English Dobre vesti Rss Mapa Blog Forum ena Arhiva Utorak, 30.08.2011.

TRAI

Naslovna Vesti Sport Zabava Kultura Slobodno vreme Auto IT Komentar Intervju Galerija Video Politika Tema Dana Svet Drutvo Ekonomija Hronika Beograd Srbija Vojvodina Republika Srpska Reportaa

Deavanja na Kosovu danas pred UN

SAD e u Savetu bezbednosti blokirati predlog Rusije o Kosovu

Vatrena stihija buknula na Stolovima

Poar ugrozio Kraljevo

Metani Rasne kod Poege ne ekaju na posao

U mestu od 1.200 stanovnika radi 25 preduzea

Prvi prototip 2012.

NASA planira da sagradi nuklearku na Mesecu ili Marsu

Vesti Reportaa
Like 40 12 Vaskrsavajai cvet iz Srbije

Kap vode ih vraa u ivot Foto

Petar Blei | 28. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 7 Za srpsku ramondu (Ramonda serbica), biljku koju je prvi nauno opisao i krstio Josif Pani, moe se rei da, osim srpskog kuma, ima jo neto srpsko. Naime, ak i ako se potpuno osui, pa i posle nekoliko godina mrtvila, srpska ramonda moe ponovo oiveti kada se zalije, kao da se nita nije desilo! Rod ramonda, inae, ima tri vrste, od ega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraivaa Ramonda, po kome je itav rod i dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronaao je Josif Pani, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sievakoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Opet, deceniju kasnije, 1884, doktor Sava Petrovi, dvorski lekar kralja Milana Obrenovia, pronaao je u okolini Nia i treu vrstu, koju je, zajedno sa Paniem, opisao kao novu vrstu za nauku pod imenom R. nathaliae, u ast srpske kraljice Natalije.

Sposobnost anabioze U svetu postoji oko 270.000 vrsta cvetnica, a svega njih tridesetak imaju sposobnost anabioze, ili prividnog odsustva ivota, to je stanje u koje ulaze tokom sue, da bi s kiom ponovo oivele, zbog ega ih Englezi nazivaju vaskrsavajue biljke. One su mahom zastupljene u srednjoj i junoj Americi, junoj Africi, jugoistonoj Aziji i Australiji. Ramonde i njihova dva srodnika, Haberlea rhodopensis u Bugarskoj i severoistonoj Grkoj, kao i Jankaea heldreichii na Olimpu, jedine su cvetnice u Evropi koje imaju taj redak dar. To su reliktne biljke ili ivi fosili nekadanje suptropske flore koja je bila zastupljena na naem kontinentu pre ledenog doba objanjava Vladimir Stevanovi, profesor na Biolokom fakultetu u Beogradu.

Kolaii Balkanske ramonde, poznate i pod nazivom feniks biljke ili kolaii, kako ih zbog ljupkosti nazivaju u narodu, cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Kada tokom sue uu u stanje mirovanja, povijaju lie u svojevrsne guve koje su toliko suve da se drobe pod prstima. Ipak, poto padne kia, ve nakon 12 asova vraaju im se sve fizioloke funkcije, a ubrzo se potpuno otvaraju. Nema podataka da je Pani znao da balkanske ramonde imaju mo anabioze. Iako je detaljnije na tom polju istraivao jo u 19. veku na poznati botaniar Nedeljko Koanin, jednu od najupeatljivijih potvrda njihovih vaskrsavajuih sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaniar Pavel ernjavski. Pria se da je ernjavski jednog dana sluajno prevrnuo au s vodom i pokvasio herbarijum, u kome se, izmeu ostalog, nalazila i Natalijina ramonda. Kada ga je sutradan otvorio, zapanjio se, jer je prethodno potpuno suva biljka, uvana u herbarijumu godinu i po dana, oivela kae na sagovornik. Prema Stevanovievim reima, otkrie srpske ramonde svojevremeno je imalo velikog odjeka, s obzirom na veliku udaljenost panije, gde je bio zastupljen jedini do tada poznati predstavnik ovog roda. Ovome treba dodati i injenicu da je u 19. veku razmena naunih informacija bila spora i da je bila jedino mogua potom. No, uprkos tome, Pani je uspeo da nabavi primerke pirinejske ramonde i da ih uporedi s onima koje je sakupio u Srbiji, posle ega je zakljuio da se radi o potpuno novoj vrsti ovog roda. Mada se u poetku verovalo da je rasprostranjenje srpske i Natalijine ramonde vezano samo za Srbiju, kasnijim istraivanjima Balkanskog poluostrva utvreno je da ih jo vie ima van nae teritorije. U tom smislu, posebno je znaajan Koaninov rad Geografija balkanskih ramondija, koji navodi da se ove dve vrste prilino jasno geografski diferenciraju: Ramonda nathalie preteno je vezana za sliv Vardara (najbogatija nalazita su u Makedoniji, a ima je i u severnoj Grkoj), dok je Ramonda serbica rasprostranjena u klisurama i kanjonima jadranskog sliva (glavni deo areala je u Albaniji, a pokriva i delove Makedonije, Grke i Bugarske, pri emu zapadnu granicu ine nalazita u Crnoj gori i istonoj Srbiji).

Izdrljive i na velikim visinama Ako je za utehu, jedina dva mesta u svetu gde ove dve vrste rastu jedna uz drugu u takozvanoj simpatriji nalaze se blizu Nia. Ovo je interesantno, jer srpska i Natalijina ramonda, uz mnotvo slinosti, imaju donekle razliitu ekologiju. Obe preferiraju krenjake stene, stanita su im po kanjonima i klisurama, i uvek se nalaze na severnim stranama, pa su precizniji orijentiri nego mahovine, koje mogu biti na svim stranama sveta. Na severu su zato to su to biljke preostale jo iz tercijara, koje uspevaju na mestima sa malim oscilacijama temperature i vlage. Ipak, Ramonda nathalie je izdrljivija. Za razliku od srpske ramonde, moe se nai i na visinama ak do 2.150 metara, dok R. serbica ne raste na visinama veim od 1.700 metara, uspevajui na zavuenijim mestima, u usecima i umama. Kako su se nale zajedno na tim mestima? Pretpostavljam da su migrirale usled glacijacije kae Stevanovi, koji je vie od dve decenije izuavao balkanske ramonde.

Razlike izmeu ramondi Srpsku i Natalijinu ramondu najlake je razlikovati prema obliku lista i cveta: prva ima obino rombian, ree ovalan list ije su ivice grubo nazubljene, a druga okruglastije listove, sa pravilnim i sitnim zupcima. Opet, Serbica ima tanjirast, zaobljen cvet, dok su kod Natalie latice prave. Takoe, razlikuju se i po tome to se kod Natalijine ramonde krunini listii meusobno preklapaju, dok su kod srpske ramonde razdvojeni. Cvetovi su im pri tom veoma lepi. Najee, Ramonda nathalie ima tamno-ljubiaste, a srpska svetloljubiaste cvetove, iako boja moe da varira do bele. Obe vrste

su retke i dobro podnose hladnou. Primerci balkanskih ramonda mogu biti jako stari, ali je to kod zeljastih biljaka teko utvrditi, zbog podzemnog stabla. U principu, kod ovih biljaka postoji korelacija izmeu starosti i veliine rozete, pri emu treba naglasiti da na mestima gde ive u ekstremnim uslovima ne mogu imati veliki godinji prirast. Stevanovi, pak, kae da je nailazio na primerke ramondi sa prenikom rozete i od po 25 centimetara, sa po 50, 60 cvetova, za koje veruje da su stare stotinu i vie godina.

Izuavala ih i NASA? Istraivanja balkanskih ramondi nisu pokazala da one poseduju lekovita svojstva. Prema nekim podacima, srpsku ramondu je zbog njenog retkog dara izuavala ak i amerika NASA. Iako profesor Vladimir Stevanovi nije uo za taj podatak, on ne iskljuuje mogunost da je to istina, poto se vasksavajue biljke prouavaju u naunim institutima irom sveta. Osim toga, poslednjih godina meu naunicima vlada veliko interesovanje za ivot u ekstremnim uslovima, bilo da je re o visokim ili niskim temperaturama, ekstremnoj sui, velikoj slanoi... a od ramonde se dosta toga moe nauiti.

Vladimir Stevanovi, profesor na Biolokom fakultetu u Beogradu

PCR dijagnostika
PCR dijagnostika patogena. Brza i precizna DNK m etoda.

ETARGET reklama

Kipar Ultra Last Minute

Polazak 04.09. Cena od 385. 10 noi 1.dete do 12 godina 99.

Elastoflex podloge na popustu

Kupovinom dueka dobijate popust 15% na podlogu odgovarajue dimenzije

Set srebrne vode 990 dinara.

Ojaajte imuno sistem prirodnim putem. Najsnaniji poznati prirodni antibiotik.
Dodaj oglas

Ostale vesti: Reportaa

Volim integrale, ali isto tako oboavam i Zvezdu "Blic" dobitnicima uruio pet skutera Uzgajaju srpskog arana

Najvanije vesti za 30. Avgust 2011.:

Jeremi: Neprihvatljivi jednostrani potezi Pritine Vlasnici SBB-a poeli pregovore o kupovini dela Pinka za 150 miliona evra Svekar ranio snaju u Jubiznis centru Povezane teme: Cvet, Voda, Vaskrsnue
0 Like 40 12 Ostavite Va komentar Ostali komentari (7)
0

Poslednji komentari tanja Petak, 02. 04. 2010. 23:12h neregistrovan korisnik ima je u Jelasnickoj klisuri pa ko hoce da je vidi neka proseta,lepo je vreme . biologupokusaju Nedelja, 28. 03. 2010. 19:41h neregistrovan korisnik divan clanak,bas sam se obradovala,upravo o ovome uce ovih dana studenti Bioloskog fakulteta... profesor Stevanovic i njegove kolege su ovim endemitima nase zemlje posvetili ceo svoj radni vek... Marija Nedelja, 28. 03. 2010. 19:21h neregistrovan korisnik Vama ocigledno smeta izraz samo zato sto je preuzet iz religije./Kao profesor srpskog jezika mogu reci da je izraz upotrebljen pravilno i na mestu i u prenesenom znacenju, ne znam zasto ste teko ostrasceni. smile Nedelja, 28. 03. 2010. 17:19h neregistrovan korisnik Veoma me je zainteresovala informacija o Ramondi, posebno, u odeljku: Srpska ramonda. `Ajmo, k`o ljudi, da se dogovorimo: Gde su granice srpske ramonde, to su i nase granice, bez obzira na politicku pripadnost, varijante Karlobas, Ogulin, itd. Bojim se: jos jedno nase ludilo!

v Nedelja, 28. 03. 2010. 16:27h neregistrovan korisnik Potpuno se slaem. Najnovije Sport tampano izdanje 17:23 Kina gradi 60 hidroelektrana do 2015. 18:38 NATO odustao od smanjenja broja vojnika na Kosovu 18:26 NASA planira da sagradi nuklearku na Mesecu ili Marsu 18:14 Poinje upis u kreativne radionice DKCB Najnovije vesti

www.NonStopShop.rs

Vibro Sauna - Pojas za masau 656V

Reite se oputenog stomaka, eleminiite celulit, uvrstite miie! 5028 din 3889 din

ETAR GET re k lam a

Kipar Ultra Last Minute

Polazak 04.09. C ena od 385. 10 noi 1.dete do 12 godina 99.

Krevetne podloge na akciji

Kupovinom dueka dobijate popust 15% na podlogu odgovarajue dimenzije

Set srebrne vode 990 dinara.

Ojaajte imuno sistem prirodnim putem. Najsnaniji poznati prirodni antibiotik.

Dodaj oglas

Tip ponude

Sve...
Destinacija

Sve...
Mesto

Sve...

w w w .superodm or.rs

Ostrvo Skiatos

Iznenada ste doli do neto novca ili ste neplanirano dobili godinji odmor? Uz to, moete da se spakujete brzo? Sada...

Najskuplje hotelske sobe na svetu Zavreno i drugo kolo foto konkursa CNN preporuuje: Destinacije za medeni mesec

Najvie komentara Najitanije Tinejder iz Zajeara postavio sliku zaklanog psa na Fejsbuk 467 Tadi: Neprihvatljivi stavovi Kosorove i Vuka Jeremia 368 Vui estoko vreao Daia 312 Srbiji treba nova kosovska politika 301 Ostale vesti

Svet
Pucnjava ispred damije u Kopenhagenu, jedna osoba ubijena

U pucnjavi ispred damije u Kopenhagenu danas je poginula jedna osoba, dok je druga ranjena, saoptila je danska policija....
Gadafijeva erka Aja se porodila u Aliru NASA planira da sagradi nuklearku na Mesecu ili Marsu Sanader negirao da je primio mito od MOL-a Kina gradi 60 hidroelektrana do 2015.

Dodatak

Vreme Beograd 30 Novi Sad 32 Ni 32 Vremenska prognoza Moj Blic - Prijava Email: Lozinka: Prijavi se Registracija
BLIC ON FACEBOOK
Svia mi se 62.744 ljudi se ovo svia.

Blic Blog Goran Milovanovi

Evroatlantida

(291)

Zato srpskim politiarima ne polazi za rukom da pronau put do neega to su svi ostali Blic Komentar Petar Popovi
Ivini satanski stihovi

Usledilo je ujedinjeno pljuvanje navijaa: Neka mi neko objasni ko je ovaj strunjak

319
Crna Gora - Herceg Novi

Plaa
09.09. - 10 noenja

719
Turska - Kemer

Fantasia De Luxe
02.09. - 7 noenja www.superodmor.rs

EUR 101.69 din. AUD 74.68 din. CAD 71.72 din. CHF 85.56 din. GBP 114.86 din. USD 70.02 din. HRK 13.63 din. BAM 52 din.
EUR RSD 100

10.169,40 Dnevni horoskop

devica Na poslovnom planu nita novo.Nakon dueg vremena, partner e vam se posvetiti u potpunosti.Postoji mogunost da dobijete lep i skup poklon od njega. U porodici oekujte goste iz inostranstva.

Blic

Vesti Zabava Kultura Slobodno vreme Auto IT Komentar Intervju

U fokusu
Trgovina organima Vikiliks Kurs dinara Evrointegracije Haki tribunal Status Kosova Finansijska kriza

Servisi
Prijava Registracija Rss Forum Blog Horoskop Vremenska prognoza Tv program Arhiva

Ringier Axel Springer

Ringier Axel Springer d.o.o. Kontakt Marketing Uslovi korienja Blic Jackpot 2011 Bilc Sreko I 2011 Posao Nagradna igra Va recept MBA stipendija Academie 1996 - 2011 - Ringier Axel Springer d.o.o. WWW.BLIC.RS | SPORT.BLIC.RS | ZENA.BLIC.RS | WWW.ALO.RS | WWW.24SATA.RS | WWW.PULSONLINE.RS