SEMINARSKI RAD

PREDMET: PRAKTINA NASTAVA

TEMA: MATINA PLOA

Profesor,

Ucenik

SADRAJ
I
II

III
IV
V

UVOD ...........................................................................................................................
GLAVNI ELEMENTI MATINE PLOE ................................................................
2.1 Stepen za napajanje .............................................................................................
2.2 Podnoje za procesor ...........................................................................................
2.3 Slotovi za proirenje ............................................................................................
2.4 Slotovi za memoriju ............................................................................................
2.5 Slotovi za masovnu memoriju .............................................................................
2.6 Flopi diskovi ........................................................................................................
2.7 Paralelni ATA standard .......................................................................................
2.8 Serijski ATA standard .........................................................................................
2.9 Prednja strana matine ploe ...............................................................................
2.1
Zadnja strana matine ploe ................................................................................
0
2.1
Baterija za napajanje CMOS memorije ...............................................................
1
ELEKTRONSKI ELEMENTI .......................................................................................
3.1 Severni most .........................................................................................................
3.2 Juni most .............................................................................................................
KONFIGURISANJE MATINE PLOE (BIOS) .......................................................
STANDARDI KOD MATINIH PLOA .....................................................................

3
4
4
5
6
7
7
7
7
8
8
8
9
10
11
11
11
12

I UVOD
2

Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor,
ROM, kao i vie konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama
(zvuna,grafika, TV i mrena kartica, modem, RAM, kontroleri diskova isl.). Pored navedenih
elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most.
Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj
elektronskih i elektromehanikih elemenata. Elektrine veze izmeu elemenata na matinoj ploi su
izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama.
Neki od elemenata na ploi omoguavaju prikljuenje ostalih elemenata rainara i to su razni konektori,
podnoija (slotovi), igliasti prikljuci (damperi) itd.
Drugi elementi kao to su integrisana kola i ostale elektronske komponente (kondenzatori, otpornici,
diode, tranzistori i kalemovi) obezbeuju generisanje i prenos potrebnih elektrinih signala neophodnih za
rad raunara.
Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, te znatno utie na celokupne
performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava raunara veoma vano odmah odabrati dobru matinu
plou.
Matine ploe su tokom vremena preuzimale na sebe sve vie i vie funkcija ostalih delova raunara.
Tako, vrlo brzo su se pojavile ploe koje imaju ugraenu grafiku karticu, zatim ugraenu i zvunu
karticu, pa mrenu itd. Ovakve ugraene (ili integrisane) kartice uglavnom vae za manje kvalitetne
nego spoljanje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, to naroito vai za zvune i mrene
kartice.

II GLAVNI ELEMENTI MATINE PLOE

2.1 Stepen za napajanje
Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz
stepena za napajanje.
Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje
napona za napajanje.

Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se dovode naponi :

+3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V,

pomoni napon +5VSB,
kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i
signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power good i
oznaava sa PG).

Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na
novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se
nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje
jezgra mikroprocesora.

2.2 Podnoje za procesor

Drugi vani element je podnoje (soket) za prikljuenje mikroprocesora.

Razni tipovi procesora imaju razliita podnoija (oblik, veliina,broj pinova, nain uvrenja
hladnjaka sa ventilatorom).
Generalno se moe rei da podnoje ima jedan ugao drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time
se oznaava taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje.
Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za fiksiranje procesora, zatim
pazei na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima
upadne u podnoje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle montae procesora je
neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Za razne procesore sistem montae je razliit i
naveden je u uputstvu za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje
ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.

2.3 Slotovi za proirenja

Sledei elementi koje treba pomenuti su slotovi za proirenja. To su konektori posebnog oblika
u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica,
razni kontroleri i tako dalje.
Na matinoj ploi prikazanoj na slici 1mogu se videti 3 PCI Express slota i 2 PCI slota (AGP slot
za grafike kartice na ovoj ploi ne postoji).
Dok su PCI slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliitih namena, AGP slot je
namenjen samo za prikljuenje grafike (video) kartice.
Kod starijih raunara su postojali I ISA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni.
Kao to vidimo na matinoj ploi prikazanoj na slici 1 postoje i PCI Express slotovi, koji su
nastali kao proirenje standardnih PCI slotova, sa namenom da zameni standardne PCI i AGP
slotove.
6

2.4 Slotovi za memoriju

Za postavljanje memorijskih modula na matinim ploama postoje posebni slotovi.
Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitrektura primenjena na
matinoj ploi.
Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno postaviti samo jedan
memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula (obino parni broj)
da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg memorije (dvokanalni pristup
memoriji).
Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na
odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajui tip memorijskih
modula.

2.5 Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk jedinice: flopi disk,
CD ROM, DVD ROM i hard diskovi.

2.6 Flopi diskovi

Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za
vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj pina 1 na
konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom. Prema tom pinu
treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je vezana za prvi pin
obojena crvenom bojom). Na veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na
plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue pogreno okrenuti
konektor na trakastom kablu.

2.7 Paralelni ATA standard

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po
paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od
ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk
jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ).
Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih
prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim
kratkospojnicima (damperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi
jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreen poetak pinova (pin broj 1) koji je obino oznaen
na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu
postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima odlomljen
pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogue
pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor.

2.8 Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijskom
ATA standardu, takozvanih SATAhard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7
pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk. U
poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie (4 do
8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sitemi
diskova, kod kojih se vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki disk, ime se postie vea
brzina rada ili/i vea sigurnost snimljenih podataka.

2.9 Prednja strana matine ploe

Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata (konektora) na koje se
prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou kojih se
upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.

2.10 Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se prikljuuju
spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano na slici

Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi savremenog
raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan ili dva
konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu RS232 (COM1 i
COM 2).
Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaeni i takozvani USB konektori (ima
ih najmanje dva), koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih ureaja na univerzalnu
serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus).
Takoe veina savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu karticu, pa
se u ovoj grupi konektora nalaze I RJ-45 konektori za prikljuak mrenih kablova i vie ulaznih
konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke.
8

Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer SPDIF (Sony/Philips
Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih se prikljuuju
digitalni ureaji za reprodukciju zvuka.
Kako postoji veliki broj izlazno/ulaznih prikljuaka, za neke od njih esto nema mesta za
posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. U tom sluaju se ti prikljuci zavravaju
igliastim kontaktima (konektorima) na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima
na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kuita raunara.
Tako se esto spajaju dodatni USB prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu kuita
raunara
i
prikljuci
za
povezivanje
periferija
preko
infracrvenih
zraka.
Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliastih kontakata,
pomou kojih se korienjem odgovarajuih kratkospojnika (dampera) mogu podeavati neki od
parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od korienih elemenata, najee od tipa i
brzine mikroprocesora.
Ovi parametri se kod nekih matinih ploa umesto kratkospojnicima (damperima), podeavaju
pomou posebnih mikroprekidaa (do 8 prekidaa grupisanih u jedno kuite).
Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su danas znatno proreena, poto se sve
vie koristi softverski nain podeavanja, pomou odgovarajuih opcija u okviru Setap programa
iz BIOS-a, a esto Setap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi
potrebne parametre.

2.11 Baterija za napajanje CMOS memorije

Vaan element na matinoj ploi je I baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj se uvaju
podaci o konfiguraciji raunara. Te podatke unosimo koristei Setap program prilikom prvog
ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo baterije oni uvaju u CMOS memoriji i kad je raunar
iskljuen, tako da ih pri sledeim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi.
Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara.
Danas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom
rada raunara, ali zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako
raunar posle dueg vremena pone da gubi sadraj CMOS memorije, takve baterije se
jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo proi kroz Setap i uneti potrebne
podatke.

III ELEKTRONSKI ELEMENTI

Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj elektronskih
elemenata.

Najznaajniji od njih su razna integrisana kola, od kojih su najvanija dva kola koja
sainjavaju takozvani ip-set (skup ipova). Zadatak ip seta je da omogui meusobnu
komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on moe posmatrati kao srce
matine ploe.
Na prethodnoj slici je prikazana blok ema jedne od matinih ploa. Sa slike se vidi da se ip set
sastoji od dva integrisana kola.
Prvo kolo ima naziv severni most (north bridge) ili MCH Memory Controller Hub,
a drugo juni most (south bridge) ili ICH Input/output Controller Hub.

10

3.1 Severni most (North Bridge)

Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa.
Sa njegove gornje strane (na blok emi na slici ) je preko procesorske magistrale (FSB Front
Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena
podnoja za memorijske module, a leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video
kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema junom mostu.
Vidimo da su na severni most prikljuene jedinice koje zahtevaju veliki propusni opseg
(memorija i AGP port) i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.

3.2 Juni most (South Bridge)

Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje su po svojoj prirodi
sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora.
Na blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA
diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i
USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na juni most. Preko PCI
magistrale su prikljueni i kontroler za serijske ATA diskove i mreni kontroler. Treba
napomenuti da je ovo samo jedan od sve veeg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu
imati i drugaiju arhitekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ve se vie svode na nain
prilkljuenja ulazno/izlaznih jedinica na juni most.
Zbog svoje kompleksnosti severni most u okviru ip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i
sopstveni ventilator koji obezbedjuje potrebno hladjenje. Juni most je jednostavnije
konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi.
Kako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu
predviena za zamenu, poto su fiksno zalemljena na tampanu plou. Neka od tih integrisanih
kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno/izlazne jedinice, neka obezbedjuju potrebne napone
napajanja za mikroprocesor, memorijske module i AGP port, a neka predstavljaju logika kola
kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliitih elemenata na matinoj ploi.

IV KONFIGURISANJE MATINE PLOE (BIOS)

Ve je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti konfigurisanje matine ploe.
Veina podeavanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog
ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke od njih.
Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija
prilikom njene nabavke. Najvanija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj
matinoj ploi.
Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dananji mikroprocesori
imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u
kome se i vre sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon najee koristi napon +3,3V iz
stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj ploi
11

posebanprekidaki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni

izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru. Stariji mikroprocesori
su imali taj napon u intervalu od 2 do 2,9V, a sadanji mikroprocesori zbog manjeg zagrevanja
imaju napon od oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Vano je podesiti tanu vrednost
ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor nee pouzdano raditi, a ako se
podesi vea vrednost, doi e do pregrevanja mikroprocesora to moe dovesti do prekida
njegovog rada, pa ak i do trajnog oteenja.
Drugi parametar koji je potrebno podesiti je uestanost sistemske magistrale. Matine ploe
obino pruaju mogunost izbora ove uestanosti, pa treba izabrati uestanost odgovarajuu
primenjenim komponentama.
Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac, to jest broj sa kojim treba pomnoiti uestanost
sistemske magistrale da bi se dobila uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesora. Ostala
podeavanja se obino izvode iz Setap programa, bilo intervencijom korisnika, bilo automatski.
Zato pre prvog ukljuenja sklopljenog raunara treba dobro prouiti uputstvo koje je dolo uz
matinu plou, da bi se upoznali sa potrebnim podeavanjima i nainom njihovog izvoenja.
Matine ploe su relativno pouzdane komponente savremenih PC raunara i retko se kvare. Zbog
same tehnologije njihove izrade, to jest korienih namenskih integrisanih kola visokog stepena
integracije sa velikim brojem pinova (i preko 200 kod veih kola) i SMD tehnike lemljenja
elemenata na tampanu plou, male su mogunosti za popravak neispravne matine ploe. I
pored toga, neke kvarove je mogue otkloniti. Reeno je da se na matinoj ploi nalaze
regulatori napona (prekidaki i kontinualni) koji daju napone za napajanje jezgra
mikroprocesora, memorijskih modula i AGP porta. Ako neki od tih regulatora ne daje potreban
izlazni napon, mogue je otkriti neispravni element i onda ga zameniti nekim odgovarajuim. Ti
elementi su najee tranzistori MOS-FET tipa, ili integrisani stabilizatori napona koje je esto
mogue nabaviti i reletivno lako zameniti poto imaju mali broj izvoda.
Takoe se deava da elektrolitski kondenzatori u regulatorima napona i na njihovim izlazima
izgube kapacitet, pa ak i da im iscuri elektrolit, to moe izazvati kratke spojeve izmeu
pojedinih taaka na ploi. Ovakvi elektrolitski kondenzatori se prepoznaju po nabubreloj izolaciji
oko izvoda, ili po smanjenom ili istopljenom plastinom omotau. Njihova zamena ne
predstavlja problem i ako nisu izazvali dalje kvarove, velika je verovatnoa uspene popravke.
Postoje matine ploe razlitih karakteristika i mogunosti, a samim tim i cena.

V STANDARDI KOD MATINIH PLOA

Pored ve opisane ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard jer omoguava najveu
fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine
ploe, koje na sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler
(video karticu).
Takvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk
jedinice i one su spremne za upotrebu.

12

Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk
jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi.
Od mogunosti za eventualnu nadogradnju na raspolaganju stoje razliiti PCI slotovi , CNR slot
(CNR CommunicationNetwork Riser, slot u koji se moe postaviti specijalna modemska
kartica). Neke matine ploe su imale i AMR slot (AMR Audio Modem Riser, slot u koji su
mogle da se postave zvuna ili modemska kartica posebnog formata), ali ovaj kao i CNR slot
nisu dobili neku iru popularnost i sada se vie praktino ne pojavljuju na novim matinim
ploama.
Stariji raunari su imali matine ploe u AT formatu. Takve matine ploe se vie ne proizvode,
ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa emo se ukratko osvrnuti na razlike izmeu
njih i dananjih ploa u ATX formatu.
Osim toga to veina od njih nema na sebi vei broj integrisanih elemenata (zvunu i mrenu
karticu, USB kontroler), glavna razlika je u konektoru za prikljuivanje napona napajanja.
Ove ploe imaju dva estopinska konektora preko kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V,
-12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje (PG - power good). Takoe konektor za
prikljuak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploa, ve se koristi DIN 5 konektor. Za
prikljuenje mia nema posebnog konektora, ve se za to koristi jedan od serijskih portova
(COM 1 ili COM2).
Osim AT ploa poslednje generacije, ranije ploe nisu imale AGP port za prikljuak video
kartice, ve se ona postavljala u jedan od PCI slotova, to je uslovljavalo slabije karakteristike
video sistema. Sve AT ploe su imale i ISA slotove za proirenje.
13

Kod najnovijih matinih ploa ATX formata, pored ve uobiajenih PCI slotova za proirenje i
odgovarajue PCI magistrale, pojavila se i nova magistrala, nazvana PCI Express. Za razliku od
PCI magistrale, koja je paralelnog tipa, poto istovremeno prenosi vei broj podataka (32 bita)
po vie paralelnih linija, PCI Express magistrala je serijskog tipa.
Kod nje se prenos podataka obavlja po serijskom kanalu i to dvosmerno. Na najnovijim
matinim ploama se ova magistrala pojavljujeje u dve varijante, kao PCI Express X1 i kao
PCI Express X16.
Prva varijanta e u budunosti postepeno zamenjivati standardne PCI kartice za proirenje, a
druga varijanta (PCI Express 16X) e zameniti AGP 8X port za prikljuivanje video kartica.
Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji
odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain funkcionisanja i mogunosti.
Danas je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploe
namenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoe, postoji stari AT
standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard.
Najnoviji standard je Intelov BTX format matinih ploa.
Spisak formata matinih ploa :

PC/XT (The IBM Personal Computer/ eXtended Technology, IBM 1983g.) Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kune raunare, IBM-PC. Nije
podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova
IBM-PC-a.
PC/AT (The IBM Personal Computer / Advanced Technology, IBM 1984g.) Prvi 'form factor' koji je masovno korien. Bio je naslednik PC/XT-a. Ovaj
format je bio popularan u vreme 386 raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni
format za matine ploe.

Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, veinom dolazio bez

AGP slota.

ATX (Advanced Technology Extended, Intel 1995g.) - Nastao je evolucijom

AT formata. ATX je najvie korieni format kod matinih ploa, jo uvek u
aktivnoj upotrebi.

Mini-ATX - Identian kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kuita).

MicroATX - Isto kao i miniATX , samo jo manjih dimenzija.

FlexATX - Podstandard microATX-a, omoguuje prilagodljiv dizajn matine

ploe, namenjen za specijalizovane raunare.

LPX (Western Digital Corporation 1990g.) - Osmislio ga je Western Digital.

Ovaj format koriste velike OEM kompanije.

Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a.

14

NLX (Intel) - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu
popularnost.

BTX (Balanced Technlogy Extended, Intel 2004g.) - Najnoviji standard koga je

propisao Intel, verovatno naslednik ATX-a.

microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi.

Mini-ITX (VIA) - Osmiljen je od strane VIA-e, veoma malih dimenzija i

prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kuita.

WTX (Workstation Technlogy Extended, Intel 1998g.) - Veliki format

matinih ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za
procesore ili hard diskove.

15