SISTEMI IZUBRAVANJA STOARSKIH OBJEKATA I POSTUPCI SA STAJNJAKOM

TENI STAJNJAK
Naturalni teni stajnjak (feces, ekskrementi) predstavlja meavinu izluevina domaih ivotinja, koja se sastoji od vrstog ili uguenog dela (balege) i tenog dela (osoke). Naturalni teni stajnjak kao potpuna meavina oba dela izmeta, formira se kod svih vrsta i kategorija domaih ivotinja. U praksi se najee pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi. Naime, ove kategorije se najee gaje u objektima sa reetkastim podovima, odnosno bez korienja prostirke.

Koliine tenog stajnjaka

Koliine tenog stajnjaka se mogu iskazati na vie naina: kao procenat od telesne mase (od 18%-7%, zavisno od uzrasta), kod svinja: - kod prasadi telesne mase do 20 kg oko 18% od telesne mase, - kod grla sa 25-30 kg telesne mase oko 13%, - kod grla sa 40 kg telesne mase oko 9%, - kod grla sa 60 kg telesne mase oko 6,8%, - kod grla sa 90 kg telesne mase oko 4,9 %, - kod grla sa 130 kg telesne mase oko 3,7%. prema kategoriji svinja: - nerastovi 11,1 l/dan, - krmae ekalite 8,8 l/dan, - krmae suprasne 10,0 l/dan, - krmae sa prasadima 15,3 l/dan, - zaluena prasad 2,4 l/dan, - tovljenici mase 40 kg, 3,5 l/dan, - tovljenici mase 40-80 kg, 5,1 l/dan, - tovljenici mase 80-100 kg, 6,6 l/dan. prema koliini po jednom prosenom uslovnom grlu (40-50 l/UG dan), kod svinja i junadi.

317

Ove norme se pojavljuju kao orijentacione srednje vrednosti zbog toga to zavise od vida, oblika i koliine hrane. Prema tome godinje proizvedene koliine stajnjaka po datim normama se mogu proveriti proraunom prema sadraju suve materije u godinjim porcijama (obroku) hrane sa obraunom njene iskorienosti i gubitaka prema obrascu (Vasiljev-a, 1988): Q = ((SMo - G) 100 - K /100 + G) 10 (t)

gde je: Q - godinja proizvodnja ekskremenata, SMo - godinje koliine suve materije u obroku, G - gubici suve materije iz hrane koja je dospela u stajnjak, K - koeficijent svarljivosti suve materije u dnevnom obroku. Na osnovu koliine ekskremenata, moe se odrediti i koliina tenog stajnjaka, ukoliko se ekskrementi ne razreuju vodom, niti podvrgavaju bilo kom vidu obrade. Koliina tenog stajnjaka se moe izraunati prema sledeem obrascu (Vasiljev-a, 1988): QTS = Q SME / SMTS (m3)

gde je: QTS - godinja proizvodnja tenog stajnjaka (m3), SME - sadraj suve materije u ekskrementima (%), SMTS - sadraj suve materije u tenom stajnjaku (%). Bez obzira na nain izraunavanja iznete koliine podrazumevaju dnevnu proizvodnju izluevina. Koliine tenog stajnjaka zavise od niza faktora, kao to su: vrsta i kategorija domaih ivotinja, naina dranja i vrsta hrane, fiziolokog stanja, faze reprodukcionog ciklusa, stepen i vrsta aktivnosti ivotinja, meteoroloki i mikroklimatski uslovi i dr. Iz tog razloga se ne moe govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koliine tenog stajnjaka, koji bi vaili za sve vrste ivotinja i sve uslove. ak i u okviru iste vrste parametri variraju u odnosu na uticaj pomenutih faktora. Dnevne koliine tenog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. Kod svinja to je 6% od prosene telesne mase, kod ovaca 7%, kod konja 8%, goveda 9%, ivine oko 10%. Koliine tenog stajnjaka zavise od sadraja suve materije u njemu. Pri tome se koliine menjaju kod razliitih kategorija.

318

Tab. 1. Koliine tenog stajnjaka goveda i svinja pri sadraju suve materije od 10% (Ruppert, W. 1995) Vrste i kategorije ivotinja Muzne krave Junice Junad tov Telad tov Suprasne krmae Tovljenici Prasad UG 1,2 0,6 0,7 0,2 0,34 0,12 0,04 Dnevna koliina (m3/grlo) 0,055 0,025 0,023 0,004 0,007 0,0045 0,002 Dnevna koliina (m3/ UG) 0,046 0,042 0,033 0,020 0,021 0,037 0,050

Sastav i osobine tenog stajnjaka

Sastav tenog stajnjaka Sastav tenog stajnjaka je dosta razliit, kako po vrstama tako i po kategorijama domaih ivotinja. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godinjeg doba. Sastav se po pravilu odreuje prema odnosu vrste i tene faze. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod goveda 3 : 2. Meutim, za sagledavanje tehniko-tehnolokih mogunosti reavanja postupka prikupljanja, obrade, lagerovanja i aplikacije, najvanija karakteristika u pogledu sastava je sadraj suve materije. Osim uticaja na ukupnu masu, sadraj suve materije utie i na sastav tenog stajnjaka, naroito u pogledu najvanijih mineralnih materija.
Tab. 2. Uticaj sadraja suve materije na sastav tenog stajnjaka (Hofman, 1991) Suva materija (%) 7 5 3 1 N (kg/m3) 6,0 4,0 2,9 0,8 P 2O 5 (kg/m3) 3,2 2,0 1,9 0,6 K 2O (kg/m3) 3,2 2,0 1,7 0,5 MgO (kg/m3) 1,0 0,7 0,6 0,2 CaO (kg/m3) 3,0 1,6 1,8 0,5

Sadraj suve materije u tenom stajnjaku je razliit kod razliitih vrsta i kategorija domaih ivotinja, a zavisi uglavnom od vrste i naina ishrane.

319

Tab. 3. Sastav tenog stajnjaka svinja sa razliitim sadrajem suve materije (Vetter) Broj proba 162 % Organska N suve materija kg/m3 3 materije kg/m 1 3.5 7 10.5 14 7.1 24.7 49.5 74.3 99.0 0.8 2.9 5.7 8.6 11.4 P 2O 5 kg/m3 0.6 1.9 3.9 5.8 7.8 K 2O kg/m3 0.5 1.7 3.3 5.0 6.6 CaO kg/m3 0.5 1.8 3.7 5.5 7.4 MgO kg/m3 0.2 0.6 1.2 2.4 2.4 Cu kg/m3 0.004 0.013 0.027 0.054 0.054

Sastav hrane bitno utie na sadraj mineralnih materija. Smanjenjem koncentrata u obroku kod svinja, utie se na smanjenje sadraja azota i fosfora, a poveava se sadraj kalijuma. Od ukupnog sadraja azota 50-70% se nalazi u rastvorljivom obliku. U procesu mineralizacije, dolazi do poveanja azota iz organskog dela belanevinastih jedinjenja. Takoe se u procesu mineralizacije organskog dela poveava sadraj fosfora. Kalijum se u tenom stajnjaku nalazi iskljuivo u rastvorljivom obliku, te je zbog toga u celini, lako pristupaan biljkama.
Tab. 4. Prosene vrednosti parametara nerazblaenog tenog stajnjaka (Struch, D. 1977) Vrsta ivotinja Krave i junad Telad u tovu Svinje u tovu Suva materija kg/kg 0,11 0,35 0,85 Organska suva materija kg/kg 0,85 0,32 0,68

U postupcima manipulacije sa tenim stajnjakom, pri pranju objekata, neracionalnom prekomernom rasipanjem vode, moe doi do znatnog razreivanja tenog stajnjaka, a time i do znatnog naruavanja odnosa navedenih u tabeli 3. Sadraj mineralnih materija u tenom stajnjaku je dosta razliit kod pojedinih vrsta domaih ivotinja.

320

Tab. 5. Sadraj mineralnih materija u tenom stajnjaku sa 7,5% suve materije (Ruppet, W. 1985) Vrsta ivotinja Muzne krave Junad u tovu Telad u tovu Svinje u tovu N (kg/m3) 3,0 4,5 10,0 6,0 P 2O 5 (kg/m3) 1,3 1,5 2,8 3,0 K 2O (kg/m3) 4,0 3,5 4,5 3,0 MgO (kg/m3) 0,8 0,8 0,7 1,0 CaO (kg/m3) 1,5 1,3 2,6 3,0

Tab. 6. Sastav tenog stajnjaka kod razliitih vrsta i kategorija domaih ivotinja u zavisnosti od promene sadraja suve materije Vrsta kategorija Muzne krave Sadraj suve N ukupni NH4-N materije kg/m3 kg/m3 10 7,5 5 10 Tovna junad 7.5 5 10 Tovne svinje 7.5 5 5,3 4,0 2,7 6.0 4.5 3.0 8.0 6.0 4.0 2.7 2.0 1.3 3.0 2.3 1.5 5.3 4.0 2.7 P 2O 5 kg/m3 2.0 1.5 1.0 2.0 1.5 1.0 4.0 3.0 2.0 K 2O kg/m3 8.0 6.0 4.0 4.7 3.5 2.3 4.0 3.0 2.0 3.0 MgO kg/m3 1.1 0.8 0.5 1.1 0.8 0.5 1.3 1.0 0.7 1.0 Koke nosilje 10 6.5 4.6 5.0 priblino 50% NH4 - N priblino 70% NH4 - N u sveem tenom stajnjaku. 1.0 11.0 CaO kg/m3 2.7 2.0 1.3 1.7 1.3 0.9 4.0 3.0 2.0

Osobine tenog stajnjaka Teni stajnjak ima koloidna svojstva. U stanju mirovanja koloidne estice tenog stajnjaka vezuju slobodnu vodu. Koloidna opna se vremenom uveava, a koliina slobodne vode se smanjuje. Takva pojava dovodi do pojma oticanja kretanja tenog stajnjaka. Da bi se stajnjak pokrenuo nuna je spoljna sila koja e prevesti stajnjak iz stanja mirovanja u pokretno. Zbog sadraja razliitih estica teni stajnjak pokazuje drugaije ponaanje pri teenju od drugih tenosti.

321

Teni stajnjak ima izraenu osobinu raslojavanja. Pri tome se stvara talog i plivajui sloj. U oba sluaja ni talog niti kora nemaju sposobnost teenja. Za njihovo pokretanje nuno je angaovanje spoljanje energije. Raslojavanje tenog stajnjaka zavisi od vie faktora, a pre svega od vrste domaih ivotinja kao i od intenziteta koloidne ili bioloke aktivnosti. Stajnjak svinja je sklon taloenju. Govei stajnjak intenzivno gradi plivajui sloj. Kod ivinskog tenog stajnjaka raslojavanje je ujednaeno. Vodom razreeni teni stajnjak ima osobinu taloenja znatno izraeniju od onoga koji nije razreivan. Brzina taloenja estica tenog stajnjaka podlee zakonu Stoksa: V = d2 (F - TF) g/ w 18 gde je: V (m/sec) - brzina taloenja, d (m) - prenik estice, F (kg/m3) - sadraj vrste faze u stajnjaku, TF (kg/m3) - sadraj tene faze u stajnjaku, g (m/sec2) - gravitaciona konstanta, w (kg/m sec) - viskozitet stajnjaka. Izmeu stvarne brzine taloenja estica i teorijske, postoje izvesne razlike. Te razlike su prouzrokovane velikim razlikama u veliini estica. Najvei uticaj na brzinu taloenja ima udeo slobodne vode, jer samo ona odreuje konzistenciju tenog stajnjaka.

Hranljiva vrednost tenog stajnjaka

Hranljiva vrednost azota Elementi u tenom stajnjaku su u osnovi biljnog porekla. Polazei od toga nije neobino to on sadri sve hranljive materije neophodne za ishranu biljaka. Najvei deo mineralnih materija biljnog porekla u stonoj hrani, izlui se u obliku ekskremenata, a samo mali deo ostaje u organizmu ivotinje. Ukupnu koliinu azota u tenom stajnjaku ine proteini i drugi organski molekuli koji se postepeno mineralizuju i mogu imati produno dejstvo u narednom periodu. Postoje tvrdnje da se oko 50% organske materije u tenom stajnjaku mineralizuje u prvoj godini posle aplikacije.

322

Rezultati istraivanja u Americi, pokazuju da teni stajnjak, pre upotrebe kao ubriva treba da ispuni bar dva uslova: - neophodno je da ima vie od 2% azota, po osnovu sadraja suve materije, - odnos ugljenika i azota (C : N), treba da bude ispod 25. Po tom osnovu, kod tenog stajnjaka sa 4% N u suvoj materiji, moe se oekivati da bude 50% delotvoran u odnosu prema azotnom mineralnom ubrivu. Teni stajnjak obino ima mali odnos C : N, koji ne prelazi 9. Azot iz tenog stajnjaka (posebno iz tenog dela) je delotvoran poput onog iz mineralnog ubriva, za razliku od azota iz vrstog stajnjaka, ija je delotvornost ispod 30% u prvoj godini posle aplikacije. Efekti produnog dejstva tenog stajnjaka u zemljitu su mali. U prvoj godini se od polazne koliine oslobodi 70% (kod goveeg stajnjaka sa 3,5% N), 15% u drugoj godini 10%, u treoj godini i 5% u etvrtoj. Azot iz tenog stajnjaka ima malu delotvornost na travnjacima, naroito azot iz tenog stajnjaka goveda. Rezultati niza kombinovanih aplikacija tenog stajnjaka i azotnog mineralnog ubriva na prinos trave pokazali su da postoji pozitivna reakcija prinosa trave na primenu tenog stajnjaka. Meutim, nie norme ubrenja mineralnim ubrivom imale su iste efekte kao dva puta vee norme azota iz tenog stajnjaka goveda.

Sl. 1. Uticaj azota iz tenog stajnjaka i azota iz mineralnog ubriva na prinos trave (za siliranje), pri prvoj konji

323

Slaba efikasnost azota iz tenog stajnjaka u ovom sluaju se moe povezati sa gubitkom azota i to: - usled ispiranja nitrata iz zemljita, - denitrifikacije, - isparenja amonijaka. U sluajevima da se teni stajnjak rasporeuje po povrini zemljita, najvei deo amonijaka moe biti izgubljen u atmosferi za svega nekoliko dana, ukoliko su uslovi za to povoljni. Ispitivanjima je dokazano da 90% amonijaka ispari u roku od 4 dana ukoliko je teni stajnjak apliciran po povrini zemljita. Umanjenje gubitaka amonijaka se moe ostvariti podpovrinskom aplikacijom, ali i smanjenjem vrednosti pH faktora u stajnjaku.
Tab. 7. Efekti zakiseljavanja (acidifikacije) tenog stajnjaka 0 goveda na gubitak amonijaka, pri zagrevanju na 90 C za vreme od 24 asa (Tunney 1988) Dodatak NHCl (%) 0 1.5 5.0 8.0 10.0 pH vrednost tenog stajnjaka 8.0 6.9 5.3 4.0 2.8 NH4- N zadrano (g/g) 26 26 343 600 1100

Gubici azota denitrifikacijom su veliki, ukoliko oko tenog stajnjaka i unutar njega, vladaju anaerobni uslovi, pri emu je veliki deo organske materije ve razloen. Hranljiva vrednost fosfora i kalijuma Opte saznanje o fosforu poreklom iz tenog stajnjaka, izjednaava njegovu delotvornost sa fosforom iz mineralnog ubriva. Meutim, istraivanja koja je sproveo Sherwood (1980), dokazuju da gubitak fosfora dejstvom vode moe biti vei nego pri tretiranju zemljita ekvivalentnom normom fosfornog mineralnog ubriva. Fosfor iz tenog stajnjak se smatra dostupnim kao i kalijum istog porekla. Za magnezijum se takoe moe potvrditi da je efikasan kao i onaj iz mineralnog ubriva.

324

Sl. 2. ematski prikaz krunog kretanja fosfora i kalijuma kod jednokratnog iskoriavanja travnjaka

Ostale hranljive materije i mikroelementi, kojih obino nema u mineralnom ubrivu, pojavljuju se u tenom stajnjaku. Oni ine znaajni doprinos u rezervi hranljivih materija dostupnih zemljitu. Teni stajnjak moe mobilisati hranljive elemente kao to su bakar i drugi teki metali, te poveati njihovu dostupnost biljkama. Za razliku od mineralnih ubriva, teni stajnjak se esto primenjuje u normama iji sadraj hranljivih materija znatno nadmauje potrebe biljaka. Meutim, tu treba biti oprezan, jer je optimalna norma za potrebe gajenih biljaka, najprihvatljivije reenje sa aspekta zatite ivotne sredine.

SISTEMI IZUBRAVANJA TENOG STAJNJAKA

Sistemi izubravanja tenog stajnjaka se zasnivaju na korienju sklonosti tenog stajnjaka ka oticanju. Brzina oticanja - kretanja je direktno zavisna od konzistencije tenog stajnjaka. Poveanjem konzistencije do izvesne granice raste sposobnost oticanja tenog stajnjaka, zahvaljujui raznolikosti estica u njemu prema njihovoj veliini i obliku. Brzina oticanja tenog stajnjaka utie na viskozitet mase. Smanjenjem brzine oticanja opada viskozitet, nezavisno od odnosa slobodne i vezane vode. Ove osobine tenog stajnjaka su znaajne kod projektovanja sistema izubravanja i izbora odgovarajue opreme za manipulaciju sa tenim stajnjakom.

325

Sistemi izubravanja tenog stajnjaka se svrstavaju u nekoliko tipova kao sto su: sistem sa bazenima u objektu, sistem samooticanja, kanali sa ustavama, cirkulacioni kanali, recirkulaciono ispiranje i kanali sa cevima. Najvaniji uslov za primenu bilo kog od navedenih sistema jeste postojanje reetkastih podova u stajama. Pri tome podovi mogu biti polu ili potpuno reetkasti. Za sve navedene sisteme, pored reetkastih podova, veoma je vano da se u objektima na zadovoljavajui nain rei ventilacija. Reetkasti podovi u stajama podrazumevaju izgradnju odgovarajuih kanala za prihvatanje stajnjaka pokrivenih gredicama. Gredice nad kanalom formiraju reetkasti deo poda (u njegovom delu ili u celini).

Reetkasti podovi
Reetkasti podovi su izloeni silama pritiska i drugim vrstama naprezanja. Povrine betonskih gredica koje ine reetku trpe standardna optereenja zbog prisustva domaih ivotinja, postavljene opreme, a povremeno i ljudi koji se preko njih kreu. Optereenja koja trpe reetkasti podovi staja za pojedine vrste i kategorije domaih ivotinja su date u tabeli br. 8.
Tab. 8. Telesna masa razliitih vrsta i kategorija domaih ivotinja i optereenja koja trpe gredice reetkastog poda (DIN 18908) Vrsta - kategorija domaih ivotinja Telesna masa (kg) Qv (kN) Qh (kN) L (m) 0,5 0,8 0,5 0,5 0,5 0,5 Qv (kN/m) 2,0 4,5 1,0 1,2 2,0 1,2

Tele do 220 1 0,5 Govedo 220-270 3,6 1,8 Prase od 30 0,5 30-110 0,6 0,3 Svinja Svinja 100-200 1 0,5 Ovca 100 0,6 0,3 Qv - vertikalno optereenje, Qh - horizontalno optereenje, qv - kontinuirano optereenje grede (qv = Qv/l) - (kN/m), l - distribucija vertikalnih sila po dunim elementima.

326

Gredice reetkastog poda moraju da zadovolje pored navedenih i jo neke uslove, kao to su: obezbeenje pogodne irine gazita (nagazne povrine) koja spreava zamaranje ivotinja, obezbeenje sigurnog kretanja ivotinja preko gredica bez klizanja, gazita treba da budu uvek suva i ista. Gredice se izrauju od armiranih prefabrikovanih betonski elemenata. Armatura (jaina, tip) zavisi od duine i optereenja gredica. Gredice su trapeznog poprenog preseka.

Sl. 3. Popreni presek i izgled betonskih gredica

irina nagaznog dela gredica zavisi od vrste i kategorije domaih ivotinja. Takoe i irina liceva (prostora izmeu dve susedne gredice). U govedarstvu irina nagazne povrine gredica se kree od 80-120 mm, retko kad do 150 mm, a irina liceva od 20-35 mm. Za vee kategorije su vee dimenzije. U svinjarstvu, takoe postoje razlike u dimenzijama gredica kod pojedinih kategorija.. Generalno posmatrano gredice u svinjarstvu su manjih dimenzija od dimenzija gredica koje se koriste u govedarstvu. irina nagazne povrine gredice se kree od 50-80 mm, irina lica do 17 mm. Maksimalna duina gredice je do 2400 mm. Gredice se mogu izraivati u vidu pojedinanih elemenata ili u blokovima od 3-4 elementa u celini, ponekada i vie. U takvim sluajevima postie se vea stabilnost gredica. Slino je i kod gredica koje se koriste u svinjarstvu.

327

Sl. 4. Blok gredica za reetkaste podove u govedarstvu

licevi - otvori izmeu gredica slue za proputanje ekskremenata u kanale ispod gredica. Iz tog razloga oni moraju biti definisani sa potrebom da brzo propuste ekskremente, i da spree slepljivanje vrste faze ekskremenata o zidove gredica. Iz tog razloga profil liceva je konusan. U nekim sluajevima gredice (u blok sistemu), mogu imati krune otvore. Otvori su prenika od 50-60 mm, takoe konusnog profila. Ovakve gredice se koriste za podove u govedarstvu. Ivice gredica ne smeju biti otre, jer se u protivnom moe dogoditi povreda nogu ivotinja (papci). Posle montae gredice nad otvore kanala neophodno je ispotovati zahtev da pod bude potpuno ravan. Ukupni udeo liceva (njegova povrina) se kree od 15-20% u odnosu na ukupnu povrinu poda boksa. Gredice se postavljaju upravno na jasle zbog ravnomernijeg rasporeda optereenja koje stvaraju ivotinje. U cilju postizanja boljih uslova uzgoja domaih ivotinja sa aspekta udobnosti, betonske gredice se mogu obloiti gumenim pokrivaem i time termiki izolovati. Ovakav zahvat je opravdan za objekte sa potpuno reetkastim podovima kada ivotinje iste koriste i za leanje. Jedini uslov je da guma na nagaznoj povrini bude profilisana.

Sl. 5. Gredice sa krunim otvorima za proputanje

Sl. 6. Betonske gredice sa gumenim izolacionim slojem

328

U svinjarskoj proizvodnji, kod nekih kategorija za natkrivanje kanala ili celih prostora boksova, koriste se reetke od profilisanog livenog gvoa, elika, aluminijumskih legura, a u poslednje vreme i od posebnih smesa PVC materijala. Metalne izvedbe reetki u bilo kojoj varijanti nisu povoljne. One istina dugo traju, ali su vrlo hladne i ne preporuuju se u varijantama boksova sa potpuno reetkastim podovima (boks za praenje na primer). Njihova primena je mogua kod individualnog dranja krmaa ili krava (vezani tip), odnosno u sluajevima polureetkastih podova kada ivotinja telo dri na punom delu poda (dok lei). Reetke od PVC materijala se brzo ire u proizvodnoj praksi. Lako se montiraju, dugo traju. Meutim, one se izrauju u blokovima manjih dimenzija, te se zbog potrebe za posebnim nosaima, koriste za pokrivanje manjih povrina, kao sto su podovi boksova za praenje i kaveza za odgoj prasadi. U govedarstvu ih za sada nema.

SISTEM IZUBRAVANJA PO PRINCIPU BAZENA U OBJEKTU Sistem izubravanja tenog stajnjaka korienjem bazena u proizvodnim objektima zastupljen je u govedarstvu i svinjarstvu podjednako. Ovaj sistem karakterie duboki bazeni ispod reetkastog poda koji pokriva ceo prostor boksa. Sistem se sastoji u tome da se teni stajnjak prikuplja i uva u bazenima sve do momenta iznoenja. Kapacitet bazena se odreuje prema duini trajanja turnusa, odnosno prema svakom grlu zavisno od povrine poda koju grlo zauzima i dubine bazena. Za odreivanje kapaciteta bazena koriste se i neke norme, koje kod goveda na primer iznose 1,5 m3/UG meseno. Ponekad, zavisno od primenjenih ureaja za manipulaciju sa tenim stajnjakom (pumpe, meai), dubina bazena zavisi od njihovih tehnikih karakteristika. Kapaciteti bazena ne smeju biti predimenzionisani. Vano je napomenuti da na kapacitet bitno utie snaga - mo mehanikih meaa kojim se pri pranjenju bazena vri homogenizacija stajnjaka. U sluaju potrebe za bazenima veih kapaciteta, vre se fizika razdvajanja bazena zidovima na vei broj manjih.

329

Sl. 7. Bazeni za lagerovanje tenog stajnjaka u stajama

Pranjenje bazena se moe izvoditi nakon isporuke grla po zavrenom turnusu ili povremeno tokom trajanja ciklusa tova. U tom sluaju moraju se koristiti ahtovi sa spoljanje strane objekta. U te ahtove se postavljaju muljne pumpe. Pranjenje bazena u samom objektu je dosta komplikovano. Pokretanjem mase stajnjaka oslobaaju se gasovi NH3, H2S, CO2 i drugi koji u veim koncentracijama mogu biti opasni po zdravlje ivotinja i ljudi. Korienjem ahtova (spoljanjih) sa pumpama omoguava se homogenizacija i prepumpavanje stajnjaka sa znatno manje potekoa. Meutim, u oba sluaja sistemi za ventilaciju u objektu moraju biti korieni pre, u toku i nakon manipulacije, kako bi se svi tetni gasovi odstranili iz objekata. Nakon pranjenja bazena, ispod reetaka ostaje prazan prostor koji je relativno hladan, preko koga se konvekcijom gubi toplota iz staje. Ovaj problem moe biti vrlo znaajan u objektima za tov svinja, naroito kod niih kategorija. Prednost ovog sistema se ogleda u tome to se eliminiu zahtevi za gradnjom drugih kapaciteta za lagerovanje. Pranjenje bazena se izvodi nakon 5-6 meseci, odnosno posle zavrenog turnusa kada i ivotinje naputaju objekat.

Sistem izubravanja samooticanjem

Sistem izubravanja samooticanjem spada u grupu vrlo pouzdanih sistema izubravanja bez ikakvog uticaja oveka na proces. U objektima gde je zastupljen ovaj sistem izubravanja stvaraju se povoljni mikroklimatski uslovi, obzirom da prisustvo stajnjaka niim ne remeti ve uspostavljeni reim.. Kod ovog sistema koriste se relativno duboki kanali (prema

330

nivou stajnjaka u njemu), tako da najvei deo kapaciteta kanala ostaje prazan. Dublji kanali su neophodni zbog principa funkcionisanja ovog sistema. Dubina kanala je zavisna od njegove duine, a zatim od vrste i kategorije stoke. Dubina kanala se moe izraunati, pri tome se u obzir moraju uzeti neke zakonitosti znaajne za funkcionisanje ovog sistema. Obrazac za izraunavanje dubine kanala glasi: Hk = (lk - 200) N + A + h (cm) gde je: Hk - dubina kanala, lk - duina kanala, N - nivo poetnog zadravanja, A - poveanje nivoa stajnjaka h - visina preliva - praga

Sl. 8. Parametri za odreivanje dubine kanala

Tab. 9. Parametri za odreivanje dubine kanala kod pojedinih vrsta domaih ivotinja Vrsta ivotinja Muzne krave Junad Svinje Nivo poetnog Poveavanje nivoa Visina preliva zadravanja N (cm) stajnjaka A (cm/m) h (cm) 40 55 40 1,5 2,0 1,8 10 - 20 10 - 20 5 - 10

Funkcionisanje sistema samooticanja zasnovano je na sposobnosti tenog stajnjaka da otie brzinom pri kojoj se taloenje svodi na najmanju meru, a plivajui sloj biva iznet zahvaljujui brzini strujanja tene faze, koja se uvek nalazi u visini prelivnog praga. Formiranje taloga u obliku klina kod ovog sistema je normalna pojava. Na poetku kanala nagomilava se vrsta faza (zaostala) zbog najmanje brzine kretanja u tom delu. Ta masa je definisana kao nivo poetnog zadravanja, koji je kod pojedinih vrsta u granicama od 40-55 cm. Poveanje nivoa stajnjaka du celog kanala je ujednaeno i kree se od 1,5-2 cm. Prelivni prag je kod staja za goveda ujednaen (10-20 cm), a kod staja za svinje je znatno nii (5-10 cm). Ovaj sistem je zastupljen u najveoj meri u objektima za goveda, najvie zbog svojstva goveeg stajnjaka da formira plivajui sloj vrste faze. Zbog visokog udela celuloze u ishrani goveda vrsta faza ima manju specifinu masu od tene i izdvaja se na povrinu.

331

Proces taloenja kod goveeg stajnjaka nije izraen. Kod stajnjaka svinja ceo proces je upravo obrnut. Da bi ovaj sistem pravilno funkcionisao, nije potrebno dodavanje vode, jer prisustvo slobodne vode jo vie utie na proces raslojavanja. Ovaj sistem funkcionie samo pod odreenim uslovima od kojih se izdvajaju: Dubina kanala, je najznaajniji faktor zbog poznatih karakteristika ovog sistema (pojava klinastog oblika mase stajnjaka u kanalu). Dubinu kanala odreuje njegova duina, vrsta i kategorija stoke i visina prelivnog praga. Dubina kanala se moe, pored ve navedenog obrasca, izraunati i po sledeem obrascu: H = l 0,03 + h + 0,10 gde je: H - dubina kanala, l - duina kanala, h - visina kanala.
Tab. 10. Preporuene dubine kanala u zavisnosti od duine, kao i od vrste i kategorije ivotinja Vrsta kategorija Muzne krave Tovna junad Tovne svinje Duina Duina Duina Duina Duina Duina 15 m 20 m 25 m 30 m 35 m 40 m 0.75 0.85 0.70 0.80 1.00 0.80 0.90 1.10 0.80 1.00 1.20 0.90 1.10 1.30 1.00 1.20 1.40 1.00

(m)

Poveanje nivoa stajnjaka 3%, je dozvoljeno i uobiajeno poveanje. Sve to je iznad toga, prouzrokovano je nekim poremeajem u sistemu.

Sl. 9. ematski prikaz kanala za izubravanje samooticanjem

Maksimalna duina kanala ne bi trebala trebala da prelazi granicu od 25 m. Vee duine uslovljavaju i vee dubine kanala, to ponekada nema finansijskog opravdanja, smatra se da je duina od 25 m krajnja u smislu pravilnog funkcionisanja ovog sistema. Naravno, duina moe biti i manja.

332

Meutim, ukoliko zbog tehnoloke koncepcije objekta, postoji potreba za veom duinom, onda se kanali izvode u kaskadnoj formi, ili se velike duine premoste poprenim kanalom.

Sl. 10. ema kaskadnog sistema samooticanja

U oba sluaja se ne odstupa od postavljenog principa samooticanja. Kod kaskadnog principa, svaki naredni kanal je vee dubine od poetnog za 20 cm. Bez obzira na broj kanala u kaskadi, svi oni se zavravaju prelivnim pragom.

Sl. 11. ema samooticanja sa poprenim kanalom

Popreni kanali se takoe zavravaju prelivnim pragom. Pored klasine izvedbe ovi kanali mogu biti uraeni i u obliku polu cevi. U takvim sluajevima koriste se polucevi sa prenikom oko 400 mm. Polu cevi mogu biti keramike sa vrlo glatkim povrinama. Mogu imati i manji nagib ka sabirnom sistemu za stajnjak od 0,2-0,5%. U sluajevima potrebe transporta stajnjaka na vea rastojanja do sabirnog mesta, koriste se cevi. Cevi se nadovezuju na poprene kanale iz kojih preko prelivnog praga stajnjak ulazi u cev. Cevi se postavljaju pod nagibom do 0,5%. Zahvaljujui kvalitetu njihovih dodirnih povrina sa stajnjakom i nagibu, stajnjak otie do sabirnog mesta.

Sl. 12. Popreni kanal u obliku polucevi

Sl. 13. Korienje cevi za odvoenje stajnjaka na vea rastojanja

333

 Dno kanala treba da bude potpuno horizontalno. Svaki nagib ka prelivnom pragu loe se odraava na funkcionisanje sistema. U takvim sluajevima nivo poetnog zadravanja stajnjaka znatno se poveava i produava, to u jednom trenutku moe izazvati zaguenje sistema izubravanja u boksovima koji se nalaze na poetku kanala. Negativan nagib ka poetku kanala moe biti dozvoljen, ali u vrlo malom iznosu. U takvim sluajevima olakava se odvajanje mase poetnog zadravanja, jer se poveava nivo noseeg sloja u tom delu. Ipak ni jednu ni drugu mogunost ne treba dozvoliti. Zidovi kanala moraju biti potpuno vertikalni i to je mogue vie uglaani. Takoe svi zidovi moraju biti kvalitetno hidroizolovani. Uglaanost zidova smanjuje koeficijent trenja estica stajnjaka i olakava njegovo kretanje. Hidroizolacija ima dvojaku ulogu, da sprei izlazak tene faze stajnjaka iz kanala, kao i da sprei ulazak ventualnih podzemnih voda u sistem. irina kanala treba da bude vea od 80 cm. Svaka manja irina izaziva poveanje sile trenja mase stajnjaka o zidove te je snaga koja povlai masu preko preliva nedovoljna da se oseti na celoj duini kanala. Tada nastaju potekoe koje se manifestuju estim zaguenjem sistema. irina kanala moe biti i do 3 m, ponekad i vie. U takvim sluajevima ograniavajui faktor su gredice kojima se kanali pokrivaju, odnosno njihove duine. Kod veih irina prave se kanali sa noseim pregradnim zi- Sl. 14. ema sistema samooticanja dom, ili sa noseim mokod kanala veih irina stovima za gredice. Svi kanali kod sistema samooticanja se zavravaju prelivnim pragom. To pravilo vai i za kombinovane sisteme (kaskade, poprene kanale, udvojene kanale.). Prelivni prag je betonska konusna povrina visine od 5-10 cm kod svinja, i 15-20 cm kod goveda. Ta visina se odnosi na nivo dna kanala. Prag se izliva pod uglom od 45 u odnosu na dno kanala. Namena mu je da zadrava nosei sloj tenog stajnjaka preko kojeg se sva ostala koliina prenosi i preliva dalje van staje.

334

Sl. 15. ema prelivnog praga u sistemu samooticanja

Sl. 16. Gasna barijera kod sistema samooticanja

Kanali koji izvode stajnjak iz objekta u prijemne bazene ili ahtove, moraju imati gasne barijere. Ovim barijerama spreava se povratno kretanje tetnih gasova osloboenih iz stajnjaka usled njegovog kretanja. Bez gasnih barijera, gasovi mogu doi nazad kroz kanale u proizvodni objekat i time direktno ugroziti ivotinje. Sistem izubravanja samooticanjem ima znaajnih prednosti u odnosu na ostale sisteme od kojih se mogu istai sledee: pouzdano iznoenje stajnjaka iz staja u svim sluajevima ukoliko se ispune svi tehnoloki zahtevi, a posebno graevinski, potpuno se iskljuuje bilo kakvo dodavanje vode u funkciji postupka izubravanja, mikroklimatski uslovi u stajama u kojima se koristi ovaj sistem moraju biti na odgovarajuem nivou, rad oko funkcionisanja ovog sistema je sveden na najmanju moguu meru. Ovaj sistem ima i svojih specifinih nedostataka. Glavni nedostatak se odnosi na injenicu da je najvei deo kanala tokom korienja ostaje prazan. ienje i dezinfekcija kanala se tee izvodi. Sistem se ne preporuuje za terene sa visokim podzemnim vodama.

Sistem izubravanja pomou kanala sa ustavama

Sistem izubravanja tenog stajnjaka korienjem kanala sa ustavama podrazumeva kanale sa izvesnim nagibom ka njegovom zavretku. Na kraju svakog kanala kod ovog sistema nalazi se ustava. Te ustave zatvaraju kanal potpuno po celom poprenom preseku.

335

Kanali ovog sistema su veoma slini sa kanalima kod sistema samooticanja. To pre svega podrazumeva potpuno vertikalne i ravne zidove.

Sl. 17. Kanal sa ustavom za izubravanje tenog stajnjaka

Meutim, razlika je izraena kod dna kanala. U ovom sistemu dno kanala ima nagib ka zavretku kanala od 0,5%. Kod ovog sistema izubravanja istiu se neke prednosti kao to su potpuno iskorienje kapaciteta kanala za sakupljanje stajnjaka, kao i potpuno periodino pranjenje kanala.. Sa druge strane ovaj sistem ima i nedostataka od kojih se istie potreba za povremenim ueem ljudi u fazi pranjenja kanala. ovek je taj koji pokree postupak pranjenja kanala - dizanjem ustave. Ovaj sistem zahteva izvesne koliine vode za pranje. Voda se koristi prilikom pranjenja kanala. Koliina upotrebljene vode zavisi od duine kanala. Kao i kod prethodnog sistema duina kanala ne bi trebala da bude velika. Dozvoljene duine su do 30 m. U sluaju potrebe za veim duinama, grade se popreni kanali. Dubina poprenih kanala je vea za 20 cm od dubine glavnih podunih kanala. Kod takvih kombinacija ustave se postavljaju samo na zavretku poprenih kanala. Dubina kanala kod ovog sistema se dvojako definie. Postoji poetna dubina kanala koja najee iznosi 60 cm i dubina na njegovom zavretku. Ta zavrna dubina je zavisna od ukupne duine kanala i nagiba dna kanala.

Sl. 18. Sistem izubravanja sa ustavom u poprenom kanalu

irina kanala kod sistema sa ustavom moe biti vrlo razliita. Kree se od 60-400 cm, zavisno od tipa boksa (sa polu ili potpuno reetkastim podom). Kod veih irina kanali se ograniavaju - dele meuzidom na dve celine potpuno nezavisne. Time se lake premouju rasponi koje pokrivaju gredice.

336

Kritini momenat u korienju ovog sistema je pranjenje kanala. Pokretanjem mase stajnjaka oslobaaju se gasovi nastali u fazi anaerobne fermentacije dok je stajnjak mirovao. Njihovo odstranjivanje je izvodljivo jedino pravilnim reenjem sistema ventilacije proizvodnog objekta.

Sl. 19. Kombinacija vie podunih kanala koji se ulivaju u jedan popreni sa zajednikom ustavom za sve kanale

Pranjenje kanala je povremeno, i to u momentu kada nivo stajnjaka u kanalu dostigne izvesnu visinu. Pranjenje se ostvaruje naglim podizanjem ustave. Time se stvara poetno ubrzavanje mase stajnjaka koja naputa kanale. Meutim, ipak dolazi do zadravanja izvesne koliine stajnjaka na poetnim delovima kanala. Da bi se i ta koliina odstranila moe se koristiti voda, ili princip naizmeninog pranjenja, kada se ustave nalaze na oba kraja kanala, pa se pranjenje obavlja naizmenino promenom pravca kretanja stajnjaka. Tako se omoguava ujednaenije pranjenje kanala. Sl. 20. ema naizmeninog pranjenja kanala sa U proizvodnoj praksi ovaj Sl. 21. Kanali sa ustavom ustavom u prostoj sistem izubravanja se vie izvedbi i udvojeni koristi u svinjarstvu. Razlog treba traiti u osobinama kanali sa ustavom stajnjaka svinja (oblik raslojavanja, konzistencija, zooteh- sa naizmeninim pranjenjem niki i zoohigijenski parametri uzgoja i sl.).

337

Sistem izubravanja pomou cirkulacionih kanala

Korienjem cirkulacionih kanala obezbeuje se oksidacioni prostor stajnjaku neposredno u kanalima za izubravanje, odmah ispod gredica. Ovaj sistem se razvio sa ciljem da se eliminie pojava tetnih gasova u fazi manipulacije sa tenim stajnjakom (homogenizacija, isputanje stajnjaka i sl.). Da bi se obezbedila funkcionalnost ovog sistema kanali moraju biti povezani u zatvoreni kruni sistem. To je mogue izvesti izgradnjom zida u samom kanalu koji kanal deli ili izgradnjom pomonih kanala. U kanale se postavljaju mehaniki meai. Pogon meaa moe biti izveden sa traktorskog ili sopstvenog elektro motora. Mehaniki mea pokree masu stajnjaka u kanalima. Da bi se ukupna masa stajnjaka mogla kvalitetno homogenizovati potrebno je zadovoljiti neke uslove. Ti uslovi se pre svega odnose na dubinu i irinu kanala. irina kanala se kree u granicama od 1,5-3 m, a dubina oko 2 m.
Sl. 22. ematski prikaz cirkulacionih kanala

Sl. 23. ema postavljanja meaa u cirkulacione kanale

Ako ne postoji mogunost izgradnje kanala na odgovarajuu dubinu, tada se gradi aht kao nastavak kanala, sa dubinom koja je potrebna za ovaj sistem. U taj aht se smeta mea.

Sl. 24. Traktorski meai u cirkulacionom sistemu

338

U toku rada meaa neminovno dolazi do pojave tetnih gasova. Odstranjivanje gasova se vri pravilnim izborom ventilacionih sistema kojim se svei vazduh ubacuje u objekat (nadpritiskom) iz pravca tavanice ka podu. Na taj nain se tetni gasovi prinudno potiskuju Sl. 25. Sistem ventilacije objekta sa kroz kanale ka posebnim otcirkulacionim sistemom za stajnjak vorima za njihov izlazak. Za izvoenje gasova iz kanala koriste se vertikalni ventilacioni kanali koji su spojeni sa kanalima za stajnjak. Ventilaciju objekta je mogue reiti na zadovoljavajui nain ukoliko se koristi sistem podpritiska. U tom sluaju nuno je u vertikalne ventilacione kanale postaviti ventilatore koji bi direktno izvlaili gasove iz kanala stvarajui stanje podpritiska u kanalima. Mehaniki mea kojim se vri pokretanje (cirkulacija) stajnjaka moe se koristiti u najvie 2-3 kanala koji predstavljaju celinu (zatvoreni krug). U sluaju potrebe za veim brojem kanala, ugrauju se drugi meai u nove tehnoloke celine koje ine sledea 2-3 kanala.

Sl. 26. Cirkulacioni sistem u objektu za tovnu junad sa meaem: levo u dva i desno u tri kanala kao zasebnim kanalima

Sistem izubravanja tenog stajnjaka korienjem recirkulacionog ispiranja

Ovaj sistem u sutini predstavlja poboljani sistem samooticanja. Prema tome sistem funkcionisanja je identian sistemu samooticanja. Jedina razlika od klasinog sistema samooticanja je u dubini kanala. Kod ovog sistema dubina iznosi 40-50 cm.

339

Ceo sistem se zasniva na periodinom ispiranju kanala u staji, povratnim kretanjem tene faze stajnjaka. Ta tena faza se prethodno pre uvoenja u ciklus ispiranja mora podvrgnuti biolokoj obradi. Tena faza se dovodi pod pritiskom putem cevovoda do poetnih delova kanala. Time se postie ispiranje zaostalih koliina stajnjaka iz kanala.
Sl. 27. ematski prikaz recirkulacionog sistema

Sl. 28. Presek i osnova staje sa kompletnim prateim objektima i opremom za recirkulaciono ispiranje

Sistem izubravanja tenog stajnjaka pomou kanala sa cevima

Sistem izubravanja tenog stajnjaka pomou kanala sa cevima se moe koristiti u vie varijanti. Zajednika osobina za sve varijante je ograniena dubina kanala. Ta dubina ne prelazi granicu od 60 cm. Najee se dubina kree izmeu 40 i 60 cm. Kod svih varijanti takoe je zajedniko to da se stajnjak

340

sakuplja u kanale manjih ili veih irina, a da iz kanala odlazi putem cevi koje su ukopane ispod dna kanala. Putanje stajnjaka u cevi se izvodi periodino. Veza izmeu cevi i kanala moe biti razliita te se po tome varijante i razlikuju. Korienje cevi u kombinaciji sa kanalima nije novo tehnoloko reenje, i danas se izvode promene nekih detalja sa tenjom ka savremenijem i pouzdanijem reenju. Prva reenja kanala sa cevima su se odlikovala ugradnjom cevi prenika 250-300 mm ispod dna kanala. To se naravno odnosilo na svaki kanal u staji. Veza izmeu kanala i cevi je ostvarena vertikalnim otvorima na dnu kanala. Ti otvori imaju uzdignute kose stranice ka dnu kanala u visini od 3-5 cm. Vii nivo otvora od dna kanala je obezbeivao zadravanje izvesnog noseeg sloja stajnjaka (kao kod sistema samooticanja). U jednom kanalu nalazi se vie otvora, koji su pravilno rasporeeni na rastojanju od 2 m. Cev jednog kanala, kao i cevi svih drugih kanala, spajale su se sa Sl. 29. Kanali sa cevima u varijanti sa veim zajednikom cevi, koja je odvodila brojem otvora u vezi izmeu kanala i cevi stajnjak ka mestu lagerovanja. Veza izmeu cevi u kanalu i cevi koja odvodi stajnjak ka lagerima se ostvaruje preko ibera. Otvaranjem ibera zbog razlike u pritisku stajnjak odlazi iz kanala kroz otvore u cevi i dalje cevima do lagera. Kod kanala veih duina korienjem ove varijante, dolazi do potekoa u smislu zadravanja izvesne koliine stajnjaka preko visine noseeg sloja. Da bi se taj nedostatak otklonio bilo je neophodno smanjiti duinu kanala. Smanjenje duine kanala je ostvareno fizikim pregraivanjem kanala zidom, i to na vei broj nezavisnih celina. Praktino, bilo je mogue napraviti toliki broj pregrada, da svaki boks ima svoj deo kanala. Ispod dna kanala prua se zajednika cev za sve delove. Veza izmeu kanala i cevi je ostvarena otvorima na dnu svake jedinice - celine. Na cevi se (na njenom izlazu iz kanala), postavlja iber. Otvaranjem ibera istovremeno se prazne sve jedinice jednog kanala koje spaja zajednika cev.

341

Kod ove varijante postie se bolji efekat ienja sa znatno manjim zadravanjem stajnjaka. Kod objekata sa potpuno reetkastim podom, gde kanali imaju velike irine (i do 5 m), pojavila se nova varijanta korienja cevi. Naime, u ovoj varijanti, cevi se ne nalaze ispod kanala i nemaju ulogu izvlaenja stajnjaka iz kanala. Tu ulogu vri poseban rigol. Ceo sistem se zasniva na gradnji kanala malih dubina 25-35 cm, a veih irina. Dno takvih kanala je potpuno ravno. Na jednoj strani kanala gradi se rigol koji se zavrava otvorom krunog poprenog preseka Sl. 30. Kanal izdeljen na vei broj celina sa zajednikom sa kojim se rigol, a time i ceo sistem spaja sa odcevi za odvod stajnjaka vodnom cevi. Rigoli mogu biti polukrunog ili trapeznog poprenog preseka. Njihova irina je u granicama izmeu 30-40 cm, a dubina od 12-15 cm. Meutim, ta dubina se odnosi na poetak rigola, obzirom da rigol ima nagib od 1% ka otvoru koji ga povezuje sa cevima za odvod stajnjaka. Mesto spajanja rigola i cevi moe biti unutar objekata ispod reetaka zadnjeg boksa ili van objekta. To zavisi od pozicije glavne cevi koja odvodi stajnjak.

Sl. 31. Popreni presek kanala sa rigolom na dnu u funkciji odvoenja stajnjaka do cevi Sl. 32. Mogue izvedbe rigola za odvod stajnjaka

Sl. 33. Mesto povezivanja rigola sa cevi za odvod tenog stajnjaka

342

Rigol i cev su povezani otvorom od 250 mm. Taj otvor se zatvara pomou epa. epovi se mogu koristiti na razne naine. Njihov oblik i nain korienja zavise od mesta gde se rigol spaja sa odvodnom cevi. epovi se izrauju livenjem od betona najee. Na telu epa nalazi se iroka alka ili dra koji slui za podizanje epa u trenutku kada se kanal prazni. Princip korienja ove varijante izubravanja se zasniva na povremenom isputanju stajnjaka iz kanala. Kanali su tako dimenzionisani da mogu prihvatiti izvesnu koliinu stajnjaka koja se formira u toku nekoliko dana (5-7). Kada se utvrdi da se popunio kapacitet kanala, podie se ep. Tada se pomou rigola sav sadraj stajnjaka iz kanala izvlai ka cevi. Rigol, zahvaljujui nagibu, povlai celokupan sadraj kanala ka Sl. 34. Mogue izvedbe epova za cevi. Postupak pranjenja traje relativno zatvaranje otvora: a) ep koji se nalazi ispod gredice u boksu ili kratko. Zbog toga je vano da cev za odvod hodniku, b) ep koji se koristi u i otvor budu pravilno dimenzionisani. Nakon sluaju kada je otvor u ahtu u hodniku objekta pranjenja kanala u otvor se ponovo spusta ep.

Sl. 35. Objekat sa sistemom izubravanja pomou irokih kanala sa rigolom i cevi za odvod stajnjaka

343

OBJEKTI ZA PRIJEM TENOG STAJNJAKA Prijemni bazen

Prijemni bazen je ukopani graevinski objekat sa viestrukom namenom. Pre svega, prijemni bazen je mesto u koga svakodnevno u kontinuitetu ili periodino (zavisno od sistema izubravanja) dotie teni stajnjak. Prijemni bazen moe biti u funkciji pred bazena kod razliitog vida manipulacije sa tenim stajnjakom u toku obrade, lagerovanja i prilikom iznoenja tenog stajnjaka na poljoprivredne povrine. Prijemni bazen je po pravilu malog kapaciteta u odnosu na ukupnu proizvodnju stajnjaka na farmi. Obino se projektuje tako da moe prihvatiti jednodnevnu ili dvodnevnu proizvodnju tenog stajnjaka. To znai da se stajnjak u njemu ne zadrava due od dva dana, ve se dalje usmerava prema tehnolokim zahtevima vezanim za manipulaciju sa stajnjakom. Prijemni bazen se gradi kao potpuno ukopani objekat, livenjem betonskih prstenova. Dubina bazena retko kada prelazi 4 m, a prenik zavisi od potrebnog kapaciteta prema dvodnevnoj proizvodnji stajnjaka.

Sl. 36. Prijemni bazen u sklopu sistema izubravanja samooticanjem tenog stajnjaka

Ovi bazeni su krunog poprenog preseka. Lokacija prijemnog bazena je zavisna od veliine farme, odnosno broja proizvodnih objekata. U sutini prijemni bazen je uvek zajedniki za sve proizvodne objekte na farmi. Razlika uslovljena brojem objekata (staja) je u nainu dotoka stajnjaka do prijemnog bazena. Dotok moe biti direktan iz kanala za izubravanje ili indirektan, korienjem cevi ukoliko su objekti udaljeni od prijemnog bazena. Prijemni bazen se obino locira u krugu farme na sredini izmeu objekata tako da udaljenost bude ravnomerno rasporeena. Meutim, on je uvek u neposrednoj blizini bazena za lagerovanje. Iz tog razloga njegovu lokaciju najee odreuju recipijenti bazeni ili lagune.

344

Prijemni bazen moe imati ravno dno ili dno pod nagibom sa ili bez ahta. aht u bazenu slui za postavljanje muljne pumpe. Muljna pumpa odnosno njen tip odreuju postojanje nagiba dna bazena ili gradnju ahta. Kod muljnih pumpi novijih generacija nije potrebno graditi ni nagib niti aht. Prijemni bazen moe biti otvoren ili zatvoren pokrivnom nagaznom betonskom ploom. Ukoliko je bazen otvorenog tipa, mora biti ograen. Ograda se formira postavljanjem iane mree sa noseim metalnim stubovima u visini do 1,5 m. Korienjem nagazne betonske ploe bazen se pokriva, a prostor iznad njega se koristi pri manipulaciji sa stajnjakom. Ukoliko se za lagerovanje tenog stajnjaka koriste nadzemni bazeni onda izmeu prijemnog bazena i bazena za lagerovanje mora postojati tehnoloka povezanost. Ta veza je znaajna i koristi se u vreme kada se stajnjak priprema za iznoenje na poljoprivredne povrine. Veza izmeu ova dva bazena ili prijemnog sa veim brojem bazena za lagerovanje se ostvaruje pomou Sl. 37. Veza izmeu prijemnog bazena ukopane cevi prenika 250-300 mm. i bazena za lagerovanje Cev slui za povratno kretanje stajnjaka u prijemni bazen. Cev se zatvara pomou odgovarajueg ibera.

UREAJI ZA MANIPULACIJU SA TENIM STAJNJAKOM Mehanika reetka

U tenom stajnjaku se mogu nai mehanike primese koje nekontrolisano dospevaju u sistem izubravanja. Te primese mogu prouzrokovati znatna oteenja na ureajima za manipulaciju sa tenim stajnjakom. Na prvom mestu su ugroene muljne pumpe, a potom separatori ili neki drugi ureaji zavisno od vrste tretmana. Da bi se izbegao rizik oteenja ureaja koriste se mehanike reetke. Uloga reetki je da odstrani mehanike primese iz tenog stajnjaka, pre nego to ovaj ue u prijemni bazen, odnosno mesto gde se nalazi pumpa.

345

Sl. 38. Automatska mehanika reetka

Mehanika reetka je u stvari rotacioni ealj postavljen na pogonsko horizontalno vratilo. Vratilo pogoni elektromotor. ealj svojim radnim prstima prolazi kroz luno izvijenu reetku, i sa nje skida nagomilane mehanike primese, odbacujui ih u sabirnik. Reetka se u rad ukljuuje povremeno prema potrebi. Reetka se postavlja u kanal kojim se prema prijemnom bazenu kree teni stajnjak. Ona zauzima ceo popreni presek kanala, tako da sva masa stajnjaka mora prei prereetke. Time se eliminiu sve eventualne mogunosti prolaska nekih mehanikih dalje u sistem.

Muljne pumpe
Manipulacija sa tenim stajnjakom se izvodi pomou muljnih pumpi. Muljne pumpe mogu biti razliite. Najee se koriste obrtne i klipne. Prema nainu ostvarenja radnog procesa muljne pumpe mogu biti potisne i usisno potisne. Potisne pumpe zbog specifinosti rada, moraju biti uronjene u stajnjak te se zbog toga jo nazivaju uronjavajue. Za transport tenog stajnjaka sa visokom konzistencijom koristi se transportni pu. Ovaj pu se sastoji od transportnog korita, najee metalnog, u koji se smeta obrtno vratilo punog transportera. Transporter se uvlai u prijemni bazen ili aht, te na osnovu obrtanja vratila pua kroz transportno korito izvlai teni stajnjak. U uslovima smanjene konzistencije tenog stajnjaka, primena mu je ograniena.

346

Obrtne muljne pumpe

Za ovu vrstu muljnih pumpi je karakteristino da mogu biti u izvedbi uronjavajuih (potisnih) i usisno - potisnih. Osnovna odlika ovih pumpi je nizak pritisak transportovane tenosti. Iz tog razloga se ne koriste za transport tenog stajnjaka kroz cevi. Na ulazu u radno kolo pumpe moe se postaviti seka sa mehanizmom za kidanje vlaknastih materijala iz stajnjaka.

Sl. 39. Obrtna mobilna muljna pumpa (usisno - potisna)

Sl. 40. Obrtna stacionirana pumpa

U poreenju sa klipnom pumpom iste snage, obrtne pumpe ostvaruju vei napor. Obrtne pumpe se upotrebljavaju za hidraulinu homogenizaciju tenog stajnjaka u lagerima. Pri tome dolazi do izraaja osnovna odlika ovih pumpi, kao to je veliki protok i mogunost usitnjavanja krupnih mehanikih primesa. U takvoj primeni manje su znaajni nedostaci ovih pumpi (nizak radni pritisak).

Potisne uronjavajue pumpe

Ova vrsta muljnih pumpi se javlja u dve varijante, kao mobilna i stabilna. Postavljaju se u prijemnom bazenu ili u bazenu za lagerovanje tenog stajnjaka. Pogon ovih pumpi je dvojak, pri emu se moe koristiti motor traktora ili elektromotor. U sluaju pogona sa traktorskim motorom, neophodna snaga za pogon pumpe je u granicama od 25-50 kW, pri emu pumpa ostvari protok tenog stajnjaka od 3500-7000 l/min.

347

Kod pumpi sa elektro pogonom postoje dve varijante. U prvoj varijanti je pogonski motor odvojen od radnog kola pumpe produnim vratilom i nalazi se iznad stajnjaka koji se pumpa. U drugoj varijanti pogonski motor je na radnom kolu i uronjen je u teni stajnjak. snaga motora se kree od 7,5-25 kW, a protok tenog stajnjaka koji mogu ostvariti ove pumpe kree se od 2000-5000 l/min.

Sl. 41. Potisne uronjene pumpe u varijanti traktorskog i elektro pogona

Obrtno klipne pumpe

Obrtno klipne pumpe se koriste gotovo uvek kao usisno - potisne. U toku rada mogu menjati smer obrtanja. Pogon dobijaju od traktorskog ili elektro motora. Pri broju obrtaja prikljunog vratila od 5400 o/min, ove pumpe ostvaruju protok od 4000 l/min, sa radnim pritiskom od 6 bara. Napor ovih pumpi je u poreenju sa snagom koju troi, nesrazmerno manji. Ove pumpe se koriste pri transportu tenog stajnjaka cevoSl. 42. Obrtno - klipna pumpa vodom, a mogu se postavljati i na cisterne za aplikaciju tenog stajnjaka.

Ekscentrino pune pumpe

Ove pumpe spadaju u grupu usisno potisnih pumpi. Sastoje se od elastine aure (statora) izraene od tvrde gume ili plastike u kojoj se obre rotor karakteristinog oblika. Obrtanjem rotora na usisnoj strani se kontinualno ostvaruje podpritisak, dok se istovremeno na drugoj strani stvara pritisak.

348

Promenom smera rotora, menjaju se usisna i potisna strana pumpe. Koliina tenosti koja se transportuje zavisi od prenika i broja obrtaja rotora, kao i od toga dali se pumpa koristi kao jednostepena ili dvostepena. Jednostepene ekscentrino pune pumpe ostvaruju pritisak do 6 bara, a dvostepene do 20 bara. U irokom dijapazonu vrednosti pritiska, kapacitet im vrlo malo opada. Zbog toga se ove pumpe najee koriste pri aplikaciji tenog stajnjaka pomou zalivnih sistema.

Sl. 43. Radno kolo ekscentrino - pune pumpe

Prenik rotora ekscentrino pune pumpe namenjene za teni stajnjak je obino 80 mm. Pri tome, ako pumpa dobija pogon od prikljunog vratila traktora, ona pri radnom pritisku od 2 bara postie kapacitet od 60 m3/h, a sa 6 bara 50 m3/h.
Sl. 44. Mobilna ekscentrino - puna Pumpa je osetljiva na mehapumpa nike primese u tenom stajnjaku (zbog grae statora), kao to je staklo, kamenje, metalni ili drveni komadi i sl. Najvie se ugrauju na cisterne za aplikaciju tenog stajnjaka.

Teni stajnjak je vrlo sloen fluid sa izuzetno izraenim agresivnim dejstvom. Pored toga u tenom stajnjaku se nalazi vei broj primesa razliitih svojstava. Sve to treba imati u vidu kod pravilnog izbora i korienja muljnih pumpi. Teni stajnjak ima odreeni sadraj suve materije to je u nekim sluajevima najznaajniji parametar pri izboru pumpi. Da bi pumpe nesmetano radile moraju sve potekoe savladati. Konstrukcija kola pumpi mora biti takva da imaju iroke preseke za proticanje bez uglova u strujnom kolu. Svi vitalni delovi pumpe moraju biti na odgovarajui nain

349

zatieni, raznim premazima, semerinzima i sl., a oni najvaniji moraju biti izraeni od kvalitetnog materijala. Na radna kola pumpi esto se postavlja rezna ploa sa zadatkom da usitnjava primese u tenom stajnjaku u toku prepumpavanja. Time se znatno olakava protok i rad pumpe.

MEHANIKA OBRADA TENOG STAJNJAKA

Pod mehanikom obradom tenog stajnjaka se podrazumevaju dva vida tretmana mehanikim putem pri emu su osnovni ciljevi odravanje ujednaenosti sastava i kao drugi vid odvajanja faza. Osnovni vidovi mehanike obrade tenog stajnjaka su homogenizacija i separacija.

Homogenizacija tenog stajnjaka

Homogenizacija je vid mehanike obrade - tretmana tenog stajnjaka kojim se postie ujednaavanje mase, odnosno spreavanje razdvajanja tenog stajnjaka na faze. Ovaj vid tretmana se primenjuje u toku lagerovanja tenog stajnjaka. Postupak homogenizacije se izvodi periodino. Uestalost primene zavisi od dinamike raslojavanja i perioda lagerovanja. Intenzivnost primene je izraena pred iznoenje tenog stajnjaka na poljoprivredno zemljite. Homogenizacija kao vid obrade moe biti koriena i kao priprema tenog stajnjaka za neku drugu vrstu obrade, kao to je separacija na primer ili proizvodnja biogasa. U tim sluajevima homogenizacija se izvodi u prijemnim bazenima ili predbazenu. Ukoliko se stajnjak iznosi na poljoprivredne povrine, homogenizacija se izvodi u bazenima za lagerovanje. Homogenizacija tenog stajnjaka se izvodi pomou meaa, mehanikog, hidraulinog ili pneumatskog tipa.

Mehaniki meai
Mehaniki meai se pojavljuju u dve varijante, sa sopstvenim elektro motorom i u varijanti koja koristi traktorski motor. Pored motora, mehaniki mea sainjavaju pogonsko vratlo i elisa - propeler. Mehaniki meai sa sopstvenim motorom namenjeni su za homogenizaciju u bazenima krunog poprenog preseka. Ovi meai se postavljaju na metalne nosae i uranjaju se zajedno sa motorom u teni stajnjak koji treba da tretiraju.

350

U toku rada mea se moe pomerati u vertikalnoj i horizontalnoj ravni, zahvaljujui sopstvenom nosau. Time se ostvaruje izuzetan efekat meanja celokupne mase stajnjaka. Za pogon ovog tipa meaa koriste se elektro motori snage do 20 kW. Efikasnost u radu je zadovoljavajua u bazenima iji je prenik do 35 m, a visina vodenog stuba do 4 m. Vrlo su pouzdani u radu i relativno brzo ostvare potpuno izjednaavanje mase stajnjaka. Mehaniki meai koji koriste traktorski motor za pogon se javljaju u dve varijante, kao stabilni i kao prenosni.
Sl. 45. Mehaniki mea sa elektromotorom

Sl. 46. Mehaniki mea sa korienjem traktorskog motora za pogon

Stabilni se postavljaju u bazene jo u toku gradnje bazena. Sa unutranje strane bazena se nalazi deo pogonskog vratila sa elisom, a sa spoljanje strane bazena deo pogonskog vratila sa prikljunim i kardanskim vratilom. U toku korienja meaa, traktor prilazi vratilu i prenosi obrtni moment na radno vratilo sa elisom. Da bi se ostvario potpun efekat meanja ovim tipom meaa, neophodno je ispuniti neke Sl. 47. Uslovi postavljanja zahteve koji se pre svega odnose na pravilno traktorskog mehanikog meaa postavljanje meaa. Cilj je svakako, postizanje kvalitetnog meanja u svim delovima bazena po dubini i irini. Mea se postavlja - ugrauje kroz vertikalni zid bazena. Elisa meaa je udaljena od zida bazena na rastojanju koje je vee za 50% od prenika elise. Udaljenost ose simetrije elise od dna bazena je takoe definisano prenikom elise (1-1,5 D). Osa simetrije pogonskog vratila meaa mora biti pomerena u odnosu na osu simetrije bazena za ugao od 7-10 stepeni.

351

Prenosni traktorski mehaniki meai su namenjeni za homogenizaciju tenog stajnjaka u lagunama i bazenima. Bazeni u ovom sluaju mogu biti delimino ukopani ili ukopani, pa ak i nadzemni. Ova vrsta meaa se javlja u dve varijante kao zadnji i kao prednji traktorski prikljuci. Varijantu zadSl. 48. Prenosni mehaniki mea agregatiran njih traktorskih prikljuaka sa zadnje strane traktora mogue je koristiti kod ukopanih bazena, a varijantu prednjih traktorskih prikljuaka kod polu ukopanih i nadzemnih bazena. Pogon meaa se ostvaruje preko prikljunog vratila traktora. Zadnji traktorski prikljuak se za traktor agregatira preko poluga hidraulika, a prednji se postavlja za prednji zglobni traktorski nosa. Kod ove varijante, pogon meaa se ostvaruje posebnim hidromotorom.

Homogenizacija hidraulinim putem

Homogenizacija tenog stajnjaka hidraulinim putem, izvodi se korienjem muljnih pumpi. Pumpama se u stvari obezbeuje kruno kretanje stajnjaka po vertikalnoj ravni u bazenu ili ciklusu krunog kretanja stajnjaka korienjem muljne pumpe u predbazenu. Takvim prinudnim kretanjem stajnjaka spreava se pojava raslojavanja i obezbeuje homogenizacija.

Sl. 49. Homogenizacija tenog stajnjaka u bazenu korienjem muljne pumpe

352

Homogenizacija stajnjaka na ovaj nain u predbazenu se ree izvodi, ali je mogua. U tom sluaju stajnjak se iz bazena za lagerovanje, podzemnom cevi puta u predbazen, a iz njega pumpom nazad u bazen za lagerovanje. Ovaj vid homogenizacije daje zadovoljavajui rezultat kod tretmana goveeg stajnjaka, obzirom na nain raslojavanja koji karakterie tu vrstu stajnjaka.

Sl. 50. Tehnoloka ema kretanja tenog stajnjaka goveda u sistemu samooticanja i nainu homogenizacije sa muljnom pumpom u predbazenu

Homogenizacija tenog stajnjaka pneumatskim meaima je sloenija po tehnikom i tehnolokom smislu. Za ovu vrstu homogenizacije karakteristino je obavezno korienje bazena za lagerovanje sa posebnom opremom za meanje. Postupak meanja stajnjaka se zasniva na korienju mehanikih sondi oblikovanih u snop cevi razliitih duina. Te cevi ostvaruju pokretanje stajnjaka. Snop sondi se okree oko svoje vertikalne ose meajui stajnjak. Istovremeno se posebnim kompresorom kroz sonde u stajnjak pod pritiskom uduvava vazduh. Kreui se kroz masu stajnjaka vazduh obrazuje mehure koji vertikalno pokreu stajnjak. Time se snopom sondi ostvaruje potpuno meanje stajnjaka u horizontalnoj i vertikalnoj ravni.

Sl. 51. Ureaj za pneumatsku homogenizaciju tenog stajnjaka

353

Separacija tenog stajnjaka

Separacija je vid mehanike obrade tenog stajnjaka pri kojoj se ostvaruje razdvajanje faza jedne od druge. Faze se mehaniki razdvajaju i usmeravaju na dalji tretman i lagerovanje. Separacijom tenog stajnjaka u njegovom naturalnom obliku dobijaju se dve faze vrsta i tena. vrsta faza sadri do 35% suve materije, u poreenju sa tenom ima je znatno manje (koliinski). Tena faza posle separacije sadri oko 2% suve materije i ima je koliinski znatno vie od vrste. Separacijom tenog stajnjaka postiu se neke povoljnosti po dalji tretman obe faze. Naime, kada je u pitanju bioloka obrada tene faze, koja dalje sledi nakon separacije, znatno se smanjuje vrednost BPK5 faktora (vise od 40%), pri emu se istie znatno smanjenje energetskih trokova za bioloku obradu. Zatim se znatno olakava manipulacija sa tenom fazom prilikom aplikacije na poljoprivrednom zemljitu. Mogue je i poveanje normi korienja u poreenju sa normama tenog stajnjaka koji nije obraivan. Separacijom odvojena tena faza, podlona je razgradnji, pa se zato podvrgava daljoj obradi. Ta se obrada vri u lagunama ili specijalnim objektima tipa bazena. Ukoliko se koriste lagune onda prednost svakako imaju aerirane. Postoje i drugi postupci, kada se kod preiavanja tene faze koriste flokulanti, odnosno, za ubrzavanje fermentacije se dodaju specijalne bakterijske flore. Za preiavanje tene faze moe se koristiti tehnologija toplog postupka. Kod ovog postupka tena faza stajnjaka se uvodi u poseban termiki izolovan rezervoar u koji se uz pomo snanog aerator ubacuje vazduh, odnosno kiseonik. U isto vreme uslovljava se meanje ukupne koliine tene faze stajnjaka. Pri tome dolazi do oslobaanje solarne energije vezane u organskoj supstanci uz podizanje temperature u tenoj fazi za 40-60 stepeni. U takvim okolnostima biolokom aktivnou mikroorganizama i oksidacionim procesima,, preostala organska materija u tenoj frakciji, brzo se razgrauje uz pomo ugljendioksida i vode, nitrata, sulfata i drugih sastojaka, to znai da se mineralizuje. Na kraju postupka u masi tene frakcije ostaje samo vrlo mali deo nerazgraene organske supstance i bakterijski talog. Ovakvim toplim postupkom koji se jo naziva teno kompostiranje, mogue je smanjiti organsku materiju (pa i BPK5) u tenoj frakciji za 90-95%. Pod uticajem visoke temperature u masi ostvari se biotermika dezinfekcija tene frakcije.

354

vrsta faza stvorena separacijom, je inertna i podesna za laku manipulaciju. Odlae se najee na deponije ili posebnim oblikom nege prevodi u kompost. Za separaciju tenog stajnjaka koriste se separatori, mehaniki ureaji u razliitim tehnikim izvedbama. Separator sa platnom je sainjen od platna od poliestera koje se kree izmeu valjaka za pogon platna i valjaka za dopunsko presovanje vrste faze na platnu. Najvei deo vrste faze se zadrava na platnu sa koga se skida odgovarajuim strugaem ili rotirajuom etkom. Tena faza se izdvaja prolaskom kroz platno. Za prihvatanje tene faze ispod platna postoji korito, koje tu fazu dalje izvodi iz separatora i usmerava na lagerovanje. Za ovaj tip separatora karakteristino je precizno doziranje koliine tenog stajnjaka i ravnomerno rasporeivanje ukupne dozirane koliine po platnu. Platno je vrlo osetljivo na habanje i mehanike primese u stajnjaku, kao to su staklo, kamenje i sl. U sistemu izubravanja i daljem tretmanu tenog stajnjaka u koji je ukljuen ovaj tip separatora obavezno se mora koristiti mehanika reetka za eliminaciju svih primesa iz stajnjaka koje mogu otetiti platno. Ovaj tip separatora spada u grupu koja je tehniki zastarela i vie se ne preporuuje kao reenje. Na naim farmama (kod obe vrste) bilo je ovakvih separatora, ali sa vrlo malim radnim vekom. Potekoe koje su se javljale kod nas, vezane su za opti problem niskog sadraja suve materije u naturalnom tenom stajnjaku, te je uinak separatora bio zanemarljiv. I drugo, mehanike primese brzo su iz upotrebe izbacivale ceo ureaj. Separator sa perforiranim sitima sastoji se od dva stabilna luno izvijena sita. Prvo sito ima etiri rotirajue etke, a drugo dva valjka sa dva strugaa. Primarno razdvajanje stajnjaka se izvodi na prvom situ. Tena faza prolazi kroz sito, a vrsta faza se etkama prebacuje na drugo sito. Na tom situ valjci dopunski istiskuju ostatke tene faze, a strugai isceenu vrstu fazu skidaju sa sita i izbacuju je sa separatora. Tena faza proavi kroz oba sita, sakuplja se u zajedniko korito ispod sita i odatle izvodi iz separatora.
Sl. 52. ema separatora sa perforiranim sitima

355

Separator sa rotirajuim perforiranim cilindrom pored cilindra ima jo i dva para valjaka za dopunsko ceenje vrste faze i pogonski valjak pomou kojeg se postie rotacija perforiranog cilindra. Princip korienja se zasniva na razlivanju tenog stajnjaka preko perforiranog cilindra. Pri tome tena faza prolazi kroz cilindar u korito ispod cilindra i dalje odlazi van separatora. vrsta faza ostaje na povrini cilindra koji je donosi do valjaka za presovanje. Prolaskom ispod valjaka posle dopunskog ceenja, vrsta faza, preko kose ravni izlazi iz separatora. Pogon radnih elemenata ovog separatora se ostvaruje pomou elektromotora sa odgovarajuim prenosnicima do pogonskog valjka. Instalirana snaga motora za separator Sl. 53. Separator sa sa protokom od 35 m3/h iznosi 3 kW. U vrstoj rotirajuim perforiranim cilindrom fazi sadraj suve materije se kree od 15-20%. Protok mase stajnjaka kroz separator, a time i njegov uinak, zavise od konzistencije stajnjaka. U sluaju sadraja suve materije u stajnjaku od 6-8%, protok se kree u granicama od 6-10 m3/h, a sa 3% suve materije oko 18 m3/h. U sluaju potrebe za veim kapacitetom planira se korienje vie separatora. Za takve sluajeve oni se rade u tandem izvedbi. Centrifugalni separator se sastoji od pogonskog elektromotora i centrifugalnog tela u kuitu separatora. To telo sainjavaju puna pumpa, centrifugalno sito i centrifugalni disk sa letvama za odbacivanje vrste faze iz separatora. Puna pumpa uvlai teni stajnjak u centrifugalno sito kupastog oblika (udvojena zarubljena kupa). Tena faza se pod uticajem centrifugalne sile izvlai kroz sito i sliva preko kuita separatora do odvodne cevi. vrsta faza se kree preko tela sita do diska sa letvama, koji je izbacuje van separatora. Obzirom na poeljan veliki broj obrtaja centrifugalnog tela, kod ovih separatora Sl. 54. ematski prikaz rada centrifugalnog
separatora

356

nuno je koristiti pogonske elektromotora snage od 3-5 kW za protoke od 5-7 m3/h. Korienjem ovih separatora postie se 15-18% suve materije u vrstoj fazi. Dekanter za razdvajanje tenog stajnjaka na faze radi na principu delovanja centrifugalne sile na stajnjak uslovljavajui njegovo razdvajanje. Radno telo dekantera je rotor sa punom zavojnicom. Broj obrtaja rotora je vrlo velik. Pogon se ostvaruje preko elektro motora snage oko 10 kW, a uinak - protok zavisi od konzistencije stajnjaka i kree se od 2-50 m3/h. Sadraj suve materije u vrstoj fazi se kree od 25-30%. Separator sa punom pumpom i sitom je u stvari puna zavojnica na produnom vratilu elektromotora. Puna zavojnica se nalazi u zatvorenom kuitu postavljenom pod uglom u odnosu na horizontalnu ravan. Sa donje strane poluluno ispod zavojnice, nalazi se sito. Tena faza prolazi kroz Sl. 55. ema dekantera za separaciju tenog sito i vraa se nazad u poetni poloaj. Odatle se stajnjaka usmerava na lagerovanje. vrsta faza biva zavojnicom dalje transportovana preko sita sve dok ne napusti kuiste separatora.

Sl. 56. Separator sa punom zavojnicom i sitom

Protok ovog separatora takoe zavisi od sadraja suve materije kod tenog stajnjaka i kree se od 3-9 m3/h kod stajnjaka sa veom konzistencijom, pa sve do 100 m3/h kod stajnjaka sa vrlo niskom konzistencijom. U takvim sluajevima ova vrata separatora nije u stanju da izdvaja vrstu fazu.

357

BIOLOKA OBRADA TENOG STAJNJAKA Aerobni bioloki postupak nege

Aerobna bioloka obrada tenog stajnjaka se zasniva na unoenju kiseonika u teni stajnjak ili samo tenu fazu, ukoliko je prethodno izvrena separacija. Unoenjem kiseonika u masu stajnjaka stvaraju se uslovi za razvoj i rad veeg broja grupa aerobnih mikroorganizama. Aerobna bioloka obrada tenog stajnjaka se moe izvoditi u lagunama, bazenima, oksidacionim kanalima. U toku zadravanja tenog stajnjaka u recipijentima, pod uticajem kiseonika apsorbovanog iz vazduha u stajnjaku se stvaraju uslovi pogodni razvoju aerobnih mikroorganizama. Ti mikroorganizmi vre razgradnju organske materije. Pomenuti proces razgradnje zavisi od temperature sredine i pH faktora u najveoj meri. U Procesima razgradnje dolazi do transformacije organskog ugljenika u sintetizovanu mikrobsku protoplazmu uz odvajanje ugljen dioksida. Organski azot se transformie u amonijum nitrat, kao i u nitrite i nitrate. Da bi se odrali aerobni uslovi u tenom stajnjaku, neophodno je da koncentracija rastvorenog kiseonika iznosi oko 1 mg/l. Aerobna bioloka obrada u lagunama sa prirodnom aeracijom zasniva se na prirodnoj difuziji kiseonika iz vazduha na dodirnoj povrini izmeu vazduha i stajnjaka. Aeracija na ovaj nain je mogua u lagunama dubine do 1 m. Obzirom na malu korisnu dubinu za vee kapacitete neophodno je graditi lagune velikih povrina. Kod takvih laguna dolazi do niza drugih loih pojava koje se tetno odraavaju na kvalitet stajnjaka u njima (izmrzavanje u toku zime i isparavanje u toku leta). Kod laguna sa prinudnom aeracijom situacija je sasvim drugaija. Pre svega ovaj tip laguna ima znatno veu dubinu od prethodnih. Dubina se kree od 2-4 m. Vazduh se u masu stajnjaka ubacuje prinudno pomou aeratora. Uloga aeratora se svodi na obezbeivanju kontakta stajnjaka sa vazduhom. Taj kontakt se obezbeuje neprestanim kretanjem stajnjaka u laguni. Iz tog razloga broj aeratora i njihov raspored u laguni moraju biti pravilno kapacitirani i rasporeeni po laguni. Ukoliko se to ne postigne, na mestima gde se masa ne pokree stvaraju se anaerobni uslovi i time se remeti itav sistem preiavanja. Aerirane fakultativne lagune su sline lagunama sa prinudnim provetravanjem. Razlikuju se samo po tome to se pomou aeratora u masu stajnjaka ubacuje samo onolika koliina vazduha, koja je dovoljna za rad aerobnih mikroorganizama, ime se ne postie neprekidno kretanje svih estica stajnjaka.

358

Na ovaj nain se ostvaruje uteda energije sa jedne strane, a kao posledica javlja se taloenje estica na dnu lagune, to dovodi do smanjenja korisne zapremine. Fakultativne lagune su karakteristine po tome da se zona bioloke aktivnosti deli na dva dela. Zona aerobne fermentacije je plia i nalazi se odmah ispod povrine. Ispod nje se nalazi zona anaerobne fermentacije, koja je mnogo vea i prostire se do dna lagune. Dubina lagune je od 2 do 2,5 m. Kod nas su vrlo rasprostranjene. U obezbeivanju kiseonika u stajnjaku, znatnu ulogu mogu da imaju procesi fotosinteze. Kod takvih procesa alge i neke vodene biljke u tenom stajnjaku putem hlorofila i solarne energije, iskoriavaju ugljen dioksid za proizvodnju celularne materije uz istovremeno dobijanje molekularnog kiseonika, koji koriste aerobne bakterije. U procesima metaboiliziranja organske materije, za odravanje aerobnih uslova potrebne koliine kiseonika mogu se u stajnjak dovoditi prinudnim putem. Za to se koriste aeratori. Aeratori su ureaji koji mogu biti izvedeni u tri varijante, kao mehaniki, pneumatski i kombinovani. Mehaniki aeratori mogu biti povrinski i dubinski. Povrinski aerator se sastoji od pogonskog elektro motora sa produenim vratilom. Na kraju vratila nalazi se turbina ili propeler. Ceo ureaj se postavlja na plovke koji ga odravaju na povrini tenosti koju tretira. Plovci se vezuju za zidove bazena ili lagune kako bi im se odrala stabilnost u toku rada. Krila propelera ili turbine zahvataju slojeve tenog stajnjaka u toku rada i izlau ga dodiru sa vazduhom. Za uspenost tretmana nuno je obezbediti rad aeratora sa tankim slojevima stajnjaka. Zbog toga u veim recipijentima aeratori moraju raditi dugo i esto.

Sl. 57. Povrinski mehaniki aerator

359

U toku rada aeratora na povrini tenosti se stvara pena. Zbog te pojave rad aeratora se mora izvoditi periodino u trajanju od 10-20 min. Sa priblino istim trajanjem pauze izmeu dva ukljuivanja, sve dok se pena ne smiri. Snaga pogonskih elektromotora se obraunava prema kapacitetu lagune, kao i broj aeratora. Instalirana snaga elektromotora se krae oko 1 kW na 100 m3 tenosti. Potronja energije kod ove vrste aeratora se kree oko 2-4 kW/m3, a direktno zavisi od konzistencije tenog stajnjaka. Dubinski aerator se od povrinskog razlikuje po duini produnog vratila elektromotora. Na kraju tog vratila kod ove vrste aeratora nalazi se radijalna turbina. Pogonski motor zajedno sa vratilom je smeten u kuite aeratora. Kuite na svojoj gornjoj strani ima usisnu cev za vazduh i nosae elisa sekaa pene. Princip korienja aeratora se zasniva na ubacivanju vazduha u dublje slojeve stajnjaka podpritiskom u cevi kuita koji stvara turbina. Turbina istovremeno pokree stajnjak, uslovljavajui njegovo meanje sa vazduhom. U toku rada ovog tipa aeratora stvara se obilna pena na povrini tenosti. Iz tog razloga aerator poseduje seka pene. Seka ima vertikalno postavljene elise koje nivo pene sputaju na povrinu stajnjaka. Instalirana snaga elektromotora kod ove vrste aeratora se kree oko 1,5-2 kW na 100 m3 tenosti. Potrebna energija za potpunu obradu tenog stajnjaka kod ove vrste aeratora se kree u granicama oko 10 kW/m3. Moe biti vea ili manja, to zavisi od konzistencije tenog stajnjaka koji se tretira.

Sl. 58. Dubinski mehaniki aerator

Pneumatskim aeratorima se u masu tenog stajnjaka pod pritiskom ubacuje vazduh. Da bi se taj postupak mogao ostvariti, u bazene se u toku njihove gradnje na samom dnu bazena postavljaju perforirane cevi. Kasnije se kroz te cevi pod pritiskom uduvava vazduh. Vazduh se kroz stajnjak kree u obliku mehuria meajui se sa njim. Na taj nain se ostvaruje postupak aeracije.

360

Sl. 59. Pneumatski aerator

Kombinovani mehanikopneumatski aeratori su neto sloenije konstrukcije od prethodnih. Sastoje se od pogonskog dela i radnog dela. Pogonski deo sainjavaju elektromotor i kompresor, a radni deo sainjavaju sonde u obliku cevi. Sonde se urone u stajnjak pri tome se jo i okreu oko vertikalne ose meajui stajnjak. Istovremeno se kroz cevi u stajnjak pod pritiskom uduvava vazduh. Sl. 60. Kombinovani mehaniko - pneumatski
aerator

Anaerobni bioloki postupak obrade tenog stajnjaka

Ovaj vid obrade tenog stajnjaka zasniva se na uvanju stajnjaka u bazenima dubine do 5 m u kojima se ostvaruje postupak anaerobne nege. Funkcija ovakvih bazena je u tome da pre svega slue kao lageri. U toku boravka stajnjaka u njima dolazi do pojave destrukcije organske materije i do sedimentacije, odnosno formiranja slojeva. Kod stajnjaka svinja na dnu bazena se taloi muljna faza. U povoljnim uslovima dolazi do razvoja i biolokog aktiviranja anaerobnih mikroorganizama koji vre degradaciju organske materije u talogu. Za stajnjak goveda zbog obrnutog postupka raslojavanja ovaj vid obrade se ne moe primeniti.

361

Proces degradacije predstavlja u stvari, pretvaranje prisutne sloene organske materije, najpre u jednostavnije organske materije, kao sto su organske masne kiseline, a iz njih daljom aktivnou anaerobnih mikroorganizama dolazi do stvaranja gasa metana i ugljen dioksida kao glavnih finalnih produkata. Pri tome se u tenoj fazi ne odvija proces degradacije. Ovakav tok dekompozicije organske materije, odnosno rada anaerobnih mikroorganizama, zavisi u velikoj meri od temperature koja vlada u talogu. Za rast i razvoj anaerobnih mikroorganizama potrebna je temperatura od najmanje 150C. Na niim temperaturama, aktivnost anaerobnih mikroorganizama se smanjuje ili potpuno prestaje. U tom sluaju dekompozicija organske materije je nepotpuna i uz metan i ugljen dioksid razvijaju se tada u veoj meri gasovi neprijatnog mirisa. Takvi uslovi kod nas postoje u veem delu godine, pa iz tih razloga ovakav vid obrade tenog stajnjaka nije za preporuku.

HEMIJSKA OBRADA TENOG STAJNJAKA

Primenjen nain obrade kao i ukupni postupci sa tenim stajnjakom zasluuju posebnu panju sa higijenskog stanovita. Ta potrebna panja proistie iz razloga nedovoljnog odstranjivanja opasnosti od zagaenja ivotne sredine uobiajenim ili minimalnim tretmanom tenog stajnjaka tokom nege i lagerovanja. U sastavu tenog stajnjaka postoje neke vrste mikroorganizama koje su vrlo otporne, gotovo neunitive uobiajenim tretmanom tenog stajnjaka. Reavanje ovih problema svodi se na pitanje mogunosti sprovoenja dezinfekcije i dezodoracije tenog stajnjaka. Tretiranje tenog stajnjaka u cilju njegove dezinfekcije postie se upotrebom svee ugaenog krea u koliini od 30 kg/m3 tenog stajnjaka ili gusto kreno mleko u koliini od 60 l/m3. Mogue je korienje azotnog krea u koliini od 20 kg/m3 tenog stajnjaka. Za iru praksu kao najpovoljniji hemijski dezificijens, preporuuje se formaldehid u koliini od 3 kg/m3. Sa epizootioloko - epidemiolokog aspekta svakako je najopravdanije da se eventualno prisutni mikroorganizmi unitavaju na mestu gde se pojavljuju. To znai da se dezinfekcija tenog stajnjaka mora vriti pre njegove distribucije na njive. Mesto dezinfekcije moe biti kanal gde se stajnjak pojavljuje ili pak recipijenti gde se stajnjak lageruje.

362