PRVI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA

1. ta su materijali? Navesti najee koriene materijale u tehnici.?

Materijali su sastavljeni od najsitnijih delova materije-atoma ili molekula, koji su
meusobno povezani hemijskim vezama. U zavisnosti od oblasti upotrebe, materijali
mogu biti: mainski, elektrotehniki, graevinski, brodograevinski itd. U zavisnosti
od naina eksploatacije materijali mogu biti: glavni, pomoni i pogonski, a prema
stukturi: kristalni i amorfni. Najee korieni materijali su: metali(elik, elezo),
obojeni metali(Cu,Al,Sn)
2. Navesti neke od znaajnih svojstava metalnih materijala.
Metali obuhvataju oko 2/3 od ukupno 102 do sada poznata elementa. Oni se izdvajaju
u posebnu grupu zbog svojih specifinih osobina. Metali imaju sjaj, visoku t-ru
topljenja, veliku specifinu teinu, dobro provode toplotu i el. Struju i istegljivi su. Sa
kiseonikom stvaraju bazne oksade koji sa vodom daju baze, lako otpustaju eletrone i
postaju pozitivni joni.
3. ta je keramika i koja su joj osnovna svojstva?
Keramiki materijali su neorganski materijali koji se sastoje od metalnih i nemetalnih
elemenata hemijski vezanih, zajedno jonskom i kovalentnom vezom. Keramiki
materijali mogu biti: kristalni, nekristalni i njihova smea. Veina keramikih
materijala ima mehaniku krtost, veliku tvrdou i vrstou na visokim temperaturama
4. Kompozitni materijali navesti bar dva proizvoda od kompozita?
Kompozitni materijali su dobijeni mesanjem plasticnih masa I aktivnih punioca. Osobine
kompozita zavise od izbora plasticne mase I aktivnog punioca ali I od njihovog masinog
odnosa I nacina izrade. Poseban znacaj kao konstrukcioni materijali imaju kompoziti na bazi
plasticnih masa ojacahim vlaknima I tkaninama koji se u tehnici nazivaju armirane plasticne
mase. Plasticne mase koje se koriste pri izradi kompozita su: polietilen, polipropilen,
polibutilen, polistirol I poliamidi. Vlakna: stakleno, kvarcovano, azbestno, pamucno, laneno,
ugljenicno vlakno.
5.ta su elektronski materijali?
Materijali za elektroniku nisu glavna vrata materijala po koliini, ali su izuzetno
vana vrsta materijala za naprdne ininjerske tehnologije. Najvaniji materijal za
elektroniku je ist silicijum. Elektroniski materijali su materijali koji imaju najbolju
elektrinu provodljivost. Koriste se u industriji.
6. Polimerni (plastini) materijali?
To su materijali sainjeni od plastinih masa. Plastine mase su organiska jedinjenja
ugljenika sa vodonikom, kiseonikom ili azotom. Po svojoj strukturi veina polimernih
materijala su ne kristalini ili se sastoje od smee kristalinih i nekristalinih
podruja. Zato plastine mase nisu otporne na viskoke temperature i lako se ralau.
Dobijaju se procesom polimerizacije. Polimerizacija moe biti adicionog i
kondezacionog tipa.
7. Definisati kristalnu strukturu? Navesti primere materirajala koji imaju
kristalnu reetku.
Kristalna struktura materije predstavlja raspored atoma ili molekula u realnom kristalu. Pri
bilo kojoj temperaturi ovaj raspored je vise dinamican nego statican i ima izvesnih
nepravilnosti. Simetrija svojstvena kristalnoj strukturi materije odgovara simetriji od 14
tipova prostornih resetki i moze se ocuvati iako postoji beskonacan broj razlicitih rasporeda
atoma i molekula. Kristalnih struktura ima neograniceno mnogo narocito ako se uzmu u obzir
ne samo cisti elementi nego i jedinjenja i legure.
8. Koje su tri najee kristalne strukture?
Kubna, heksagonalna i tetragonalna.
9. Koliko atoma po osnovnoj eliji (reetki) ima prostorno-centralna reetka?
Ima po jedan atom u rogljevima elementarne elije i jedan atom u njenom sreditu.
To znai da elementarnoj eliji pripadaju dva atoma.

10. Objasniti razliku izmeu kristalnih i amorfnih materijala?
Kristalni- u svojoj strukturi imaju kristalnu resetku , atomi su pravilno rasporedjeni i imaju
tacno odredjenu tacku topljenja. Amorfni- nemaju kristalnu resetku, karakterise ih oblast
omeksavanja izmedju cvrstog i tecnog stanja, slobodnom pokretljivoscu cestica, ne
uredjivoscu. Gradivne cestice kristalnih materijala rasporedjene su u prostoru prema
odredjenoj zakonitosti.
11. Zato su metali bolji provodnici od keramike?
Zbog pokretnih elektrona koji se nalaze u kristalnoj reetki metala. Dok keramika
spada u grupu izolatora, ona nije provodnik elektrine struje.
12. Navesti dva naina za poveanje tvrdoe metala i legura?
Kaljenje i opleminjivanje.
13. Ako se na vaem jednogodinjem automobilu pojave take re, koja je
osobina loa?
Znai da na auto nije otporan na koroziju tj.loa priprema lima, loa zatita lima.
14. Kako se moe proveriti sastav metala, plastike ili keramike?
Moe se proveriti u specijalnoj laboratoriji, gde e se pomou mikroskopa nakon
pripreme metala videti struktura metala, dok plastiku i keramiku moemo proveriti u
hemijskim laboratorijama.
15. ta je Kiri taka (temperatura)?
To je prelazak iz magnetnog u nemagnetno stanje.
16. Objasniti razliku izmeu elastine i plastine deformacije?
Pod dejstvom spoljnih optereenja u metalu nastaju deformacije koj mogu biti
elastine i plastine. Elastine deformacije iezavaju nakon prestanka dejstva
spoljnog optereenja, tj.metal se vraa u prvobitno stanje. Dok prekoraivanjem
granice elastinosti u metalu nastaju trajne deformacije, koje se nazivaju plastinim.
17. Ispitivanje zatezanjem, karakteristike otpornosti materijala?
Uzorak je epruveta od odgovarajueg materijala koji se ispituje. Moe da ima kruni
kvadratni ili pravougaoni oblik.


Epruveta ima proirene krajeve i suen srednji deo. Krajevi su ojaani kako bi se
mogla uvrstiti u eljusti maine za ispitivanje. Ta maina se zove kidalica. Epruveta
se u njoj istee sve dok se ne polomi.Sueni srednji deo slui za ispitivanje zatezne
vrstoe. Za ispitivanje zatezne vrstoe koriste se: normalna, proporcionalna,
tehnika i mikro epruveta.
Lu-Krajnja duina epruvete

18. ta je jedinno izduenje i suenje poprenog preseska?
Nakon delovanja uzdunih sila na kidalicu na epruvetu odreenog poprenog preseka,
dolazi do jedininog izduenja na raun poprenog preseka, odnosno dolazi do
suenja porenog preseka.
19.ta je pritisna vrstoa, kod kojih materijala se ispituje?
Maksimalna sila svedena na povrsinu porecnog preseka ( napon) koju moze materijal da
izdrzi a da ne dodje do deformacije. Obicno se meri kod krtih materijala. Usled pritiskivanja,
usled porasta spoljasnjeg opterecenja dolazi do skracenja epruvete uz porast poprecnog
preseka.

20. Koje mehanike osobine odreuju sposobnost za oblikovanje metala?
Tvrdoca, cvrstoca, elasticnost...
21. ta je tvrdoa i kojom metodom se ispituje?
Tvrdoca- otpor koji pruza materijali pri prodiranju drugog tvrdjeg materijala u
njegovu povrsinu. Ispituje se sledecim metodama: 1)brinelova metoda 2) rokvelova
metoda 3)vikersova metoda
22. Tipovi utiskivaa se koriste pri: a) Brinelu; b) Rokvelu; c) Vikersu?
a) utiskiva u obliku eline kuglice
b) kaljena elina kuglica i dijamanstska kupa
c) dijamansska etvorostrana priramida.
23.Kojim mehanizmima se odvija proces plastine deformacije?
1)Klizanjem: klizanje se odvija pomeranjem atomskih slojeva po odredjenim
ravnima i pravcima. Klizanje moze izrazavati samo sila koja deluje na
smicanje.2)Dvojnikovanjem: predstavlja pomeranje slojeva atoma, pri cemu
pomereni deo se odnosi prema nepomernom kao lik i predmet u ogledalu.
Dvojnikovanje se javlja kod heksagonalne resetke, a redje kod prostorno centralnog.
Mehanizam dvojnikovanja nije potpuno razjasnjen, ali se pretpostavlja da se odvija
takodje pomeranje dislokacija.


Lu-krajnja duina epruvete posle prekida
Lo-poetna duina epruvete

24. Koje greke u kristalnoj reetki su odgovorne za plastinu deformaciju?
1) Tackaste greske- prostiru se u sva tri pravca ali malih dimenzija. Stvaraju se
praznine u kristalnoj resetci. Jedan atom se smesti izmedju dva atoma. Nastajanje
ovih gresaka objasnjava se verovatnocom da atom pri povecanju poveca svoju
kineticku energiju, utoliko da je u mogucnosti da promeni svoje mesto. Javljaju se na
povrsini metala.2)Linijske greske- ne krecu se u svim pravcima nego u jednom, to na
velikim rastojanjima. Dolazi do kretanja gornjih kristala u odnosu na donji deo. Ovde
se ubrajaju: ivicna dilokacija, zavojna, slozena(kombinovana)3)Povrsinske greske-
greske cije su dimnzije male, u jednom su smeru. Struktura metala u stvarnim
uslovima obicno je polikristalna. Znaci da se sastoje iz vise skupina kristala. U
komadu jednog cistog metala svako zrno ima isti sastav, istu kristalnu strukturu kao
susedi, ali se razlikuje od njih po velicini, obliku i orijentaciji. Razlika u orijentaciji
dovodi do pojave granice zrna rasporedjenih u povrssinama koje dele susedne
kristale.
25. Kojim mehanizmom granica zrna ojaavaju metal?
Pri plastinoj deformaciji kristalna zrna se izduuju u pravcu deformacije. Na primer
u pravcu valjanja (u tom pravcu metali imaju vee vrednosti vrstoe, tvrdoe i
ilavosti nego u drugim pravcima).
26. Zato je materijal sa krupnim zrnom manje vrst u odnosu na sitnozrni?
Sitnozrna struktura je homogenija-zbijenija i stabilnija ime se dobija tvrdoa. Zato
to je vea granica zrna koja ima manju tvrdou od samog zrna.
27. Koja je razlika izmeu hladne i tople deformacije?
Posle hladne mehanicke obrade metal menja osobine> povisenu tvrdocu i cvrstocu,
smanjenu plasticnost itd. Topla mehanicka obrada ne obezbedjuje odrzavanje ovih
osobina, vec se one neznatno razlikuju od osbina pre obrade deformacijom. Uslov da
mehanicka obrada bude topla je da se vrsi na tackama iznad temperature
rekristalizacije. Topla obrada je slozenija, jer na povisenim temperaturamo se
povecava pokretljivost atoma i dolazi do samodifuzije, difuzije. Povecan je broj
dislokacija.Prednosti tople obrade nad hladnom: manja sila,veci stepen
deformisanosti.
nedostaci: otezana kontrola procesa i dimenzija, slab kvalitet povrsine, nehomogenost
strukture.
28. ta je oporavljanje i reklistalizacija?
Nakon promene strukture usled zagrevanja materijala dolazi do jakog naprezanja u
materijalu, gde se operacijom oporavljanja poboljava elastinost materijala.
Reklistalizacija oporavljanje strukture posle predhodno izvedene hladne
deformacije. Pojava samo proizvoljnjom snienja napona u napregnutom delu,
odnosno ispitanoj epruveti pri nepromenjenoj poetnoj deformaciji, posebno pri
povienoj temperaturi, naziva se reklistalizacija. Osnovni faktori koji utiu na
reklistalizaciju: temperatura zagrevanja i stepen predhodne hladne deformacije;
vreme i delujuu napon; veliina zrna; polazna struktura materijala.
29. Koji je bolji kvalitet povrine lima (hrapavost) hladno ili topolo valjanog?
Manja je hrapavost hladno (toplo) valjanog lima.
30.ta je lom? Vrste i uzronici loma?
Lom- razdvajanje cvrstih tela na dva ili vise delova pod uticajem napona. Lom nastaje
kada dislokacije prestanu da se krecu. postoje tri vrste loma:1)Zilav lom- nastaje
posle velikog plasticnog deformisanja ima sloj sirine prskotina, naziva se i
plastican.2)Krt lom- nastaje posle veoma malih plasticnoh deformacija. Obicno se
vrsi duz karakteristicne ravni koje se nazivaju ravni cepanja.
31. ta je zamor materijala?
Zamor je posledica dugotrajnog dinaminog optereenja materijala.
32. a je puzanje metala?
Puzanje je osobina metala da se polagano i neprekidno deformie pri dugotrajnom
delovanju optereenja na povienim i snienim temperaturama.
33. ta je kristalizacija? Kojim mehaniszmima se odvija ovaj proces?
Pod kristalizacijom podrazumevamo prelaz rastopljenog metala ili legure u vrsto
stanje. Poetak procesa kristalizacije vezan je za termodinamiki pogodnije sistem u
kome se nalazi neraspopljeni metal ili legura u odnosu na rastopljeno stanje. Usled
hlaenja rastopljenog metala ili legure na odreenoj temperaturi nastae sreivanje
atoma u reetke, po strogo utvrenom rasporedu, to se odvija u 2 faze, pritom
stvaranja centra za kirstalizaciju i njihovog daljeg rasta. Stvaranje centra za
kristalizaciju nastaje spontano, ali se taj proces znatno ubrzava dodavanjem stranih
klica u vidu sitnih kristalnih estica, sobzirom da se time olakava proces obrazovanja
centara za kristalizaciju. Na ostvareni broj centara kristalizacije najvei uticaj ima
stepen podhlaenja.
34. Koji paremetri odreuju veliinu odlivka, a time i mehanike osobine?
Brzina hlaenja nakon livenja, ako je brzina hlaenja vea dobija se sitno zrnasta
struktura, samim tim i poveava tvrdou.
35. Kako se dobijaju proizvodi i poluproizvodi postupkom livenja?
Izlivanjem u kalupe (peane i metalne) gde dolazi do kristalizacije i nastanak
gotovih proizvoda ili poluproizvoda odreenih sipki, ploa...