedasekreemaloizaibonoodonogkojivodikurtegakontrolie
dalidripravilanpoloajtelaipravilnopliva.
Kadastignetenaodrediteizraunajtepovratnikursdodajuiilioduzimajui180stepeni(akojekursbio
manji od 180 stepeni onda dodajte 180stepeni; ako je bio vei od 180 stepeni onda oduzmite 180
stepeni).Podesitekompaszapovratnikurs(pomeranjembazela)ivratiteseupolaznutaku.
U bistrim nama poznatim vodama esto se koristi kombinacija orjentacije uz pomo elemenata u
prirodnomokruenjuisakompasom,takodapresvakogulaskauvoduzasvakisluajutvrdimoikurs.
Trebaimatinaumudajemoguedanajednojistojlokacijiimamodverazliitestrujevode,povrinsku
strujukojaideujednomsmerudokstrujavodepridnuideudrugomsmeru.

168

Treba da budemo naroito paljivi ako skreemo levo ili desno od vodene struje i da tom prilikom
obratimo panju na ostale prepoznatljive oblike i formacije pod vodom koje e nam pomoi da se
orjentiemoupovratkunalokacijusakojesmopoli.
Vodene struje mogu ii ka obali ili od obale ka otvorenoj vodi, a ako vetar duva pod uglom na obalu
izazvae talasanje vode koja e dovesti do lokalnih strujanja vode koja prate obalu. Te vodene struje
pored toga to mogu izazvati probleme kod ulaska u vodu i izlaska iz nje, mogu ronioce pomerititi sa
planiranogkursakretanja.Ukolikoelimodadoemonanaeodredite,moraemodaprilagodimonae
kretanjeuzeviuobziruticajvodenestrujeodnosnoodstupanjeuvodenojstruji.
Zaproraunodstupanjauvodenojstrujimoramoznatiudaljenostdonaegodredita,brzinuplivanja
ipriblinubrzinuvodenestruje.
Kada su u pitanju vea vodena prostranstva, podatke o smeru i brzini vodenih struja moemo nai u
nautikimkartama.Ukolikotihpodatakanema,moemodaizraunamobrzinuvodenestrujenaosnovu
toga to emo na vodu staviti predmet koji pluta i izmeriti koliki put pree za odreeno vreme. Poto
znamo da predmet koji plovi brzinom od 1 vora prelazi 0,52 metra u sekundi, moemo izraunati i
brzinuvodenestrujenalokacijigdeelimodaronimo.

GrafikiprikazkursaodtakeAdotakeB:
Naabrzinaplivanjapodvodomje3metrausekundi
Dabipreplivali300metara(udaljenosttakeAB300:3=100)trebaenam100sekundi.
B

300metara
Vodenastruja


ObalaA
TakaAizkojepolazimoutakuB

169

Grafikiprikazbrzinevodenestrujenamestugdeelimodaronimo:
brzinavodenestrujeje1vor.
Jednanautikamiljaje1852metra.
Jedansatima3600sekundi.
1852:3600=0,5m/sec
ZnaidokbudemobudemoroniliodtakeABodstupaemoodnaegkursa0,5metarapo
svakojsekundironjenja.
B___50m__________.B
1



Vodenastruja

ObalaA(TakaAizkojepolazimoutakuB)

GrafikiprikaztakeB
2
radikorekcijestrujevode(50muzstrujuodmestaodreditaB):
B
2
_______50m______B_______50m______.B
1



Vodenastruja

ObalaA(TakaAizkojepolazimoutakuB
2
radikorekcijestrujevode)

170

KORIENJEPRIRODNIHORJENTIRA(dno,dubina,svetlost,struja)
Orjentacijapodvodomuzpomoelemenatauprirodnomokruenjujenajeekorienvidorjentacije
prisutan u veoj ili manjoj meri kod svih ronjenja bilo kao osnovni vid orjentacije ili kao pomoni.
Roniociganajeekoristekodronjenjaubistrimvodamanalokacijamapoznatimsaranijihronjenja,ali
i u drugim ronjenjima kada pored smera ronjenja i merenja preene razdaljine koriste elemente u
prirodnomokruenjudabiseorjentisalitokomronjenja.
Zaorjentacijupodvodomuzpomoelemenatauprirodnomokruenjukoristimo:
geografskeoblikeiprirodneformacijepodvodom
oblikdna
dubinavode
kretanjevode
oznakepostavljeneljudskomrukom
svetlost
zvuk
Korienjegeografskihoblikaiprirodnihformacijapodvodomzaorjentaciju
Dolaskom na lokaciju za ronjenje prvo treba da osmotrimo formacije koje postoje na kopnu, jer
formacijetlapodvodomnajeesunastavakformacijakojepostojenaobalivanvode.Zbogtogaipod
vodomimaemoreljefslianonomkojisenalazinakopnu.

Odprirodnihformacijapodvodomzaorjentacijumoemokoristiti:
Grebene,zidoveistrminepodvodom
Formacijestenapodvodom
Izboinestena
Alge
Grebeni,zidoviistrminepodvodomJednaoddobrihtaktikauorganizacijironjenjaiorjentacijipod
vodomkadazaronzapoinjemoulaskomuvodusaobale,plae,uvale,jesteorjentacijauzkorienje
padine linije obale koja se prua pod vodom, ili ronjenje uzdu linije obale ili zida pod vodom. Ako

171

zapoinjemoronjenjeprateipadinuobalekojanamsepozaronunalazisanaelevestrane,roniemo
uz padinu obale odreeno vreme (na primer 20 minuta). Tokom ronjenja, padina obale e nam sve
vremebitisalevestranetelaitoenamsluitikaoorjentir.Posleplaniranogvremenaronjenjautom
pravcu,moiemodasevratimoupolaznutakutakotoemookrenutiteloza180
o
ivratitisenazad
pratei liniju padine obale koja e nam sada biti sa nae desne strane. Posle odreenog vremena
ronjenjautompravcu(20minutatokontroliemonaronilakomsatu)naiemoseublizinipolazne
takekojutrebadapotraimopogledom.

zaokret180
o
Ronimo20minuta
Povratakupolaznutaku(ronimo20min)Polaznataka

Linijaobale

Naistinainkoristiemozaorjentacijuzidoveistrminepodvodom.Akosednopodvodomnagloobara
i ne prati vie padinu obale, to je za ronioca pokazatelj da e ako nastavi da roniniz strminu zalaziti u
dubljuvodu,odnosnoiiudubinu.

Svedokbudemoimalivizuelnikontaktsareferentnomtakom(orjentirom,reperom)kojusmoodabrali
atomoebitizidpodvodom,miemoimatioseajzasmerkojimtrebadasekreemo.
FormacijestenapodvodomFormacijestenakakoseprostirunizobalu,takoenastavitidasepruajui
pod vodom te ih moemo koristiti kao orjentacione take u ronjenju. Ronioci se jo na povrini vode

172

orjentiu u pravcu cilja gde ele da stignu ronjenjem i tako zaranjaju, pa se esto desi da jo tokom
zarona doe do poremeajau orjentaciji jer dolazido rotacije okouzdune osetela. Da bi ovoizbegao
ronilac se jo na povrini postavlja u pravcu cilja gde eli da stigne, zatim gleda pod vodom formacije
stenadabiugranicamavidljivostiizabraodveistaknutestenepomoukojihbiutvrdiosmerkretanjaak
iakodoedoneeljenogrotiranjatelatokomzarona.Posilaskupodvoduronilacplivapokursuprema
tim stenama i pre nego stigne do njih odabire sledee dve stene koje e ga voditi na tom pravcu
ponavljajuitokolikojegodpotrebnodabidoaodocilja.
Stenejedinstvenihoblika,izdvojenegrupacijestenanamorskomdnu(sekepodvodom)islinomoemo
koristitikaoorjentacionetakekojeemozapamtitikaomestapromenesmerakretanja,mestaukojima
smozaroniliiligdetrebadazavrimosvojeronjenjeislino.Priovomtrebaimatinaumudastenjepod
vodomvrloliijednonadrugo,takodanedovoljnoobazrivomroniocukojinijeuoiospecifinedetalje
formacije,needatipravuorjentaciju,teronilactrebadaobratipanjunaodnossteneiokoline,daliu
neposrednojblizinisteneimanekogspecifinograstinja,otvoraidrugo.
IzboinestenaStenovitigrebeniestoimajuizboinekojeselakouoavajuuvodipatakomoguioni
posluiti kao orjentiri gde smo zaronili, promenili smer kretanja i drugo. Na ove izboine obratiemo
panju u povratku, da bi na odgovarajui nain usmerili nae kretanje i vratili se putem kojim smo se
kretalitokomronjenja.
AlgePoloajalgiirastinjeuodnosunanaskadaulazimouvoduilinjihovspecifianrasporeduodnosu
nadrugekarakteristikedna,moetakoeposluitikaoorjentirzaodreivanjepozicijeuvodiimestana
kometrebadaizronimo.
Oblikdna
Oblik dna i promene koje se deavaju, kako izgledaju i kako se menjaju, gde nastaju, mogu nam dati
dovoljnoelemenatanaosnovukojihemomoidaodredimonapoloajuodnosunaobaluiokruenje.
Ako ronimo niz kosinu dna, to e znaiti da se udaljavamo od obale a ako ronimo uz kosinu dna to e
znaitidaemoronjenjezavritinaobali.
Peani nabori na dnu nastaju ljuljanjem vode ime se stvaraju peane dine pod vodom koje su
takoformiranedaiduparalelnosaobalomtojejedanodpokazateljaukompravcujeobala.
Padinailizidpodvodomenamukazivatidazalazimoudubljuvodutoeodnaszahtevatipoveanu
opreznostipanju.
Dubina
Dubina vode u kojoj se nalazimo tokom ronjenja je jedan od elemenata koji nam mogu pomoi u
orjentaciji pod vodom. Tokom ronjenja nije retkost da bavei se doterivanjem nekog dela opreme, ili
zagledani u neto to nas je zainteresovalo, skoro neosetno promenimo dubinu na kojoj se nalazimo i
odemo dublje nego to smo planirali. Ovo takoe moe da se skoro neosetno dogodi kod ronjenja u
plavom ili uvodi sa smanjenom vidljivou. Ipak i u ovakvim situacijama treba da oslukujemo signale
koje nam alje nae telo, jer e nam na kretanje u dublju vodu ukazati tamnija boja vode, javljanje

173

potrebe da izjednaimo pritisak u uima i oseane hladnoe na delovima tela koji nisu pokriveni
neoprenskimodelom.
Uorjentisanjupodvodomenampomoiitodaveprilikomzaronazapamtimodubinu(ilizapiemona
tablicu)namestumarkerakojismoodabralikaopolaznomestozarona,jerpripovratkuupolaznutaku
ako budemo znali na kojoj dubini nam se nalazi polazni marker, moi emo da ga lake potraimo i
naemo kreui se u tom sloju vode. Takoe tokom ronjenja na mestima svih bitnih skretanja treba
zapamtitiilizapisatiutablicudubinereferentnihtaakabitnihzaorjentisanjeupovratku.

Kretanjevode
PokretitalasakojiselomeoobaluTokomronjenjaroniocisunaroitoupliimvodamaimaliprilikuda
oseteispodvodenepovrinepokretetalasakojiselomeoobalu.Ovoseispodvode(vieumoru,manje
u jezerima) manifestuje kao kretanje vodene mase naprednazad ka obali, s tim da su snaniji udari
vodenemaseupravcuobalenegoupovratku.Posmatranjemalgiibiljapodvodommoemouoitidase
onesnanijeklanjajuupokretukaobalinegonadrugustranuitimenampokazujugdejeobala.
Vodene struje Poznavanje vodenih struja na lokaciji gde ronimo takoe mogu da nam poslue kao
orjentirizakretanjepodvodom.Obinoronjenjepoinjemozaronomironjenjemuzvodenustrujudo
odredita, u povratku roniemo po istoj putanji ali niz vodenu struju, koristei snagu i brzinu vodenog
tokaimeemoseupovratkumanjezamaratiasamimtimiimatimanjupotronjumedijumazadisanje.
Trebaimatinaumudajemoguedanajednojistojlokacijiimamodverazliitestrujevode,povrinsku
strujukojaideujednomsmerudokstrujavodepridnuideudrugomsmeru.
Treba da budemo naroito paljivi ako skreemo levo ili desno od vodene struje i da tom prilikom
obratimo panju na ostale prepoznatljive oblike i formacije pod vodom koje e nam pomoi da se
orjentiemoupovratkunalokacijusakojesmopoli.
Vodene struje mogu ii ka obali ili od obale ka otvorenoj vodi, a ako vetar duva pod uglom na obalu
izazvae talasanje vode koja e dovesti do lokalnih strujanja vode koja prate obalu. Te vodene struje
pored toga to mogu izazvati probleme kod ulaska u vodu i izlaska iz nje, mogu ronioce pomerititi sa
planiranogkursakretanja.Ukolikoelimodadoemonanaeodredite,moraemodaprilagodimonae
kretanjeuzeviuobziruticajvodenestrujeodnosnoodstupanjeuvodenojstruji.
Oznakepostavljeneljudskomrukom
Bove, dokovi, olupine pod vodom, potopljene izgubljene vre za lov ribe, uvarke za uvanje ulovljene
ribe, delovi opreme i broda potopljeni u vodu, ostaci sidra, mree kao i oznake postavljene u vodi
ljudskomrukom(sidrosakonopom,rukavicazaronjenjepritisnutakamenom,bljeskalica)mogusesami
iliukombinacijisadrugimformacijamaigeografskimoblicimakoristitikaodobrielementizaorjentaciju
u ronjenju. Ova mesta i oznake se ne retko koriste kao poetne take za ronjenje ili take u kojima
elimodazavrimoronjenje.

174

Svetlost
Kaoreferentnetakezaorjentisanjepodvodommoemokoristitirazneizvoresvetlostiuvodi:
- Sunceinjegovesvetlosnezrake
- Mesec
- Povrinskaipodvodnasvetla
SunceinjegovizraciTokomletaikadasuvedridanisuncedubokoprodirepodvoduimoebiti
odpomoizaodreivanjesmerakretanjapodvodom.Prezaronjavanjatrebadaobratimopanju
nastepenzamuenostivodejerodtogazavisiukojojesemerisunceprobijatikrozvodu.
Potrebnojedaprezaronaustanovimopoloajsuncainjegovihzrakapodvodomuodnosuna
napravacismerkretanjatokomronjenja,kaoiputanjukretanjasunca.
Ukoliko nam se sunce nalazi prilikom zarona polulevo nazad, prilikom povratka na mesto zarona gde
smo poeli ronjenje, sunce treba da se nalazi poludesno napred. Pri ovom treba imati na umu da se
kako veme prolazi sunce kree preko neba pa ovaj nain orjentacije treba koristiti sa pojaanom
panjom.Trebaimatiuvidudaupotrebaovihorjentirazavisiodvremenskihuslova.
MesecMesecinjegovasvetlostsuodpomoikodnonogronjenjajerebitividljivpodvodom.Zbog
togajodoksenalazimonapovrinivode,trebadauoimonjegovpoloajiputanjukretanjauodnosu
na na smer i pravac kojim emo se kretati pod vodom. Tokom kretanja kontrolisaemo gde se nalazi
meseckoristeinainkakosmotoradiliikadajebiloupitanjukorienjesuncakaoorjentira.
Povrinska i podvodna svetla se mogu takoe koristiti za orjentaciju u ronjenju i iznalaenje pravca i
smerakretanjapodvodom.Kodnonihuronasausidrenogbroda,estosemestouronaosvetljavajakim
povrinskim svetlom vidljivim i pod vodom koje e navoditi ronioce da lake nau izlaznu taku na
zavretkuronjenja.
Takoekodnonihronjenjapomoienampostavljanjesvetlanalinijiuronatakotoemojednosvetlo
postaviti na obali dovoljnodalekoodvode daganeodvuku talasi,adrugo manjena uzvienommestu
neto udaljenijem od obale, tako da kada se gleda sa povrine vode nalaze se jedno iznad drugog i
pokazujupotrebnulinijukretanjaroniocukaizlaznojtakinaobali.

Zvuk

175

Veznamodazvukbreputujepodvodomnegokrozvazduh,idazbogtoganemoemopodvodomda
odredimo iz kog pravca dolazi zvuk. Meutim mi emo oslukivati zvukove da li se pojaavaju ili slabe,
jer pojaavanje zvuka ukazuje da se pribliavamo izvoru zvuka a slabljenje da se udaljavamo od izvora
zvuka.
Na prostiranje zvuka pod vodom utie temperatura vodenog sloja jer vodeni slojevi razliite
temperature imaju i razliitu gustinu. Na mestima gde se sastaju dva temperaturna sloja (termokline),
zbograzliitegustinevodesjedneidrugestranetermokline,zvunitalasiegubitienergijutesemoe
desitida onoto ujemo iznad termoklineneemo uti kadasebudemonalaziliispod termokline. Zato
prizaronutrebazabeleitidubinuvodenakojojsejavljafenomentermokline.

Mehuriiizdahnutogvazduha
Mehurie izdahnitog vazduha moemo koristiti kod zarona u vodi sa smanjenom vidljivou kada ne
vidimodno(ilikodzaronauplavo)usituacijamakadasmoizgubiliorjentacijutajegoretadole,jer
enamonisvojimkretanjemkapovriniukazatipravackaizlaskuizvode.Mehurievazduhakoristimo
zaorjentacijuikadadoedogubljenjaroniocaodgrupe,kadaostalilanovigrupeformirajukrugime
e izdahnuti mehurovi vazduha grupe biti uoljiviji na povrini, tako da e ih ronilac koji se odvojio od
grupelakeuoitiivratitisegrupizaronjavanjemumehurovevazduhakojestvaragrupapodvodom.

MERENJEUDALJENOSTI
Za dobru orjentaciju pod vodom, pored dobrog poznavanja prirodnih putokaza koji bi nas navodili u
kretanju pod vodom, neophodno je osposobiti se za pravilnu procenu preenog puta i razdaljina pod
vodom. Ukoliko nije neophodno da preeni put i razdaljina budu tano (to kau u milimetar)
odreeni,ondaupraksikoristimonekolikonainazamerenjekojinamdajupriblinotanepodatkeato
sumerenja:
Pomouronilakogsata
Brojanjemciklusazamahaperajama
Manometrompraenjempotronjevazduha
Merenjerukama
Odreivanjerazdaljinemerenjepreenogputapodvodomuzpomoronilakogsata
Jedanodnajjednostavnijihnainaodreivanjarazdaljinemerenjapreenogputapodvodomuzpomo
ronilakog sata je kada do cilja (markera)doemo ronjenjem uz padinu linije obale u odreenom
vremenu(odrecimo15minuta)nakonegaseokreemoza180
o
stepeniivraamoupolaznutakugde
bitrebalidasenaemonakonronjenjaupovratkuistomputanjom(utrajanjuod15minuta).

176

Primer1
15minutaronjenjadopolaznetake
PolaznatakaABCilj
15minutaronjenjadocilja

Linijaobale

Primer2
Ronilac polazi iz take A i merei vreme na ronilakom satu 15 minuta roni ka taki B gde poinje
podvodnigrebenkojiodlinijeobaleukosovodiuotvorenuvodudotakeC.
RonilacutakiBskreelevoiprati5minutalinijupodvodnoggrebenaiupetomminutustienaciljC.U
cilju se okree za 180
o
stepeni i vraa ronei uz greben 5 minuta, kada dolazi u taku B u kojoj skree
desno i pratei liniju obale roni 15 minuta ka polaznoj taki A u kojoj treba da se nae u petnestom
minuturonjenja.

PovratakiztakeCuBuzpodvodniRonjenjenizpodvodnigreben
greben5minutaC5minutauodlaskuizBkaciljuC

Aronjenje15minBAPodvodnigrebenideodobale
Polaznatakaronjenje15minutaABB

Linijaobale

Drugi nain korienja ronilakog sata za odreivanje udaljenosti pod vodom, vezan je za poznavanje
brzine ronjenja ronioca. Ukoliko ronilac poznaje svoju brzinu ronjenja pod vodom i zna koliko je
vremenaproveoroneiuodreenompravcu,moeizraunatipriblinotanoudaljenostkojujepreao
tokomronjenja(ilidaizraunakolikovremenatrebadaronidabipreaoodreenorastojanje).

177

Brzina ronjenja se razlikuje od ronioca do ronioca jer na nju utiu razliiti faktori kao to su fizika
pripremljenostronioca,telesnagraa,ukupnamasaroniocaiopreme,dalironiuvodenojstrujiilinei
drugo.
Svaki ronilac treba da utvrdi svoju brzinu ronjenja tako to e u vie navrata, normalnim tempom
preroniti odreenu udaljenost (bazen), i izmeriti vreme za koje tu udaljenost preroni. Sabiranjem iz
merenih vremena svih pokuaja i podelom sa brojem pokuaja dobiemo proseno vreme koje nam je
potrebno da preronimo tu udaljenost (bazen), a iz tog podatka moemo onda izraunati koliko metara
preronimozajedanminut.

Merenjepreenogputabrojanjemciklusazamahaperaja
Ovajnaimerenjapreenogputasekoristikodtakmienjaupodvodnojorjentacijiiomoguavadase
ronilac zaustavi i ponovo nastavi kretanje a da ne doe do promena u tanosti merenja. Loa strana
ovakvog naina merenja preenog puta je to ronilac sve vreme mora biti skoncentrisan na brojanje
ciklusazamahaperajem.
Za jedan ciklus zamaha perajima (pokret noge sa perajem iz gornje take u donju i povratak u gornju
taku) prosean ronilac pree oko metar pod vodom. Ronilac moe izraunati koliko pree za jedan
ciklus perajima tako to e odreenu duinu (duinu bazena) prei brojei cikluse zamaha perajem.
Ponavljajui vie ovakvih merenja doi e do prosenog broja ciklusa, a kada duinu bazena podeli sa
prosenimbrojemciklusadobiekolikometaraprelazisajednimciklusomzamahaperaja.

Akoronimouzstrujuvode,moedoidogreakaumerenjupreenogputatakodatrebaobratitipanju
naovajelement.
Merenjepreenogputamanometrompraenjempotronjevazduha
Ovaj nain merenja preenog puta se primenjuje kada nije neophodno tano merenje preenog puta
ve priblina vrednost. Najee su to situacije kada se prelaze vee duine, kod pretrage terena,
kretanjapoablonuislino.

178

Na poetku ronjenja kada krenemo iz polazne take ustanovimo pritisak u ronilakoj boci, i kada
stignemo na cilj (ili taku u kojoj menjamo smer) pogledamo koliko smo potroili bara vazduha ili
medijuma za disanje (recimo da smo potroili 40 bara). Kada se budemo vraali u polaznu taku kada
budemo potroili istu koliinu vazduha (40 bara) onda bi trebali da se nalazimo u blizini polazne take
kojuemopronaiosvruiseitraeiprepoznatljivemarkerekojesmozapamtiliprepolaskaizpolazne
take.
Problem predstavlja mogua pojava greke zbog nepreciznosti manometra koji ne moe pokazati
potroenih2ili3bara(podeocisupo10bara),kaoinepreciznostusluajevimakadasedubinaronjenja
bitnije menja (sa porastom dubine raste potronja medijuma za disanje, hladnija voda poveava
potronjumedijumazadisanje).Takoeronjenjeuzstrujupoveavapotronjumedijumazadisanje.
Merenjepreenogputarukama(pedaljoko22cm;hvatrairenihruku170cmuproseku)sekoristiza
merenjekraihudaljenostipodvodomilimerenjepronaenihpredmetapodvodom.
OrijentacijapomouSuncasvakidanugodiniu6satiujutrosuncejenaistoku,u12satinajugu,u
18satinazapadu.Najunojhemisferijeu12satisuncenaseveru.

PLANIRANJEKRETANJA
Planiranjerealizacijeronjenjauzorjentacijutrebadaobuhvati:
- Orjentacijunapovrinivode
- Orjentacijuuvodi
- Odreivanjesmeraronjenja
- Povratakkaizlaznojtaki
Orjentacijanapovrini
Da bi uspeno realizovali ronjenje orjentacijom jo na povrini vode pre zarona moramo sagledati sve
potrebne elemente i napraviti plan ronjenja. Sagledavanje ovih elemenata je najvaniji deo pripreme i
onmoradanamdaodgovoreostrukturidnanalokacijigdeplaniramodaronimo,tamoemooekivati
od vode ima li vodenih struja i u kom pravcu se kreu, ima li kavih uoljivih znakova koji nam mogu
posluitikaomarkeriuorjentacijiislino.
Naini prikupljanja podataka o ovome su razliiti poev od toga da se o tome raspitamo kod lokalnog
stanovnitva, ronilaca koji su ve ronili na toj lokaciji, informacije koje nam daje voa ronjenja tokom
brifinga pre ronjenja, od lica koje nas je dovezlo amcem na lokaciju za ronjenje i drugo. Ovo znai da
ronioci koji uestvuju u realizaciji ronilake akcije moraju paljivo sluati brifing pre ronjenja jer e im
tadavoaronjenjailionajkoorganizujeronjenjedatiinformacijutaihoekujenamesturonjenja.Bilo
kakve nejasnoe ili nedovoljno shvaena ili razjanjena pitanja moraju se kroz dodatna pitanja voi
ronjenjailiosobikojaorganizujeronjenjerazjasniti.

179

Ako se kojim sluajem desi da iz nekih razloga lan grupe nije prisustvovao brifingu, obavezno se
moramo informisati kod voe ronjenja ili kod nekog od lanova ronilake grupe o tome ta moemo
oekivatipodvodom.
Tokom samog ronjenja ronioci primaju veliki broj informacija tako da nije retkost da zaborave deo tih
informacijaameunjimaibitnezaorjentisanjepodvodom.Zbogtogapreronjenjatrebadanapravimo
skicu mape terena na kome emo roniti u kojoj emo oznaiti smer kretanja tokom ronjenja, oznaiti
referentnetakevanezanaeorjentisanjetokomronjenja,dubinenakojojseonenalaze,udaljenosti,
poloaj sunca i drugo. Skicu upisati na tablici koju emo poneti sa sobom pod vodu da bi mogli po
potrebidajekonsultujemo.Ovuskicuslediemopodvodom.
Nakon ovoga treba napraviti plan ronjenja sainiti skicu kretanja pod vodom (vizuelizacija) u kojoj
emoodreditigdeemoroniti,odreditiglavnismer,udaljenosti,dubinuivremeboravkapodvodom,sa
ucrtanim karakteristinim lako prepoznatljivim objektima pod vodom, potujui pri tom pravilo da se
treinavazduhakoristizaodlazaknaodredite,treinazapovrataknamestoizrona,atreinanamslui
kaorezervausluajudanemoemodapronaemomestoizrona(amac,brod,obala).Skicukojatreba
da je jednostavna, jasna, treba da sainimo na tablici za pisanje pod vodom koju emo nositi sa nama
tokomronjenjaipopotrebijekonsultovati.Tekkadasmosveovouradilimoemoseopremljanispustiti
uvodu.
Ukoliko elimo da zaronimo na nama poznatoj lokaciji na otvorenoj vodi, da bi odredili taan poloaj
lokacijena kojoj elimo da zaronimo, koristiemomarkere koje smo definisali za odreivanje pozicije, i
to tako to smo na obali uoili dva objekta u liniji poloaja lokacije. Nakon toga nau poziciju emo
pomerati po toj liniji dok nam se ne poklope linije markera koji se nalaze sa leve i sa desne strane
prvobitna dva markera na obali, tako da se te tri zamiljene linije ukrtaju u taki na kojoj se mi
nalazimoigdejelokacijanakojojelimodazaronimo(iznadpotonulogobjektakojielimodaistraimo).

Ako se nalazimo na otvorenoj vodi velikog jezera te ne vidimo obalu i markere koji bi nam pomogli u
orjentaciji, moemo pokuati da se orjentiemo uz pomo sunca i sata i to tako to emo manju

180

skazaljku sata usmeriti ka suncu, a simetrala izmeu nje i broja 12 pokazivae nam pravac jug a
suprotnoodtogasever.Naosnovutogaipakemomoidaseorjentiemoipronaemoobaluiakoju
nevidimo.

Orjentacijauvodi
Po ulasku u vodu, dok se jo nalazimo na povrini, potrebno je da se orjentiemo ka odreditu gde
elimo tokom ronjenja da stignemo. Da bi bili sigurni da emo slediti smer kojim planiramo da se
kreemo,jonapovrinitrebadasepostavimoupravcuodreditaipotompogledamopodvoduimali
nekihorjentirakojibinampodvodomutvrdilismerkretanjaakiusluajevimaneeljenogrotiranjatela
tokom zarona. lan grupe koji je zaduen za orjentaciju, zaranjae nogama na dole koristei kao
referentnetakeostaleronioceokosebe.
Kada stignemo na dno, treba da prouimo okolinu iz kog pravca vuku vodene struje, sa koje strane se
nalazi sunce (mesec), kakav je opti izgled dna, sastav, koja je dubina na mestu zarona, da li dno ima
nagibidrugo.
Treba odabrati referentnu taku na osnovu koje emo prepoznati nau polaznu taku kada se
vratimo, a ako je potrebno moemo je i dodatno oznaiti postavljanjem nekog znaka radi lakeg
prepoznavanja. Referentna taka moe biti sidro koje smo osigurali na dnu da se nee otkaiti usled
kretanja mora, kamenje postavljeno u obliku krsta, ostavljen deo opreme, postavljena bljeskalica, ili
kamenkarakterisinogoblikakojiemolakoprepoznati.
Odreivanjesmeraronjenja
Kada siemo pod vodu treba da odredimo smer ronjenja i smer povratka. Na tablici sa skicom terena
treba da upiemo poetnu dubinu na polaznoj taki kao i dubine referentnih taaka, jer e nam ovi
podacipomoidalakepronaemoreferntnetakeupovratkunamestoizrona.
Trebadaupiemosmerronjenjakojimemosekretati,oznaitedalivamsepadinaobalenalazisaleve
ilidesnestranetela,sakojestranevamjesunce(mesec)islino.
Treba da zapamtimo povratni kurs povremenim okretanjem iza sebe da bi sagledali uoljive znake
(usamljenastena,predmetipostavljeniljudskomrukom,potonulogplovnogobjektaidrugo)kojievam
pomoiprepoznavanjeipovatakutakuizrona.
Upiite u tablicu vreme polaska ka odreditu i eventualno vreme zadravanja u mestu tokom ronjenja,
tojenaroitikorisnokodronjenjauzzidiliduobale,jeretesenakonodreenogvremenaronjenjau
tomsmeruokrenutiza180stepeniiduzidailiobalevratitikapoetnojpoziciji.
Kontroliite pritisak u ronilakoj boci, pravilo je da prilikom ronjenja treinu vazduha potroite tokom
kretanja pod vodom ka odreditu, treinu za povratak na poetnu poziciju taku izrona, i treinu

181

ostavitekaorezervuusluajudanemoetedapronaetetakuizronailipolaznutakuakosevraateu
nj(amac,brod,obaluislino).

Povratakkaizlaznojtaki
Ne treba odstupati od plana ronjenja (ako to nije nuno) ili skretati sa planiranog kursa. Ako ipak
skrenemosaplaniranogkursailipravimopreice,ondatotrebadaubeleimonatablicuzapisanjepod
vodom.
Akoprilikomkretanjapodvodomizgubimopravactrebadastanemoipokuamodaseorjentiemopre
negosejovieizgubimo.
Staniteiosmotriteokolinu,uoitepojedinostiuokruenju,smerstrujanjavode,daliplivateniznjukao
tosteiplanirali,obratitepanjugdejesunce(mesec),kakavjeizgleddnaidrugo,dalisetasaznanja
poklapajusaonimapreitokomronjenja.
U pokuaju da pronadjete mesto zaranjanja proverite da li vidite specifina obeleja koja ste uoili
prilikomzaranjanjanamestuurona,dalisevidemarkerikojesteostavili,imalibrodakojinasjedoveo
nalikacijuilironilacanapovrini.
Da bi pronali mesto zaranjanja, dovedite sebe na poetnu dubinu na kojoj je bila referentna taka
prilikomzaronaipotraiteprepoznatljivaobelejauoenajoprilikomzarona.
Traiteodostalihroniocavaegrupedavasusmerekamestuizrona.
Na kraju ako nemate drugo reenje, Izronite na povrinu potujui dozvoljenu brzinu izranjanja i
sigurnosnizastanakna3metara,iponovoseorjentiite.Utvrditekudatrebadasekreeteiplivanjemili
ronjenjemdoitenamestoizrona.Akosteizmoreniinematesnagezaplivanjezatraitepomo.

182

T.14PRETRAIVANJE,PRONALAENJEIVADJENJEPREDMETA
- Sagledavanjesvihrelevantnihfaktora
- Planiranjeiizbortehnikepretraivanja
- Vrstemetodepretraivanja
- Obeleavanjeiuvrivanjeobjekata,predmeta
- Izvlaenjepredmeta
- Podizanjepredmeta
- Korienjealata
- Sigurnosnemere

SAGLEDAVANJESVIHRELEVANTNIHFAKTORA
Dabiorganizovalipretraivanje,nalaenjeivadjenjepredmeta,neophodnojedaprethodnoprikupimo
sve potrebne informacije, sve potrebne saglasnosti i saznanja koja bi nam pomogla da kvalitetno
organizujemoovuakcijuito:
a) Prikupljanjeinformacijaomestunakojejepredmetpotonuo:
Vrstavode(reka,jezero,more,privredniobjekat)

183

Udaljenost od obale / lokacije . Treba nastojati da sa to veom sigurnou odredimo


poziciju na kojoj je zadnji put predmet vidjen, pao u vodu, potopljen, ili da odredimo
priblinotanomestogdebitrebalovritipretraivanje.Ukolikotoneuradimo,moese
desitidapretraivanjebudeuzaludnojerpretraujemosatimanapogrenommestu.
Dubinanakojojesevritipretraivanje
Prosena vidljivost (doba dana kada se vri pretraivanje; vidljivost na mestu
pretraivanja)
Sastavdna(muljevito,dnoodtvrdezemlje,kamenito,ljunkovito,hridinasto,kakvaje
konfiguracija)
Protok(imalijakevodenestruje;kakvisuuslovinapovrinivodepunotalasa)
b) Prikupljanjepodatakaopotonulompredmetu
tasetrai
Kolikojevelikpredmet
Kolikejeteineiodkogjematerijala
Kojejeboje
Kolikodugosevenalaziuvodi/kadajepotonuo

PLANIRANJEIIZBORTEHNIKAPRETRAIVANJA
Pretraivanje pod vodom e biti uspeno izvedeno, samo ako ronioci imaju jasan cilj i znaju ispravnu
primenu tehnike pretraivanja (zato ove tehnike pretraivanja ronioci treba povremeno da uvebavaju
tokomstanihronjenja).
Na osnovu prethodno prikupljenih relevantnih podataka definie se cilj i tehnika pretraivanja koji
trebadasadre:
- Traenje zapoeti na poznatoj taki, istraiti odredjenu povrinu i zavriti na utvrdjenoj taki.
Rezultat pretraivanja moe biti, pronalaenje traenog objekta ili potvrda da se objekat ne
nalazinatompodrujukojejepretraeno.

184

- Ostvariti vezu izmedju ronilaca i tima na povrini (full face maske sa komunikatorima;
upotrebom signalnih konopa. Ako se komunikacija vri signalnim konopom, ronilac i pratilac
morajubitidobroobueniovakvojkomunikaciji.Najboljejekoristitijednostavnesignalekojine
dovodedozabune:

Pratilacroniocu:
1povlaenjekonopaOK,svejeuredu.
2povlaenjakonopaStani,promenipravac,povucikonopac.
3povlaenjakonopaIdigore,izranjaj.

Ronilacpratiocu:
1povlaenjekonopaOK,svejeuredu.
2povlaenjakonopaTrebamijokonopa.
3povlaenjakonopaIdemgore,izranjam
4iviepovlaenjakonopaTrebamipomo

Ironilacipratilackadaprimeinformacijupotvrdjujujedasurazimeliponavljanjemistogsignala.

- Tehniku pretraivanja prilagoditi razliitim uslovima i okruenju (ronjenje u uslovima smanjene


vidljivosti;dubinskoronjenje).
- Naintraenjamorabitiizvedivsaobale,amca,broda.
- Koristitiosnovnuronilakuopremuapopotrebispecijalizovanu.
- Obezbediti nain obeleavanja pronaenog objekta (da bi mogli ponovo da ga nadjemo i
pristupimoorganizacijivadjenja)
- Naintraenjatrebadabudejednostavan,lakoobjanjivljudimakojieuestvovatiuakciji.
- Samopretraivanjenesmezahtevatiprevelikfizikinaporimebimoglabitiugroenasigurnost
uesnikapretraivanja.

185

- Obezbediti prisustvo rezervnog ronioca na povrini, spremnog i opremljenog da zaroni ako


ronilacilironilakiparzatraipomo,asistenciju.
Odabrani nain pretraivanja treba da nam garantuje da je pretraeno podruje u potpunosti
pregledano.
Planiranjeiizbortehnikepretraivanjaobuhvataju:
a) Odabirmetodepretraivanjauzavisnostitaseigdetrai
Metodepretraivanjasu:
izvazduha(osmatranjeizaviona;helikoptera;satelitom)
sapovrine(izamca;uzpomogrupeplivaa)
ispodpovrine
Bezobeleavanja
- Metodomkoncentrinihkrugova
- Metodomkvadrata
- Metodomposmatranja
- Hidroplaniranjem
Saobeleavanjem
- Metodomparalelnihkurseva
- Sistemomobeleavanjapojaseva
Pretraivanjeuzpomopodvodnogvozilanadaljinskoupravljanje(ROV)
Pretraivanjemetaldetektorom
Pretraivanjesonarom
b) Kadaseodaberemetodapretraivanjaprelazisenapripremupotrebnihmaterijalnihitehnikih
stvarizanjenoizvodjenjeiradisenabrifingusaljudimakojieraditipretragu.
c) Akosetanoznatasetrai,mogudaseuradeipreliminarnepripremezavadjenje(podizanjei
izvlaenje) predmeta ; priprema liftova , uadi, sajla, alata, proraun teina tereta,
prikupljanjeinformacijaoiznajmljivanjuplovnihobjekata,dizalicaislino.
d) Proveraprikupljenihinformacijanalicumestaipretraivanje

186

e) Obeleavanjepronadjenogpredmeta(bovama,kavicalima,sinjalimaimprovizovanimbovama)

VRSTEMETODEPRETRAIVANJA
Metodepretraivanjasu:
izvazduha(osmatranjeizaviona;helikoptera;satelitom)
sapovrine(izamca;uzpomogrupeplivaa)
Pretraivanje nadzorom s povrine primenjuje se uglavnom u plitkim vodama sa dobrom vidljivou.
Ronilac pliva po povrini vode po pravcu dogovorene eme kretanja i pretraivanja. Putem konopca
kojim je vezan, je u komunikaciji sa pratiocem asistentom koji sa povrine prati kretanje ronioca
kontroliuidaliseizvravajuzadacikakojedogovoreno.
Pretraivanje kompasom s povrine Koristi se kada je voda plitka i bistra tako da traeni predmet
moemo videti i sa povrine. Dva ronioca plivaju po povrini jedan do drugog, jadan gleda levu stranu,
drugi gleda desnu stranu. Kada dodju do granice zone pretraivanja, okreu se za 180
o
i plivaju nazad
prema obali preklapajui pretraeni deo trase. Parovi plivaju napred nazad sve dok ne otkriju traeni
predmet.
ispodpovrine
Metodom koncentrinih krugova Izvodi se tako to ronilac koji pretrauje teren silazi pod vodu sa
konopom koji zakai za sidreni konop (ili ga dri drugi ronilac, i poputa duinu konopa kao je to
obeleenonakonopu(12metrailiviezavisnoodvidljivostipodvodom.Namestupolaskaudnozabija
markerdabinanjeganaiaoposlepretragekojuvriplivajuiukrug.Kaddodjedomarkeraizvlaigai
poputakonopzaobeleenuduinuiponovozabijamarkerudnoikreeukrugupretraivanje

187


Metodom kvadrata Ovaj metod je vrlo primenljiv u uslovima dobre vidljivosti. Kree se po kompasu,
razdaljina se meri vremenskom relacijom (koja e zavisiti od stepena vidljivosti, a moe se meriti i
brojanjemzamahaperajimatokoristenatakmienjimapodvodneorjentacijeutraganjuzamarkerom).
Izvodisetakotoronilackreeiztakexi5minutaplivapravonakonegaskreelevopoduglom90
O
i
pliva 5 min. Nakon ovoga skree levo pod uglom 90
O
i pliva 10 minuta posle kojih ponovo skree levo
poduglom90
O
ipliva10minuta.Potomponovoskreelevopodpravimuglomikreese15minutai.t.d.
Ovajpostupakponavljaireitimepodrujepretraivanjakolikojepotrebno.

188

Metodom posmatranja (hidroplaniranjem, posmatrakom komorom) Hidroplaniranje se koristi kada


elimobrzoda pretraimo nekoveepodruje nakometragamoza veim potonulim objektima kojise
lakeuoavaju.Ronilacsedrizakrilopodvodomkojejekonopomvezanozaamackojikriloironioca
povlai pod vodom za sobom. Dubinu ronjenja kontroliesam ronilac zakrivljavanjem krila na dole ili
gore ili drei ga u horizontalnom poloaju da ostane u nivou vode u kome se nalazi, brzina amca 2
vora.

Pretraivanje proeljavanjem Primenjuje se kada je potrebno pretraivanje s obale, mosta, nasipa,


mola,broda,amca.Pretraivanjenaovajnainsemoeobavitidoudaljenostiod60metaraodpratioca
asistenta.

189


Postoji stalna komunikacija izmedju ronioca i pratioca putem zategnutog konopca, na kome ronilac u
luku kreui se prvo u levu stranu a potom na desnu pretrauje teren. Pratilac prati poloaj konopca u
vodi i kada dodje trenutak za okret, dva puta povlai konop signalizirajui roniocu da napravi okret
istovremeno poputajui konop za dogovorenu duinu, te ronilac kree da roni na drugu stranu
pretraujui.
Metodom paralelnih kurseva (ovaj nain pretraivanja se koristi najee u rekama ali i na jezerima i
delovimamora).Konopnakarabinimakli\eniyoslonekonope

Sistemom obeleavanja pojaseva Izuzetno dobar i pouzdan sistem za pretraivanje koji zahteva vee
materijalnotehnikeusloveikadrovskustrukturu.Pojasjenaee50x100m;100x100mili100x400

190

metara,tozavisiodvrsteobjektakojisetraiiterenakojisepretrauje.Mreasemontiranapovrinii
potapauvodu.Pomerasepremetanjemdvategapoosnovi.

Pretraivanje kompasom ispod vode Moe biti izvedeno sa dva ronioca, kompasom i rezervnim
roniocem na obali. Prvo odrediti podruje pretraivanja (to ga vie suzimo, vee su anse da e mo
pronaitraenipredmet).

Kada radimo pretraivanje malih, plitkih, izdvojenih voda, jezera nastalih separacijom ljunka i peska,
akomulacije,uvaletesnaci,ondaodredjujemomestobezbednogulaskauvoduipoevodnjega,imajui
u vidu daljinu, vidljivost pod vodom podelimo povrinu za pretragu na sekcije ustanovimo kurseve i po
njimasekreemo.

191


Pretraivanjeuzpomopodvodnogvozilanadaljinskoupravljanje(ROV)podvodnovoziloROVsluiza
snimanjesituacijepodvodom,trebadaimanajmanjetrimotorazakretanjenaprednazad,goredole.
Kod sloenijih modela moe imati hidrauline ruke za seenje sakupljanje uzoraka ili izvodjenje radova
radovapodvodom.ROVtrebadaimaosvetljenje.
Pretraivanje metaldetektorom to se tie podvodnog pretraivanja detektorom,potreban je Pi(Puls
induktion)detektor,sagroundsistemom.Imajuiuvidudaserazlikujudetektorizasitnepredmete,od
onih za krupne, prvo moramo da definiemo ta emo traiti a potom se opredeliti za nabavku
detektorakojinijejeftin.
Detektori koji lociraju metal pod zemljom ili vodom, razlikuju dve osnovne grupe metala: ferometale
(gvozdja,celikeisl.)iobojenemetale(bakar,srebro,zlatoisl.)VrhunskiVlfmodeli,mogupravitiizvesnu
razliku izmedju obojenih metala, ali ako je zemlja bogata mineralima, mogu biti nepouzdani. Neretko
diskpogresiikododvajanjaferometala,zavisnoodvelicine,oblikaipolozajapodzemljom.
, ,
MinelabEscaliburIIFisher1280xAquanautEbingerUvex725Kstandard
Minelab Excallibur II, verovatno najbolji podvodni metaldetektor, ija BBS (Broad Band Spectrum)
tehnologijakojajeintegrisanauaparatomoguavamudaradina17razliitihfrekvencijaod1.5kHzdo
25.5kHz.Odlinadiskriminacijaiizuzetni"groundbalance"garantujustabilanradbezlanihsignalaiu
slanojvodi.Vodootporanjedodubineod66metara,amoesekoristitiikaoklasiankopnenidetektor.

192

Pretraivanjepoparalelnimpravcimajeestoprimenjivansistempretraivanjakadasetraeniobjekat
nalazi u blizini obale a pod vodom nema veih prepreka. Takodje se koristi kod pretraivanja irih
podrujanakojimaneznamotanomestopotonuapredmetapretrage.

Pratilacironilackojivripretraivanjesupovezanikonopcemikreuseparalelnonapreddogranice
podrujapretraivanjagdepratilacdajeznakipoputaroniocukonopzadogovorenuduinuivraajuse
nazad,ponavljajuipostupaksvedoknepretraeplanompredvidjenopodruje.Duinakonopcakoji
pratilacdajeroniocuzavisieodvidljivostipodvodomstimdatrebapreklapatipredjeneipretraene
delovedanebipreskoilipretraivanjenepreklopljenihdelovaterena.
Pretraivanjeputemosnovniioslonihkonopacadobaripouzdannainpretraivanjakojizahtevavee
materijalnotehnikeusloveikadrovskustrukturu

BovanapovrinivodeBovanapovrinivode
teg
teg

tegteg

BovanapovrinivodeBovanapovrinivode
Van vode napravimo koordinatnu mreu od konopaca na ije okove veemo tegove povezane sa
bovom koja ima dovoljnu duinu konopa da koordinatna mrea bude sputena na dno a da bova bude
na povrini oznaavajui podruje koje pretraujemo. Ronilaki par povezan bratskim konopom se
sputa pod vodu (ronilac koji osmatra je blie dnu a onaj koji obezbedjuje je iznad para) i poinje

193

pretraivanjeprateikonopekojiihnavodepopravcu.Razmakizmedjukonopazanavodjenjezavisiod
vidljivostipodvodominetrebadabudeiriod1paa.Kadaronilacpretraujuidodjedodrugogkraja
mree, prelazi na sledei konop za navodjenje i tako dok ne pretrai podruje koje pokriva cela mrea.
Nakon ovoga mrea se moe jednostavno premetanjem dva tega po osnovi preneti na susedno
podrujekojetrebapretraiti.
Pretraivanje sonarom Sonar ,
(),.
:.
. Zavisno od tipa sonara omoguava vam
pretraivanjevodeudvapravca.Uprvomsluajusteumogunostidagledateispredsebenaodredjenoj
daljini i pod uglom od 10' ili vie, a u drugom sluaju moete da pregledate vodu ispod sebe u veoj
dubiniipodveimuglom.
Sidescansonarradinaprincipuemitovanjaultrazvunihtalasaiprijemaonihkojiseodbijuodprepreka
te stvara vizuelnu dvodimenzionalnu sliku svega to se nalazi na dnu akvatorijuma koji se njim
pretrauje. U kombinaciji sa GPS prijemnikom i takozvanom motion reference jedinicom, sonar daje
izuzetno preciznu sliku stanja na dnu mora ili jezera, sa tanim dimenzijama, sastavom materijala i
orijentacijomuprostorusvihpotonulihobjekata.
Sa ovom opremom mogu se videti i najmanji predmetina dubinido 100 metara a u niskofrekventnom
reimuradapretraujepojasmorskogilidnajezerairine400metara,saobjestranesondekojasetegli
pod vodom, dok je u takozvanom preciznom, odnosno visokofrekventnom reimu rada, domet neto
manji,alijedobijenaslikaizuzetnopreciznaidetaljna.

OBELEAVANJEIUVRIVANJEOBJEKATA,PREDMETA
Obeleavanjepronadjenihobjekata,predmetasevribovama,kavicalima,sinjalimaiimprovizovanim
bovama.
Takodje obeleavanje se moe vriti na povrini: uz pomo vidljivih orjentira; ucrtavanjem pozicije na
kartu;uzpomoGPSsistema.

194


to je predmet vei, potrebno ga je obeleiti sa vie bova (na primer po jedna bova na svakom kraju i
jednanasredini),iliakopredmetnadnuleiudelovima,potrebnojeobeleitisvakideosvojombovom.
Svakabovaseobaveznomarkirainapovrini.

IZVLAENJEIPODIZANJEPREDMETA
a) Nakontojepredmetpronadjeniobeleen,utvrdjujesenjegovostanje,tojeststepenoteenja,
poloajnadnu....Proveravasedalijeranijepredpostavljenatehnikavadjenjaizvodljivai/ilise
nalicumestaprilagodjavauslovima.
b) Pripremapredmetazavadjenje(usluajupotrebe):
Mamutiranjemulja,peskaokopredmeta
Rezanjenamanjedelovepodvezivanjesajliilikonopa
Postavljanjerazupiraa
Umetanjevazdunihkomora
Prebacivanjepredmetaukontejner,korpuilileajzapodizanje
c) Vadjenje/izvlaenjeuzpomo:
Lifta
Sapovrinesaobaleilisaplovnogobjektadizalicomilikranom

195

Uduvavanjemvazduhauprethodnopostavljenekomore
Obaveznosepazidanedodjedouplitanjailipreplitanjapostavljenihkonopaisajli.
Primerpodizanjatereta:
Podiesetopodbronzeijesudimenzije:duina1,2metra,prosenairinaspolnjegprenika22cm,
prosenairinaupljinecevi14cm.
Predpostaviemo da je aproksimativan oblik topa isti kao oblik valjka. Treba da izraunamo kolika je
teinatopadabismoznalikolikonamikakvihliftovatrebazapodizanjetereta.
Obrazaczaizraunavanjeteine:G=Vxqt
Gteinatela;Vzapremina(dm
3
);qtspecifinagustinatela(kg/dm
3
)
Ime Specifinateinakgdm
3

Aluminijum 2,6
Bakar 8,8
Beton 2,4
Bronza 8,7
Cink 7,2
elik 7,8
Drvo 1
Led 0,9
Mesing 8,3
Olovo 9
Srebro 10,5
Zlato 19,5
Zapreminutopaizraunavamo:Vtopa=V
1
V
2

V
1
zapreminacilindrapunogmaterijala
V
2
zapreminaupljinecevi
h
1
=1,2m=12dm
r
1
=11cm=1,1dm
V
1
= xr
1
2
xh
1
=3,14x(1,1dm)
2
x12dm=45,5928priblino45dm
3

h
2
=1,2m=12dm
r
2
=7cm=0,7dm
V
2
= xr
2
2
xh
2
=3,14x(0,7dm)
2
x12dm=18,4632priblino18dm
3

196

Vtopa=V
1
V
2
=45dm
3
18dm
3
=27dm
3

G
topa
=Vxqt=27dm
3
x8,7kg/dm
3
=234,9kg

PLOVNOSTP=F
v
G=(VxQ
V
)(VxQ
T
)=Vx(Q
V
Q
T
)
TeinatelaG=VxQ
T

SilauzgonaF
V
=VxQ
V

Gteinatela
Vzapremina
Q
T
specifinateinatela
Q
V
specifinateinavode=1
F
V
silauzgona
Zakljuak: Teret moemo podii kombinacijom liftova od 3 puta po 100 kilograma nosivosti , ili jednim
liftomod100kgijednimliftomod200kg(moemodakoristimoikombinacijuod2putapo200kg).
Ako se teret podie sa vie liftova, na jednom liftu obavezno mora da se nalazi ventil za kontrolu
zapremine,tojestbrzinedizanja.
Akoseteretpodiejednimliftom,tajliftobaveznomoradaimaventil.

197

KORIENJEALATA
Najeekorienialatiiorudjasu:
a) Runialati(no,makaze,kljuevi,odvijai,builice,poluge....)
b) Mehanikialati:
Uredjajizaispitanjeikopanje(MLAZNICE)
Podvodniusisivai(MAMUTI),vodostrujniipneumatski
Alatizarezanjeivarenje(odgovarajueruiceielektrode)
c) Orudjabuilice,rezai,odvrtai...(orudjamogubitihidraulina,elektrina,pneumatska)

SIGURNOSNEMERE
- Roniocinikadanesmejudabuduispodpredmetakojisevadi(akouopteima
potrebedabuduuvodi)
- Akosepredmetvadiliftom,ronilacsvevremeobaveznomorada(ventilom)
kontroliebrzinudizanjapredmeta
- Rezervnironilacuvekmoradabudeupripravnosti
- Svispojevi,uad,sajle,karabiniislinomorajudabuduadekvatnogpromera,
tojestnosivostiipravilnovezani/privreni

198

T15.ORGANIZACIJAGRUPNOGRONJENJA
- Pojamgrupe(vrste,struktura,karakteristikeronilakihgrupa)
- Grupnadinamika(psihosocijalnimehanizmigrupe,rukovodjenja)
- Ronilakikamp(osnovniprincipi)
- Izborlokacija(dno,dubina,hidrometeorolokiuslovi)
- Planiranjeronjenja(cilj,ljudstvo,oprema,transport)
- Sigurnosnaopremaimere
- Postupcivodjegrupeneposrednopredronjenje(formacija,znacisporazumevanja)
- Postupciutokuronjenja(ulazak,izlazak,tempo,zastanci,komunikacija)
- Postupcipozavrenomronjenju(upisivanje,analiza)

POJAMGRUPE(vrste,struktura,karakteristikeronilakihgrupa)
Ronilake grupe ine ronioci koji mogu niti razliitog nivoa obrazovanja, interesovanja, zahteva, fizike
sposobnostiidrugo.OvoodP3kaovodjaronjenjakojiorganizujuivoderonjenjezahtevasposobnostda
sagledajusveneophodneelementenaosnovukojiheseopredelitidanaodgovarajuinainorganizuje
irealizujeronilakuakciju.
Pre svega treba da poznaju ljude koji e initi grupu, ta su njihova interesovanja i elje, da li im vie
odgovaraju lokalni izleti koji se obino realizuju za vikend u roku od dan dva u blioj okolini mesta
ivljenjailisuzainteresovanizaronilakeakcijeuregionuilimedjunarodnedestinacije.
Regionalne akcije obino traju nekoliko dana, skuplje su, ali se obino namenski roni na njima zbog
njihove atraktivnosti (foto safari, potopljeni brodovi, arheoloka nalazita i slino). Za ovakva ronjenja
lanovigrupetrebadabuduobueniiosposobljenizaronjenja,priblinoslinefizikepripremljenostii

199

iskustva, jer pogreno procenjena zahtevnost ronjenja u odnosu na lanove grupe moe dovesti do
incidentnih situacija ne samo pod vodom nego i van vode. Ako smo u grupu ukljuili ronioca ije je
znanjeiosposobljenostispodzahtevaronjenja,tomoedovestitogroniocauinferioranpoloaj,izega
mogunastatinesporazumiiinsistiranjadabauestvujeutakvomronjenjuakasnijedabuderazoaran,
ljut zbog nesposobnosti da odgovori svim zadacima. U tom smislu treba poznavati ronioce koji ine
grupuiorganizovatironjenjakojaeodgovaratinjihovojobuenostikaoiizvritikategorizacijuronilaca
ugrupijeretouticatinaplaniranjeronjenja.Akopoznajemoroniocesaranijihronjenjatonebitrebalo
dapredstavljaproblemaliakoseradi o nama nepoznatim licimapogledaemou njihovekarnete kakvi
subiliprofilironjenjakojasudotadaobavili,aakojepotrebnonapravitesatimroniocemprobnizaron
daviditenjegovoponaanjepodvodom.
Prilikom formiranja grupe vodiemo rauna da u njoj ne spajamo linosti koje se ne podnose, tako da
pod vodom nee komunicirati (a komunikacija pod vodom je jedan od vanih elemenata poputanja
napetosti i stresa tokom ronjenja). Grupu emo formirati tako da parove ine jeda vie iskusan i jedan
manjeiskusanronilacjeretopoveatisigurnostgrupe.
Optaorganizacionaemipokojojsepreporuujeizvodjenjeronjenjauronilakimorganizacijama
UPRAVNI ODBOR

LEKAR NADZORNIK RONJENJA TEHNIKI REFERENT

VODJA RONJENJA REZERVNI RONILAC

VODJA GRUPE

RONIOCI

Upravni odbor kluba je odgovoran da se ronjenje u organizaciji sprovodi u skladu sa svim merama
sigurnosti i odredbama UZOR. Upravni odbor odluuje o svim aktivnostima organizacije neposredno ili
preko lica koja ovlasti. On imenuje lekara, tehnikog referenta i nadzornika ronjenja preko kojih
kontrolieplaniranjeirealizacijusvihronilakihaktivnosti.
Nadzornik ronjenja je instruktor M3 i M2 sa vaeom licencom u nacionalnom savezu (ako ga nema
ronilakaorganizacijamoeangaovatilicevansvogsastava).Odgovoranjezastrunuorganizacijusvih
podvodnihaktivnostiuorganizaciji.UskladusaplanomiodlukamaUpravnogodboraplanira,koordinira,
odobravainadgledaizvodjenjesvihpodvodnihaktivnosti.Zasvakuakcijuodredjujevodjuronjenjaine
morabitilinoprisutankodrealizacijeaktivnosti.
Nadzornik ronjenja moe odobriti odstupanje od Opte organizacione eme i u tom sluaju odredjuje
sastavgrupeimeresigurnosti.

200

Vodja ronjenja je ronilac P3 ili vie kategorije koji neposredno vodi ronilaku akciju. Odgovoran je za
strunuorganizacijuirealizacijukonkretneronilakeakcijeuzsprovodjenjemoguihmerasigurnosti.
Planira postupke pruanja pomoi i transporta u sluaju nesree u skladu sa lokacijom i konkretnim
uslovima. Po mogunosti obezbedjuje aparat za reanimaciju kiseonikom. Upoznaje uesnike sa planom
ronjenja,vrirasporedgrupaiodredjujevodjevodeiraunaostrunojosposobljenostiipsihofizikom
stanjusvakogronioca.
Nedozvoljavaronjenjeusluajevima:
neposedovanjakvalifikacijezapredvidjenuronilakuaktivnost
neposedovanjazdravstvenogsertifikata(uskladusaUZOR)
neposedovanjaadekvatneopremezapredvidjenuronilakuaktivnost
manifestacijeneadekvatnogpsihofizikogstanjazarealizacijuaktivnosti
manifestacijenaruenogzdravstvenogstanja
izuzetnonepovoljnihidrometeorolokiuslovi
Vodja ronjenja je odgovoran za obeleavanje grupe ili mesta ronjenja na propisan nain. Odredjuje
nainupotrebeplovnogsredstvaipomogustvuvoditeljaamca.
Ukolikoronilakaakcijazahtevaprisutnostlekaraobezbedjujenjegovoprisustvo.Uostalimsluajevima
preuzimanasebeorganizacijuirealizacijuzdravstvenogzbrinjavanjaipraenja.Ukolikoronilakaakcija
zahtevaprisutnostrezervnogroniocaodredjujemumesto,zadatkeinainizvrenja.
Po zavrenom ronjenju prikuplja relevantne podatke o realizovanoj aktivnosti. Obezbedjuje vodjenje
dokumentacijepredvidjeneUZORom.
Vodja grupe je struniji i iskusniji ronila u grupi, paru, koji izvrava zadatke u skladu sa planom i
instrukcijamavodjeronjenja,stimdajeodgovoranzavlastitusigurnostisigurnostonihkojevodi.
Podgrupomsepodrazumevadvailivieronilaca.Preporuujeseuvekronjenjeuparu.Veugrupuine
dvailitripararonilaca.Naelnogrupanemavieoddvapararonilaca.
Vodja grupe ne moe biti ronilac P1 bez obzira na iskustvo i sastav grupe. P2 moe da vodi jednog
roniocaisteiliniekategorije.P3iviekategorijemoguvoditivieparovaronilacasvihkategorija.
Vodjagrupejeduandapreronjenjaproveriispravnostopremegrupe,autokuronjenjavodiraunao
svompartneruipruamupomousluajupotrebe.Staraseopotovanjuizatitironilakeopreme.Vri
obeleavanje grupe ili mesta ronjenja a ukoliko raspolae plovnim sredstvom vodja grupe ga
obezbedjujeiizdajezadatkevoditeljuamca.

201

Po zavrenom ronjenju obavetava vodju ronjenja o obavljenoj aktivnosti i vodi dokumentaciju


predvidjenuovimdokumentom.
Ovlaenjedaodustaneiliprekineronjenjeukolikoprocenidasubezbednosniuslovinarueni.
RonilacjelicekojeispunjavaopteispecifineuslovepredvidjeneUZORom.Naronjenjemoradolaziti
zdrav, odmoran i psihofiziki pripremljen. Izvrava zahteve vodje grupe i i vodje ronjenja. Duan je da
vodi rauna o vlastitoj opremi u svemu kao i da na adekvatan nain koristi grupnu opremu. U sluaju
potrebepruapomosvomronilakomparu.Snosilinuodgovornostzazatituronilakesredine.
Bilokakvupotekouutokuronjenjaprijavljujevodjipara,aakomoradaizronidajeznakvodjiizajedno
sanjimizranja.
Usluaju gubitka pod vodom ostaje na zateenom mestu naelno minut a zatim izranja i eka vodju
grupenapovrini.
Nakonronjenjaizvetavavodjugrupeotokuronjenja,stanjuopremeiotomekakoseosea.
Snosi krajnjuodgovornost za vlastitubezbednost. Duanjeodustati oduronaukoliko proceni damuje
ugroenabezbednostilinaruavanekuodrednicuovogpravilnika.
Rezervnironilacsepreporuujepriobavljanjupodvodnihaktivnostiuoteanimuslovima.Tomoebiti
ronilacP2iviekategorije.Usluajunesreepruapomonazahtevipoinstrukcijama vodjeronjenja.
Dok obezbedjuje ronilaku akciju nalazi se u bliini mesta ronjenja, opremljen u meri koju odredi vodja
ronjenja.
Lekar je struno lice koje saradjuje sa nadzornikom ronjenja i vodjama ronjenja u zdravstvenoj zatiti
ronioca i sprovodjenju mera sigurnosti. Vodi brigu o zdravstvenoj edukaciji, prevenciji i pruanju prve
pomoiusanacijizdravstvenihproblemaronilaca.
Tehniki referent je lice koje kontrolie ispravnost opreme koriene za realizaciju ronilake akcije,
obezbedjuje pravilno korienje kompresora i vodi tehniku dokumentaciju, ne dozvoljava korienje
neispravne opreme, vri servisiranje i opravke opreme u okviru svoje strunosti i mogunosti. Izdaje
opremuiedukujekorisnikeoodravanjuiuvanjuopreme.
Institucija tehnikog referenta je bila obavezna u vreme kada je Ministarstvo odbrane pomagalo
ronilake klubovetese zahtevalo da svaki klub ima lice koje je zavrilo obukuza tehnikog referenta, i
kojijeimaoulogudomaraideliminogservisera(ukolikonijezavriozvaninikursserviseraorganizovan
odstraneproizvodjaaronilakeopreme).SadajetaulogatehnikogreferentaprevazidjenaiP3treba
daznadaotklonisitnijekvarove,izbacipesakkojijeupaouregulatorislino.

GRUPNADINAMIKA(psihosocijalnimehanizmigrupe,rukovodjenja)

202

Rukovodjenjegrupompodrazumevabriguoroniocimavanvodeipodvodom,tozahtevaodvaskaoP3
strpljivost,pristupanost,umeeplaniranja,donoenjaodlukaizapovedanja.
Grupnaronjenjatrebadabuduzabavnaiuzbudljivabezobziradaliihorganizujmouoblinjimrekamai
jezerimailinaudaljenimmorima.Roniocimatrebadaostanuuseanjukaopozitivandoivljajkojieih
motivisatizaponovnaronjenja.Ipakvodjenjegrupnihronjenjajezahtevnaaktivnostkojatrairavnoteu
izmedjupruanjazabaveroniocimaibezbednostiuesnika.
Kontrola nad grupom van vode i u vodi je glavna aktivnost koju treba uspostaviti u najkraem roku,
smireno, delotvorno, pokazujui da znate ta oekujete od ljudi, da razmiljate o svemu i uavate
problemeprenegoihonisamiuoe,dajuiimodmahreenjazateprobleme.
Sa grupom komunicirate renikom koji e razumeti svaki lan grupe, budite kratki, jasni, kaite
lanovima grupe ta elite da obave, i prenesite im sve vane informacije. Ovo moete uiniti na
brifinzima koje e te obaviti na mestima gde lanovi grupe mogu usmeriti svoju panju na vas a ne na
dogadjanjaokovaskojaihometaju.Izdvojitegrupuoddrugihnakojesebrifingneodnosidabinjihovu
panjuskoncentrisalinasebe(sastanakuklubskimprostorijamadabiihdetaljnoinformisaliogrupnom
ronjenju, ta im je potrebno od specifine opremekabanice, pasoi zeleni karton, sportsko osiguranje;
plaanje, lokaciji ronjenja, uslovima na mestu ronjenja, parametri dubine, maksimalno vreme ronjenja,
minimumvazduhaubociidrugo).
Sveovoimatemogunostidasavladateinauiteuokviruklubskihstanihronjenja,gdeseoveaktivnosti
sprovodeuzlogistikuimaterijalnupodrkukluba.

RONILAKIKAMP(osnovniprincipi)
Stanovanjeuprirodijaapsihikoifizikozdravljasavremenogoveka,alinosiiopasnostislabijezatite
odmeteorolokihnepogoda,opasnostdobijanjaraznihcrevnihbolestiibolestikojeprenoseivotinje.
Dabiizbeglioveopasnostitrebadaobratimopanjunaizbormestazakampovanjekojemorabitivrsto
(ne kamenito), suvo, ocedno, blago nagnuto, sa niskim nivoom podzemne vode, zaklonjeno od jakih
vetrova, po mogunosti udaljeno od bara i movara i mesta sa gustom vegetacijom (bunje, iblje i
visoka trava jer se u njima kriju glodari te su prirodna arita zaraznih bolesti), na planinama mesta
zatiena od odrona stenja i lavina, mesta na rekama uzvodno od oblinjih naselja i mesta izlivanja
kanalizacije.Vlanotloprepoznajemopobujnojtravijarkozelenebojeimahoviniupodnojudrvea.
atore treba postaviti na suvom ocednom tlu vodei rauna o pravcu vetra tako da ulaz u ator bude
postavljen na suprotnu stranu od pravca duvanja vetra (pravac duvanja vetra moemo ustanoviti
posmatranjemdrveaitravenakojujestranunagnuto,gdeseskupljapesakislino).atoremoemo
postavitinaiviciumealinikadauumikaoniispodusamljenogdrvetajerjeestometagromova.ator
trebadobrozategnutizbogvetraiokonjegaiskopatikanalradiodvodakie.
Ukolikonemamoatoremoemosaminapravitiimprovizovanezaklonekoristeimaterijaleizprirode.

203

Dabinapraviliovezaklonekorisnojepoznavatijedanbrojvorovazavezivanje:



Ovajvorseestokoristiuronjenjuzapouzdanovezivanjeamaca.
Ostalidelovikampaseuredjujutakodasenunik(rovdubok1,5mirine1mpokrivendaanimpodom,
satrouglastimotvorom sapoklopcemprivrenimekserom pogodnim za otvaranjenogom)i djubrite
(iskopanarupaukojuseodlaedjubrekoje2putadnevnoposipamoslojemzemljedebljine10cmikad
senapunido2/3zatrpavamo)smetajunizvetardaljeuodnosunaostaledelovekampa.Moguejei
improvizovatispaljivanjesmeaaliopreznodaneizazovemopoar.
Kod kampovanja potrebni su nam vrea za spavanje, duek (moe vazduni na naduvavanje), jastue,
oprema za postavljanjeatora, pribor za kuvanje, pribor za higijenu (odposebnogje znaaja visoknivo
odravanja higijene i svakodnevnog pranja ruku, obezbediti oko 30 litara vode dnevno po osobi za
umivanje,pranje,pie,kuvanjevoduobaveznodezinfikovati).
Kada je u pitanju pripremanje hrane u prirodi, treba imati na umu da nikad ne treba paliti vatru usred
ume, udaljavati se i ostavljati vatru da gori bez nadzora, a ako nam nije vie potrebna onda je treba
temeljnougasitidobropolitivodomiposutipeskom.

204

Ognjitesemoeimprovizovatinanekolikonaina:


Za paljenje vatre koristimo upalja, ibicu a ako oni odkau (mokre ibice, pokvaren upalja) onda
moemopokuatipaljenjevatreuzpomosoiva,kresiva(komadelikailikremenkamen),iliuzpomo
tvrdog tapa (hrast,bukva, orah, jasen) i ploe borovine, lipe, vrbe, kestena i truda (gljivu truda
iskuvamosapepelomosuimoiistuemo).

Upotpaljivanjuvatreenampomoismolastodrvo(jela,bor,ari),ploiceodprovidneplastikeiligume
(traice10x3cm,tekosepalealiihnemoeugasitivetarislabijakia).
Ronilakutehnikutrebapomogunostizatititiodsuncasmetanjemuatoriliispodnatkrivenihmesta.
Kompresorzapunjenjebocavazduhomtrebastavitipodnatkrivenomestozatienoodsunca,dovoljno
udaljenoodzidaatoradamoekompresorneometanodavuevazduhzahladjenje.
Tako kodkompresorapogonjenihSUSmotorommoramodavodimorauna daseusisnifilternenalazi
nizstrujuvazduhadanebiizduvnigasoviizmotorakojiradidospeliuronilakubocuiligasoviizkuhinje.
FilterusisakompresoranesmedasenalaziniskozatotoiuvazduhuimamoCO
2
kojisekoncentriepri
dnu,znaiuvekusisnifiltermorabitivisokogore.Znainaprvommestutrebadaobratimopanjugde
emo da postavimo usisni filter. Voditi rauna da se ne nalazimo u blizini parkinga za vozila gde stalno
nekopaliauto,danismoublizinimestagdepekurotilj,danepunimobocenouuumijerbiljkenou
isputajuugjendioksid.

IZBORLOKACIJA(dno,dubina,hidrometeorolokiuslovi)

205

Lokaciju za ronjenje odredjujemo zavisno od cilja ronjenja i sastava grupe (ronjenje u vodenoj struji,
dubinski zaron, ronjenje na olupinama, ronjenje radi fotografisanja, ne moemo u grupu za dubinske
zaroneilironjenjenaolupinamastavitineiskusneronioce).
Ukolikonepoznajemoterentrebaseobratitizainformacijelokalnimmetanimaironiocimakojimogu
da nam daju informacije o strukturi dna (muljevito, peskovito, hridinasto), dubinama, vodenoj struji
(plima,oseka,povratnestruje),vidljivostpodvodom,kakvisumeteomaritimniuslovinaakvatorijigde
planiramoronilakeaktivnosti,imalinekaalternativnalokacijazaronjenje,kakvajetemperaturavode,
kojelokacijesunajzanimljivijeidrugo.
Svakogdanatrebapratitipodatkeovremenskojprognozi,jerradioemisijezapomorceredovnotokom
danaobvetavajuostanjuvremena.Poredovogsvakogdanamoemokonsultovatiilokalnestanovnike
kojidobroitajuvremeukrajugdeive.
Oveinformacijeenamkoristitizabrifingsaroniocimaprepolaskanazaron.
Dubina ronjenja , raspoloiva koliina vazduha u ronilakoj boci i pravac kretanja su kljuni elementi
svakogplanaronjenja.Prvizaronebitinajdubljiadruginamanjojdubini(dabibilisigurnidaroniociiz
grupeneesiinaveudubinu,zadrugizaronizabraemoterenijajemaksimalnadubina1215metara
ilimanje).
Voa grupe odreuje raspored opreme i ronilaca u amcu (ispred svakog ronioca njegova oprema
torba,tegovi,boca;ronilakiparjedanporeddrugogdamogudakontroliuopremanjepara);odreuje
mestosidrenja,pravackretanjapodvodom;barkariolostajeuamcuirezervnironilaczasluajpotrebe
zaintervencijom.
Obeleavanje mesta ronjenja se vri po dolasku na lokaciju ronjenja ista se mora obeleiti sidrenjem
boveilipovlaenjemboveakoseronipozadatomkursu.

PLANIRANJERONJENJA(cilj,ljudstvo,oprema,transport)
Izmeusigurnesmrtiisigurnogronjenjajeznanjeizatoplanirajteronjenjeironiteplanronjenja.
Iza svakogdobrogronjenja stojipredhodnoplaniranjekaoosnovni elementbezbednostiu ronjenju. To
znai da za svako ronjenje treba unapred napraviti plan ronjenja koji e obuhvatiti postupke planiranja
pre ronjenja, postupke u toku ronjenja i postupke posle ronjenja. Disciplinujte sebe da kad poete na
ronjenje napravite plan ronjenja i drite se plana ronjenja, na tablici napiite plan ronjenja, koliko se
vremenazadravatenakojojdubiniidrugo.
Postupci planiranja pre ronjenja podrazumevaju odreivanje gde idemo na ronjenje (drava, mesto,
lokacija), kako emo se transportovati do tamo, sagledavanje da li je potrebno obezbediti nekakve
dozvolezaronjenjenatojlokaciji,nakojinainjemogueobezbeditismetajiishranuronilaca,kakve
su cene, na koji nain moemo da obezbedimo pruanje prve pomoi ima li u blizini barokomora ili

206

jedinicazapruanjeprvepomoibolnica,kakvisumeteomaritimniuslovinaakvatorijigdeplaniramo
ronilakeaktivnosti,imalinekaalternativnalokacijazaronjenje,kakvajetemperaturavodeuperiodu
godine kada planiramo izvoenje ronilake aktivnosti, ima li u mestu telefona, da li se mogu iznajmiti
amci ili moramo nositi svoje amce, kakav je teren na kome se roni, unapred treba da odredimo
osnovni pravac kretanja grupe (poinjemo ronjenje uz struju, vraamo se niz struju, odrediti mesto
ulaskau voduiizlaska),sastavgrupe,opremu,vremeronjenja,dubinuronjenja,pravackretanja,te
prikupljanjesvihpodatakakojiutiunaformiranjeplanaronjenja.
Ronjenje se izvodi prema planu ronjenja, od koga se izuzetno moe odstupiti pod uslovom da rizik ne
smebitiveiodveplaniranog.Ukolikohidrometeorolokiuslovinadozvoljavajubezbednoronjenjepo
planu,izabratisamobliu,bezbednijulokaciju,aronjenjemoebitisamoplieikrae.
Ronjenjeseplanirairealizujeuvekpremafizikinajslabijepripremljenomroniocuugrupi.
Pre polaska na put vrimo pripremu opreme za transport na odgovarajui nain, obezbeujemo
potrebnuduinukonopcazasidro(50m),pojasevezaspasavanjekojemoramoimatiuamcuidrugo.
Prepolaskanaputvrimoproverulineronilakeopremedalismosvepripremilizanoenjesanamana
put.
Po dolasku na lokaciju vrimo proveru svih prisutnih podataka i traimo potvrdu svih ranije
prikupljenihinformacija,obraamoseinstitucijamadavidimodalitrebadaimamoiplatimodozvoleza
ronjenje i kakve, da li treba da se javimo lokalnoj vlasti, kapetaniji. Na licu mesta proveravamo mesto
smetaja,nainishrane,gdesenalazimedicinskainstitucijakojamoeusluajupotrebedanamprui
pomo. Na osnovu nautiarskih karata i dobijenih lokalnih dozvola proveravamo da li emo na
planiranimlokacijamamoidaronimo,sailibezlokalnogpratioca.
Naravnodasmoprepolaskanaputsvuopremupripremilinaodgovarajuinainzatransport,tesadana
licumestavrimofinalnuproverudalisetokomtransportanetopolomiloilipokvarilo.
Vrimoproraunautonomijepremamesturonjenja.Voeronjenjaformirajugrupeiparovezaronjenje,
imajuiuviduronilakekategorijeronilaca,premanjihovomiskustvu(uvekidejedaniskusnijisamenje
iskusnimroniocemkaopar;akonamnisupoznatironiocisaranijihronjenjaineznamokakoronetreba
izvriti uvid u njihove ronilake karnete da vidimo koliko imaju zarona i na kojim dubinama), prema
autonomiji aparata za ronjenje koje e koristiti ronioci, prema fizikoj pripremljenosti ronilaca i
planiranoj dubini ronjenja. Podseaju ronioce na procedure ronjenja u grupi, uvek ide jedan iskusniji
ronilacsamanjeiskusnimroniocem,obaveznoseodreujezadnjiovekugrupikojivodiraunadaneko
odronilacanezaostanezagrupom.
Vodjeronjenjapodseajuroniocenaopasnostiirizikeuronjenju,nedabiihuplaili,vedaimukauda
jeronjenjeodgovoransportidatrebadaroneopreznonanajsigurnijinainuzpotovanjesvihpravila.
Voeronjenjaupoznajusveuesnikesaproceduromusluajuincidenta,gubljenja,isvaodgovornostje
na voi ronjenja. Procedura kod gubljenja ronioca ili grupe je jako vaan segment i vano je da se ona
ispotuje. Ronilac koji se izgubio od grupe ne treba nikako da traga za grupom ve treba da ispotuje

207

procedurukodgubljenjaroniocaiostaneumestu1minutiakosegrupanevratiponjeganakonisteka
minuta treba da izroni na povrinu potujui dozvoljenu brzinu izrona. Voa ronjenja e takoe
ispotovatiprocedurukodgubljenjaroniocaikadaprimetinestanakronioca,zaustaviegrupuiprobati
signalizacijom(udaranjemdrkenoaobocu)ioslukivanjemdadozoveizgubljenogronioca.Ukolikone
dobije odgovor nakon jednog minuta sa grupom izlazi na povrinu (potujui dozvoljenu brzinu izrona)
gdeeseponovonaisaizgubljenimroniocemiuokviru3minutaponovozaronitisacelomgrupom.
Voa grupe upoznaje sve uesnike sa redom i nainom ulaska u amac, sa skladitenjem i odlaganjem
opreme, gde su prazne boce a gde pune, ko radi na punjenju boca, te vri proveru i obnavljanje
poznavanjasignalizacijepodvodom.
Pripremu amca za odlazak naronjenje vrimotako tou amcumora dasenalazipar vesala,pojas za
spaavanje (svako ko je u amcu mora da ima pojas za spaavanje a naroito deca), baterijaska lampa,
ureajzaizbacivanjevode,minimumalatairezervnihdelova,dokumentaoregistracijiamca,dozvola
zaupravljanjemamcem,dovoljnokonopazasidrenje(50metara)iadekvatnosidro,minimumalata.
Kontrola line opreme pre ulaska u plovni objekat sa kojim odlazimo na lokaciju za ronjenje, vrimo
proverulineopremedaliimamoutorbisvetonamjepotrebnozaronjenje.
Obeleavanjeprostorazaronjenjepodolaskunalokacijuvrimoobeleavanjeprostorazaronjenjealfa
ronilakomzastavomilironilakomzastavom(crvenopoljesabelomdijagonalom).
Analizira se procedura u sluaju nestanka vazduha i upravo zbog toga voa ronjenja mora da ima dva
nezavisna regulatora naronilakoj boci(dvaizvoda na boci za ronjenjesa dva nezavisnaprva stepena i
dvadrugastepenaregulatora)ilibarOktopussistem.Topraktinoznaidaronilackadauoidajedotok
vazduha smanjen, treba da obavesti svoga para i vou ronjenja a ne kada si ve ostao bez vazduha.
Ronilacetoidentifikovatikadapogledaumanometaripriudahuiglamanometrapadnekanuliakad
udahprestaneiglasevrati.Voagrupeeizvritiproverudalijeventilotvorendokrajailine,akonije
otvoriegadokrajapajedankrugnazad.
U sluaju ulaska u vodu sa broda ili amca moramo da poznajemo proceduru ulaska u vodu. Ulazak sa
brodauvodujemoguskokomuvodukojiizvodipotpunoopremljenronilackojijednomrukomprstima
pritiskamaskukalicuadlanompridravadrugistepenregulatorauustima,drugomrukompridravaBC,
pogledusmerenpravonapred,iiskorakomskaeuvodu.
Treba uvebati skok sa opremom u vodu jer ima lokacija na kojima nije mogu izlazak u vodu nego
skokom.
Proceduraulaskauvodiizamcajeokretomnaleaitotakodazadnjideoleabudetoviekavodi,
deliminonapumpamoBCDipridravajuimaskuiregulatornaveopisannain,diemonogeipadamo
uvodunaleaizbegavajuidanapravimopremetanjeprekoglave.
Postupci u toku ronjenja ronjenje uvek u paru, pogledom uvek pratimo para uzajamno, obavetava
svog para o nekoj aktivnosti ili skretanju sa rute, a ne da ode pa e navodno stii para jer time
automatskidolazironilacupozicijudaeseizgubiti.Svakiputkadahoejedanodronilacadaodevan

208

rute(negdedalje,vieitd)daljeodpara,trebadaobavestiosvojojaktivnostiparadabigaparpratioili
barbiosanjimuvizuelnomkontaktu.Osvakojaktivnostiparovisemeusobnoobavetavaju.
Ronjenjeugrupi:ulogavoeronjenja jedaodrediparove,njihovo mestougrupitako da sasvoje leve
stranepostavljaonogkojenajslabijiuronilakojgrupi.Salevestranetrebapostavititogroniocajersu
sadesnestranepostavljeniregulatoriatakoioktopussistemi.Veinaljudisudesnorukipaimjelakeda
okreuglavunalevoigledajuulevo,takodaelakemoidakontroliunajslabijegugrupiipriteknu
mu u pomo. Ronilac je prvenstveno usmeren na svog para, ali voa ronjenja upravo mora da stalno
kontrolietognajslabijegugrupi.
Vesmoreklidasuparoviodreenitakodajejedaniskusnijiadrugimanjeiskusan.Onajkojijeiskusniji
uvek kontrolie onog koji je manje iskusan, ali i taj manje iskusan ronilac sve vreme kontrolie svog
iskusnijegpara.
Zadnjiovekugrupiimapercepcijuikontroliecelugrupu.Stieoneroniocekojisuotililevoidesno,
vraaihugrupukakobiostaliusastavugrupe.
Voa ronjenja ne roni svoje ronjenje, on roni grupno ronjenje. On ne moe da kae posleronjenja vidi
tasamimuradionisumoglidamestignukolkosusezadihali.
Voa ronjenja treba da podesi kretanje prema najslabijem u grupi, ali ne sme da pokae tome kao ni
ostalimaugrupi(iliparparu)dajeonnesretantomorasadadaronisporijezbogtoga.Todemoralie
ljude, izbacuje ih iz ronjenja. Ako se vidi da je takva situacija zato to se roni u vodenoj struji (kontra
struje) voa ronjenja e da zaustavi grupu da im pokae neto i da bi time dao vremena onom ko se
zadihaodaseoporavi.Jerovekjetakeprirodedaneehtetidapokaedamujeloesamodamunebi
zamerilidajedrugimapokvarioronjenje,dagrupanetrpizbognjega.Tojeulogavoeronjenjadaprui
mogunostroniocudaserelaksiraidasvimroniocimaronjenjeostaneulepojuspomeni.
Nikoneronidubljeodvoeronjenjanitipriizronuneroniplieodvoeronjenja.Jervoaronjenjavodi
dinamiku prema svojim instrumentima. Jer ako ronite ispod voe ronjenja u zaronu potpuno e se
razlikovativastatusodstatusavoeronjenja.Akosutonekeveedubineiduavremenaroniocebiti
ugroen time to e voa grupe izranjati prema svojim parametrima, ne znajui da je ronilac negde
odlutao.
Procedure ronjenja u oteanim uslovima (a to su radovi pod vodom, struja bra od 1m/sec, vidljivost
manja od 1 m, temperatura vode ispod 12
0
, ronjenje na olupinama, pod ledom, u peinama, nono).
Moratedasepripremitezasvakusituacijuakosemoredigloitaakoseamacprevrne,tapreduzetiu
sluajuneposredneopasnosti,taraditiakonasjeneverazateklauamcusametalnimbocama,taako
nasjeneverazateklasagrupompodvodom,slabajevidljivostilijakavodenastruja.
Netrebadasekuraiteakoviditedasutekiuslovizaronjenje,promenitemestozarona.Nemojtedase
bojitevodealijupotujte.
Postupci posle ronjenja: briga o linoj opremi, broga o amcu, pranje line opreme, voa ronjenja
popunjava evidencije ronjenja, po mogunosti dobro je da voa ronjenja kao to je pre ronjenja

209

napraviobrifing,napravibrifiniposleronjenjaukazujuinaonotojebilodobrotokomronjenjaitaje
to to treba popraviti. Bitno je da to ne shvate da je upereno lino protiv njih ve da je to u njihovom
interesu,svakakritikamoradabudekonstruktivnaanerugajua.Svakironilacposlepranjaopremevodi
rauna da ista ne stoji na suncu, popunjavaju svoje line karnete iz dnevnika ronjenja. Ne treba da
upranjavate lane podatke pre svega zbog sebe, a sa druge strane je va karnet meritorni dokument
kao i dnevnik ronjenja da se ustanovi na kojoj dubini ste bili kada se desio incident, da bi mogle da se
primenemeresanacijenekepostronilakepovrede.

SIGURNOSNAOPREMAIMERE
Planiranje ronjenja Iza svakog dobrog ronjenja stoji predhodno planiranje kao osnovni element
bezbednostiuronjenju.Dobrimplaniranjemmoemopredvidetieventualneproblemeiodreditinaine
reavanjanastalihproblema.
Znaizasvakoronjenjetrebaunaprednapravitiplanronjenjakojieobuhvatitipostupkeplaniranjapre
ronjenja (izbor i priprema opreme zavisno od doba dana, godine, hidrometeorolokih
uslova,dubine,vremena trajanja ronjenja, sastava grupe,lokacije, kontrola pre ukrcavanja u amac da li
smosveponeli),postupkeutokuronjenjaipostupkeposleronjenja.Planronjenjakojinesmedaprelazi
nivo obuenosti naslabije karike u vaoj grupi (ronioca sa najslabijom kondicijom, najmanje iskusnog) i
driteseplanaronjenja,natablicinapiiteplanronjenja,kolikosevremenazadravatenakojojdubinii
drugo.
Brifinglanovegrupeupoznatisanajvanijimdelovimaplanabitnimzabezbednurealizacijugrupnog
ronjenja(tajepotrebnodaponesupaso,osiguranje,zelenikarton,anabifingupredzaronouslovima
na mestu ronjenja vidljivost struja, pravac kretanja, maksimalna dubina, maksimalno vreme, minimum
vazduha u boci na izlaznoj taci, minimum vazduha po izlasku iz vode i drugo; ko su parovi i njihovo
mestougrupi,redosledronilacaiopremeuamcu,nainuulaskaiizlaskaizvode,procedureusluaju
incidenta,signalizasporazumevanjepodvodom).
Sigurnosnaproverasvegapoevodobuenostiiiskustvaronilacaiformiranjagrupaiparova,uslova
nalokacijizaronjenjepadokontroladalisviimajukompletnuopremupotrebnuzaronjenjeidaliona
ispravno funkcionie (da li su sva creva pod pritiskom korektno spojena inflator, da li regulator radi
kakotreba,dalisukaieviBCpodeenikakotrebairadeventili,dalijeslobodanipristupaankaiod
tegovaidrugo).
Osnovna stvar je da roniti mogu samo lica koja su osposobljena za vrstu ronjenja koje planiramo da
izvedemo, to ona dokazuju dokumentom o kvalifikaciji i postojanjem lekarske saglasnosti o
zdravstvenoj sposobnosti za ronjenje. Pored dobrog zdravlja ronioci trebaju biti dobre fizike kondicije
topostiuredovnimtreninzima.
Kontrolanajboljametodakontrolejekadaimatevodjugrupeiodreditezadnjegovekaugrupikoji
e da kontrolie da li se neko udaljava od grupe tokom ronjenja te da ga upozorava i vraa u grupu i

210

pruapomokodeventualnihproblemapodvodom.Zadnjiovekugrupimoepruitipomokodulaska
grupeuvoduiizlaskaiznje.
Nadgledanjeronilacapredzaron(dalisunavremeustaliijeli2satapreronjenja,dalisuispavaniili
su banili, tokom brifinga da li pokazuju znake stresa), tokom ronjenja ( i posle ronjenja sa ciljem
blagovremenog uoavanja znakova koji bi ukazali na eventualni problem (znaci pojava stresa, straha,
panike),ireavanjeproblemaprenegosepogora.
Obezbeditibrojevetelefonanajblieghiperbarinogcentraimedicinskogcentrazahitnupomoi
definisatinaintransportapovredjenogdotihustanovaradipruanjapomoi(imajuiuviduudaljenost
lokacije ronjenja. U amcu na mestu ronjenja obezbediti bocu punu kiseonika sa kompletom za
disanje koja omoguuje autonomiju disanja kiseonika minimum 45 minuta i pribor za pruanje prve
pomoikodpovredaizazvanihmehanikimputem.
Rezervnabocasavazduhomvezanakonopomzaamacnadubini5metara
Obeleavanjeprostorazaronjenjepodolaskunalokacijuvrimoobeleavanjeprostorazaronjenje
alfa ronilakom zastavom ili ronilakom zastavom (crveno polje sa belom dijagonalom) ili vuemo
ronilakubovuzasobom.
Odredjivanjezadnjegovekaugrupidobroorganizovanagrupauvekimazadnjegovekugrupikoji
imapercepcijuikontroliecelugrupu.Stieoneroniocekojisuotililevoidesno,vraaihugrupukako
biostaliusastavugrupe.
Silaznouzlaznikonopackojiolakavaodravanjegrupenaokupuiuroniizron.
Tablicazakomunikacijupodvodom.
Meresigurnostimoemodefinisatikaooptemer,merepreronjenja,utokuzaranjanja,tokom
ronjenjaiposleronjenja:
Opte mere sigurnosti: roniti mogu samo osobe osposobljene za tu vrstu ronjenja i to u okviru svoje
kategorije; pre ronjenja spavati 8 sati; zaroniti najranije 2 sata posle jela i najkasnije 6 sati posle jela;
zabranjeno je konzumiranje alkohola i opojnih sredstava pre za vreme i posle ronjenja, ronite sa
ispravnom i atestiranom opremom, obezbedite pravilan reim ishrane, nikad ne ronite sami, nauite
signale za sporazumevanje pod vodom, ne ronite prehladjeni, poznajte svoje limite i u incidentnim
situacijamasauvajteprisebnost.
Meresigurnostipreronjenja:proveriteispravnostronilakeopreme(aparatadalijebocaatestiranai
puna, regulator da li je atestiran i radi), pre ronjenja upiite na tablici pritisak u boci vrstu sredstva za
disanje tip i broj regulatora za disanje, podsetite se pruanja prve pomoi u vodi i postupaka u sluaju
incidenta,buditepaljivinabrifinguzapamtiteplanronjenja,dubinu,vremezadravanjaireimizrona,
znajtesvojemestougrupi,upoznajtesesamestomnajbliebarokomoreinainomtransportadonje.

211

Mere sigurnosti u toku zarona: obezbedite se od spadanja opreme pri ulasku u vodu (pridravajte
masku i regulator), im udjete u vodu proverite funkcionisanje regulatora i hermetinost spojeva na
aparatu, u tablicu upiite vreme urona (podesite koroni na satu za ronjenje), kontroliite brzinu
zaranjanjaiizjednaavanjepritiskauuimaakonemoetedaizjednaiteprestanitesazaronioivratite
se par metara u pliu vodu i potom izjednaite pritisak lagano zaranjajui. Ako ne moete izjednaiti
odustaniteodronjenja.
Meresigurnostiutokuronjenja:nikadneronitedubljeodvodjegrupe,driteistudubinusaostalim
lanovima grupe; ne udaljavajte se od vaeg para i od grupe, ako se izgubite od grupe postupite po
proceduripredvidjenojzatesituacije,neronitesavazduhompreko40metara.
Meresigurnostiutokuizronjavanja:predizronproveritemaksimalnudubinuivremeprovedenopod
vodom da bi pravilno odredili reim dekompresije, diite normalno ne zadravajte dah tokom izrona,
kontroliite brzinu izrona 9 m/min, zadnja 3 metra izranjajte 1 metar/minut, pred izlazak na povrinu
oslunitedanedolazinekiamacilibrod,akovamsejavivrtoglavicaprestanitesaizronomvratitesepar
metaraudubljuvoduiizjednaitepritisakuuima.
Mere sigurnost posle ronjenja: ne penjite se u amac sa tegovima na sebi, predhono ih dodajte
amdiji. Poulasku u amac u tablicu upiite preostalu koliinu vazduha u boci, prijavite eventualnu
neispravnostopreme,pregledajteopremuizbriniteje,nemojteletetiavionom12satinakonronjenjau
krivuljisigurnosti.

POSTUPCIVODJEGRUPENEPOSREDNOPREDRONJENJE(formacija,znacisporazumevanja)
Neposrednopreduron,vodjagrupeponovoponavljasveparametreronjenja(dubinu,vreme,zastanke,
pravackretanja),osnovneznakekomunikacijepodvodomipostupkeusluajuopasnosti.
FormacijaParoviodreujemotakodajejedaniskusnijiadrugimanjeiskusan.Onajkojijeiskusnijiuvek
kontrolieonogkojijemanjeiskusan,aliitajmanjeiskusanronilacsvevremekontroliesvogiskusnijeg
para.Paruvekpratipogledomsvogparaiobavetavagaoskretanjusarute.
Ronjenjeuparudoprinosioseanjusigurnostironilacapodvodom,jermogudapomognujedandrugom
kod pojave nekog problema pod vodom (gr miia, zapetljavanje, ostanak bez vazduha i drugo).
Gubljenjeparapodvodommoedovestidostresaipanike.
Vodjagrupeodreujeparoveinjihovomestougrupi,takodasasvojelevestranepostavljaonogkoje
najslabijiuronilakojgrupi.Salevestravetrebapostavititogroniocajersusadesnestranepostavljeni
regulatori a tako i oktopus sistemi. Veina ljudi su desnoruki pa im je lake da okreu glavu na levo i
gledajuulevo,takodaelakemoidakontroliunajslabijegugrupiipriteknumuupomo.Ronilacje
prvenstvenousmerennasvogpara,alivoaronjenjaupravomoradastalnokontrolietognajslabijegu
grupi.

212

Ronilakiparmoradapoznajeopremupartnera,kakofunkcioniukope,BCidrugo.Svakironilacuparu
grupi mora znati svoje mesto i zadatak a tokom ronjenja ne smeju se udaljavati od paragrupe vie
negototodozvoljavaoptikavidljivost.lanovironilakogparatrebadadobropoznajubratskodisanje
(okrenutijedandrugom,dresezaopremu,obavestevouikreuuizron).
ZnacisporazumevanjaPoCMASroniocimorajudapoznajutakozvaneobavezujueznakeuronjenju,da
ne bi bilo problema prilikom sporazumevanja ronilaca pod vodom. Dati znaci moraju da budu
nedvosmislenidaihonajkomesuupueniikojiihprimarazumeiznanataseodnose.Tosuzvanini
CMASoviznaci,napovriniimamoznakoveuredusaminisamuredu,mogubitidatijednomrukomilisa
dveruke,nousedajubaterijskomlampom(krugoviOK;goredolenisamOK).
Bezobzirasakimronite,svakiputproveritemeusobnopoznavanjeCMASznakovazasporazumevanje.
Iako su rezlike u komunikaciji pod vodom neznatne, ronioci P3 treba da poznaju znakove za
komunikacijukojekoristeidrugeasocijacije.

SporazumevanjeuvodiosnovnisignalipoCMAS:
ZARONIRoniociseovimznakomupozoravajudakrenuuzaron
Dalisiuredu.
OKOvajznaksekoristikaopitanjedalijesveuredualiikaopotvrdadaje
sveureduIkaopotvrdarazumevanjadrugogznaka

213

NetonijeureduOstalimroniocimasedajedoznanjadanetonijeuredu.
NemamvazduhaOvimznakomronilacobavetavaostalelanovegrupe
dajeostaobezvazduha.
STOPZnakdaseronilaciligrupazaustaviilidaseprekinesaodredjenomaktivnou.
IZRONIOvakosesvimroniocimadajedoznanjadatrebajukrenutikapovriniili
smanjitidubinu
PotrebnapomoKadjeronilacudaljennapovrininaovajnacinsignalizira
ostalimlanovimagrupedamupomognu
Potrebnobratskodisanje.Ovajznakprimjenjujeronilackojijeostaobez
vazduhaipotrebnomujebratskodisanje
NisamizjednaiopritisakRonilacobavetavalanovegrupedaimaproblemasa
izjednaavanjempritiskauuima.

214

RonitizajednoRoniocikojisuseudaljiliodgrupeseobavetavajudatrebadaostanuzajedno
saostalimlanovima
Nemogudaotvorimrezervu,otvorimimirezervu.
Narezervisam(50barauboci)
Hladnomije
Pokazivanjemanometraradikontroledinogmedija.
Zadihaosamse
Imammalovazduha

215

Ostaniuovomnivouvode
Potroiosampolavazduha(100barapritisakuboci)
Imamvrtoglavicu
RonilakomlampomDalisiureduOK(uredusam,OK)
Ronilaclampomosvetljavarukukojompokazujeznakezakomunikaciju
Potrebnamijepomo

POSTUPCIUTOKURONJENJA(ulazak,izlazak,tempo,zastanci,komunikacija)
Kod svakog ronjenja prvi potez je ulazak u vodu. Kada smo odredili lokaciju za ronjenje, sagledaemo
uslovekojivladajunanjoj(okolina,talasi,struje)iopredelitiseonainuulaskauvodu.

216

Osnovno je da se za ulazak u vodu odbere najbezbedniji i najjednostavniji nain. Za koji nain ulaska u
voduemoseopredelitizavisieodfizikespremnostironilaca,njihovogiskustva,dalironimosaobale,
sa broda, nono ronjenje, dubinsko ronjenje, ronjenje u reci i vodenoj struji, na olupinama i drugo.
Mestouronatrebabitiobeleeno(nousvetlom,bljeskalicom).
Vodja ronjenja nadgleda ulazak ronilaca u vodu i vodi rauna da parovi ulaze jedan za drugim a da pri
tom ne dodje do sudara i povredjivanja, da se po ulasku u vodu udalje da drugi koji ulaze u vode ne
udareunjihalidaseneudaljedalekodaihvodaodnese.Ukolikojemogue,dobrojedapostojinadzor
vanvodeiuvodi(tomoebitiiiskusnijironilackogasmoodredilidaeiizadnjiugrupi).Poulaskuu
voduronioceokupitinadnuodmorititrenutakinakonproveredalisuspremni(OK)krenutiuronjenje.
Na poetku ronjenja kreemo se u vodenu struju, da bi u povratku ili niz striju. Pravilo je da vodimo
raunadauodlaskupotroimodo1/3vazduhaizboce,nakonegasevraamokapolaznojpoziciji.
Voa ronjenja treba da podesi kretanje prema najslabijem u grupi, ali ne sme da pokae tome kao ni
ostalimaugrupi(iliparparu)dajeonnesretantomorasadadaronisporijezbogtoga.Todemoralie
ljude, izbacuje ih iz ronjenja. Ako se vidi da je takva situacija zato to se roni u vodenoj struji (kontra
struje) voa ronjenja e da zaustavi grupu da im pokae neto i da bi time dao vremena onom ko se
zadihaodaseoporavi.Jerovekjetakeprirodedaneehtetidapokaedamujeloesamodamunebi
zamerilidajedrugimapokvarioronjenje,dagrupanetrpizbognjega.Tojeulogavoeronjenjadaprui
mogunostroniocudaserelaksiraidasvimroniocimaronjenjeostaneulepojuspomeni.
Nikoneronidubljeodvoeronjenjanitipriizronuneroniplieodvoeronjenja.Jervoaronjenjavodi
dinamiku prema svojim instrumentima. Jer ako ronite ispod voe ronjenja u zaronu potpuno e se
razlikovativastatusodstatusavoeronjenja.Akosutonekeveedubineiduavremenaroniocebiti
ugroen time to e voa grupe izranjati prema svojim parametrima, ne znajui da je ronilac negde
odlutao.
Komunikacijapodvodomizmedjuparovajevanajerdoprinosipsihikojstabilnostipara.

POSTUPCIPOZAVRENOMRONJENJU
Briga o individualnoj opremi (zbrinjavanje svoje opreme, svaki ronilac ispira slatkom vodom svoj
regulator, instrumente, odelo za ronjenje i ostalu opremu koju odlae da se sui u hladovini van
domaajasunca).
Brigaozajednikojopremi(amcu,motoru,kanisterusagorivomiostalaoprema).
Brifing sa grupom radi analize ta se deavalo pod vodom i ukazivanja na to ta je bilo dobro tokom
ronjenja a ta ne. Takoe roniocima treba skrenuti panju ta ne smeju da urade da ne bi isprovocirali
dekompresionubolest(kupanjetoplomvodom,fizikaaktivnost,ronjenjenadah).

217

Voa grupe popunjava dnevnik ronjenja, a pod njegovom nadzorom ostali ronioci popunjavaju svoje
karnete.

T16.ORGANIZACIJARONJENJAUOTEANIMUSLOVIMA
- Sukcesivnaronjenja
- Nonaronjenjaironjenjauuslovimaloevidljivosti
- Ronjenjaustruji
- Ronjenjauzatvorenomprostoru
- Ronjenjauloimhidrometeorolokimuslovima.
Pod ronjenjem u oteanim uslovima smatramo ronjenje u hladnim vodama, ronjenje u vodenim
strujama, ronjenje u ogranienom prostoru, ronjenje na velikim dubinama, ronjenje u smanjenoj
vidljivosti(nonoronjenje),izvodjenjeradovapodvodom.

218

SUKCESIVNARONJENJA
Kadasmonamoru,usvakomtrenutkuljudiimajuusvomorganizmurastvorenegasoveproporcionalno
pritisku okoline u kojoj se nalaze. Tako je u naem organizmi rastvoreno oko 1 L azota. Na organizam
bez problema moe da podnese dvostruko veu koliinu rastvorenog azota a da to ne izazove
dekompresionubolest.Tajviakazotaeunarednih12satiposleronjenjaizaiizorganizma.
Zaranjanjem raste pritisak okoline i poveava se rastvaranje azota u tkivima. Kad krenemo u izron,
pritisak okoline se smanjuje i rastvoreni azot tei da izadje iz organizma. Pravilnim izronom, potujui
tablice i brzinu izrona, mi koliinu rastvorenog azota u organizmu svodimo na prihvatljiv nivo i ostatak
rastvorenogazotapoizlaskuizvodeunarednih12satiizlaziiznaegorganizmaspontanodisanjem.
Ako u intervalu manjem od 12 sati ponovo zaronimo, zapoeemo zaron sa vikom azota zaostalim od
prethodnogronjenja(kojisenijeisistioodprvogzarona).
Ponovljenim(sukcesivnim)ronjenjemsesmatrasvakoponovljenoronjenjeuintervalukraemod12H.
Takvo ronjenje se zapoinje s izvesnim vikom azota zaostalog od predhodnog (predhodnih) ronjenja.
Akooovomenebivodiliraunadolobidorazvojadekompresionebolesti.Zatokodplaniranjaovakvog
ronjenjakoristimotablicezasukcesivnaronjenjakojemoemokoristitizasukcesivnaronjenjaizvedena
posleronjenjaukrivuljisigurnosti,kaoiposleronjenjakojasuzahtevalaprofilaktinudekompresiju.
Do dubine od 45 metara naelno se roni jedanput dnevno. Izuzetno iskusnim roniocima se moe
dozvoliti jo jedno sukcesivno ronjenje uz obraanje posebne panje na dosledno provodjenje
profilaktikihdekompresionihreimapremapravilimakojavaezasukcesivnaronjenja.
Kod ronjenja na dubinama izmedju 45 i 100 metara interval izmedju dva ronjenja treba da bude
najmanje24sata.Odovogpravilasemoeodstupitiuvanrednimsituacijamaspaavanjaljudskihivota
poduslovomdaseneugroavazdravljeiivotronioca.
Nakonronjenjadubljegod100metara,ponovljenoronjenjesemoepreduzetinajranijeza48sati.
Primersukcesivnogronjenjaposleronjenjaukrivuljisigurnosti:
Prvo ronjenje dubina 21 m zadravanje 20 minuta. Planiramo sukcesivno ronjenje posle 4 sata, dubina
27metarazadravanje45minuta.
Prvo moramo da konsultujemo tabelu iz koje treba da odredimo grupu ponavljanja za 20 minuta
boravakna21metar.UstanovljavamodajetosimbolD.Utablicizaponovljenaronjenjauproduetku
simbola D traimo interval koji obuhvata vreme (4 sata) proteklo izmedju dva ronjenja i
(ustanovljavamo 0:303:00). U tabeli veritkalno ispod u presekom sa horizontalom oznake 27 m
nalazimo vrednost 10 koja predstavlja broj minuta koje treba dodati stvarnoprovedenom vremenu za
vremeponovljenogronjenjaizatoukupnovreme(10+45)odreditiprofilaktikudekompresiju.Toznai
da umesto dekompresionog reima za 45 minutni boravak na 27 metara treba odabrati dekompresiju
kao da smo pod vodom boravili 55 minuta (nalazimo prvi zastanak na 6 m ostajemo 4 minuta i na 3
metra20minuta).Akonematogvremenautabeli,dekompresijaseizvodipobliemstroijemreimu.

219

Primer sukcesivnog ronjenja posle ronjenja koje je zahtevalo izvodjenje profilaktike


dekompresije:
Prvo ronjenje dubina 21 m zadravanje 50 minuta. Planiramo sukcesivno ronjenje posle 1 sata, dubina
27metarazadravanje40minuta.
Prvo moramo da konsultujemo tabelu iz koje treba da odredimo grupu ponavljanja za 50 minuta
boravakna21metar.UstanovljavamodajetosimbolF.Utablicizaponovljenaronjenjauproduetku
simbola F traimo interval koji obuhvata vreme (1 sata) proteklo izmedju dva ronjenja i
(ustanovljavamo 0:451:15). U tabeli vertikalno ispod u presekom sa horizontalom oznake 27 m
nalazimo vrednost 18 koja predstavlja broj minuta koje treba dodati stvarnoprovedenom vremenu za
vremeponovljenogronjenjaizatoukupnovreme(18+40)odreditiprofilaktikudekompresiju.Toznai
da umesto dekompresionog reima za 40 minutni boravak na 27 metara treba odabrati dekompresiju
kaodasmopodvodomboravili58minuta.Potonematogvremenautabeli,dekompresijaseizvodipo
bliemstroijemreimukaodasmoostali60minuta(nalazimoprvizastanakna6mostajemo6minuta
ina3metra24minuta).

NONARONJENJAIRONJENJAUUSLOVIMALOEVIDLJIVOSTI
Do smanjenja vidljivosti u vodi dolazi usled prisustva neprozirnih estica u vodi koje zamuuju vodu.
Stepen zamuenosti vode odredjujemo pojmom daljine vidljivosti u vodi. Smanjenom vidljivou se
smatrasvakoronjenjeuvodiukojojjevidljivostmanjaod3metra.
Za razliku od ronjenja u smanjenoj vidljivosti danju, kod ronjenja nou potrebno je primeniti posebnu
opremuiposebannainkomunikacijemedjuroniocima.

Od opreme za nono ronjenje je neophodno obezbediti povrinska i podvodna svetlaprimarno i
sekundarnosvetlo(primarnojejaeikoristimogauronjenju,dokjesekundarnorezervno,zakaenoza
BC i koristimo ga u sluaju da se primarno svetlo pokvari). Ostanak bez svetla tokom nonog ronjenja
moedaizazovestres.
Kod nonog ronjenja treba imati bateriju, izuzetno, najmanje voa i zadnji ovek, dobro je da svaki
ronilacimasvojubateriju,netrebaseodvajatiodgrupe,parovinetrebadaserazdvajaju.

220

Takodje se koriste svetla za uoavanje i obeleavanje ronilaca i to naee hemijskasvetla (zatvorene


plastine cevi sa staklenom ampulom) koja koristimo i za obeleavanje uadi za uron i izron, brodova,
plutaa.Takodjesekoristeibljeskalicekojeritmikipulsirajudajuisvetlost.
Dodatna svetla se koriste uz primarni izvor svetlosti i mogu biti zakaena na konzolu, masku ili traku
okoglaveidrugo.
Podvodne lampe moraju izdrati povean pritisak pod vodom, treba da imaju kai kojim se vezuju oko
zglobaake,anijenaodmetdaimajuikopukojomlampamoedaseokaioBC.Podvodnelampesa
irokim, umereno jakim snopom svetla, daju najbolju svetlost koja osvetljava ire podruje blagim
svetlom.Akoselampeestoupotrebljavajumogusekupitisapunjivimbaterijama.Lampeseodravaju
takodaobezbedevodootpornost(trebaproveravatidalisugumeniorinziceli,neizlizani,beznaprslina,
premazatiihtankimslojemsilikonskemastialinepreterivatijerpreviesilikonskemastispreavadobro
dihtovanje).
Kod nonog ronjenja veoma je korisno upotrebiti uad za zaron, izron i dekompresione zastanke
(umestouetamoesekoristitisidrenikonop).
Pored svega do sada navedenog treba imati kompas koji nam omoguava orjentisanje pod vodom,
ronilakino,rukavice,zvidaljku.
Dabismanjilistresprinonomronjenju,trebanapravitiplanronjenjakojiobuhvata:
- Izborronilakelokacije(kojamoraodgovaratinivouobuenostiiiskustvuronilaca(obinosuto
mestakojasunampoznatasadnevnihronjenja.
- Dubinuograniitina15metara
- Odreditimaksimalnovremeprovedenonadnu
- Odrediti potronju vazduha (treina za zaron, treina za izron i treina za rezervu za hitne
sluajeve)
- Ulazno izlazne taketreba daomoguavajujednostavan i siguranulaz iizlaz izvode(izbegavati
stenoviteobaledanemoramodasepentramoipreskaemostenje;popotrebiosvetlitiputka
ovim takama; ako ronimo s broda proveriti pod vodom da nema nekih skrivenih opasnosti
stena)
- Oznaitiulaznoizlaznetakenaobalisadvasvetlaudvetake
- Obeleitironiocasvetlomvidljivimsasvihstrana(bljeskalica)
- Izbegavatiustalasanedeloveobalesajakomvodenomstrujom
- Obezbeditimestozapresvlaenje(sasvetlom)

221

- Odrediti parove i ko je vodja para koji ima zadatak da kontrolie dogovorenu maksimalnu
dubinu,smerronjenja,koliinuraspoloivogvazduhaubocama
- Pre polaska na zaron iskontrolisati ispravnost opreme i uveriti se da u podruju ronjenja nema
ribarskihalata,mreaisanjihovimlokacijamaupoznatironioce.
- Nositiodgovarajueodelodanaszatitiodpodhladjivanja
- Neronitiponevremenu(munje)nitinapodrujimaintezivnogribolovaisaobraaja
- Ponoviti procedure u sluaju gubljenja partnera (podii se metar dva od dna, drati svetiljku
ispredsebepravoiokrenutiseokosebeza360
0
.Akonevidimopartnerailionnasnakon30sec
izainapovrinuipotraitiga.Akoganenadjemopotraitipomo)
Zaron je najbolje izvesti uz korienje konopa za zaron ili sidrenog konopa. Zaranjamo tek kada smo
spremnizauroniproveriliispravnostprimarnogisekundarnogsvetla,zaranjamonanoge,istovremeno
s parom, okrenuti jedan drugom, drei u levoj ruci inflator BC a desnom se drei za konop ili
proveravajuiinstrumente.Ostatistalnouvrstomkontaktusaparomigrupom.Akojedanodpartnera
ima problem sa izjednaavanjem pritiska treba da se uhvati za partnerov BC i na taj nain odri fiziki
kontakt. Instrumente oitavamo osvetljavajui ih direktno odozgo, a tokom ronjenja vodimo rauna da
nezaslepimosnopomsvetlostidrugeronioce.
Tokomzaronailiizronamoesejavitidezorjentacijaivrtoglavica(akoudjerazliitakoliinahladnevode
u desno i levo spoljnje uvo; zaron na glavu takodje moe izazvati vrtoglavicu; ili ako se okrenemo
naopakozavirujuipodstenu).Dezorjentacijasemoejavitikodprebrzogzaronateakonemamokonop
zazarontrebadaseskoncentriemonadubinomeripratimodubinu.Dabiizbeglivrtoglavicuodravajte
stalni kontakt sa parom, a ako niste sigurni kojim pravcem treba da idete u izron, sagledajte kuda idu
mehurivazduhakojeizdahnete.Priizronusvetlousmeriteiznadvasdabividelieventualneprepreke.
Tokomnonogronjenjauvekbuditeuzvaegpartnerauzeeproveredalijetu,dalivasprati,pratite
njegovohemijskosvetloiliseveitebratskimkonopom.
Izranjatipostupnouzsigurnosnezastanke,nebreod9m/min.Uezaizronolakavadapartneriostanu
zajedno i lake kontroliu brzinu izrona, spreava dezorjentaciju i vrtoglavicu. Partneri treba da su
okrenutijedandrugomsalevomrukomnainflatoruBCradikontrolebrzineizrona.Desnomrukomdre
uei nadgledaju dubinomer,kompjuter. Ako jedanodpartnera ima problem stajuzajedno ihvatajuga
zaBCdaostvarekontakt.
Akojeloavidljivostnijeloekoristitibratskikonop,uedugookodvametrakojepovezujedvaronioca
jednogzalevurukudrugogzadesnuruku.
Akonamtokomronjenjaotkaeprimarnosvetlo,ukljuiemosekundarnoizavritizaron.Akonemamo
sekundarnosvetlo,ondatreba daobavestimo paraoproblemu i sanjegovim svetlom sanjim izronimo
bezbedno. Ako nemamo sekundarno svetlo i partner nije u blizini, izroniemo sami, sabrano, sigurno,

222

pratei najsitnije mehurie (jer ne moemo da oitavamo instrumente), sa rukom podignutom iznad
glaveusluajudanaidjemonanekuprepreku.
Netrebadasekuraiteakoviditedasutekiuslovizaronjenje,promenitemestozarona.Nemojtedase
bojitevodealijupotujte.

RONJENJAUSTRUJI
Vodena masa u moru nikada ne miruje, ve krui u vertikalnom i horizontalnom smeru. Na vertikalno
kretanjeutiesalinitet,godinjedoba,meteorolokeprilike.Zbogisparavanjaesticenapovrinioteaju
ipadajunadnoanjihovomestozauzimavodasadna.Udarivetranapovrinivodeimajuistodejstvo.
Na horizontalno kretanje vode utie vetar, gustina morske vode, okretanje oko zemljine ose, uticaj
mesecaisunca.
Postojivievrstakretanjamorskevode:talasi(stvaravetarilinekigeolokiporemeajispodvode,talasi
bitnoutiunaronilakuaktivnostjerometajuboravaknaplitkimdekompresionimzastancima),morske
struje(suuzrokovanevetrovima,neravnomernimrasporedomtemperatureisalinitetavode,promenom
vazdunog pritiska, zemljinom rotacijom koja ima veliki uticaj na pravac struja, i dotokom slatkih voda.
Pored ovog morske struje mogu da proizvedu eksplozije i podvodne reke. Za ronioce su opasne
podvodnemorskestrujekojesujaeodrenihiprotivkojihnemogudaseizbore.Naroitosuopasne
morske struje koje vuku ka dnu), plima i oseka (predvidiva kretanja vodene mase pod uticajem
gravitacionog privlaenja sunca i meseca prvenstveno meseca koji deluje na onoj strani Zemlje koja je
bliamesecu.Onesunajvanijezaronioce,ipredstavljajuhorizontalnitokvodekojikadjeusmerenka
obali zovemo plima, a kada je usmeren ka puini zovemo oseka), a u nekim zalivima i se (nepomini
talasi ogranienih basena, koji nastaju pod uticajem nejednakih pritisaka vazdunih masa na
vodenumasunasuprotnimkrajevimabasena).
Plimnestrujeimajuveiznaajzaroniocejerprouzrokujukretanjevodepremaobaliiodobaletomoe
uticati na ulaske i izlaske iz vode koja prua otpor roniocu koji pliva u suprotnom smeru. Na mestima
gdesesusreuplimnestrujesaobalnimstrujamajavljaseuzburkanomore.
Obalnestrujemogudasekreuduobaleilidasekreukaopovratnestrujekamoru.
Uzdune struje stvaraju talasi koji poduglom udaraju obalu koji od nadolazeih talasa ne mogu da se
vratepremamorutakodanastajesporastrujakojasekreeparalelnosaobalom.

223

Povratne struje svaki put kada talasi stignu do obale, voda se povlai prema moru i stvara povratnu
struju.Zavisnoodsnageiuestalostitalasa,uglapodkojimudarajunaobalu,oblikalinijeobale,nastaju
povratnestrujerazliitihsmerovaisnage.


Kadatalasidolazenaobalemalogzaliva,vodakojastienalevomdeluzalivateiedaizadjenadesnom
a voda koja ulazi u zaliv na desnoj strani teie da izadje na levoj. Kada se ove dve struje sretnu
formiraezajednikupovratnustruju.

Ronjenjem u struji smatra se ronjenje u vodenoj struji brzine preko 1 m/sec. Ronilaki brod koji
obezbedjujeovakvoronjenjemorabitiusidrensidrom20%teimodnormalnogzatuvrstuplovilaine
smebitivezanzadrugiusidrenibrod.Prepoetkaronjenjauveritisedasidrodobrodri.
Ronjenje u struji i rekama , planira se , kontrolie i nadgleda na isti nain. Razlika izmedju ronjenja u
struji i ronjenja u reci je jedino u tome to se ronjenje u struji realizuje s broda, dok se ronjenje u reci
najee realizujes obale. Roni setakotouvoduulazimoutaki A ikoristimotokvodedanas nosi i
izadjemoutakiB.Ronilacnekoristisvojuenergijutokomronjenjaveenergijuvodenestruje,aperajai
ruke koristi za promenu pravca. U zaron se ide tek kada su svi lanovi grupe u vodi i spremni za zaron
(vodja grupe eka ronioce u vodi a zadnji ovek u grupi kontrolie ulazak ronilaca u vodu). Zaranja se
sporoikontrolisanodagrupaostanenaokupu,atokomronjenja,vodjagrupenastojidaronioceodriu
grupi od ulaska u vodu do izlaska iz nje, izbegavajui sudar sa predmetima u vodi (zbog toga saznajte

224

podatke o vodenim strujama kada ronite na nepoznatom podruju). Tokom ronjenja proveravamo
pozicijuronilacaugrupi,njihovoponaanje,pravacibrzinukretanja,pritisakubocamaislino.
Opremakojapomaekontroluronjenjaustrujiirenomtokuiodravanjugrupeprikretanjupodvodom
je:
- Plutajueoznakezaobeleavanjegrupepodvodom(vodjagrupezasebeimazakaenkonopac
na ijem kraju se nalazi bova koja ide po povrini vode i pokazuje poziciju grupe pod vodom,
takodaprateeosobljenapovrinimoedapratikretanjeronilacapodvodom)
- Konopac poloenu vodenoj strujiprivren za brod ili obalu (olakava ulazak i izlazak ronilaca
kojisehvatajuzanjegaidredoksvilanovigrupeneudjuuvoduibuduspremnizazaron)
- Silaznouzlaznikonopac(primenjujesekodronjenjasabrodazazaranjanjeiizranjanjeugrupi)
- ipkazasigurnosnizastanak(daodrinaokupuroniocenasigurnosnomzastanku)

Ronjenje u renom toku predstavlja ronjenje u oteanim uslovima i moe biti zahtevno a i opasno jer
reni tokovi mogu imati jake struje, hladnu vodu i brojne raznovrsne prepreke pod vodom (potopljeno
drvee, stene, potopljeni utpadni materijali i drugo). Zbog toga ronjenje u renim tokovima i struji
zahtevaobukuronilaca,aliistovremenopruauzbudljiv,atraktivandoivljajipoglednafloruifaunutog
ambijenta.

Zavodjenjegrupenaronjenjeurenomtokuivodenojstruji,trebaizabratidelovekojisunampoznati
sa ranijih ronjenja, gde poznajemo dubinu, reno dno i prepreke na njemu, a obala obezbedjuje lak i
siguranulazakuvoduiizlazakiznje.

Imajuiuviduusloveukojimaseroni,pripremaronjenjatrebadabudeozbiljnaidetaljnauzkontrolu
opreme koja treba da bude kvalitetna, pouzdana i odgovarajua uslovima (tvrdja peraja, obavezan
alternativni izvor vazduha, komplet prve pomoi kiseonikom i komplet za prvu pomo kod povreda
izazvanih mehanikim dejstvom, plan za sluaj nezgode i drugo). U ovakvim ronjenjima treba da
uestvujudobrofizikipripremljenironiocikojieronitipoplanunapravljenomnaosnovuraspoloivih
informacija (irina renog toka, brzina vode, temperatura vode, vidljivost pod vodom, uticaji struje i
skrivenih opasnosti pod vodom i drugo). Ronjenje u ovakvim uslovima moe biti zamorno i opasno
(uticajvodenestrujenamasku,regulator,potopljenodrveekojenosivoda,stene)abrzinarenestruje
zavisioddotokavodaureku,nagibaterena,konfiguracijedna.

Pre ronjenja treba odrati brifing na kome ronioce treba upoznati sa tim to ih oekuje pod vodom,
upoznati ih sa planom ronjenja, dubinom, vremenu zadravanja pod vodom, mestu ulaska i izlaska iz
vodeiproceduromuhitnimsluajevima.Uzaronseidetekkadasusvilanovigrupeuvodiispremniza
zaron,zaranjasesporoikontrolisanodagrupaostanenaokupu,atokomronjenja,vodjagrupenastoji
daronioceodriugrupiodulaskauvodudoizlaskaiznje.Tokomronjenjaproveravamopozicijuronilaca

225

u grupi, njihovo ponaanje, pravac i brzinu kretanja, pritisak u bocama i slino, a ronjenje zavravamo
sigurnosnim zastankom u nekom tiaku gde rena struja nema veliku snagu. Po izlasku iz vode treba
odratianalizuronjenjaitomprilikomdatisaveteisugestijezaunapredjenjeronilakogznanjauesnika
akcije.

RONJENJAUZATVORENOMPROSTORU
Svako ronjenje u kome se ne moe direktno vertikalno izroniti smatra se ronjenjem u zatvorenom
prostoru. To moe biti ronjenje u peinama, potopljenim brodovima, potopljenim zgradama i
potopljenimobjektima.Sportskironiocimogudadodjunapotopljenibrodiliulazupredvorjepeine,ali
ukolikonisuzavrilispecijalistikikurszaronjenjautakvimuslovimanetrebadaulazeuteobjekte.
Organizacija ovakvih ronjenja treba da omogui uivanje u ronjenju ali na potpuno bezbedan nain,
planom ronjenja da se predvide svi neophodni elementi (potrebna dovoljna koliina dinog medija,
reimzaranjanjaiizronaidrugo).
Preronjenjatrebaprikupitipodatkeoobjektunakomeronimo,prouitinjegovustrukturu,uveziega
trebadatraimosvukorisnutehnikudokumentaciju,planovekojibinamukazalinaskriveneopasnosti
kojebimogledanaszadesepodvodom.
Kodtakvihronjenjapotrebnojepreduzetiposebnemerebezbednostikaotosukonopudirektnojvezi
sapovrinom,konopvodiarijaninanitkojatrebadanampokazujeputkaciljuiupovratkukaizlazu.
Konopse zakai na ulazu u objekat i odmotava se sa kotura i na njega postavljaju markeri strelice koje
pokazujupravackaizlazutakodaironilackojijepodstresomikonfuzanmoedashvatikudatrebada
sekreekaizlazu.Upovratkunamotavajuinitnakoturnavodimoseikreemokamestugdesmouli.
Ukolikojepotrebnoobezbeditipodvodneskuterezabriprelazakveihrazdaljina.
Pomogunostiobezbeditikomunikacijusakablovskomtelefonskommreom,jerbezinekomunikacije
nee funkcionisati u potonulim zgradama koje imaju eline armature ugradjene u betonske zidove i
delujukaoFaradejevkavez,atakodjebezinakomunikacijamoedanefunkcionieizanekolikokrivina
upeinamapodvodom.
Nakonovogjepotrebnodaobezbedimologistikupodrku,dovoljnekoliinedinogmedijapostavljene
natrasironjenja,rezervnironilaczasluajpotrebezahitnompomaganjuispaavanjuuesnikaronilake
akcije (ronilaki par udje u potopljeni objekat, uhvati se za potpornu gredu koja je istrulila ili je
korodirala te se deo palube srui i zatvori prolaz. Ako nema adekvatne logistike za pomo ronilac je
zarobljen).
RONJENJAULOIMHIDROMETEOROLOKIMUSLOVIMA
Akoseuvoduulazisaobaleamorejeustalasano,roniociulazepoparovimauvoduavodjagrupeeka
ronioceizvanzonelomljenjatalasaodravajuigrupunaokupu.Saobalenadzornadulaskomronilacau
vodu vri zadnji ovek u grupi. Ako treba da se pliva po povrini vode do mesta urona, to se ini licem

226

okrenutimnadolejerjetakolakeuspostavitikontrolu,alimoguejeiplivatinaledjima.Podolaskuna
mesto zarona grupa treba da se malo odmori na povrini ako je to mogue, a ako je ustalasano, bie
manjemunoakozaronimoispodvodedozonegdesemoremanjekree,itoprepovedemogrupuna
uron. Ako ronioci izlaze na obalu a more je ustalasano, treba da zadre regulatore u ustima, a vodja
grupetrebadabudespremandaimpomogneusvakomtrenutku.
Ako na lokaciju za ronjenje odlazimo amcem, vodja ronjenja treba uvek da bude prisutan u momentu
ukrcavanjagrupeuamacdabiuoiomasustvariprenjihovogukrcavanja,dalisuponelisvuopremu,
dalisuopremusloiliuamackakotrebabocezaronjenjenadnoamca,nabocetorbesaopremom,
vesla stavljena sa strane moraju biti slobodna za dohvat u svakom trenutku, mora da postoji prolaz
izmedjuopremeikobasiceamcakojiomoguavavodjironjenjadamoeusluajupotrebedaprodjeod
krme do prove. Da li je spakovana suva kesa sa dokumentima, da li se u amcu nalazi sidro i konop
spakovan za upotrebu (kada zavrimo sa zaronom diemo sidro i ponovo slaemo konop za ponovnu
upotrebubezzapinjanjana,zamravanja).
Vodje ronjenja, grupe moraju da se pripremite za svaku situaciju ako se more diglo i ta ako otkae
motor,prevrneseamacislino.Svevremevonjeamcemosmatrateobaluiuoavatemestagdebiu
sluajupotrebemoglidapristaneteiiskrcateljude.
Kadponenevremeprvotrebatesvuopremudazatvoriteutorbesemmaskedisaliceiperajaipoveete
torbesapojasevimasaolovomjerusluajuprevrtanjaamcataeopremabitihomogenailakeemo
jenai,negoakosebuderazletelanasvestranekadajedandeoopremeverovatnoneemonai.Znai
pre ronjenja treba razmiljati ta ako se desi, upoznati ljude na koji nain e nai izlaz iz vode, birajui
mesto gde ima manje stenja, gde je ljunkovitopeskovito ili izai u nekoj od mikrovala i da je bitno da
ljudiizausatojemanjepovreda.
Loivremenskiuslovisuvelikitestzazdrave,snane,fizikispremneiiskusneronioceakodneiskusnih,
manjespremnihimanjeiskusnihronilacamoguizazvatiipaniku.
Kadajeopasnostveneposredna,obaveznoljudidastaveperajaidamaskebuduspremnedaihimaju
na ruci i stave na sebe u sluaju potrebe. U sluaju potrebe voa grupe puta sidro u vodu i po
naputanjuamca,amaceostatinegdezakaenzadno.
Posebno za vreme nevera nije dobro ostati u amcu sa metalnim bocama i iljcima koji tre, jer su
prisutna elektrina pranjenja. U tim situacijama je bolje biti u vodi pored amca nego u amcu sa
metalnimbocamajersedeavalodaelektrinapranjenjaudarajuuboceinapravelomuamcu.
Moguejedavasneverazateknedokstesaljudimapodvodom.Utojsituacijikrenitekapliini,ostanite
pridnuireciteljudimadaseuhvatezarukedanebinekokrenuokapovriniupanici.Utakvojsituaciji
na povrini vode su se videla pranjenja kao da gori voda. Bitno je da voa ronjenja u tim situacijama
budesmirenipokaedaznataradi.Najgorejeakovoagrupeneznatadaradi,nijesiguran,menja
odluke,pitadrugetamisletadarade,tajenajbolje.Voagrupemoradaimajasanstavtatrebada
seradikojesuproceduretaeuraditiakosenetodesi.

227

Ako nas po zavretku ronjenja na povrini vode doeka uzburkano more sa jakim strujama, borba sa
talasima i jakim strujama moe nam oduzeti dosta snage. Pored toga talasi onemoguavaju ronioce da
vide jedni druge, oteavaju njihovu medjusobnu komunikaciju i u takvim uslovima je dobro da nam
opremabudeuoljivihbojadabilakeuoilijednidruge.Poredtogatrebapotovatipravilodaronjenje
uvek zavravamo sa 50 bara u boci minimum, to e nam dobro doi ako u ovakvim vremenskim
uslovima izronimo dalje od amca ili broda. Rezerva vazduha od 50 bara nam omoguuje da se na
povriniorjentiemokabroduikoristeirezervuspustimopodvodugdejemirnijeidoronimodobroda.

T.17OSNOVESPECIFINIHRONJENJA
- Ronjenjesaaparatomzatvorenogkruga
- Ronjenjesameavinama

228

- Ronjenjesanitroksom

RONJENJESAAPARATOMZATVORENOGKRUGA
Autonomnironilakiaparatzatvorenogkruga(autonomnoronjenjenjekiseonikom)funkcioniena
krunomregenerativnomprincipu,odstranjujuiugljendioksidizizdahnutegasnemeavinekojisediei
ponovnogkorienjaizdahnutogkiseonika.
Poto se za disanje koristi kiseonik nije potrebna profilaktina dekompresija bez obzira koliko traje
ronjenje,odlikujesevelikomautonomijomiizdahnutisadrajseneisputauokolinu.
Negativne strane ovih aparata su ograniena dubina ronjenja (zbog opasnosti toksinog delovanja
kiseonika);ipotencijalnaopasnostodhipoksijekodneadekvatnetehnikeronjenja.Uglavnomsekoriste
uvojnesvrhe,usportskomronjenjuslabije.
Osnovnideloviaparatasu:
- vree za disanje sa ventilom sigurnosti i armaturom. Zadatak vree je da redukuje pritisak
kiseonikanapritisakokolineidabuderezervoarovoggasazajedanproseanudah.Izradjenje
odgumiranogplatna,zapremine8litarasasigurnosnimventilomkojitrebadaispustiviakgasa
danebiotetiopluaronioca.
- boca za kiseonik s ventilskom grupom i spojnim crevom zavisno od aparata mogu biti 1 ili 2
bocezapremine0,62litre,radnogpritiska150200bara.Poredventilazaotvaranjeizatvaranje
bocauventilskojgrupisenalazeredukcionikojiizvornipritisakredukujenamedjupritisakod35
bara;dozirniventilkojikontinuiranodoziraod0,41,1litarkiseonikauminuti
- kutijakanister slui za dranje apsorbenta za CO
2
, obino je cilindrinog oblika izradjena od
nerdjajuegmaterijalasasitastimdnom,dokjegornjastranavezanazaizdisnorebrastocrevo.U
kutijestajeapsorbentnatronskikre0,82,8kgkojiomoguujeautonomiju14sata.
- rebrasta creva s ventilnom kutijom i piskom koja povezuju pisak s kanisterom za apsorpciju
sluezaudahiizdah.Nakonotvaranjaboceskiseonikom,posleredukcijenamedjupritisakod2
5 bara kiseonik neprekidno kroz dozirni ventil i spojno crevo ulazi u vreu zadisanje gde se
redukuje na pritisak okoline. Kod udaha kiseonik iz vree dolazi u plua ronioca, koji po izdahu
crevomodvodinaapsorbentgdesevezujeCO
2
apreostalikiseonikodovodiuvreuzadisanje.
- kontrolnimanometarirezervnipriborsalatom.

Ronjenju s autonomnim aparatom zatvorenog kruga disanja obino se vri tek nakon uspene obuke u
ronjenju s autonomnim aparatima otvorenog kruga disanja, uspene teorijske obuke i dobrog
poznavanjatehnikihkarakteristikaaparatazatvorenogkrugadisanja.

229

Prezarona,trebaproveritiaparatipomonuopremu:
- Boca mora biti napunjena najmanje 99% kiseonikom do radnog pritiska (provera se vri preko
ugradjenogmanometrailiprekoposebnogmanometra)
- Kanistersaapsorbentommora dasadri sve apsorbent(natrijumov kre proverenogkvaliteta,
prethodnoprosejankrozodgovarajuesito)
- Provera rada dozirnog ventila (oslukivanjem ulaska kiseonika u vreu da li ulazi prejako ili
slabo proveriti s aparatom minutno doziranje, protok , koje mora biti mora biti u optimumu
kojipropisujetehnikouputstvozaupotrebu.
- Provera pritegnutosti spojeva i nepropusnosti aparata i vree potapanjem istih u vodu (ako se
konstatuje da aparat proputa mehurie na spojevima iste pritegnuti ili zameniti oringe koji
obezbedjuju nepropusnost, probuenu vreu zakrpiti). Zaroniti samo po potvrdjenoj
nepropusnosti.
- Provera ispravnosti nepovratnih ventila, zaranjati samo ako su nepovratni ventili potpuno
ispravni (udahom kod presavijenog udisnog creva ako je mogu udah, neispravan je ventil
izdaha;izdahomkodsavijenogizdisnogcrevaakojemoguizdah,neispravanjeventiludaha).
- Neposredno pre zarona vri se priprema i trokratno ispiranje (otvorena je boca, ronilac
ukljuen u aparat, ronilac dubokim udahom isisa sav sadraj iz vree, na momenat zadri dah i
ventilomzadodavanje,dodakiseonikzajedanudah,nakontogakroznossavvazduhizdahneu
okolinu. Potom prelazi na trokratno ispiranje udahne ceo sadraj vree, izdahne u vreu,
ponovoudahneizadridahdokseventilomnedodakiseonikuvreuzadisanje,posleegase
sav sadraj plua izdahne kroz nos. Tek poto ovu proceduru ponovi jo dva puta ronila je
spremanzazaranjanje
- Neposrednopresputanjapodvodu,kontrolieradaparataihermetinostspojeva.
- Tokom ronjenja nikad ne prepunjavati vreu za disanje nego njen volumen odravati na
polovini.
- Tokomboravkapodvodomzavisnooddubineronjenjaperiodinovritijednopranjevreeza
disanje(dubokudahizvree,zatimkodpresavijenogizdisnogcrevaizdahnekroznosumaskuili
okopiska.Ovajmanevarseponavljasvedokvreanebudeprazna.Nakonovogsevreanapuni
kiseonikom koliko je potrebno za jedan dobar udah. Dok se vri ispiranje vree pod vodom,
desna rukatreba dabudena tasteru ventilazadodavanjekiseonika dabi se popotrebi mogao
dodatikiseonikuvreu)
- Neposrednopredizronjojednomisprativreuzadisanje.
- Zavremeizronjavanjanikadnezadravatidah.
- Posleronjenjaaparatdobropregledati,izvaditiapsorbentisvedeloveopratislatkomvodom.

230

Kada se roni s kiseonikim aparatom treba izbegavati sve fizike napore, na prve znakove poremeaja
ritma u disanju ili tegoba u disanju zaustaviti se i prestati s aktivnostima dok se disanje ne stabilizuje.
Stalnokontrolisatidubinu,voditiraunaoponaanjupara,orjentisatiseuprostoru.
RONJENJESAMEAVINAMA
Autonomnoronjenjesgasnimmeavinamanespojivojesimprovizacijama,nestrunouipovrnoui
doskorajebilarezervisanazaprofesionalneronilakeorganizacijeivojsku.Ronjenjesameavinamaima
svojeopravdanjeutometopoveavajubezbednostronjenjaiobezbedjujuduiisigurnijiboravakpod
vodom.
Meavine se normalno koriste u takozvanim tehnikim ronjenjima a zavravanje kursa za ronjenje
Nitroxom je uslov za dalje napredovanje ka tehnikim ronjenjima. Komponente tehnikih ronjenja se
razlikuju od rekreativnih ronjenja u sistemima obezbedjenja koji garantuju bezbednu realizaciju
planiraneaktivnostipodvodom,logisticiiorganizacijikojatrebadaomoguibezbednoronjenje.
Organizacijatrebadaomoguironjenjenapotpunobezbedannain.
Logistika kod ozbiljnih zahvata podrazumevada jedanparronilaca realizuje planiranu akcijuasvi ostali
brinuonjima(obezbedjenjedovoljnekoliinedinogmedijaidrugo).
Preciznonapravljenplanronjenjatrebadasadrisveneophodnepodatke,kolikoenambitipotrebno
dinogmedija,kakavjereimdekompresije,komunikacijskavezasapovrinomilogistikombazom,dali
jeneophodankonopacvoditeljitd.
Kod profesionalnih ronjenja (ekskurziona, dubinska, dugotrajna ronjenja) ne postoji institucija
autonomnog ronjenja (ne rade u autonomnim sistemima), ve se odvijaju snabdevanjem sa povrine.
Krozlifelineidesajlazasputanje,crevozadobavudinogmedija,strujazanapajanjeodela,koaksijalni
kabl za kameru, telefonska ica. Kod ovih ronjenja sigurnosna boca slui samo da se u sluaju nude
(zapetljavanjaidrugo)ronilacmoeiskonektovatiizsnabdevanjasapovrinedabistigaodoronilakog
zvonaimogaodaseevakuie.
Specifine radnje koje su navedene za ronjenja kiseonikom (aparat zatvorenog kruga) primenjuju se i
kodronjenjasaparatimapoluzatvorenogkruga.
Kodizboragasnihmeavinatrebasedratisledeeg:
- Parcijalnipritisakkiseonikaumeavininamaksimalnojdubinironjenjanesmeprei1,4bara
- Minutno doziranje meavine u vrei za disanje treba tako podesiti da parcijalni pritisak
kiseonikanikadnebudeniiod0,2bara.
TRIMIX je kombinacija kiseonika, helijuma i azota sa idejom da se smanji sadraj azota zamenom za
helijum.Sluizaronjenjanaveimdubinamasaduimvremenskimintervalima.
ImamovievrstaTrimixa:

231

NaprvommestujeHiperoksiktrimixkojiimaviekiseonikanegotojetouobiajeno,znaipreko21%
O
2
. Koristimo ga za ronjenja na manjim dubinama sa velikom ekspozicijom. Primenjujemo njega a ne
Nitrox, zato to kod ovog trimiksa azot zamenjujemo helijumom, pa imamo daleko povoljniji proces
saturacije i desaturacije u odnosu na nitroks ili vazduh. Zamenom azota helijumom taj hiperoksini
trimiks nam omoguava jako duga viesatna ronjenja na manjim dubinama gde nee parcijalni pritisak
kiseonikaprei1,4bara,alismoistovremenobitnosmanjiliazot.
Normoksik trimix ima 21 % kisenika, azot opet zamenjujemo helijumom, i sa njim ronimo od 5070
metaradubineimoemodaostvarimodugeekspozicije.
Hipoksik trimix ima kiseonika manje od 21% (od 14% pa na vie), to varira od dubine na kojoj
planiramodaronimoinjeganemoemodadiemoodpovrine.
Oznaavanje trimixa se obino sastoji iz dve cifre recimo 10/50, gde prva cifra oznaava procenat
kiseonikausmeiadrugaprocenathelijuma.
Trimikssemoepravitinatrinaina,pretakanjemhelijumaikiseonikauronilakubocusvedokkonano
ne bude dovreno punjenjem vazduhom s obinim ronilakim kompresorom.Boca u kojutoimo treba
da bude otvorena a iz koje pretaemo tek da curi. Za pravljenje trimixa postoje napravljene tabele.
Kompresori moraju biti pripremljeni za kiseonik jer se podmazuju (da bi kiseonik doveo do zapaljenja
potrebna su3uslova :kiseonik, temperaturaimasnoa,ako sene steknu ova triuslovanamapoara).
Akonausiskompresorastavimokiseonik,kompresorevrlobrzopropasti.
Ikodtrimixaiheloxakodpritiskaod13barajavlja sedrhtavicatela(tremor)tojepovezanosanekim
deavanjimaumozgu,ina18baraseistauveavaza25%,na30baraza90%,ana35bara(340metara)
prestajetajuticajhelijumanamozakisimptominestaju.
Ono to je bitno za trimix je da se jako sporo zaranja i sporo izranja sa mnogobrojnim dip stopovima.
Ovo je povezano sa injenicom da je helijum 56 puta bri od vazduha to analogno daje i proces
saturacijeidesaturacije.
Prednosti ronjenja sa trimixom su smanjujemo azot i time produavamo ronjenje i smanjujemo
dekompresiju. Dubina je uslovljena prevashodno procentom kiseonika, pa poto trimix inae slui za
duboka ronjenja, samim tim smanjujemo procenat kiseonika i dovodimo ga u optimalnu upotrebu u
odnosunadubinuinaorganizam.
Mane ronjenja sa trimixom Upravo zbog brzine helijuma dolazi do pothladjivanja te se kod dubokih
saturacionih ronjenja koriste odela grejana toplom vodom ili strujom. Argon se koristi kod tehnikih
ronjenjasasuvimodelimaalisezasaturacionaronjenjanekoristi.
HELIAIR je meavina helijuma i vazduha, u boce se puni odgovarajua koliina helijuma i zavrava sa
vazduhom.Mogusekupitiisvakigasuposebnojbocitedasamipravimomaavinu,priemusekoristi
maalicaitablice.

232

HELIOXjemeavinahelijumaikiseonikaikoristisezadubokaronjenjapreko61metarironjenjesanjim
jeiskljuivozatehnikeiprofesionalneronioce.AmerikamornaricanepoznajeinstitucijuTrimixanego
iskljuivoheliox.Kodovemeavinehelijumupotpunostizamenjujeazotakiseonikasedodajeuodnosu
nadubinunakojojplaniramodaronimo.
NemanakotinogdejstvaazotaalironjenjesaHelijumomtraivievremenazadekompresiju.Onulazii
izlazi iz tkiva bre nego azot ali je paradoks da helijum zahteva malo vie dekompresionog vremena u
kraimronjenjimanegovazduh,ali zatotraimanjedekompresionogvremenanadugimuronimanego
vazduh. Pri korienju helijuma u meavinama treba vriti spor uron i spor izron. Kada se izranja na
helijumovojmeavini,potrebnisudubokizastanci.
Preko 92 metra helijum moa izazvati Nervni sindrom visokog pritiska koji se manifestuje tremorom,
miinimtrzajimaiproblemimaukoordinaciji.Upoetnojfazijavljasekarakteristiantremor(drhtanje)
kojizahvatagornjeekstremitete,trupirjeevilicuidonjeekstremitete.Pojavljujeuatmosferikiseonika
ihelijumakodpritisakaviihod13bara,kakoumirovanjutakoizavrijemepokretaekstremiteta.Daljim
izlaganjem pritisku, na tremor se nadovezuju smanjenje koncentracije, smetnje u shvatanju i memoriji,
nezainteresovanost i stupor. U koliko se u ovoj fazi ne prekine izlaganje pritisku javlja se vrtoglavica
(vertigo),smetnjeuorjentaciji,muninaipovraanje.Kodsvakogroniocasimptomimogudaserazliito
manifestuju,odblagihdoizuzetnoizraenih.tojeizlaganjepritiskubreioptipritisakveitosuznaci
sindromabrojnijiitei.
Nedostaci helijuma: Odvodi toplotu 5 puta bre od azota (bre je pothladjivanje nego kod ronjenja sa
drugimmeavinama),
Zbog manjegustinehelijuma od vazduha ili azota, dolazidodeformacije glasa ipiskutavoggovora koji
moebitiinerazumljiv,
Kodnekihronilacasepriuronupojavljujehiperbarinaartralgijakojaseodnosinaupaluzglobova.
Preko 92 metra helijum moa izazvati Nervni sindrom visokog pritiska koji se manifestuje tremorom
(drhtanjem)kojizahvatagornjeekstremitete,teloiredjevilicuidonjeekstremitete,miinimtrzajimai
problemima u koordinaciji, smanjenoj koncentraciji, smetnjama u shvatanju i memorisanju,
nezainteresovanostistupor.Akoseuovojfazineprekineizlaganjepritisku,javljasevrtoglavica,smetnje
uorjentaciji,munina,povraanje.
Prednost korienja helijuma u meavinama je to : nema ili je smanjeno nakotino delovanje azota,
manjejegustineiznatnojesmanjenrespiratorniotporpridisanjunadubinama,neulaziusporovozna
tkivakaoazot.
Svikojiidunadubokaronjenja,ufazipripremekoristevazduhdabiostalonetoazotautkivima.Posle
dubokih ronjenja u procesu dekompresije nikada se ne ide na ist kiseonik ve na nitroks zato to u
njemuimaazota(uzadnjih6metaraumestoistogO
2
koristisenitrox80%O
2
).
PravilaponaanjaronilacaCMASsameavinama:

233

Uvekesvojesteenoznanjedopunjavatinovimkakobidoprinosilibezbednomronjenju.
Uvekebrinutiosvojojkondicijiiraditinanjenompoboljanju.
Svestan je da su duvan, alkohol i droga nespojivi sa ronjenjem i tetni a posebno kod ronjenja sa
meavinama.
Uvekebrinutiosvojojopremiineekrenutinaronjenjeadaprethodnoneproverifunkcionisanjeiste,
kaoikontrolugasnemeavinekojajezatoronjenjepredvidjena.
Uvek e pre ronjenja sa svojim parom da proveri poznavanje znakova sporazumevanja (komunikacije
podvodom)kaoipoznavanjeprocedurausluajuneeljenevanrednesituacije.
Uvekesvojeznanjeiiskustvopodelitisaonimakojitekpoinjuronjenje.
Nikadaneepodsticatidrugogroniocadaronisameavinamabezpredhodneobuke.

RONJENJESANITROKSOM
Nitrox je svaka meavina kiseonika i vazduha u procentu veem od 21(24)%. Ronjenje sa Nitroks
meavinom namomoguavada dueostanemopod vodomnegotobiostali daronimosavazduhom.
Vazduhkojidiemo(21%kiseonikauvazdunojsmei)zovemonormoksininitrox.
Meavinesapoveanimsadrajemkiseonikanisunamenjenezadubokaronjenjanegozaronjenjado40
metaraitunitroximanajveuprimenu.DaklesaNitroxmeavinomseneronidubljenegosesamoroni
sigurnije.
NOA (National oceanic administracion) je odredila postojanje dve standardne meavine Notroxa i
obeleila ih velikim slovima nitrox (EAN1) NN1 (32% O
2
) i nitrox (EAN2) NN2 (36% O
2
) tako da je u
ronilakim centrima u svetu je ve uobiajeno pitanje hoete li nitrox NN1 ili nitrox NN2. Kod
ronjenjasanitroxomnetrebanikadprelazitiprocenatkiseonikapreko40%iakoutablicamamoetenai
i50%(zvaninistandardikaudanetrebaronitisameavinamagdejekiseonikvieod40%).Ukolikoje
nepoznatprocenatkiseonikaumeavininitroksseobeleavakaoEANX.
Nekada nije postojala razlika izmedju tehnikog i medicinskog kiseonika ali sada tehniki kiseonik ima
oznaku9,99amedicinski9,999istoe.
PrednostikodronjenjaNitroxom:
- Poveanovremeostankanadnuunutarkrivuljesigurnosti;
- Smanjujeseduinadekompresije(vremedekompresijekodronjenjavazduhomzavisiodkoliine
azota koju je nae telo apsorbovalo tokom ronjenja. Ako smanjimo taj azot time to emo
poveati sadraj kiseonika, mi emo automatski smanjiti i potrebu za duom dekompresijom.
Poredtogarevitalizujedisanjemkiseonikapodpovienimpritiskom);

234

- kraipovrinskiinterval:
- duaponovljenaronjenja;
- manjiuticajnarkotikogdejstvaazota;
- manjirizikodDBausluajuDBronilacimamanjeazotautkivima;
- kraevremeneletenjaposleronjenja.
NedostacikodronjenjaNitroxom:
- toksinost kiseonika se javlja na manjim dubinama nego kod ronjenja vazduhom (zbog
poveanogprocentakiseonikaumeavini);
- zbogindividualnetolerancijePpO
2
jeogranienna1,4bara1,6barazavisnoodasocijacije;
- moguiproblemizbognedostatkailineadekvatneanalizemeavine;
- mogunosteksplozijeprilikompriprememeavine;
- opremasemorapripremitikaozakiseonik.
Ronjenje sa Nitrox meavinom zahteva 100% pridravanje pravila za ronjenje sa ovom meavinom.
SvakonaruavanjepravilazaronjenjeNitroksomizazivateeposledicenegokodronjenjasavazduhom.
Najvanijejedaseapsolutnopridravamomaksimalneoperativnedubine(MOD)kojumoramoznatipre
svakog zarona. Ako postoji mogunost naruavanja MOD onda vodje ronilakog tima treba da smanji
procenat Nitroxa i time povea dubinu ronjenja. Veina udesa u ronjenju Nitroxom je rezultat
prekoraenjaMOD.
ZaodredjivanjeMODbitanjePpO
2
jerimpredje1,6bapoinjetoksinodejstvoO
2
.
Oprema za ronjenje Nitrox meavinom : Ronilaka boca mora biti kiseoniki ista odmaena (jer u
Evropi meavinu prave tako to prvo u bocu ubace ist kiseonik a potom dodaju vazduh). Svi orinzi
moraju biti kompatibilni za Nitrox i ova boca se koristi samo za punjenje Nitroxom. Ove boce se
posebno obeleavaju nalepnicom na zadnjoj strani koju ne moe da prekrije BC i pored nje se stavlja
nalepnicaMOD(kojamoebitiobeleenametrimailiPpO
2
1,41,6).NepotroeniNitroxubociostaje6
meseciposleegagatrebaispustitiizboce,apriodlaganjuboceunjojostaviti20baranitroksa.
Ako elimo da za Nitrox koristimo bocu u koju smo punili vazduh, bocu poslati u ovlateni servis na
vizuelni pregled i elektromagnetno ispitivanje vrata boce (da li ima mikromehurove) i izvriti zamenu
oringakompatibilnimnaNitrox.
Za sve meavine koje sadre do 50% kisonika, nije potrebno posebno pripremiti boce za upotrebu sa
kiseonikom ali je dobro i poeljno to uraditi (nee doi do smozapaljenja jer su za to potrebna
istovremeno3uslova,kiseonik,masnoaitemperatura.Akojedanuslovizostanenemasamozapaljenja).

235

Tako po skidanju ventilske grupe, ronilaku bocu iznutra dobro operemo deterdentom za sudove i
toplomvodominakonispiranjabocuizduvamodaseosui.Ventilskugrupuoperemonaistinainkaoi
bocuiuvrnemoganabocu.Potokoristimokiseonik,sveOringovetrebazamenitiistavitiOringove
odVitonarezistentnenakiseonik.
Pre svakog zarona uvek proveriti procenat Nitroxa merenjem procenta kiseonika u smei kojom je
napunjena boca. Merenje se vri dva puta analizatorom (lie na manometar) koji u sebi ima senzor za
merenje kiseonika i koji ima svoj rok trajanja (obino 23 godine) nakon ega gubi tanost u merenju
(zatoucentrimapitajtekolikojestaruredjajdalijevalidanidalimujeproaorokzaupotrebu).

AnalizatorzaproveruprocentakiseonikausmeiOznaavanjebocesanitroksomMikserzanitroxitrimix
Analizatortrebadabudejednostavanzaupotrebu,daimamogunostoitavanjaprocentakiseonikaod
1100%(nekiodmodelaO2EIIExpeditionOxycheq,AnaloxSensorTechnology,MaxO2Maxtec)
Ako imamo podesivi ronilaki kompjuter, mi emo podesiti na meavinu koju koristimo, a ako ne onda
moramoimatitablicesatidubinomer.Podseamovasdasamozadvemeavinenitroxapostojetablice
(a to su EAN 32 i EAN 36) za sve ostale ide se preko tablice za vazduh raunajui ekvivalentnu dubinu
vazduha.
RegulatorikojekoristimozaNitroxmorajubitioienizaupotrebu100%kiseonikom(izuzevregulatora
odtitanijumakojinesmejubitiukontaktusa100%kisenikom)isaDINprikljukomkojijesigurnijinego
INTsauzengijom.
RonilakikompresortrebadabudeOilfre,bezuljni,membranski,aliakoganemamoondamoedase
koristi standardni kompresor kome smo dodali jo jedan fini filter nakon svih preistaa u kome e se
vriti dodatno odmaivanje vazduha kojim emo puniti boce (jer mi neemo posebno puniti kiseonik
posebno azot, nego emo puniti vazduh i na njega nadometati kiseonik, ili tankovati prvo kiseonik pa
ondadopunitivazduhom).
Sviuredjajikojikoristekiseoniksepodmazujumeavinomvodeiglicerina.
Potrebnanamjebaterijakiseonikihboca(najmanje4)zapremine40Lna150bara(ili50Lna200bara)
da bi mogli a vrimo kaskadno pretakanje (ako nemamo buster pumpu kojom emo vriti pretakanje
kiseonika,aonemogubitipogonjenerunoilimainski).

236

Kod pretakanja u nau bocu koja je prazna, prvo stavljamo kiseonik pratei na manometru koliko bara
trebadatoimoubocu(prethodnosmoizraunalipoobrascukolikobarakiseonikatrebadatoimo),a
ostatak emo dodati vazduh da bi dobili meavinu koja nam je potrebna za planirano ronjenje. Nije
preporuljivo da se pumpa vie od razlike 5060 bara (u boci imamo 150 bara moete da pumpate do
200bara).
Crevo za pretakanje kiseonika treba da ima manometar po mogunosti digitalni i uzengiju (pre
montiranja manometra crevo odmastimo pranjem sa deterdentpm za sudove i toplom vodom kao i
boce).

MODProraunmaksimalneoperativnedubineronjenjakrozzadatiEANiparcijalnipritisak:
F
O2
procenatkiseonikausmei
P
po2
=1,6ba
Primer:elimodaronimosaNitroxomEANNN2(36%O
2
)doputeniPpkiseonikaje1,6
P
po2
1,6
MOD=(1)x10=(1)x10=(4,4441)x10=34,444metra
F
O2
0,36
Maksimalnadubinaronjenjaje34,444metra.

EAD Proraun ekvivalentne dubine u kojoj koristimo vazduh: Podseamo vas da samo za dve
meavinenitroxapostojetablice(atosuEAN32iEAN36)zasveostaleideseprekotablicezavazduh
raunajuiekvivalentnudubinuvazduha.
D+10F
n
frakcijaazotaumeavini
EAD=F
n
x10Ddubina
0,790,79jeprocenatfrakcijeazotauvazduhu
Primer:HoemodaronimosaEAN36nadubiniod30metara.Kolikajeekvivalentnadubinazaronjenje
savazduhom?(Fn0,64)

237

D+1030+10
EAD=F
n
x10=0,64x10=22,4metra
0,790,79
Znaimismoronilisaovommeavinomna30metara,alemodekompresijuraditikaodasmoronilina
22,4 metra (ako nema ove dubine onda uzimamo prvu veu 24 m i po njoj radimo dekompresione
zastanke).

Sadadolazimodoobrascapreraunavanjaprocentakiseonikapripravljenjusmee:Primerelimoda
ronimosaEAN40(40%kiseonika)
EANx0,210,400,21
X
O2
=xXp=x200(baranakojeemonapunitibocu)=48,1bara
O,790,79
Znai nau bocu emo napuniti istim kiseonikom na 48 bara a ostatak emo do 200 bara napuniti
vazduhomdabidobiliEAN40.

PrelazaksapunjenjaboceNitroxomnapunjenjemvazduhomjeprosto.

238

T.18RONILAKISPORTOVIITAKMIENJA
- Plivanjeperajimaibrzinskoronjenje
- Podvodnaorjentacija(discipline,pravila
- Podvodneigre
- Podvodnevetine
- Podvodniribolov
- Podvodnafotografija
- Organizacijasvihvidovaronilakihtakmienja
- Znaajnijatakmienjausvetuikodnas
Usportskoronilakimaktivnostimapostojekaosportskedisciplineplivanjeperajima(PP),brzinsko
ronjenje(BR),podvodnaorjentacijaa,podvodneigre,podvodniribolov,podvodnafotografija.

BRZINSKORONJENJEIPLIVANJEPERAJIMA
Od formiranja CMASa je zapoeo znaajan razvoj takmiarskog plivanja perajama te su ezdesetih
godina prolog veka odrana i prva slubena Europska prvenstva. Upotrebom plastinih materijala za
izradulistovaperajaipojavommonoperajasedamdesetihgodinapoveaosekvalitetovihtakmienja,a
usvajanjemnovihmetodatreningaitehnikeplivanjaostvarivanisuznaajnoboljirezultati.
Prvo Svjetsko prvenstvo odrano je 1976. godine, a 1986. godine Meunarodni olimpijski komitet
priznajedisciplinuplivanjeperajamakaoolimpijskudisciplinu.Istovremenoplivanjeperajamapojavljuje
se i na drugim znaajnim natjecanjima kao to su Svjetske i Mediteranske igre. Od tada redovno se

239

odravaju naizmjenino svake godine Kontinentalna i Svjetska prvenstva za juniore i seniore kao i
Europskikupzaklubove.
Brzinskoronjenjeuosnoviimadvetakmiarskediscipline,ronjenjenadahuduini50metaraironjenje
ronilakim aparatom na duini 100, 400 i 800 metara. Ronilake boce koje se koriste pri takmienju
mogu biti punjene maksimalno na 200 bara, minimalne zapremine 0,7 litara (100 m), 3 litre (400 m), 7
litara(800m).
Za kretanje pod vodom takmiari koriste rad nogu u stilu plivanja kraul ili delfin ako koriste
monoperaja.Sadasveeetakmiarizakretanjepodvodomkoristemonoperajaizsamogradnjekoja
po usvajanju tehnike plivanja omoguavaju postizanje vee brzine kretanja pod vodom. Upotreba
monoperaja zahteva dobru kondiciju i uvebanost jer glavno optereenje podnose grupe miia uz
kimeni stub i trbuni miii, a manje noni. Zbog toga da bi izbegli oteenja zbog izuzetne
optereenostikime,takmiarimorajuprvodaojaajutrbunemiieimiiedukime, anakontoga
da uz lagane treninge i krae distance usvoje tehniku plivanja. Tek posle toga, treninzi se pojaavaju i
radinapravilnomrasporeivanjusnage.Upotrebamonoperajanijepreporuljivazamladeronioceufazi
razvoja.

RajkoBulajipredobaranjedravnogrekordaKikinda2004godine
Brzina kretanja pod vodom zavisi od poloaja tela, amplitude i uestalosti rada nogu, oblika peraja i
elastinosti,dubinekretanjapodvodom(preporuujese1,5mdubinajerkretanjebliepovriniilidnu
bazenastvarakontratokovevodekojiusporavajutakmiara.Tokomkretanjapodvodom,takmiarglavu
dri izmeu pruenih ruku gledajui u dno bazena. Ukoliko bi podigao glavu da osmotri liniju cilja,
smanjiobihidrodinaminostipoveaootpor,tobiusporilotakmiara.
Osimtakmienjaubazenuorganizujuseitakmienjauplivanjuperajamanavelikeudaljenostiplivaki
maratonikojiseodravajunaotvorenimvodamajezeru,moruirekama.Zavrijemetakvihtakmienja
sapojaanompanjomsevodiraunaobezbednostitakmiara,jerjerijeozahtevnimtakmienjimau
kojimauestvujeveibrojtakmiaraujedinicivremena.

PODVODNAORJENTACIJA
Podvodna orjentacija je kao sport razvijena 60tih godina dvadesetog veka, te je 1967. godine u Italiji
odrzano prvo Evropsko prvenstvo u orijentacionom ronjenju pod okriljem CMASa. To je takmiarska

240

ronilaka disciplinaukojoj se osimfizikih sposobnosti istiui tehnike sposobnosti i znanjatakmiara.


NateritorijiSFRJ,RijekajebilaprvicentarkojijeprihvatioovusportskudisciplinetejenajezeruLokve
1973 godine odrano je prvo Svetsko prvenstvo. Ovaj sport stekao je i osnove za razvoj u Srbiji te je
BeogradbiodomacinEvropskogkupa1981.i1982.a2002.godineiSvetskogkupa.

Ova takmienja najee se odravaju na jezerima gde je minimalno strujanje vode, ali i ograniena
vidljivost, minimalno 1 metar. Krajnji cilj takmiara je da za to krae vreme pronau ili zaobiu
postavljeneorijentire,adapritomecelovremeostanupodvodom.Takmienjeseizvodipojedinanoi
ekipnoumukojienskojkonkurencijiuskladusaPravilnikom.Takmiaruzupotreburonilakeopremei
kompasa, treba da pree odreeno rastojanje i pronae odreeni orjentir. Staza moe biti postavljena
na3naina(3discipline)Mkurs,reperiizvezda.Stazanesmebitiduaod750metaradabi
mogla biti preena saronilakom bocomod7litaranapunjenom na200 bara. Ciljje datakmiar u to
kraem vremenu zaobidje sve orijentire i dopliva pod vodom u cilj sa to manjim odstupanjem od
sredita.

ShemastazeMkursShemastazereperiShemazvezda
Za takmienje se koriste sklopovi koje takmiari prave samogradnjom u matinim klubovima i koji na
sebi imaju: kompas sa to finijom podelom, mera preenog puta, dubinomer i plou za upisivanje
kursevaidaljina.Svidelovioprememorajubitiamagnetini.

241

Sklop se obino montira na ronilaku bocu neposredno ispod ventilske grupe. Na bocu se postavljaju
rukezadranjeureajatokomkretanjakrozvodu,kaoidodacizastabilizacijuihidrodinaminost.Ceo
ureajmorabitiizbalansirantakodanapunjenabocaimaskoroneutralnuplovnost.Merenjepreenog
putavrisemeraemsapropeleromsmetenimuupljojceviciotvorenojnaobakraja.
Snimanje kurseva se vri vizuelno s obale, iz amca, pomou navigacione smerne ploe, a daljina
daljinomeromiliizraunavanjemtrigonometrijskimpostupkom.
Za kretanje pod vodom takmiari koriste donji deo ronilakog odela u kombinaciji sa olovom radi
regulacije plovnosti, posebno izraene maske irokog vidnog polja, i najee monoperaja koja po
usvajanjutehnikeplivanjaomoguavajupostizanjeveebrzinekretanjapodvodom.Takmiarnesmeda
dozvoli da tokom kretanja pod vodom, ni jedan deo opreme ili tela izroni iz vode, jer se to kanjava
diskvalifikacijom.
Dabisudijaigledaocimoglidapratetakmienje,takmiarzasobomvuetakmiarskubovukojamora
imati uzgon 8 kg i oblikovana je tako dato bolje klizi po povrini vode uz to manji otpor. Kanap iju
duinuodreujesamtakmiar,vezujesezaomukojasenabacujeprekoramena.

PODVODNEIGREHOKEJIRAGBI
Podvodni hokej kao dinamina igra nastao je 1950 godine u Engleskoj mornarici vezano za odravanje
fizike pripremljenosti svojih jedinica. To je sport koji zadrava panju igraa koji mora da nadigra
protivnikapokretljivouikontrolompaka,izadravanjemdahaaekipniradisaradnjasusrigre.
Igra se u bazenu veliine 25m x 15m dubine 1.8 3 m. Utakmice traju 2 x 15 minuta sa odmorom 3
minutaupoluvremenu.Uzadnjedveminutesevremezaustavljakodsvakogprekrajaasvakaekipaima
pravonaprekidod60sekundipopoluvremenu.
Ekipesetakmie u starosnim grupamado18 godina,do21 godine, otorenegrupe i veterani(preko 35
godinamukarci,preko32godineene).Ekipaima12lanovaodkojih10imapravonastupauutakmici
(6uvodi,4zaleteeizmeneioniekajunaivicibazena,2rezerva).Igrainosegumenaperaja,masku,
disalicu, palicu, na rukama obavezne rukavice za zatitu od dna bazena i paka. Palice su od drveta ili
plivajueplastike,pakodolovateine1,3kgobloenogplastikom.
Utakmica poinje na znak sudije tako to obe ekipe plivaju da osvoje pak koji je postavljen na sredini
bazenanadnu.Igraironenadah,igrajedinamina,brza,sapunomanevrisanja,strategijeitaktikeicilj
je da se pak ubaci u protivniki gol koji je napravljen od metalnog lima debljine 2mm u formi korita
duine3metra.Formacijetimovasurazliitealinajee3napadaai3odbrambena.
Pravilapodvodnoghokejazabranjujudaigraslobodnomrukomdodirujesuparnikogigraa,nepostoje
ofsajdmiopstrukcijaigre,paksenesmedratirukomilinositinapalici,nitizaustavljatibiloimeosim
palicom.Svakiprekrajdosudjujudvasudijeuvodikojirukamasignalizirajuglavnomsudijikojisenalazi
van vode da zaustavi igru. Zavisno od ozbiljnosti prekraja sudija dosudjuje 3 metra prednosni pak ili

242

iskljuenjeigraana1ili2minutailidokrajautakmice.Ukolikojeuinjenprekrajugolpoziciji(3mod
gola)sudijadosudjujeaznenuigru2na1ilidosudjujepogodak.
Takmienjeupodvodnomhokejujerangiranonanacionalnomisvetskomnivou,igraseuoko40drava
usvetu,isvake2godineseorganizujesvetskoprvenstvo.
Podvodni ragbi koristi slinu opremu (MPD) i loptu ispunjenu morskom vodom koju igrai tokom igre
nastojedaubaceuprotivnikiko.

PODVODNEVETINE
Podvodne vetine predstavljaju takmienje kombinovano od drugih podvodnih disciplina (ronjenja na
dah,brzinskoronjenje,orjentacija),gderonilacroneinadahiliuzupotrebuLARO,primenompodvodne
orjentacije prelazi za to krae vreme zadatu duinu staze. Ovo nije iskljuivo sportska disciplina koja
pretpostavlja vrhunsku fiziku pripremljenost takmiara, nego zahteva spretnost, tehnika znanja i
sposobnosti.
Takmienja odravaju u vodama gdje je vidljivost vea od 5 metara staza se sastoji od cijelog niza
prepreka koje se savladavaju pod i nad vodom. Ekipa se sastoji od 2 takmiara koji se koriste raznim
tehnikamaplivanjaironjenjadabisavladaliprepreke.
Naotvorenimvodamastazajeduga550m,uolimpijskombazenu275m,auposlijednjihdesetakgodina
staza se skrauje da bi postala bra i privlanija takmiarima i publici. Sad se na olimpijskom bazenu
postavljaju tri staze tako da tri tima mogu istovremeno odraivati iste zadatke. Starter objavljuje start
trke zvunim signalom i sva tri tima kreu istovremeno. Brzina preene staze uz sticanje ili gubitak
poenaplasirajuroniocanatakmienju.

PODVODNIFOTOLOV
Ronilac opremljemljen sa LARO zaronjava i fotografie razliite objekte, floru i faunu, uz poznavanje
odreenih uslova, opreme i propozicija koje definiu i odreuju podvodnu fotografiju. Kvalitet
fotografijeiostalepropozicijeodreujumestofotografaivrstetakmienja.
Imanekolikotematakmienja:Makro,riba,ambijent,kreativnost.

PODVODNIRIBOLOV
Odvijasenekolikodananarazliitimterenima,roneinadahuzupotrebupodvodnepukeloviseriba.
Takmiarisuuvodi5sati,minimalnateinaribeje400grama.Koliinaulovaodreujeplasman.Plasman
sa vie takmienja u podvodnom ribolovu odreuje mesto u formiranim kategorijama podvodnih
ribolovacaodkojihjenajznaajnijakategorijaprvokategornika.

243

ORGANIZACIJASVIHVIDOVARONILAKIHTAKMIENJA
Treba odrediti datum i mesto odravanja takmienja sa disciplinama. Takmienje se odvija prema
pravilnikuCMAS.
Meunarodno kup takmienje objedinjava takmienja koja se odravaju u svim zemljama klubova
osnivaa u toku jedne kalendarske godine, a svrha mu je vrednovanje i podsticanje ustrajnosti,
profesionalnostiivrhunskogkvalitetatakmienja.
Kupobuhvatanajmanjejednotakmienjeusvakojzemljiosnivaa.
Propozicijeikategorijepojedinihtakmienjadefinisaesvakiorganizatoridomainposebnouskladusa
specifinostima organizacije i akvatorije takmienja, a u skladu sa pravilima meunarodne ronilake
federacije CMAS. Objava samog takmienja i propozicije bie objavljene najmanje mesec dana pre
takmienjaodstranedomainaupojedinojdravi.
ObavezasvakogtakmiarakojisetakmiiuKupujeueenanajmanjejednomtakmienjuusvakojod
zemalja osnivaa tokom godine. Takmiar koji suestvuje na vie od propisanih takmienja u 4 razliite
zemlje,moeodabratipojedanboljiplasmanskirezultatizpojedinezemlje.
Bodovanje takmiara vrie se dodelom plasmanskih bodova u zavisnosti od osvojenog mesta na
svakom pojedinom takmienju Kupa. Plasmanski bodovi dodeljivae se sledeim redosledom:
Za1.osvojenomesto10bodova;2mesto8bodova;3mesto6i.t.d.
UkupnipobednikKupajetakmiarsanajveimukupnimbrojemplasmanskihbodovasatakmienjaKupa
nakojimajeostvarioboljerezultate.
Neophodnojedefinisatitermineodravanjatakmienja.
Sveano proglaenje pobednika Kupa odrava se na kraju takmiarske godine, svake godine u drugoj
zemlji osnivaa. Klub domain zaduen je za organizaciju sveanosti proglaenja pobednika Kupa,
prerauniproverurezultatakaoizanjihovopredstavljanjeumedijima.
Inicijativni odbor ima zadatak da provede sve organizatorske pripreme za osnivanje Kupa, koordinira
prihvatanjeKupaodstranenacionalnihronilakihsaveza,kontaktirasasponzorima,Organizujesmetaj
takmiaragostiju,vripraenjeregularnosttakmienja,kaoiorganizujeizraduzavrnogbiltenaKupa.

ZNAAJNIJATAKMIENJAUSVETUIKODNAS
Takmienjausvetu:
Podvodnihokej:Evropskiampionat,Svetskiampionat.

244

Plivanjeperajimaibrzinskoronjenje:Evropskoprvenstvo.
Podvodnaorjentacija:Svetskikup,Svetskiampionat.
Podvodnostreljatvo:ampionatevrope
Takmienjauzemlji:
Podvodnihokej:Dravnoprvenstvo.
Plivanjeperajimaibrzinskoronjenje:Dravnoprvenstvo.
Podvodnaorjentacija:Dravnoprvenstvo,MemorijalDraganIndji
T.19RONILAKASREDINA
- Jadranskomore
- Unutranjevode(reke,jezera,kanali,vrela,peine...)
- Vetrovinajadranuiunutranjimvodama
- Kretanjevode(strujeitalasi)
- Floraifaunamoraislatkihvoda
- Prognozameteorolokihuslova

JADRANSKOMORE
Jadransko more je poluzatvoreni izdueni zaliv duine oko 870 km kome je istona obala visoka i
kamenita, a zbogbrojnih ostrva obalna linija ekstremnodugaka. Zapadna obala je pjeskovita, niska sa
prosenomdubinommorausevernomdeluoko30metara,saekosistemimapriobalnogmora.
Prozirnostvodesekreedo56metara,prosenatemperaturamorauproleeje18
0
C,leti2227
0
C,
zimi7
0
C.
SalinitetotvorenogdelaJadranaiznosi38,5promila,junog38,7apremaseveruopadanaoko34(zbog
dotokaslatkovodnihreka)
SrednjiJadranimakarakteristikeotvorenogmora(dubokehladnevode)ukomesebiohemijskiprocesi
odvijajuuvodenomstubu.

245

Juni Jadran ima veu dubinu a usled razvoja industrije, ljudske aktivnosti, globalnih klimatskih i
hidrografskih (slanost) promena, dolazi do izmene sastava flore i faune Jadranskog mora i smanjenja
biolokeraznovrsnosti.
Jadransko more je bogato raznovrsnim biljnim i ivotinjskim svijetom. Mnotvo riba ima svoje
prebivalite irom Jadranske obale koja je bogata i glavonocima (hobotnica,ligna sipa), rakovima
(jastog,kamp,vesla,raksamac,rakovica,kosmej,hlap,obinakozica),razliitimkoljkama(nekevrlo
ukusnezaishranu).

Od vodenih biljaka karakteristinih su modrozelene alge u podruju plime i oseke , posidonija(voga) i


cimodoceja (svilina) na pjeanom dnu, morsku salatu kod ispusta, halimedu, acetabulariju, jadranski
braiidruge.

UNUTRANJEVODE(reke,jezera,kanali,vrela,peine...)
Kopnenevodesedeleu3osnovnegrupe:
- Stajae:jezera,bare,lokve
- Tekue:izvori,potoci,reke
- Podzemnevode
Obilejekopnenihvodaje:
- Kopnenevodesurelativnomladenastalenakonglacijacije(ledenogdoba).
- Kopnene vode su otro odvojene jedne od drugih (odvojene reke, izolovana jezera, odvojeni
slivovi).
- Kopnene vode su povrinski male (Kaspijsko najvee, zovu ga jezerom iako ima sva obeleja
moravelikojeislano)
- Kopnenevodesurelativnoplitke(Bajkalsko1640m,Tanganjika1400m)
- Ukopnenimvodamadominirajukarbonati(granicaje300mgsolipolitri)
Oblicikopnenihvodauodnosunanainibrzinukretanja,kaoioblikidimenzijekorita:
Izvorilivrelojepoetnideorenogtoka.Odatlepodzemnavodaizbijanapovrinuzemlje.
Potokjeprirodnitokvodekojiteekanalomilikoritomirokimdo5m.
Rekajeprirodnitokvodekojiteekanalomilikoritomirimod5m.Tokvodejeosnovnakarakteristika
potokaireka.Ponjemuseirazlikujuodstajaihvodabarajezeraimora.

246

Slap ili vodopad predstavljaju tekuu vodu koja se preliva preko stenovite podloge i pada sa vee ili
manjevisine.Slapovaimainapotocimairekama,aponekadinajezerima.
Uejemestogdesespajajudverekeilidvapotoka,ilimestogdeserekailipotokspajajusajezeromili
morem.
Jezero je prirodno udubljenje nepravilnog oblika i velike dubine, ispunjeno vodom. Jezera su toliko
dubokadadonajdubljihdelovaneprodiresvetlost,panemauslovazarazvojzelenihbiljaka.Vodaseiu
jezerimakree,alisamouoblikustruja,talasaipromenanivoavode.
Bara je takoe prirodno udubljenje nepravilnog oblika, uspunjeno vodom. Za razliku od jezera, bare su
plitke,takodasvetlostdopiredosamogdnavodenogbasena.
Osnovneusloveivotauekosistemimakopnenihvodaodreuju:hemijskisastavvode,pritisak,potisak,
temperatura,svetlostistrujanjevode.
HemijskisastavvodeZbogizuzetnomalekoliinerastvorenekuhinjskesolikopnenevodeimajusladak
ukus.
U kopnenim vodama ima i znaajnih koliina rastvorenog kiseonika i ugljendioksida, i to naroito u
plitkovodnim delovima i na mestima brzog renog toka. Zbog toga se na ovim mestima razvija bujna
ivotnazajednica.
Koncentracijakiseonikaiugljendioksidazavisiodtemperatureidubinevode.Naniimtemperaturama
koncentracijaovihgasovajevea.
Pritisak U vodenim basenima usled mase tenosti nastaje pritisak koji se na svakih 10 metara dubine
poveavazapojednuatmosferu(ZAVISNOODNADMORSKEVISINE).
Potisak Zbog manje koliine rastvorenih soli gustina slatke vode je manja, pa je i sila potiska slabija.
Zbogtogatelauslatkojvodiprividnoizgledajuteanegoumorskoj.Zatoseujezerimateeplivanegou
morima.
Temperatura varira u odnosu na geografski poloaj, dubinu vode i godinje doba. U vodama blie
polovima temperature vode je nia, a prema ekvatoru je sve via. Za razliku od mora, bare, movare,
izvori i manje reke tokom zime mogu biti potpuno zamrznuti. Temperatura kopnenih voda zavisi od
nadmorskevisine.
Strujanje vode Nasuprot rekama i potocima koji se zbog svog izrazitog toka nazivaju tekue vode,
jezera,bareimovaresezbogprividnogmirovanjavodenazivajustajaevode.Meutim,nijezera,bare
i movare nikad ne miruju i u njima mogu biti izraeni: talasi, plima i oseka, vertikalne i horizontalne
struje.Uzrociiosobineovihkretanjavodeujezerimaistisukaoiumorima.
Jezera su prirodne depresije u kopnu ispunjene vodom i veinom su slatkovodna. Po postanku jezera
delimona:
Tektonskautektonskimdepresijama,vulkanskajezeraukraterima.

247

Lednika
Krka
Reliktnajezera preostala odnekadanjihveih jezerailimora imrtvihrenih rukavaca (mrtvaje
nastalemeandriranjemvijuganjemSrebrnojezero)
Sedrena jezera (nastala krenjakim naslagama vode bogate kalcijumovim solima i prisutne
vodenebiljkeimahovinastvarajunaslagezvanesedraitotakotonaizdancimamahovineive
alge i bakterijekojeluesluz nakojuselepe kristali kalcijumkarbonata stvarajui takosedru
Plitvikajezera).
Rena jezera (nastaju erozivnim ili akomulativnim radom vode, brojna su u nizijskim delovima
gdebrzinatokaslabiikrivuda.Uovajezeraspadajuijezeranastalameandriranjem)
Vetakajezera(bazeniakumulacijahidrocentrala,ribnjaci)
Veliina jezera moe biti razliita i kree se od nekoliko stotina kvadratnih metara pa do velikih
slatkovodnihjezerakojaunekimzemljamadostiuveliinuslatkovodnihmora.
Jezera su vana za privredu zemlje, te je ovek je zbog svojih ekonomskih i drugih potreba (u svrhu
prostornog planiranja, hidrologije, ekologije, uticaja na kulturnu batinu i dugo), napravio vetaka
jezera pregraivanjem reka radi izgradnje hidroelektrana, stvaranja akumulacija kao rezervoara
potencijalnepijaevodeilizasnabdevanjeindustrijskihpostrojenjavodom
Prirodna jezera naee imaju bistrije vode sa ve razvijenim ekolokim sistemima, dok se u vetakim
jezerima po njihovom stvaranju razvijaju novi ekoloki sistemi tako da ronioci koji rone u tim
novostvorenimjezerimamogubitisvedocistvaranjatognovoglancaishrane.
Vidljivost u jezerskim vodama moe biti razliita i zavisi od vie razliitih elemenata koji na nju utiu.
Prirodno nastala jezera, jezera nastala u jamama naputenih kamenoloma ili nastala iskopavanjem
ljunka, obino imaju bolju vidljivost pod vodom. Pored ovog na vidljivost utie brojnost pritoka koje
ulivajusvojevodeujezero,godinjedoba.
Vidljivostujezerskimvodamajemanjanegoumoru,toodroniocazahtevaveukoncentracijuipanju
kadaseorjentiepodvodom.Akojevidljivostjoviesmanjena,moesedesitidadoedopasivizacije
ula i dezorjentacije, mogua je pojava blage vrtoglavice koju ronilac prevazilazi tako to povremeno
fiksirasvojpoglednanekideoopreme,ronilakisat,dubinomer,rukuidrugo.
Svetlost u vodi i njen odnos direktno odreuje rasprostranjenje ivog sveta pod vodom. Svetlost je
primarniizvorenergijeizkojegbiljkestvarajueeridrugematerijebitnezaopstanakirazvoj,apored
togaznaajnajeizasnalaenjeuprostoruaimauticajinarazmloavanjeidrugeoblasti.
Do koje e dubine svetlost prodirati u vodu zavisie od prisutnih estica u vodi koje su sedimentnog ili
biolokogporeklaodkojihsunekeodgovorneizabojuvode(raspadnutebiljnemasevodidajuutuili
smeuboju,algezelenuaoksidgvoavodidajecrvenkastosmeuboju).

248

Oligotrofna jezera koja su slaboproduktivna obino su strme obale, malog litorala, duboka i hladna,
dobrevidljivostiisvetledoplavkastebojevode,unjimaobinodominirajugrupeSalmonidaeriba.
Eutrofnaveomaproduktivnajezeraimajuplitkeobaleivelikilitoralbogataem,trskom,idrugimbiljem
tejeutomdeluvodabogatijakiseonikompajebogatijiiivotinjskisvet.
Temperaturavodejejedannajvanijihfaktorazaivotnuzajednicuuokviruvodenogekosistema,onaje
najvaniji regulator svih ivotnih procesa riba, od nje zavisi metabolizam riba, duina trajanja
embrionalnograzvia,pokretljivostriba,nainishrane,migracije.
Temperaturavodeujezerumoebitiupovrinskomslojubitnorazliitaodtemperatureslojavodepri
dnu jezera i zavisi od doba godine (prolee, leto, jesen, zima), dotoka vode iz pritoka, vetrova, od
geografskeirine,dubine,brzinevodenogtoka,idrugo.Vodaapsorbujesunevezrakeuprvommetru
dubineinjihovomtransformacijomutoplotnuenergijuzagrevasegornjislojvodedoksedonjizagreva
indirektno.
U velikim, dubokim stajaim vodama dublji slojevi vode se zagrevaju cirkulatornim kretanjem vodene
mase (razlika u gustinipojedinih vodenih slojeva) i turbulentnim kretanjima vodenih pojaseva (usled
talasaistrujanja).Tokomletauvelikimjezerimaseuspostavljavertikalnatermikastratifikacijakadaje
napovrinitemperaturavodeoko25stepeniCelzijusaaslojvodepridnudalekomanjetemperature(pa
i4stepena)takodaovotrebaimatiuvidukodizboraodelazaronjenje.
Ujesendolazidocirkulatornogkretanjaipovrinavodesehladiitoneaizdubljihslojevadiesetoplija
vodaimeaizjednaavajuivremenomtemperaturuvode.

104
o
C
104
o
C

Kasnajesen

Zimivodanapovrinisepostepenorashlaujeukontaktusavazduhomikaoteapadanadno.Topliji
slojevisekaolakidiukapovrinigdeserashlaujuiponovopadajunadno.Kadadonjislojevidostignu
temperaturuod4stepenaC,onipostajunajteiiostajunadnu,agornjislojeviseidaljehladeprelazei
postepenouledkojikaolakiostajenapovriniikaodobartermikiizolatoronemoguava,odnosno
usporava hlaenje slojeva vode ispod leda. Na taj nain slojevi vode dubine preko 5060 cm u praksi
nikadnezamrzavajudodna,vebivajuzatieniodhladnoe.

Led0
o
C

249

4
o
C
Zima
U prolee usled zagrevanja povrinskog sloja, cirkulatornih i turbulentnih procesa dolazi do meanja i
izjednaavanjatemperaturevode.

410
o
C
410
o
C

Prolee

U jezerskoj vodi, letnja termalna stratifikacije u velikoj meri odvaja gornje slojeve toplije i lake vode
(epilimniona), od hladnije i tee dubinske vode (hypolimniona), te je u ovakvim uslovima rast biljaka
ograniennarelativnouskurubnuzonu.

26
o
C
Epilimnion

24
o
C
Metalimnion(Thermokline)
13
o
C
leto

Hypolimnion10
o
C

250

Epilimnion (empilimnij) je povrinska zona slobodne vode, topli gornji deo jezera gde je voda u
direktnom kontaktu s vazduhom i sunevim zraenjem tako da se pod tim uticajima bre hladi i greje.
Poduticajemjetalasa,imavisoknivokiseonika.
Metalimnion (Termoklina, metalimnij) je granini sloj izmeu epilimniona i hypolimniona u kome
dolazi do nagle promene temperature vode to ronioci mogu da osete na svom licu. Takve nagle
promenetemperaturevodemogudovestidotemperaturnogoka.
Hypolimnion(hipolimnij)jedonjazonaslobodnevodeujezerunaijutemperaturuneutiepromena
temperature vazduha i sunevo zraenje, karakterie je prilino ujednaena nia temperatura vode,
nedostataksvetla,nemauticajatalasaismanjenajekoncentracijakiseonika.
Temperatura vode direktno utie na ivi svet pod vodom, kretanje riba, prirast, intezitet metabolizma,
osetljivost. Niske temperature (ve pri 7 stepeni C) kod riba prouzrokuju usporeno kretanje, prestanak
ishrane i prelazak u stanje mirovanja i okupljanje u grupe na udubljenjima dna. Ipak najznaajnija
posledica kolebanja temperature vode je variranje kiseonikog reima u vodi, jer koncentracija
rastvorenog kiseonika u vodi zajedno sa temperaturom predstavlja odluujui faktor za ivi svet pod
vodom.
Strujanje vode bitno utie na sastav, vrstu i koliinu biljaka i ivotinja u vodenim ekosistemima.
Sporije, umereno strujanje vode u jezerima je vano jer donosi hranljive materije, kiseonik i druge
hemijskeelementeaodstranjujenuzproizvodemetabolizma(CO2,urinidrugo).
U stajaim jezerskim vodama kretanje vode je rezultat strujanja izazvanog preteno razmetanjem
vodenih slojeva sa razliitom temperaturom. Vetrovi koji stvaraju talase su takoe uzrok pokretljivosti
vodeitojeudaljenostnajezeruprekokojeduvavetarvea,veisutalasi.
Vertikalnostrujanjevodeuslovljavauvodenojsrediniizmenugasova,temperatureiplanktona.
Zonu jezera delimo na Litoralnu zonu u kojoj svetlost dopire do dna i gde rastu biljke, na Limnetiku
zonuotvorenevode,iProfundalnuzonudubljihpredelaukojenedopiresvetlost.

LitoralnazonaLimnetikazona
kopnenobiljeemergentneplutajue
biljkebiljke Povrinavode

Eutrofina
Tloobala,dnosubmerznebiljkezona

251

Bentikazona

Litoralna zona je zona izmeu okolnog zemljita i otvorene vode u kojoj svetlost dopire do dna i gde
rastubiljke.
Sublitoralna zona se prostire izmeu 20 i 50 metara i karakterie ju znatno oslabljen intezitet
osvetljenostitakodajuzovuzonasumraka.Nanjegovojgornjojgranicizaustavljaserazvojmakrofitske
vegetacije.
Profundal se rasprostire ispod 50 metara i odlikuje ga odsustvo svetlosti, niska i konstantna
temperatura,dnojeravnoimuljevitoineoseasedejstvotalasa.
VETROVINAJADRANUIUNUTRANJIMVODAMA
Temperatura vode zavisi od temperature vazduha, uticaja sunca, godinjeg doba, dotoka reka, uticaja
vetra.
Postoji razlika u temperaturi povrinskog sloja vode i u dubini. Povrinski sloj vode je topliji, i ukoliko
doe do rashlaivanja ovog sloja usled pada temperature ili vetra, povrinski sloj vode postaje gui i
tone ka dnu sve do sloja koji ima istu temperaturu, a njegovo mesto zauzima toplija voda. Vetar na
povrini mora moe prouzrokovati strujanja, koja povrinski sloj vode teraju od obale ka puini, a na
njegovomestodolazivodasadnabogatahranljivimmaterijama,todovodidopoveanjaplanktonaato
onda utie na vidljivost u vodi. Temperatura niih slojeva moe da bude ak 12 stepeni nia od
povrinskihslojeva.
Vazdune mase predstavljaju ogromne vazdune zone koje imaju specifinu temperaturu i vlanost.
Kada dve razliite vazdune mase dou u meusobni kontakt, formira se granina zona zvana FONT.
Zona u kojoj dolazi do meanja dveju vazdunih masa, esto uzrokuje nestabilno, olujno vreme, sa
niskimoblacima,maglom,blagimiliolujnimkiama,paipojavomvodenihpijavica.
SrednjiJadranjegeografskiupodrujugdesusezonskepromenjivostiglavnihatmosferskihparametara
kao to su zraenje sunca, vetar, temperatura i padavine glavni uzroci sezonske promjenjivosti izmene
toplote i vlage izmeu atmosfere i mora. Jaka ciklonalna aktivnost, naroito u hladnom delu godine
stvarauslovezaprisustvorazliitihtipovavremenanadovimpodrujem,sestimizmjenamabureijuga.
Najvie kie pada u kasnu jesen i poetkom zime kada vlada jaka ciklonalna aktivnost. Obrnuto, leti je
vreme kao posljedica uticaja subtropskog sistema visokog pritiska vazduha, mirno i tiho uz dobro
razvijenudnevnononucirkulaciju.

252

Imajuiovouvidu,pardanapreplaniranogronjenjatrebadaponemodapratimovremenskeprilikena
akvatorijigdeemoroniti,imoguirazvojfrontalneaktivnosti.
NaJadranuimamosledeevetrove:


NaJadranuletidanjuduvaMaestralanouBurin.
Maestraljeuvekseverozapadnivetar(NW)kojipoinjeizmeu9i10asovainajveujainudostieoko
14asova,kadajejaknijeugodanzamaleamce.Predzalazaksuncapadamuintezitet.
Burinduvasakopna(N,NE,E)ipoinjeposlezalaskasuncaiduvadozore,stvarajuimaletalasekoji
nepredstavljajutekounavodi.Tojevetarlepogvremena.
Bura je najopasniji vetar, duva uglavnom zimi idolazi iz pravca sever (N), severoistok (NE), istok (E),
duvajui prema otvorenom moru, diui talase koji su kratki i otri. Talasi bure se najee javljaju u
zimskom periodu godine, a najai i najvei su u severnom primorju. Duva na mahove, poinjui
iznenada, dostiui veliku brzinu , pravei na povrini mora oblak vodene praine. Pratilac je suvog i
hladnogvremenainjendolazakmogunajavitibelinepominioblacikojikaokapicestojenavrhovimai
prevojima planina (anticiklonska suva bura). Ciklonska porka bura je kiovita, tmurna, sa veim
talasima.Trajeobino37dana,akoponekadpadakia,duvaedoksenerazvedri,aakonastaviposle
togarazlogjeunovojciklonskojaktivnosti.NajjaeduvauBokokotorskomzalivugdesesudarajubureiz
pravcaOrjenaiizpravcaLovenatakodamoedamoedapredstavljaproblemzapomorskisaobraaj.
imsepojaviburanetrebaiinamorenitironiti.Akojemorenemirnovieod3poBoforu,ronjenjese
zabranjuje.
BuraimadvasrodnikaitosevernjakTramontanaiistonjakLevant.
Tramontanajevarijantabure,duvaizpravcasevera,manjejesnageodburealijeneugodnazamanje
amce,iduvakratkotrajnimsnanimudarimaprekocelegodine.

253

Levant duva ujednaenom snagom sa istoka, naroito kada je kiovito i umerena hladnoa, esto je
meavinabureijuga.
JugoirokodolaziizAfrikeprekoSredozemnogmoraikaotopao,vlaanvetarduvaizpravcaESE,SSE
odmorakakopnurazvijajuiveliketalase.Izazivaoblanonebo,,kiuiuzburkanomoreidostiejainu
od45bofora,brzinuod1620vorova,alimoebitiiorkanskijakkadajenaroitoopasan.Prethodimu
tiina, zatim slabi vetrovi promenljivog smera, sumaglica na jugoistonom delu horizonta, smanjena
vidljivost,padatmosferskogpritiska,porasttemperature,gomilanjeoblakaipojaanjetalasa.Poinjeda
duva malom snagom koja postepeno raste i najvei snagu dostie treeg dana, i leti duva najmanje 3
danaazimi9dana.
Manje je opasan vetar od bure jer ne dolazi naglo i tek posle nekoliko dana razvija punu snagu. Stvara
talasevisine35metaraiduine30metara.NajveetalasejugopravinajunomJadranu.
Kadaduvajugoneiinaronjenjea10danaposlejugabieloavidljivostineebitidobrogronjenja.
JugootroNajeesejavljanaotvorenomdijeluJadranakadaseprimarnaciklonapribliavaJadranuiz
smjera sjeverozapada ili zapada (NW ili W) . Otro duva iz smjera juga (S), a smjer duvanja vjetra nad
otvorenimmoremuglavnompratipruanjaizobarainijepodutjecajemplaninskihmasiva.
Nevere dolaze iz pravca Italije (NW, SW) po svakom vremenu i zato su opasne za nautiare. Nastaju
naglo na ogranienom prostoru, esto u letnjim mesecima i olujnog je karaktera. Obino im prethodi
sparina, toplota, pad atmosferskog pritiska i relativna vlanost vazduha, pojava kumulusa koji rastu u
kumulonimbuseolujneoblake kojiserazvlaeuobliknakovnja,tojeondaznakda
e se iz tog oblaka na more sjuriti nevera. Leti, pre prvog naleta kie i vetra, na moru zavlada tiina sa
jakom sparinom. Nastupu nevere obino predhodi vetri suprotno od nevere (iz pravca kopna koji
donosimirisborovine).Neverasesastojiiztridela:snanogpoetka,jakekieiperiodakadanasnevera
naputa.Karakteriujegrmljavina,sevanje,pljusak,grad,udarivetra.Trajekratkopolasataiposlenjeje
obinovedroilepovreme.
Pijavicajevarijantanevere,manjavrtlonaolujairinedo300mkojasekaosnanovazdunostrujanje
uvidulevkastvaranadpovrinommora,ililebdiumestuilisebrzokree.Imarazornuruilakumo,i
veomajeopasnonaiseucentruvrtloga,tegatrebaizbeimanevromza90stepeniodputanjepijavice.
Lebilebiadakratkotrajnijakvetarkojidonosinaglepromenevremenaipredstavljanapastzaamce
vezaneulukamanakopnukojenisuzatienesajugozapada.Predznacinailaskalebiadesuniskapruga
maglenajugozapaduipadpritiska.
Jainavetra Stanjemora

254

bofora opis Brzinakm/h Opis bofora


0 Tiina Do1 Mirno 0
1 Lahor 26 Naborano 1
2 Povetarac 712 Lakotalasasto 2
3 Vetri 1318 Lakotalasasto 2
4 Umerenivetri 1926 Umerenotalasasto 3
5 Svevetar 2735 Talasasto 4
6 Umerenojakvetar 3644 Jakotalasasto 5
7 Jakvetar 4554 Uzburkano 6
8 vrlojakvetar 5565 Velikitalasi 7
9 olujnivetar 6677 Tekitalasi 7
10 Jakaoluja 7890 Vrlovelikitalasi 8
11 Tekaoluja 91104 Najteilomovi 9
12 Orkan Preko104 Najteilomovi 9
Akojemorenemirnovieod3poBoforu,ronjenjesezabranjuje.
Vetrovikopnenihvodasu:
KoavahladansuvvetarkarakteristianzaseverSrbije.DuvasaKarpata,najeetokomjeseniizime,
duvabrzinom2545km/hadostiei130km/h.OseasenaseverudoSubotice,najugudoNia,ana
zapadudoida.NajjaajenaulazuuDjerdapskuklisuru.
Severachladanisuvsevernivetar,duvaizPanonskenizijeizMadjarskeiizseverneVojvodine.
Zapadni vetar hladan i relativno vlaan vetar.Dolazi sa bosanskih planina.Duva zapadnom Srbijom i
ponekaddolazidoPomoravljailiSavomdojunogSremaiBeograda.
Moravac hladan i suv vetar dolazi sa severa i duva dolinom Morave. Predstavlja,zapravo,skup ova
prethodnatrivetra.Ulazirenimdolinamaipoviedesetinakilometaraistonoizapadno.
JunivetartopaoisuvvetarduvasajugadolinomMorave,unarodupoznatikaoJugovinailiJug.Duva
dolinom June i Velike Morave sve do Vojvodine. Gotovo iskljuivo se javlja za vreme trajanja talasa sa
Bliskogistoka.

255

JugozapadnivetartopaoivlaanvetarduvasaJadranaiduvaujugozapadojSrbijiaponekaddopireido
Pomoravlja.

KRETANJEVODE(strujeitalasi)
Vodena masa u moru nikada ne miruje, ve krui u vertikalnom i horizontalnom smeru. Na vertikalno
kretanjeutiesalinitet,godinjedoba,meteorolokeprilike.Zbogisparavanjaesticenapovrinioteaju
ipadajunadnoanjihovomestozauzimavodasadna.Udarivetranapovrinivodeimajuistodejstvo.
Na horizontalno kretanje vode utie vetar, gustina morske vode, okretanje oko zemljine ose, uticaj
mesecaisunca.
Postojivievrstakretanjamorskevode:talasi,morskestruje,plimaioseka,aunekimzalivimaise.
Talase stvara vetar ili neki geoloki poremeaj ispod vode. Kada talasi napuste zonu zahvata vetra,
nastupa mrtvo more. Visina, duina i snaga talasa zavisi od brzine vetra, vremena trajanja i duine
slobodnog prostora u kome se razvijaju. Visinu talasa merimo od dolje do brega a duinu od brega do
brega. Kad donji deo talasa udari o tlo u blizini obale, talas zbog trenja uspori kretanje. Vrh talasa
nastavljasvojput,survavaseiudarauobalu.Takoseenergijakojuobrazujutalasigubinaobali.
Talasi bitno utiu na ronilaku aktivnost jer ometaju boravak na plitkim dekompresionim zastancima.
NajveetalaseuJadranskommoruizazivaju:bira,jugoimaestral.
U Jadranskom moru je utvrdjena pojava sea, koju primorci nazivaju gajola. To su nepomini
talasi ogranienih basena, koji nastaju pod uticajem nejednakih pritisaka vazdunih masa na
vodenumasunasuprotnimkrajevimabasena.
Morske struje su uzrokovane vetrovima, neravnomernim rasporedom temperature i saliniteta vode,
promenom vazdunog pritiska, zemljinom rotacijom koja ima veliki uticaj na pravac struja, i dotokom
slatkihvoda.Poredovogmorskestrujemogudaproizvedueksplozijeipodvodnereke.
Zaroniocesuopasnepodvodnemorskestrujekojesujaeodrenihiprotivkojihnemogudaseizbore.
Naroitosuopasnemorskestrujekojevukukadnu.
Morske struje su deo sistema mediteranskih struja. Pod uticajem rotacije zemlje, one se kreu u
obrnutomsmerukazaljkenasatu.DolazeiizJonskommora,krozOtranskavrata,strujasekreepored
naeobale,avraaseduitalijanske.Porednaeobalestrujasekreeprosenombrzinomod7kmna
dan, a najvea brzina je izmeu Boke kotorske i Visa (13 km). Prema severu struja je sporija ( 4 km na
dan), jer je usporava rauzrudjenost nae obale. Struja se najbre kree zimi, a najsporije u jesen. Juni
vetrovi zimi poveavaju brzinu struje. Denivelacija usled promene vazdunog pritiska utie na brzinu
kretanja struja, kao i pritoke Jadrana koje utiu na brzinu i tok struje. Takodje, i udari bure mogu
privremenodaizmenetokstruje.MorskimstrujamasemenjaiobnavljavodauJadranskommoru.

256

Obalnestrujemogudasekreuduobaleilidasekreukaopovratnestrujekamoru.
Uzdune struje stvaraju talasi koji poduglom udaraju obalu koji od nadolazeih talasa ne mogu da se
vratepremamorutakodanastajesporastrujakojasekreeparalelnosaobalom.

obala

strujavodeduobale

Povratne struje svaki put kada talasi stignu do obale, voda se povlai prema moru i stvara povratnu
struju.Zavisnoodsnageiuestalostitalasa,uglapodkojimudarajunaobalu,oblikalinijeobale,nastaju
povratnestrujerazliitihsmerovaisnage.
obala

podvodnigrebenpodvodnigreben

dolaznastrujadolaznastruja

povratnastrujaizmedjugrebena

257

Povratne struje idu uvekputem najmanjeg otpora, mogu se kretati izmedju dva peana grebena, kroz
usku procep izmedju podvodnih grebena, kroz prolaz nastao na peskovitom dnu u blizini tvrdog
kamenitogdeladna.
Mestanakojimasenalazepodvodnigrebeniprepoznaemopotalasimakojiselomeprenegostignuna
obalu.
Kadatalasidolazenaobalemalogzaliva,vodakojastienalevomdeluzalivateiedaizadjenadesnom
a voda koja ulazi u zaliv na desnoj strani teie da izadje na levoj. Kada se ove dve struje sretnu
formiraezajednikupovratnustruju.
zaliv
Obalaobala

Ulaznastrujasalevestranezalivaulaznastrujasadesnestrane

Zajednikapovratnastruja
Povratne struje moemo uoiti ako posmatramo deo vode koji je bez talasa ili blago ustalasan te na
povrinivodeugledamopenukojaseudaljavaodobale.
Kadaplaniramoronjenjemoemodakoristimopriobalnestrujeitonajeeradimotakotouodlasku
ronimouzstrujuaupovratkusevraamonizstruju.
Akozaodlazakodobalekoristimopovratnustruju,trebadaznamodaenampovratakistimputembiti
oteanzbogpovratnestujeulicetetrebaplaniratiizlazaknadrugomesto,nesakogasmopoli.
Kad talasi udaraju direktno na obalu, povratne struje se mogu javiti na razliitim delovima priobalja.
Ukoliko tokom povratka osetimo povratnu struju u lice moemo ju izbei tako to se okrenemo pod
pravimuglom(ilidijagonalno)uodnosunanjuiplivamodokneizadjemoiznje.
Morske mene su predvidiva kretanja vodene mase pod uticajem gravitacionog privlaenja sunca i
meseca(prvenstvenomesecakojidelujenaonojstraniZemljekojajebliamesecu).Onesunajvanijeza
ronioce, i predstavljaju horizontalni tok vode koji kad je usmeren ka obali zovemo plima, a kada je
usmerenkapuinizovemooseka.
Plima i oseka se na Jadranskoj obali javlja po dva puta u toku jednog dana. Za vreme plime ulazi 16, 5
km3vodeizJonskogmora,krozOtranskavrata,uJadranskomore.Zavremeosekeistakoliinavodese

258

vraa iz Jadranskog u Jonsko more. Amplituda plime i oseke je razliita u pojedinim delovima Jadrana.
Kod nas je najvei talas plime zabeleen 166 cm, a oseke 112 cm. Plima i oseka se najee smenjuju
svakih 6 asova i 25 minuta. Brzina kretanja talasa plime i oseke je 300 km/dan u junom Jadranu, u
srednjem 250 km/dan,a u severnom 150 km/dan. Kad je na naoj obali plima, na italijanskoj obali je
oseka.
Plimnestrujeimajuveiznaajzaroniocejerprouzrokujukretanjevodepremaobaliiodobaletomoe
uticati na ulaske i izlaske iz vode koja prua otpor roniocu koji pliva u suprotnom smeru. Na mestima
gde se susreu plimne struje sa obalnim strujama javlja se uzburkano more. Svakako je bolje roniti u
mirnom moru te treba planirati zaron u razdoblju izmedju struja kada nema nikakvih kretanja vode. U
jadranskommoruplimnestrujenemajuvelikiuticajnaplaniranjeronjenja.

FLORAIFAUNAMORAISLATKIHVODA
Jadransko more je poluzatvoreni izdueni zaliv duine oko 870 km kome je istona obala visoka i
kamenita, a zbogbrojnih ostrva obalna linija ekstremnodugaka. Zapadna obala je pjeskovita, niska sa
prosenom dubinom mora u severnom delu oko 30 metara, sa ekosistemima priobalnog mora.
Biohemijskiprocesiseodvijajuizmedjubentosaipelegijala(zoneslobodnevodekojanijeblizuniobale
nidnaobalnavodakojanijeblizudnasmatrasepelegijalom).
Prozirnostvodesekreedo56metara,prosenatemperaturamorauproleeje18
0
C,leti2227
0
C,
zimi7
0
C.
SrednjiJadranimakarakteristikeotvorenogmora(dubokehladnevode)ukomesebiohemijskiprocesi
odvijajuuvodenomstubu
Juni Jadran ima veu dubinu a usled razvoja industrije, ljudske aktivnosti, globalnih klimatskih i
hidrografskih (slanost) promena, dolazi do izmene sastava flore i faune Jadranskog mora i smanjenja
bioloke raznovrsnosti. Mnoge vrste riba koje su egzistirale u junom Jadranu migriraju ka severnom
Jadranu,ainvazija vrsataizCrvenogmora(kroz Sueckikanal)menjaekosistemeistonogSredozemlja ,
odakleseireuJadranskomore(primertropskezelenealgeCaulerpataxifoliaiCulireparecemosa).
Caulerpataxifolia Culireparecemosa
Do sada su registrovani nalazi 12 stranih vrsta pueva i koljki, kao i 31 vrsta ribe koje se u Jadran
dospelenoenestrujamailiubalastnimvodama.
Jadransko more je bogato raznovrsnim biljnim i ivotinjskim svijetom. Mnotvo riba ima svoje
prebivalite irom Jadranske obale koja je bogata i glavonocima (hobotnica,ligna sipa), rakovima

259

(jastog,kamp,vesla,raksamac,rakovica,kosmej,hlap,obinakozica),razliitimkoljkama(nekevrlo
ukusnezaishranu).

Od vodenih biljaka karakteristinih su modrozelene alge u podruju plime i oseke , posidonija(voga) i


cimodoceja(svilina) na pjeanom dnu, morsku salatu kod ispusta, halimedu, acetabulariju, jadranski
braiidruge.


PosidonijaCimodocejaHalimedaJadranskibrai

U Jadranu su prisutni Korali grmoliki organizmi koji ive u velikim kolonijama, ima ih na podruju
ibenika(otokZlarin),Visa,Hvara,Lastovaizadarskihostrva.

Crvenikoral

Morski pas Dolaskom iz Sredozemnog mora u Jadranskom moru se sreu Pas modrulj (Carcharhinus
glaucus), Pas ljudoder (Carchardon carcharias) i Atlanska psina (Lamna Conrubica Gm), sablja i
dugonosa psina. Ovo su veoma aktivne ribe koje se hrane i danju i nou. ive uglavnom u toplijim
morima i vole meavinu slatkeislane vode nauimareka u mora. Uustima imaju vieredni nizotrih
zubakojimasnanimugrizommogupreseikornjainoklopinajtvrekostiljudiiivotinja.

Modrulj Atlanskapsina

Usluajususretasamorskimpsomostatipribranibeznaglihpokretalaganoseudaljitiodnjegapratei
konfiguracijutla.

260

Murina riba zmijolikog oblika, duine oko 1,5 m , ivi u stenovitim priobalnim delovima, peinama i
pukotinama. Ima otrovnu krv i snaan ugriz otrim zubima zagaenim bakterijama. Po ugrizu stvara
velikuranu,rotirasepovlaeisepremasvomsklonituiotkidazagrienomesto.

Agresivna je riba, kada zagrize ne poputa, bori se, ali ipak ne napada prva, izuzev ako nije izazvana, a
lako ju je izazvati i tada postaje opasna, te ronioci moraju da vode rauna kada rone uz steneda je ne
uznemireiizazovunjennapad.
UsluajuugrizaodstraneMurineobratitiselekarudaranutretirakaozagaenu.
Ugor Medju opasne ribe moemo svrstati jegulje, ugore, paklaru koje imaju otrovnu krv i opasno bi
bilopojestinjihovo mesosirovo(nepreradjeno).Posebnojeopasno ako otrovnakrv ovihriba prilikom
njihovog ienja dospe u sluzokou oka ili na ranu i ogrebotinu. U tim sluajevima doi e do teke
alergijskereakcije.
jegulje ugor
Hobotnica,sipailignjaimajuotrovnisecretuustima,alijetajotrovtolikoslabdanedelujenaoveka.
Hobotnica Lignje Sipa
Sabljarka Iglun ima produenu gornju vilicu duine i preko jednog
metra,sakojommoedaprobodedrvenuoplatuamcailironiocapodvodom.Iakonenapadaakonije
izazvana,trebajeizbegavati.
Pauk je najotrovnija riba Jadrana kojoj su otrovne lezde
smetene u prvoj bodlji lenih peraja na kraju svakog krnog peraja. U Jadranskom moru ive etiri
vrste pauka : belac, crnac, mrkulj, utac. Svi su otrovni! Ubod je jako bolan, ubodeno mesto obilno

261

krvari,pobeliapotompoplaviiotekneuzirenjeotokaizahvatanjecelogekstremiteta,javljaseopta
slabost,munina,drhtavicaipovraanje.
Pauk se ukopava u pesak iz kojega mu vire samo oi i ledjno peraje, a Pauk utac se leti ukopava u
pliakugdeganajeenagazeneopreznikupai.
Ubodeni ronilac treba da izae iz vode i poto su svi otrovi morskih riba termolabilni, treba ubodeno
mesto tretirati naizmenino hladnom i to toplijom vodom (ili stavljanjem ruke na od sunca zagrejani
balongumenogamca)ilistavljanjemledanapovreenomesto.Obratitiselekaru.
karpina ima otrovne lezde smetene u prvoj i drugoj bodlji lenog peraja i
podrepnojperajikaoiubodljamakrnihotvora.Ubodjebolanslinokaoikodribepauka aliublaoj
formi.
Ubodeni ronilac treba da izae iz vode, ispere ubodeno mesto istom vodom i tretira naizmenino
hladnomvodom(ledom)itotoplijomvodom.Akonedoedopoboljanjaobratitiselekaru.

Golub u Jadranu ivi nekoliko vrsta golubova i utulja koje u svom repu imaju otrovnu bodlju. Po
oblikutijelasuslini,paihmnoginerazlikuju.Njihoveotrovnebodljesusmetenenarepu,asastojese
od jedne ili dve nazubljene bodlje. Kod goluba bodlja se nalazi blie bazi, dok je kod utulje na sredini
repa.
Golubkosir Golubuhannajveariba
,Jadrana(do520cmi300kg)
Bodljevelikihutuljamogubitidugeido40santimetara.Otrovnebodljekoristetakodarepomsnano
udarajuzadajuidubokerane,apotomreppovlaepaseranajovieiri.Ubodizazivasranearitmije,
vrtoglavicu,oteanodisanje,temperature.JedinizabeleenismrtnisluajnaJadranujeodubodautulje
kojajeunesreenogubolaublizinisrca.

262

Boje jesivkasto ute, ima je svuda po Jadranu do200 metara dubine, u prolijee se pojavljuju u pliim
vodamainasamomuurijekagdjesedanjuzakopavaupijesakilimulj.Poputsvihraolikihvrstanou
jeaktivnaihranisesvimorganizmimakojepronaenadnu,ribama,rakovima,mekucimaitd.
ive na peskovitom dnu i u sluaju da ubodu ronioca, isti mora izai iz vode i tretirati ranu kao
zagaenu, ubodeno mesto isprati istom vodom, iscediti otrov i tretirati naizmenino hladnom vodom
(ledom) i to toplijom vodom. Ako ne doe do poboljanja obratiti se lekaru. Simptomi su jak bol koji
svojvrhunacdostie90minutapoubodu,slabost,munina,pojaanoluenjepljuvake,oteanodisanje
ikolaps.
Drhtuljajeribaslinarai,utijeluimaelektricniorgankojimproizvodielektricne
udare kojima umrtvljuje ribe. Njen elektricitet, koji se pri dodiru trenutno prazni, ima snagu 45 220
volti, to zavisi o veliini drhtulje i vremena punjenja, odnosno protoku vremena od prethodnog
pranjenja.
Vlasulja U Jadranu ivi oko 16 vrsta vlasulja. Smea vlasulja (Anemonia sulcata) je
maslinastozelenkastebojeikodnasjenajbrojnija.Crvenavlasulja(Actiniaequina)nasuvomseskuplja
u glatku crvenu polukuglu zbog ega je zovu morskim paradajzom, a za vrijeme plime otvara se pod
vodom i iri svoje lovke. Zelena vlasulja (Actinia cari) vrlo je otrovna, no nije esta. Platana moruzgva
(Adamisiapalliata)iviprivrenazakuiceraiasamaca.
Razlikeizmedjuslatkovodnihimorskihivotinja
Premadosadanjimsaznanjimaivotjenastaoumoruipotomseproirionakopnene(slatke)vode.
U kopnenim vodama ive organizmi koji su sekundarno postali vodeni organizmi (Larve insekata;
tvrdokrilci koji izlaze iz vode samo kod razmnoavanja; vodozemci, kornjae i zmije). U moru imamo
takodjeiveorganizmekojisusekundarnopostalivodeni(kitovi,pingvini,foke).
Ukopnenimvodamaivotinjestvarajuvelikajajabogatahranljivimmaterijamajerserazvojplodarazvija
unutar opne. Razvoj mladih kod morskih ivotinja odvija se izvan jaja jer je more bogato hranljivim
materijama.
Ukopnenimvodamajemalosedalakihorganizamasundjera(67vrsta),arnjaka,koljki,dominiraju
larveinsekata(dokihumoruimamalo,abrojsedalakihorganizamaizsvihgrupaumorujevelik).
Biljneivotnezajednicekopnenihvodamoemopodelitina:

263

Pojaspriobalnetrskeiaa(PhragmitesiCarex)kojirastuivicomjezerapriemusubiljkejednimdelom
uvodi,sobiljemorganskogmaterijalatodoprinosibremobrastanjuvodenihbiotopa.
Pojasplivajuevegetacijeukojuspadajuiukorenjenebiljkeijilistoviplivajunapovrinivodekaoto
su lokvanj (Nupharluteum), vodeni graak (Trapa natans), Nymphea alba i prave plivajue biljke, lapo,
oraac.
Pojaspodvodne(submerzne)vegetacijekojiobuhvatapodrujeod37metaradubineidominantnesu
biljke: vodeni abljak, oraac, vodeni dvornik, abogriz, meinka, rezac, vodena kuga (Helodea
Canadenisis),Myriophyllumsp,ceratophylumsp,voika,krocanj,paroina.
Pojas kompaktnih viestaninih algi (Chara, Nitella) koji se protee od 7 metara dubine do dubine
dosegaLitorala.
Bentos ivotne zajednice koje vei deo svog ivotnog ciklusa provode vezani za dno vodenih
ekosistema (bentos dno , grki) bilo da su privreni ili da se slobodno kreu, delimo na fitobentos
(alge i biljni organizmi) i zoobentos (ivotinje stanovnici dna). Ova zajednica je naroito vana u
litoralnomdelujezera.
Bentosne alge su one koje svoj ivotni ciklus provode na dnu vodenog bazena. Najee su preko 7
metaradubine,privrenezapodlogumeutimimaihikojenisuteihnazivamoslobodnoiveealge.
ivotinje stanovnici dna su koljke koje ive u mulju i hrane se algama i organskim materijama, puevi
kojisepridravajuzavodenobiljeihranealgama,rakovi,vodenabuba,larvevodenogcveta,bentosne
ribe(arankojiiviuzdnoihranisemekucima,larvamaidelovimabiljaka,babuka,somidruge).
Premaprostoruinainuivotaivisvetvodesemoepodelitinaplankton,nekton,neustonibentos
Plankton ine organizmi koji slobodno lebde u vodi i pasivno su noeni pokretima vode. Razlikujemo
fitoplankton (za ribe najznaajnije zelene alge i bakterije) i zooplankton. Zelene alge u procesu
fotosinteze stvaraju organsku materiju i otputaju kiseonik u vodu a bakterije su znaajne kao hrana
ribljojmlai.Zooplanktoninejednoelijskiiniivieelijskiorganizmi,kojiineprirodnuhranumnogim
ribama.
Nektonineorganizmikojisepomouorganakreusamostalnouvodi.
Bentos je kao to je ve reeno zajedniki naziv za organizme koji ive na dnu i oni ine veliki deo
prirodnehraneriba(vodenicrvi,mekuci,insekti).
Neustonineorganizmikojikojiivenapovrinivode(alge,bakterije,larveinsekata).

PROGNOZAMETEOROLOKIHUSLOVA
Jadranskomorejepoznatopojakimolujama,snanimtalasimaiiznenadnimnastupimanevremena.

264

Par dana pre planiranog ronjenja treba da ponemo da pratimo vremenske prilike na akvatoriji gde e
moroniti,imoguirazvojfrontalneaktivnosti.
Tokomboravkanamoru:
- pratimosvakogdanaradioizvetajemeteorolokeslubezapomorce.
- gledamo u barometar (pad atmosferskog pritiska najavljuje pogoranje vremena), pratiti
relativnu vlanost vazduha, promenu temperature i pravac vetra, jer to moe biti nagovetaj
nailaskaloegvremena.
- Bitan faktor je razlika izmeu trenutne temperature i temperature zasienja (tempreatura
zasienja je ona temperatura na kojoj vazduh, pri datoj vlanosti postaje zasien vodenom
parom.Ukolikojerazlikaizmeutrenutnetemperaturevazduhaitemperaturezasienjamanja
od23stepenacelzijusa,moguseoekivatimaglaipadavine).
- raspitatisekoddomaihstanovnikazaprocenuvremenskeprognoze.
Bitno je uoiti razliku izmeu ciklonalnih i anticiklonalnih aktivnosti. Ciklon je podruje snienog
vazdunogpritiskauatmosferiispod1.013milibara,donosipromenljivovremeipadavine,oznaavase
slovomNiliC.
Anticiklona je polje povienog vazdunog pritiska u troposferi ija vrednost prelazi 1.013 milibara. Leti
anticiklondonosivisoketemperatureazimihladnou.OznaavaselatininimslovomViliA.
SrednjiJadranjegeografskiupodrujugdesusezonskepromenjivostiglavnihatmosferskihparametara
kao to su zraenje sunca, vetar, temperatura i padavine glavni uzroci sezonske promjenjivosti izmene
toplote i vlage izmeu atmosfere i mora. Jaka ciklonalna aktivnost, naroito u hladnom delu godine
stvarauslovezaprisustvorazliitihtipovavremenanadovimpodrujem,sestimizmjenamabureijuga.
Najvie kie pada u kasnu jesen i poetkom zime kada vlada jaka ciklonalna aktivnost. Obrnuto, leti je
vreme kao posljedica uticaja subtropskog sistema visokog pritiska vazduha, mirno i tiho uz dobro
razvijenudnevnononucirkulaciju.
Vremenskenepogodeponainunakojunastajumoemopodelitiudvegrupe:
- Toplotne,lokalnenepogode
- Dinaminefrontalnenepogode.
Toplotneililokalnenepogode,zauzimajumanjapodruja.Nastajuzavrlotoplihisparnihdanautoplom
dijelugodinekojekarakterietiina, vruina,sparina,tesenajeejavljajuuposlepodnevnimsatima,
netonakondnevnogmaksimumatemperature.Trebapratitivremenskuprognozujerlokalnipredznaci
mogu biti nejasni, reljef obale moe nas spreiti da vidimo pribliavanje nevremena kao I priguiti
grmljavinupanasnevrememoeiznenaditi.

265

Dinamineilifrontalnenepogodenisulokalnakaraktera,nastajunajeenahladnomfrontupaihzato
nazivamofrontalnimnepogodama.Intenzitetovihnepogodazavisiodrazvijenostisamogfronta.Javljaju
setokomcelegodine,eeuhladnomdijelu,jerjetadaiciklonalnaaktivnostznatnoizraenija(letise
nazivajuneverama).Nisuusamljenepoputtoplotnih,veihsenekolikojavljauzducelogfronta.
Ufrontalnojzoni,pozadinskihladanvazduhbresekreeodtoplog,sustiegaikaoteiuvlaiseispod
njega u obliku klina te potiskuje u visinu brzinom veom od 10 m/s. Posledica tako brzog uzdizanja
toplog vazduha u visinu ista je kao i kod toplotnih nepogoda dolazi do razvoja olujnih oblaka
kumulonimbusa,jakipljuskovikie,katkadigrad,elektrinapranjenjaijakvjetar.
Kumulonimbusi
Nevere zapoinju naglim jaanjem vjetra i promenom njegovog smera u smeru kazaljke na satu, od SE
prekoSWpremaNW.Obinoimprethodisparina,toplota,padatmosferskogpritiskairelativnavlanost
vazduha,pojavakumulusakojirastuukumulonimbuseolujneoblakekojiserazvlaeuobliknakovnja,
tojeondaznakdaeseiztogoblakanamoresjuritinevera.Leti,preprvognaletakieivetra,namoru
zavladatiinasajakomsparinom.Nastupunevereobinopredhodivetrisuprotnoodnevere(izpravca
kopnakojidonosimirisborovine).Neverasesastojiiztridela:snanogpoetka,jakekieiperiodakada
nasneveranaputa.Karakteriujegrmljavina,sevanje,pljusak,grad,udarivetra.Trajekratkopolasatai
posle nje je obino vedro i lepo vreme. Tokom same nepogode, koja najee traje do 15 30 minuta,
duvaolujnijugozapadnivetar,lebi.OnjevrloneugodannaistonojobaliJadranajermnogelukenisu
zatiene od jugozapadnog vjetra. Vazduni pritisak pada prvo lagano, a dolaskom fronta naglo. Pada
jaka kia praena grmljavinom. Prolaskom fronta padavine prestaju, vjetar slabi i najee okree dalje
premaWiNW.Vazdunjipritisakraste,atemperaturaopada.
PojavaDelfinaestojepredznaknajaveloegvremenakojeenastupitiza2
3danaizpravcaukomeplivaju.
Kumulusiniskigrudvastioblacikojisejavljajuestosapojavommaestralakoji
poinjedaduvaprepodne(od10h)izpravcaseverozapadainagovetajjelepogvremena.Krajemdana
maestral prestaje da duva i uvee poinje da duva burin s kopna. Maestral izostaje jedino pred
nastupanjejugaanastavljadaduvadanposlekie.

266

Crvenilo pri izlasku sunca je predznak loeg kiovitog vremena te ribari sa


panjomgledajuistonihorizontiizlazaksuncaizegajestvorenauzreicacrvenojutromokardan.
Sevanje i grmljavina su znak za oprez jer znae nevreme, vetar i kiu. Na
osnovusevanjaigrmljavinemoemoizraunatikolikojenevremeudaljenoodnasitotakoakopratimo
koliko vremena prodje od trenutka kad sevne pa do trenutka kad ujemo grmljavinu. Ukoliko od
trenutkakadvidimosevanjeprotekneintervalod3sekundekadaujemogrmljavinu,ondatoznaidaje
nevremeodnasudaljeno1kilometar.Akojeinterval6sekundiondajenevrameodnasudaljeno2km.
Vremekojenamjepreostalotrebaiskoristitidasevratimokaobaliusigurnostlukepriemutrebabiti
oprezanjergromudaraumetal.
Pijavice nastaju ispod olujnih oblaka kumulonimbusa, levkastog su oblika i
proteu se od oblaka do povrine mora ili kopna, iroke od 20300 metra sa brzinom vetra unutar nje
oko80km/h,kratkotraju(dojednogsata)alisurazorne.
Prognozameteorolokihuslovanakopnenimvodama:
KadajevedroaMesecokosebeimasenku(obru)sutraeduvativetar.
utocrveni zalazak sunca sa horizontom na kome se naziru niski oblaci bez oblika i forme takoe
predskazujelosutranjidan.
Loe vreme predskazuje i treperenje zvezda, dalek vidik, prenoenje odjeka, komeanje raznih vrsta
oblaka, podizanje magle na planinama, izostajanje jutarnje rose, zapadni i juni vetrovi.
Akovamvetarduva,recimosaseveraanaseveru(nastraniodaklevetarduva)senalazeniskisivioblaci
(nimbostratusi)ilisenebomvaljajunekicrniimrkioblaci(kumulonimbusi)buditeuverenidaeuskoro
bitikieinepogode.
Posmatrajteivotinje,akovisokadivlja(jelen,srnda)ranije(premraka)izlazinapauakoeuskoro
nepogoda.Hranesebrzo,vrlosunervozni,stalnooslukuju,podiuglavuigledajudasetopresklone.
Na satdva pre pljuska, ptice lete veoma nisko lovei tako bubice koje je pritisak vazduha naterao da
budubliezemlji.Akosepakna visinividinekaptica,ondajenjenletveomabrz,uplaenisaznacima
oigledneurbedanaesklonite.

267

Pogledajte i malo oko sebe. Ako primetite dim iz dimnjaka ili vatru posmatrajte. Predznak loeg
vremena je rasipanje dima odmah po izlasku iz dimnjaka ili sa ognjita. Kada se dim lepo, pravolinijski
izdieuvis,buditeuverenidanarednih24asaneepadatikia.
Sitni, lepo formirani oblaci koji su vrlo visoko (cirusi i cirostratusi) sigurni su predznak lepog vremena.
Oblaci "prognozeri" mogu biti i neto vei (cirokumulusi), ali su obavezno svetli ili kao sneg beli.

Ravnomerno lagano poveanje vazdunog pritiska tokom itavog dana obeava dui period lepog
vremena.Poveanje za 46 mmtokom6sati oznaava kratko prolepanje. Brzoopadanjepritiska znai
pogoravanje vremena. Lagano opadanje tokom 24 asa prouzrokovano je poveanim zagrevanjem
vazduha i ne znai pogoravanje vremena. Ponavljanje pada i poveanja pritiska, pokazuje nestabilno
vreme.

Literatura:
1. StracimirGooviRonjenjeusigurnosti,Jumena1990,PolicaDugiRat,Split2011godina,
2. StracimirGooviPrirunikzaprofesionalnaivojnaronjenjaGrafFormSplit1997,

268

3. DragiaKoprivicaSavremenoronjenje,ViakolazasportsketrenereBeograd,2000godina,
4. G.Haux,Ronjenjeironilakatehnika,Spektar,Zagreb,1982godina,
5. UsloviistandardizaobukuiobavljanjeronjenjaSOPAS,2004godine,sasvojimAneksima,
6. Dr.Miodragivkovi,Prirunikizpodvodnemedicine,HolywellNeopren,
7. JeppesenSveoronjenjuDPAURSBeograd1991godine,
8. Dr.MioljubPopovitermoregulacijapodvodomizatitaodrashladjivanja,Institutzapomorsku
medicinuRM,
9. Dr.ZvonimirDitrich,KirurkiodjelVojnebolniceSplit,Urgentnareanimacijautopljenika,
10. Dr. Antun Riavi Vazduhoplovni medicinski institut Zemun, Barotraumatsi poremeaj uha i
paranazalnihsinusa
11. Dr. Djuro Murr, Dr. Mladen Stoji ORL odjel Medicinskog Centra Pula, Organ sluha i slobodno
ronjenje,
12. Dr.MatoDomani,ORLodjelMedicinskogcentraZadar,Barotraumatskooteenjezvukovoda
kodautonomnihronilaca,
13. Prim.dr.TomislavSoa,Kvalitetvidaioboljenjavidnogaparatauronioca,
14. Dr.IsakViduli,InstitutzapomorskumedicinuRM,Vidpodvodom,
15. Dr.BranislavKati,VojnabolnicaPula,Toksinodejstvokiseonikapodpritiskom,
16. Dr.TomislavMarkovi,VojnabolnicaPula,Ronjenjeihipoksija
17. Dr. Stracimir Goovi, institut za pomorsku medicinu RM, Boris uri , dipl. In. Hemije,
BrodarskiinstitutZagreb,Prilogmetodiciodredjivanjaapsorbenatazaugljendioksid
18. DrStracimirGoovi,InstitutzapomorskumedicinuRM;Dr.DjuroVranei,Odjelzapatologiju
Medicinskog centra Zadar, Neke specifinosti sudskomedicinskog vejetaenja kod
dekompresionebolesti.
19. PredragRokvi,Rekreativnoronjenje,ZajednicaknjievnihklubovaSrbije1994godine,
20. StojanBogosavljev,JanezKranjc,Vodizaronjenje,RonilakiklubSvetronjenja,
21. Tomislav Petrovi, Ronjenje na dah i podvodni ribolov, Prirodnjaki muzej Beograd 1996.
Godina,
22. ZvonimirMareti,Naeotrovneivotinjeibilje,StvarnostZagreb1986godine,
23. JosipBasioli,SportskiribolovnaJadranu,Nakladnizavodznanje,Zagreb1984godina.

269

24. ZoranRadoii,DubinskironiociubivojJugoslaviji,Ronilakisvet,PrintArtPanevo.
25. Dr.MarioFranoli,Opasnostironjenjasaparatomzatvorenogkrugadisanja.
26. DjordjeStamatovi,istoriar,ronilac,podaciizDanskekraljevskebibliotekedevedesetihgodina
XXveka,opronalaskuSrednjevekovnogmanuskripta,ijajesadrinaotkriladotadanepoznate
podatkevezanezatehnikadostignuauoblastitehnikeiininjerstvauSrednjemveku.
27. NebojaManojlovi,ivetisaprirodom.
28. Prof.dr.se.Tomislavtreer,BiodiverzitetJadranaikopnenihvoda
29. VujasinoviVladimirronjenjeuplaninskimrekama.