Adaptirani tekst: N. Havelka i dr. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih istraivanja, Beograd: Centar za primenjen psi!

ologij "r #tva psi!ologa $r%ije, str. 8&'()*

I UPITNIK I INTERVJU
1.
1.1.

KARAKTERISTIKE UPITNIKA I INTERVJUA

POJAM UPITNIKA I INTERVJUA

+a razlik od prirodni!, dr #tvene na ke mog istra,ivanj da koriste ne samo podatke do%ijene posmatranjem ve- i one koje im saop#tavaj dr gi lj di tzv. ispitani.i ili s %jekti. /o%i0ajeno je da se pismeni na0in postavljanja pitanja i odgovaranja naziva pitnikom, a smeni intervj om ili razgovorom. 1aljalo %i da postoji vi#i pojam koji o% !vata o%e varijante, jer o%e te!nike koriste pitanja kao sredstvo kom nika.ije. / nedostatk %oljeg termina, mo,e se govoriti o pitnik #irem smisl , ili 2 opisno o te!nikama koje se sl ,e pitanjima. "o%ijanje podataka p tem postavljanja pitanja predstavlja ver%aln kom nika.ij , koja je intervj dop njena i never%alnom. 3e0 je, dakle, o onom na0in saznavanja koji se potre%ljava svakida#njem ,ivot , jer svako od nas razgovor sa svojim poznani.ima postavlja pitanja i tim p tem nastoji da sazna ne#to o njima, dr gim lj dima i razli0itim pojavama. 4a 0injeni.a 2 da je pitanj prepoznatljiv na0in saznavanja stvarnosti 2 zavarava po0etnika da misli kako je re0 o vrlo jednostavnoj te!ni.i, za koj i nije potre%no pose%no o% 0avanje i priprema, ve- da je dovoljno postavljati pitanja na na0in kako se to i svakida#njem ,ivot 0ini. Ali, svakida#nja je kom nika.ija 0esto optere-ena mnogim pogre#kama i manjkavostima: nepre.iznim i nejasnim 5orm la.ijama pitanja, s gestivnim tra,enjem odre6eni! odgovora ( stil 7+ar nije lepa ova !aljina89), vr#enjem otvorenog ili prikrivenog pritiska na sagovornika (npr. iskazivanjem vlastitog mi#ljenja pre nego #to se op#te sazna mi#ljenje sagovornika), nesistemati0no#- , itd. 3azgovor se svakida#njem o%lik o%avlja me6 lj dima koji se poznaj i znanom kontekst , pa s i pitanja 0esto nepotp na i nepre.izna 2 njima se neki sadr,aji podraz mevaj . :og -e gre#ke zaklj 0ivanj se event alno ispravljaj ponovljenim kom nika.ijama. 4e navike iz svakodnevnog ,ivota ispoljavaj se kao negativni trans5er kod pojedin.a koji tre%a lozi istra,iva0a ili ispitiva0a da jednokratnom ispitivanj do6e do po zdani! i verodostojni! podataka. Naro0ito intervj nije lako oslo%oditi se lo#i! navika 2 oso%ito sklonosti da o0ljivo evol iramo t 6e izjave sa stanovi#ta vlastiti! stavova i svojeni! normi. $toga je zadatak metodologije dr #tveni! na ka da ovaj svakida#nji i prili0no s %jektivni post pak ispitivanja i stvaranja vida neke pojave pretvori i o%lik je sistematsk i po zdan te!nik dola,enja do va,ni! in5orma.ija. "alje izlaganje pravo ima za .ilj da ka,e na za!teve koji se moraj isp niti i na0in kako se to ostvar je.

1.2. PREDNOSTI UPITNIKA I INTERVJUA NAD TEHNIKAMA POSMATRANJA

4e!nike pitnika se 0esto porede sa te!nikama posmatranja jer se na izvestan na0in mog s protstaviti. /pravo pore6enj sa posmatranjem, te!nike pitnika #irem smisl (dakle, %ilo da je pitanj pismeni pitnik ili intervj ) imaj odre6ene prednosti, kao #to, raz me se, imaj i odre6ene nedostatke ili ograni0enja primeni. 3azmotri-emo samo najva,nija preim -stva te!nika pitnika. ;rvo, potre%om pitnika i intervj a mog se pro 0avati i pojave koje s neprist pa0ne ili nedovoljno prist pa0ne posmatranj : stavovi, vrednosti, ,elje, ose-anja, so.ijalna per.ep.ija. $tavovi, ose-anja, ,elje i sli0no se ne ispoljavaj vek otvorenom pona#anj , a ponekad se pojedina. pona#a 0ak i %itno dr ga0ije nego #to je raspolo,en. <esto se smatra da je pojedina. sklon da daje la,ne izjave, a za%oravlja se da i pona#anj mo,e nastojati da prikrije svoje prave stavove i raspolo,enja, oso%ito dr #tvima i gr pama kojima vlada nedemokratska klima i netolerantan odnos prema ispoljavanj odre6eni! stavova. / izrazito

netolerantnoj klimi lj di se pla#e da i anonimnim ispitivanjima saop#te prave stavove, ali je ipak ve-a verovatno-a da -e se do%ro pripremljenom na 0nom ispitivanj do-i do verodostojni! podataka. No neke psi!olo#ke pojave s takve po prirodi da se ne ispoljavaj mnogo i jasno pona#anj 2 npr. neka verenja, so.ijalna per.ep.ija, samoper.ep.ija, itd. 2 pa takvim sl 0ajevima pitnik i intervj ostaj pogodnije te!nike od posmatranja. "r go, 0ak i kada je re0 o nekim o%li.ima pona#anja koji s na0el prist pa0ni posmatranj , okolnosti s 0esto takve da to posmatranje ne mo,e ili vrlo te#ko mo,e o%aviti istra,iva0 i njegov pomo-nik 2 posmatra0, pa se zato mora oslanjati na podatke koje saop#tava ispitanik 2 na primer, o odnosima porodi.i, pona#anj 0lanova zatvoreni! gr pa (neke religijske sekte, delikventi, narkomanske gr pe) o pojedinim o%li.ima provo6enja slo%odnog vremena, itd. 4re-a prednost pitnika i intervj a odnos na posmatranje je tome #to se njime prik pljaj poda.i ne samo o pojavama koje se odvijaj akt alnom tren tk ve- i o doga6ajima iz pro#losti. =sim o pro#losti, pitnikom i intervj om se mo,e stvoriti vid i %li, % d -nost 2 na primer, namera o 0estvovanj nekom doga6aj (poseta takmi.e, re.imo), o pis odre6en #kol , glasanj za odre6en partij . >stina, i na osnov pona#anja se vr#i predvi6anje, ali t je re0 o odre6enom predvi6anj is!oda na osnov pretpostavke o doslednosti pona#anja, o nekakvoj ekstrapola.iji, zaklj 0ivanj na osnov tenden.ije pona#anj , #to nije vek ni mog -e ni dovoljno po zdano. "akle, te!nikama pitnika se mo,e za!vatiti i #ira vremenska dimenzija nego te!nikama posmatranja. <etvrta prednost te!nika koje se zasnivaj na sistemima pitanja i ver%alnom izve#taj ispitanika je nji!ova ekonomi0nost (koja ima razli0ite aspekte), #to je oso%ito karakteristi0no za pitnik. +a kratko vreme mog se prik piti poda.i o velikom %roj pojava, doga6aja, ,elja, verenja. <ak i kad %i %ilo mog -e posmatranjem do-i do ti! podataka, neke pojave jako d go traj , te je potre%no mnogo vremena (ponekad i vi#e godina) i znatna materijalna sredstva. 3az me se, ekonomi0nost ne mo,e %iti odl 0 j -i a pogotovo ne isklj 0ivi kriterij m iz%ora neke te!nike, ali pod relativno jednakim dr gim slovima i taj momenat je vrlo va,an za opredeljivanje istra,iva0a.

1.3.

PRETPOSTAVKE NA KOJIMA POIVA ISPITIVANJE UPITNIKOM

:og se identi5ikovati tri pose%no va,ne pretpostavke: 1) da je ispitanik voljan (motivisan) da saop#tava podatke? () da je stanj (da je sposo%an) da pr ,i relevantne in5orma.ije? &) da i istra,iva0 (ispitiva0) i ispitanik potre%ljavaj kom nika.iji sim%ole sa istim zna0enjem, tj. da je do%ra kom nika.ija mog -a. 3azmotri-emo svak od ti! pretpostavki. Ispitanik mo a !iti "o#$an %a sa a&'$( sa ispitiva0em i iskreno odgovara na postavljena pitanja. >stra,iva0i ponekad nerealno podraz mevaj kod ispitanika dovoljno visok motiva.ij , pa se i ne tr de da motivisanost pove-aj , iako %i to mogli. <injeni.a je da je motiva.ija ne#to #to varira zavisno od razli0iti! okolnosti i na #ta se mo,e ti.ati. Na ovom mest mo,emo pitanje malo preokren ti: za#to op#te ispitanik pri!vata pitnik i pristaje da 0estv je istra,ivanj 8 :o,emo o0iti nekoliko grupa motiva (razloga), koji se mog javiti alternativno ili sim ltano. @edna vrsta razloga s interesi ispitanika 2 o0ekivanje da -e preko 0estvovanja is!ode do koji! m je stalo. ispitivanj ti.ati na

"r ga motiva.iona osnova je zanimljivost teme, odnosno klapanje date teme interesovanje ispitanika. / tom pogled teme nis ravnopravnom polo,aj 2 neke s zanimljive za #iri kr g oso%a (za mlade s to stavovi prema religiji, m zi.i, 5ilm , na0in za%ave), a dr ge tek za deo pop la.ije (npr. politi0ko anga,ovanje). 4re-a motiva.iona osnova je potreba za samom komunikacijom i zadovoljstvo o%likom kom nika.ije, #to je vi#e karakteristi0no za ispitivanje intervj om nego pitnikom, jer je intervj pravi neposredni interpersonalni odnos, kojem se intervj er pona#a kao pa,ljiv, tolerantan sl #ala.. "o%ar primer mog %iti starije oso%e kojima retko ko dolazi k - i koje s ,eljne razgovora.

<etvrta osnova s internalizovane norme vezi sa pr ,anjem pomo-i stranoj oso%i i pojedin. nevolji. >spitani.i ponekad odgovaraj na pitnik ili pri!vataj da 0estv j intervj samo zato #to im je te#ko da od%ij lj %azn mol% ispitiva0a, pogotovo ako ovaj napominje da m je to potre%no za diplomski ili master rad. "akako, ovo je najsla%iji izvor motiva.ije, ali kad nema %oljeg i on predstavlja do%r 7kop0 9 da se zapo0ne ispitivanje. ;eto, jedna od motiva.ioni! osnova mo,e %iti i materijalna nadoknada, koja se kao prva motiva.iona osnova mo,e vrstiti tzv. spolja#nj motiva.ij . / izve#tajima o istra,ivanj zapadni a tori 0esto navode da s ispitani.i %ili pla-eni da 0estv j ispitivanj , ,ele-i time da ka, da s ovi %ili motivisani za saradnj . / na#oj zemlji se 0estvovanje neeksperimentalnim a glavnom i eksperimentalnim istra,ivanjima jo# ne pla-a (sredstva za istra,ivanje s o%i0no mala). No ova vrsta motivisanja mo,e imati i negativne posledi.e. Aona0no, #esto, danas se mo,e govoriti o ugledu koji stie nauka i na toj osnovi ,elja %ar jednog dela pop la.ije da se pomogne njen razvoj i da se tvrdi istina nekoj o%lasti pojava. ;onekad ispitani.i na napomen da je re0 o na 0nom istra,ivanj reag j re0eni.om: 7B, ako je re0 o na 0nom istra,ivanj , !o- .9 1alja imati vid da je motiva.ija promenljiva pojava, da tok ispitivanja mo,e rasti, ali z%og razli0iti! gre#aka i opadati. >spitanik nekad krajnje nevoljno lazi ispitivanje (samo zato #to m je te#ko da se odl 0no otrese ispitiva0a), ali se tok ispitivanja mo,e po% diti interesovanje i zadovoljstvo, pa ponekad na kraj ispitivanja pita kad -e opet %iti sli0no ispitivanje ili napominje da %i o tome tre%alo sve dr ge ispitati. No, mo,e se javiti i pove-ati otpor. =tpor prema ispitivanj se mo,e pro% diti ili pove-ati lo#om 5orm la.ijom pitanja, neadekvatnim rasporedom, lo#im p tstvima, stra!om da -e se saznati identitet ispitanika, nezgrapnim pona#anjem ispitiva0a (0ak i njegovim izgledom), pa -emo zato tok prikazivanja pripreme i izrade pitnika kazivati na sve te va,ne momente. 4re%a samo imati vid da se otpor ne mora otvoreno iskazati, ve- se mo,e ispoljavati traljavom pop njavanj pitnika, preskakanj pitanja, neiskrenom i protivre0nom odgovaranj , itd. > dr g pretpostavk 2 da s ispitani)i sposo!ni *a %a"an$( (#("antni+ po%ataka 2 ne mo,emo napred smatrati ostvarenom. =na podraz meva, s jedne strane, da je re0 o poda.ima koji se prin.ip mog do%iti p tem ver%alni! iskaza, a sa dr ge strane, da s konkretni ispitani.i posed ti! po zdani! in5orma.ija i da s stanj da i! saop#te. $ sre-emo se, me6 tim, sa 0injeni.om da s mog -nosti ispitanika za davanje relevantni! podataka razli0ite (0ak i kad s svi do%ro motivisani), jer neki s vi#e a neki manje o%razovani, neki imaj ve- a neki manj sposo%nost pam-enja i razmi#ljanja, jedni s skloni introspek.iji a dr gi nis , neki s pa,ljivo posmatrali pojav o kojoj daj podatke, a dr gi imaj samo povr#ne tiske, pojedine pojave s li0no i emo.ionalno klj 0eni, itd. Najzad, tre-a je pretpostavka da je kom'nika)i$a i*m(&' ist a,i"a-a .ispiti"a-a/ i ispitanika mo0'1a, tj. da i istra,iva0 i ispitanik pod re0ima koje potre%ljavaj podraz mevaj pri%li,no isti smisao. :o,e se primetiti da se ovde, s jedne strane, javlja pro%lem raz mevanja ver%alni! iskaza (pitanja), a sa dr ge strane pro%lem 5orm lisanja vlastitog mi#ljenja. Cak#e je, ipak, raz meti gotov iskaz nego 5orm lisati svoj. Na primer, maloj de.i neka jednostavna pitanja mog %iti jasna, ali se s pravom pretpostavlja da ona nis dovoljno sposo%na da pre.izno saop#te #ta stvarno ose-aj ili misle. 4o izisk je pose%n priprem i strpljenje ispitiva0a. / vezi sa ovom pretpostavkom, postavlja se za!tev da pitanja % d raz mljiva, prilago6ena pop la.iji kojoj se vr#i ispitivanje, oslo%o6ena te#ki! i str 0ni! izraza, o 0em -emo govoriti prikaz j -i post pak izrade pitnika.

1.2.

O34I5I .VRSTE/ TEHNIKA KOJE SE S4U6E PITANJIMA

/ dosada#njem izlaganj je napomen to da se te!nike koje se zasnivaj na pitanjima ( pitnik #irem smisl ) dele na pitnik (pismeni pitnik, kako ka,e 1. :ili-) i intervj , koji predstavlja smen kom nika.ij izme6 intervj era i ispitanika, 0ak i kad s napred pripremljena sva pitanja, a odgovori se %ele,e 5orm lar koji 5akti0ki predstavlja pitnik. >ntervj se o%i0no deli na standardizovani i nestandardizovani. +a krajnje standardizovani je karakteristi0no da s sva pitanja napred pripremljena i intervj er nije dozvoljeno da po svojoj volji menja

5orm la.ije (mog % ti, naravno, napred pripremljene alternativne 5orm la.ije). :oglo %i se re-i da je to pitnik koji se smeno zadaje. Ali, ta 0injeni.a da je ipak re0 o smenoj kom nika.iji jeste va,na, jer se 0ak i tom standardizovanom pitnik javlja intrvj er kao %itan 0inila. sa svojim izgledom, stilom pona#anja (never%alna kom nika.ija), na0inom i %rzinom izgovaranja pitanja, itd. Aod nestandardizovanog intervj a napred s predvi6ene samo teme za razgovor i najva,nija pitanja, a intervj er na li. mesta 5orm li#e mnoga pitanja, odre6 je nji!ov redosled i d ,in razgovora. >ntervj je prilago6en ispitanik . Nestandardizovani intervj se potre%ljava klini0kom rad psi!ologa (pre svega individ alnoj psi!oterapiji), ali je nepogodan za na 0na istra,ivanja (%ar ne za glavno istra,ivanje), jer z%og krajnje nestandardizovanosti (nekontrolisane varija%ilnosti) ne o%ez%e6 je po zdane i potre%ive podatke. >zme6 ovi! krajnosti javljaj se razli0ite varijante pol standardizovanog intervj a, za koji je karakteristi0no da s napred pripremljena ve-ina, ili %ar sva va,na pitanja na osnov koji! -e se pore6ivati ispitani.i i odgovori statisti0ki o%ra6ivati, ali je dozvoljeno da se promeni 5orm la.ija kad %iva o0igledno da ispitanik nije raz meo pitanje. "ozvoljeno je tako6e i dodavanje novi! pitanja koja poma, da se %olje raz me ili proveri odgovor na neko pitanje koje je napred pripremljeno. ;ojava novi! sredstava kom nika.ije dovodi i do novi! podela intervj a. 4ako se mo,e govoriti o tele5onskom intervj za razlik od intervj a 7li.em li.e9. ;rema nekim a torima, ovo postaje najrasprostranjeniji na0in anketiranja $A". =mog -ava %rzo ispitivanje na #iroj teritoriji, ispitivanje je .entralizovano, pa s tro#kovi ni,i. >pak, mi ne prepor 0 jemo tele5onski intervj za oz%iljnija, na 0na istra,ivanja, svakom sl 0aj ne za slo,enija pitanja (koja, na primer, tra,e rangovanje ili klj 0 j ve-i %roj pon 6eni! odgovora) i ispitivanja koja tre%a d ,e da traj . ;ose%an pro%lem je nereprezentativnost zorka zemljama (kao #to je na#a) gde veliki %roj gra6ana nema tele5onski aparat. /mesto tele5onskog, prepor 0 je se klasi0ni intervj 7li.em li.e9, koji podraz meva neposredni kontakt i posmatranje pona#anja ispitanika tok davanja odgovora. 4ele5onski se intervj vi#e koristi istra,ivanjima sa krajnje prakti0nim .iljevima 2 npr. ispitivanj doma-i.a o tome koje proizvode k p j i kakvo mi#ljenje o pojedinim vrstama i markama proizvoda imaj . > pitnik ,em smisl ima vi#e vrsta. @edna je klasi0ni, ekstenzivni i eksplorativni pitnik, kojem se postavlja vi#e pitanja 2 o%i0no razli0iti! po o%lik (neka otvorena a dr ga zatvorena, neka sa vi#e a dr ga sa manje alternativa) 2 kako %i se prik pili razli0iti poda.i i o razli0itim aspektima iste pojave. "r g vrst predstavljaj skale ili skalirani pitni.i, kojima se meri intenzitet neke pojave (npr. stav, neka .rta li0nosti, interesovanje). ;rema na0in kako se spostavlja kontakt sa ispitanikom, mog se razlikovati pitnik koji se zadaje neposrednom kontakt i pitnik koji se #alje po#tom. / samom zadavanj pitnika mo,e se primeniti tzv. vo6eni i nevo6eni post pak. ;ri nevo6enom, ispitani.i nakon datog pitnika sami pop njavaj pitnik %rzinom koja njima odgovara. Aad je po sredi vo6eni post pak, svi istovremeno odgovaraj , id -i postepeno od pitanja do pitanja, pod vo6stvom ispitiva0a, koji o%i0no glasno 0ita pitanja i daje dodatna potre%na o%ja#njenja i p tstva. >z svega #to je re0eno, proizilazi da je osnovna dilema za istra,iva0a da li -e potre%iti pitnik ili standardizovani (odnosno pol standardizovani) intervj . +ato valja znati koje s prednosti i sla%e strane jedne i dr ge te!nike. /kaza-emo najpre na prednosti pitnika. 1.2.1. P (%nosti 'pitnika

;rvo, to je ekonomi0nost, koja ima dva aspekta: a) ispit je se istovremeno ve-i %roj oso%a, i %) za!teva se kra-a priprema a i manja ve#tina od ispitiva0a primeni pitnika. "r go, z%og prirode pitanja pitnikom o%ez%e6ena je ve-a jednoo%raznost ispitivanja (0esto i pogled 5izi0ki! slova), #to rez ltate 0ini po zdanijim. 4re-e, ispitani.i s vi#e vereni da je ispitivanje anonimno, #to nije vek odl 0 j -e za nji!ovo pona#anje, ali je za dr #tveno osetljiva pitanja va,an slov, pogotovo ako dr #tvena klima nije li%eralna. Aad

je re0 o ispitivanj intervj om, ispitanik je svestan da ga intervj er mo,e zapamtiti, %ez o%zira #to m garant je anonimnost. <etvrto, pri ispitivanj pitnikom ispitanik mo,e d ,e i na mir da razmi#lja, dok intervj 2 0ak i kad m se ka,e da ne mora , riti sa odgovorima 2 ose-a neprijatan pritisak pris stva sagovornika i stoga skra- je pro.es razmi#ljanja. 1.2.2. P (%nosti int( "$'a

/pitnik, me6 tim, ima i neke sla%osti i ograni0enja, koja pravo predstavljaj prednost intervj a. ;rvo, pitnik se ne mo,e primeniti na sve delove #iroke pop la.ije, jer je jo# relativno veliki %roj lj di nepismen ili nedovoljno pismen i te#ko pop njava pitnik %ez ne0ije pomo-i. /pravo je takvim sit a.ijama pogodan intervj . >z isti! razloga ispitivanj de.e pred#kolskog i najranije #kolskog zrasta mora se primeniti intervj a ne pitnik. "r go, intervj odlik je 5leksi%ilnost jer ga o%avlja intervj er, koji mo,e promeniti 5orm la.ij pitanja kad m %iva jasno da ispitanik ne raz me pitanje. 4re-e, osim do%ijanja ver%alni! odgovora intervj omog - je i posmatranje reak.ije ispitanika, 0ime se na izvestan na0in mog validirati njegovi odgovori. +% njenost, oklevanje, d go - tanje, m .anje, ti!o i nesig rno odgovaranje 2 mog %iti zna.i otpora i neiskrenog davanja odgovora. >ntervj er tre%a svoja zapa,anja da za%ele,i ili 5orm lar za odgovore ili pose%an protokol. <etvrto, intervj je %olji za emotivno o%ojena pitanja, pod slovom da je do%ro pripremljen i da ga vodi str 0an i isk san intervj er. ;eto, praksa pokaz je da se intervj do%ijaj op#irniji i potp niji odgovori na otvorena pitanja, delom zato #to intervj er mo,e podsti.ati ispitanika (0esto je dovoljno da pitno gleda ili postavi dodatno pitanje 7mo,ete li to malo #ire o%jasniti98), a delom zato #to odgovore %ele,i intervj er a ne sam ispitanik, pa je ot da ovaj manje #krt na re0ima. >stra,iva0 tre%a, zavisno od predmeta istra,ivanja i pop la.ije na kojoj vr#i istra,ivanje, i imaj -i vid sve navedene do%re i sla%e strane pitnika i intervj a, da se odl 0i za jedn ili dr g te!nik , a potom i koj -e varijant oda%rane te!nike primeniti prik pljanj podataka.

2.

I7RADA UPITNIKA 8 9A7E

;rilikom planiranja i izrade pitnika istra,iva0 tre%a neprestano da ima na m .iljeve istra,ivanja i ispitanike koji -e odgovarati na pitnik. /pitnik tre%a da omog -i realiza.ij .iljeva istra,ivanja, ali se mora prilagoditi % d -im ispitani.ima, tj. te,ina pitanja, na0in 5orm lisanja, %roj i redosled moraj odgovarati stepen o%ave#tenosti, sposo%nostima, raspolo,ivom vremen i dr gim oso%enostima pop la.ije na kojoj se vr#i ispitivanje.

2.1.

RA:4ANJAVANJE PRO34EMA I ODRE;IVANJE SADR6AJA PITANJA

>zrad pitnika tre%a posmatrati sklop planiranja i izvo6enja sasvim odre6enog istra,ivanja. 4o zna0i da se podraz meva da je pre izrade pitnika ve- zavr#en projekat istra,ivanja kojem je pre.izno 5orm lisan pro%lem, odre6eni .iljevi istra,ivanja, 5orm lisane !ipoteze i de5inisane varija%le. "akle, svr!a i predmet ispitivanja pitnikom s ve- odre6eni. ;rva 5aza izradi pitnika pod ovim okolnostima je ralanjavanje problema i varijabli koja se 0esto ozna0ava kao izrada na.rta pitnika. =vim se ,eli re-i da izrada pitnika ne po0inje 5orm lisanjem pitanja ve- spe.i5ika.ijom zadataka % d -i! pitanja, odnosno odre6ivanjem i popisom sadr,aja mog -i! pitanja. "r gim re0ima, pre nego #to 5orm li#emo pitanja moramo sasvim pre.izno znati o 0em -emo i za#to pitati ispitanike. +ato se varija%le, de5inisane pret!odno teorijski, moraj sistematski razlo,iti na konkretne elemente i indikatore, pa tek kada se napravi pregled tog konkretnog sadr,aja i konstat je da je on dovoljno o% !vatan (da pokriva teorijski odre6en pojam) i dovoljno konkretan, prist pa se 5orm lisanj pitanja. $toga

je prirodno da se po0ne sa sistematskim razlaganjem slo,eni! varija%li. Neke s varija%le po svojoj prirodi takve da se direktno prevode pitanja, a odgovori se po prirodi raspodjelj j sasvim odre6en %roj kategorija ili kategorije koje s konven.ionalne. 4 , dakle, nema nikakvog pose%nog ra#0lanjavanja osim #to se napred odre6 j kategorije koje o%i0no postaj pon 6eni odgovori zatvorenim pitanjima. 4akva je karakteristika pol, ali i mnoga dr ga so.ijalna i demogra5ska o%ele,ja. :aterijalno stanje nije, me6 tim, tako jednostavna varija%la ve- klj 0 je vi#e elemenata, koji se mog tretirati kao indikatori ili pokazatelji materijalnog stanja 2 npr. prose0ni do!odak iz radnog odnosa, mog -i !onorarni rad, pri!od od zemljoradnje, pri!odi od izdavanja stanova ili dr gi! prostorija zak p, veli0ina i kvalitet stane, posedovanje odre6eni! aparata doma-instv (samo se ovo mo,e pretvoriti desetak relevantni! pitanja), posedovanje a tomo%ila (njegova marka i starost), posedovanje vikendi.e, itd. "oga6a se da pitanja o materijalnom stanj za zm i nekoliko strani.a pitnika, kad je to va,na varija%la so.iolo#kom istra,ivanj . Aona0na pro.ena materijalnog stanja izvodi se iz svi! ti! elemenata, a to podraz meva odre6ivanje vrednosti svakog indikatora, #to nije lako valjano o%aviti. :o,e se postaviti pitanje do kojeg stepena konkretnosti tre%a i-i ra#0lanjavanj varija%li. $ jedne strane, detaljnije ra#0lanjavanje zna0i pove-anje %roja mog -i! pitanja i te#ko-e svo6enj pitnika raz mne okvire, a s dr ge, ispitanik je lak#e da odgovara na #to konkretnija pitanja. =sim mog -nostima ispitanika, stepen konkretiza.ije sadr,aja % d -i! pitanja je odre6en i prirodom pojava koja se ispit je. Na primer, vrednosti i vrednosne orijenta.ije s o%i0no de5inisane kao kon.ep.ije o po,eljnim relativno op#tim individ alnim i dr #tvenim .iljevima, pa se i nji!ova opera.ionaliza.ija naj0e#-e vr#i preko relativno op#tiji! verenja i pre5eren.ije .iljeva.

2.2.

I73OR INDIKATORA

Ako je istra,iva0 pa,ljivo i sistematski razlo,io svoje varija%le, konstatova-e 0esto da je %roj indikatora i konkretni! sadr,aja mog -i! pitanja ve-i nego #to -e on mo-i da potre%i svom pitnik , oso%ito ako je re0 o #irokom tematskom za!vat 2 istra,ivanj sa velikim %rojem varija%li. ;ro%lem iz%ora indikatora se javlja i z%og nji!ovog logi0kog i epistemolo#kog stat sa'neki s 0vr#-oj a dr gi sla%ijoj logi0koj vezi sa teorijskom de5ini.ijom pojave koja se ispit je, neki do%ro reprezent j osnovn idej , dr gi mog %iti indikator jo# ne0ega. Aada se razmi#lja o o%im pitnika, s #tina pro%lema nije samom %roj pitanja ve- pro.eni koliko vremenski mo,e da traje ispitivanje, a to zavisi od razli0iti! okolnosti. Ako se ima vid #iroka pop la.ija, optimalno vreme je do &* min ta, ali se praksi javljaj znatna odst panja. ;re nego #to oda%ere do%re indikatore, istra,iva0 tre%a okvirno da odredi kojim -e varija%lama posvetiti vi#e prostora pitnik , tj. predstaviti i! sa vi#e indikatora. =d 0ega zavisi kojoj -e varija%li posvetiti vi#e prostora8 ;rvo, zavisi od toga kolik va,nost ima varija%la datom istra,ivanj . >sta varija%la razli0itim istra,ivanjima mo,e imati razli0it zna0aj, pa jednom %iti detaljno, a dr gi p t relativno gr %o i sa manjem %rojem pitanja ispitana. Ako je to .entralna zavisna varija%la 2 varija%la koja prakti0no predstavlja osnovni predmet istra,ivanja, tj. ona pojava koj ,elimo pro 0iti i o%jasniti 2 onda se njoj posve- je vi#e prostora. "r go, prostor koji -e do%iti neka varija%la zavisi i od toga koliko je ona slo,ena. $lo,ene varija%le, kao #to je kreativnosti ili sindrom a toritarnosti, za!tevaj vi#e prostora (jer je %roj mog -i! indikatora veliki) nego stav prema nekom odre6enom sport . 4re-e, zavisi od toga da li je pojava koja se ispit je psi!olo#kog (s %jektivnog) ili o%jektivnog, opa,ljivog karaktera. ;si!olo#ke se ispit j posredno, preko niza mani5esta.ija (oso%ito kad s pitanj dispozi.ione varija%le), #to podraz meva potre% i mog -nost 5orm lisanja ve-eg %roja pitanja nego kad s posredi poda.i o pol , starosti, o%razovanj . >maj -i vid ove kriterij me, istra,iva0 okvirno planira o%im elemenata ili indikatora varija%li koji -e se preo%likovati konkretna pitanja i vr#i iz%or konkretni! indikatora. $ve #to mo,e ovoj 5azi da 0ini jeste da pro.eni nji!ov logi0k validnost 2 da odredi koji s od nji! do%ro skla6eni sa teorijskom de5ini.ijom, tj. izra,avaj s #tin ideja sadr,ani! pojm od kojeg istra,iva0 polazi. >dealan indikator je

onaj preko kojeg se izra,ava samo planirana varija%la (npr. stav) i ni#ta dr go, odnosno koji, kad se preo%lik je pitanje, o%ez%e6 je odgovore 0iji se varija%ilitet mo,e %ez ostatka o%jasniti razlikama stepen izra,enosti pojave koja se ispit je datoj pop la.iji. Aad je re0 o psi!olo#kim varija%lama (.rte, stavovi, vrednosne orijenta.ije) to nije mog -e 2 jer s odgovori i pod ti.ajem dr gi! psi!olo#ki! karakteristika i sit a.ioni! 0inila.a 2 a i kad %i %ilo mog -e, jedan indikator nije dovoljan da se ispita slo,ena varija%la. >sk stvo poma,e istra,iva0 da prona6e i pro.eni koji s indikatori do%ri, ali valja imati vid da nikakvo logi0ko razmi#ljanje i isk stvo ne mog da zamene empirijsk prover . "oga6a se da neki od indikatora koje je istra,iva0 o.enio da s naj%olji stvarnom ispitivanj 7ne 5 nk.ioni# 9 2 da s , na primer, sla%oj korela.iji sa ostalima koji %i tre%alo da pripadaj istom sk p . +ato valja i po-i od ve-eg %roja pa tek posle 5orm lisanja pitanja i pro%ni! ispitivanja izvr#iti kona0an iz%or. / najte,oj je sit a.iji istra,iva0 koji radi pitnik kojim se prvi p t ispit je neka pojava jer nema isk stveni! pokazatelja o validnosti pojedini! elemenata i indikatora varija%le. / %oljem je polo,aj onaj koji tre%a samo da adaptira ili popravi neki od postoje-i! pitnika, jer se t mo,e osloniti na rez ltate ispitivanja i saop#tena isk stva dr gi! istra,iva0a, na osnov 0ega mo,e pro.eniti koji s indikatori lo#i a koji do%ri. / najlak#oj je sit a.iji istra,iva0 koji ,eli samo da skrati pitnik koji je ve- empirijski proveren. Ako je re0 o pitnik tipa skale, %ira ona pitanja koja naj%olje koreliraj sa skalom .elini, ali z jedan slov: da pitanja % d raznovrsna po sadr,aj kako %i pokrio .el dimenzij , jer iz%or pitanja sli0ni! po sadr,aj zna0i 5akti0ko s ,avanje dimenzije i njeno delimi0no ispitivanje. Ako je re0 o eksplorativnom tip pitnika, iz%or vr#i na osnov pro.ene zna0aja elemenata i aspekata koje pitnik ispit je za .iljeve datog istra,ivanja.

2.3.

9ORMU4ISANJE PITANJA

=va 5aza ozna0ava pro.es preo%likovanja elemenata, aspekata i indikatora odre6ene varija%le spe.i5i0na pitanja na koja -e se do%iti odgovori preko koji! se mo,e zaklj 0ivati o postojanj ili nepostojanj odre6ene karakteristike, o stepen izra,enosti neke pojave. Dovorimo o o%likovanj imaj -i vid ne samo da se vezi sa istim indikatorom (oso%ito ako je odre6en na ne#to op#tijem nivo ) mo,e 5orm lisati nekoliko pitanja ve- i da se isti indikator mo,e na razli0ite na0ine pretvoriti pitanje. =d istog sk pa indikatora dva razli0ita istra,iva0a napravi-e sk pove manje ili vi#e razli0iti! pitanja. Naravno, koliko je re0 o str 0nim i isk snim istra,iva0ima, koji vode ra0 na o za!tevima za do%ro 5orm lisanje pitanja i 5ormiranje pitnika, izme6 dva pitnika %i-e visoka korela.ija. :e6 tim, ako je istra,iva0 sla%o pripremljen i ne poznaje prin.ipe i te#ko-e izradi pitnika, mo,e i od do%ri! indikatora sa0initi lo#, nevalidan pitnik. ;itanja predstavljaj kona0n opera.ionaliza.ij varija%li. Aada se % d analizirali i t ma0ili odgovori, pro.es zaklj 0ivanje -e %iti o%rn t: zna0enje odgovora -e se op#tavati, oni -e se t ma0iti kao pris stvo ili ods stvo (odnosno kao stepen pris stva ako je re0 o izvesnom merenj ) neke pojave de5inisane kao pojam. Na primer, odgovor 7svako tre%a da %rine o svojim interesima9 t ma0i-e se kao individ alizam ( smisl vrednosne orijenta.ije), a odgovor 7svaki pripadnik mog naroda morao %i %iti ponosan na istorijsk pro#lost svog naroda9 kao etno.entrizam. Ali, postoji 0esto mog -nost da se odgovori prot ma0e i na neki dr gi a ne samo na planirani na0in. $toga istra,iva0, kad 5orm li#e pitanja i odgovore tre%a odma! i da pokre-e pro.es zaklj 0ivanja, tj. da se stalno pita da li odgovori doista zna0e ono #to %i tre%alo da zna0e. ;omen li smo da ta logi0ka razmi#ljanja ne-e mo-i da zamene do%r empirijsk prover , ali to ne zna0i da ne tre%a klanjati o0igledne, pa i skrivene gre#ke, da ne tre%a %ri,ljivo 5orm lisati pitanja. ;rilikom 5orm lisanja pitanja istra,iva0 tre%a, dakle, da vodi ra0 na o tome #ta -e pitati, ali i kako -e pitati. =vo prvo se odnosi na smisao pitanja, a dr go na ver%alno o%likovanje pitanja, ver%aln 5orm la.ij pitanja. Naravno, ova dva momenta s povezana, jer se ver%alnim o%likovanjem ti0e i na smisao pitanja.

2.3.1.

P o!#(mi "(*ani *a smisao pitan$a

=snovni za!tev je da pitanje tre%a za svakog ispitanika da ima isti smisao 2 onaj koji je istra,iva0 planirao. =vaj je za!tev koliko raz mljiv (0ini se da ga je nepotre%no isti.ati) toliko i te,ak za ostvarivanje. >maj -i vid pop la.ij kojoj se o%ra-a i razli0ite strat me njoj, istra,iva0 tre%a da razmisli o svakoj re0i

pitanj , kao i o .elini 5orm la.ije, jer je mog -e da pitanje % de nejasno 0ak i kada je svaki pojedina0ni termin jasan i poznat. No ni to nije dovoljno 2 mog -no je da ispitanik nije dovoljno o%ave#ten o pojavi vezi sa kojom se pitanja postavljaj .

2.3.1.1. Problem in ormisanosti

@edan od slova da se mog 5ormirati 2 pa, prema tome i ispitivati stavovi, mi#ljenja i verenja na #irokoj pop la.iji je da 0lanovi pop la.ije % d minimalno o%ave#teni o o%jekt stavova i verenja. Nema smisla oz%iljno govoriti o stav prema ne0em #to se ne poznaje (mada poznavanje nije dovoljan slova za 5ormiranje stava). Aad postoji osnova za s mnj da ispitani.i nis dovoljno o%ave#teni o pojavi prema kojoj se ispit je stav ili mi#ljenja, tre%alo %i izvesnim %rojem oda%rani! pitanja proveravati (kontrolisati) in5ormisanost. /koliko se stanovi da neki ispitani.i nis ni minimalnoj meri in5ormisani, nji!ove %i pitnike tre%alo isklj 0iti iz dalje analize (jer nema svr!e oz%iljno zimati nji!ove izjave o stavovima) ili i! %arem izdvojiti i pose%no razmatrati. >stra,iva0i 0esto mesto stvarne provere o%ave#tenosti tra,e od ispitanika izjav o stepen vlastite in5ormisanosti (dakle, samopro.en ) 2 npr. 7/ kojoj meri ste o%ave#teni o ...89 ili 7kako %iste pro.enili stepen va#eg znanja o ...89 dakako, i ovo je %olje nego ni#ta, jer -e neki priznati da s neo%ave#ten.

2.3.1.2. !epoznate rei i nejasan smisao rei

:og -e je da ispitani.i % d dovoljno o%ave#teni o nekoj pojavi, ali da s im nepoznate re0i kojima se tra,e poda.i o toj pojavi ili stav prema njoj. =vo je pose%an vid neo%ave#tenosti, ali i takva pitanja spadaj 7%esmislena pitanja9. Na primer, ve-ina o%i0ni! lj di ne %i raz mela pitanje 7da li ponekad j tr ose-ate anksioznost89. No, ako %i se 5orm lisalo pitanje: 7da li vam se de#ava da j tr ose-ate neodre6en stra!, strepnj i n tra#nj tesko% , %ez nekog vidljivog razloga89 mnogi -e ga raz meti, ali verovatno ni tada svi (oso%ito ne oni koji takva stanja ne do,ivljavaj ). Neke re0i s nejasne zato #to je nji!ovo zna0enje nepre.izno. 4akav je, na primer, termin 70esto9, koji ne zna0i za sve ispitanike isto 2 na primer, za nekoga je 0esto odla,enje pozori#te pet p ta godi#nje, a za dr gog dva ili tri p ta mese0no, ve- zavisno od nivoa aspira.ije i standarda koje ima vid . $toga je %olje, kad god je mog -e, mesto termina 70esto9 navesti sasvim odre6en 0estalost jedin.i vremena (npr. svakodnevno, dva'tri p ta nedeljno ili mese0no, itd.). Na ,alost, termin 70esto9, 7mnogo9 i sli0ni mnogim pitanjima ne mog se iz%e-i, jer se ne mo,e na-i pre.izniji izraz. ;onekad s i termini i izrazi koji se smatraj svakodnevnim nejasni izvesnom %roj ispitanika, ali, % d -i da istra,iva0i to ne proveravaj , ,ive il ziji da s se raz meli sa svojim ispitani.ima. / 5orm lisanj pitanja istra,iva0 tre%a da se r kovodi prin.ipom 7najsla%ije karike9, a to zna0i da ima vid najmanje inteligentne i najmanje o%razovane ispitanike, a ne prose0ne, kako se 0esto 0ini. >stra,iva0 nastoji da do%ije relevantne podatke od svi! ispitanika a ne samo od velikog dela. $toga neki istra,iva0i napominj da s pitanja za ispitivanje #iroke pop la.ije do%ra ako i! raz me dete od 9 (ili pak 11) godina, #to je mo,da prestrog za!tev, ali svakom sl 0aj tre%a imati vid intelekt alni i o%razovni nivo pop la.ije koja se ispit je i 0 vati se 7str 0nja0ke gre#ke9.

2.3.1.3. Pitanje re erentnog okvira

/ vezi sa smislom pitanja pominje se 0esto pojam re5erentnog okvira. 3e5erentni ili odno#ajni okvir je isk stveni okvir (kontekst) za koji ispitanik vez je neko pitanje, odnosno to je #iri isk stveni sadr,aj koji sl ,i kao osnova ispitanik za raz mevanje pitanja i odgovaranje na njega. Aad pro0ita neko pitanje, ispitanik se pita (ili m se odma! 0ini da je jasno) na #ta se pitanje odnosi, #ta je to %itno #ta tre%a da ima vid kada odgovara na njega. >stra,iva0, naravno, naj0e#-e ima plan neki re5erentni okvir odre6en .iljevima istra,ivanja i vrstom podataka koj ,eli do%iti. 4re%alo %i da se stvarni okvir ispitanika poklopi sa tim planiranim okvirom. No pitanja 0esto nis dovoljno odre6ena i dozvoljavaj vezivanje za razli0ite re5erentne okvire, oso%ito ako je pop la.ija na kojoj se vr#i ispitivanje !eterogena. Na primer, na pitanje 7kako ste89 lj di -e odgovarati (%ilo da ka, 7do%ro9 ili 7lo#e sam9) imaj -i vid razli0ite stvari 2 zdravlje (verovatno je to naj0e#-e), posao, emo.ionalni ,ivot. Naj0e#-e -e to zavisiti od toga 0ime je tom tren tk 0ovek o% zet. / svakida#njem ,ivot ovo i nije vek pravo pitanje 2 dodaje se z pozdrav, predstavlja znak %liskosti i naj0e#-e se na njega do%ijaj konven.ionalni (pa i neta0ni) odgovori: 7do%ro sam9, 7mo,e i %olje9

i sli0no. / svakom sl 0aj , ne vidi se osnova od koje polazi ispitanik, pa se 5akti0ki isto pitanje odnosi na razli0ite stvari. ;itanje 7da li ste vi zadovoljan 0ovek89 vezalo %i se ne samo za razli0ite sadr,aje (zdravlje, posao, itd.) nego i za razli0ito #iroke kontekste: porodi0ni plan, pred ze-e, dr #tvo. 3e5erentni okvir jednog pitanja odre6 je i kontekst dr gi! pitanja kojem se to pitanje na#lo. Ako je 0itavim sk pom pitanja ispitivano materijalno stanje, onda -e na pitanje 7da li ste zadovoljni svojim poslom89 ispitanik odgovoriti imaj -i prvom red na m materijaln nagrad , dok %i sl 0aj da s se pret!odna pitanja odnosila ,ivotna interesovanja i razvoj sposo%nosti isto pitanje po% dilo verovatno razmi#ljanje o sadr,aj posla, ispoljavanj interesovanja i sposo%nosti na rad . 3azlik j se tzv. individ alni i gr pni (na.ionalni i regionalni) okvir. >ndivid alni okvir varira od pojedin.a do pojedin.a, zavisno od nji!ovog tren tnog raspolo,enja i spe.i5i0nog isk stva sa pojedinim re0ima pitanj i sa 5orm la.ijom .elini. =vde se tre%a podsetiti istine da svaka re0 ima tzv. denotativno (osnovno) zna0enje i konotativno (pridodato) zna0enje, koje je proizvod spe.i5i0nog isk stva i s %jektivnog odnosa pojedin.a prema sadr,aj na koji se termin odnosi. Dr pni re5erentni okvir je izraz zajedni0kog isk stva, jezi0ki! navika i stavova date gr pe. Na primer, na pitanje 7Eta si ti89 de.a pred#kolskom period naj0e#-e odgovaraj 7de0ak9 ili 7devoj0i.a9, jer pitanje provo.ira identi5ika.ij sa nekom osnovnom kategorijom, a polna identi5ika.ija je jedna od najraniji! identi5ika.ija. /stanovljeno je, me6 tim, da nekim delovima na#e zemlje de.a relativno 0esto na isto pitanje odgovaraj navode-i na.ij kojoj pripadaj . ;o svem s de-i, stvar je tome #to se tim krajevima z%og istorijski! okolnosti (potre%a da se 0 va 0esto gro,avani na.ionalni identitet) nagla#ava i rano 5ormira na.ionalna vezanost. Aako o%ez%editi adekvatni re5erentni okvir, kako ga kontrolisati8 ;ominj se tri na0ina kontrole. @edan je smeravanje na zajedni0ki okvir p tem p tstva koje se daje z gr p pitanja, na primer: naredna pitanja odnose se na stanje va#em pred ze- . 4o omog - je da se ne daje z svako pitanje pose%na napomena, pa se, na primer, pitanje 7smatrate li da -e naredne godine materijalno stanje %iti %olje89 ne-e vezati za porodi. ili dr #tvo .elini. ;ostoji, me6 tim, mog -nost da ispitani.i za%orave na p tstvo i da stoga pitanje provo.ira razli0ite re5erentne okvire. $toga se potre%ljava i dr gi na0in kontrole 2 spe.i5ika.ija pitanja, ili nagla#avanje pose%nog re5erentnog okvira samom pitanj . Ako istra,iva0a interes je pitanje zdravstvenog stanja ispitanika, onda ne tre%a da m postavi neodre6eno pitanje 7kako ste89 nego, event alno, 7kako ste pogled zdravlja89 (ili %olje: kakvo je va#e zdravstveno stanje8). 4re-i na0in kontrole je p tem postavljanja dodatnog pitanja 7+a#to89 ili 7=%jasnite mi malo #ire va# odgovor89. >spitanik -e saop#tavaj -i razloge za davanje pret!odnog odgovora o%elodaniti re5erentni okvir koji je imao vid kad je na pitanje odgovarao. :o,e se re-i da je s #tina prva dva na0ina kontrole smeravanje na planirani re5erentni okvir, a da se tre-em sl 0aj kontrola svodi na saznavanje tog okvira. Neko -e mo,da prigovoriti da je tada ve- kasno. :e6 tim, do%ro je otkriti da li s ispitani.i ispravno s!vatili pitanje 0ak i kada se ono tom ispitivanj vi#e ne mo,e popraviti (ako je re0 o pitnik , jer intervj je to mog -e), ali ovaj na0in kontrole je od velike koristi kad se prist pa pro%nom ispitivanj , jer omog - je da se nakon ispitivanja izvr#e event alne korek.ije zasnovane na pravim arg mentima.

2.3.1.2. Problem drutvene poeljnosti odgovora

/ istra,ivanjima mnogi! stavova, verenja, vrednosti i pona#anja javlja se pro%lem dr #tvene po,eljnosti odgovora 2 neki se odgovori mog smatrati po,eljnijim a dr gi nepo,eljnijim sa dr #tvenog stanovi#ta. Eta 0ini osnov te po,eljnosti8 Aod sta%ilni! dr #tava, osnov po,eljnosti 0ine k lt rne, tradi.ionalne vrednosti i moralne norme (event alno i niverzalne vrednosti). ;ostoje na toj osnovi odre6ena o0ekivanja i za!tevi od 0lanova neke zajedni.e koja vr#e pritisak na pojedin.a, te se on ose-a nelagodno kad tre%a da iska,e stavove dr ga0ije od ti! o0ekivanja, 0ak i kada je nji!ov ispravnost veren. 4o zna0i da se javlja tenden.ija da dominantni stavovi nekoj sredini izgledaj jo# dominantniji. =va -e tenden.ija vi#e do-i do izra,aja koliko ispitanik s mnja da je istra,ivanje stvarno anonimno (podsetimo da s te s mnje izra,enije ispitivanj intervj om nego pitnikom). Aad se govori o ti.aj dr #tvene po,eljnosti na odgovaranje ispitanika, imaj se vid dva aspekta. @edan se odnosi na te,nj ispitanika da zadovolji o0ekivanja dr gi! lj di (dr #tvene sredine) 2 %ilo zato #to se pla#i da nije ispitivanje stvarno anonimno, %ilo zato #to ,eli da ostavi tisak na ispitiva0a. "r gi se odnosi

na potre% ispitanika za samopo#tovanjem i nastojanje da odr,i pozitivn slik o se%i sklad sa standardima date sredine. Ako %ismo prvi moment mogli nazvati o%manom, dr gi predstavlja samoo%man . Cj dima je prijatno da o se%i misle da s po#teni, !ra%ri, dr ,elj %ivi, pravedni, itd. / ovom dr gom sl 0aj re0 je o te#ko-ama tvr6ivanj stvarni! .rta i str kt re li0nosti a ne vrednosni! orijenta.ija, jer one po de5ini.iji predstavljaj sisteme svesni! verenja o po,eljnim o%li.ima i .iljevima pona#anja. :oglo %i se re-i da se z%og pri!va-eni! vrednosti i javlja samoo%mana. / anketnim istra,ivanjima ne#to je lak#e otkloniti prv nego dr g tenden.ij . Eta 0initi da se smanji na minim m ti.aj 5aktora dr #tvene po,eljnosti odgovora8 4re%a, naravno, ispitanika oslo%oditi stra!a da ispitivanje nije anonimno i da -e ga neko identi5ikovati. +ato je va,no o%ez%editi naj%olje slove ispitivanja (npr. mesto odgovaranja gde -e se ispitanik lagodno ose-ati, ispitivanje gr pi), sa0initi do%r instr k.ij , ne tra,iti s vi#ne detaljne podatke o ispitanik , voditi ra0 na o kontekst kojem se postavlja neko pitanje. "r go, tre%a iz%egavati re0i sa sna,nim emo.ionalnim na%ojem, z koje je 0esto vezivan dr #tveni pritisak, jer ispitani.i na nji! 0esto reag j a tomatski, %ez razmi#ljanja, po prin.ip slovnog re5leksa. 4re-e, pitanje tre%a tako 5orm lisati da ispitanike oslo%a6a stra!a od saop#tavanja odgovora koji s vi#e ili manje divergentni odnos na o%i0ajene ili po,eljne norme pona#anja i mi#ljenja. 4o se pre svega 0ini pogodnim vodom pitanje, kojem se pokaz je da se i takvi odgovori mog o0ekivati i da s za istra,iva0a svi odgovori pri!vatljivi. Ako, na primer, tre%a da saznamo da li s ispitani.i iza#li na poslednje iz%ore, a imamo razloga da ver jemo da %i neki od nji! to mogli prikriti iz stra!a da se ne pomisli kako nis lojalni gra6ani, pitanje se mo,e zapo0eti slede-im vodom: 7poznato je da na poslednje iz%ore znatan %roj gra6ana nije iza#ao iz razli0iti! razloga 2 jer je nezadovoljan svojim polo,ajem, iz%ornom pro.ed rom, na0inom kako se politi0ke partije pona#aj prema gra6anima, itd. "a li i vi spadate gr p gra6ana koji nis iza#li na iz%ore89. /z to, do%ro je da se ispitanik pon di mog -nost da o%razlo,i svoj odgovor (postavljanjem pitanja tipa 7+a#to89), 0ime se sni,ava event alna neprijatna tenzija, a z to se do%ijaj in5orma.ije o motivima (razlozima) pona#anja i stavova. ;itanje mo,e zapo0eti sa ravnote,avanjem podr#ke alternativama, npr.9Neki lj di misle da... A dr gi misle... Aakvo je va#e li0no mi#ljenje89 Aona0no, 0etvrto, me6 pon 6enim odgovorima (ako je re0 o takvom tip pitanja), izrazitije dr #tveno po,eljni odgovor ne tre%a da se na6e na po0etk liste ( ti.aj 5aktora primarnosti), pa ni na kraj liste (delovanje 5aktora sve,ine) ve- negde sredini i dr goj polovini liste odgovora. Na po0etk liste tre%a pravo staviti dr #tveno nepo,eljne ili manje po,eljne odgovore.

2.3.2.

P o!#(mi "(*ani *a "( !a#n' <o m'#a)i$' pitan$a

Aada je re0 o iz%or o%lika ili tipa pitanja, tre%a imati vid da je osnovna podela na otvorena (pitanja sa slo%odnim odgovorom) i zatvorena (sa pon 6enim odgovorima). "a %i se izvr#io adekvatan iz%or, tre%a znati i zeti o%zir prednosti i nedostatke jedne i dr ge vrste pitanja.

2.3.2.1. Prednosti zatvorenih pitanja

1. Bkonomi0nost, koja ima dva aspekta: a) lak#a za primen 2 ispitivanje je jednostavnije, %r,e, manje zamorno? %) omog - j %r, i sa manjim tro#kovima priprem za statisti0k o%rad i analiz , jer s kategorija odgovora napred date, dok kod otvoreni! pitanja moraj da se oda%er i de5ini# , a odgovori razvrstaj i kodiraj pre nego #to se prist pi statisti0koj o%radi i analizi. (. Bolje smeravaj na predvi6eni re5erentni okvir, jer osim pitanja i pon 6eni odgovori poma, da se raz me planirani smisao pitanja. Na primer, ako se postavi otvoreno pitanje 7Aakvo je va#e %ra0no stanje89 moglo %i se dogoditi da neko odgovori 7do%ro je9, ili da napi#e neki #aljiv odgovor, dok zatvoreno pitanje jasno stavlja do znanja da se misli na o%i0ni stat s. &. $tr kt riraj o%last i 5iksiraj odre6ene elemente sklad sa .iljevima istra,ivanja, kategori# sadr,aj na na0in koji je najadekvatniji za .iljeve datog istra,ivanja. Na primer, ako %i se postavilo otvoreno pitanje o zanimanj , ispitani.i %i gr pisali pro5esije na vrlo razli0ite na0ine (neki %i davali op#tije, a dr gi konkretnije nazive), a istra,iva0 je mo,da zainteresovan za sasvim odre6en kategoriza.ij .

F. >z%egn ti s nepre.izni i neodre6eni odgovori, kakvi se 0esto javljaj na otvorenim pitanjima. Na primer, na otvoreno pitanje 7za#to si oda%rao %a# ovo zanimanje9 (ili za#to neko voli da se dr ,i sa odre6enom oso%om) de#ava se da ispitani.i ka, : 7ima mnogo razloga9 a da ne naved ni jedan konkretan, ili da saop#te neki dr gi neodre6eni odgovor.

2.3.2.2. !edostaci i ogranienja zatvorenih pitanja

1. +atvorena pitanja, vi#e nego otvorena, podstiu ispitanika da se opredele za neki od odgovora 0ak i kada nema nikakav stav ili mi#ljenje, odnosno kada je nein5ormisan. 1e- smo napomen li da je ispitanik neprijatno da poka,e da je neznali.a ili nekompetentan kad pretpostavlja da se od njega o0ek je o%rn to, pa stoga neki pokaz j sklonost da zaokr ,e %ilo koji odgovor, a pogotov onaj koji zv 0i smisleno. Aod otvoreni! pitanja ispitani.i iz%egavaj da pi# odgovor kad nemaj #ta da ka, , jer se pla#e da %i se takvom odgovor mogla nazreti nji!ova nekompetentnost. ;rosto im je lak#e da presko0e pitanje. Aod zatvoreni! pitanja sve izgleda jednostavnije 2 dovoljno je podv -i ili zaokr ,iti neki odgovor. ;onekad s spremni da pri!vate 0ak i %esmislene odgovore. (. Ponu"eni odgovori mogu biti neadekvatni ili je njihov broj nedovoljan (nis predstavljene sve realne kategorije). ;ostoji, dakle, mog -nost da ni jedan od pon 6eni! odgovora ne izra,ava i ne opis je na prikladan na0in mi#ljenje, stav ili pona#anje ispitanika. / tom sl 0aj on je prin 6en da tra,i pri%li,an (koji ipak mo,e %iti prili0no neadekvatan), ili da podvla0i %ilo koji odgovor. Nevolja je tome #to istra,iva0 kasnije, analizi, svaki podv 0eni ili zaokr ,eni odgovor tretira kao da on izra,ava naja tenti0nije mi#ljenje ispitanika. &. #ormalno isti odgovor moe za razliite ispitanike imati razliita znaenja , ali istra,iva0 ne-e to otkriti, osim ako postavi dodatno pitanje tipa 7za#to89. 4o dovodi do gre#aka nalazima, pa i do sasvim krivi! zaklj 0aka, koliko veliki %roj ispitanika pogre#no s!vati neki pon 6eni odgovor. $la%osti zatvoreni! pitanja kaz j na izvestan na0in na prednosti otvoreni! i o%rn to. $toga konkretnom sl 0aj tre%a videti da li je ve-a verovatno-a da -e do izra,aja do-i sla%e ili do%re strane neke kategorije pitanja. Najop#tije posmatrano, mo,e se zaklj 0iti da se otvorena pitanja 0e#-e koriste preliminarnim i eksplorativnim istra,ivanjima, tj. onda kada istra,iva0 ne mo,e po zdano da predvidi sve va,ne i relevantne kategorije odgovora. "o do%ri! zatvoreni! pitanja dolazi se na osnov izvesnog %roja ispitivanja sa otvorenim pitanjima. /z to, istra,iva0 se opredelj je za otvorena pitanja i kada je zainteresovan da do%ije spe.i5i0ne, li0ne 5orm la.ije samog ispitanika, koje -e podvr-i kvalitativnoj analizi ili potre%iti za kompletnij interpreta.ij kvantitativni! podataka, navode-i konkretne odgovore kao primere i il stra.ije za kategorije odgovora koje s ve- poznate i ranije ili tada tvr6ene. +atvorena pitanja s , naravno, pogodna i potre%na za eksplikativna istra,ivanja jer s odgovori tako 5orm lisani da se preko nji! mo,e potvrditi ili osporiti neka !ipoteza ili deo !ipoteze. "a %i se do#lo do do%ri! zatvoreni! pitanja mo,e se preliminarnim i pro%nim verzijama potre%iti neka vrsta pol zatvoreni! pitanja, tj. pitanja kojima s pon 6eni neki odgovori, ali je ispitanik omog -eno (i 0ak m se s geri#e) da dopi#e i dr ge relevantne odgovore. / klasi0nim pitni.ima se o%i0no postavljaj i otvorena i zatvorena pitanja, a ponekad se 0ak isto pitanje postavlja i na jedan i na dr gi na0in radi neke vrste kontrole, pri 0em s te dve 5orm la.ije o%i0no razdvojene nizom dr gi! pitanja.

2.3.2.3. $rste zatvorenih pitanja

;ostoje dve osnovne vrste zatvoreni! pitanja: alternativna ili dihotomna i pitanja s viestrukim izborom (multiple choice). Aako sam naziv govori, di!otomna pitanja se odlik j time #to se n de dve kategorije odgovora: da i ne? ta0no i neta0no? sla,em se i ne sla,em se? pri!vatam i ne pri!vatam, i sli0no. ;o#to je re0 samo o dve, me6 so%no s protstavljene kategorije, logi0no je da s ova pitanja pogodna za tvr6ivanje osnovni! 0injeni.a i za sit a.ije kad stvarno dolazi do polarizacije mi#ljenja, stavova, opredeljivanja po model re5erend ma 2 npr. pri!vatanje ili od%a.ivanje predloga nekog zakonskog ili dr gog propisa, odl ka o

odre6enoj promeni pred ze- , iz%or izme6 dva kandidata, itd. >stra,iva0i s , me6 tim, 0esto dilemi da li ipak da klj 0e i neki srednji odgovor 2 npr. 7neodl 0an sam9, 7svejedno mi je9, 7nisam sig ran9, 7kole%am se9, 7ni jedno9, 7ne znam9 i sli0no. $tvarni razlozi za klj 0ivanje tog tre-eg odgovora 0esto postoje jer je vek mog -e da -e izvestan %roj ispitanika da se kole%a ili da ne pri!vata ni jedno od krajnji! re#enja 0ak i kada se od njega za!teva takvo opredeljenje. No, s dr ge strane, klj 0ivanje srednjeg odgovora provo.ira gre#k .entralne tenden.ije 2 sklonost izvesnog %roja ispitanika da se olako odl 0e za taj odgovor stra! da -e pogre#iti ako iza%er jedn od krajnosti, 0ak i ako s intimno naklonjeni jednom od prvo%itna dva krajnja odgovora. :o,e se izv -i slede-i zaklj 0ak: ako ,elimo da stanovimo koliki je %roj ispitanika 0vrsto opredeljen za jedn ili dr g krajnj alternativ , namerno vodimo i tre-i, srednji odgovor, koji -e 7pok piti9 sve one koji se vi#e ili manje kole%aj ili nemaj nikakvog stava? ako ,elimo da stanovimo koliki je %roj oso%a vi#e naklonjen 2 makar i za nijans 2 jednom ili dr gom krajnjem odgovor , svesno tre%a isklj 0iti tre-i, srednji odgovor. Dlavna sla%ost di!otomni! pitanja ispitivanj stavova i verenja je pravo tome #to tvr6 j gr % kategoriza.ij . Aada je re0 o stavovima, takvim pitanjima se ispit je samo valencija, ali ne i intenzitet stava. = njem se, event alno, mo,e zaklj 0ivati tek iz sk pa pitanja. /mesto di!otomni!, istra,iva0i se 0esto opredelj j za jedn varijant pitanja vi#estr kog iz%ora 2 skal samopro.ene stavova i verenja. ;omo- pitanja vi#estr kog iz%ora otkrivaj se razlike kvalitet (vrsti) pona#anja, mi#ljenja i motiva (npr. na0in provo6enja slo%odnog vremena) ili pak intenzitet verenja, stavova, vrednosni! orijenta.ija, kojem sl 0aj pitanje s vi#estr kim iz%orom postaj skale pro.ene. =va pitanja se sastoje od potke (ili grede) kojoj se nazna0 je predmet ispitivanja i postavlja pitanje, i liste odgovora ili listine (karte), kojoj s dati razli0iti mog -i odgovori. ;otka se mo,e zavr#iti o%lik pitanja ili nedovr#enog s da, kojem sl 0aj pon 6eni odgovori predstavljaj mog -e zavr#etke tog iskaza. Nastoji se da potka o% !vati #to vi#e zajedni0ki! elemenata (stoga mo,e %iti relativno d ga0ka) kako %i odgovori %ili jednostavniji i kra-i. :e6 tim, ni potka ne tre%a da klj 0 je ne%itne detalje, jer tada pitanje postaje te#ko raz mljivo i izaziva zamor ili otpor. 3az me se, ako se potka zavr#ava o%lik nedovr#enog s da, svaki od pon 6eni! odgovora mora %iti sa njom gramati0ki skla6en 2 da se sla,e rod , %roj , pade, i vremen . Nije do%ro ako je neki odgovor izrazito d ,i ili kra-i od ostali!, jer ispitani.i mog misliti da se najd ,em krije 7ta0an9 ili po,eljan odgovor (#to se, na ,alost, 0esto i doga6a), a da je najkra-i neki nepotp n i 7neispravan9 odgovor. 4re%a, naravno, iz%e-i i sve dr ge detalje preko koji! ispitanik pok #ava da zaklj 0i koji je odgovor ispravan ili po,eljan. ;rime-eno je da kada s odgovori vid %rojki 2 ispitivanjima in5ormisanosti 2 ispitani.i 0e#-e %iraj srednje %rojke (ako ne znaj ta0an odgovor), ra0 naj -i da -e tada najmanje pogre#iti (.entralna tenden.ija). $toga istra,iva0, kada ispit je in5ormisanost, ne tre%a pitanja tako da konstit i#e da 0esto ta0an odgovor % de srednja %rojka. Ako s odgovori ver%alnog karaktera, o0eno je da ispitani.i pokaz j tenden.ij da 0e#-e %iraj odgovore na kraj i, pogotovo, na po0etk liste. $toga jo# jednom napominjemo da odgovore koji se mog o.eniti kao dr #tveno po,elji ne %i tre%alo stavljati na po0etk , pa ni na samom kraj liste. :etodolozi savet j da se listi odgovora na6e i alternativa 7 neto drugo9 sa .rtom na kojoj %i ispitanik pisao konkretni odgovor. Ako znatan %roj ispitanika (dovoljno je i 1*G) dopis je ne#to, to je znak da pon 6eni odgovori nis adekvatni ili is.rpni, pa se na osnov dopisani! odgovora mo,e sa0initi jo# neka kategorija. / svakom sl 0aj , ovo re#enje tre%a primenjivati preliminarnim i pro%nim istra,ivanjima, kada istra,iva0 jo# nije sig ran koje s mog -e kategorije odgovora, dok se kasnije pitanje mo,e sasvim zatvoriti. ;rilikom 5orm lisanja odgovora koji -e se pon diti, tre%a voditi ra0 na o tome da se kategorije ne preklapaj i da ne % d vrlo razli0itog nivoa op#tosti (da jedna ne klj 0 je neke dr ge). Na primer, ako se ispitivanj razloga dr ,enja pojavlj j odgovori 7spreman da pomogne dr gome9, 7po zdan je9, 7nije se%i0an9 i 7dobar drug9, jasno je da je kategorija 7do%ar dr g9 vrlo #iroka i da prakti0no klj 0 je sve pret!odne kategorije. >stra,iva0 se 0esto pita koliko odgovora mo,e pon diti ispitanik . 4o, naravno, zavisi i od prirode pojave i od mog -nosti ispitanika. ;et'#est kategorija je optimalno, ali se nekad ne mo,e iz%e-i i ve-i %roj.

:nogo pon 6eni! odgovora ote,ava nji!ovo di5eren.iranje i od ispitanika prakti0no za!teva da i! najpre na 0i, jer ne mo,e toliko da i! o% !vati jednom akt opa,anja ili zadr,i kratkoro0noj memoriji. >spitanik o%avezno tre%a napomen ti koliko odgovora sme da zaokr ,i ili podv 0e. Naj0e#-e se za!teva iz%or jednog (npr. najva,niji motiv za o%avljanje neke aktivnosti), ali se ne retko dozvoljava da se zaokr ,i vi#e odgovora 2 ponekad ograni0en %roj, a ponekad neograni0en. 1alja imati vid da koliko ispitanik zaokr ,i vi#e odgovora, o%radi podataka se svaki pon 6eni odgovor okvir datog pitanja mora tretirati kao di!otomno pitanje, tj. evidentira-e se kao 7da9 (zaokr ,eno) i 7ne9 (nezaokr ,eno). >stra,iva0 mo,e na izvestan na0in kom%inovati di!otomna i pitanja vi#estr kog iz%ora. Neki metodolozi vezi sa ver%alnom 5orm la.ijom (5akti0ki je to i vezi sa smislom) pitanja daj kratke prepor ke, koje predstavljaj nek vrst sa,ete por ke izvedene iz saznanja o pro%lemima vezi sa ver%alnom 5orm la.ijom i na0inima nji!ovog razre#avanja. Nave#-emo sa,eto neke od ti! prepor ka. 1. %potrebljavaj rei koje su poznate svim ispitanicima . =vde va,i na0elo najsla%ije karike, #to zna0i da tre%a imati vid najmanje o%razovane i najmanje inteligentne a ne prose0ne ispitanike. ;arten, na primer, ka,e da se ispitivanjima #iroke pop la.ije mo,e smatrati da je pitanje do%ro ako ga raz me dete od H do 8 godina. 4o je mo,da preo#tar kriterij m 2 sve zavisi od pop la.ije na kojoj se vr#i istra,ivanje 2 ali svakom sl 0aj tre%a voditi ra0 na o nivo in5ormisanosti i o%razovanj % d -i! ispitanika. (. #ormulii pitanje tako da se mogu dobiti tano eljeni podaci , #to zna0i da pitanja moraj %iti precizno 5orm lisana i da tra,e onoliko precizne odgovore koliko priroda podataka to dop #ta. Na primer, mesto da se na pitanja 7da li 0esto odlazite %ioskop89 pon de odgovori 70esto9, 7povremeno9, 7retko9, %olje je odgovore 5orm lisati navo6enjem 0estalosti jedini.i vremena (npr. jednom do dva p ta nedeljno, dva'tri p ta mese0no, tri'0etiri p ta godi#nje i sli0no) ili te odredni.e navesti zagradi, z prve odgovore, kao mala o%ja#njenja nji!ovog zna0enja. &. &zbegavaj viesmislena i neodre"ena pitanja. ;itanje mo,e %iti neodre6eno i vi#esmisleno z%og nejasni! i neodre6eni! re0i, ali i zato #to se jednom pitanj 5akti0ki sadr,i dva ili vi#e pitanja (npr. 7 da li je osoba ' plaljiva i povuena89), pa ispitanik mo,e da se slo,i sa jednim, ali ne i sa dr gim delom pitanja. F. &zbegavaj pitanja koja sugeriu odgovore (pristrasna pitanja ). =va gre#ka se mo,e dogoditi z%og toga: a) #to je potre%ljena s gestivna 5orm la.ija, %) jer s spomen ta neka gledna imena (npr. da neka oso%a od a toriteta misli ili 0ini to i to), .) jer s potre%ljeni stereotipi i re0i sa emo.ionalnim na%ojem (demokratija, slo%oda, po#tenje itd.) ). )lternative kod pitanja viestrukog izbora treba da su prikladne , #to zna0i: a) da s po sadr,aj realisti0ne (izra,avaj kategorije mi#ljenja i stavove koji se stvarno javljaj pop la.iji), %) da s is.rpne (pokrivaj sve najva,nije mog -nosti planiranoj o%lasti), .) da s na realisti0ni na0in i 5orm lisane, tj. predstavljaj mog -e na0ine izra,avanja, a ne ne o%i0ajene i %izarne 5orm la.ije, d) tre%a da % d vezi sa !ipotezama, i e) ako je potre%no, klj 0iti i alternativ 7ne#to dr go9 sa .rtom za pisivanje konkretnog odgovora. H. *dlui da li +e upotrebiti personalizovanu ormulaciju pitanja . / personalizovanoj 5orm la.iji se za!teva od ispitanika da ka,e kako %i se on lino u nekoj situaciji ponaao , ili kako %i se opredelio ako %i morao da o%avlja nek radnj , dok se nepersonalizovanoj tra,i na0elni stav ili eval a.ija ne0ega.

2.3.2.,. -alupov kvintamenzionalni plan pitanja

>stra,iva0 javnog mnjenja (i osniva0 poznatog instit ta), D. Dall p, je na osnov vi#egodi#njeg isk stva kazao na to da se kom%ina.ijom pet razli0iti! kategorija pitanja (ot da naziv 7kvintamenzionalni plan9) mog prevazi-i razli0iti prigovori vezi sa ver%alnom 5orm la.ijom pitanja, o kojima smo govorili. 3e0 je o slede-im kategorijama pitanja: 1) 5ilter pitanja (pitanja za merenje o%ave#tenosti), () otvorena pitanja ili pitanja sa slo%odnim odgovorom, &) di!otomna pitanja,

F) pitanja 7za#to9 (za tvr6ivanje razloga), )) pitanja za merenje intenziteta. Naravno, nije prosto stvar tome da se pitnik javlja ovi! pet kategorija pitanja ve- #to se ona primenj j na isti predmet ispitivanja. ;retpostavimo, na primer, da se ispit j stavovi i mi#ljenja o na.rt stat ta nekog 5ak lteta. Cogi0no %i %ilo da se najpre sk pom pitanja proveri da li s ispitani.i in5ormisani o tom na.rt i razli0itim re#enjima koja se njem predla, . Ako s ispitani.i izri0ito neo%ave#teni, intervj se prekida, a pitnik se isklj 0 je iz statisti0ke o%rade ili pose%no analizira (ot da naziv 5ilter pitanja). Nakon ove kategorije pitanja od ispitanika se za!teva da svojim re0ima kratko 5orm li#e svoj op#ti tisak ili mi#ljenje o na.rt .elini ili o pojedinim delovima. +atim se nizom di!otomni! pitanja mo,e tvr6ivati da li ispitanik pri!vata (podr,ava) ili ne pri!vata pojedina re#enja (npr. o %roj ispitni! rokova, slovima pisa naredn godin i dr.). /z najva,nija pitanja mo,e se postaviti i pitanje 7za#to89 kojem -e ispitanik navesti razloge (motive) za svoje stavove. Aona0no, vezi sa nekim va,nim aspektima na.rta mo,e se postaviti nekoliko pitanja za merenje intenziteta stava ili zadovoljstva re#enjima (npr. eval a.ija na.rta .elini, ili o.ena vrednosti pojedini! re#enja). Aao #to se iz svega mo,e o0iti, ovaj plan kom%in je razli0ite kategorije pitanja koja se odnose na predmet ispitivanja, kako %i se sla%osti jedne kategorije kompenzovale do%rim stranama dr gi! kategorija. =vaj sistem je prvom red pogodan za prod %ljenije i svestranije ispitivanje ,e za!va-eni! tema koje s predmet javnog mnjenja. Nevolja je tome #to takvo re#enje dovodi do velikog rasta %roja pitanja pa ga je zato te#ko primeniti istra,ivanjima sa #irokim tematskim za!vatom. No, ako malo elasti0nije s!vatimo osnovn por k , mo,emo zaklj 0iti da se mo,e kom%inovati i manji %roj kategorija i da za svak varija%l tre%a prona-i najadekvatinij kom%ina.ij (npr. zatvorena pitanja sa pitanjima 7za#to89 i ponekim otvorenim pitanjem).

2.2.

O34IKOVANJE UPITNIKA

;ro.es 5orm lisanja pitanja, ako se prvi p t ispit je neka tema, mo,e da potraje prili0no d go (jer nije lako izna-i naj%olj str kt r i 5orm la.ij pitanja), ali kada je jednom zavr#en, ostaje da se pitanja rasporede i pitnik o%lik je 5ormi kakva -e %iti potre%ljena ispitivanj . =%likovanje pitnika kao .eline klj 0 je: a) iz%or rasporeda i redosleda pitanja, %) priprem p tstava i .) iz%or te!ni0ki! re#enja i odre6ivanje k pnog viz elnog izgleda pitnika (dizajn).

2.2.1.

O% (&i"an$( aspo (%a pitan$a .st at(0i$a 'pitnika/

Neisk snom istra,iva0 mo,da izgleda da je sasvim svejedno kojim -e se redosledom postavljati pitanja, ili da je 0ak po,eljno da pitanja % d raspore6ena prema prin.ip sl 0ajnosti, kako %i se odr,ala % dnom pa,nja ispitanika ili iznenadnim pitanjima ispitanik %io !va-en nek 7zamk 9, da m se 7i#0 pa9 ta0an podatak. Ali, nas mi0an raspored 0esto remeti motiva.ij ispitanika i ote,ava s!vatanje i pra-enje pitanja, jer je ispitanik te#ko da se pre%a. je iz jednog mentalnog okvira dr gi. ;ri tom tre%a imati vid da na zna0enje pitanja ti0e i kontekst kojem se pitanje na#lo. $toga, dakle, tre%a iza%rati neki prikladan raspored koji -e omog -iti lak#e i %r,e odgovaranje na pitnik. Dovori se 0esto o psiholokom i logikom rasporedu ili strategiji upitnika . 4o, me6 tim, nis dva pose%na ili alternativna rasporeda ve- pre dva momenta o kojima tre%a istovremeno voditi ra0 na kada se %ira i odre6 je redosled pitanja. +ato je %olje govoriti o psiholokom i logikom aspekt redosleda i rasporeda pitanja.

2.2.1.1. Psiholoka strategija

;si!olo#ka strategija je takav raspored i redosled pitanja koji omog - je da se spostavi do%ar kontakt sa ispitanikom, da se pro% di interesovanje za ispitivanje i odr,i motiva.ija i kom nika.ija na potre%nom nivo tokom .elog ispitivanja. /kratko, s #tina psi!olo#ke strategije je motivisanj ispitanika za slo%odno i iskreno odgovaranje na pitnik. 4akvom raspolo,enj , dakako, doprinosi do%ro spostavljeni prvi kontakt, do%ro sa0injeno p tstvo i k pan izgled pitnika, ali nes mnjivo na motiva.ij ti0e i redosled pitanja. / tom smisl oso%ito s va,na po0etna pitanja. =snovni prin.ip je da ta pitanja tre%a da izazovu interesovanje

za ispitivanje ili %ar da ne pro% de otpor. 4re%a imati na m da je najve-i otpor na po0etk ispitivanja i da je ispitanik lak#e da odma! od%ije ili na samom po0etk prekine ispitivanje nego da ga kasnije prekine. +ato po0etna pitanja tre%a da % d ne tralna, laka ili zanimljiva, na na0in koji ne-e pro% diti stra! ili dr ge negativne emo.ije, kao #to to 0ine na primer, pitanja koja zadir emo.ionalne komplekse ili d %oke moralne dileme. ;si!olo#ka strategija za!teva, sli0no didakti0nim prin.ipima, da se po0etk postavljaj lak#a a kasnije te,a i slo,enija pitanja i da prelaz sa lak#i! na te,a % de postepen, da ne 5r strira ispitanika. /z to, insistira se na tome da se ne postavljaj s vi#e rano emo.ionalno osetljiva pitanja. Neki metodolozi pozoravaj da pri postavljanj li0no i dr #tveno osetljivi! pitanja ispitanik tre%a omog -iti da o%jasni svoje pona#anje i opredeljenje (da se ne pla#i da -e %iti o.enjen kao aso.ijalni tip), koj svr! s pogodna pitanja tipa 7za#to9 (ili 7o%jasnite malo va# odgovor9), svejedno da li -e se poda.i potre%iti za analiz ili -e pitanje imati samo psi!olo#k 5 nk.ij . >spitanika z% nj je i nagli prelazak s jedne o%lasti na dr g (kada neki i novim pitanjima prist paj iz starog re5erentnog okvira), pa je z%og toga prepor 0ljivo da se jednom'dve re0eni.e konstat je da je zavr#eno istra,ivanje o jednoj o%lasti i da sada istra,iva0a interes je pona#anje, stavovi ili mi#ljenja vezi sa nekim dr gim pojavama. Aona0no, i zavr#etak pitnika i intervj a tre%a da ima psi!olo#ki pri!vatljiv 5orm . =%i0no se pre za!valjivanja ispitanik pitnik napi#e: 7ako ,elite jo# ne#to da ka,ete vezi sa ovim pitnikom ili o ne0em o 0em vas nismo pitali, a vi %iste ,eleli da govorite, mo,ete to ovde napisati9. ;osle toga, naravno sledi: 7!vala na saradnjiI9.

2.,.1.2. .ogika strategija

Cogi0ka strategija pitanika je takav redosled pitanja koji omog - je postepeno prodiranje str kt r mi#ljenja, znanja, stavova i pona#anja koji s predmet istra,ivanja, postepeno vo6enje iz jednog misaonog okvira dr gi. 3edosled pitanja tre%a da % de sklad sa prirodnim tokom razmi#ljanja i razvijanja teme, da olak#ava kom nika.ij , a ne da z% nj je ispitanika ili dovodi do pogre#nog raz mevanja pitanja. +ato, prin.ip , pitanja koja se odnose na jedn o%last tre%a da se na6 na jednom mest . B d -i da s 0esto pitanja razli0itog nivoa op#tosti, predla, se dve alternativne strategije: raspored u obliku levka i raspored u obliku izvmutog levka. 3aspored o%lik levka zna0i da se najpre postavljaj najop#tije, a potom sve spe.i5i0nija i spe.i5i0nija pitanja. ;ost pak je, naravno, o%ratan kod izvrn tog levka, ali s o%a na odre6en na0in logi0na 2 prvi odgovara ded ktivnom a dr gi ind ktivnom post pk . Na primer, ispitanike mo,emo najpre pitati da li s .elini zev zadovoljni svojim st dijama, a potom da tra,imo podatke o zadovoljstv vezi sa pojedinim predmetima i aspektima st dija. =%rn t post pak je %olji kada je ispitani.ima lak#e da prvo saop#te spe.i5i0ne stavove i verenja i da tek nakon aktualizovanja ti! konkretni! elemenata pok #aj rezimirati op#ti tisak i izvesti op#ti stav. $trogo logi0an raspored mo,e imati odre6enim okolnostima i izvesni! mana. >spitanik, naime, mo,e %irati neki odgovor ne zato #to on ta0no izra,ava njegovo mi#ljenje ve- zato #to tom tren tk ose-a o%avez da na to pitanje odgovara sklad sa ve- datim odgovorom na pred!odno pitanje. 4ako se z%og odre6enog rasporeda pitanja pre.enj je doslednost stavovima i pona#anj ispitanika. +ato, kad postoje razlozi za s mnj (ili, jo# %olje, kad se pro%nom ispitivanj to potvrdi) da jedno pitanje ti0e na na0in odgovaranja na naredna pitanja, takva pitanja tre%a pitnik razdvojiti. =k pljanje pitanja koja se odnose na ist o%last i namernim razdvajanjem neki! za koje se pretpostavlja da ne %i %ilo do%ro da se na6 jedna pored dr gi!, do%ija se slo,enija strategija, koja pok #ava da ostvari do%re logi0ke i psi!olo#ke prin.ipe, a iz%egne mog -e sla%osti. > Dal pov kvintamenzionalni plan pitanja se mo,e smatrati jednom varijantom slo,enije strategije pitnika ako se kategorije pitanja primenj j redom kojim s ovom tekst prikazane. / sklop stvaranja k pne spe#ne strategije ispitivanja, pitnik se nose i pitanja koja s spe.i5i0na po svojoj 5 nk.iji. 4akva s , na primer, pitanja za spava0e (7 sleeper /uestions9), koja sl ,e za pro.en koliko ispitani.i zaokr , j odgovore nas mi.e, nepa,ljivo, ne razmi#ljaj -i o onome na #ta se pitanje odnosi. 3e0 je o tome da se me6 smislene alternative vodi i neka aps rdna, 5iktivna, %esmislena, koj ne %i

niko zaokr ,io ako je dovoljno pa,ljiv i 7% dan9. Na osnov pro.enta ispitanika koji zaokr , j takv alternativ zaklj 0 je se koliko je ispitanika na isti na0in zaokr ,ilo i smislene odgovore, jer po zakon verovatno-e nepa,ljivi i nezainteresovani ispitani.i -e zaokr ,ivati i smislene odgovore. Na primer, ako je pitanj sa pet odgovora &G zaokr ,ilo aps rdn alternativ , mo,e se zaklj 0iti da je oko 1)G ispitanika nas mi0no i ne razmi#ljaj -i odgovaralo na pitanje .elini, #to, dakako, ne zna0i da nema i oni! koji s vrlo pa,ljivo i promi#ljeno varali. /pravo zato #to ima ispitanika koji svesno o%manj j , mog se vesti i pitanja ili 0itave skale za prover sklonosti laganj , tj. pitanja kojima je napred poznato koji je odgovor la,an.

2.2.2.

P ip (ma inst 'k)i$a

>nstr k.ije tre%a da sadr,e %itne in5orma.ije o istra,ivanj i na0in odgovaranja na pitnik i pojedina pitanja. $toga se ponekad razlik j tri vrste instr k.ija, ili tri mog -a dela p tstva: op#ta instr k.ija, pose%na (koja se odnosi na pitnik .elini) i, event alno spe.i5i0na, koja se daje z pojedina pitanja ili gripe pitanja. =p#ta instr k.ija i nije pravo p tstvo za odgovaranje na pitnik ve- predstavlja niz in5orma.ija o istra,ivanj i o%ja#njenja koja se daj ispitanik , a za koja se pretpostavlja da mog povoljno ti.ati na adekvatno pona#anje ispitanika sit a.iji ispitivanja. 4o s zapravo odgovori na pitanja koja ispitanik postavlja glasno ili se%i: #ta se ispit je, ko organiz je i vr#i istra,ivanje, kakva je svr!a ispitivanja, ko lazi zorak (za#to %a# ja), da li je ispitivanje anonimno (mog li se o0ekivati neke nepovoljne posledi.e ako iskreno odgovara na pitnik) i sli0no. 4akve in5orma.ije se saop#tavaj smeno, s sret sa ispitanikom, kada tre%a spostaviti kontakt i motivisati ispitanika da 0estv je istra,ivanj . No do%ro je (i o%i0no se to 0ini) ponoviti te iste in5orma.ije na samom pitnik , kojem sl 0aj one 0ine prvi deo (prvi pas s) p tstv na pitnik . >nstr k.ija koja se odnosi na pitnik predstavlja p tstvo o na0in odgovaranja na pitanja. +avisno od slo,enosti pitanja, ona mo,e %iti d ,a ili kra-a, sa event alnim navo6enjem karakteristi0ni! primera. =%i0no se nagla#ava da postoje dve vrste pitanja (ako postoje): jedna na koja sam ispitanik 5orm li#e odgovor i dr ga na koja s ve- pon 6eni odgovori, a zadatak ispitanika je da zaokr ,i jedan (ili vi#e, ako je to nekom pitanj dozvoljeno) koji naj%olje izra,ava njegovo mi#ljenje i verenje ili naj%olje opis j pona#anje. >spitani.i s zamoljeni da pa,ljivo pro0itaj svako pitanje i da iskreno odgovore na nji! jer je ispitivanje anonimno, a poda.i -e %iti potre%ljeni samo za na 0n analiz . Aona0no, kad se %itno menja na0in odgovaranja na pitanja pitnik , mog se pojaviti i spe.i5i0ne instr k.ije z neko pose%no pitanje ili gr p pitanja. Naime, ne %i imalo svr!e da se ta instr k.ija daje na po0etk pitnika, jer %i ispitani.i me6 vremen nj za%oravili, pa se zato te spe.i5i0ne in5orma.ije moraj dati neposredno pre postavljanja pitanja ili sklop izlaganja pitanja.

2.2.3.

I*!o t(+n-ki+ (=(n$a i "i*'(#no o!#iko"an$( 'pitnika

4e!ni0ko o%likovanje i dizajniranje se odnose na 5ormat, razli0ita te!ni0ka re#enja, vrst i kvalitet #tampe, prostorn veli0in slova, kontraste, potre% %oja, g stin redova, re#enja pogled na0ina odgovaranja i razli0ita dr ga gra5i0ka re#enja. >z%or re#enja zavisi, naravno, od materijalni! i te!nolo#ki! mog -nosti, ali n tar ti! ograni0enja kriterij mi tre%a da % d : a) op#ti izgled, odnosno viz elni tisak koji ostavlja pitnik, %) lako-a primeni pitnika, i .) laka i %rza priprema podataka za o%rad . Naime, pitnik, tre%a da ostavlja prijatan tisak, da doprinese motivisanj ispitanika za 0estvovanje istra,ivanj . Co#a #tampa, sla%a 0itljivost, aljkav izgled, prevelika g stina pitanja i redova, tisak da je pitnik vrlo glomazan del j od%ojno na ispitanika. Ne tre%a, dakle, pot.eniti zna0aj viz elnog izgleda za ostvarivanje do%re motiva.ije i saradnje sa ispitanikom. ;ored do%rog tiska, te!ni0ka i viz elna re#enja tre%a da omog -e lak#e r kovanje primeni pitnika, da se iz%egn mog -e te!ni0ke gre#ke i nepotre%no g %ljenje vremena. +ato je va,no da pitanja % d 0itljiva, o0ljiva (jasno odvojena jedna od dr gi!), da se lista odgovora jasno di5eren.ira od potke (stoga s odgovori malo v 0eni odnos na potk ) da se, event alno, najva,nije in5orma.ije gra5i0ki istakn , itd. Aona0no, te,i se da se primene re#enja koja -e omog -iti %r, priprem za o%rad i sam o%rad podataka. $toga se, na primer, pitnik nose tzv. k -i.e (kvadrati-i ili sli0ni okviri) koje -e saradni.i

pisivati #i5re odgovora. >stra,iva0i, tako6e, 0esto napred pis j #i5re pored odgovora, te ispitanik ima zadatak da zaokr ,i #i5r odgovora a ne sam odgovor. Najzad, istra,iva0i ponekad pripremaj ( glavnom kada se radi o skalama i standardizovanim pitni.ima) pose%an list za odgovore kojem -e ispitani.i zaokr ,iti (ili pre.rtati) oznak svog odgovora. / tom sl 0aj isti primer.i pitnika se koriste vi#e p ta, tj. sa manjim %rojem pitnika se mo,e ispitati veliki %roj ispitanika. $em toga, list za odgovore je podesniji za #i5riranje i no#enje podataka datotek . No valja imati vid da s za!tevi za lak# primen pitnika i lak# o%rad podataka 0esto koliziji, jer je, re.imo, primena lak#a kad se odgovori ozna0avaj samom pitnik , a o%rada lak#a kad se %ele,e na pose%an list za odgovore. >stra,iva0 tre%a da zme o%zir nivo o%razovanja i isk stva svoji! ispitanika, d ,in pitnika i koli0in vremena kojim raspola, ispitani.i i da nepovoljnim okolnostima prednost da lak#oj primeni, jer nikakva %rza i valjana o%rada ne mo,e da popravi gre#ke koje se 0ine tok prik pljanja podataka.

2.>.

PROVERA UPITNIKA

:a koliko se istra,iva0 tr dio i %io isk san, izradi pitnika se mog potkrasti neke gre#ke koje se mog otkriti samo empirijskom proverom. $toga se savet je da se vek izvr#i jedno ili vi#e pro%ni! istra,ivanja. @edn varijant predstavlja provera raz mljivosti pitanja i kvaliteta kom nika.ije, koja se o%i0no izvodi p tem intervj a i na ograni0enom zork . (dvadesetak' tridesetak ispitanika iz pop la.ije na kojoj -e se primenjivati pitnik). >spitani.ima se ka,e da odma! signaliziraj koja im pitanja ili pojedine re0i nis poznate. /z to se o%i0no ispit je i 0estalost odgovora na zatvorena pitanja kako %i se moglo pro.eniti (ne i po zdano odrediti) diskriminativnost pitanja. =va provera se izvodi tokom izrade pitnika, a svr!a joj je da se izvr#i neop!odna popravka i re5orm la.ija pitanja. ;ored ovi! ograni0eni! provera, vr#i se i provera pitnika .elini (metrijski! i dr gi! glo%alni! karakteristika), kada s ve- otklonjene gr %e gre#ke vezane za 5orm la.ij pitanja. 4ada se mo,e proveravati: a) raspodela odgovora na pojedina pitanja, %) interkorela.ija me6 pitanjima koja se odnose na isti predmet ispitivanja (kako %i se od%a.ila pitanja koja se ne klapaj ), .) 5 nk.ionalnost iza%rane strategije pitnika, d) trajanje ispitivanja, e) po zdanost pitnika, 5) validnost. :o,e se izvr#iti jedna ili vi#e provera ove vrste, jer svaka oz%iljnija revizija za!teva, pravil , nov prover . 1alidnost klasi0nog (eksplorativnog i ekstenzivnog) pitnika retko se empirijski proverava 2 o%i0no se istra,iva0 zadovoljava o0iglednom, odnosno pro.enjenom validno#- sadr,aja pitanja 2 ali se, prin.ip , i ona mo,e proveravati i do%ro %i %ilo proveriti je (npr. pore6enjem poznati! gr pa). ;oda.i iz pro%nog ispitivanja pitnikom se sre6 j , ta%eliraj i na odgovaraj -i na0in o%rad j 2 npr. izra0 navaj se 5rekven.ije, pro.enti, kr#taj najva,nija pitanja. /koliko se istra,ivanj planira potre%a tog jednog pitnika, provera pitnika se mo,e tretirati i kao glavna pro%a (pilotska st dija), koja se izvodi pose%no kad se pred!odno odvojeno pripremaj i proveravaj pojedina0ni instr menti. Dlavna pro%a je provera .elok pnog plana istra,ivanja 2 po0ev od prist pa, adekvatnosti iz%ora varija%li i !ipoteza, preko pro.ed re istra,ivanja, sve do plana o%rade podataka. 4o je, dakle, istra,ivanje malom 2 izvodi se na zork koji tre%a da ima iste karakteristike kao i zorak za glavno istra,ivanje, samo #to je manji. =va pilotska st dija je neop!odna kod veliki! i sk pi! istra,ivanja 2 da %i se na vreme otkrile neke mog -e gre#ke, kako se ne %i nepotre%no lagali napor, vreme i velika materijalna sredstva. ;oda.i sa ovakvog istra,ivanja se o%ra6 j i analiziraj kao #to -e se 0initi i po izvr#enom glavnom istra,ivanj . No na osnov rez ltata ovog istra,ivanja istra,iva0 odl 0 j da li -e izvr#iti event aln revizij , ne samo instr mentarij m ve- i .elok pnom plan istra,ivanja.

2.?.

REVI7IJA UPITNIKA I 9ORMIRANJE KONANE VER7IJE UPITNIKA

Na osnov jednog ili vi#e pro%ni! ispitivanja pitnik tre%a korigovati ili temeljitije revidirati. Na primer, ako s pitanja nejasna z%og pojedini! re0i, tre%alo %i i! zameniti sinonimima ili sa nekoliko dr gi! re0i kojima -e se ostvariti isto zna0enje. No ako je pitanje .elini nejasno 2 tre%a ga pre5orm lisati ili zameniti novim ili jednostavno iz%a.iti, #to je mog -no ako ima dovoljno pitanja koja pokrivaj ist o%last +ato smo i nagla#avali da tre%a kren ti od ve-eg %roja pitanja nego #to je potre%no za zavr#n verzij . Ako se na pitanjima di!otomnog karaktera do%ije raspodela po prin.ip 7sve ili ni#ta9, tre%a pro.eniti da li se pitanje mo,e pre5orm lisati ili pretvoriti pitanje sa vi#e pon 6eni! odgovora, ili pak iz%a.iti iz pitnika.

+atvorena pitanja na koja se javlja veliki %roj dopisani! odgovora okvir kategorije 7ne#to dr go9 tre%a na osnov ti! odgovora dop niti novim kategorijama. =tvorena pitanja na koja se do%ijaj stereotipni i nedovoljno in5ormativni odgovori, ili na kojima ispitani.i ispoljavaj veliki otpor, tre%a isklj 0iti. /op#te, %roj otvoreni! pitanja tre%a svesti na raz man %roj, odnosno zadr,ati ona koja imaj %itn 5 nk.ij istra,ivanj i ne prod , j nepotre%no ispitivanje. ;rilikom revidiranja pitnika, a na osnov podataka o trajanj ispitivanja sa pret!odnom verzijom, tre%a odrediti vremensko trajanje ispitivanja i na toj osnovi oda%rati de5initivni %roj pitanja pitnik . Na ,alost, d ,ina pitnika i ispitivanja ne zavisi samo od potre%a istra,ivanja ve- i od mog -nosti ispitanika i slova izvo6enja istra,ivanja. Aonkretno, %roj pitanja zavisi od slede-i! okolnosti: 1) te,ine i slo,enosti pitanja, jer slo,enija pitanja (npr. gde ne#to tre%a za!tevaj vi#e vremena? pore6ivati ili ra0 nati)

() 5orme pitanja (otvorena ili zatvorena), jer, kako je ve- konstatovano, na zatvorena se %r,e odgovara? &) zanimljivosti teme 2 interesantnija tema manje zamara i lj di s spremni da odvoje vi#e vremena za ispitivanje? F) karakteristika samog ispitanika: o%razovanost, motivisanost, interesovanja, stepen emo.ionalno stanje, itd.? )) slova ispitivanja, kao #to s : a) postojanje ili nepostojanje ometaj -i! 0inila.a ispitivanja (npr. % ka)? %) raspolo,ivo vreme i mog -nost vo6enja pa ze. mora, tren tk

>maj -i vid sve ove slove, istra,iva0 tre%a da pro.eni koliko mo,e da traje ispitivanje (pri tome tre%a da vodi ra0 na o tome kakve i koliko 7spore9 ispitanike o0ek je) i da odredi kona0an sastav ispitanika. >pak, ako s izmene velike, tre%alo %i i takav pitnik proveriti 2 pose%no njegove metrijske karakteristike.

3.

O3RADA I INTERPRETA5IJA PODATAKA I7 UPITNIKA

Aada je zavr#eno ispitivanje planiranog zorka, na red dolazi nekoliko gr pa aktivnosti, koje se o%i0no ozna0avaj kao (1) priprema podataka za o%rad , (() o%rada podataka i (&) analiza i interpreta.ija nalaza. 4o s aktivnosti koje pret!ode zavr#noj 5azi istra,ivanja kojoj istra,iva0 sastavlja izve#taj o istra,ivanj i rez ltatima do koji! je do#ao.

3.1.

PRIPREMA PODATAKA 7A O3RADU

pitnika, kodiranje podataka i izrad

;riprema podataka za o%rad o% !vata: pregled ili kontrol ta%ele primarni! podataka (datoteke).

3.1.1.

P (0#(% 'pitnika

;o#to s pitni.i koji s pristigli sa terena najverovatnije slo,eni prema mestima kojim je vr#eno ispitivanje i ispitiva0ima koji s to ispitivanje o%avili, prakti0no je da te 7prirodne9 gr pe pore6amo nekim logi0kim redom i proverimo da li na svakom pitnik ima oznaka mesta i ispitiva0a. 4ek kada je svaki pitnik 75iksiran9 za svoj adres (mesto ispitivanja i ispitiva0), prist pamo nji!ovom detaljnijem pregledanj . Prvo, ako smo planirani zorak tokom ispitivanja ostvarili .elini, to se mora potvrditi i proverom potp nosti odgovora svakog ispitanika. >z o%rade se izostavljaj ili se, ako za to postoji interes, odvojeno o%ra6 j pitni.i koji s samo delimi0no pop njeni. 4ek posle provere potp nosti odgovora mo,emo zaklj 0iti o pravoj veli0ini i str kt ri zorka. 0rugo, vek kada za to postoji povod, provera potp nosti odgovora se pro#ir je i na prover doslednosti odgovora. Cilj te provere je da se tvrdi da li s svi ispitani.i stvarno odgovarali na postavljena pitanja ili s neki od nji! nas mi0no zaokr ,ivali pojedine odgovore. Ako se tvrdi da je ispitanik zaokr ,ivao odgovore %ez pa,ljivog 0itanja pitanja i alternativa, onda on ima isti tretman kao i onaj koji je ve-i %roj pitanja ostavio %ez odgovora.

1re+e, istra,iva0 mo,e pitnik neti pitanja pose%ne namene, i koja m omog - j da elimini#e one ispitanike koji ne isp njavaj neki va,an kriterij m, #to pre ispitivanja nije mogao da tvrdi. Npr. odgovori na 75ilter' pitanja9 mog %iti osnova za izdvajanje izvesnog %roja ispitanika iz dela o%rade ili, #to je na 0nim istra,ivanjima re6e sl 0aj, iz o%rade .elini. Aada s svi pitni.i pregledani, mo,e se prist piti n merisanj pitnika. @ednostavna opera.ija, ali za!teva velik pedantnost. Ako je zorak npr. ve-i od 1*** ispitanika, onda se svi redni %rojevi ispis j kao 0etvoro.i5reni (po0ev od ***1, ***( do kraja, npr. (H)&). 3edni %roj pitnika je identi5ika.ioni sim%ol oso%e koja je pop nila pitnik, a 5 nk.ija m je da tok o%rade sve podatke koji poti0 od odre6ene oso%e dr,i na ok p . /no#enje podataka datotek zapo0inje rednim %rojem, i kroz .eo dalji rad redni %roj ostaje jedini p t da se, ako to iz %ilo kojeg razloga zatre%a, dok menta.iji istra,ivanja prona6e odre6eni pitnik.

3.1.2.

Ko%i an$( i#i =i< i an$( po%ataka

"o%ro konstr isan pitnik je istovremeno sredstvo za 7izazivanje9 pojava koje s predmet pro 0avanja (tj. za do%ijanje relevantni! odgovora) i za 7registrovanje9 ti! pojava (tj. za %ele,enje odgovora). "r gim re0ima, jedan od glavni! zadataka pitnika je ne samo da izazove nego i da artik li#e reak.ije ispitanika pon 6enim na0inom davanja odgovora. / prin.ip , registrovani odgovori ispitanika predstavljaj primarne podatke o pro 0avanim pojavama. Ali, od tog prin.ipa ima mnogo iz zetaka kojim registrovani odgovori predstavljaj samo sirov gra6 kojoj se event alno nalaze primarni poda.i, te se dr gi deo tog zadatka (artik la.ij reak.ije ispitanika primarni podatak) o%avlja naknadno, posle izvr#enog ispitivanja. 4ipi0an primeri takvi! sit a.ija s tzv. otvorena pitanja na koja se do%ijaj 7slo%odni odgovori9, zatvorena pitanja koja dozvoljavaj iz%or vi#e od jedne alternative, gr pe pitanja koje reprezent j jedn promenljiv , kao i vo6enje 7projektivni!9 pitanja. "a %i i odgovori registrovani na taj na0in predstavljali on vrst primanog podatka koj istra,iva0 ima vid i koja se mo,e podvr-i planiranoj o%radi, oni se moraj naknadno artik lisati kao primarni poda.i. 4aj posao se o%i0no naziva kodiranje ili #i5riranje, a sastoji se iz tri koraka: (1) trans5orma.ija pitnika kodeks na osnov kojeg se vr#i kodiranje (#i5riranje) odgovora, (() dop n kodeksa na osnov analize 7sirove gra6e9 sadr,ane odgovorima na pitanja za koja nije %ilo mog -e da se pret!odno tvrde odgovaraj -i 7kodovi9 (#i5re), (&) samo kodiranje svi! pitnika, tj. prevo6enje sirove empirijske gra6e primarne podatke i nji!ovo ozna0avanje sim%olima koji s sklad sa oda%ranim na0inom o%rade podataka.

3.2.

P4AN O3RADE PODATAKA

Neop!odno je da istra,iva0 napred isplanira kako -e o%raditi do%ijene podatke. 4o je jedno jo# jedan podsti.aj da se razmisli o pitanjima, jer sadr,aj i 5orma pitanja odre6 j mog -nosti njegove kasnije statisti0ke o%rade. ;lan o%rade podataka je neop!odan svim sl 0ajevima, a velikim istra,ivanjima je to redovno sl 0aj, kada sam statisti0k o%rad ni ne radi istra,iva0, ve- str 0njak koji ne mora da poznaje .iljeve i !ipoteze izvedenog istra,ivanja. ;lan o%rade podataka sadr,i nekoliko elemenata. 1. Plan ukrtanja varijabli. >stra,iva0 tre%a da nazna0i koje varija%le -e dovesti vez . Najosnovnije s one veze koje s pretpostavljene !ipotezama, ali to o%i0no nije sve #to istra,iva0 namerava da izra0 na. :ada to nije ekspli.irao .iljevima istra,ivanja, istra,iva0 mo,e, na primer, da ispita povezanost nezavisni! varija%li i tako do%ije jasnij slik o str kt ri zorka, ili da ispita da li s neke zavisne varija%le me6 so%no toliko povezane da se mog o%jediniti zajedni0kim indeksom, itd. ;lan kr#tanja varija%li koristan je i zato #to nam pr ,a predstav o veli0ini posla koji nas o0ek je, i #to na osnov njega mo,emo kasnije pratiti koji deo posla smo ve- o%avili a #ta nas jo# 0eka. 4re%a ista-i da 0esto do%ijeni rez ltati pr ,aj povoda za dodatne statisti0ke analize, koje se ne mog sve napred isplanirati. (. Plan tabeliranja. / plan ta%eliranja tre%a za svako od planiranog kr#tanja ozna0iti na koji na0in, kojim statisti0kim post pkom, to ,elimo izvesti. @er, o%i0no ne postoji samo jedna mog -a statisti0ka te!nika za prover neke !ipoteze, ve- vi#e mog -i!. Npr. povezanost izme6 pola i s jeverja mo,emo ispitivati preko t'testa, tj. preko razlike aritmeti0ki! sredina, ili preko linearne korela.ije, ili preko C'koe5i.ijenta itd. =dl k o tome tre%a da donese istra,iva0, vode-i ra0 na o prirodi podataka, mog -nosti kompara.ije sa nekim dr gim rez ltatima, spe.i5i0nosti svake statisti0ke te!nike. 4a%eliranje, tre%a napomen ti, nije najpre.izniji termin, jer se statisti0ka o%rada podataka ne mora vek vr#iti iz ta%ela, mada se naj0e#-e

statisti0ke analize koje se primenj j na podatke iz pitnika, ako se ne vr#i kompj terska o%rada, po pravil rade tako #to se poda.i najpre nes odgovaraj -e ta%ele. Neke ta%ele, s dr ge strane, ne sl ,e kao me6 5aza statisti0koj o%radi. 4a%ele s veoma pogodan na0in za prezenta.ij podataka, i o%i0ajeno je da osnovni poda.i izve#taj % d ta%elarno predstavljeni.

3.3.

STATISTIKA O3RADA PODATAKA

+a primen statisti0ki! post paka prin.ip nije %itno da li s mere do%ijene eksperimentalnom ili neeksperimentalnom metodom, poti0 li iz anketnog ili nekog dr gog istra,ivanja, imaj li ili nemaj onakvo psi!olo#ko zna0enje kakvo im istra,iva0 pridaje itd. 2 dovoljno je znati sa kog nivoa merenja svaki podatak poti0e. Anketna ispitivanja pomo- pitnika imaj , me6 tim, neke svoje spe.i5i0nosti z%og koji! je i statisti0ka analiza naj0e#-e dr ga0ija nego tipi0nim eksperimentalnim istra,ivanjima, ili merenjima sposo%nosti i .rta li0nosti. Naizgled prosti poda.i za!tevaj komplikovan statisti0k o%rad , a sama statisti0ka analiza postaje slo,en i d gotrajan pro.es koji se ne mo,e na samom po0etk .elosti isplanirati. Nave#-emo sada neke od osnovni! vrsta statisti0ki! post paka koji s karakteristi0ni za anketna ispitivanja preko pitnika.

3.3.1.

Uni"a i$antna ana#i*a

Najprostija analiza podataka je deskriptivna analiza, opis, jedne izolovane varija%le. 4akav opis sastoji se navo6enj 5rekven.ija i pro.enata za postoje-e modalitete (kategorije) date varija%le. :odaliteti mog %iti, zavisno od varija%le koja je pitanj i od na0ina njenog merenja, pon 6ene alternative z neko pitanje, kategorije na koje s naknadno klasi5ikovani slo%odni odgovori, ili indeksi (skorovi) izra0 nati iz gr pe pitanja. =vakav prikaz osnovni! podataka za svak varija%l (dimenzij ) pose%no nazivamo jednodimenzionalno ta%eliranje. / ta%elama tre%a re-i i za koliko ispitanika poda.i za t varija%l event alno nedostaj , i da li s pro.enti ra0 nati odnos na sve ispitanike, ili odnos na one 0ije podatke za t varija%l imamo. ;rikazana distri% .ija odgovora o%i0no se opis je jo# i nekom merom .entralne tenden.ije i merom varija%ilnosti. Najjednostavniji takvi pokazatelji s mod (naj 0estalija kategorija) i raspon, a ako to dozvoljava priroda podataka mog se izra0 nati aritmeti0ka sredina, standardna devija.ija, normalnost distri% .ije itd. =snovni .ilj deskriptivne analize je da se podro%no opi# i analiziraj glavne varija%le istra,ivanj . 1e- i ovakvi najjednostavniji poda.i mog imati velik vrednost, jer s neop!odni za raz mevanje pojave. Ako je zorak reprezentativan, ovakva deskrip.ija nam pr ,a podatke o parametrima pop la.ije, a sem opisne ima i prediktivn vrednost, kao sl 0aj predvi6anja iz%ora glasanja. / nekim sl 0ajevima, osnovni pa i jedini .ilj istra,ivanja je pravo deskriptivna analiza podataka. / svim istra,ivanjima deskriptivna analiza redovno pret!odi slo,enijim analizama, 0ak i onda kada se to ne vidi iz prikaza rez ltata. >stra,iva0, pregledaj -i distri% .ije 5rekven.ija za svak varija%l , mo,e, prvo, da o0i da li je prilikom no#enja ili kodiranja podataka nastala neka kr pnija gre#ka, i, dr go, mo,e da odl 0i #ta -e dalje da radi sa tom varij%lom. @er, mo,e se pokazati da distri% .ija nije normalna kao #to se o0ekivalo, ili da s 5rekven.ije nekim kategorijama s vi#e male pa se moraj sa,imati, itd. :a kako ovakva analiza mogla izgledati jednostavna, tre%a %iti pa,ljiv prilikom pravljenja jednodimenzionalni! ta%ela a naro0ito prilikom nji!ove interpreta.ije. ;re svega, kategorije, i kada s kvalitativno razli0ite, tre%a da % d smisleno re6ene, a ako s kvantitativno razli0ite tre%a da % d re6ene po veli0ini ili gr pisane jednake intervale razreda.

3.3.2.

3i"a i$antna ana#i*a

"eskriptivna analiza pr ,a osnovne podatke, koji o%i0no postavljaj pred istra,iva0a nova pitanja. Ako ve- do%ijemo podatak koliko je oni! koji s , na primer, za ili protiv ne0ega, name-e se dalje pitanje po 0em se oni koji s za i protiv me6 so%no razlik j : razlik j li se po pol , zrast , ili nekoj dr goj varija%li koj smo merili. "a %ismo odgovorili na takva pitanja o povezanosti dve varija%le, nije dovoljno analizirati i! odvojeno, ve- moramo te dve varija%le krstiti.

;ovezanost dve varija%le naj0e#-e se ispit je preko koe5i.ijenta linearne korela.ije. / mnogim o%lastima, me6 tim, priroda mereni! varija%li je takva da mere ne mo,emo korelirati na taj na0in. / takvim sl 0ajevima povezanost varija%li tvr6 jemo p tem dvodimenzionalnog ta%eliranja i ra0 nanjem C' koe5i.ijenta i Hi'kvadrata. =vde se mo,e dodati da je nekada i podatke za koje se ina0e mo,e ra0 nati linearna korela.ija zgodno prikazati dvodimenzionalnim ta%elama. @er, iz takve ta%ele, sem intenziteta povezanosti, mo,emo da do%ijemo jasnij slik o na0in na koji s varija%le povezane (pogotov s o%zirom da nis sve povezanosti linearne), kao i sve dr ge podatke o varija%lama koje ina0e sadr,e jednodimenzionalne ta%ele. Najprostija dvodimenzionalna ta%ela je (J(, gde je svaka dimenzija podeljena na po dve kategorije. 1e-i %roj kategorija %ilo kojoj dimenziji ne stvara nikakve s #tinske promene, ve- samo slo,njava post pak analize.

3.3.3.

M'#ti"a i$antna ana#i*a

: ltivarijantna analiza je iz 0avanje i t ma0enje slo,eni! me6 veza (interrela.ija) izme6 jednog mno#tva varija%li. Ako poda.i poti0 sa intervalne skale, za m ltivarijantn analiz se mog koristiti %rojni slo,eni post p.i kao #to je m ltipla korela.ija, diskriminantna analiza, 5aktorska analiza i sl. Ali neeksperimentalnim istra,ivanjima kojima poda.i ne poti0 sa intervalne skale, m ltivarijantna analiza se vr#i iz vi#edimenzionalni! ta%ela, a najjednostavnijem sl 0aj radi se o trodimenzionalnom ta%eliranj .

II TEHNIKE SKA4IRANJA I PRO5ENJIVANJA

1. O MERENJU
/poredo sa savr#avanjem post paka izrade razli0iti! tipova pitnika i intervj a, istra,iva0i s razvijali i veliki %roj dr gi! ver%alni! te!nika, kao #to s razne skale, testovi, inventari i projektivne te!nike. +ajedni0ko o%ele,je ti! te!nika je nastojanje da se vo6enjem razli0iti! vidova merenja pove-a egzaktnost istra,ivanja. ;ored toga #to neposredno nosi pre.iznost opa,anje i registrovanje podataka, merenje od istra,iva0a za!teva visok stepen pre.iznosti i svim ostalim aktivnostima iz koji! se sastoji istra,ivanje.

1.1.

:TA JE MERENJE@

= kori#-enj %ilo koje te!nike za prik pljanje podataka, ma kako jednostavno ili nesavr#eno izgledala, mo,emo govoriti kao o merenj , koliko ta te!nika isp njava dva osnovna slova: (1) ako omog - je kvantitativno izra,avanje jednog od svojstava pojave koja je predmet posmatranja, i (() ako se kvanti5ika.ija tog iza%ranog svojstva vr#i prema napred postavljenim pravilima. =t da, naj#irem zna0enj , merenje je pridavanje %rojeva o%jektima ili doga6ajima sklad sa nekim pravilom ($tevens, 19FH). =snovni smisao ti! pravila je da omog -e da se ista vrsta merenja vek vr#i na isti na0in, da svako merenje mo,e ponoviti isti ili dr gi merila.. $tandardiza.ijom opera.ija merenja o%ez%e6 je se jednozna0nost do%ijeni! mera (%rojeva), a time i ekvivalentnost isti! n meri0ki! vrednosti koje poti0 iz razli0iti! merenja istim instr mentom. Aoliko god je validnost merenja slovljena kvalitetom kon.ept aliza.ije merenog svojstva, toliko s o%jektivnost, pre.iznost i po zdanost merenja slovljeni jasno-om i va,avanjem pravila koja reg li# sam pro.ed r merenja. :erenje je istovremeno i saznajno dostign -e i so.ijalna konven.ija. ;o#to raz mevanje i va,avanje pravila zavisi od oso%e koja vr#i merenje, to je njeno pona#anje sastavni deo svakog merenja. Ako s ta pravila isklj 0ivo kon.ept alne prirode, te i! oso%a'merila. primenj je p tem svoji! intelekt alni! opera.ija, ka,emo da je 0ovek merni instr ment. Aada s pravila delom o%jektivizovana nekom sredstv koje merila. koristi pri merenj , kao #to s vaga, metar, toplomer, galvanometar, test inteligen.ije, inventar li0nosti i sl., ka,emo da je taj te!ni0ki re6aj, ili test merni instr ment. @o# vek jedan %roj opera.ija koje 0ine merenje mora da o%avi merila., 0ovek. $vojim pona#anjem sit a.iji merenja on ti0e na stepen egzaktnosti do%ijeni! podataka. "a %i se potp nosti iz%egle nepre.iznosti koje poti0 od 7lj dskog 5aktora9, mnoga merenja prirodnim i te!ni0kim na kama

o%avijaj a tomatizovani ili kompj terizovani merni instr menti. <ovek ostaje samo da pro0ita rez ltat merenja ili rez ltat napred programirane o%rade ti! podataka.

1.2.

KOJI SU OSNOVNI TIPOVI I4I NIVOI MERENJA@

=vako #iroko s!vatanje pojma merenja n ,no klj 0 je razlikovanje vi#e prin.ipijelno razli0iti! tipova merenja, koji se 0esto ozna0avaj kao nivoi merenja. $tivens razlik je F nivoa: nominalni, ordinalni, intervalni i ra.io. ;rilikom rasprava o merenj neke pojave, prava dilema nije da li je merenje te pojave mog -e, ve- koji nivo merenja je mog -, %ilo prin.ipijelno, %ilo s o%zirom na postoje-e merne instr mente datoj o%lasti. Ako ve- raspola,emo sa jednim ili vi#e merni! instr menata, za korektn potre% do%ijeni! podataka neop!odno je da znamo kojem nivo merenja pripadaj kori#-eni instr menti tj. koje matemati0ke opera.ije s dozvoljene sa %rojevima ili rez ltatima merenja do koji! smo do#li. / okvira svakog nivoa merenja mog -e je razlikovati vi#e vrsta merenja, a okvir ti! vrsta postoje razli0iti modaliteti ili na0ini merenja. Dovore-i op#teno, svaki merni instr menat je sredstvo za tvr6ivanje in5orma.ija o empirijskim sistemima na koje je primenjiv. =snovni deo mernog instr menta je skala 2 kon.ept alni model ili te!ni0ki re6aj koji omog - je da se svojstvo ili atri% t koji je predmet merenja izrazi (reprezent je) serijom n meri0ki! veli0ina. <esto se i sami merni instr menti nazivaj 7skalama9 a opera.ije merenja 2 7skaliranjem9, 1rednost in5orma.ija koje se do%ij primenom neke skale zavisi od vi#e 0inila.a, a pre svega od toga da li je svojstvo koje se njome meri zna0ajna karakteristika ili dimenzija datog empirijskog sistema. $to je mereno svojstvo %itnije za posmatrani empirijski sistem i #to skala spe#nije reprezent je to svojstvo, to s vrednije in5orma.ije koje se do%ij njenom primenom. 4ako je npr. svojstvo koje se naziva te,ina %itno za odnose mnogim empirijskim sistemima. $ o%zirom da standardne skale za merenje te,ine verno reprezent j to svojstvo, pomo- nji! se mog pre.izno tvrditi odnosi me6 delovima takvi! empirijski! sistema. >sto mo,emo re-i za skale kojim se mere odnosi s o%zirom na prostorna svojstva o%jekata, kao #to s d ,ina, visina i zapremina, ili s o%zirom na tvrdo- materijala, temperat ra i sl. Neke od skala za merenje inteligen.ije spe#no reprezent j empirijski sistem odnosa me6 oso%ina s o%zirom na nji!ove intelekt alne kapa.itete (de5inisane kao spe#nost re#avanj odre6eni! tipova zadataka). >ako je merenje pro.ed ra pomo- koje se pris stvo nekog svojstva, o%ele,ja ili kvaliteta izra,ava n meri0ki, sama ta trans5orma.ija nije glavni .ilj merenja. ; ni smisao merenja je stvaranj slova da se na pro 0avane pojave primene razne te!nike kvantitativne analize i time omog -i pre.iznije i potp nije raz mevanje ti! pojava. Eta mo,emo dalje 0initi sa poda.ima do koji! smo do#li primenom nekog mernog instr menta, neke skale8 =dgovor na to pitanje zavisi od stepena koresponden.ije metrijske str kt re skale (opera.ija iz koji! se sastoji merenje svojstva koje je reprezent odre6enog empirijskog sistema) i n meri0ke str kt re skale (matemati0ki! opera.ija koje s mog -e sa %roj0anim vrednostima koje o0itavamo na toj skali). Eto je stepen koresponden.ije izme6 ti! dvej str kt ra ve-i, to je i ve-i %roj dop #teni! ili mog -i! matemati0ki! opera.ija sa veli0inama koje se do%ijaj primenom skale. "A 3B+:>3A:=. Bilo koji post pak prik pljanja podataka mogao %i se nazvati merenjem #irem smisl . >sta pojava se mo,e meriti na p no razli0iti! na0ina, ali se istra,ivanjima po pravil koristi onaj na0in kojim se kod pro 0avane pojave posti,e najvi#i nivo merenja. Nivo merenja je odre6en stepenom koresponden.ije izme6 opera.ija merenja (iz koji! rez ltiraj n meri0ke veli0ine pripisane posmatranim o%jektima) i matemati0ki! opera.ija (koje s dozvoljene sa do%ijenim n meri0kim veli0inama). $tepen koresponden.ije ili izomor5nosti je najmanji kod nominalni! ili klasi5ika.ijski! skala: sve opserva.ije ozna0ene istim sim%olom mog se pre%rojati jer im je taj sim%ol dodeljen na osnov jednakosti pogled kriterij mskog svojstva. Ne#to vi#i novo koresponden.ije pokaz j ordinalne skale, jer %rojevi koji se do%ijaj nji!ovom primenom sadr,e in5orma.ij o redosled , te se iz nji! vidi da li posmatrani o%jekti pogled izra,enosti kriterij mskog svojstva za zimaj na skali ist pozi.ij ili neki za zimaj vi# , odnosno ni, pozi.ij .

2. SKA4IRANJEA I7RADA SKA4E

E4A @B $AACAAN@B8 4ermin 7skaliranje9 se koristi dva osnovna zna0enja. <esto se koristi kao oznaka za opera.ije iz koji! se sastoji potre%a skale .ilj registrovanja odre6eni! opserva.ija, tj. za kori#-enje %ilo koje skale kao mernog instr menta. / tom sl 0aj 7skaliranje9 i 7merenje9 s glavnom sinonimi. 7$kaliranje9 je, me6 tim, i op#ti i potp no adekvatan naziv za razli0ite post pke izrade ili konstr k.ije pojedini! tipova i vrsta skala odnosno merni! instr menata. lako postoji veliki %roj gotovi! skala za merenje so.ijalnopsi!olo#ki! pojava, naro0ito skala za merenje stavova i vrednosti, istra,iva0i s 0esto prin 6eni da sami konstr i# skale koje s im potre%ne. +ato -emo pro%lematik skaliranja prikazati prvenstveno kroz opise post paka za izrad nekoliko naj0e#-e kori#-eni! vrsta skala. / okvir ti! opisa %i-e re-i i o na0in kori#-enja ti! skala. $a,eto -emo prikazati neke od postoje-i! skala koje s #le #ir potre% i koje s se pokazale spe#nim o%lastima za koje s namenjene. Aoje s to osnovne, minimalne aktivnosti iz koji! se sastoji skaliranje kao pro.es izrade skale8 Naj op#teniji opis skaliranja kao post pka izrade skale mo,emo svesti na tri gr pe aktivnosti. (1) 0e inisanje kriterijumskog svojstva . =d .iljeva istra,ivanja ili str 0ne aktivnosti zavisi da li s nam merenja potre%na, #ta tre%a da merimo, koji nivo i kvalitet merenja tre%a da postignemo. ;rvi korak pro.es izrade neke skale je odl ka o kriterijskom svojstv ili atri% t koji -e da reprezent je pro 0avan pojav , tj. iz%or svojstva koje -e %iti predmet merenja i za koje tre%a da izradimo odgovaraj - mern skal . 4e,ina, prostornost, trajanje, 0estalost i intenzitet s neka od svojstava koja s %itna svim empirijskim sistemima. / istra,ivanjima so.ijalno'psi!olo#ki! pojava razne oso%ine pojedina.a i gr pa, kao i oso%ine nji!ovi! aktivnosti mog %iti iza%rane kao kriterij mska svojstva koja ,elimo da merimo i za koja je s toga potre%no da konstr i#emo odgovaraj -e skale. "a li je iza%rano svojstvo stav neke pop la.ije prema ravnopravnosti polova, religioznost kao vrednosna orijenta.ija, interesovanje za 0enje ovi! ili oni! sadr,aja, nivo znanja iz nekog #kolskog predmeta, opredeljenje za odre6ene politi0ke orijenta.ije i sl., to nam ovom moment nije %itno. Bitno je da za iza%rani atri% t mo,emo pretpostaviti da je linearan, da se promene tog atri% ta mani5est j vid kontin irani! ili grad irani! veli0ina. Alasi0na merenja, i ve-ina zna0ajni! merenja psi!ologiji, polaze od pretpostavke o linearnosti merenog svojstva. (() %tvr"ivanje jedinice i2ili markacionih taaka na kontinuumu i njihovih numerikih vrednosti. ;o#to smo kon.ept alno de5inisali predmet merenja, i time pre.izirali psi!olo#ki sadr,aj i smisao iza%ranog svojstva (#to je osnova za o.en o njegovoj linearnosti), prist pamo izradi same skale. ;rvi korak tome je identi5ikovanje #to ve-eg %roja konkretni! mani5esta.ija ' pokazatelja svojstva koje nameravamo da merimo (7 niverz m9 indikatora ili mani5esta.ija). +atim prist pamo selek.ionisanj odre6enog %roja ti! mani5esta.ija, pri 0em nam je .ilj da iza%eremo one koje naj%olje reprezent j zadato svojstvo (reprezentativni 7 zorak9 mani5esta.ija) i koje pokrivaj .eo zami#ljeni kontin m ili na neki dr gi na0in izra,avaj njegov linearnost. 4e selek.ionirane mani5esta.ije -e %iti 7gra6a9 od koje -emo nekom od konstr k.ioni! pro.ed ra napraviti skal . $vakoj od oda%rani! mani5esta.ija odre6 je se 7mesto9 na zami#ljenom kontin m i pripis je se odre6ena 7n meri0ka vrednost9. "r gim re0ima, radi se o aktivnostima kojim se posmatrani atri% t 7transpon je9 n meri0ki de5inisan kontin m ili mern skal . Ako nam je .ilj izrada intervalne skale, sredi#t analize %i-e tvr6ivanje osnovne skalne jedini.e. /koliko ostajemo pri odrinalnom nivo merenja, .ilj nam je da tvrdimo 7markere9, ta0ke kojim pripis jemo odre6ene n meri0ke vrednosti. /spostavljanje n meri0kog kontin ma je najkriti0niji korak pri izradi svake skale, a pose%no kada se radi o skalama za merenje atri% ta psi!olo#ki! pojava. N meri0ke vrednosti jedini.a koje se koriste psi!olo#kim merenjima ili se izvode iz empirijski! podataka ili se odre6 j ar%itarno. (&) 1ehniko oblikovanje skale i ekspliciranje pravila njenog kori+enja . $kala tre%a da ima 5orm koja spe#no podr,ava i #titi sva njena metrijska svojstva, koja je podesna za primen . 4o zna0i da opera.ije samog merenja, zatim registrovanja i iskazivanja rez ltata tre%a da % d jasne i te!ni0ki #to jednostavnije. Aod svi! skala kvalitet do%ijeni! mera ve-em ili manjem stepen klj 0 je i pona#anje oso%e koja vr#i merenje.

2.1.

SKA4E PRO5ENE
so.ijalno'psi!olo#kim istra,ivanjima mo,emo podvesti pod

1eliki %roj te!nika koje se koriste zajedni0ki naziv skale pro.ene.

/ ve-ini sl 0ajeva skale pro.ene s manje ili vi#e pogodna zamena za %olje instr mente. ;rvo, za mnoge pojave koje se iz 0avaj okvir so.ijalnopsi!olo#ki! istra,ivanja nis razvijeni instr menti kojim %i se mogao posti-i vi#i, npr. intervalni nivo merenja. "a %i %ar izvesnom stepen i takve pojave klj 0ili svoja istra,ivanja, istra,iva0i s prin 6eni da koriste razli0ite te!nike pro.enjivanja. "r go, skale pro.ene se koriste i onda kada %olji merni instr menti iz nekog razloga nis pogodni za potre% konkretnom istra,ivanj . Npr. neki instr menti za!tevaj odre6en pro.ed r primene koja pojedinim istra,ivanjima ne mo,e da se ostvari, tra,e dosta vremena, podraz mevaj znatno vi#i o%razovni nivo ispitanika i sl. 4re-e, pro.enjivanje je veoma 5leksi%ilan post pak, mo,e do%iti najrazli0itije o%like i mo,e se primeniti na najrazli0itije pojave. Aada istra,iva0 npr. ,eli da do%ije isti tip podataka o razli0itim pojavama, konstr isanje odgovaraj -i! skala pro.ena je 0esto zadovoljavaj -i i najekonomi0niji post pak. <etvrto, skale pro.ene se sve vi#e koriste kao deo dr gi! te!nika, npr. posmatranja, intervj a, pitnika, analize sadr,aja, i sl. =ne po%olj#avaj instr mente koje s klj 0ene. ;eto, tipi0no je da se empirijski materijal, iz kojeg se konstr i# skale za merenje stavova, vrednosti, interesovanja, motiva, .rta li0nosti i dr gi! dispozi.ioni! karakteristika najpre na logi0koj osnovi o%li0ava skale pro.ene, a zatim se od ti! elementarni! skala po odre6enim pro.ed rama konstr i# odgovaraj -i tipovi instr menata. 1aljano konstr isane.i adekvatno primenjene skale pro.ene mog %iti veoma do%ri i samostalni istra,iva0ki instr menti. Nis , me6 tim, retke ni zlo potre%e skala pro.ene. @ednostavan post pak primene i na izgled jednostavan na0in konstr isanja, 0ine i! veoma privla0nim i za istra,iva0e %ez neop!odnog metodolo#kog o%razovanja i isk stva. / r kama takvi! istra,iva0a skale pro.ene se na6 i tamo gde im nije mesto, gde npr. nis isp njeni kon.ept alni slovi ili gde %i se morao potre%iti adekvatniji merni instr ment. / vi#e istra,ivanja je in5ormisanost ispitanika o odre6enim pojavama 7merena9 skalama pro.ene mesto npr. testovima o%ave#tenosti i znanja. Nekada je to red , re.imo kada se istra,iva0 %avi per.ep.ijama koje ispitanik ima o raznim aspektima svoje kompetentnosti. Ali naj0e#-e nije, jer se samo' pro.ena in5ormisanosti npr. o iz%ornom sistem zima kao podatak o stepen poznavanja iz%ornog sistema. $tvar postaje jo# gora kada istra,iva0 ne saop#tava da s poda.i o in5ormisanosti stvari samopro.ene, a iznosi razne nalaze o povezanosti 7in5omrisanosti9 i dr gi! varija%li. /koliko se iz t ma0enja ti! veza vidi da istra,iva0 govori kao da raspola,e poda.ima o stvarnoj in5ormisanosti, onda se de5initivno radi ili o za%l di ne kog istra,iva0a ili o svesnom o%manjivanj 0itao.a. ;ro.enjivanje je prirodan post pak za o%likovanje zapa,anja i nji!ovo razmenjivanje interpersonalnoj kom nika.iji. /o%li0avanje tog post pka pojedine vrste skala pro.ene n ,no nosi izvesn meri arti.i5ijelnosti. =d ispitanika se npr. tra,i da vode ra0 na o niz stvari koje je istra,iva0 ar%itrarno veo pro.es pro.enjivanja (de5inisanje i segmentiranje kontin ma, pripisivanje n meri0ki!, gra5i0ki! ili ver%alni! sim%ola itd.). / nekim sl 0ajevima ispitani.i s s o0eni sa zadatkom pro.enjivanja koji od dara od onog na #ta s navikli svom svakodnevnom komentarisanj vlastiti! ili t 6i! oso%ina i post paka. /0eni.i -e, na primer, %ez ve-i! te#ko-a opisati nekog nastavnika nizom atri% ta, ozna0iti da li je on strog ili %lag, o%jektivan ili ne, ili -e porediti nastavnike po nji!ovoj strogosti ili o%jektivnosti, ali im mo,da ne-e %iti sasvim prirodno i lako da za svaki od na%rojani! atri% ta ozna0e kom je stepen pris tan, i to na nekoj %roj0anoj ili gra5i0koj skali. =t da se istra,ivanjima do%ija da i neki 5ormalni elementi koji nemaj veze sa sadr,ajem pro.ene, kao npr. vrsta ili raspon pon 6ene skale, ti0 na do%ijene odgovore. >stra,iva0 mora voditi ra0 na o tome da pro.enjivanje ne postane previ#e arti5i.ijelno, jer do%ijeni poda.i mog izg %iti svaki smisao.

2.2.

RANBOVANJE

>spitanik se predo0i spisak stim l sa, pa se od njega tra,i da i! pore6a (skalira) d , zadatog kontin ma, npr. da rang je psi!ologe po omiljenosti. Na osnov odgovora svi! ispitanika ra0 na se prose0an rang svakog stim l sa, na osnov kojeg stim l se razvrstavamo d , kontin ma.

Na ovaj na0in do%ijamo podatke o raspored svi! stim l sa na ispitanikovom kontin m , a izra0 navanjem prose0ni! rangova do%ijamo redosled stim l sa za .el gr p ispitanika. "o%ra strana rangovanja je #to primorava ispitanika da vr#i diskrimina.ij (ne mo,e npr. re-i da m se sve podjednako svi6a). +a razlik od pore6enja parova, ovde nema pro%lema sa tranzitivno#- 2 poda.i s n ,no tranzitivni. :og -e je imati i d , list stim l sa, mada se ne prepor 0 je vi#e od (*'tak stim l sa. 3angovanje ima i niz nedostataka. ;rvo, sa velikim %rojem alternativa rangovanje postaje te#ko (neki smatraj , iznad ()). "r go, redosled stim l sa ne pr ,a nikakve podatke o apsol tnim merama, #to je naro0ito pro%lem kod %ipolarni! dimenzija, jer ne postoji n lta ta0ka. Ako je, na primer, ispitanik rangovao politi0are po pop larnosti, mi ne znamo, niti je ispitanik imao na0ina da to saop#ti, da li je prema nekim li0nostima sa spiska indi5erentan, ili s m neki 0ak i nesimpati0ni. :og -e je tako da dva ispitanika daj sasvim ist rang'list , a da s prvome ispitanik svi sa spiska simpati0ni ali razli0itom stepen , a da je dr gom ispitanik prvi na rang'listi osrednje simpati0an a svi ostali nesimpati0ni razli0itom stepen . $li0no tome, mo,emo zamisliti sit a.ij kojoj ispitanik mora da rang je K zroka narkomanije po nji!ovoj va,nosti, a smatra da F pon 6ena zroka i nis nikakvi zro.i narkomanije. 4re-e, ako na osnov prose0nog ranga razvrstamo stim l se d , kontin ma, ne mo,emo po zdano tvrditi kolika razlika prose0nom rang tre%a da % de da %ismo je smatrali zna0ajnom. Na primer, lako %ismo se slo,ili da s #kolski predmet A, sa prose0nim rangom (.& podjednako omiljen me6 0eni.ima kao i predmet B, 0iji je prose0an rang (.F a da s o%a ova predmeta omiljenija od predmeta C 0iji je prose0an rang 8.H ali %ismo %ili nedo mi.i da li da predmet ", sa prose0nim rangom (.K, smatramo jednako omiljenim ili manje omiljenim od predmeta A i B. <etvrto, jednako pre5erirani stim l si moraj do%iti razli0ite rangove, pa je diskrimina.ija takvim sl 0ajevima, dakle, ve#ta0ka. >spitanik mora da razvrsta i one stim l se izme6 koji! ne vidi nikakv razlik .

2.3.

PRVI I73OR
kojem se

>z%or jedne (prve) alternative stvari se mo,e posmatrati kao spe.ijalni sl 0aj rangovanja, od ispitanika tra,i da me6 pon 6enim stim l sima ozna0i samo onaj koji za zima prvi rang.

=vo je najjednostavniji i 0esto kori#-eni na0in do%ijanja pro.ena od pro.enjiva0a ili ispitanika. >spitanik se predo0e stim l si i kontin m, a on zatim tre%a da iza%ere stim l s koji se na njegovom li0nom kontin m nalazi na prvom mest po nekom nazna0enom kriterij m . Na primer, mo,e iza%rati najomiljenijeg pis.a, navesti glavni razlog iz%ora #kole ili 5ak lteta i sl. +avisno do toga da li s i kako s prikazane alternative izme6 koji! pro.enjiva0 tre%a da izvr#i iz%or, mo,emo razlikovati vi#e sit a.ija. ;rvo, istra,iva0 mo,e da postavi otvoreno pitanje koje spe.i5ik je neki kriterij m i od ispitanika tra,i da iz de5inisanog sk pa mog -i! odgovora koji nis direktno navedeni iza%ere onaj koji izra,ava njegov pro.en . Npr. pitanje 7Aoj javn li0nost najvi#e .eni#89 predo0ava ispitanik kontin m (.enjenje) na kojem tre%a da vr#i pro.en i de5ini#e sk p mog -i! alternativni! odgovora (javne li0nost) ali i! ne na%raja. =d ispitanika se o0ek je da navede ime one javne li0nosti koj najvi#e .eni. >stra,iva0 kasnije tvrdi koja imena s navedena i koliko p ta. /0estalost navo6enja je osnova za skaliranje 7javni! li0nosti9 prema gled koji imaj ispitivanom zork ili pop la.iji koj zorak event alno reprezent je. =tvoreno pitanje eksplorativnim istra,ivanjima omog - je da tvrdimo raznovrsnost spontani! odgovora na postavljeno pitanje. =no ne daje ispitanik direk.ij , ostavlja m p n slo%od iz%ora izme6 odgovora koji! se tom tren tk prise-a. =no #to ostaje nepoznato i #to dovodi pitanje interpreta.ij do%ijeni! podataka to s odgovori koje je ispitanik imao vid i izme6 koji! je iza%rao naj%olji. $tr kt ra takvi! 7#iri!9 i 7 ,i!9 iz%ora razlik je se od ispitanika do ispitanika, a po#to ima 5 nk.ij re5erentnog okvira, ona velikoj meri odre6 je smisao datog odgovora. "r go, istra,iva0 mo,e da postavi zatvoreno pitanje kojem n di list mog -i! odgovora. "a %ismo saznali kako svaki ispitanik reag je na nek alternativ , ona %i m morala %iti pon 6ena. Ako se radi o alternativama koje s za istra,iva0a va,ne, onda i! tre%a navesti. Npr. kada je va,na relativna pop larnost jedne javne li0nosti odnos na odre6ene dr ge javne li0nosti, jedne politi0ke partije odnos na ostale partije na politi0koj s.eni, ili nekog #kolskog predmeta odnos na ostale #kolske predmete, pre.iznij slik do%ijamo ako ispitani.i odgovaraj iz%orom izme6 pon 6eni! alternativa nego ako odgovaraj na otvoreno

pitanje. ;ri tome, od ispitanika se mo,e tra,iti da iza%ere odre6eni %roj alternativa 2 samo jedn , dve ili tri, a mo,e m se s gerisati da iza%ere onoliko alternativa koliko je potre%no da %i izrazio svoje mi#ljenje. +a o%rad je najpodesnije ako se iz%or ograni0i na jedan odgovor. Dlavni nedostatak takvog post pka je #to pr ,a premalo podataka, kad lako mo,emo do%iti vi#e. @er, kada ispitanik iza%ere jedan od pon 6eni! odgovora, ne znamo #ta misli o ostalima, gde je nji!ovo mesto d , istog kontin ma. Naro0ito je takav post pak nein5ormativan ako se me6 pon 6enim odgovorima nalazi i alternativa za koj postoji op#ta saglasnost da joj pripada prvo mesto. / tom sl 0aj najverovatnije %i skoro svi ispitani.i iza%rali isti odgovor. Npr. ako %ismo na ovaj na0in tra,ili pro.ene te,ine razli0iti! kriminalni! post paka, tako #to %ismo ispitani.ima predo0ili list na kojoj s raz%ojni#tvo, provalna kra6a, prodaja droge, %istvo, .enjivanje i sl., jedini podatak koji %ismo do%ili %io %i da je %istvo najte,i prekr#aj, a ne %ismo saznali kako ispitani.i pro.enj j ostale prest pe. Nekada je, opet, ispitanik te#ko da iza%ere iz velikog %roja mog -i! odgovora samo jedan. "a %i otklonili navedene nedostatke, istra,iva0i ispitani.ima mesto iz%ora jednog stim l sa (mog -eg odgovora) daj mog -nost da iza%er vi#e stim l sa. ;ri tome se %roj mo,e ograni0iti na dva ili tri, a mo,e se ispitanik prep stiti da sam odl 0i o 7ekspanzivnosti9 svoje selek.ije. 4o o%radi stvara izvesne te#ko-e, koje se mog relativno lako razre#iti. 4akvo pitanje o%radi tre%a tretirati kao prividno jedno pitanje, koje stvari se%i ima onoliko pitanja koliko pon 6eni! odgovora, pa se pri!vatanje odnosno nepri!vatanje svakog od odgovora pose%no kodira.

2.2.

PORE;ENJE PAROVA

/ ovoj varijanti, ispitanik se predo0avaj parovi stim l sa, a on tre%a da svakom para zaokr ,i onaj stim l s koji se nalazi ispred na opisanom konin m . Ako ima n stim l sa, parova ima nL(n'l)M(. +na0i, ako ima F stim l sa postoji H parova za pore6enje, a ako ima 8 alternativa ima (8 parova. =vaj post pak je jednostavan za ispitanika, jer on poredi samo po ( stim tom je o%i0ajeno da ispitanik svakom par mora da se opredeli (mog -e je i % de neodl 0an, ali to komplik je post pak izra0 navanja). ;oda.i se o%ra6 j p ta je koji stim l s zaokr ,en, pa se na osnov osvojenog %roja poena kontin ma. l sa a ne sve odjednom. ;ri da se dozvoli mog -nost da tako #to se pre%roji koliko stim l si razvrstavaj d ,

;ore6enje parovima ima svoji! nedostataka. ;rvo, ne postoji vek tranzitivnost skale: ako je A N B i B N C ne mora %iti A N C. >ma vi#e razloga za to, a takve nekonzistentnosti s naro0ito 0este ako je veliki %roj stim l sa, i ako je prava (ali nama nepoznata) distan.a izme6 stim l sa na kontin m mala. Ako je p no nekonzistentnosti, onda se po svoj prili.i radi o m ltidimenzionalnosti kriterij ma za pore6enje. "r go, sa pove-anjem %roja alternativa naglo se pove-ava %roj parova. Npr. za po re6enje 1* elemenata potre%no je F) parova, a za (* elemenata 2 19* parova. ;ostojanje velikog %roja parova mo,e %iti neekonomi0no za istra,iva0a, ali i dosadno ispitani.ima, koji stalno sre- iste tvrdnje, pa dolazi do mora i sla%ljenja pa,nje. Aod slo,eniji! ispitivanja koja klj 0 j istovremeno merenje na osnov dva ili vi#e kriterij mski! svojstava, primenj je se te!nika prin dnog iz%ora izme6 vi#e alternativa. $tavke koje pripadaj razli0itim kontin ima gr pi# se 7sk pine9 od po dve, tri ili vi#e stavki. =d ispitanika se tra,i da prema nekom kriterij m iza%ere jedn od ti! stavki. Na primer, da ozna0i tvrdnj sa kojom se najvi#e sla,e od svi! tvrdnji datoj sk pini. +adatak se naj0e#-e postavlja tako da se od pro.enjiva0a tra,i da iz svake sk pne iza%ere po dve stavke, jedn sa kojom se najvi#e sla,e i jedn sa kojim se najmanje sla,e. Nekada se od ispitanika tra,i da izme6 tri tvrdnje iza%ere dve sa kojima se najvi#e sla,e, ili da od pet oso%ina zaokr ,i tri koje ga naj%olje opis j i sl.

2.>.

RASPODE4A PRO5ENATA

=va relativno retko kori#-ena varijanta je zgodna naro0ito tada kad s alternative zaista me6 so%no zavisne. Npr. ispitanik tre%a da 1** pro.enata raspodeli na 0etiri mog -a zroka postign -a. =vaj na0in je elasti0niji od rangovanja jer ispitanik pr ,a vi#e slo%ode: on mo,e da sve pro.ente dodeli samo jednoj alternativi, ili da jedna ili vi#e alternativa do%ije *G, ili da vi#e alternativa do%ij podjednak pro.enat. $em

#to nije pogodan ako postoji d ,i spisak stim l saMalternativa, ovaj metod je nekad s vi#e komplikovan za ispitanike. Ne#to jednostavnij varijant ovog post pka koristio je :ilgrem za merenje pripisane odgovornosti, svojim ispitivanjima posl #nosti (:ilgrem, 199*). $ %jekti s , nakon eksperimenta, imali pred so%om disk (70asovnik odgovornosti9) sa pokretnim skazaljkama, i od nji! je tra,eno da 7podele kola09 na tri dela srazmeri sa pro.enjenom odgovorno#- troji.e 0esnika eksperiment .

III ISPITIVANJE I MERENJE STAVOVA

1. SKA4E STAVOVA
>stra,ivanje stavova je jedna od najzna0ajniji! o%lasti so.ijalne psi!ologije i %rojni! dr #tveni! dis.iplina. 1e- prvim teorijskim razmatranjima i ranim empirijskim st dijama (npr. 4liomas i +nanie.ki, 1918: Bogard s, 19(F? 4! rstone, 19(8? D. Allport, 19(9, 19&)) stavovi s s!va-eni kao trajne ili relativno trajne unutarline determinante vrednosno polarizovanog ponaanja pojedinaca u odnosu na socijalne objekte3 koje su steene kroz neposredno ili posredovano iskustvo sa tim objektima . >nteresovanje za istra,ivanje so.ijalni! stavova je ne samo teorijske nego i prakti0ne prirode. $ o%zirom da s dispozi.ije za pozitivno ili negativno o.enjivanje o%jekata koje oso%a do,ivljava kao dr #tveno i li0no zna0ajne, stavovi s klj 0ni deo one n tarli0ne str kt re koja odre6 je ili s del je o%likovanj so.ijalnog pona#anja lj di. 4ako s!va-en, pojam stava se pokazao primenjivim istra,ivanjima skoro svi! s5era dr #tvenog ,ivota lj di. ;ona#anje lj di javnom, pro5esionalnom i privatnom ,ivot dovedeno je vez sa nji!ovim stavovima. $kale stavova s danas deo standardnog repertoara psi!olo#ki! te!nika, %ilo da je re0 o %azi0nim ili aplikativnim istra,ivanjima.

1.1.

TEHNIKE 7A ISPITIVANJE STAVOVA

Aakav je stav oso%e ; prema o%jekt O8 "va s osnovna na0ina da to saznamo. @edan je da posmatramo kako se oso%a ; pona#a prema o%jekt O, a dr gi je da od oso%e ; zatra,imo da sama odgovori na to pitanje. = stavovima neke oso%e mo,e se zaklj 0ivati na osnov posmatranja kako se ta oso%a pona#a relevantnim svakodnevnim sit a.ijama. "a %i se tvrdilo kakav stav lj di imaj prema nekom so.ijalnom o%jekt , npr. prema pripadni.ima odre6ene na.ije, religije ili politi0ke partije, prema klasi0noj m zi.i, novokompovanim 7narodnim9 pesmama, modernom srpskom roman i sl., %ilo %i neop!odno za posmatranje oda%rati sit a.ije koje s reprezentativne i koje s dost pne posmatranj . Nije te#ko zamisliti na kakve %i sve te#ko-e nai#ao istra,iva0 koji %i te!nikom neposrednog posmatranja ,eleo da tvrdi stavove 0ak i omanje gr pe oso%a. $em toga, pona#anje lj di je retko odraz samo nji!ovi! stavova. ;ored toga #to postoje i dr ge dispozi.ije koje ti0 na pona#anje, pona#anje je slovljeno delovanjem %rojni! sit a.ioni! 0inila.a kao i raznovrsnim interak.ijama personalni! i sit a.ioni! 0inila.a. Ni jedan oz%iljan istra,iva0 o%lasti so.ijalni! stavova, ma koliko i! smatrao zna0ajnim 0inio.em lj dskog do,ivljavanja i delovanja, nije stavove progla#avao jedinom determinantom pona#anja Bkonomi0niji i daleko rasprostranjeniji na0in tvr6ivanja stavova je preko pitnika koji sadr,i niz pitanja o o%jekt stava. / tom sl 0aj se o stav ispitanika zaklj 0 je na osnov njegovi! odgovora. =vaj na0in merenja stavova je ne samo lak#i, nego je i #iroko primenjiv. Najrazli0itije lj de mog -e je pitati #ta misle o o%jekt stava koji interes je istra,iva0a, #ta ose-aj prema tom o%jekt i kako se prema njem pona#aj ili kako %i se pona#ali odre6enim sit a.ijama, itd. ;ostoje veoma raznovrsni na0ini ispitivanja stavova p tem pitnika. +avisno od toga kakva se pitanja postavljaj i kako se na osnov do%ijeni! odgovora zaklj 0 je o stav ispitanika, mog -e je razlikovati tri vrste pitni0ki! ili ver%alni! te!nika za ispitivanje stavova.

;rv gr p 0ine direktne tehnike. >spitanik se postavlja 7direktno9 pitanje o tome kakav je njegov stav prema odre6enom o%jekt . +avisno od toga da li ,eli op#irniji ili sa,etiji odgovor, ispitiva0 s geri#e ispitanik npr. da 7slo%odno i svojim re0ima izlo,i9 ili da 7kratko, nekoliko re0i saop#ti9 svoj stav prema datom o%jekt . / ,elji da %rzaj ispitivanje i olak#aj kasnij o%rad , naj0e#-e se postavljaj direktna pitanja zatvorenog tipa, te se z pitanje o stav n de 5orm la.ije koje opis j mog -e stavove i ispitanik %ira on koja je 7naj%olje izra,ava9 i njegov vlastiti stav. "irektno postavljanje pitanja o stav polazi od nekoliko pro%lemati0ni! pretpostavki: (1) da je ispitanik potp no svestan svog stava prema datom o%jekt , da sve svoje raznovrsne reak.ije na o%jekat opa,a i raz me kao izraz svog jedinstvenog odnosa prema tom o%jekt , (() da je sposo%an da ver%aliz je svoj stav, da ga 5orm li#e jedan eval ativni iskaz, i (&) da je spreman da javno, sit a.iji ispitivanja, saop#ti svoj stav. ;o#to s prva i dr ga pretpostavka preterano za!tevne odnos na prose0nog ispitanika, takav post pak se so.ijalnoj psi!ologiji koristi veoma retko, i to samo kada se radi o eksplorativnim istra,ivanjima. "r g gr p 0ine poludirektne tehnike. =ne nastoje da n ,nost prve i dr ge pretpostavke sved na najmanj mog - mer . Ako tome spej , opada kriti0nost tre-e pretpostavke. Aod pol direktni! te!nika stav se (1) ra#0lani na ve-i %roj manje ili vi#e spe.i5i0ni! mani5esta.ija koje se tretiraj kao njegovi pokazatelji ili indikatori, (() svaki pokazatelj postaje predmet jednog pitanja z koje s dati i alternativni odgovori ili jednog iskaza na koji ispitanik reag je npr. slaganjem ili neslaganjem, odo%ravanjem ili neodo%ravanjem. /mesto o .elini stava, ispitanik govori o niz svoji! spe.i5i0ni! reak.ija na dati isk stveni o%jekat. $lede-i logik na osnov koje je ra#0lanio stav na njegove, pojedina0ne mani5esta.ije, (&) na osnov svi! do%ijeni! odgovora istra,iva0 izvodi zaklj 0ak o stav ispitanika prema datom o%jekt . / takve pol direktne te!nike spadaj %rojne skale stavova, koje, ako se konstr i# po napred postavljenim pravilima, omog -avaj pre.izno i po zdano merenje stava. 4re- gr p 0ine indirektne tehnike. Nji!ova osnovna karakteristika je da se ne pominje stav koji je predmet ispitivanja, ve- se postavljaj pitanja o sadr,ajima koji na izgled nemaj veze sa o%jektom stava, ali se zna ili %ar pretpostavlja da s ti sadr,aji odre6enom odnos prema o%jekt stava i da je taj odnos relativno sta%ilan. ;oznatije vrste ovi! te!nika s pravi i prividni testovi znanja ili o%ave#tenosti i spe.i5i0ne adapta.ije klasi0ni! projektivni! te!nika.

1.1.1. I*!o tipa ska#( i konst 'k)iono0 post'pka

Aonstr k.iji skale za merenje odre6enog stava pret!ode neke odl ke koje se donose jo# tok projektovanja istra,ivanja. ;rojektovanje istra,ivanja, izme6 ostalog, o% !vata postavljanje i ra#0lanjavanje pro%lema ili predmeta istra,ivanja. 1a,ni kora.i ekspli.iranj predmeta istra,ivanja s de5inisanje glavni! pojmova, identi5ikovanje varija%li i nji!ovo opera.ionalizovanje. >z%or ili izrada instr menata, pa i skala stavova, direktno proizilaze iz ti! kon.ept alni! odl ka. Ako s okvir analize predmeta istra,ivanja neke varija%le identi5ikovane kao stavovi, to nas s o0ava sa najmanje tri gr pe pitanja.

1.1.1.1.

&denti ikovanje 4stavske varijable5

$!vatanje ve-ine so.ijalni! psi!ologa i so.iologa je da je stav slo,ena tenden.ija li0nosti oso%e, te ga opis j kao s m svega #to jedna oso%a ose-a, misli i sklona je da 0ini odnos na neki o%jekat. ;rema tome, svaki stav poten.ijalno klj 0 je %rojne i raznovrsne sadr,aje iz koji! se 5ormiraj tri njegove glavne komponente 2 kognitivna, a5ektivna i ak.iona. Aognitivn komponent 0ine znanja, pojmovi, ideje, verovanja, verenja i sl. A5ektivn komponent 0ine ose-anja prema o%jekt stava 2 pozitivna ili negativna, naklonost ili nenaklonost, pre5eren.ija ili averzija i sl. Ak.iona komponenta klj 0 je zamisli o mog -im aktivnostima odnos na o%jekat, pripravnost za post panje korist ili na #tet o%jekta stava. "akle, stav prema nekom isk stvenom o%jekt je psi!olo#ka str kt ra koja kod razli0iti! oso%a mo,e imati ne samo razli0it stepen slo,enosti, nego se mo,e sastojati iz razli0iti! sadr,aja. Aao #to se ni dr ge str kt re ne mog meriti kao .eline, nego se mere samo nji!ova pojedina svojstva, tako se ne mo,e ni stav izmeriti 7 .elini9, nego %i se event alno moglo meriti neko od njegovi! svojstava. Cj di svoje stavove glavnom do,ivljavaj kao svesne reak.ije na odre6ene o%jekte. ;o pravil , svaka oso%a zna da li ima 5ormiran odnos prema datom o%jekt i da li je taj odnos pozitivan ili negativan. / njenom do,ivljaj stava sve komponente s me6 so%no povezane. Npr. znanja koja ima o o%jekt do,ivljava

kao prijatna ili neprijatna, kao sadr,aje koji o%jekat stava prikaz j pozitivnom ili negativnom svetl ? spontan a5ektivn reak.ij na o%jekat, %ilo da ona zna0i naklonost ili averzij , t ma0i kao posledi. zna0enja koje 7ima9 taj o%jekat ili koje m pripis je? glavnom zna koji na0ini pona#anja prema tom o%jekt dolaze o%zir, na koji na0in mo,e 7prakti0no9 da izrazi svoja mi#ljenja i ose-anja. >z zajamni! odnosa svega onog #to oso%a zna, ose-a i 0ini odnos na dati o%jekat vek proizilazi o.ena o%jekta, njegovo pozitivno ili negativno vrednovanje. 4a o.ena je ono #to je sta%ilno, #to 0ini jezgro stava. Aada se promeni o.ena o o%jekt dolazi i do promene stava.

1.1.1.2. )naliza i de inicija 4stavskog objekta5

"r ga gr pa pitanja nas s o0avaj sa za!tevom da #to potp nije i #to pre.iznije de5ini#emo #ta podraz mevamo pod konkretnim stavovima koje nameravamo da merimo. Najpre tre%a da tvrdimo koje sve stavove nameravamo da ispit jemo i da pre.iziramo #ta je o%jekat svakog od ti! stavova. ;redmet istra,ivanja mo,e %iti samo jedan stav, i tom sl 0aj potre%na nam je jedna skala, ali ako ispitivanjem nameravamo da o% !vatimo npr. stavove prema deset razli0iti! o%jekata, potre%no nam je deset odgovaraj -i! skala. "e5inisanje stava koji nameravamo da ispit jemo 0esto se svodi na imenovanje stavskog o%jekta. Npr. stav prema akt elnom lider neke politi0ke partije de5ini#emo navo6enjem imena oso%e o kojoj je re0. $li0no, stavove prema nekim od dr,ava koje s sredi#t pa,nje na#e javnosti de5ini#emo imenima ti! dr,ava, ispit jemo npr. 7stav prema Dr0koj9, 7stav prema Ameri.i9 ili 7stav prema 3 siji9. > dr gim o%lastima istra,ivanja post pamo na sli0an na0in. Ako nas interes j razli0iti e5ekti #kolskog isk stva 0enika, mo,emo se odl 0iti da izme6 ostalog ispit jemo i nji!ove stavove prema pojedinim nastavnim predmetima, vannastavnim aktivnostima, organiza.iji #kolskog ,ivota, te me6 o%jektima stavova mog se na-i npr. 7nastava matematike9, 7nastavnik 5izike9, 7propis da se nosi radna ode-a9 i sl. "e5inisanje stava je veoma kriti0na opera.ija i retko se mo,e svesti samo na imenovanje njegovog o%jekta. Aada se radi o stavovima prema apstraktnim ili slo,enim o%jektima, pre.izno imenovanje ti! o%jekta je tek po0etak posla. / ispitivanjima stavova 0esto se radi o odnos prema slo,enim so.ijalnim o%jektima. :og to %iti konkretni o%jekti, kao #to s oso%e, dr #tvene gr pe, pravne norme, tradi.ionalne instit .ije i sl. Aada ,eli da ispit je npr. stav prema odre6enoj li0nosti iz javnog ,ivota, konkretnoj politi0koj organiza.iji, zakon kojim se reg li#e pona#anje odre6enoj s5eri dr #tvenog ,ivota, nekom od o%i0aja vezani! za prelomne tren tke ,ivot pojedin.a ili porodi.e i sl., istra,iva0 mora da pre.izno de5ini#e koji aspekti tog o%jekta s o% !va-eni stavom koji namerava da ispit je. $lo,eni so.ijalni o%jekti se mog ra#0laniti na niz sastavni! delova, a nji!ove aktivnosti ili implika.ije nji!ovog delovanja mog se posmatrati iz razli0iti! aspekata. "akle, de5inisanj o%jekta stava istra,iva0 glavnom ima dve alternative. ;rva je da najpre (a) imen je o%jekat terminom ili sintagmom za koj pretpostavlja ili je tvrdio da joj ve-ina poten.ijalni! ispitanika pridaje ono zna0enje koje istra,iva0 ima vid , a zatim da (%) prona6e ili 5orm li#e #to ve-i %roj eval ativni! iskaza o tom o%jekt . ;retpostavlja se da je prednost takve odl ke tome #to se merenjem o% !vata op#ti odnos prema datom o%jekt . Dlavni nedostatak je #to se ne zna da li je ta pretpostavka i ostvarena. "r ga alternativa je da istra,iva0 (a) najpre analizira o%jekat stava, tvrdi njegove %itne elemente i prema nekom relevantnom kriterij m odl 0i koje -e od ti! elemenata klj 0iti ispitivanje, a zatim da (%) svaki od ti! elemenata reprezent je izvesnim %rojem eval ativni! iskaza. "o%ra starana takvog post pka je tome #to se ispitivanjem o% !vataj svi va,ni aspekti stava. Co#a strana je #to se ra#0lanjavanjem o%jekta stava stvara mozai0an stavski o%jekat sa0injen od nekoliko elemenata prema kojim mog postojati i nezavisni stavovi. Npr. op#ti stav prema #koli mo,e %iti pozitivan, ali prema organiza.iji nastave negativan, pogotovo prema nastavi jednog predmeta. 4o s pro%lemi koje istra,iva0 re#ava na kon.ept alnom plan , a zavisnosti od .iljeva i zadataka od koji! polazi istra,ivanj . Aada smo tvrdili #ta sve o% !vata o%jekat prema kojem ,elimo da ispit jemo stav, dolazimo do klj 0nog pitanja: #ta mo,emo zeti kao pokazatelje ili indikatore tog stava8 > ovde va,i o%i0ajeni

psi!ometrijski odgovor: mani5esta.ije stava koje s dost pne posmatranj i registrovanj s najpodesniji indikatori stava. /niverz m mani5esta.ija stava o% !vata sve ono #to oso%a do,ivljava ili 0ini kada je neposrednom ili posrednom kontakt sa o%jektom stava. @avljaj se razne vrste organski! reak.ija (npr. promena krvnog pritiska, elektri0ne provodljivosti ko,e, promera zeni.e, i sl.), vidljivog pona#anja (npr. d ,ina reak.ionog vremena, 5a.ijalna ekspresija, gestik la.ija, konkretne voljne radnje) i svesni! sadr,aja (npr. znanja, verenja, verovanja, o.ene? svest o povezanosti izvesni! emo.ionalni! stanja i raspolo,enja i o%jekta stava? svest o pona#anj ili mog -em pona#anj prema datom o%jekt , i sl.). $ve te vrste mani5esta.ija s zimane kao pokazatelji stava, ali o%lasti merenja stavova istra,iva0i s se glavnom oslanjali na ver%alne mani5esta.ije 2 na iskaze o raznim vrstama svesni! sadr,aja vezani! za o%jekat stava.

1.1.2. I*!o tipa ska#(

=vde nas prvenstveno interes je tre-a gr pa pitanja, jer se ona odnose na iz%or tipa i vrste skale za merenje stavova koji s predmet konkretnog istra,ivanja. 4ipi0no je da vek ,elimo najvi#i od dost pni! nivoa merenja. Aada se radi o skalama stavova to s one koje spe#no aproksimiraj intervalni nivo merenja. ;o#to postoji nekoliko konstr k.ioni! post paka kojim se mo,e do-i do takvi! skala, istra,iva0 tre%a da oda%ere onaj kojim -e o%ez%editi instr ment sa najvi#e po,eljni! oso%ina. /z izvesno pojednostavljenje, mo,emo re-i da s pred njim glavnom dve mog -nosti koje s prin.ipijelno razli0ite. :o,e da se odl 0i ili za konstr k.ioni post pak koji je razvio 4erston i kojim se do%ija skala 7na izgled jednaki! intervala9, ili pro.ed r koj je razvio Cikert i kojom se dolazi do 7s ma.ioni!9 skala. ;rin.ipijelna razlika izme6 ta dva konstr k.iona post pka je tome #to se model skale naizgled jednaki! intervala odre6 je a priori odnos na empirijsko ispitivanje stava, dok se model s ma.ione skale o%li0ava a posteriori, na osnov podataka iz empirijskog ispitivanja stava. / prvom sl 0aj s i skala i skalne vrednosti potp nosti odre6eni napred, a dr gom oni se tvr6 j na osnov analize empirijski! podataka do koji! se dolazi primenom preliminarne verzije skale. ;ostoji i tre-a mog -nost, to je konstr isanje tzv. k m lativne skale. ;rema pomen tom kriterij m , re0 je o a posteriori konstr k.ionom post pk . +%og strogi! konstr k.ioni! za!teva, koji dovode do znatno ve-e red k.ije kriterij mskog svojstva koje je predmet merenja, k m lativne skale nis na#le tako #irok primen so.ijalnoj psi!ologiji kao #to je to sl 0aj sa skalama na izgled jednaki! intervala i s ma.ionim skalama.

1.2.

SKA4E TERSTONOVOB TIPA .DI9EREN5IJA4NE SKA4E/

$kale 4erstonovog tipa s , !ronolo#ki, prve skale za merenje stavova, a d go vremena s %ile i naj0e#-e kori#-ene skale stavova. Aako 4erston prist pa merenj stavova8 ;re svega, on merenje stavova 5ok sira na a5ektivn komponent , koja je veoma podesna da % de predmet merenja: jednodimenzionalna je, grad irana, polarizovana. 4erstonova ideja je da stavove meri po gled na merenja psi!o5izi0ke osetljivosti. Npr. za merenje di5eren.ijalnog praga za te,ine, potre%no je na-i tegove razli0iti! te,ina i njima ravnomerno prekriti kontin m. +adatak ispitanika je da standardn dra, poredi sa tom serijom stim l sa i da odredi koji stim l s joj je najsli0niji, pri 0em on o%i0no prepozna nekoliko stim l sa kao naizgled identi0ne. Aako %i se ovakav na0in merenja mogao adaptirati za merenje stavova8 ;rvo, standardna dra, %i %ila stav ispitanika. =d njega se ne %i tra,ilo da taj stav iznosi, da ga ver%aliz je, ve- samo da ga poredi sa nizom pon 6eni! ver%alni! iskaza kojima s ve- opisani ili izra,eni stavovi prema datom o%jekt . +adatak ispitanika je da me6 tim pon 6enim iskazima prona6e onaj koji je isti ili najsli0niji njegovom stav , koji naj%olje izra,ava ono #to on ose-a, kako misli o datom o%jekt . "a %ismo %ili sig rni da -e svaki ispitanik mo-i da prona6e iskaz koji odgovara njegovom stav , neop!odno je da se .eo stavski kontin m #to potp nije i iznijansirano 7pokrije9 iskazima o o%jekt stava, =vaj slov nije te#ko ostvariti: kao #to mo,emo relativno lako napraviti tegove razli0ite te,ine, ili smisliti zadatke razli0ite te,ine, tako nam i jezik

dozvoljava da 5orm li#emo razli0ite iskaze koji -e izra,avati sve nijanse pozitivnog ili negativnog ose-anja prema %ilo kojem o%jekt stava. :nogo ve-i je pro%lem da se za svaki od iza%rani! iskaza tvrdi koje mesto m na kontin m stava pripada, tj. gde se nalazi na zami#ljenom stavskom kontin m . Aod psi!o5izi0ki! merenja i merenja inteligen.ije, mesto stim l sa na odgovaraj -em kontin m mo,e se tvrditi na o%jektivan i po zdan na0in. +a tvr6ivanje te,ine tegova, imamo jednostavan, pre.izan i o%jektivan na0in nji!ovog merenja. Aod odre6ivanja te,ine zadataka stvar je ne#to komplikovanija i nepo zdanija, ali i t se mo,e izna-i relativno jednostavan i o%jektivan na0in: te,in zadatka mo,emo izraziti preko pro.enta oni! koji ne spevaj da re#e taj zadatak. Ali kako za %rojne iskaze, toliko razli0ite po svom sadr,aj , stil , d ,ini itd. odrediti kakav stav ta0no izra,avaj , gde se ta0no nalazi nji!ovo mesto na psi!olo#kom kontin m 8 "akle, tvrdnje je potre%no tako razvrstati d , kontin ma stava da on % de jedna0eno 7pokriven9 ver%alnim iskazima, kako se ne %i desilo da neki ispitanik ne mo,e da prona6e iskaz koji izra,ava njegov stav. Ako %i se sve tri pretpostavke isp nile, imali %ismo sit a.ij sasvim sli0n onoj kod psi!o5izi0kog merenja 0 lne osetljivosti. >spitanik %i se predo0io kontin m, spisak iskaza koje izra,avaj najraznovrsnije stavove o o%jekt stava. >spitanik %i onda d , skale 0itao tvrdnje sa razli0itim intenzitetima stava i oda%rao %i onaj najsli0niji 7standardnoj dra,i9, tj. svome stav . +%og sli0nosti sa post pkom merenja di5eren.ijalnog praga, 4erstonova skala se jo# zove i di5eren.ijalna skala. "a %i se ovakav plan ostvario, potre%na je slo,ena pro.ed ra koja se mo,e podeliti nekoliko 5aza. ;rvo -emo opisati post pak koji s prvo%itno koristili 4erston i saradni.i, a zatim -emo opisati i neke od mog -i! varija.ija koje s kasnije vo6ene.

1.2.1. 9a*( ' konst 'k)i$i

;ost pak izrade skale na izgled jednaki! intervala prolazi kroz nekoliko 5aza.

1.2.1.1. 6akupljanje reprezentativnog uzorka tvrdnji o objektu stava

"a %i prist pio izradi skale za merenje stava prema nekom o%jekt , istra,iva0 najpre mora da sak pi #to ve-i %roj ver%alni! iskaza, s dova ili tvrdnji o tom o%jekt . >z !ipotetskog niverz ma mog -i! iskaza o datom o%jekt tre%a sak piti dovoljno veliki zorak da %i 7prekrio9 .eo stavski kontin m i da %i %io reprezentativan za sve delove tog kontin ma. "a %i do#ao do reprezentativni! i #to raznovrsniji! tvrdnji, istra,iva0 koristi razli0ite izvore. @edan od izvora s tekstovi o%javljeni npr. novinama, 0asopisima ili raznim knjigama kojim se govori o o%jekt stava. "r gi 0esto kori#-eni izvor s oso%e koje mo,emo zamoliti da nam opi# svoj stav prema o%jekt koji nas interes je. Aroz razgovor sa raznim lj dima, poznani.ima i saradni.ima istra,iva0 mo,e do-i do %ogatog ver%alnog materijala. Aorisno je iz%alansirati razli0ite izvore, jer to pove-ava izglede da do6emo do valjani! 5orm la.ija o raznim aspektima stava koji nas interes je.

1.2.1.2. )naliza3 ocenjivanje i redigovanje tvrdnji7 ormiranje preliminarne liste

;o#to je sak pio veliki %roj tvrdnji o o%jekt stava, istra,iva0 i! podvrgava sadr,inskoj, logi0koj i jezi0koj analizi. Cilj te analize je da oda%ere one tvrdnje koje zadovoljavaj odre6ene kriterij me. / ve-ini sl 0ajeva mora-e da izvr#i manje ili ve-e pre5orm la.ije izvorni! tvrdnji kako %i i! skladio sa kriterij mima. 4vrdnje 0iji sadr,aj i 5orma od daraj od postavljeni! za!teva od%a. je kao neadekvatne. 4ako nastaje preliminarna lista npr. od 1** do 1)* tvrdnji koja se podvrgava daljoj analizi. 4erston je 5orm lisao nekoliko pravila o selek.ionisanj i 5orm lisanj tvrdnji. :nogi a tori s kasnije ta pravila detaljnije o%razlagali i dop njavali novim. Nave#-emo najva,nija. 1. $1AAA 413"N@A 43BBA "A $A"3P> 13B"N=$N> $/" = =B@BA4/ $4A1A. 1rednosni s dovi se iznose kroz razli0ita mi#ljenja, verovanja i verenja o o%jekt stava, ili kroz iskaze o ose-anjima, raspolo,enjima ili spremnosti za odre6eni na0in post panja odnos na o%jekat stava. Aao il stra.ij mo,emo navesti nekoliko tvrdnji iz 4erstonove skale stava prema .rkvi: 7=se-am da mi sl ,%a %o,ja daje inspira.ij i poma,e da ,ivim na naj%olji na0in tokom slede-e nedelje.9? 71er jem da je pripadni#tvo .rkvi

gotovo osnovna pretpostavka da %i se ,ivelo do%rim ,ivotom.9? 7:islim da je .rkva zaostala stotine godina za vremenom i da ne mo,e da se klj 0i moderan ,ivot9 ((1)? 7:oje je isk stvo da je .rkva %eznade,no zastarela9? 71er jem da je .rkva sna,na stanova za po%olj#anje kako individ alne tako i dr #tvene ispravnosti.9 "r gim re0ima, tvrdnje tre%a da s disk ta%ilne. =ne s to vek kada ne sadr,e 0injeni.e ili dr ge sadr,aje koji %i na o%jektivnoj osnovi mogli %iti provereni kao ta0ni ili pogre#ni. <injeni.e s stvar poznavanja a ne stava. Na primer, tvrdnje 7Na 0el na.ionalne pravoslavne .rkve je patrijar!9, 7Carigrad je sedi#te vaseljenskog patrijar!a9 i sl. ne izra,avaj stavove o .rkvi kao instit .iji nego neke 0injeni.e o organiza.iji pravoslavne .rkve. (. $1AAA 413"N@A 43BBA "A @B 3BCB1AN4NA +A $4A1$A/ 1A3>@ABC/ A=@A @B ;3B":B4 >$;>41AN@A. / sadr,inskom pogled iskazi tre%a da se direktno, otvoreno odnose na o%jekat prema kojem se ,eli ispitivati stav. Ariterij m za o.en relevantnosti tvrdnji je de5ini.ija o%jekta prema kojem ,elimo da ispit jemo stavove. Qormalno'logi0ki to se posti,e tako #to se svakoj tvrdnji kao glavni pojam pominje o%jekat stava. Ako tragamo za tvrdnjama koje %i %ile do%re za konstr isanje skale stava prema na.ionalnoj pripadnosti, onda se svakoj tvrdnji tre%a da javlja pravo ta sintagma ili njen zna0enjski ekvivalent, npr. 7/ svakoj prili.i 0ovek tre%a da ispoljava svoj na.ionaln pripadnost9, 7$na,no ose-anje na.ionalne pripadnosti predstavlja smetnj za p ni razvoj li0nosti9, 7$vest o pripadnosti na.iji % di 0ovek ponos i oplemenj je njegov d !9, 7Cj di 0ine veliko zlo kada svoj na.ij zdi, iznad svi! ostali! na.ija.9. &. 413"N@B 43BBA "A ;=A3>@/ CB= $4A1$A> A=N4>N//:. 4erston je pozoravao da naro0ito tre%a o%ratiti pa,nj na tvrdnje koje pokrivaj srednji deo stavskog kontin ma, kako z%og manjka 7 mereni!9, 7neodl 0ni!9 i 7ne tralni!9 o.ena ne %i do#lo do njegovog prekida. ;ored ekstremni! tvrdnji kao #to s 7:islim da je .rkva dr #tveni parazit9 i 71er jem da je .rkva najzna0ajnija instit .ija Ameri.i danas9, 4erston je vrstio i ve-i %roj mereni! ili neodl 0ni! tvrdnji, kao npr. 71olim .eremonije moje .rkve, ali mi ne nedostaj mnogo ako im ne pris stv jem9, 71er jem Boga, ali retko idem .rkv 9, 7Nekad mislim da s .rkva i religija potre%ne, a nekad s mnjam to9 . ;ri tome valja nastojati da se iz%egn tvrdnje koje s pri!vatljive lj dima koji imaj opre0ne stavove. Ako neka i promakne, ona se otkriva kasnijim 5azama rada. F. 413"N@B 43BBA "A B/"/ @B"N=$4A1NB > 3A+/:C@>1B. $vaka tvrdnja tre%a da izra,ava samo jedn misao ili jedn idej o o%jekt stava. 4akve tvrdnje s po pravil kratke, lake za 0itanje i raz mevanje. >spitani.i se te#ko snalaze sa tvrdnjama koje s pred ga0ke i koje s slo,ene iz dvej ili vi#e re0eni.a. / pred ga0kim re0eni.ama se g %i osnovno zna0enje, a sl 0aj slo,eni! re0eni.a tvrdnje redovno sadr,e ne jedn nego nekoliko razli0iti! o.ena o o%jekt stava. 4vrdnja 7>storija moga naroda je pokazala da je svim sit a.ijama %io prav , a svi narodi sa kojima je dolazio s ko% da s zast pali nepravedne i neispravne .iljeve9 je pred ga0ka i slo,ena. 4vrdnje 71er jem ideale .rkve, ali sam moran od podela na sekte9, 7Cj %av prema na.iji je prirodno ose-anje svakog 0oveka, ali glori5ika.ija na.ionalne pripadnosti je izraz d !ovne ograni0enosti9, 7Ekola je korisna, ali je dosadna9 nis pred ga0ke ali s sve slo,ene. =d navedeni! primera %i se verovatno mogle do%iti do%re tvrdnje koliko %i se najpre ra#0lanile a zatim pre5orm lisale pose%ne i .elovite o.ene o onom na #ta se odnose. 3az mljivost tvrdnji zavisi ne samo od nji!ove jednostavnosti nego i od re0nika kojim s iskazane. / jezi0kom pogled tvrdnje tre%a da sadr,e jednostavne, poznate i o%i0ajene re0i i izraze. 4re%a iz%egavati nepoznate re0i, ,argonske izraze, komplikovane sintagme, dvostr ke nega.ije i sl. ). 413"N@B 43BBA "A B/"/ >$AA+ANB / $A"AEN@B: 13B:BN/. Cilj istra,iva0a je da se tvrde stavovi koje ispitani.i imaj vreme ispitivanja, a ne one koje s imali nekom ranijem period . 4ako, tvrdnja 7Crkva je #titila interese na#eg naroda pro#losti9 nije do%ra, jer i neko ko se sa tim sla,e mo,e smatrati da se sada sit a.ija izmenila , i o%rn to. H. 43BBA >+BBDA1A4> 413"N@B A=@B $B ="N=$B $A:= NA =D3AN><BN B3=@ >$;>4AN>AA. 7>dem .rkv zato #to ,ivam do%roj m zi.i9 je primer tvrdnje koj mo,e pri!vatiti veliki %roj oso%a, a 7;evam !or i do%ijam 0asove iz m zike i !orskog pevanja9 je, isti0e 4erston, primer tvrdnje koj mog da pri!vate samo 0lanovi .rkvenog !ora.

1.2.1.3. *cenjivanje i sortiranje tvrdnji od strane eksperata

=vo je, vide-emo, spe.i5i0nost 4erstonove skale. / nedostatk o%jektivnog kriterij ma za razvrstavanje tvrdnji d , kontin ma, koriste se pro.ene nezavisni! pro.enjiva0a. Nezavisni pro.enjiva0i mog %iti o%razovane odrasle oso%e koje imaj dovoljno znanja da do%ro raz mej sadr,aj tvrdnji i zadatak sortiranja ili klasi5ikovanja koji sa tim tvrdnjama tre%a da o%ave. 4erston je log pro.enjiva0a dodeljivao svojim st dentima. =riginalni post pak pro.enjivanja i sortiranja o%avljan je na slede-i na0in. $vaki pro.enjiva0 do%ije paket listi-a, na svakom listi- se nalazi od#tampana po jedna tvrdnja. Na stol ispred pro.enjiva0a razme#teno je 11 7pretina.a9 (listova) ozna0eni! slovima od A do A. Eta je loga eksperata i kako 5 nk.ioni#e kon.ept skale 7naizgled jednaki! razlika9 naj%olje se vidi iz 7/p tstva za sortiranje listi-a9 koja s 4erston i <ejv davali svojim pro.enjiva0ima koje s anga,ovali izradi skale stava prema .rkvi kao instit .iji. 4a p tstva glase: 71. >mate po 1&* listi-a koji sadr,e tvrdnje o vrednosti .rkve. 4e tvrdnje s sastavile razli0ite oso%e, st denti i dr gi. (. Aao prvi korak izradi skale koja %i se mogla potre%iti za ispitivanje mi#ljenja o .rkvi i religiji, ,elimo da izvestan %roj oso%a sortira ti! 1&* tvrdnji jedanaest sk pina. &. "o%ili ste jedanaest listova ozna0eni! slovima A, B, C, ", B, Q, D, H, > @, A. :olim vas da te listove pore6ate ispred se%e a%e.ednim redom. Na list A stavite one tvrdnje za koje ver jete da izra,avaj najve-i stepen va,avanja vrednosti .rkve. Na list Q stavite one tvrdnje koje izra,avaj ne tralan stav. Na list A stavite one tvrdnje koje izra,avaj najja0e pot.enjivanje .rkve. Na ostale listove tvrdnje razvrstavajte prema stepen va,avanja ili pot.enjivanja koje se njima izra,ava. F. +na0i, kada zavr#ite sa sortiranjem, ima-ete jedanaest sk pina sre6eni! prema pro.enjenoj vrednosti od A, najvi#e, do A, najni,e. ). Ne tre%a da nastojite da svakoj sk pini % de isti %roj tvrdnji. =ne se ne raspore6 j jedna0eno.

H. Brojevi na listi-ima s #i5re i ni na koji na0in nis povezani sa sortiranjem sk pine. K. Bi-e vam lak#e da o%avite ovaj zadatak koliko pre nego #to po0nete sortiranje zmete nas mi.e nekoliko listi-a i pro0itate tvrdnje koje s na njima.9 "akle, zadatak pro.enjiva0a je da pa,ljivo pro0itaj oda%rane tvrdnje i zatim pro.ene kakav stav se tim tvrdnjama izra,ava. =ni 2 to je veoma va,no o0iti 2 ne govore da li se sa tim tvrdnjama sla, ili ne, ne iznose vlastiti stav. Na primer, spisk tvrdnji kojima se izra,avaj razli0iti stavovi prema .rkvi, %ila je tvrdnja 7$matram da je 0enje .rkve i s vi#e povr#no da %i %ilo od ve-eg dr #tvenog zna0aja9. ;ro.enjiva0i, kada je pro0itaj , ne tre%a da ka, da li se sa tom tvrdnjom sla, ili ne sla, , ve- da, nezavisno od svog li0nog odnosa prema sadr,aj te tvrdnje, pro.ene kakav stav ta tvrdnja izra,ava, kakva o.ena o .rkvi je toj tvrdnji iznesena, ili, dr gim re0ima, kakav stav prema .rkvi %i imao neko ko %i se sa tom tvrdnjom slo,io. =ni %i, mo,emo pretpostaviti, zaklj 0ili da ta tvrdnja izra,ava prili0no negativan stav prema .rkvi i svrstali %i je neki od pretina.a na desnoj strani, %li,e slov A. $voj zaklj 0ak pro.enjiva0i saop#tavaj tako #to tvrdnj smeste na odgovaraj -e mesto na kontin m stava, i to jedn od kategorija na koje je istra,iva0 pret!odno podelio kontin m stava. Aao #to se vidi iz 0itavog p tstva, 4erston je .elok pni kontin m stava koji se predo0ava pro.enjiva0ima, a koji se, naravno, kre-e od ekstremno negativnog, preko ne tralnog, do ekstremno pozitivnog, podelio na 11 kategorija. Aategorije s ozna0ene slovima od A do A (%rojevi s iz%egn ti da ne %i event alno smeravali na eval a.ij , o.enjivanje). ;ro.enjiva0ima se de5ini# samo srednja i dve krajnje kategorije 2 ka,e im se da slovo A izra,ava ekstremno negativan stav, slovo Q ne tralan, a slovo A ekstremno pozitivan stav a da se ostalim slovima izra,avaj prelazni st pnjevi. ;ro.enjiva0i s , dakle, imali za zadatak da svak tvrdnj stave nek od kategorija od A do A, i time pro.ene prava. i intenzitet stava koji je iskazan tom tvrdnjom.

/ originalnom 4erstonovom post pk iskazi s %ili napisani na pose%nim listi-ima, a pro.enjiva0i %i i! stavljali jedan od 11 pregradaka ozna0eni! slovima od A do A. Aasnije s ispitani.ima davane liste tvrdnji, ispod svake tvrdnje s %ila od#tampana slova'od A do A, i pro.enjiva0 %i zaokr ,ivao odgovaraj -e slovo. /0injeno je jo# jedno pojednostavljenje: tvrdnje s %ile od#tampane vid liste, a pro.ene koj od jedanaest kategorija spada odre6ena tvrdnja eksperti s nosili pisivanjem odgovaraj -eg slova pored rednog %roja tvrdnje na list za odgovore (protokol ). ;ro.enjiva0i, dakle, imaj pred so%om tipi0n skal pro.ene. Aontin m je intenzitet stava, %ipolarna dimenzija razdeljena na 11 st pnjeva, stim l si s razli0iti iskazi, a zadatak pro.enjiva0a je da d , kontin ma razvrstaj tvrdnje prema intenzitet stava koji je njima iskazan.

1.2.2. Kona-an i*0#(% ska#(

Aona0na skala sastoji se od (* do F* tvrdnji. 4vrdnje, s o%zirom na svoj skaln vrednost, mog %iti ispreme#tane, a mog se, #to je 0e#-e, %iti pore6ane od najpozitivnije ka najnegativnijoj ili o%rn to. >spitanik tre%a da i! pro0ita i oda%ere one koje naj%olje izra,avaj njegov stav. =dgovor se daje ili #tikliranjem tvrdnje, podvla0enjem, zaokr ,ivanjem tvrdnje, ili zaokr ,ivanjem jednog od odgovora "A 2 NB koji se napi# z svak tvrdnj . >dealno %i %ilo da ispitanik zaokr ,i jedn , ili samo ('& s sedne tvrdnje 2 ostale %i tre%alo da m izgledaj ili s vi#e pozitivne ili s vi#e negativne. ;o#to se praksi 0esto de#ava da ispitani.i nediskriminativno pri!vataj veliki %roj tvrdnji, nastoji se da se odgovaraj -om instr k.ijom takva mog -nost iz%egne, pa se ispitani.ima naglasi, npr., da tre%a da zaokr ,e #to manje tvrdnji, ili im se ka,e da zaokr ,e samo & tvrdnje, i sl. Ako je ispitanik zaokr ,io samo jedn tvrdnj , onda -e se medijana te tvrdnje zeti kao mera ispitanikovog stava na kontin m 0iji se mog -i raspon kre-e od i do 11. A ako se ispitanik slo,io sa nekoliko tvrdnji, #to je daleko 0e#-i sl 0aj, onda -e se kao njegov skor zeti prosek medijana iza%rani! tvrdnji (%ilo da se taj prosek izra0 na kao medijana %ilo kao aritmeti0ka sredina). 1idimo, dakle, da nek pre zet skal ne mo,emo zadavati ako nemamo i podatke o skalnim vrednostima njeni! tvrdnji. >spitanikov stav se, zna0i, mo,e predstaviti na kontin m od 1 do 11 kao ta0ka sa izra0 natim skorom.

1.2.3. Kom(nta i
4erstonova skala je jedno vreme %io naj0e#-e kori#-en tip skala, ali se poslednje vreme manje koristi. Dlavni razlog je #to s se pojavile skale koje imaj 5leksi%ilniji post pak izrade i kasnije potre%e istra,ivanjima. ;rve kritike p -ene ovoj skali ti0 se pro%lemati0ne loge pro.enjiva0a. Nji!ova loga je veoma zna0ajna, jer se na osnov nji!ove pro.ene i klasi5ika.ije tvrdnji odre6 je i koje -e tvrdnje %iti progla#ene do%rim a koje lo#im, i kakav stav -e se kasnije pripisati ispitanik . >stra,iva0, na ,alost, ne mo,e %iti sig ran da s pro.enjiva0i %ili dovoljno motivisani, pa,ljivi, da s se sve vreme dr,ali p tstva i sl. 4erstonova skala zove se jo# i 7 a priori9 skala z%og jedne svoje karakteristike koja joj se tako6e zima kao mana. 3adi se o tome da s karakteristike pojedini! tvrdnji i skale .elini izra0 nate pre samog zadavanja skale, a da kasnija ispitivanja, kori#-enje skale praksi, nemaj nikakvog ti.aja na te karakteristike. $matra se, me6 tim, veoma korisnim i o%i0ajenim da empirijski poda.i o kvalitet nekog psi!olo#kog mernog instr menta proisti0 iz njegovog kori#-enja, tako da se nedosta.i skale mog prakti0nom rad sa njom o0avati i korigovati. 1eoma va,na prednost 4erstonove skale je #to ima prirodn n l na skali, tako da nam ne daje samo relativan odnos gr pa ve- nam govori kakav je stav apsol tnim vrednostima. Ako se npr. prose0an stav 0enika prema .rkvi, meren istom skalom razmak od ) godina, popeo sa F.& na H.K mi ne samo #to na osnov ti! %rojeva znamo da je stav postao pozitivniji (tj. manje negativan), nego znamo i da je ranije stav %io %lago negativan a kasnije %lago pozitivan. "r ga va,na prednost ove skale je mog -nost relativno visokog stepena di5eren.ija.ije ispitinika s o%zirom na mereni stav i sit a.iji kada ve-ina ima pozitivan ili negativa stav prema datom o%jekt .

1.3.

SKA4E 4IKERTOVOB TIPA . SUMA5IONE SKA4E /

3ensis Cikert je, nameri da otkloni neke nedostatke 4erstonovi! skala, predlo,io 19&(. godine novi post pak za konstr isanje skala stavova. Njegov post pak tre%alo %i da ima nekoliko %itni! prednosti: da % de jednostavniji za konstr k.ij , da se elimini#e pro%lemati0na loga pro.enjiva0a, i da se metrijske karakteristike skale ra0 naj i proveravaj na osnov odgovora ispitanika (7 a posteriori9). =snovna izmena sastoji se na0in odgovaranja. /mesto da ispitanik izdvoji samo nekoliko tvrdnji koje najpre.iznije izra,avaj njegov stav, on tre%a da za svak tvrdnj ozna0i kom stepen se sa njom sla,e odnosno ne sla,e. 3azlike stepen pri!vatanja ili nepri!vatanja neke tvrdnje koja govori o o%jekt stava mog se prot ma0iti razlikama intenzitet ispitanikovi! stavova prema datom o%jekt . Na taj na0in ve- i odgovori na jedn tvrdnj omog -avaj da se ispitani.i gr %o razvrstaj po svom stav , onoliko kategorija koliko je pon 6eni! st pnjeva slaganja 2 neslaganja. +ato se za svak tvrdnj skali Cikertovog tipa ka,e da je 7skala stava malom9. 4akva mala skala je, raz me se, nedovoljno po zdana, pa joj se dodaje jo# tvrdnji, ali nije potre%no da i! je veliki %roj. $kala Cikertovog tipa, po#to na neki na0in predstavlja z%ir vi#e mali! skala, naziva se jo# i %aterija skala. >z ove karakteristike proizlazi i dodatna prednost (0esto kori#-ena praksi) 2 da se odgovori na pojedinim ajtemima Cikertove skale mog i pose%no analizirati.

1.3.1. 9a*( ' konst 'k)i$i

> izrada ovog tipa skala prolazi kroz nekoliko 5aza.

1.3.1.1. Priprema preliminarne liste tvrdnji

Aao i prvoj 5azi izrade di5eren.ijalni! skala, i ovde istra,iva0, na isti na0in, prvo sak plja, iz razli0iti! izvora, veliki %roj najraznovrsniji! tvrdnji o o%jekt stava.

1.3.1.2. )naliza i redigovanje tvrdnji od strane istraivaa

>stra,iva0, sklad sa sadr,inskim i logi0kim kriterij mima o kojima vodi ra0 na, analizira prik pljene tvrdnje i nastoji da otkloni o0ene nedostatke. Ariterij mi s isti kao kod izrade skala 4erstonovog tipa, z dve razlike. ;rvo, tvrdnje ne tre%a da pokrivaj .eo kontin m stava, ve- se zimaj one koje izra,avaj ili mereno (do jako) pozitivan ili mereno (do jako) negativan stav. Ne tralne i ekstremne tvrdnje se, dakle, ne stavljaj preliminarn list . "r go, nekim tvrdnjama ne mora da se na ekspli.itan na0in iznosi vrednosni s d o o%jekt stava, niti da se o%jekat stava ekspli.itno pominje (iz opisa kasniji! 5aza konstr k.ije %i-e jasan smisao ovi! promenjeni! kriterij ma). Nakon #to se tvrdnje na opisani na0in oda%er i preprave, svakoj tvrdnji se pridr ,i lista pon 6eni! odgovora. /o%i0ajena je )'stepena skala odgovora, npr.: ' op#te se ne sla,em ' glavnom se ne sla,em ' neodl 0an sam ' glavnom se sla,em ' potp no se sla,em 3e6e se koristi K'stepena ili &'stepena skala, ili skala varijante mog -e. kojoj nedostaje srednja alternativa, ali s i te

1.3.1.3. 8adavanje preliminarne liste ispitanicima

Dr pa lj di kojima se zadaje prva verzija skale nalazi se lozi ispitanika a ne pro.enjiva0a. =vi ispitani.i (o%i0no nji! 1**'(**) tre%alo %i da po svojim karakteristikama reprezent j ispitanike koji -e 0estvovati ispitivanjima z%og koji! se data skala konstr i#e. Nji!ov zadatak je da pa,ljivo pro0itaj tvrdnje i da za svak pose%no, sklad sa vlastitim stavom, ozna0e kojoj meri se sa njom sla, odnosno ne sla, . =dgovor se daje zaokr ,ivanjem jednog od vi#e pon 6eni! odgovora.

1.3.1.,. 9odovanje odgovora

/ prin.ip je sasvim svejedno da li -e se pozitivniji stav izra,avati ve-im ili manjim %rojem poena, ali je o%i0ajeno da ve-i %roj poena kaz je na pozitivniji stav prema o%jekt stava. / tom sl 0aj , #to se ispitanik vi#e sla,e sa tvrdnjom koja pozitivno govori o o%jekt stava, ili vi#e od%a. je tvrdnj koja negativno govori o o%jekt stava, to do%ija vi#e poena. ;ostoje dva na0ina %odovanja pojedina0ni! odgovora. Najpre.izniji na0in %odovanja, koji je Cikert neo kao novin odnos na 4erstonov skal , je da se n meri0ke vrednosti (%odovi) za ) mog -i! alternativni! odgovora izved iz propor.ije ispitanika koji s zaokr ,ili svak od alternativa. 4a propor.ija %i se izrazila z'skorovima a zatim %i se ) z'skorova, koji odgovaraj svakoj od alternativa, trans5ormisali pozitivne .ele %rojeve, koji s zgodni za %odovanje. 4akav post pak %i se primenio za svak tvrdnj (pitanje) pose%no. / tom sl 0aj , zna0i, ne %ismo mogli napred znati koliko -e do%iti %odova odgovori na pitanjima, a ista alternativa %i na razli0itim tvrdnjama donosila razli0it %roj poena, koji %i se morao relativno komplikovanim na0inom izra0 nati. Npr. kod jedne tvrdnje, alternative %i se %odovale sa *, 1, (, &, F, kod dr ge tvrdnje sa *, 1, (, & itd. Ako se tako post pa, za Cikertov skal se mo,e re-i da je a posteriori skala 2 skala koja se 5ormira posle ispitivanja, na osnov empirijski tvr6eni! distri% .ija odgovora ispitanika. Bmpirijsko 5ormiranje skalni! vrednosti spe.i5i0nost je Cikeretovog post pka. :og -e je, me6 tim, potre%iti i jednostavan na0in %odovanja. =vaj na0in sastoji se tome #to se alternative na svim pitanjima %od j napred tvr6enim istim %rojevima, npr. sa 1, (, &, F, ) (ili sa *, 1, (, &, F, ili '(, '1, *, R1, R(, #to je matemati0kom smisl sasvim svejedno). ;ri tom samo tre%a voditi ra0 na da najpozitivniji stav donosi najvi#e poena (a taj stav se izra,ava potp nim slaganjem sa tvrdnjom koja pozitivno govori o o%jekt stava, i potp nim neslaganjem sa tvrdnjom koja negativno govori o o%jekt stava). @o# je Cikert (19&() pore6ivao ova dva na0ina %odovanja, i tvrdio da korela.ija izme6 skorova do%ijeni! na ta dva razli0ita na0ina iznosi *.99, #to onda komplikovaniji na0in %odovanja 0ini nepotre%nim, te se ovaj jednostavniji na0in, stvari, praksi danas jedino i koristi. $a%iranjem %odova do%ijeni! na svakoj tvrdnji, ispitanik do%ija k pan skor. Npr. ako je %ilo (* ajtema %odovani! od 1 do ), mog -i raspon skorova kre-e se od (* do 1**, ali realno do%ijeni raspon mo,e %iti ,i.

1.3.1.:.

%tvr"ivanje diskriminativnosti tvrdnji

"osada#nji post pak izrade jo# ne omog -ava da se tvrdi koje s od iza%rani! tvrdnji do%re a koje lo#e. "o%re %i %ile one tvrdnje na koje lj di koji imaj razli0ite stavove razli0ito i odgovaraj . "r gim re0ima, do%re s tvrdnje koje spevaj da diskrimini# lj de sa razli0itim stavovima, jer je to i zadatak skale. ;ostoje dva na0ina koja se koriste za oda%ir tvrdnji, tj. za tvr6ivanje nji!ove diskriminativnosti. @edan je p tem izra0 navanja diskriminativne mo-i tvrdnji, a dr gi p tem ra0 nanja korela.ija ajtem'total.

1.3.2.

I*!o kona-n( #ist(

/ ovoj 5azi, tvrdnje se najpre pore6aj po svojoj diskriminativnosti (po visini diskriminativne mo-i ili visini korela.ije ajtem'total, zavisno od post pka koji smo primenili pret!odnoj 5azi). +a kona0n verzij %iraj se one najdiskriminativnije tvrdnje. Naravno, sasvim nediskriminativne tvrdnje, gde razlika izme6 aritmeti0ki! sredina za gornj i donj gr p , ili koe5i.ijent korela.ije ajtem'total, nis statisti0ki zna0ajni, ne %i smele da 6 skal %ez o%zira #to nema %olji!. +ato se kao n ,an slov da tvrdnja mo,e da 6e kona0n verzij skale postavlja odre6ena grani.a, koja mo,e %iti manje ili vi#e stroga, a mo,e se de5inisati ili odre6enim nivoom statisti0ke zna0ajnosti ili nekim sli0nim o%jektivnim kriterij mom. 4vrdnja navedenom primer pokazala se, zna0i, dovoljno diskriminativnom, i mogla %i da 6e kona0n verzij skale stava. 4re%a o%ratiti pa,nj na 0injeni. da za zadovoljavaj - diskriminativnost nije neop!odno da ispitani.i iz gornje gr pe i ispitani.i iz donje gr pe daj potp no s protne odgovore. :e6 ispitani.ima o%e gr pe, mada s izdvojene kao ekstremno razli0ite po stav , %ilo je svi! vrsta odgovora, od oni! koji se potp no sla, do oni! koji potp no od%a. j dat tvrdnj ? ve-ina iz gornje gr pe je, ipak, od%a.ivala dat tvrdnj , dok je iz donje gr pe ve-ina %ila neodl 0na ili je delimi0no pri!vatala tvrdnj .

:o,e se pokazati da je diskriminativna i neka tvrdnja kojoj se ekspli.itno ne iznosi stav prema o%jekt stava. :ada takva mog -nost nije naro0ito verovatna, lstra,iva0 ima prava da takv tvrdnj zme za kona0n verzij , ne laze-i analiz za#to ta tvrdnja do%ro meri stav. >z tog razloga je dozvoljeno da se, prilikom sk pljanja po0etni! tvrdnji, po0etn verzij vrsti i proveri i manji %roj tvrdnji kojima se ne spominje o%jekat stava ili se o o%jekt stava ne izri0e vrednosni s d. 4ako se, na primer, tvrdnja 7;ro.enat vernika -e se % d -nosti sve vi#e smanjivati9 pokazala kao diskriminativna i #la je ;anti-ev skal religioznosti, mada je jasno da ta tvrdnja ne izra,ava stav i da je prin.ip mog -e da je potp no pri!vate i maksimalno religiozni ispitani.i. Bmpirijski rez ltati, me6 tim, pokazali s da tvrdnj zna0ajno ve-em stepen pri!vataj nereligiozni ispitani.i, tj. da tvrdnja ima mo- da diskrimini#e ispitanike prema nji!ovom stav prema religiji. 4vrdnje mog %iti nediskriminativne iz razli0iti! zroka. @edan zrok je da s tvrdnje irelevantne, da se stvari ne ti0 stava koji ,elimo da ispit jemo. Na primer, o tvrdnji 74rans.endentalna medita.ija je korisna9 do%ili %ismo zaista razli0ita mi#ljenja, od potp nog slaganja do potp nog od%a.ivanja, ali to mi#ljenje mog -e da nema veze sa ne0ijim stavom prema religiji: kao #to lj di sa potp no istim stavom prema religiji mog da se op#te ne sla, oko ovog pitanja, tako i oni sa potp no razli0itim stavovima prema religiji oko ovoga mog imati istovetan stav. 4vrdnje mog %iti nediskriminativne i kad s relevantne, i to onda kada s potp no pri!va-ene ili potp no od%a0ene od strane ispitanika, dakle zato #to s po svom sadr,aj s vi#e %lage ili s vi#e o#tre za ispitani zorak. 4akve tvrdnje nis irelevantne, i na nekom dr gom zork %i se mo,da pokazale sasvim do%re. Npr. tvrdnja iz skale stava prema ravnopravnosti polova 7Pene ne tre%a da se #kol j 9 %ila %i verovatno podjednako od%a0ena i od gornje i od donje gr pe na zork st denata 2 oni se razlik j stavovima prema dr gim aspektima ravnopravnosti polova 2 ali %i nekoj izrazito tradi.ionalnoj i patrijar!alnoj sredini mo,da %ila veoma diskriminativna. 4o je razlog z%og kojeg se, kao #to je ranije re0eno, prilikom prik pljanja tvrdnji iz%egavaj tvrdnje za koje o0ek jemo da -e i! skoro svi ispitani.i na#em zork pri!vatiti ili skoro svi od%a.iti, jer -e se one 0esto zaista pokazati kao s vi#e 7lake9 i! 7te#ke9. A tvrdnje sa ne tralnim stavovima ne zimaj se zato #to se na osnov stepena slaganja odn. neslaganja sa njima ispitani.i ne mog razvrstati po intenzitet svog stava: na ne traln tvrdnj da-e isti odgovor ( op#te se ne-e slo,iti sa njom) i neko sa ekstremno pozitivnim, i neko sa ekstremno negativnim stavom. ;rilikom iz%ora tvrdnji ne vodi se ra0 na samo o nji!ovoj diskriminativnosti, pogotov ako imamo na raspolaganj i ve-i %roj sasvim diskriminativni! tvrdnji nego #to nam je potre%no. Neop!odno je voditi ra0 na i o sadr,aj tvrdnji. ;o,eljno je da polovina tvrdnji govori pozitivno, a polovina tvrdnji negativno o o%jekt stava, da %i se ne tralisala tenden.ija, kod neki! lj di veoma izra,ena, da se nekriti0ki sla, sa maltene svakom tvrdnjom koja im se pon di. Balansiranjem pozitivno i negativno 5orm lisani! tvrdnji ova tenden.ija se ne-e spre0iti, ali -e se %ar takvi ispitani.i na-i srednjoj gr pi, a ne gr pama oni! sa ekstremnim stavovima. /z to pokaz je se da ispitani.i pa,ljivije odgovaraj ako nis navikn ti da sresamo pozitivne ili samo negativne tvrdnje. 1a,no je i da tvrdnje, s o%zirom na sadr,aj, % d #to raznovrsnije, da ne predstavljaj s #tini samo ponavljanje ne0ega #to je na dr gi na0in re0eno dr gim tvrdnjama. +ato -emo prilikom oda%ira kona0ne liste takv tvrdnj koja je veoma sli0na nekoj pret!odno ve- oda%ranoj zameniti tvrdnjom sa manjom (ali i dalje zadovoljavaj -om) diskriminativnom mo-i, ali koja o%oga- je sadr,aj skale. Aako odl 0iti koliko tvrdnji -e kona0na verzija Cikertove skale imati8 1e-i %roj tvrdnji omog -ava %olj diskriminativnost i po zdanost, ali manji %roj tvrdnji manje zamara ispitanike, omog -ava da ispitivanje kra-e traje ili da se ispitivanje klj 0e i dr ge varija%le i sl. / svakom sl 0aj , istra,iva0 retko kad jedn skal stava klj 0i sve tvrdnje koje s se pokazale diskriminativne. = minimalnom %roj tvrdnji od koji! mo,e 5ormirati skal on odl 0 je nakon izra0 navanja n tra#nje konzistentnosti.

1.3.3. I*0#(% ska#(

Aona0na verzija skale sastoji se od manjeg %roja tvrdnji, o%i0no ne vi#e od (*, a nekad 0ak samo )'H, z koje je data lista pon 6eni! odgovora, o%i0no vid )'stepene skale slaganja odnosno neslaganja.

/ prin.ip , pon 6eni odgovori ne moraj %iti razli0iti stepeni slaganja, nego i %ilo koji dr gi odgovori koji se mog prot ma0iti kao razli0ita grada.ija stava. 4ako, zavisno od sadr,aja sami! tvrdnji, to mog %iti razli0iti intenziteti od 7potp no ta0no9 do 7potp no pogre#no9, ili od 7 vek9 do 7nikad9 i sl.

1.3.2. 3o%o"an$(
Na svakoj tvrdnji ispitanik do%ije neki %roj poena, npr. od 1 do ), zavisno od toga koj je alternativ zaokr ,io (tre%a samo voditi ra0 na da se alternative kod tvrdnji koje pozitivno govore o o%jekt stava %od j o%rn to od tvrdnji koje govore negativno). >spitanikov stav izra,ava se k pnom z%irom poena do%ijeni! na svim tvrdnjama. ;o#to je ispitanikov skor s ma poena do%ijeni! na vi#e tvrdnji, skale Cikertovog tipa zov se jo# i s ma.ione skale. $korovi ispitanika se, naravno, mog predstaviti i tako #to %i se s ma poena podelila sa %rojem ajtema skali 2 time %ismo samo raspon skorova de5inisali %rojem pon 6eni! odgovora, npr. od 1 do ) kod kori#-enja )'stepene skale, ali skorovi ne %i %ili .eli %rojevi ve- %i sadr,avali de.imale.

1.3.>. Kom(nta i
$kale Cikertovog tipa s tren tno najpop larniji tip skala za merenje stavova. 4akv pop larnost pre svega d g je mog -nosti jednostavne i %rze konstr k.ije, ali ne samo tome. :erne karakteristike koje se saop#tavaj z s ma.ione skale o%i0no s ne#to %olje nego za 4erstonove skale. Naro0ito se zadovoljavaj -a po zdanost Cikertove skale posti,e sa znatno manjim %rojem tvrdnji nego kod 4erstonove. $kale Cikertovog tipa s #iroko primenjive. =vakav tip skala ne koristi se samo za merenje stavova, nego i za merenje dr gi! individ alni! karakteristika, kao #to s vrednosti, interesovanja, .rte li0nosti. / kori#-enj skale, me6 tim, tre%a %iti oprezan, i voditi ra0 na o nekim njenim ograni0enjima. Naj%itnija ograni0enja s da skala nema 7n lt ta0k 9 i da (naj0e#-e) nije jednodimenzionalna. 1eoma je va,no imati na m da skor na Cikertovoj skali ne govori o pojedin0evom stav apsol tnim kriterij mima. "r gim re0ima, na osnov ispitanikovog skora mi ne smemo da zaklj 0imo da li je njegov stav pozitivan, ne tralan ili negativan 2 jedino #to znamo je da je njegov stav pozitivniji (tj. manje negativan) od stava oni! sa manjim skorom, a da je negativniji (ili manje pozitivan) od stava oni! sa ve-im skorom. Naravno, ispitanik koji ima ekstremno mali skor mo,emo pripisati negativan stav jer je taj skor morao do%iti konstantno zaokr , j -i one alternative koje izra,avaj negativan stav, kao #to i ispitani.ima sa maksimalnim skorovima mo,emo sa sig rno#- pripisati pozitivan stav. Ali #to se skor ispitanika daljava od ovi! ekstremni! polova, takvo zaklj 0ivanje je sve nepo zdanije. >spitani.ima sa istim skorom pripis je se i isti stav. ;ro%lem je sa Cikertovom skalom tome #to isti skor mo,e %iti do%ijen na mnogo razli0iti! na0ina. :og -e je 0ak da dva ispitanika ni na jedno pitanje nis dali isti odgovor (npr., sa 0ime se jedan potp no slagao dr gi je to potp no od%a.ivao), #to zna0i da skala nije (tj. ne mora %iti) jednodimenzionalna. @ednodimenzionalnost skale 0esto i nije namera istra,iva0a, koji, naprotiv, 0esto namerno nastoji da kon.ept malo #ire odredi, ali nekada je to oz%iljan nedostatak, jer je skor koji je z%irna mera vi#e dimenzija te#ko interpretirati, tim te,e #to s dimenzije nezavisnije.

1.2.

3OBARDUSOVA SKA4A 8 SKA4A SO5IJA4NE DISTAN5E

BmorS Bogard s (188('19K&), ameri0ki psi!olog i so.iolog, ispit j -i (*'ti! godina na.ionalne i rasne odnose Ameri.i, za teorijski okvir zeo je pojam so.ijalne distan.e ameri0kog dr #tva. Bogard s je so.ijaln distan. de5inisao kao 7razli0ite stepene raz mevanja i ose-anja koji postoje izme6 gr pa9 (Bogard s, 19()). +ele-i i da je empirijski ispit je, on je t svr! so.ijaln distan. i opera.ionalno de5inisao preko zorka konkretni! odnosa koje pripadni.i gr pa mog da st paj . =da%rao je K so.ijalni! odnosa za koje je smatrao da s dovoljno tipi0ni i zna0ajni, a koje je kasnije modi5ikovao. Aoristio je ove stavke: (1) Blisko srodstvo p tem %raka? (() +a 0lanove moga kl %a? (&) +a s sede mojoj li.i? (F) +a rad istom zanimanj ? ()) +a dr,avljanstvo mojoj zemlji? (H) $amo kao posetio.e moje zemlje? (K) >sklj 0io %i! i! iz moje zemlje.

1.2.1. I*0#(% ska#(

$o.ijalna distan.a se o%i0no ispit je prema vi#e gr pa istovremeno, jer podatak o so.ijalnoj distan.i prema samo jednoj gr pi te#ko je prot ma0iti van re5erentnog okvira, ne znaj -i da li je distan.a prema dr gim gr pama manja, ista tolika ili mo,da ve-a. / pitnik kojim se meri so.ijalna distan.a na%roje se jedan ispod dr gog pon 6eni so.ijalni odnosi, a kolonama se naved gr pe prema kojima se distan.a meri. >spitanik, zavisno od toga da li %i pristao ili ne da st pi navedene odnose sa prose0nim pripadnikom date gr pe, pis je pl s ili min s odgovaraj -e r %rike. Naravno, mog -a s i dr ga0ija gra5i0ka re#enja za do%ijanje isti! podataka.

1.2.2. O!$(kti m( (n$a

=%i0no se napominje da se Bogard sov tip skale mo,e koristiti za merenje so.ijalne distan.e prema (a) dr #tvenim gr pama, (%) vrednostima, i (.) pojedin.ima. Na ovaj na0in se naj0e#-e ispit je etni0ka distan.a, ali je skala vrlo prilagodljiva i za ispitivanje dr gi! odnosa. 4ako, ispit je se distan.a me6 religioznim gr pama, me6 pro5esijama, razli0itim nivoima o%razovanja, distan.a prema !endikepiranima itd. ;ostoje st dentski radovi o so.ijalnoj distan.i prema slepima, prema 3omima, stranim st dentima itd. $tim l s'gr pe mog %iti kom%ina.ija nekoliko so.ijalni! o%ele,ja (npr. .rna.'lekar, .rna.'radnik, %ela.' lekar itd.), kako %i se tvrdio relativni zna0aj svakog od nji!.

1.2.3. I#'st a)i$a na-ina !o%o"an$a i 0 a<i-ko0 p (%sta"#$an$a

/ 4a%eli & prikazani s rez ltati koje je do%io Bogard s (19(8) na zork od 1K() Amerikana.a. >z ta%ele s izostavljena dva poslednja so.ijalna odnosa, a %rojevi pokaz j pro.enat oni! koji s pri!vatili navedene so.ijalne odnose. 1e-i pro.enat, dakle, izra,ava manj so.ijaln distan. a ve- so.ijaln %liskost. =vi rez ltati pokaz j da s Amerikan.i najmanj so.ijaln distan. ispitani.i pokazali prema Bnglezima, zatim prema Eve6anima i ;olja.ima, a najve- prema Aorejan.ima.

4a%ela &: $o.ijalna distan.a prema odre6enim narodima ENB4E7I 1. %rak (. 0lanovi kl %a &. s sedi F. posao ). dr,avljanstvo G 9F 9K 9K 9) 9H 9H :VE;ANI F) H( KH K& 8H H9 PO4JA5I 11 1( (8 FF )8 &1 KOREJ5I 1 K 1& (1 (F 1& C &* &H &H F8 )& F(

1.2.2. Ko i=1(n$( 3o0a %'so"( ska#(

Bogard sova skala je %rzo postala poznata i 0esto kori#-ena. $am Bogard s je svoje istra,ivanje iz 19(H. ponovio 19FH., 19)H. i 19HH.g., a ispitivanja istog pro%lema sa istom skalom izvo6ena s #irom sveta. Aod nas je skal prvi koristio 3ot H*'ti! godina seriji neo%javljeni! istra,ivanja. ;anti- je pre zima jednom rad 19HK. o so.ijalnoj distan.i $Q3@. ;rvo ve-e istra,ivanje je %ilo ono 3ota i Havelke (19K&), pri 0em s zadati odnosi %ili prilago6eni ispitivanj me6 na.ionalni! odnosa na#oj zemlji. Aori#-eno je slede-i! K stavki: (1) "a stalno ,ivi mojoj rep %li.i? (() "a stan je mom s sedstv , istoj zgradi ili li.i? (&) "a se dr ,im sa njim kao sa prijateljem? (F) "a moja sestra (%rat) st pi %rak? ()) "a st pim

%rak? (H) "a mi % de pretpostavljeni na posl (gde je neop!odno da neko % de pretpostavljeni)? (K) "a ima r kovode-i ili neki dr gi va,an polo,aj mojoj 3ep %li.i. Eiroka potre%a skale so.ijalne distan.e i na raznovrsnim gr pama ispitanika i za merenje distan.e prema veoma raznovrsnim so.ijalnim gr pama, dovela je do %rojni! modi5ika.ija sadr,aj tvrdnji i na0inima izra0 navanja skorova. /z so.ijalne odnose koje je koristio Bogard s, sre- se praksi i mnogi dr gi, prilago6eni ili ispitani.ima ili o%jekt merenja, kao #to s npr. 7;ristao %i! da se moja sestraM%rat za%avlja sa njimMnjom9, 7;ristao %i! da vaspitava moje dete9, 7;ristao %i! da primim krv od njega9, 7;ristao %i! da dam krv9, itd.

1.2.>. Kom(nta i
;o prirodi pojave koja se meri, Bogard sove skale s k m lativne. <injeni.a da neko pristaje da m pripadni.i dr ge gr pe pri6 na odre6en so.ijaln distan. podraz meva da i! pri!vata i na ve-oj distan.i. >sto tako, ako i! ne p #ta na nek distan. , logi0no je da i! ne-e p stiti ni na ve- %lizin od te. >z matri.e pojedina0ni! odgovora videlo %i se da je skala k m lativna. =ni koji pristaj na odnos odre6ene so.ijalne distan.e, tre%alo %i da pristaj i na odnose koji manje o%avez j , a nepri!vatanje nekog odnosa a tomatski %i dovelo i do nepri!vatanja dr gi! odnosa sa jo# manjom so.ijalnom distan.om. Neke dileme vezane za kori#-enje skale so.ijalne distan.e s metodolo#ke, a neke teorijske prirode. "a li s iza%rane jedini.e na skali so.ijalne distan.e ekvidistantne, tj. da li se iza%rani odnosi izme6 se%e razlik j za podjednak stepen so.ijalne distan.e8 Ako je to %itno, metod se mo,e kom%inovati sa 4erstonovim post pkom, tako #to gr pa pro.enjiva0a prvo pro.enj je so.ijaln distan. razli0iti! odnosa a onda se za kona0n skal iza%er Modnosi koji s , po pro.enama pro.enjiva0a, ekvidistantni (#to je koristio i Bogard s). Nekad se skala kom%in je sa Cikertovim tipom odgovaranja, tako #to mesto odgovora "A'NB postoji vi#estepena skala pri!vatanja odn. nepri!vatanja svakog odnosa. "a li s skale jednodimenzionalne8 Bmpirijske provere pokaz j da nis vek, da redosled odnosa po distan.i nije za sve ispitanike, ni za sve gr pe, isti, kao i da pojedine o%lasti so.ijalne interak.ije mog %iti manje'vi#e nezavisne jedna od dr ge. Ali ove metodolo#ke dileme o%i0no nis zna0ajne, jer se skali naj0e#-e ni ne postavljaj slovi da % de jednodimenzionalna, sa ekvidistantnim jedini.ama, pogotov ako se pre svega analiziraj izdvojeni odnosi, #to je, kao #to smo rekli, naj0e#-e sl 0aj.

1.>.

METRIJSKE KARAKTERISTIKE SKA4A STAVOVA

$kale stavova spadaj analiti0ke, a ne 7 ad hoc9 skale, #to zna0i da imaj tvr6ene i zadovoljavaj -e merne karakteristike koje tre%a da ima svaki psi!olo#ki merni instr ment. Ali z%og spe.i5i0nog predmeta merenja 2 stavova 2 nije mog -e sve merne karakteristike na isti na0in izmeriti ni 0initi do%rim kao kod testova li0nosti ili sposo%nosti.

1.>.1. O!$(kti"nost
=%jektivnost je relativno lako posti-i, i o%ez%e6 je se takvom pro.ed rom izrade, zadavanja i %odovanja kojoj sve #to se za!teva od razli0iti! istra,iva0a jeste da slede napred tvr6ena pravila koja nije te#ko ostvariti.

1.>.2. Disk iminati"nost

Aod 4erstonove i Cikertove skale diskriminativnost (osetljivost) je odre6ena post pkom izrade, kojim je o%ez%e6eno da svaka stavka % de diskriminativna. Ako se ,eli pove-ati diskriminativnost skale, onda se istra,ivanj mog spojiti paralelne verzije skale, 0ime se pove-ava %roj mog -i! rez ltata koje ispitani.i mog do%iti.

1.>.3. Po'*%anost
;o zdanost jedne skale stava ozna0avala %i kom stepen se ispitanikov skor na skali pre.izno poklapa sa ispitanikovim 7pravim9 stavom. ;o#to 7pravi9 stav ne mo,e %iti poznat van nekog post pka

merenja, po zdanost se izjedna0ava sa postojano#- skorova vi#e ponovljeni! zadavanja istim slovima. 4akva po zdanost se mo,e tvrditi ponovljenim zadavanjem testa istim ispitani.ima, tzv. metodom test' retesta. 1reme izme6 prvog i ponovnog zadavanja testa ne sme %iti s vi#e kratko, da se ispitanik ne %i se-ao svi! pitanja i svoji! odgovora, ali ne sme %iti ni s vi#e d go. @er, nevolja je tome #to stav nekada i nije tako sta%ilan pojam kako %i iz njegove de5ini.ije sledilo. >spitanik je neprestano izlo,en ti.ajima koji mog menjati njegove so.ijalne stavove, tako da i posle nekoliko dana, a naro0ito posle d ,eg vremenskog perioda, ne mo,emo %iti sig rni da s 7pravi9 stavovi na#i! ispitanika ostali nepromenjeni. +ato nekim sl 0ajevima, kad metodom test'retesta proveravamo postojanost skorova i do%ijemo nizak koe5i.ijent po zdanosti, ne mo,emo %iti sig rni da li je na#a skala nepo zdana ili je mo,da zaista do#lo do promene stava kod neki! ispitanika. ;ostoje poda.i da je nekim sl 0ajevima i samo prvo%itno zadavanje testa izazvalo promen stavovima: ispitani.i s posle ispitivanja razmenjivali svoja mi#ljenja, zainteresovali se za ispitivan tem pa o njoj vi#e 0itali i razmi#ljali, itd.

1.>.2. Va#$anost
$kala stava je valjana (validna) ako zaista meri %a# on varija%l koj po svojoj nameni tre%a da meri. ;ro%lem valjanosti, koji je kod psi!olo#ki! merenja veoma akt elan, kod merenja stavova je naro0ito izra,en. $tavovi s izme6 se%e po sadr,aj toliko %liski, i toliko s srodni sli0nim pojmovima kao #to s vrednosti, .rte li0nosti, interesovanja itd. da je veoma te#ko tvrditi #ta konstr isana skala stvarno meri, tj. koji naziv %i za do%ijene skorove %io najadekvatniji. / literat ri se govori o mnogo razli0iti! vrsta valjanosti, pa -emo se osvrn ti na samo nekoliko. a) $polja#nja valjanost (engl. ace validit;) zasniva se na zdravoraz mskoj pro.eni istra,iva0a ili gr pe eksperata da se tvrdnje zaista odnose na ispitivani stav. 4akav s d je, raz me se, s vi#e s %jektivan i nepo zdan da %i se zimao kao dokaz valjanosti, pa se naj0e#-e koristi preliminarnim 5azama konstr k.ije, npr. pri iz%or tvrdnji. %) Ariterij m'valjanost (prediktivna validnost) tvr6 je se povezivanjem skora na skali stava sa nekom dr gom zna0ajnom aktivno#- . $adr,aj ajtema ne mora da ima logi0ke veze sa tim kriterij mom, i za Cikertov skal se mog slo%odnije zimati ajtemi manje ili vi#e %liski po svom sadr,aj sa kriterij mom, mada je, naravno, vrlo te#ko na-i do%re a logi0ki potp no nepovezane ajteme (a 0esto je to i nepotre%no). ;ro%lem merenj stavova je relativno ods stvo kriterij ma, naro0ito kod kompleksni!, a%straktni! stavova. <ak i kod jednostavniji! stavova gde je mog -e smisliti i ispitati odgovaraj -e kriterij me, na0elna je te#ko-a #to s stavovi po de5ini.iji samo jedna od determinanti pona#anja. / mnogim sit a.ijama dr #tvene norme s toliko jake da izjedna0 j pona#anje lj di sa sasvim razli0itim stavovima. Neki metodolozi smatraj da je, ako se ve- stav validira preko nekog pona#anja, %olje za kriterij m zeti %iranje sit a.ija, a ne pona#anje nekoj sit a.iji. .) 1aljanost sadr,aja ozna0ava kom stepen ajtemi pokrivaj mog -i sadr,aj stava, ili, dr gim re0ima, koliko je zorak iza%rani! tvrdnji reprezentativan za pop la.ij mog -i! tvrdnji o o%jekt stava. 4ako na primer, skala stava prema ravnopravnosti polova koja ne %i sadr,ala i ne tralne stavove, ili %i se ti.ala samo ravnopravnosti na radnom mest , ne %i imala zadovoljavaj - valjanost sadr,aja. Ne postoje statisti0ki kriterij mi za tvr6ivanje valjanosti sadr,aja, ve- se s d zasniva na s %jekivnoj pro.eni istra,iva0a. Aod 4erstonove i Cikertove skale za dokaz se zima 0injeni.a da se kren lo od velikog %roja raznovrsni! tvrdnji koje nis kasnije selek.ionisane po nekom sadr,inskom kriterij m . ;ro%lem valjanosti sadr,aja praksi se naj0e#-e javlja kod skra-eni! verzija skala. ;rilikom skra-ivanja skale de#ava se da se, namerno ili sl 0ajno, zadr,e tvrdnje iz samo neki! o%lasti (npr. kod a toritarnosti) tako da skra-enoj verziji ne odgovara ista teorijska de5ini.ija kao prvo%itnoj verziji skale, tj. njena valjanost sadr,aja je nedovoljna. d) Aonstr kt validnost (!ipoteti0ka valjanost) svodi se na tvr6ivanje da li postoje o0ekivane povezanosti konstr kta koji se meri sa dr gim varija%lama. $kala stava -e ovom smisl %iti validna ako skorovi na njoj % d povezani sa dr gim varija%lama na napred pretpostavljeni na0in. >spit je se naj0e#-e

metodom poznati! gr pa, tj. proveravanjem pretpostavke da -e se dve gr pe oso%a razlikovati po svom skora na test . Aod merenja stavova, me6 tim, 7poznate gr pe9 nekada nis prist pa0ne za istra,iva0a ili, jo# 0e#-e, i ne znamo koje gr pe %i tre%alo da se zna0ajno razlik j . =vaj pro%lem je najizra,eniji kod kompleksni! stavova, ali postoji i kod jednostavniji!, pre svega z%og kompleksne veze izme6 stavova i pona#anja. Npr. vi#e p ta se pokazalo da se kriminal.i i oni koji nikad nis %ili os 6ivani nis zna0ajno razlikovali po svom stav prema zakonima. =vakvi nalazi nis doveli do progla#avanja kori#-eni! skala stavova za nevalidne, ve- do znatnog opadanja pop larnosti oni! teorija koje s delikventno pona#anje t ma0ili vrednostima s %k lt re. Naime, zaklj 0ilo se da i delinkventi se%e vide kao lj de koji prin.ip po#t j zakon, i to o0ek j i od dr gi! lj di, a kr#e ga iz zetno retko (kada ne mog da odole isk #enj ili kada pro.enj j da se rizik isplati i sl.), ali takve svoje post pke opa,aj kao iz zetke od op#teg pravila. Ako se i na6 adekvatne kontrasne gr pe i tvrdi se da se one razlik j po svojim skorovima na skali stava, dilema i dalje nije re#ena: mog -e je da skala meri neki dr gi, sli0an, stav ili oso%in po kojoj se kontrasne gr pe tako6e razlik j izme6 se%e. 1alidiranje stavova preko pona#anja nekim sl 0ajevima stavlja istra,iva0a pred dilem za#to %i pona#anje %ilo validnije od ver%alni! saop#tenja, i otvara vrlo komplikovan pro%lem o vezi izme6 stavova i pona#anja.

2. INDIREKTNE TEHNIKE 7A MERENJE STAVOVA

"irektna te!nika za merenje stavova %ilo %i tra,enje, p tem pitnika ili intervj a, da ispitanik da direktn izjav o vlastitom stav . $kale stavova %rajaj se pol direktne te!nike, jer se o stav zaklj 0 je preko izjava na niz indikatora koje %ira istra,iva0, ali koji s po sadr,aj jasno povezani sa stavom. ;ostoje i indirektne te!nike za merenje stavova, gde istra,iva0, kako im i ime ka,e, indirektno zaklj 0 je o ispitanikovom stav . Aod neki! indirektni! te!nika ispitanik ni ne zna da je on predmet ispitivanja 2 re0 je o zaklj 0ivanj o stav na osnov pona#anja razli0itim sit a.ijama. Neke od takvi! te!nika kratko s opisane odeljk o merenj stavova preko pona#anja. Aod dr gi! te!nika, nastoji se da ispitanik ne zna #ta se ispit je, ili se mere reak.ije koje on ne mo,e voljno kontrolisati. ;ostavlja se pitanje za#to %i se op#te pravile indirektne te!nike kada postoje sasvim do%re direktnije te!nike. >ma nekoliko razloga za nji!ovo kori#-enje. 1) Nekada postoji dr #tveni pritisak da se iznese odre6eni, %ilo pozitivan ili negativan, stav o ne0em , i tada se indirektni pokazatelji smatraj validnijim. Npr. ispitanik ne ,eli da ispadne da je p n predras da, ili nek lt ran i sl., a nekada se pla#i i mog -i! sank.ija za javno iznet stav, pa nastoji da se ispitiva0 predstavi #to lep#em svetl . () Neke gr pe ispitanika, npr. de.a, imaj pro%lema sa 5orm lisanjem vlastitog stava, i indirektnije metode im poma, da se lak#e izraze, a neke im, sem toga, vi#e li0e na igr i mog im %iti zanimljivije. &) / nekom tip istra,ivanja gde pratimo promen stava eksperimentalnoj gr pi, korisno je prvo ispitivanje stavova eksperimentalne i kontrolne gr pe o%aviti nekom indirektnom te!nikom, da %i im manje %io jasan .ilj ispitivanja i da ne %i samo ispitivanje zna0ajno ti.alo na promen stava. ;ostoje razli0ite indirektne te!nike.

2.1.

TESTOVI 7NANJA

;retpostavlja se da je znanje linearno, monotono povezano sa stavom: pozitivniji stav prema o%jekt stava pra-en je i ve-om in5ormisano#- o njem . Na taj na0in, mo,emo smatrati da %i se redosled ispitanika 5ormiran na osnov testa znanja poklopio sa redosledom 5ormiranim na osnov nji!ovog stava. Etavi#e, ako %i postojali poda.i sa direktni! te!nika koji se ne %i poklapali sa zaklj 0.ima na osnov testa znanja, nekad %ismo ve-e poverenje imali indirektno do%ijene pro.ene. Ako, na primer, ispitanik pop njava test znanja klasi0ne m zike, on nije svestan da -e se izvoditi zaklj 0.i o njegovom stav , a ako je toga i svestan, on ne

mo,e sim lirati pozitivan stav. >spitanik mo,e da se pretvara da voli klasi0n m zik , ali ako ni#ta ne zna o njoj, pre -emo verovati test znanja nego skali stava. 4estovi znanja s pogodni i zato #to s vrlo laki za izrad , ne postoje neki pose%ni za!tevi ni komplikovan post pak konstr k.ije. =vakva te!nika ima i svoja ograni0enja. ;re svega, zgodna je tamo gde postoji opasnost da se sim lira pozitivan stav (jer se znanje ne mo,e sim lirati), ali ne i tamo gde se sim lira negativan stav. =z%iljnija je primed%a da odnos izme6 stava i in5ormisanosti ne mora %iti monoton. Aod neki! pojava se do%ija 7/'kriva9, tj. izrazita in5ormisanost postoji i kod oni! sa izrazito pozitivnim i kod oni! sa izrazito negativnim stavom (npr. kod stava prema n klearnim elektranama). Nekada, opet, razlike stav nis pra-ene razlikama in5ormisanosti. 4o je 0est sl 0aj kod stavova o kojima se p no govori masmedijima, tako da se de#ava da i lj di sa izrazito pozitivnim ili negativnim stavovima stvari skoro ni#ta ne znaj o samom pro%lem . >li prilikom glasanja, postoji polarizovanost iz%or i sl 0ajevima kada glasa0i nemaj nikakvi! in5orma.ija ni o jednom kandidat .

2.2.

PRIVIDNI TESTOVI 7NANJA

;rividni testovi znanja ( veo i! je Hammond, 19F8) izgledaj kao i testovi znanja. :ed pitanjima sa pon 6enim odgovorima, kojima se prividno meri in5ormisanost, nalaze se pitanja (koja s istra,iva0 jedino i va,na) gde me6 na%rojanim alternativama i ne postoji ta0an odgovor i gde se pretpostavlja da ispitanik ta0an odgovor ne mo,e ni znati. ;o#to se i kod ti! pitanja od ispitanika tra,i da zaokr ,i najverovatniji odgovor, pretpostavlja se da -e se ispitanik najverovatnijom 0initi ona alternativa koja najvi#e odgovara njegovom stav . +a primer mo,emo zeti dve tvrdnje iz Hamondove (Hammond? 19F8) skale za ispitivanje stava prema radni.ima i poslodav.ima: 1. ;rosek nedeljne nadni.e ratnog radnika a) &K T %) )K T 19F). g. %io je:

(. Qinansijski izve#taji pokaz j da pro5it od svakog dolara iznosi: a) 1H .enti %) & .enta

4a0an odgovor je vek negde na sredini izme6 pon 6eni! alternativa, tako da vek jedna alternativa daje povoljnij , a dr ga nepovoljnij slik o polo,aj radnika odn. poslodav.a.

2.3.

PROJEKTIVNE TEHNIKE

Alasi0ne projektivne te!nike koje se koriste dr gim o%lastima psi!ologije mog se, modi5ikovane, koristiti za merenje stavova. > ovoj o%lasti nji!ovo kori#-enje se zasniva na pretpostav.i da -e lj di, kada str kt iraj ili dovr#avaj neki nejasan i nepotp n materijal, projektovati pri tom svoje oso%ine, ovom sl 0aj stavove, kao i da -e %iti spremni da vlastite stavove projekt j na dr ge. 4e!nike koje se lako prilago6avaj za merenje stavova s 4est nedovr#eni! re0eni.a i 4est tematske aper.ep.ije, kojima se iza%er re0i odnosno slike koje se po svom sadr,aj odnose na o%jekat stava. <esto se modi5ik je i 3ozen.vajgov test 5r stra.ije, koji se sastoji od serije sli0i.a kao stripovima, na kojima s prikazane oso%e karakteristi0nim sit a.ijama, a ispitanik tre%a da prazne o%la0i-e pi#e tekst koji -e neka od ti! oso%a izgovoriti. 4ako na primer, jednom ispitivanj stavova prema a toritet , na jednoj sli0i.i direktor pita sl ,%enika 7+a#to kasnite89, na dr goj majka ka,e sin 7Ali o%e-ao si da vi#e ne-e# p #itiI9 itd., a ispitani.i tre%a da pi# odgovore dr gog aktera.

2.2.

BRA9IKE SKA4E

Dra5i0ko predstavljanje svojom otvoreno#- izraza i mog -no#- vi#ezna0nog t ma0enja pr ,a mog -nost za konstr k.ij razli0iti! indirektni! te!nika, pa i za merenje stavova. +a primer takvi! pok #aja ze-emo jedno ;e0jakovo (19K1) ispitivanje prostornog sim%olizma kao indikatora stavova.

=d ispitanika je tra,eno da na razli0itim jednostavnim .rte,ima %ilo gde pi# dve re0i: ;3>@A4BC@ > NB;3>@A4BC@. ;okazalo se da zaista postoji pravilnost gr pisanj re0i. Npr. kvadrat kojem je postojala de%ela vodoravna .rta, re0 7prijatelj9 je o%i0no ispisivana .entr , a re0 7neprijatelj9 po peri5eriji. >li, ako je %io dat prazan list !artije, prijatelj je glavnom ispisivan desno'gore, a 7neprijatelj9 levo dole. Ako smo preko re0i prema kojima znamo ispitanikov stav tvrdili sim%oli0ko zna0enje razli0iti! delova prostora, onda mo,emo da tra,imo od ispitanika da na takvom prostom ispi# re0i prema kojima ispit jemo stav (npr. tra,imo od de.e da na praznom papira napi# re0 7#kola9). >spitanik nije svestan da time izra,ava svoj stav.

2.>.

9#7IO4O:KE REAK5IJE

$tav se pok #ava meriti preko 5iziolo#ki! reak.ija (;D3, p ls, pritisak, papilarni re5leks...) na izlaganje klj 0ni! re0i ili tekstova. ;ri tom se polazi od pretpostavke da a5ektivna komponenta stava korelira sa aktivno#- a tonomnog nervnog sistema. Ako %i se ovakve mere pokazale kao validne, one %i %ile veoma o%jektivne i nepodlo,ne namernom iskrivljavanj . @er, ispitanik takva ispitivanja ne povez je sa merenjem stava, a 0ak i ako i! pove,e, on ispitivane reak.ije ne mo,e voljno kontrolisati. Nezgoda sa ovim te!nikama je #to s naj0e#-e osetljive samo na intenzitet, a ne i na direk.ij stava: prezentovani o%jekti stava s ve-ini istra,ivanja izazivali sli0ne 5iziolo#ke reak.ije i kod oni! sa izrazito pozitivnim, i kod oni! sa izrazito negativnim stavom. /z to, 0ak i kada kaz j i na i direk.ij stava, ove mere nis dovoljno diskriminativne, i omog - j samo gr % podel ispitanika na one 7za9 i one 7protiv9.

2.?.

PONA:ANJE

:erenje stavova preko pona#anja zasniva se, naravno, na pretpostav.i da je pona#anje pojedin.a konzistentno sa njegovim stavovima. @edno od prvi! i najpoznatiji! takvi! ispitivanja je st dija Ca ;jera (Ca;iere, 19&F) o stavovima Amerikana.a prema Ainezima. Ca ;jer je zamislio da to vreme veoma ak tan pro%lem rasni! predras da ispita tako #to -e kren ti na p t po Ameri.i sa parom Aineza (ameri0ki! dr,avljana). / preno-i#tima i restoranima koje s oda%rali Ainezi s tre%ali da zatra,e preno-i#te ili rezerva.ije, a od%ijanje sl ga je %ilo indikator negativnog stava prema njima. Naravno, sl 0aj od%ijanja, par %ela.a je tre%alo da ne#to kasnije zatra,i iste sl ge, da %i se videlo da li je to od%ijanje izraz predras de ili o%jektivnog stanja. "a %i sproveo ovako zami#ljeno istra,ivanje, Ca ;jer je o%i#ao preko ()* !otela i restorana #irom Amerike, prop tovav#i tako preko 1* *** milja. ;ona#anje ispitanika mo,e se isprovo.irati ne samo realnim, nego i sim%oli0kim predstavljanjem gr pe prema kojoj se stavovi ispit j 2 pismima koje s oni navodno potpisali i sl. 4ako je i Ca ;jer, po#to je o%avio svoja p tovanja, istim restoranima kojima je %io poslao pismo kojem i! pita da li %i pri!vatili da par Aineza rezervi#e kod nji! so% ili sto. $tiglo m je 1(8 odgovora, od koji! je preko 9*G od%ilo da pr ,i sl ge Ainezima. / direktnom pona#anj , me6 tim, Aineze s od%ili da sl ,e samo jednom restoran I =vaj primer jasno il str je ne samo pro%leme vezane za povezanost stavova i pona#anja, nego i pro%leme merenja stavova razli0itim te!nikama. / nekim istra,ivanjima o stavovima je zaklj 0ivano na osnov post paka za koje sami ispitani.i i nis znali da s predmet analize. Npr. jednom ispitivanj stavova prema Crn.ima zamoljeni s da potpi# peti.ij kojom se os 6 je rasna diskrimina.ija pri zapo#ljavanj , ili s pitani da li %i, i koliko, pomogli nek ak.ij koja se organiz je sa .iljem da se pomogne .rna0koj de.i, i sli0no. "r ga pop larna te!nika ove vrste je :ilgremova te!nika izg %ljeni! pisama, kojom je on H*'ti! godina pore6ivao stavove stanovnika razli0iti! gradova Amerike (npr. :ilgram et al., 19H)). ;ost pak se sastoji tome da se po teritoriji grada na vidljivim mestima ostave naizgled izg %ljeni koverti sa adresama po#iljao.a karakteristi0nim za stav koji se ispit je (npr. prezimena koja odaj na.ionalnost oso%e, organiza.ije koje se %ore za ili protiv toga'i'toga). >stra,iva0 , 0ije se ime nalazi adresi primao.a, preostaje samo da pre%rojava koliko je pisama iz pojedini! krajeva vra-eno po#tansko sand 0e. "ok kod dr gi! indirektni! te!nika ispitani.i, mada ne znaj #ta se ispit je, ipak znaj da 0estv j psi!olo#kom ispitivanj , kod merenja preko pona#anja ispitani.i naj0e#-e ni ne znaj da s predmet

ispitivanja. 4ako do%ijene mere zov se neometaj -e, (engl. unobstrusive measures), i nji!ova pose%na prednost je tome #to elimini# tenden.ij ispitanika da, 0im znaj da s predmet ispitivanja, menjaj vlastite izjave i pona#anje sklad sa slikom o se%i koj ,ele da ostave. ;ro%lem i sa ovim na0inom indirektnog merenja stavova je tome #to se 0esto la,e veliki tr d a do%ijaj relativno gr %e i nepo zdane mere stava, ali je jo# ve-i pro%lem prin.ipijelne prirode. 3adi se, naime, o ve- spominjanoj tezi da stav i pona#anje ne moraj %iti (niti jes ) naro0ito povezani. =t da se ispitivanja pona#anja znatno 0e#-e koriste za ispitivanje veze izme6 pona#anja i stavova (mereni! pitni.ima) nego kao mere stava.

2.D.

KOMENTAR

/op#teno govore-i, indirektne te!nike za merenje stavova imaj svog opravdanja, i mnoge od nji! se pokaz j potre%ljivim i korisnim ispitivanjima. Ali, one nis #iroko primenjive i mog zameniti skale stavova samo nekim vrlo spe.i5i0nim sit a.ijama. =ne nis pogodne za sonda,na ispitivanja, ve- za eksperimentalna ispitivanja na manjem %roj s %jekata. > sl 0ajevima kad i! je opravdano i mog -e zadavati, rez ltati do%ijeni na njima o%i0no s prili0no gr %i i nepo zdani, tj. nji!ove metrijske karakteristike s mnogo sla%ije od karakteristika na%rojani! pol direktni! skala stavova. $em toga, kori#-enje indirektni! te!nika nekim o%lastima (npr. seks alni! pre5eren.ija, etni0ki! predras da) postavlja i odre6ene eti0ke dileme pred istra,iva0a. ;itanje je koliko istra,iva0 ima moralnog opravdanja da o svom ispitanik , koji je ina0e pristao da 0estv je ispitivanj sasvim dr ge o%lasti, otkriva istine koje on sam nije spreman da otkrije.

IV ANA4I7A SADR6AJA
Analiza sadr,aja kom nika.ije ima veoma #iroko zna0enje, zato #to se %ilo koje 0ovekovo ispoljavanje na neki na0in mo,e tretirati kao sadr,aj kom nika.ije, a taj sadr,aj se onda mo,e analizirati na mnogo razli0iti! na0ina, #to se praksi i sre-e. Dledala. koji komentari#e 5ilm koji je pravo odgledao, politi0ar koji kritik je govor svog oponenta, knji,evni kriti0ar koji analizira novoiza#l knjig poezije, terape t koji t ma0i snove svoga pa.ijenta 2 svi oni analiziraj neki sadr,aj. 4a nji!ova delatnost, me6 tim, ne spada na 0ni post pak analize sadr,aja, i to ne z%og vrste sadr,aja koji s iza%rali, ve- z%og post pka koji s analiziranj primenili. "akle, kao #to je %ilo potre%no intervj , kao na 0n te!nik , stro,ijim kriterij mima izdvojiti od razli0iti! 5ormi razgovora, ili na 0no posmatranje razlikovati od %ilo kojeg posmatranja, tako je neop!odno i ozna0iti kakvo analiziranje spada a kakvo ne, na 0n te!nik analize sadr,aja kom nika.ije. ;rve analize sadr,aja kom nika.ije otpo0ele s analiziranjem #tampe, krajem 19. veka. 4ako je, na primer, $peed 189&. tvr6ivao kako s vode-im nj jor#kim novinama period od 1881'9&. god. tra0evi, sportske vesti i skandali istiskivali na 0ne i literarne teme, :at!eUs (191*) je, pre%rojavaj -i koliko kolona novinama za zimaj 7trivijalni9 i 7demoralizatorski9, a koliko 7vredni9 sadr,aji, dokazivao 7 ti.aj #tampe na porast kriminala i dr gi! antiso.ijalni! aktivnosti9, itd. $li0ne analize #tampe %ile s veoma pop larne to vreme, ali s vr#ene krajnje nesistemati0no. 4ek kasnije analiza sadr,aja po0inje da se tretira kao oz%iljna na 0na te!nika za prik pljanje podataka. /poredo sa oz%iljnijim temama istra,ivanja, raspravljaj se metodolo#ki pro%lemi vezani za njeno kori#-enje. / analizi se koristi slo,eniji kon.ept alni aparat i sve slo,enije statisti0ke te!nike. 4ako, &*'i! godina o%javlj j se st dije o tome kako se isti ratovi o%ra6 j ameri0kim, a kako protivni0kim d,%eni.ima istorije, analiziraj se knjige za de. , kakvi na.ionalni stereotipi se prod k j 5ilmovima itd. Analiza sadr,aja nagl pop larnost do%ija primenom pre i tok >> svetskog rata. / predratnim i ratnim slovima potp ne %lokade, zvani0na saop#tenja, novine i radio'emisije %ile s jedine raspolo,ive in5orma.ije o raspolo,enj , planovima i stavovima dr ge strane, i analiza sadr,aja %ila je poten.ijalno veoma korisno sredstvo da se iz sak pljeni! in5orma.ija izv 0e #to vi#e #to po zdaniji! zaklj 0aka, kao i da se pomo- nje analiziraj post p.i, .iljevi i e5ikasnost vlastite i t 6e propagande. $ miranje takvog stanja je knjigama

Berelsona i Cazars5elda (19F8) i Berelsona (19)(), koje s i danas vrlo ti.ajne. Nakon toga, analiza sadr,aja se primenj je velikom %roj na 0ni! dis.iplina.

1. KARAKTERISTIKE ANA4I7E SADR6AJA

:e6 %rojnim de5ini.ijama analize sadr,aja, naj0e#-e se navodi Berelsonova (19)(), po kojoj je analiza sadr,aja 7istra,iva0ka te!nika za o%jektivno, sistematsko i kvantitativno opisivanje mani5estnog sadr,aja kom nika.ije9. Analiziraj -i ov de5ini.ij , pojasni-emo #ta analiza sadr,aja zna0i, i koja se sporenja oko njene primene javljaj . +a!tev za o%jektivno#- postavlja se pred %ilo kojom na 0nom te!nikom. :noge metni0ke kritike jes analize odre6enog sadr,aja, ali one nis o%jektivne 2 izraz s li0ni! a torovi! stavova, ni post pak analize ni njeni rez ltati nis predmet inters %jektivne saglasnosti, #to ne dovodi pitanje nji!ov vrednost i istinitost. Analiza sadr,aja kao istra,iva0ka te!nika mora %iti sprovedena na napred tvr6eni na0in, tako #to -e se dosledno pridr,avati napred tvr6eni! i relativno jednostavni! i jasni! pravila. 4o omog -ava ponovljivost post pka i proverljivost rez ltata, i o%ez%e6 je da vi#e istra,iva0a, ako sprovode ist analiz na istim poda.ima, do6 i do identi0ni! rez ltata. $istemati0nost je veoma %itna, jer nesistematska analiza omog -ava istra,iva0 sa %ilo kojom teorijom da o%ilj materijala vek izdvoji one primere koji potvr6 j njegova vlastita stanovi#ta, ili da iz izdvojeni! primera analizira samo one delove koji m odgovaraj . >stra,iva0, dakle, materijal za analiz ne sme zimati proizvoljno, %iraj -i samo one sl 0ajeve koji m odgovaraj , ve- se analiza mora vr#iti sistematski, ili na .elok pnom sadr,aj ili na reprezentativno oda%ranom zork tog sadr,aja. Avantitativna analiza ozna0ava, kao i kod str kt risanog posmatranja, da je rez ltat analize kvanti5ika.ija, pre%rojavanje pojedini! jedini.a analize. Neki smatraj da je ovo s vi#e restriktivan za!tev, jer i kvalitativna analiza se mo,e vr#iti o%jektivno. Najvi#e osporavan je Berelsonov slov da se mora analizirati mani5estni sadr,aj. =vaj slov je postavljen kao %rana protiv slo%odni! t ma0enja oko koji! se ne mo,e na 0nim sredstvima posti-i inters %jektivna saglasnost, da %i se iz na 0ni! disk sija eliminisale rasprave o tome postoji li, i kakav je, skriveni smisao neke por ke, kakvo je pravo zna0enje nekog metni0kog dela, #ta je pisa. !teo da ka,e i sl.

2. POSTUPAK ANA4I7E SADR6AJA

Analiza sadr,aja ima mnogo sli0nosti sa dr gim te!nikama str kt riranja nekog nestr kt risanog materijala, kao #to s analiza pitanja otvorenog tipa pitni.ima, ili te!nike str kt risanog posmatranja? ove post pke mogli %ismo i tretirati kao spe.i5i0ne sl 0ajeve analize sadr,aja. ;ost pak je svim ovim sl 0ajevima prin.ip isti: materijal se analizira tako #to se iz njega izdvajaj elementi, manje .eline, koje se onda kodiraj , svrstavaj napred pripremljene kategorije. 3anije opisan post pak kodiranja odgovora ispitanika na otvorenim pitanjima pitnik mo,e se zeti i kao primer analize sadr,aja. ;rakti0na razlika je tome #to se kodiranje vez je za analiz primarni! podataka, 7proizvedeni!9 za potre%e istra,ivanja, dok se kod analize sadr,aja podraz meva analiziranje sek ndarne, od ranije postoje-e i dr g svr! nastale grade. $vaki sadr,aj je mog -e analizirati na maltene %ez%roj razli0iti! na0ina, tako da se svaka analiza sadr,aja, ma koliko kompleksna izgledala, mora ograni0iti na samo neke aspekte ispitivanog sadr,aja. Analiza sadr,aja je mog -a samo ako je vo6ena napred tvr6enim .iljevima, ili pitanjima na koja istra,iva0 ,eli da odgovori. @asno je da -e kvalitet istra,ivanja zavisiti isklj 0ivo od istra,iva0eve sposo%nosti da postavi prava pitanja i da i! adekvatno opera.ionaliz je 5orm li# -i odgovaraj -e jedini.e analize i kategorije. Ne-e sve analize dati podjednako zna0ajne rez ltate, niti -e post pak analize %iti podjednako lak ili po zdan. Analiza sadr,aja mo,e se razlo,iti na nekoliko post paka, koje -emo il strovati primerima iz analize knjiga za de. (3osandi- i 1idanovi-, 198K). 1. *dre"ivanje populacije saoptenja. ;ostaviti .ilj da se analiziraj , na primer, #kolski d,%eni.i, ili rok'poezija %ilo %i s vi#e op#teno i neodre6eno. Ako analiziramo #kolske d,%enike, moramo na po0etk

pre.izirati mislimo li na sve mog -e d,%enike ( jednoj dr,avi), ili -emo se analizi ograni0iti na d,%enike iz pojedini! predmeta, za samo neke razrede, koji s va,ili odre6enom vremenskom period , i na odre6enom podr 0j . >stra,iva0 koji analizira d,%enike nikada ne namerava da svoje zaklj 0ke pro#iri na sve mog -e d,%enike koji s se ikada negde pojavili, niti da analizom reklama o% !vati sve mog -e reklame i sl., pa zato mora pre.izirati #ta je ta0no predmet njegovog istra,ivanja. / istra,ivanj prve de0je knjige, pop la.ij , tj. sk p na koji -e se zaklj 0.i odnositi, istra,iva0i s pre.izno odredili kao 7slikovni.e i knjige namenjene de.i do 1*'11. godine starosti, na srpsko!rvatskom jezik , o%javljene izme6 198*. i 198). godine9. (. #ormiranje uzorka saoptenja. :ada je mog -e klj 0iti veliki %roj materijala analiz ( nekim st dijama je, na primer, analizirano F(K #kolski! d,%enika, F*(( reklame, 19))& novinska vodnika itd.), retko se mo,e analizirati .elok pna pop la.ija. Ba# kao i kod zorka ispitanika, i ovde se pokaz je da je ispitivanje pop la.ije ne samo 0esto nemog -e, nego i nepotre%no, i da se isti rez ltati do%ijaj na znatno manjem, ali reprezentativnom, zork saop#tenja. >z%or elemenata zorka isti je kao i iz%or zorka ispitanika: i ovde je n ,no o%ez%editi da zorak % de reprezentativan i adekvatne veli0ine. Ako, na primer, analiziramo neke dnevne novine period od ) godina, i ,elimo da zorak zmemo svaki deseti %roj, mo,emo iz svakog mese.a po sl 0ajnom kriterij m oda%rati po tri %roja za analiz . / analizi 7;rva de0ja knjiga9, zorak je #lo (1F naslova, 0ime je, kako se ka,e, o% !va-eno H)G pop la.ije saop#tenja. Ne navodi se kriterij m iz%ora, i izgleda da s a tori zorak klj 0ili sve de0je knjige koje s se mogle tren tk ispitivanja na-i na %eogradskom knji,arskom tr,i#t . &. *dre"ivanje jedinica analize. @edini.a analize mo,e %iti vrlo mali ili vrlo veliki segment sadr,aja (kao i kod str kt risanog posmatranja). Ako, na primer, ispit jemo nasilje .rtanim 5ilmovima, s.ena nasilja koj -emo izolovati i analizirati mo,e %iti sekven.a kada 4om t 0e ",erija, ali isto tako mog -e je da svaki dara. iz koji! se ta sekven.a sastoji tretiramo kao pose%n s.en nasilja. Analiziranje ver%alni! sadr,aja stvara dr ga0ije te!ni0ke pro%leme nego analiza never%alni! sadr,aja. :i -emo, z%og 0e#-eg javljanja praksi, pre svega imati na m analiz ver%alnog sadr,aja. / tom sl 0aj , jedini.e analize naj0e#-e s re0, iskaz, tema, ajtem i karakter. Najprostiji sl 0aj za istra,iva0a je kada je jedini.a analize re0, ali s mog -nosti analize tada veoma ograni0ene. / tom sl 0aj , sve re0i nekog teksta %i se, svaka ponaoso%, klasi5ikovale odre6ene kategorije, ili %i se pratilo javljanje re0i sa odre6enim zna0enjem ili sa odre6enom 5 nk.ijom tekst (npr. registrovali %ismo koje s to re0i kojima se opis j pripadni.i odre6ene na.ije, ili %ismo pre%rojavali koliko p ta se programima razli0iti! politi0ki! stranaka javljaj re0i 7demokratija9, 7mir9 i sl.). ;ro%lem sa analiziranjem re0i je #to se pojavljivanj jedne re0i ne mo,e vek pripisati ista por ka. Na primer, podatak da je jedan govornik 0e#-e od dr gog koristio re0 7demokratija9 ne mora zna0iti da on vi#e insistira na demokratiji 2 mo,da je on o demokratiji govorio negativno, ili je dr gi govornik re0 7demokratija9 zamenjivao dr ga0ijim, sinonimnim izrazima i 5razama, i sl. +%og ovakvi! pro%lema, o%i0ajenija jedini.a analize je iskaz. >skaz ne mora da se vek poklopi sa re0eni.om. Ako se polazi od sitnjenijeg prist pa, iz jedne re0eni.e mo,e se izdvojiti vi#e iskaza (npr. 7Na# !ra%ri vo6a -e re#iti sve te#ko-e9 sadr,i iskaze 7Na# vo6a je !ra%ar9 i 7=n -e re#iti sve te#ko-e9), koji se moraj pose%no klasi5ikovati. Ali ni analiza na nivo iskaza ne omog -ava vek da se o0e sve por ke koje neki tekst sadr,i. /zmimo da je predmet analize podsti.anje motiva postign -a de0jim pri0ama. :o,da se nekoj pri0i ni jednoj re0eni.i ekspli.itno ne ka,e da je do%ro %iti samostalan, ili da pornost dovodi do spe!a, ali sadr,aj pri0e kojoj de0ak koji je poran na kraj %olje prolazi od svog dr ga koji se zdao sre- s geri#e takav pravo zaklj 0ak. 4akva por ka %i se registrovala kada se ima glo%alniji prist p, pa se 0itav pas s, ili .eo tekst, zamenj je temom 2 jednom por kom, idejom, koja mo,e %iti sadr,ana razli0itim tekstovima. 4ako s i analizi de0ji! knjiga a torke %ele,ile preovla6 j -e teme koje pojedina pri0a ili pesma o%ra6 je, pri 0em je jedna pri0a mogla sadr,ati jedn , ali i vi#e tema. =vakav glo%alniji prist p je korisniji, ali je z%og svoje kompleksnosti i nepo zdaniji. Nemog -e je posti-i potp n saglasnost oko toga da li odre6ena pesmi.a sadr,i jedn , dve ili vi#e por ka, niti kako te por ke 5orm lisati. Aod sadr,aja slo,eniji! od de0ji! pri0a i pro%lemi vezani za ispravno identi5ikovanje i t ma0enje saop#teni! iskaza i tema daleko s komplikovaniji.

@edini.a analize je 0esto karakter (lik), stvarna ili izmi#ljena oso%a. 4akva analiza je naro0ito pogodna sadr,ajima koji imaj svoj 5a% l (5ilmovi, romani), ali se mog analizirati i politi0ke 5ig re prediz%ornim nadmetanjima, stereotipije kakve o razli0itim oso%ama ili vrstama oso%a postoje mas' medijima i sl. Aada s jedini.e analize prirodne .eline kao #to s knjige, 5ilmovi, pesme, vi.evi, slike, oglasi itd., pa se te .eline, a ne nji!ovi elementi, klasi5ik j odgovaraj -e kategorije, takva jedini.a analize naziva se ajtem. ;rimer takve analize je ako iz %ioskopskog repertoara 5ilmove razvrstavamo na doma-e i strane, ili, po ,anr , na komedije, lj %avne, trilere itd., ne laze-i analiz pojedini! likova ili por ka. 4ako s i knjige za de. klasi5ikovane kao ajtemi prema nekoliko kriterij ma: prema ,anr , porekl teksta, izvornom jezik itd. F. *dre"ivanje kategorija. ;o#to s jedini.e sadr,aja sistematski i o%jektivno izdvojene, nji!ova analiza se vr#i svrstavanjem napred tvr6ene i jasno de5inisane kategorije. 1rsta i %roj kategorija potp nosti zavise od istra,iva0a, tj. od predmeta njegovog istra,ivanja. "a %i klasi5ika.ija kategorija koje -e se razvrstavati oda%rane jedini.e analize op#te %ila potre%ljiva, istra,iva0 je mora izvesti na osnov pret!odnog isk stva sa sadr,ajem koji se analizira, i vode-i ra0 na o .iljevima samog istra,ivanja. Na primer, likovi kao jedini.a analize mog se pojaviti analizi razli0iti! sadr,aja: romana, metni0ki! portreta, .rtani! 5ilmova itd. Neke kategorije razvrstavanja mogle %i %iti potre%ljive svim tim analizama 2 npr. kategorisanje po pol ili zrast likova, ali va,nije kategorije %i proisti.ale iz spe.i5i0nosti analiziranog materijala, a na dr gom materijal %i %ile irelevantne ili ne potre%ljive. > jednom istom istra,ivanj se de#ava da se iste jedini.e analize nekoliko p ta razvrstavaj razli0ite kategorije. @er, 0esto -e svako od pitanja (!ipoteza) koje istra,iva0 postavlja za!tevati da se istom materijal prist pi novim, tom pitanj prilago6enim, jedini.ama analize i kategorijama, tako da -e se analiziranje jednog kompleksnog sadr,aja sastojati od nekoliko post paka analize sadr,aja. / analizi de0ji! knjiga, analiza preovla6 j -i! tema, ili prostorno'vremenski! koordinata, za!tevala je dr ga0ije jedini.e analize (i, naravno, dr ge kategorije) nego analiza likova. Analiza likova, kojoj je toj st diji poklonjena najve-a pa,nja, o% !vatala je tri gr pe kategorija, koje s se ti.ale 5 nk.ije i karaktera lika, izgleda lika, i psi!o'so.ijalni! o%ele,ja. /k pno je %ilo oko )* kategorija, sa &** modaliteta, #to zna0i da je svaki lik, izdvojen kao jedini.a analize, )* p ta svrstavan neki od modaliteta. Aategorije mog %iti odre6ene na osnov 5ormalni! i na osnov sadr,inski! kriterij ma. Qormalne kategorije zasnivaj se, sl 0aj ver%alnog materijala, na nekim jezi0kim i sintakti0kim karakteristikama, nezavisno od smisla. 4ako, postoje %rojna istra,ivanja kojima s re0i pesama razli0iti! pesnika, ili iz razli0iti! razdo%lja, klasi5ikovane imeni.e, glagole, prideve itd. 4akve analize s karakteristi0ne pre svega za lingvisti0ka, ali i za neka psi!olo#ka istra,ivanja. Novinski tekst ili 5otogra5ija mog se, nezavisno od svog sadr,aja, kategorisati prema strani na kojoj se nalaze, prostor koji za zimaj , veli0ini i dr gim 5ormalnim ali za istra,iva0a in5ormativnim kategorijama. $adr,inske kategorije s , naravno, znatno 0e#-e psi!olo#koj analizi, i pravo se sa njima javlja pro%lem interpreta.ije. Ako je jedini.a analize karakter iz de0ji! knjiga, mo,emo ga relativno po zdano klasi5ikovati prema pol , zrast , izgled , gr pnoj pripadnosti, porodi0nom stat s , ali je mnogo te,e pridati m odre6ene oso%ine li0nosti. Na%roja-emo neke kategorije koje s spomen toj st diji svrstavani likovi, da %i 0itala. zaklj 0io o te#ko-ama koje takv klasi5ika.ij prate: karakter lika (sa modalitetima: pozitivni lik, negativni lik, ne tralni lik, lik promenljivog karaktera), stav prema neprijateljima (sa modalitetima: z% njenost, snis!odljivost, prezir, %or%enost, pregovara0ki, zadivljenost), moralne vrednosti kojima je nada!n to pona#anje lika (modaliteti: sig rnost, vernost, tradi.ija, %ogatstvo, mo-. zdravlje, znanje, gled, !ra%rost, pravi0nost, skromnost, vredno-a, kon5ormizam, samostalnost, lak ,ivot, osveta, igra), spe#nost re#avanj pro%lemaMpostizanj .ilja, vrline lika, itd. 4akve oso%ine s samim pri0ama veoma retko ekspli.irane spiskom epiteta, ve- se o njima mora indirektno zaklj 0ivati preko post paka aktera, saop#teni! namera, kom nika.ije sa dr gim li0nostima itd. "a li je neki lik %io agresivan, snala,ljiv, nadmen, posl #an i sl. ne mo,e se znati samo iz epiteta kojima je opisan niti iz iskaza koje saop#tava, ve- iz #ireg konteksta. / tom smisl se govori o 7jedini.i konteksta9 kao o maksimalnoj jedini.i sadr,aja iz kojeg se zaklj 0 je o karakteristikama jedini.e analize.

Ako je jedini.a analize re0, onda se naj0e#-e jedini.a konteksta poklapa sa jedini.om analize, tj. sama re0 otkriva svoje zna0enje (#to nije vek sl 0aj? nekada tek iz #ireg konteksta mo,emo o0iti da je re0 potre%ljena ironi0nom zna0enj ). <e#-i je, me6 tim, sl 0aj da jedini.a konteksta o% !vata #ire tematske .eline ili .eo tekst, #to zna0i da smisao pojedini! iskaza, ili karakteristike neke li0nosti, tre%a izvesti tek iz #ireg konteksta, nekada iz .eline pri0e. $matra se da je kategoriza.ij lak#e i po zdanije izvr#iti ako je %roj modaliteta manji. +ato s 0este di!otomne kategorije koje se ti0 direk.ije (zavisno od predmeta ispitivanje, te kategorije mog %iti za i protiv, pozitivno 2 negativno, optimisti0no 2 pesimisti0no itd. Nekada se kao modaliteti mog dati nivoi intenziteta, npr. iskazi o pripadni.ima neke na.ije mog se kategorisati 7veoma pozitivne9, 7pozitivne9, 7ne tralne9, 7negativne9 i 7veoma negativne9, registrovane s.ene nasilja se mog razvrstati na vi#estepenoj skali od 7%lago9 do 7ekstremno9. <ak i kod jednostavni! di!otomni! kategorija nije vek lako izvr#iti kategoriza.ij . $istem kategorija is.rpan i nepreklapaj -i. koje -e se svrstavati jedini.e analize tre%a, kao kod svake klasi5ika.ije, da % de

). <odiranje, koje se sastoji izdvajanj jedini.a analize iz materijala oda%ranog kao zorak, i svrstavanje ti! jedini.a kategorije, predstavlja analiz sadr,aja ,em smisl . +avisno od toga koje jedini.e analize i kategorije postoje, ovaj posao kodiranja mo,e %iti r tinski, ali i veoma te,ak i nepo zdan. Aoder, na primer, mo,e lako da izdvoji karaktere iz neke pri0e za de. (tj. da izdvoji jedini.e analize), i da lako raz me koji sve modaliteti pona#anja smerenog ka .ilj postoje (tj. da svoji postoje-e kategorije), ali da je nedo mi.i koji je, za taj karakter, datoj pri0i preovla6 j -i o%lik pona#anja smerenog ka .ilj (tj. koji modalitet da smesti dat jedini. analize). "r gim re0ima, pon 6eni modaliteti preovla6 j -i! o%lika pona#anja mog da s m relativno raz mljivi ( primer analize knjiga za de. , modaliteti s %ili: samo vereno, agresivno, tra,i saradnj dr gi!, podlo, nedosledno, nema neki odre6eni .ilj, dr go), ali ne mo,e da se odl 0i gde analizirani karakter spada. +ato je neop!odno, naro0ito kod slo,eniji! analiza, da istra,iva0 koderima #to detaljnije ekspli.ira pravila za kodiranje, z koje je korisno navesti #to vi#e tipi0ni! primera, i da tako o%ez%edi da posao kodiranja % de #to lak#i i po zdaniji. Avanti5ika.ija mo,e da o% !vati razli0ite aspekte. Naj o%i0ajenija kvanti5ika.ija je pre%rojavanje: mo,emo tvr6ivati 0estalost odre6eni! tekstova, re0i, likova i si., tj. pre%rojavati koliko i! je %ilo zork . Ali, mo,emo tvr6ivati nji!ov veli0in , preko %roja st %a.a, ili kvanti5ikovati zna0aj, preko strane na kojoj s o%javljeni, veli0ine naslova, postojanja il stra.ije i sl. >sto tako, ako smo izdvojili s.ene nasilja emisijama za de. , mo,emo tvr6ivati ili nji!ov 0estalost (koliko i! je %ilo tokom jednog 5ilma), ili nji!ovo trajanje (koliko min ta s te s.ene k pno trajale), ili i jedno i dr go. Ako smo s.ene nasilja klasi5ikovali po nji!ovom intenzitet , ili po tome ko je ,rtva nasilja, onda, naravno, svak od postoje-i! kategorija kvanti5ik jemo na taj na0in. Aada se kvanti5ikovani poda.i do%ij , mog -e i! je koristiti na razli0ite na0ine, pravo kao i kvanti5ikovane pokazatelje kod str kt risanog posmatranja. :og -e je, na primer, n tar istog sadr,aja porediti relativn 0estalost pojedini! kategorija (npr. relativn 0estalost razli0iti! vrsta saveta koje psi!olozi daj spe.ijalizovanoj psi!olo#koj r %ri.i nekog 0asopisa), ili pore6ivati razli0ite sadr,aje %ilo po, da tako ka,emo, !orizontalnoj vremenskoj ravni (npr. porediti savete koji se daj dva 0asopisa) ili vremenskoj dimenziji (tako #to pratimo promene relativnoj 0estalosti razli0iti! saveta tokom odre6enog vremenskog perioda). "ok s se prve analize sadr,aja statisti0kom smisl sastojale samo od 5rekven.ija jedini.a analize pojedinim kategorijama, izra,avani! pro.entima ili propor.ijama, novijim analizama se, sem ovog osnovnog statisti0kog predstavljanja, koriste i slo,enije te!nike. @edan na0in dodatne o%rade podataka je izra0 navanje indeksa na osnov smislenog sa,imanja ili ponderisanja razli0iti! kategorija. "r gi na0in je ispitivanje slo,eni! interrela.ija izme6 pojedini! kategorija, str kt re sadr,aja, koje se mog meriti ili jednostavnim korela.ijama ili slo,enom klaster ili 5aktorskom analizom. =%i0no je .iljevima istra,ivanja predvi6eno da se kvantitativno izra,ene odlike sadr,aja doved vez sa nekim dr gim, vansadr,inskim parametrima (npr. da se indeks razvijenosti motiva postign -a korelira sa dr gim varija%lama, ili da se karakteristike romana doved vez sa tira,om, i sl.).

3. INTERPRETA5IJA NA4A7A ANA4I7E SADR6AJA

Analiza sadr,aja ,em smisl sastoji se, kao #to smo rekli, pre.iznom i o%jektivnom opis nekog sadr,aja. 4akav opis onda sl ,i za izvo6enje dalji! zaklj 0aka. Aao #to tre%a paziti da se sama analiza korektno izvede, tre%a %iti oprezan i prilikom interpreta.ije do%ijeni! opisa. ;ostavlja se pitanje o 0em se sve sme zaklj 0ivati na osnov analize sadr,aja, i dokle takva interpreta.ija sme da ide. :ada analiza sadr,aja daje opis samog sadr,aja, zaklj 0.i se mog ti.ati i samog sadr,aja, i po#iljao.a por ke, i primao.a por ke.

3.1.

PO:I4JA4A5 PORUKE

a) )utorstvo dela je jedan od zaklj 0aka koji se odnose na a tora por ke, i izvodi se iz 5ormalni! kategorija. >stra,ivanja ovoj o%lasti dala s zna0ajne rez ltate. /tvr6eno je naime da lj di imaj svoj li0n jedna0in prepoznatljiv i na osnov samo 5ormalni! kriterij ma, kao #to s d ,ina re0eni.e, 0estalost potre%e odre6eni! veznika, priloga i predloga, itd. =%last nije potp nosti savr#ena, jer %rojni a tori n de razli0ite re.epte za po zdano tvr6ivanje a torstva (li0nog stila), a z dokaze e5ikasnosti povremeno se javljaj i nesaglasnosti (izvesni :orton je, npr., na osnov takve analize tvrdio da je ;oslani.e apostola ;avla pisalo #est razli0iti! oso%a? njegov kriti0ar je, me6 tim, da %i dokazao nepo zdanost :ortonove metode, iste kriterij me primenio na :ortonov tekst, i 7 tvrdio9 da ga je pisalo nekoliko a tora). %) Psiholoke karakteristike. 1ideli smo da nije vek jednostavno zaklj 0ivati o psi!olo#kim odlikama karaktera sadr,aj , a jo# nepo zdanije je iz opisa sadr,aja zaklj 0ivati o oso%inama njeni! a tora. >pak postoje %rojni pok #aji da se iz dnevnika, ili metni0ki! dela, izved neki zaklj 0.i o nji!ovim a torima. +aklj 0 je se o namerama, vrednosnim orijenta.ijama a tora, ali i o nji!ovim oso%inama li0nosti. ;ri tom se mog koristiti i kategorije izvedene na potp no 5ormalnim kriterij mima. Qrom je tvrdio (Qromm, 19K9, str. K1), da je promena naglask sa %ivstvovanja na imanje vidljiva sve ve-oj potre%i imeni.a i sve manjoj potre%i glagola. / ovom kontekst %ismo i gra5ologij mogli posmatrati kao pok #aj zaklj 0ivanja o a tor na osnov potp no 5ormalni! karakteristika njegovog r kopisa, pri 0em s jedini.e analize i pojedina slova, i izgled r kopisa .elini. > gra5ologija se po zdanijom pokazala odre6ivanj a torstva, nego odre6ivanj a torovi! oso%ina li0nosti.

3.2.

SADR6AJ PORUKE

a) 0itljivost je jedna od 0esto tvr6ivani! karakteristika por ke, opet na osnov 0isto 5ormalni! kriterij ma. ;ravljene s %rojne 5orm le za odre6ivanje 0itljivosti teksta. / jednoj od 0e#-e kori#-eni! 5orm la (Qles! 19F8), parametri s %roj slogova 1** re0i i prose0an %roj re0i re0eni.i. %) 7#ta9 i 7kako9 s naj0e#-a pitanja vezana za sadr,aj. Aod propagande, na primer, izvla0e se zaklj 0.i o tome koji .iljevi se njome ,ele posti-i, i kojim sredstvima se oni ostvar j . Analiza #kolski! d,%enika vr#i se sa .iljem da se tvrdi koje vrednosti se njima promovi# , kojim 0injeni.ama se pridaje manji ili ve-i zna0aj itd. 4re%a opet skren ti pa,nj na pro%lem interpreta.ije, i disk sije oko mani5estnog i latentnog zna0enja neke por ke. / ovoj o%lasti istra,iva0 mo,e ili da pro%leme zna0enja iz%egne ograni0avaj -i se na krajnje jednostavne, ali 0esto samim tim i trivijalne analize, ili mora da se s o0i sa mog -no#- razli0iti! t ma0enja, a tada %ar tre%a da se tr di da % de #to oprezniji i nepristrasniji, pogotov da se 0 va traganja za daljenim ili skrivenim zna0enjima.

3.3.

PRIMA4A5 PORUKE

<esto analiza sadr,aja kom nika.ije vi#e otkriva karakteristike primao.a, njegove pre5eren.ije i stavove, nego karakteristike a tora. ;re.iznije, sadr,aj nam mo,e kazati na karakteristike koje a tor pripis je p %li.i (nivo znanja, vrednosti, interesovanja itd.) i koje zima o%zir kada sastavlja por k koja im je namenjena. Na primer, te#ko da s a tori novokomponovani! pesama preok pirani nesre-nim lj %avima, a verovatnije je da oni takve pesme pi# jer i! tra,i p %lika analiziranom razdo%lj . 4akve zaklj 0ke, naravno, tre%a donositi sa velikom dozom opreza. Ako se, na primer, odre6enom razdo%lj konstat je nagli porast pozivanja na patriotizam politi0kim govorima, da li se time dovoljava povi#enom patriotskom raspolo,enj a ditorij ma, ili se pro.enj je da je patriotizam nedovoljno razvijen pa se takvim govorima ,eli podsta-i, i koliko s takve pro.ene a tora por ke ta0ne8

2. PREDNOSTI I NEDOSTA5I
+%og nedovoljne razra6enosti svi! 5aza analize, i prividne jednostavnosti samog post pka, neretko se analiza sadr,aja zlo potre%ljava, tako #to se %ilo kakvo pa,ljivije i sistemati0nije %avljenje nekim sim%oli0kim materijalom preten.iozno proglasi analizom sadr,aja, ili #to se iza saop#teni! rez ltata krije nekorektno izveden post pak kojeg nije mog -e proveriti jer s svi te!ni0ki, 7s voparni9 detalji izve#taj presko0eni. Nekada se istra,ivanje o%avljeno analizom sadr,aja sastoji samo od opisa, %ez teorijske osnove ili po0etni! pretpostavki koje %i smeravale analiz , sa ad hoc 5orm lisanim kategorijama koje onemog -avaj pore6enja sa dr gim sli0nim istra,ivanjima. 3ez ltat takvog post pka je opis %ez teorijskog i prakti0nog zna0aja. >stra,ivanje zami#ljeno kao, npr., 7analiza sadr,aja rok'pesama9 imalo %i isto toliko smisla kao istra,ivanje pod nazivom 7>ntervj isanje rok'peva0a9. ;odraz meva se da je intervj te!nika, pomo-no sredstvo koje -e nam pomo-i da prik pimo one podatke koji s nam istra,ivanj potre%ni i da -e iz%or pitanja %iti direktno odre6en teorijskim polazi#tima i .iljevima koje smo tom istra,ivanj postavili. >sto tako, analizi sadr,aja rok'poezije mora da pret!odi jasna zamisao na koja pitanja takvim istra,ivanjem ,elimo da odgovorimo, jer -e tek nakon de5inisanja .iljeva i zadataka istra,ivanja mo-i da se odrede onaj zorak saop#tenja, jedini.e analize i kategorije koje takvim .iljevima odgovaraj . Analiza sadr,aja je nije lako iz%e-i ili re#iti. stvari vrio slo,en, ponekad i m kotrpan posao, sa nekim tipi0nim te#ko-ama koje

=snovni pro%lemi sa analizom sadr,aja vezani s za njen validnost i po zdanost, kao i za te#ko-e oko iz%ora zorka. / jednostavnijim analizama, validnost je nepro%lemati0na. Ako, na primer, ispit jemo ko s j na.i knjigama za de. , mo,emo pre%rojavati koliko p ta s j na.i ,ivotinje, de.a, ili odrasli, i tada je jasno da na# instr ment meri ono #to tre%a da meri. Ali ako tvr6 jemo oso%ine li0nosti j naka, ili 0ak oso%ine li0nosti a tora, mnogo je te,e dokazati da s do%ijeni rez ltati validni. ;ri tom nam mog -nost spolja#nje valida.ije, tj. pore6enja rez ltata sa pro.enama str 0njaka ili rez ltatima psi!olo#ki! testova, veoma retko stoji na raspolaganj , jer se analiza sadr,aja naj0e#-e i vr#i onda kada s dr gi na0ini analize neizvodljivi. ;o zdanost se mo,e proveravati pore6ivanjem kategoriza.ija koje je o%avilo vi#e nezavisni! pro.enjiva0a, ali nije lako o%ez%editi da se do%ije zadovoljavaj -a po zdanost. ;o zdanost velikoj meri zavisi od slo,enosti kategorija i jedini.a analize. $vrstavanje re0i romana imeni.e, glagole i sl. %i-e veoma po zdano ali nein5ormativno: kompleksna semanti0ka analiza %i-e veoma drago.ena ali i veoma nepo zdana, jer -emo do%iti onoliko t ma0enja koliko ima pro.enjiva0a, a mo,da %i i isti pro.enjiva0 posle izvesnog vremena izdvojio sasvim razli0ite jedini.e analize i svrstao i! dr ge kategorije. ;o zdanost je ve-a ako s jedini.e analize i kategorije jednostavnije, ako s pro.enjiva0i isk sniji i %olje o% 0eni, ako s pravila kategorisanja detaljnija i %ogatija il stra.ijama. $lede-i te!ni0ki pro%lem 0est analizama sadr,aja je pro%lem zorka. Aao i svi dr gi zor.i, i zorak saop#tenja mora %iti reprezentativan i adekvatan, i prin.ip %i se pravio po istim pravilima kao i zorak ispitanika. >z%or zorka sadr,aja je, me6 tim, 0esto mnogo slo,eniji nego #to prvi ma! izgleda. ;retpostavimo da ,elimo da porast interesovanja za astrologij osvetlimo prate-i medijsk prezenta.ij novinama. Ako ostavimo po strani pro%lem po zdanosti i validnosti, tj. #ta op#te mo,emo zaklj 0iti, i sa kolikom sig rno#- , na osnov analize tekstova kojima se spominje astrologija, s o0i-emo se sa prili0nim pro%lemom oko iz%ora zorka tekstova. Ako se ograni0imo na period od, re.imo, 198). do 199*., naravno da ne-emo analizirati sve mog -e novine koje s to vreme izlazile zemlji. ;rvo -emo, po nekom kriterij m , morati da iza%eremo koje -e novine -i analiz , #to nije nimalo lako. ;ostoje dnevni, nedeljni, mese0ni 0asopisi, niskotira,ni i visokotira,ni, za%avni, ,enski, str 0ni... Aada iza%eremo novine, ne-emo analizirati sve nji!ove %rojeve, ve- -emo napraviti neki zorak. 4re%a se odl 0iti kako -emo %irati %rojeve kod dnevni! a kako kod nedeljni! novina, postoje li neki periodi nedelji ili godini kada se astrologiji poklanja pose%na pa,nja, itd. Aada iza%eremo pose%ne %rojeve 0asopisa, o%i0no se onda ne analiziraj .ele novine, ve- samo pojedine r %rike ili strane. Ako tim %rojevima postoje pose%ne astrolo#ke r %rike, ne smemo se ograni0iti samo na nji!, jer se o astrologiji govori i na dr gim mestima, po0ev#i od mi#ljenja str 0njaka o njoj, pa do spominjanja sportskim izve#tajima. ;ro%lem zorka se nekad komplik je i time da

istra,iva0 nis sve jedini.e pop la.ije saop#tenja podjednako dost pne. 1eoma velika opasnost le,i isk #enj istra,iva0a da analiz vr#i na prigodnom zork , saop#tenjima za koje on li0no smatra da s tipi0na i koja s ga navela da postavi odre6en !ipotez . Njegov neistomi#ljenik -e, opet, s protne tvrdnje dokazivati stavljaj -i 5ok s sasvim dr ga saop#tenja koja je za t prilik oda%rao. =vakve 7analize9 ne samo da s nepo zdane, ve- diskredit j i .el te!nik , koja onda izgleda kao zgodno sredstvo da se na 0no r !o zaoden %ilo kakva li0na verenja. / svakom sl 0aj , ve-ini istra,ivanja ra6eni! pomoanalize sadr,aja, opis je se zorak iza%rani! saop#tenja, ali se ne opis je post pak iz%ora, tj. kriterij mi na osnov koji! je zorak 5ormiran. =snovna prednost analize sadr,aja je njena veoma #iroka primenljivost, na najrazli0itije sadr,aje: %ilo koji pisani materijal, slike, 5ilmove itd. $em toga, pomo- analize sadr,aja mo,e se zaklj 0ivati o oso%ama koje nis prist pa0ne dr ga0ijoj analizi, %ilo zato #to s prostorno daljene, ili s ,ivele davnoj pro#losti, ili o k lt rama koje ne mo,emo slati posmatra0e niti njene pripadnike mo,emo ispitivati pitni.ima, samo ako imamo sa0 vane neke tragove o njima. Analiza sadr,aja, dalje, spada gr p neometaj -i! (engl. unobstrusive) te!nika: ona omog -ava da se razli0ite in5orma.ije izvla0e iz oni! aspekata sadr,aja koje s njeni a tori prod kovali ne znaj -i da -e %iti predmet istra,ivanja, ili i! smatraj ne%itnim i ne kontroli# i!. =t da %i se razradom takvi! post paka do#lo do jednostavni! i po zdani! indirektni! na0ina za merenje oso%ina li0nosti. /potre% kompj tera analizi sadr,aja po mnogima otvara potp no nove mog -nosti, jer kompj teri mog da veoma %rzo pretra, j sadr,aje, da kom%in j podatke na najrazli0itije na0ine, da izra0 navaj %rojne indekse i testiraj nji!ov potre%ljivost me6 so%no i! povez j -i i koreliraj -i i! sa van'sadr,inskim varija%lama. +%og svega toga, mnogi analiz sadr,aja smatraj jednom od najperspektivniji! istra,iva0ki! te!nika.