Mirko Ivkovi

SISTEMATIZACIJA PRIRODNO-GEOLOKIH
USLOVA EKSPLOATACIJE UGLJA
U PODZEMNIM RUDNICIMA U SRBIJI
Re!vi"!#$%&$
A'(or
Dr Mirko Ivkovi
Re"e)e*(i
Dr Milenko Ljubojev, nauni savetnik
Dr Miroslav Ignjatovi, nauni savetnik
Dr Duko ukanovi, nauni saradnik
I)+!v!,
Komitet za podzemnu eksploataciju mineralni sirovina!"esavica
Z! i)+!v!,!
Dr Mirko Ivkovi
#redsednik $pravnog odbora Komiteta za podzemnu eksploataciju
mineralni sirovina ! "esavica
(!-.! /!-i01 Pre# Kr!2'3ev!"
Tir!4 &%%
I%&'
(I#!Katalogizacija u publikaciji
'arodna biblioteka %rbije, &eograd
SADR5AJ )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
*) $+,D )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
-) ,#./I #,D0(I , 0K/I+'IM "$D'I(IM0 $1L20)))))))))))))))))
3) 0'0LI40 $/I(020 #"I",D',! 15,L,.KI6 $%L,+0
5K%#L,0/0(I25 '0 I4&," %I%/5M0 ,/K,#0+0'20
$1L25'I6 %L,25+0 I %I1$"',%/ "0D0))))))))))))))))))))))))))))
3)*),pte napomene ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-),snovni geoloki uslova le7ita uglja )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-)*),granienje u prostoru )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-)-)&roj slojeva za eksploataciju )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-)3)"ezerve uglja ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-)8)6emisko!tenoloke karakteristike uglja ))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-)9)/ektonska struktura le7ita )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)-):)6idroloke karakteristike le7ita )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3) #rirodni uslovi eksploatacije u le7itu ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)*)%lojevitost i struktura masiva )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)-)Debljina ugljenog sloja )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)3)'agib ugljenog sloja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)8)1asni ;metanski< uslovi)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)9)%amozapaljivost uglja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3):)%vojstva ugljene praine )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)=)1orski udari )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)3)>)5kspanzije gasa i materijala )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)8) %trukturni uslovi ugljeni slojeva )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)8)*)%truktura ugljeni slojeva ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)8)-)%truktura uglja )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)8)3)/ekstura uglja ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
3)9) ?iziko!meanika svojstva )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8) #"IK04 #"I",D',!15,L,.KI6 $%L,+0 $ 0K/I+'IM L5@I./IM0
$1L20)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0 A+".K0 B$K0C))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)*) ,pte karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*):) 6idroloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)*)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-, L5@I./5 $1L20 AI&0"%KI "$D'I(IC )))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)*) ,pte karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-):) 6idroloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)-)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0 A"5M&0%C ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)*) ,pte karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3):) 6idroloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)3)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0C&,1,+I'0C))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)*) ,pte karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8):) 6idroloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)8)>) %peciDine karakteristike))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0C%,K,C))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)*) ,pte karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)3) 1eoloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9):) 6idroloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)9)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0C20%5',+0(C))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)*) ,pte karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):):) 6idroloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)>) %peciDine karakteristike))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0CL$&'I(0C)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=)*) ,pte karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=)3) 1eoloke karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)=):) 6idroloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8):)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>) L5@I./5 $1L20 "$D'IK0C./0+0L2C))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)*) ,pte karakteristike podruja)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)-) MorDoloko!idroloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)3) 1eoloke karakteristike podruja))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)8) ) 1eoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)9) %trukturno!tektonske karakteristike le7ita)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>):) 6idroloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)=) In7enjersko!geoloke karakteristike le7ita))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
8)>)>) %peciDine karakteristike)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
9) "0'1 $/I(020 #"I",D',!15,L,.KI6 $%L,+0 '0 I4&,"
%I%/5M0 ,/K,#0+0'20 I %I1$"',%/I $ "$D'I(IM0))))))))))))))))))))))))))))))))))))
9)*) /eoretske osnove odreEivanja ranga uticaja na izbor sistema otkopavanja)))))))))))))))))))))))
9)-) Kriterijumi za kategorizaciju podzemni rudnika uglja u odnosu na potencijalne
opasnosti zavisne od prirodno!geoloki uslova))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
:) LI/5"0/$"0))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
PREDGOVOR
$ slo7enim i razliitim uslovima le7ita uglja u %rbiji, primenjuju se brojna i speciDina teniko!
tenoloka reenja podzemnog otkopavanja slojeva kamenog uglja, mrkog uglja i lignita, uz stalna
nastojanja da se to vie prilagode uslovima svakog le7ita)
$ aktivnim le7itima uglja u %rbiji dominantni geoloki oblici su slojevite nagnute strukture sa
izra7enim tektonskim deDormacijama ije su posledice nepravilni oblici ogranieni
eksploatacioni podruja i mogue kratke du7ine otkopni polja i blokova sa estim promenama
pravca pru7anja i uglova pada slojeva) ,ve pojave su rezultat slo7ene postrudne tektonike u
le7itima) #ored navlaenja, postrudna tektonika je izra7ena i u vertikalnim skokovima sa veim
pomeranjima) %lojevi debljine od nekoliko do 8Fm padaju pod uglovima od orizontalni do
strmi) ,vome treba dodati i injenicu da su osnovna Diziko!meanika svojstva radne sredine
relativno nepovoljna, jer preovlaEuju le7ita u kojima su vrednosti vrstoe na pritisak krovine i
podine ni7a ili znatno ni7a u odnosu na ugalj, te to u mnogome su7ava mogunosti primene veliki
meanizovani sistema i koncentracije proizvodnje u istim) #rema dubini zaleganja ugljeni
slojeva, veina le7ita pripada grupi rudnika sa srednjom dubinom eksploatacije, do 9FF m, sa
retkim izuzecima)
Koriene su inDormacije, parametri i podaci iz obraEeni brojni geoloki i geoteniki studija,
a osim istra7ivaki metoda analize i sinteze, koriene su eksperimentalne metode, ekspertne i
metode operacioni istra7ivanja) ,kvir istra7ivanja predstavljaju aktivna le7ita uglja u %rbiji
predisponirana za sisteme podzemne eksploatacije, sa ciljem da se kvalitativno deDinie rang
uticaja prirodno!geoloki uslova na izbor sistema otkopavanja u prvom redu debeli ugljeni
slojeva kao i rangiranje rudnika prema sigurnosnim aspektima i uticajima) 'avedenom
problematikom u %rbiji bavilo se niz istra7ivaa koji su dolazili do razliiti ipoteza maom za
konkretne uslove jednog le7ita) ,tkopavanje debeli slojeva je najsvestranije i istovremeno i
najte7e podruje u oblasti podzemnog otkopavanja) Kod, inae isti uslova i istog naina
otkopavanja, varijacije napona, kretanje i zaruavanje u stenama sve do povrine vetaki su vee
nego kod otkopavanja tanki i srednje debeli ugljeni slojeva) ,vo za sobom u praksi povlai niz
tekoa, kako ote7anim upravljanjem krovinom, veim oteenjima na povrini, tako i izra7enom
po7arnom ugro7enou, veim gubicima, jaim izdvajanjem gasova i veim potekoama kod
odvodnjavanja i provetravanja)
'amera autora je da se sa dobijenim rezultatima i sistematizovanim osnovnim prirodno!geolokim
podacima o aktivnim le7itima uglja, upozna to iri krug rudarski strunjaka, a pre svega oni
zaposleni u rudnicima i projektantskim organizacijama) 'a taj nain obavljena istra7ivanja i
prezentirani podaci od strane autora sa velikim radnim iskustvom u struci dobijaju svoj smisao)
0utor
&6 UVOD
"udnici sa podzemnom eksploatacijom uglja u %rbiji sada predstavljaju proizvodne pogone sa
niskom proizvodnjom) (elokupna proizvodnja podzemni rudnika uglja obavlja se u > rudnika sa
** jama, pri emu su im opte karakteristike niska proizvodnja, niski uinci, nizak stepen
meanizovanosti, visoko uee Dizikog rada, to u ukupnom bilansu daje nepovoljne Dinansiske
eDekte poslovanja uz postojee paritete cena energenata i inputa)
%adanji proizvodni kapacitet podzemni rudnika od oko =FF)FFF tkuGgod) predviEen je da se
viestruko uvea u neposrednom narednom periodu, a to e se postii br7im uvoEem savremeni
tenoloki reenja eksploatacije zasnovani na meanizovanju tenoloki Daza)
#rirodno!geoloki uslovi u le7itima imaju odluujuu ulogu pri izboru odreEeni tenoloki
reenja eksploatacije, izbora sistema otkopavanja ;metode i tenologije< i sigurnosti rada u
podzemnim rudarskim objektima, te je veoma bitno njiovo detaljno upoznavanje) %lo7enost
uslova eksploatacije nai le7ita uglja predisponirani za sisteme podzemne eksploatacije
neminovno zateva sistematski i neprekidan nauno!struni rad u cilju unapreEenja sistema
otkopavanja, odnosno ekonomski opravdane eksploatacije i sigurnog rada) $slovi eksploatacije u
sada aktivnim podzemnim proizvodnim sistemima !jamama su izrazito promljenivi i odlikuju seH
! slo7enom tektonikom,
! nepovoljnim Diziko!meanikim svojstvima radne sredine,
! veim padnim uglovima i debljinama slojeva,
! prisustvom opasni gasova i ugljene praine,
! sklonou uglja ka samozapaljenju i stalnom opasnou od razvoja oksidacioni procesa i
endogeni po7ara)
%vako od navedeni svojstava ima znaajan uticaj na teniko!tenoloka reenja procesa
podzemne eksploatacije i njiovi eDekata i sigurnost, te je u okviru istra7ivanja za potrebe ove
teme vreno i odreEivanje ranga uticaja pojedini Daktora pri razliitim relativnim odnosima)
%tepen upoznatosti prirodno!geoloki uslova u aktivnim le7itima je razliit, od sluaja do
sluaja, ali uglavnom jo uvek u potpunosti nedovoljan za donoenje odluke o iroj primeni
savremene tenologije eksploatacije) ,vo iziskuje potrebu dodatni istra7ivanja i ispitivanja
uslova radne sredine kako bi se izbegli rizici po racionalnu i sigurnu eksploataciju)
$6 OPTI PODACI O AKTIVNIM RUDNICIMA UGLJA
#odzemna eksploatacija uglja u %rbiji traje preko *=F godina, i u tom periodu odvijala se u velikom
broju le7ita, da bi danas bilo aktivno > rudnika sa ** jama)
,rganizaciono svi rudnici su povezani u jedinstveno dr7avno preduzee 2# podzemna eksploatacija
uglja sa seditem u "esavici)
,snovna delatnost preduzea je vaEenje i briketiranje mrkog uglja) #ored osnovne delatnosti,
#reduzee obavlja i sledee sporedne delatnostiH projektovanje, izgradnja i odr7avanje rudarski
objekata, geoloka istra7ivanja, vaEenje ostali obojeni metala i kamena za graEevinarstvo,
proizvodnja kvarcnog peara, ljunka i peska, proizvodnja i distribucija tolote i vode, nabavka,
uskladitenje i upotreba eksplozivni materijala koji se koriste u rudarstvu)
Delatnosti #reduzea, proizvodnja, transport, preiavanje i prerada uglja, odr7avanje opreme i
meanizacije, graEevinski i investicioni radovi obavljaju se u njegovim organizacionim delovima i toH
! "udniku antracita I+rka BukaC, 0vramica ;4ajear<
! Ibarskim rudnicima kamenog uglja, &aljevac
! "udniku mrkog uglja I"embasC, "esavica
! "udniku mrkog uglja I&ogovinaC, &ogovina
! "udniku mrkog uglja I%okoC, %okobanja
! "udniku mrkog uglja I2asenovacC, Krepoljin
! "udniku lignita ILubnicaC, Lubnica ;4ajear<
! "udniku lignita I.tavaljC, %jenica
! 0leksinakim rudnicima, koji izvode rudarske investicione radove u ostalim rudnicima)
#oslovi izrade projektne i tenike dokumentacije za potrebe rudnika 2# #5$ vre se u &irou za
projektovanje i razvoj, koji je deo preduzea) #roizvodno teniki, komercijalni, ekonomsko!
Dinansiski, pravni i kadrovski poslovi obavljaju se u sektorima $prave 2avnog preduzea)
$ tabeli *) ematski je prikazana organizaciona ema preduzea, a u tabeli -) dat je prikaz lokacije
pojedinani rudnika u okviru 2# #5$)
%lika *) prikazuje ematski prostorne lokacije rudnika)

T!7e0! &6 Or2!*i)!"io*! (r'k('r! JP PEU
T!7e0! $8 Lok!"i3! r'+*ik! ' okvir' JP PEU
R'+*ik Gr!+ O.9(i*!
+rka Buka +rka Buka 4ajear
Ibarski rudnici &aljevac "aka
"embas "esavica Despotovac
%oko %oko &anja %oko banja
&ogovina &ogovina &oljevac
2asenovac Krepoljin @agubica
Lubnica Lubnica 4ajear
.tavalj .tavalj %jenica
0leksinaki rudnik 0leksinac 0leksinac

QMS -


!
!
!
!
"!
!
#!
!


$%&'(
%$S)$*(




" !

QMS -


!
!
!
!
"!
!
#!
!


$%&'(
%$S)$*(




" !
S0ik! &68 Pro(or*e 0ok!"i3e r'+*ik! JP PEU Re!vi"!
"udnici 2# #5$ sada zapoljavaju oko 8)FFF radnika) $ podzemnim rudnicima uglja u %rbiji vri se
eksploatacija antracita ;+)Buka<, kamenog uglja ;Ibarski rudnici<, mrkog uglja ;"embas, &ogovina,
%oko,2asenovac< i lignita ;.tavalj, Lubnica<) /reba istai da se ugalj u le7itu rudnika .tavalj u
dubljim delovima po svojim karakteristikama mo7e svrstati u mrke ugljeve, ali se ovde prikazuje
ranija klasiDikacija)
"udnicima uglja 2# #5$ pripada sav sirovinski potencijal ugljeva koji je predisponiran za sisteme
podzemne eksploatacije) #ri tome treba razlikovati sirovinski potencijal u aktivnim le7itima uglja
koja su u Dazi eksploatacije, potencijalna le7ita u kojima su obustavljeni eksploatacioni radovi i
potencijalna le7ita u kojima nije vrena eksploatacija) #rema elaboratima o rezervama uglja stanje
rezervi uglja u aktivnim le7itima sa stanjem na dan 3*)*-)-F*F godine prikazano je u tabeli 3)
T!7e0! :6 S(!*3e re)ervi '203! ' !k(iv*i- 0e4i9(i-! *! +!* :&6&%6$%&&62o+i*e - ' (o*!-!
Re+67r6 R'+*ik K0!! K!(e2ori3!
A B C
&
A;B;C
&
*) +rka Buka &ilansne
+anbilansne
$kupno
--)9-F
!
--)9-F
:>=)3=F
9F)FFF
=3=)3=F
*):-8):*F
3FF)FFF
*)J-8):*F
$6::<6=%%
39F)FFF
-):>8)9FF
-) Ibarski rudnici &ilansne
+anbilansne
$kupno
!
!
!
-)8>>)**F
J:F)>JF
3)88J)FFF
!
383)*3F
383)*3F
$6<>>6&&%
*)3F8)F-F
3)=J-)*3F
3) "embas &ilansne 839)*FF 8)>3-)8-F 9)-JJ)89F &%6=??6@A%
+anbilansne
$kupno
J=)=-F
9-=)>-F
-JJ)>:F
9)*3-)->F
*8=)9FF
9)88:)J9F
98F)F>F
**)*F=)F9F
8) &ogovina &ilansne
+anbilansne
$kupno
98)F-F
!
98)F-F
*)3:8)J8F
>>*)F9F
-)-89)JJF
9=9)-FF
*)F*:)*8F
*)9J*)38F
&6@@<6&?%
*)>J=)*JF
3)>J*)39F
9) %oko &ilansne
+anbilansne
$kupno
8:>)>9F
-)F:-)-FF
-)93*)F9F
*9)-*9)9:F
=F*)F=F
*9)J*:):3F
8*)>>=)9JF
!
8*)>>=)9JF
=A6=A$6%%%
-)=:3)-=F
:F)339)-=F
:) 2asenovac &ilansne
+anbilansne
$kupno
!
!
!
=:*)*FF
!
=:*)*FF
!
!
!
A?&6&%%
!
=:*)*FF
=) Lubnica &ilansne
+anbilansne
$kupno
:88)=3F
*83)89F
=>>)*>F
J)=38)=JF
*)>>:):=F
**):F*)8:F
9:F)F>F
-)998)83F
3)F:*)9*F
&%6>>=6?%%
8)9F9)99F
*9)89*)*9F
>) .tavalj &ilansne
+anbilansne
$kupno
*):==)=*F
J>>)=9F
-):::)8:F
*F8)==J)F>F
9)=9F)FJF
**F)98J)*=F
>F)*8J)3JF
J=F)=*F
>*)*-F)*FF
&>?6?$?6&>%
=)=FJ)99F
*J8)339)=3F
@6 Sve'k'.*o Bi0!**e
V!*7i0!**e
Uk'.*o
:6:%$6@:%
:6$>A6&$%
?6=@%6%=%
&:@6>>:6:A%
&%6=%@6?:%
&=%6:@:6%%%
&:%6%<$6:$%
=6::$6@&%
&:=6:A:6$:%
$A:6$$>6?$%
&@6&$@6??%
$@$6:=>6$>%
% obzirom na nizak stepen istra7enosti, posebno le7ita rudnika %oko i .tavalj, rezerve (
-
kategorije za
ova le7ita po nekim procenama iznose oko -8F miliona tona)
"ezerve uglja u sada neaktivnim le7itima, a potencijalno ocenjena kao perspektivna date su u tabeli 8)
+idljivo je da se radi o znaajno sirovinskom potencijalu koji dozvoljava otvaranje novi proizvodni
kapaciteta sa znaajno veom proizvodnjom od postojee, a to obezbeEuje sigurno viedecenijsko
snabdevanje termoenergetski objekata i iroke potronje) Deklarisani kvalitet asortimana ugljeva iz
rudnika 2# #5$ prikazan je u tabeli 9)
/abela 8) %tanje rezervi u nekim potencijalno perspektivnim le7itima ! u tonama
T!7e0! =6 Kv!0i(e( ko-er"i3!0*iB !or(i-!*! '203! i) .o+)e-*iB r'+*ik! '203! C+ek0!ri!* $%%%-
(e 2o+i*e D
Re+67r6 RUDNIK Aor(i-!* To.0o(*! -o KJEk2

1
++
1

!"
+,-./,012 /-,2/-,.32 -,-11,+32 +-,4/4,1+2
#$ - +/,/+/,-1/ 3,300,023 +0,0+/,110
%& - 53,51-,222 /2,4+-,402 43,005,402
'() - /4,232,222 0,-/2,222 +5,-02,222
*+
'
- -+,///,.5. +/,-0+,50+ 0.,02.,3.4
,-+
'
- - - 1+,+22,222
.+$
/!'& 0
- - - /+2,222,222
)%1 5/-,.+5,-/5
*) +".K0 B$K0 sitan ->)F*>
$6 I&0"%KI "$D'I(I komadK>
kocka 3FG:F
ora *FG3F
koksni F,9!*,F
industrijski F,9G*F
kotlovski F,9G*F
pra FGF,9
meani F,9G3F
$=6::%
$<6@&&
$<6A%$
$>6<$@
$<6$><
&?6A<A
&=6%A$
$<<@>
:6 "5M&0% komad :FG*9
kocka 3FG:F
ora *9G3F
gra :G*9
sitan F,9G:
pra F,FGF,9
$=6=%=
$%6&%=
$%6%:%
&>6<:>
&A6$<?
A6@@@
<6 &,1,+I'0 komad :FG*9F
kocka 3FG:F
ora 3G3F
gra F,9G-9
sitan F,-9G3
sitan FG*F
pra FG-9
$&6?A:
$$6&$A
&@6$%%
&@6$%%
&>6A>?
&?6@@A
@6%%%
=6 %,K, komad :FG*9F
kocka 3FG:F
ora *9G3F
gra FG3F
sitan FG*9
&@6&=%
&>6$&%
&A6$&=
&=6<&%
&<A<?
?6 20%5',+0( ko-!+ ?%E&=%
ko"k! :%E?%
or!B &=E:%
2r!B %E:%
i(!* %E&=
&@6@@=
&<6@A?
&%6?>&
&%6%<&
@6=%&
A6 L$&'I(0 ko-!+ ;>%
ko"k! <%E>%
or!B $%E<%
or!B %E:%
i(!* %E&=
&=6?A%
&<6?A%
&%6=$?
>6=>%
A6:A%
>6 ./0+0L2 ko-!+ ;>%
ko"k!
or!B
&<6A:$
&:6>&?
&:6:&?
:6 ANALIZA UTICAJA PRIRODNO-GEOLOKIH USLOVA EKSPLOATACIJE
NA IZBOR SISTEMA OTKOPAVANJA UGLJENIH SLOJEVA I SIGURNOST RADA
:6&6 OPTE NAPOMENE
Kod izbora racionalnog sistema otkopavanja u naim rudnicima ;jamama< odluujui uticaj imaju
prisutni uslovi eksploatacije, koji se zbog znatne razlike u geolokoj starosti i intenzivne tektonike u
le7itima ;tercijarna le7ita uglja umesto karbonski< razlikuju od drugi rudnika u svetu iz koji
nastojimo da prenesemo meanizaciju za otkopavanje)
Mo7e se istai da su u naim rudnicima teki uslovi za eksploataciju, sa znatnim promenama od le7ita
do le7ita, a esto i izmeEu pojedini otkopni polja u istom le7itu) ,ve promene posebno dolaze do
izra7aja sa sputanjem eksploatacioni radova po dubini)
$va7avajui ove injenice veoma je bitno detaljno istra7iti i deDinisati uslove eksploatacije ;tabela :<
kako bi se na osnovu toga mogao odabrati sistem ;metoda i tenologija< otkopavanja i propisati mere
zatite za zaposlene i objekte)$ naim le7itima uglja otkopavaju se prete7no slojevi kamenog uglja
;*,9!: m<, mrkog uglja ;3!8F m< i lignita ;3!*9 m<)
+eoma esta pojava u aktivnim le7itima je intenzivna tektonika, koja je podelila le7ita na otkopna
polja i otkopne blokove razliiti dimenzija u kojima variraju debljina i pad ugljeni slojeva)
$ stratigraDskom pogledu javljaju se razliite strukture, kako u podinskim tako i u krovinskim
naslagama ugljeni slojeva, te se kod otkopavanja menjaju i geomeaniki uslovi to postavlja
posebne zateve kod izbora odgovarajue metode otkopavanja, a na osnovu toga i meanizacije za
dobijanje i naroito podgraEivanje otkopa)
$sled razliiti geomeaniki uslova uticajni na proces otkopavanja, a pogotovo kod slojeva sa
estom izmenom debljine javlja se potreba za prilagoEavanjem visine otkopavanja konkretnim
uslovima)
0nalizom uslova eksploatacije pokazalo se da zbog ti promena nastupaju i bitne razlike u
tenolokom procesu otkopavanja i nainu upravljanja krovinom, a to se odra7ava i na metodu
otkopavanja)
#oto se na prirodno!geoloke uslove ne mo7e direktno uticati, to teniko!tenoloki uslovi procesa
otkopavanja predstavljaju predmet istra7ivanja i prouavanja)
0dekvatno uslovima, izabrana metoda i tenologija otkopavnaja, najbolja konstrukcija meanizma za
dobijanje i transport, izbor tipa i naina podgraEivanja i upravljanja krovinom, kao i organizacija rada
predstavlja niz potencijalni mogunosti za poboljanje eDekata otkopavanja i veu sigurnost rada)
:6$6 OSNOVNI GEOLOKI USLOVI LE5ITA UGLJA
:6$6&6 O2r!*i,e*3e ' .ro(or'
Le7ita uglja pripadaju grupi slojeviti le7ita i imaju svoje prirodne granice, najee zbog slo7ene
geoloke strukture i izra7ene tektonike, kao i sami uslova Dormiranja le7ita)
,granienje u prostoru je neopodno radi odreEivanja raspolo7ivi rezervi za otkopavanje, dok sa
stanovita tenolokog procesa podzemne eksploatacije je veoma bitno deDinisanje dubine zaleganja,
prostiranja ispod urbani naselja, vodotokova i objekata, kao i deDinisanja granica otkopni polja u
le7itu)
T!7e0! ?6 Si(e-!(i)!"i3! .riro+*o-2eo0o9ki '0ov! 0e4i9(! '203!
ispucalost
zapreminska
masa
otpornost
pri rezanju
STRUKTURA
UGLJENIH SLOJEVA
PRIRODNI USLOVI
EKSPLOATACIJE LE5ITA
OSNOVNI GEOLOKI USLOVI
LE5ITA UGLJA
/IZIFKO-MEHANIFKA SVOJSTVA
UGLJENOG SLOJA I PRAT6 NASLAGA
elastinost vla7nost
poroznost vrstoa
plastinost
otpornost
pri smicanju
konzistencija obruavanje
tvrdoa kompaktnost
7ilavost rastresitost
struktura
sloja
tekstura
uglja
em)!ten)
svojstva
uglja
idrogeol)
uslovi
u le7itu
samozapa!
ljivost
uglja
osobine
ugljene
praine
gorski
udar
ekspanzije
gasa i
materijala
ogranienje
u prostoru
broj slojeva
za eksploat)
rezerve
uglja
tektonika
le7ita
struktura
uglja
slojevitost i
struktura
masiva
debljina
sloja
nagib
sloja
gasni
;metanski<
uslovi
:6$6$6 Bro3 0o3ev! )! ek.0o!(!"i3'
Kod otkopavanja grupe slojeva, svi slojevi se ne mogu otkopavati u potpunosti jednako i
jednovremeno) $ sluajevima kada su slojevi smeteni u blizini jedan od drugog, raunajui po
normali na njiovoj ravni, tada pukotine i rascepi koji se javljaju pri otkopavanju donji slojeva mogu
spreiti normalno otkopavanje gornji slojeva ako se ne preduzmu posebne mere)
,ve mere se sastoje u tome da otkopavanje gornji slojeva prednjai ispred donji, sa ciljem da
nastala pomeranja naslaga usled otkopavanja donji slojeva ne zavate otkopne prostore gornji
slojeva)
$ poslednje vreme sa uvoEenjem iroki ela sa meanizovanim kompleksima, poma7e se potpunosti
i brzini pomeranja viele7ei naslaga) #ri brzom i potpunom sputanju naslaga u otkopani prostor,
kompaktnost zaleganja uglja u gornjim slojevima se su7ava u manjem stepenu, tako da se dolo do
zakljuka da su i normalno IpotkopaniA slojevi pogodni za otkopavanje)
:6$6:6 Re)erve '203!
2ednu od bitni karakteristika le7ita uglja predstavlja parametar rezervi po kvalitetu i koliini)
#rema stepenu istra7enosti, rezerve uglja se razvrstavaju u kategorije 0,&,(
*,
(
-
, D
*
i D
-
pri emu
kategorija 0 ima najvei stepen istra7enosti i ona opada prema kategoriji D
-
) Kategorije 0, & i (
*
su
utvrEene rezerve sa poznatim osnovnim karakteristikama i slu7e za praenje ;projektovanje< izgradnje
proizvodni kapaciteta, dok kategorije (
-
, D
*
i D
-
predstavljaju potencijalne i predpostavljene rezerve
uglja) #rema sadanjim razmatranjima za le7ita uglja minimalne rezerve treba da osiguraju najmanje
vreme eksploatacije od -F!-9 godina)
%a gledita tenolokog procesa i ekonomike eksploatacije, rezerve se razvrstavaju na bilansne,
vanbilansne i eksploatacione)
&ilansne rezerve obuvataju rezerve uglja u le7itu koje se mogu poznatim tenikim reenjima
eksaploatacije i prerade rentabilno proizvesti, dok vanbilansne rezerve uglja obuvataju rezerve uglja
koje se ne mogu sada poznatim tenikim reenjima eksploatacije i prerade rentabilno proizvesti)
1ranica izmeEu bilansni i vanbilansni rezervi je pomerljiva i zavisi od nauno!tenikog progresa u
oblasti tenolokog procesa eksploatacije i tenologije prerade, a pod uticajem je i drugi ekonomski
i vanekonomski Daktora)
5ksploatacione rezerve obuvataju rezerve dobivene iz bilansni rezervi umanjene za kvantitativne i
kvalitativne gubitke u procesu eksploatacije) ,vi gubici zavise od teniki reenja eksploatacije
odnosno od primenjenog sistema otkopavanja)
:6$6<6 He-i3ko-(eB*o0o9ke k!r!k(eri(ike
#od emijsko!tenolokim karakteristikama uglja podrazumevaju se rezultati elementarne analize
;sadr7aji ugljenika, kiseonika, azota, sumpora i DosDora< i tenike analize ugljeva ;sadr7aji vlage,
pepela, volatila, koksa i utvrEene toplotne vrednosti<)
,va ispitivanja mogu imati uticaj na neka reenja u tenolokom procesu otkopavanja i to u prvom
redu izbora alternative selektivnog ili neselektivnog otkopavanja, izbora materijala za zapunjavanje i
odreEivanje otkopne debljine ugljenog sloja)
:6$6=6 Tek(o*k! (r'k('r! 0e4i9(!
$ le7itima slo7ene morDologije posebnu va7nost imaju parametri tektonski deDormacija) Izbor
otkopne metode, du7ine otkopa i otkopnog polja, tenologije rada i kapaciteta rada otkopa zavise od
geoloke naruenosti odnosno uestalost pomeranja i stepena promene elemenata zaleganja sloja)
Kod le7ita sa intenzivnom tektonikom u kojima su tektonski pokreti uticali na dimenzije otkopni
polja postavlja se pitanje izbora metode otkopavanja) 'aime, kod relativno manji dimenzija otkopni
polja neracionalna je primena metoda irokoelnog otkopavanja, a to se odreEuje postupkom
optimizacije)
Komorne i stubne metode otkopavanja znatno su Dleksibilnije za primenu u uslovima izra7ene
tektonske naruenosti)
%ekundarne pukotinske strukture imaju poseban uticaj na izbor meanizacije i sigurnost rada na
otkopu) 4akonomernost uticaja makrostrukture krovinski naslaga i njiove prostorne orijentacije
maniDestacije se kroz otkopni pritisak na otkopu) %tepen uticaja ovog Daktora na optereenje podgrade,
odnosno izbor naina podgraEivanja menja se sa promenom radne sredine) #ored toga tektonske
poremeaje obino prate zone sa oslabljenim ;zdrobljenim< ugljem i krovinom to ima za posledicu
proruavanja kod otkopa bilo kog tipa, kao i pojave vode i gasova ;metan< a to iziskuje potrebu
saniranja ovi pojava i sporije napredovanje otkopnog Dronta u ovim zonama)
:6$6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
#arametri ovodnjenosti le7ita, idrostatike, idrodinamike i druge idrauline karakteristike
podzemni voda i kolektora imaju izuzetan znaaj za le7ita uglja sa podzemnom eksploatacijom)
'ekoerentni materijali podine i krovine, naroito peskovi i ljunkovi, zatim krenjaci sa statikim i
dinamikim vodama mogu biti izvor opasnosti po ceo proizvodni sistem u podzemnoj eksploataciji)
+odonosna le7ita potrebno je odvodnjavati i to u Dazama pre otvaranja sistemom bunara, u Dazi
otvaranja sistemom Diltera i u Dazi eksploatacije sistemom stabilni pumpni postrojenja)
#rodori vode u otkopni prostor ili druge delove jama mogu nastatiH
! Iz podzemni izolovani akumulacija,
! Iz nadzemni tokova kroz pukotine i deDormacije u krovini slojeva,
! #rodori vode sa tekuim peskom
#ri otkopavanju ugljeni slojeva moraju se iskljuiti prodori vode u otkope, te se kod voEenja
tenolokog procesa ostavljaju neotkopane ploe u krovini ili podini, ili neotkopani stubovi) ,d
dotoka vode zavisi i nain voEenja otkopne Dronte po usponu ili pru7anju sloja) Isto tako pored prodora
vode veoma bitno je kod primene irokoelnog otkopavanja sa kompleksnom meanizacijom u
uslovima glinovite podine spreiti dotok vode jer pod uticajem vode glina se rastae i izaziva tonjenje
podgrade)
:6:6 PRIRODNI USLOVI EKSPLOATACIJE U LE5ITU
:6:6&6 S0o3evi(o( i (r'k('r! -!iv!
+eoma bitan Daktor za proces otkopavanja predstavljaju karakteristike i sastav neposredne i osnovne
krovine i podine, kao i utvrEivanje litolokog sastava le7ita) 'aime, utvrEivanje litolokog sastava,
slojevitost i analiza Diziko!meaniki svojstava i njegovi lanova je presudno za modeliranje i
proraun meanizma zaruavanja pri procesu otkopavanja)
%asatav osnovne i neposredne krovine, kompaktnost, konzistencija, uticaj vlage i nosivost su vrlo
uticajni Daktori na izbor naina podgraEivanja otkopa)
'eposredna krovina predstavlja deo stenskog masiva koji direktno nale7e na ugljeni sloj, a proces
njenog zaruavanja zavisan je od petrograDskog sastava, proslojaka slabo vezanog materijala, mre7e i
gustine pukotina, kompaktnosti, vlage i primenjeni teniko!tenoloki reenja procesa
otkopavanja)
#roces zaruavanja osnovne krovine ;viele7ee naslage koje se oslanjaju na neposrednu krovinu<
zavisi od isti Daktora kao i kod neposredne krovine, dok u meanizmu zaruavanja, naroito u
pogledu koraka, povrine i vremenskog pomaka u odnosu na neposrednu krovinu najvei uticaj ima
primenjeni sistem otkopavanja)
'eposredna podina koja ini deo stenskog masiva neposredno ispod ugljenog sloja svojim Diziko!
meanikim osobinama uslovljava niz teniki reenja konstrukcije otkopa) 'ekompaktna, glinovita,
peskovita i glinovito!laporovita neposredna podina prouzrokuje intenzivne podinske pritiske,
poveanje zapremine, klizanje i tonjenje podgrade)
,snovna podina najee ima ista Diziko!meanika svojstva kao i neposredna podina, ali obino
pokazuje veu nosivu sposobnost) Kvalitet osnovne i neposredne podine, kompaktnost, konzistencija,
uticaj vlage i nosivost su znaajni Daktori za izbor tipa podgrade kod metoda irokog ela, kao i
primenu meanizacije kod komorni i stubni metoda)
+eoma bitno svojstvo stenskog masiva koji se odnosi na litoloki sastav je proces raslojavanja koji
utie na aktiviranje oslabljene veze meEu slojevima i proslojcima u procesu deDormacija, a pod
uticajem razliiti poremeaja prvobitne ravnote7e) Do raslojavanja dolazi najee u radnoj sredini u
kojoj se smenjuju litoloki lanovi, a raslojavanje se vri obino po povrinama proslojaka gline i
ugljevite materije)
:6:6$6 De703i*! '203e*o2 0o3!
$ticaj debljine ugljenog sloja je dominantan u odnosu na izbor principa koncentracije i metoda
otkopavanja i u osnovi utie na izbor teniki parametara otkopa, saniranje otkopanog prostora,
pravca napredovanja otkopnog Dronta konstrukcije podgrade, a samim tim i na eDekte proizvodnosti,
produktivnosti i ekonominosti)
#rema uobiajenoj klasiDikaciji u odnosu na debljinu ugljeni slojevi se razvrstavaju naH
! S0o3evi -!0e +e703i*e C(!*kiD# ! +e703i*o- +o &#= -
! S0o3evi re+*3e +e703i*e Cre+*3e +e7e0iD ! +e703i*o- &#=-=#% -
! S0o3evi ve0ike +e703i*e C+e7e0iD ! +e703i*o- .reko =#% -
"adna otkopna debljina sloja identina visini otkopavanja) Donju granicu radne otkopne debljine ini
minimalna otkopna debljina dok je gornja granica promenljiva i mo7e odgovarati maksimalnoj visini
podgrade ili biti vea ako se otkopavanje vri po principu vertikalne koncentracije)
:6:6:6 N!2i7 '203e*o2 0o3!
'agib ugljenog sloja je od posebne va7nosti kod izbora metode i tenologije otkopavanja, sa znatnim
uticajem na konstruktivne elemente i primenu meanizacije) 0ko se razmatraju meEusobne veze
pojedini uticajni Daktora na izbor teniki reenja u otkopavanju mo7e se zakljuiti da se u toj
kombinaciji najvie vodi rauna o debljini i uglu pada sloja ;nagib<)
#rema nagibu ugljeni slojevi su klasiDikovani naH
! Hori)o*(!0*e# ! '20o- .!+! +o = (e.e*i
! B0!2o *!2*'(e# ! '20o- .!+! +o :% (e.e*i
! N!2*'(e# ! '20o- .!+! :%-=% (e.e*i
! S(r-e# ! '20o- .!+! =%-@% (e.e*i
/reba istai da se najbolji proizvodni eDekti posti7u radom u orizontalnim i blago nagnutim
slojevima, dok je rad u nagnutim i strmim le7itima znatno slo7eniji i iziskuje posebne elemente
otkopa, tenologije otkopavanja i primene meanizacije)
:6:6<6 G!*i C-e(!*kiD '0ovi
1asni kapacitet uglja i njegov uticaj na podzemni proizvodni sistem izra7ava se putem tri osnovne
karakteristikeH metanoobilnost, metanonosnost i Dorme izdvajanja metana)
#od -e(!*o*o*o9' ugljeni slojeva i pratei stena podrazumeva se koliina gasova koju sadr7i u
prirodnim uslovima njiova jedinica te7ine ili jedinica zapremine)
/ano i predodno poznavanje metanonosnosti u konkretnim uslovima radne sredine uslov je za
odreEivanje prognoze izdvajanja metana, a to omoguava savlaEivanje ugro7enosti metanom kroz
projektovanje i voEenje adekvatni naina eksploatacije i provetravanja, te preduzimanje
odgovarajui mera zatite)
Me(!*oo7i0*o9' jame deDinie se koliina metana koja se izdvaja u jami, pri emu razlikujemo
apsolutnu i relativnu metanoobilnost)
I)+v!3!*3e -e(!*! u otkope i aktivne rudarske prostorije vri se esalacijom, u obliku puaa i
izbojem)
Metanoobilnost ograniava kapacitet otkopne meanizacije ;posebno strugova i otkopni maina< sa
gledita provetravanja otkopa i zatitne elektro opreme, kao i radni organa od izazivanja iskrenja pri
kopanju)
"aspored i du7ina otkopa u jamama se usklaEuje sa intenzitetom provetravanja) ,granienje
kapaciteta maina dolazi do izra7aja naroito kod slojeva sa sadr7ajem metana preko *F m
3
(6
8
Gtoni
uglja)
Kako je dozvoljena brzina vazdune struje u otkopima ograniena propisima sigurnosti to kod potrebe
dobave u otkope u skladu sa proizvodnjom uglja i metanonosnou slojeva vei koliina vazdua i
uslovi provetravanja takoEe mogu ograniiti dimenzije otkopni jedinica)
Izdvajanje metana kod otkopni jedinica zavisi od niza Daktora od koji su najznaajnijiH du7ina ela
otkopa, brzina napredovanja, nain provetravanja otkopa i nain tretiranja starog rada)
Metan iz sloja i pratei naslaga izlazi u otkope kroz pukotine nastale otkopavanjem i to celom
du7inom) Izvrenim istra7ivanjima praktino je dokazano da smanjenje relativne metanoobilnosti
nastaje ako se du7ina irokog ela kree u granicama od :F!*-F m, a retko do *8F m) $ tom sluju
relativna metanoobilnost sa poveanjem du7ine irokog ela u poetku se znatno smanjuje sve dok
kasnije ne dostigne konstantnu vrednost) %tabilizacija relativne metanoobilnosti ukazuje na postojanje
proporcionalnosti izmeEu du7ine irokog ela i apsolutne metanoobilnosti)
&rzina napredovanja otkopnog Dronta od velikog je znaaja za sigurnost rada poto je vea brzina
napredovanja vezana i za poveanje izdvajanja metana)
0ko se poveava brzina napredovanja otkopa, koliina metana koji pritie u otkop iz sloja, poveava
se uz istovremeno smanjenje koliine metana koji pritie iz stari radova)
%manjenje pritoka metana iz stari radova kod br7eg napredovanja proizilazi iz smanjenja gubitka i
smanjenje razlike parcijalni pritisaka metana u starom radu i na otkopu) Ispitivanjima je utvrEeno da
se metanoobilnost otkopnog polja smanjuje ako se otkopavanje vri odstupno u odnosu na nastupno
otkopavanje)
/akoEe i sam nain provetravanja otkopa i njegov polo7aj u ventilacionoj mre7i odra7ava se na
koliine metana koje se izdvajaju iz sloja i stari radova)
:6:6=6 S!-o)!.!03ivo( '203!
%amozapaljivost uglja predstavlja svojstvo uglja da je sklon oksidaciji i da ta pojava izaziva endogenu
po7arnu ugro7enost) 'aime, endogeni procesi su termoemijske reakcije oksidaciono aktivni
elemenata ugljene mase i kiseonika koji se nalazi u jamskom vazduu) /a dva osnovna Daktora stiu se
u periodu eksploatacije u svakom rudniku uglja sa izuzetkom inertni ugljeva koji su kod nas prava
retkost ;le7ite antracita I+rka BukaA<)
,pasnost od pojave endogeni procesa u jami traje praktino tokom itavog perioda eksploatacije u
le7itima uglja, te su endogeni procesi postali izuzetno va7an sigurnosno!proizvodni Daktor
eksploatcije u celini)
#raksa je pokazala da proces otkopavanja ma koliko bio eDikkasan i ekonomian stvara ipak povoljne
uslove za razvoj oksidacioni procesa) Iz tog razloga u samom procesu otkopavanja treba tra7iti one
elemente procesa koji deluju odbrambeno ili deprimirajue na oksidacioni proces zadr7avajui ga u
okviru potencijalne opasnosti)
#roces otkopavanja koji uvek nije jednostavan naroito kod neki metoda otkopavanja sa stanovita
oksidacije stvara posebne potekoe) ,tkopne jedinice bez obzira na geometrijski oblik i nain
otkopavanja, predstavljaju mesta gde je najte7e ostvariti kontrolu protoka vazdua zbog velike
mogunosti njegove migracije)
,d glavnog vazdunog toka u otkopnim prostorima uvek se gubi relativno vea ili manja koliina
vazdua i nekontrolisano zalazi u stare radove, ispucale stubove uglja pa i u slabo izolovane otkopane
delove le7ita) /e koliine vazdua nisu sposobne da iznesu viak toplote koji se pri oksidaciji stvara,
ali su dovoljne da proces oksidacije podstiu i razvijaju) 4bog toga su u principu otkopne jedinice bez
obzira na metodu i tenologiju otkopavanja potencijalno ugro7eniji ili podlo7niji oksidacionim i
po7arnim pojavama od ostali objekata u jamama)
/akoEe mo7e se zakljuiti da je pojava zdrobljenog, usitnjenog i ispucalog uglja tenoloka
neminovnost kao i nekontrolisano izdvajanje vazdua iz glavni tokova sistema provetravanja) 4bog
toga ove dve teniko!tenoloke komponente procesa podzemne eksploatacije uglja imaju presudan
uticaj na pojave oksidacioni i po7arni procesa)
Inae endogeni oksidacioni procesi nastaju tek nakon uzajamnog dejstva u odreEenom vremenu
prirodni i teniko!tenoloki Daktora)
&rzina napredovanja radne Dronte otkopa je veoma bitan regulator oksidacioni procesa) Kod br7eg
napredovanja radne Dronte smanjuje se vreme kontakta usitnjene ugljene supstance sa vazduom i
samim tim se onemoguava nesmetan razvoj oksidacioni procesa iji je intenzitet , pored drugog,
uvek Dunkcija vremena)
%lonost uglja ka samozapaljenju je veoma bitan Daktor kod izbora sistema otkopavanja) 'aime kod
sistema otkopavanja po principu vertikalne koncentracije potrebno je odrediti razmak pojedini otkopa
prema sklonosti uglja ka samozapaljeenju) ,vo se vri odreEivanjem vremena samozapaljenja uglja
konstruisanjem dijagrama zavisnosti samozapaljenja uglja u starom radu od brzine napredovanja
otkopa)
Kod primene metoda irokog ela sa natkopnim dobivanjem uglja sama visina natkopnog dela uglja za
otkopavanje se odreEuje u zavisnosti od brzine napredovanja i vremenskog perioda samozapaljenja
uglja)
:6:6?6 Svo3(v! '203e*e .r!9i*e
%a uvoEenjem meanizacije u sve Daze tenolokog procesa podzemne eksploatacije slojeva uglja,
pogotovo u uslovima intenzivne proizvodnje zaotrio se i problem pojava ugljene praine i potrebe
preduzimanja mera zatite od njenog negativnog dejstva)
#raina se pojavljuje u svim Dazama tenoloki procesa podzemne eksploatcije uglja i njene
potencijalne opasnosti deDiniu se krozH )!.!03ivo(# ek.0o)iv*o( i !2reiv*o(6
,ve opasnosti proizilaze iz sledei svojstava kojima se karakteriu pojedine vrste ugljene praineH
! %klonost ugljene praine ka autooksidaciji, tj ka samozapaljenju,
! %klonost neki praina da se pod odreEenim uslovima u smei sa vazduom pale i
eksploadiraju,
! %posobnost praine da u dodiru sa osetljivim delovima ljudskog organizma meaju u
njega i razaraju tkivo
Izdvajanja praine su najintenzivnija pri izvoEenju radova dobivanja uglja miniranjem, struganjem,
podsecanjem i rezanjem, kao i kod presipni mesta u sistemu kontinuiranog transporta iskopine)
?aktor ugljene praine principijelno ne utie na opredeljenja sistema otkopavanja, ali ima bitan uticaj
kod konstrukcije opreme za dobijanje uglja miniranjem, rezanjem, struganjem i podsecanjem i po
svome karakteru je u sutini zatitni Daktor)
#reduzimanje mera zatite od praine ini se u cilju neutralizacije i eliminisanja opasni svojstava
praine i one utiu na poveanje cene kotanja proizvoda, ;uglja< bez obzira na princip koncentracije,
metodu i tenologiju otkopavanja)
:6:6A6 Gorki '+!ri
1orski udar predstavlja proces koji je praen izra7enim zvunim eDektom, sezmikim potresom,
vazdunim talasom, ruenjem krovine ili izdizanjem podine, odvaljivanjem uglja, ruenjem podgrade,
stvaranjem velike koliine praine i zapraivanjem podzemni prostorija, poveanim izdvajanjem
gasova i obino prouzrokuje velika oteenja u podzemnim objektima)
'a pojavu gorski udara utiu sledei DaktoriH
! poveana dubina eksploatacioni radova,
! vea debljina i povrina otvorene krovine sastavljene od kompaktni stena, usled ega se
na ugljeni sloj i ugljene stubove prenosi vei osloni pritisak,
! znatna otpornost i visoka elastina svojstva uglja,
! vea vrstoa krovine,
! blizina strukturni deDormacija,
! planinski ili reljeDski izra7en teren,
! primena metoda otkopavanja sa ostavljanjem zatitni stubova u otkopnom polju, u
kojima dolazi do koncentracije naprezanja)
'astajanje gorki udara je posledica oslobaEanja velike koliine energije) ,na se mo7e pojaviti ako su
ispunjeni uslovi postojanja akumulirane energije i brzo oslobaEanje energije) Istra7ivanja su pokazala
da se u le7itima sklonim gorskim udarima nalaze u krovini vrste stene) Krutost ovi stena krovine
poveava akumulaciju energije i njeno iznenadno oslobaEanje kada je preEena granica
deDormabilnosti)
Metode otkopavanja imaju znatan uticaj na pojave gorski udara naroito sa stanovita geometrije
otkopa) $tvrEeno je da metode otkopavanja sa zaruavanjem smanjuju opasnost od gorski udara)
$ zatitnim stubovima i njiovim uglovima obino u odreEenim uslovima stvaraju se predispozicije za
nastanak gorski udara te se u radnim sredinama sa izra7enim uslovima za gorske udare izbegava
primena komorni metoda sa ostavljanjem sigurnosni stubova)
%trategija borbe sa gorskim udarima i njiovim posledicama grupisana je u kompleks sledei metodaH
!D .re+viG!*3e .o3!v! 2orkiB '+!r!#
7D !k(iv*e -e(o+e )! .re,!v!*3e 2orkiB '+!r!#
"D .!iv*e -e(o+e )! .re,!v!*3e 2orkiB '+!r!#
#redviEanje pojava se bazira na rezultatima sprovoEenja regionalni i lokalni istra7ivanja putem
koji se utvrEuju uslovi za pojavu gorski udara, vri klasiDikacija stena u le7itu u pogledu stepena
opasnosti, utvrEuje opasna dubina, stepen elastinosti, vrstoa na pritisak i speciDini uslovi ;metode
seizmo!akustike, seizmoloke, merenja deDormacija i dr)<
0ktivne metode predstavljaju niz teniki preventivni mera kao i merenja relevantni teniki
veliina u operativnim zavatima, i to sledeeH
! rastresajue miniranje,
! injektiranje vode pod pritiskom u sloj,
! izrada buotina u sloju radi rastereenja pritiska,
! izbor odgovarajue podgrade otkopa, irine otkopnog zavata i brzine napredovanja radne
Dronte otkopa,
! primena opreme sa daljinskim upravljanjem)
#asivne metode borbe sa gorskim udarima obuvataju teniko!organizacione mere i opremu, koje
imaju zadatak da ogranie posledice gorski udara)
,ve motode se primenjuju u sluajevima kada nije mogue primeniti aktivne metode)
$ le7itima uglja u kojima se pojavljuju gorski udari izbor odgovarajueg sistema otkopavanja je
dosta ote7an, pogotovo sa stanovita sigurnosti i skuplje eksploatacije u ovakvim le7itima)
:6:6>6 Ek.!*)i3e 2!! i -!(eri3!0!
5kspanzije gasa ;gasa i materijala< predstavljaju gasodinamiki proces dezintegracije radne sredine
pod uticajem pritiska gasa i podzemnog pritiska)
'eposredni eDekti ekspanzije su brzo i iznenadno zapunjavanje prostorija zdrobljenim ugljem ili
jalovinom, zaplinjavanje i zapraivanje prostorija, ruenje podgrade, prouzrokovanje jamski po7ara i
ljudske 7rtve)
Istra7ivanja pojava ekspanzije usmerena su u pravcu ispitivanja prirodno L geoloki uslova,
meanizma nastajanja i teniki reenja za smanjenje opasnosti od ekspanzije)
Istra7ivanjima je potvrEeno da se ekspanzija gasa i uglja odvija u dvema Dazama) $ prvoj Dazi nastupa
promena podzemnog pritiska i brzo ruenje otkopnog dela sloja uglja koje se prostire u dubinu masiva)
$ drugoj Dazi nastaje brzo izdvajanje gasa i uglja koji nastavlja da se drobi i nosi se strujom gasa kroz
podzemne prostorije)
,d prirodno L geoloki uslova posebno su uticajniH (ek(o*ik!# (r'k('r! i (ek('r! '203!# (e.e*
-e(!-orHi)-!# 2!o*o*o( i v0!4*o( '203!6
4a ocenu prognoze opasnosti od ekspanzije koriste se sledei pokazateljiH poetna brzina emisije gasa,
seizmike ;impulsivni seizmiki i seizmo!akustiki metod<, karakteristike sloja i zapremina sitnog
uglja iz buotina)
,d aktivni metoda borbe sa ekspanzijom najiru primenu imaju metode miniranja radi rastresanja i
vodne inDuzije pod pritiskom)
%a gledita mogui posledica najveu opasnost predstavljaju ekspanzije u zoni otkopavanja odnosno
u otkopima)
Kod primene stubni i komorni metoda otkopavanja sa smanjenjem irine otkopa mo7e se oekivati
manja opasnost i verovatnoa ekspanzije, ali ako se predodnim tenikim merama deluje preventivno
;smanjenje pritiska gasa, drena7a gasa))< i pojaa podgrada otkopa)
#ri otkopavanju strmi slojeva uglja opasnost od ekspanzije se smanjuje sni7avanjem visine otkopa,
dok se kod primene metoda iroki ela smatra da je ta opasnost bitno smanjena)
,pasnosti od ekspanzije kod primene tenologije otkopavanja uglavnom se svode na tenologiju
miniranjem jer se njime najee porovocira ekspanzija)
Kod nailaska otkopnog Dronta na rasedne zone obavezno se vri degazacija ili slabljenje pritiska
metana u radnoj sredini)
$ delovima ugljenog sloja, sklonom ekspanziji, u kojima se gas nalazi u konglomeratinoj strukturi
sloja teko se vri degazacija sloja, te u tim sluajevima raste ekspanziona opasnost a debljina barijere
koja se rui miniranjem raste) 4a ove sluajeve bitno je utvrEivanje debljine zatitne barijere)
:6<6 STRUKTURNI USLOVI UGLJENIH SLOJEVA
:6<6&6 S(r'k('r! '203e*iB 0o3ev!
2edna od speciDinosti ugljeva je 0o3evi(! (r'k('r!, sa pukotinama endogenog i egzogenog porekla)
%lojevi uglja esto su podeljeni na proslojke uglja i jalovine razliite debljine pri emu proslojci
jalovine mogu biti meki i lepljivi ;razne vrste glina< ili velike tvrdoe i abrazivnosti)
#etrograDski ingradijanti ugljene mase i mineralne primese mogu biti vrlo nepravilno rasporeEeni u
sloju uglja) $ tom sluaju govorimo o slo7enoj strukturi ugljenog sloja) Interkalarne mineralne
primese i jalovi proslojci mogu biti kontinuirani na veim povrinama ili mogu imati diskontinuitet,
to je od znaaja sa stanovita planiranja kvaliteta proizvodnje)
"aspored i debljina proslojaka jalovine u ugljenom sloju znatno utiu na eme rada kod primene
tenologija dobivanja podsecanjem, struganjem i rezanjem uglja na otkopima) /akoEe kod primene
tenologije dobivanja miniranjem jedan od bitni uticajni Daktora na eme rasporeda minski
buotina i eDekte miniranja predstavlja odnos jalovi proslojaka i ugljene mase u sloju) #ri odreEivanju
visine otkopnog pojasa pri primeni metode iroki ela nu7no je koristiti strukturne karakteristike
slojeva i u sluaju postojanja slojeviti proslojaka iste koristiti za orijentaciju kod voEenja otkopne
Dronte u otkopnom pojasu) ,vo omoguava da se tano odr7ava zadata debljina meEupojasne ugljene
ploe i izbjegnu vei gubici uglja pri otkopavanju)
&itno je istai da primena principa koncentracije otkopavanja sa natkopnim dobanjem daje najbolje
eDekte kod slojeva uglja ija struktura omoguava lako obruavanje natkopnog uglja u povoljnom
asortimanu za toenje)
:6<6$6 S(r'k('r! '203!
Kod ugljeva razlikujemo -!kro(r'k('r' i -ikro(r'k('r') #rva od nji predstavlja uzajamni
polo7aj makrokomponenata u uglju, koje su razliite po svome obliku, veliini i prirodnom sastavu)
Mikrostruktura pak, predstavlja uzajamni odnos i raspored mirkokoponenata u uglju)
#o svojoj makrostrukturi, ugljevi mogu biti jednorodni ;omogeni< i prugasti ;u irem smislu rei<)
2ednorodnu makrostrukturu imaju ugljevi obrazovani samo od jedne vidljive komponente) 0ko se u
uglju vidi vie komponenata, koje su pre svega razliite po boji i slojevitosti, tada je to prugasti ugalj)
#od tektonskom strukturom uglja podrazumeva se morDologija i razmera ugljeni zrna i estica i
izra7ava postrudnu orijentaciju estica i njiov polo7aj u sloju)
,dreEivanjem tipa strukture i teksture odreEuje se tip uglja i stepen opasnosti od ekspanzije gasa)
%matra se da breoidna, soivasta, zemljasto!zrnasta i zemljasta struktura i nabrana tekstura uglja
oznaavaju opasnost od ekspanzije gasa, a stepen opasnosti se procenjuje u zavisnosti od stepena
promena u poreEenju sa tektonski neizmenjenim ugljem)
:6<6:6 Tek('r! '203!
#od teksturom se podrzumeva raspored komponenata u uglju nezavisno od njiove veliine, oblika i
emiskog sastava)
1lavna teksurna oznaka ugljeva je njiova slojevitost, koja je naroito jasna u nekim tamnim ;mat<
ugljevima, koji su bogati mineralnim primesama)
#ored 0o3evi(e teksture koja je tipina za ugljeve esto se susreu i ugljevi sa )r*!(o- teksturom)
/ektonska tekstura ukazuje na karakter toka ugljenog materijala pod dejstvom tektonski sila i slu7i za
procenu opasnosti od ekspanzije gasa, te predstavlja zatitni uticajni Daktor kod izbora sistema
otkopavanja)
:6=6 /IZIFKO-MEHANIFKA SVOJSTVA
?iziko!meanika svojstva radne sredine u irem i u7em smislu imaju izuzetan znaaj za izbor
teniki reenja za konstrukciju podzemni rudarski objekata, nain saniranja otkopnog prostora,
izbora metode i tenologije otkopavanja i izbora konstrukcije otkopne meanizacije)
4a reavanje niza problema u podzemnoj eksploataciji ugljeni slojeva posebno su va7na sledea
Diziko L meanika svojstva ugljenog sloja i pratei naslagaH
! Ko*)i(e*"i3! L odreEuje se po osnovnim svojstvima stenskog masiva i podeli na etiri grupeH
tvrde, plastine, rastresite i tekue stene)
! Tvr+o! L predstavlja svojstvo radne sredine da se suprostavlja prodiranju drugog tela) ,vo
svojstvo utie na tenoloke procese buenja i miniranja, kao i kod izbora opreme za rezanje,
struganje, utovar i transport)
! E0!(i,*o( L predstavlja sposobnost radne sredine da pod uticajem dejstva spoljni sila menja
oblik i zapreminu i da se vraa u prvobitno stanje po prestanku dejstva sila)
Kod ovog svojstva ispituje se modul elastinosti ;tangentni i sekantni< koji predstavlja karakteristiku
stene ;uglja< u pogledu njene deDormabilnosti) %tene sa velikom deDormabilnou imaju mali modul
elastinosti i obrnuto) Modul elastinosti je osnovni parametar u proraunima miniranja, stabilnosti i
deDormabilnosti) 4naajan je za zakljuivanje o moguim deDormacijama koje stena ;ugalj< mo7e
pretrpeti a da ne doEe do loma) /akoEe je bitan kao parametar koji pokazuje sklonost stena
zaruavanju i pojavi gorski udara)
5i0!vo( L predstavlja sposobnost radne sredine da pru7a otpor pri odvajanju komada, a zavisi od
unutranji sila, oblika estica, sadr7aja vlage i drugi Daktora) ,vo svojstvo je posebno bitno pri
izboru tenoloki ema miniranja i izbora tenologije otkopavanja)
Poro)*o( L se maniDestuje prazninama koje sadr7i masiv radne sredine, a odreEuje se koeDicijentom
poroznosti, koji predstavlja odnos zapremine praznina prema zapremini vrsti estica)
P0!(i,*o( L predstavlja svojstvo radne sredine ;stenskog masiva< da menja oblik pod dejstvom
spoljni sila,
I.'"!0o( L ini svojstvo radne sredine da stvara sistem prslina i pukotina razliiti dimenzija i
pravaca u zavisnosti od dejstva razni spoljni i unutranji sila) %tabilnost radne sredine u velikoj
meri zavisi od stepena ispucalosti i detalja prslinskog i pukotinskog sistema)
O7r'9!v!*3e L predstavlja karakteristiku radne sredine ;stenskog masiva sloja< da se obruava pod
uticajem dejstva razni otereenja u zavisnosti od ispucalosti, tvrdoe, koezioni veza kontaktni
povrina i dimenzija otvoreni povrina)
Ko-.!k(*o( L predstavlja svojstvo radne sredine da zadr7i stanje u razliitim uslovima delovanja na
istu)
Kompaktnost zavisi od vrstoe, ispucalosti, kvaliteta veza kontaktni povrina, veliine otvorene
povrine i vremena dr7anja bez osiguranja podgraEivanjem)
,sobine kompaktnosti utiu na izbor tipa i konstrukcije otkopne podgrade, gustine podgraEivanja i
naina upravljanja krovinom)
Kod izbora komorne metode otkopavanja osnovni uslov za njenu primenu ine osobine kompaktnosti
krovinskog masiva)
R!(rei(o( L je svojstvo radne sredine da poveava zapreminu pri odvajanju iz masiva i odreEuje se
putem koeDicijenata rastresitosti) ,vo svojstvo je veoma znaajno kod krovni naslaga pri primeni
metoda otkopavanja sa zaruavanjem)
V0!4*o( L predstavlja ispunjenost praznina radne sredine ;stene, ugalj< vodom i odreEuje se
koeDicijent vla7nosti) ,d veliine ovoga svojstva radne sredine, zavise i druga svojstva kao
kompaktnost, obruavanje, tvrdoa i drugo)
Fvr(o! L je zbirni pojam i predstavlja sposobnost radne sredine da se suprostavlja dejstvu razni
spoljni sila)
Karakteristike vrstoe zavise od tvrdoe, 7ilavosti, strukture stenskog masiva ;sloja
uglja< i njegovog minerolokog sastava, a utvrEuju se kaoH
a< Bvrstoa na pritisak L istra7uje se kao standardni parametar u svim ispitivanjima stenskog
materijala i utvrEuje se iz odnosa sila loma i povrine preseka) ,vaj parametar slu7i i za
odreEivanje koezije i ugla unutranjeg trenja, kao raunski parametara koji predstavljaju
karakteristiku stene)
b< Bvrstoa na zatezanje L je bitan parametar koji karakterie stenski materijal ;ugalj<, s
obzirom da od svi napona koji se mogu pojaviti u steni najmanju otpornost imaju prema
naponu na zatezanje)
c< ,tpornost pri smicanju L ine dva parametraH koezija i ugao unutranjeg trenja, koji su
osnovni meaniki parametri koji se koriste u odreEivanju i proraunima stabilnosti
podzemni objekata)
,vi parametri se odreEuju kao raunski parametri iz opita vrstoe na pritisak i zatezanje)
! Z!.re-i*k! -!! L predstavlja karakteristiku radne sredine neopodnu kod prorauna
stabilnosti prostorija i otkopa, parametara miniranja, te otkopne i transportne
meanizacije)
! O(.or*o( .ri re)!*3' L ovo meaniko svojstvo uglja i jalovi proslojaka je veoma
bitan Daktor kod izbora tenologije dobivanja uglja rezanjem i struganjem)
<6 PRIKAZ PRIRODNO-GEOLOKIH USLOVA U AKTIVNIM
LE5ITIMA UGLJA
<6&6 LE5ITE UGLJA RUDNIKA IVRKA FUKAJ
<6&6&6 O.9(e k!r!k(eri(ike .o+r',3!
$gljenosni basen A+rka BukaC predstavlja severno pobrEe %tare #lanine i nalazi se oko *F km
jugoistono od 4ajeara) %a istoka je ovo podruje ogranieno dr7avnom granicom sa &ugarskom, sa
zapada dolinom /imoka, a sa severoistoka granicu ini +elikoizvorski plato) +odotoci su neto
preciznije ograniili oblast oko I+rke BukeC tako da jasnije granice ine potoci L sa %I strane &ujkov
potok, sa 2I 0vramiki, a sa %4 #rlitski potok ) I+rka BukaC je, od utovarne 7eleznike stanice
1rljan, na pruzi 'i L #raovo, udaljena oko 3 km) /ransport uglja do utovarne stanice vri se
kamionima) %a 4ajearom je rudnik povezan najpre asDaltnim putem du7ine 3,9 km do grljanske
raskrsnice, pa regionalnim putem vieg reda ;'i L Knja7evac L 4ajear<)
,vo podruje ima povoljne saobraajne prilike jer se nalazi u 2I obodu 4ajearske kotline, koja je
izmeEu (rnoreke kotline na zapadu, 'egotinske nizije na severu, Knja7evake kotline na jugu i
&orskog basena na %4 ;slika 8)*)*)<) ,vakav polo7aj je uslovio da je 4ajear na raskrsnici puteva
prema #omoravlju i Krajni) %avremenim regionalnim putevima i 7eleznikom prugom ostvarene su
povoljne saobraajne veze sa svim krajevima u %rbiji)
Le7ite AMala BukaC se nalazi u centralnom delu ugljonosnog basena +rka Buke) $ okviru basena
+rke Buke postoji vie le7ita koja su odvojeni jedno od drugog prirodnim granicama) 0vramikim
potokom na zapadu je le7ite AMala BukaC odvojeno od le7ita MKantarijsko brdoN) 'a severoistoku,
&ujkovim potokom le7ite AMala BukaC je odvojeno od le7ita M+rka BukaN ;%tara jama<) ,d
krenjakog platoa le7ite AMala BukaC je odvojeno velikim rasedom koji se pru7a pravcem
severoistok L jugozapad) ,vaj rased je Krenjaki plato spustio oko 3FF m, to je dokazano istra7nim
buenjem koje je raneEo tokom *J:F) godine, a takoEe je potvrEeno i rudarskim radovima koji su se
odvijali u severozapadnom delu le7ita AMala BukaC)
$ basenu +rke Buke otkopavanje uglja je poelo *>>8) godine, dok je otkopavanje uglja iz le7ite
AMala BukaC poelo *J9J) godine i to je jedino le7ite ostalo u eksloataciji u okviru basena) Le7ite je
otvoreno potkopom 0vramica) Le7ite Mala Buka prostire se na povrini 3,- km-)
Le7ite AMala BukaC je u ataru sela 1rljan) #re otvaranja rudnika u blizini potkopa je bilo nekoliko
seoski kua) $zvodno uz potok 0vramica, na 9F!*FF m od ti kua, izgraEena je spoljna rudnika
inDrastruktura, zgrada direkcije rudnika, stambene zgrade i dr) /ako je izgraEeno rudarsko naselje, koje
je po 0vramikom potoku nazvano 0vramica) %ada se 0vramica tretira kao sedite rudnika ;"udnik
antracita M+rka BukaN ! 0vramica<)
<6&6$6 MorHo0o9ko-Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
$ morDolokom pogledu oblast +rke Buke je prilino razuEena) $ reljeDu dominiraju +elika Buka sa
kotom :=- m i Mala Buka sa kotom 9F- m) 'ajni7a kota terena je u 0vramici oko -FF m, tako da je
visinska razlika izmeEu najvie i najni7e kote preko 89F m) MorDoloke karakteristike ugljenosne
oblasti +rke Buke odraz su meEusobnog odnosa petrolokog sastava i tektonski struktura, uz uinak
egzogeni Daktora) #likativni strukturni oblici pripadaju ranijoj Dazi pokreta dok je veina rupturni
poremeaja nastala naknadno) %lo7ena antiklinalna struktura ove oblasti ima oblik jednog trougla
izdu7enog u pravcu %!%4) ,igledno je da se radi o antiklinali ija struktura tone u ovom pravcu i
samim tim diktira oblik trougla, odnosno trostrane prizme) $ meaniki otpornim sedimentnim
stenama ;krenjacima i kvarcnim pearima< trase pojedini raseda uoljive
su jer se na terenu maniDestuju strmim o7iljcima, dok su na ostalim delovima terena trase raseda
zamaskirane erozionom nivelacijom) ,snovni oblici reljeDa nastali radom spoljani geoloki Daktora
su Dluvijalni, abrazivni i kraki)
#odruje IMale BukeC u morDolokom pogledu predstavlja brdo, koje je na jugu ogranieno &oninim
potokom a na 24 0vramikim potokom) #rema %4 i istoku Mala Buka odvojena je od tzv)Krenjakog
platoa velikim A%evernimC rasedom koji se prote7e neto ju7nije od puta 0vramica L+elika Buka)
#rema %I i istoku odvojena je od +elike Buke &urdeljskim i &ujkovim potokom)
6idrograDske prilike podruja +rke Buke su usko vezane za postojanje raseda u ovim terenima, a oni
su svojim erozionim dejstvom otkrili geoloke proDile na terenu) %vi vodeni tokovi na ovom podruju
se preko 0vramikog i #rlitskog potoka slivaju u &eli /imok) Karakteristino je za ove pritoke, kao i
za sve desne pritoke /imoka, da u vegetacionom periodu imaju male koliine vode i da jedva
odr7avaju svoj tok) Maksimalne koliine vode su u prolenim mesecima ;mart Lapril<, a minimalne
koliine vode su u poznom letu i u ranu jesen ;septembar L oktobar<) 0vramiki potok sa svojim
pritokama otkrio je najstarije sedimente kao i ugljenosne slojeve u produktivnom delu serije) &ujkov
potok, koji tee paralelno sa osom antiklinale +rke Buke, je svojim erozionim dejstvom odvojio Malu
Buku od +elike Buke i iznad sela #rlita uliva se u #rlitski potok)
<6&6:6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
,blast +rke Buke predstavlja slo7enu antiklinalnu strukturu) ,sa antiklinalne strukture tone ka %4,
pa je sodno tome i u7a u tom pravcu, dok se prema 2I iri) %ekundarni nabori su u skladu sa glavnim
pravcima) /ektonski pokreti su osim naborni oblika stvorile brojne uzdu7ne i poprene Drakture i
rasede) 'ajmarkantniji rased, izuzimajui /imoki je M+elika raselinaN, koji odvaja %I krilo
antiklinale +rke Buke od jezgra antiklinale)
2aka tektonika itave oblasti i eterogenost litolokog sastava uslovili su da se lijaski sedimenti, koji
predstavljaju produktivnu seriju, izmeEu krute podine i povlate ponaaju kao plastina masa, te dolazi
do nabiranja i migracije materijala pri nabiranju, tako da produktivna serija esto u ovim uslovima
zadobija oblik soiva)
(ela oblast slo7ene antiklinale +rke Buke karakterie stepeniasto rasedanje blokova antiklinalni
struktura, gde su rasedne povri strme L :9!>FO) ,sim stepeniastog rasedanja koje je paralelno osi
antiklinale i osama sekundarni nabora, dolazilo je i do popreni Draktura i rasedanja koja su
sekundarnog znaaja) #osmatrajui ceo ugljenosni prostor +rke Buke, sa aspekta tektonske
aktivnosti, ova oblast se mo7e podeliti na nekoliko blokova koji strukturno i u smislu uslova
eksploatacije predstavljaju posebne celine) /o suH istono krilo antiklinale ili oblast +elike Buke,
Krenjaki plato, Kantarijsko brdo i prostor Male Buke, koji je danas jedino aktivno eksplataciono
podruje)
%tratigraDsko ralanjavanje ugljenosne oblasti +rke Buke otpoelo je sa prvim saznanjima o starosti
ugljenosne Dormacije, a nastavilo se dugogodinjim sakupljanjem i obradom Dosilnog materijala i
kontinuiranim reavanjem strukturno L tektonski odnosa ove oblasti) /eren u kome je basen +rke
Buke pripada Karpatsko!&alkanskom luku Istone %rbije, sa sedimentnim,metamorDnim i
magmatskim stenama razliitog sastava i starosti) 0ntiklinala +rke Buke predstavlja slo7enu
strukturno!Dacijalnu jedinicu, sa najstarijim stenama u jezgru ;tzv) Mzelena serijaN proterozojski
Dilitoida<) /ransgresivno preko ti najstariji tvorevina le7e sedimenti gornjeg karbona, dok je donji
karbon poznat samo kao alotona komponenta gornje karbonski i gornje trijaski konglomerata)
%edimenti perma zastupljeni su poznatom Dormacijom permski crveni peara i otkriveni su u blizini
starog rudnika M+rka BukaN i M&urdeljaN) ,ko &oninog, $zunskog i 0vramikog potoka i na 2I
prema &ugarskoj, preko karbonski peara i konglomerata le7i masa kvarcproDira, dok su manje
pojave konstatovane u srednjem toku &ujkovog potoka)
Mezozojska sedimentacija poinje problematinom Marenom serijomN gornjeg trijasa, ranije
svrstavanom u gornji karbon, koja u prostoru Male Buke ini podinu produktivnim jurskim
sedimentima) /alo7enje jurski tvorevina poinje lijaskim konglomeratima kao podinom kvarcnim
pearima i ugljevitim kriljavim glincima sa ugljem) Doger uglavno karakteriu kvarcni, glinoviti i
gvo7neviti peari koji ine povlatu ugljenosnom lijasu)
?ormiranje i deDinitivno tektonsko oblikovanje antiklinale +rke Buke obavljeno je u dve glavne DazeH
prva je vezana za paleozoik, odnosno ercinsku orogenezu, a druga za savsku Dazu alpskog orogena)
'a prostoru ugljonosnog basena +rke Buke i njegovog oboda obino se izdvaja desetak stratigraDski
lanovaH
! "iDeo!kambrijski kristalasti kriljci,
! #ermo!karbonski peari, ugljeviti glinci, glinci,
! #ermski konglomerati, glinci, crveni peari,
! /rijaski Nareni peariN
! Lijaski bazalni konglomerati, ugalj, glinci i kriljci, glinoviti kriljci sa ugljem, kvarcni peari,
glinoviti i gvo7neviti peari i peskoviti krenjaci,
! Dogerski kvarcni, glinoviti i gvo7neviti peari i peskoviti krenjaci,
! Donjokredni peari, laporci i laporoviti krenjaci,
! 1ornjokredne bree, konglomerati, peari, laporci, krenjaci,
! /ercijar ;miocen< L gline, peskovi, lajtovaki krenjak,
! Kvartarni konglomerati, peskovi, gline,
! Magmatske stene L kvarcporDiri, dijabezi, graniti)
'a slici 8)*)-) prikazan je geoloki stub basena, a na slici 8)*)3 je geoloka karta okoline rudnika)
<6&6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Le7ite MMala BukaN je izgranena od jurski sedimenata koji sadr7e i slojeve uglja) 2urski sedimenti u
domenu le7ita mogu ralaniti na lijas, doge i malm, pri emu su najvie rasprostranjeni lijaski
sedimenti)
AMala BukaC mogue je izdvojiti sledee litostratigraDske jedinice ;od najstariji ka mlanim<H permske
crvene peare i kvarcporDirite, lijaske bazalne konglomerate, produktivni paket lijasa, dogerske
klastite, zatim dogerske kalkarenite, titonske sprudne krenjake, alpske peare i glince, pliokvartarne
ljunkove i u kvartarnom nizu terasne, aluvijalne, deluvijalne, proluvijalne i razliite tenogene
naslage
$ istonom delu le7ita MMala BukaN, na povrini terena je otkrivena produktivna lijaska serija, dok je
njeno rasprostranjenje dokumentovano istra7nim buenjima u rejonu Male Buke i njenoj okolini) ,va
jedinica je izrazito klasinog karaktera) "azvija se iz bazalni konglomerata i u ni7im delovima stuba
je predstavljena sivim i zelenkastosivim pearima i mrkim peskovitim glincima sa soivima
konglomerata) 'avie u stubu slede mrki sitnozrni glinoviti liskunoviti laminirani peari, mrki
krupnozrni peari, peskoviti glinci, crni ugljeviti glinci i ugalj) Korelacijom podataka dobijeni
istra7nim buenjima konstatovano je da se klastiti produktivne serije vertikalno i bono esto
smenjuju) 5ksploatabilni deo serije predstavljen je sa vie ugljeni slojeva od koji su tri ekonomski
interesantna) %vaki od ovi ugljeni slojeva je diDerenciran u vie grana ;ravi< uglja, koje su
promenljive debljine) ,snovu u kojoj se javljaju ugljeni slojevi najee ine mrki sitnozrni peari,
alevroliti i peskoviti i ugljeviti glinci) $ ovim klastitima izmeEu drugog i treeg ugljenog sloja
pronaEeni su ostaci Dlore lijaske starosti) Debljina produktivne serije lijasa je promenljiva L manja je u
istonim delovima le7ita gde je oko 9F m, a postupno se poveava ka zapadu gde je u buotinama
konstatovana debljina i preko *8F metara) Debljina pojedinani slojeva uglja je promenljivaP
maksimalna, konstantovana rudarskim radovima, ne prelazi 9 metara)
#rvi ugljeni sloj ;genetski najstariji< je konstatovan u svim delovima le7ita) Kao granina debljina
ovog sloja, za proraun rezervi, uzima se vrednost od F,9 m istog uglja)
Imajui u vidu karakter same ugljene materije, koja je prola Dazu dijageneze i karbonizacije do
poluantracita ;mestimino i antracita<, razumljivo je da je ugalj drobljen, odnosno drobljiv, pa debljine
odreEene u brojnim buotinama ne predstavljaju prave vrednosti debljine, obzirom na nemogunost
dobijanja Mstrukturnog jezgraN ;jezgra u obliku MsveaN ! du7i celoviti valjkasti Dragmenata<)
'ajee se kao jezgro u ;duplim< sr7nim cevima vadi ugljena sitne7, a znatnu koli inu nabuenog
uglja isplaka iz buotine iznosi u vidu sitniji estica) MeEutim, rudarskim radovima je nesumnjivo
dokazano da je ukupna debljina ugljenog sloja, dobijena u jamskom radu, na mestu produktivne
buotine, uvek veana za najmanje -FQ, od rezultata dobijeni u buotini)
"azvie eksploatabilni delova ;prvog< sloja evidentirano je u svim delovima le7ita) Ipak najmanje
rezvie je u severoistonom delu le7ita) 4a sada se mo7e smatrati da je rasprostranjenje prvog sloja
ostalo nedovoljno istra7eno u severozapadnim delovima le7ita MMala BukN, prema Krenjakom
platou) %a aspekta raslojavanja prvi sloj je najomogeniji i uglavnom se sastoji od jedne ili dve grane
na malom vertikalnom rastojanju izmenu nji, pri emu se samo u istonom delu mogu zapaziti i tri
grane, od koji je jedna uvek ekonomski beznaajna)
4a prvi sloj je karakteristino da se skoro po pravilu nalazi na odstojanju *F!3F m iznad konglomerata)
,vo vie!manje pravilno odstojanje, uz uvek utvrEeni kontakt Mton!iDeraN i najvii delova
ugljenosne serije prema njemu, bila su dva bitna inioca, odnosno reperi za drugu indikaciju slojeva,
pri emu osnovni problem ostaje, kod determinacije drugog sloja i pripadnosti njegovi grana treem
ili prvom sloju)
Drugi ugljeni sloj je najva7niji ugljeni sloj u le7itu MMala BukaN, jer ima najvie utvrEeni rezervi, a
takoEe i zauzima najvee prostranstvo u le7itu) #osebno valja istai da su dve buotine dale najvee
debljine istog uglja u itavom le7itu i to kako u II ugljenom sloju, tako i u svim slojevima zajedno)
/ako, debljina drugog ugljenog sloja L istog uglja u buotini &!:9 iznosi =,>F m, pri emu je prvi sloj
bio debeo -,>F m, a terei je bio 3,FF m) Druga buotina je &!**8, koja je imala debljinu drugog
omogenog sloja od >,>F m pri emu je prvi sloj bio debeo F,*F m, a teri je bio debeo *,>F m, tako da
je ukupna debljina istog uglja u sva tri sloja bila *F,=F m, od ega je *F,:F m eksploatabilno)
Drugi ugljeni sloj je eksploatisan u svim delovima le7ita, gde i prvi sloj, s tim to je drugi sloj sa
eksploatabilnom debljinom razvijen i u severoistonom delu)
#ovlata treeg ugljenog sloja, izgraEena je od tamnomrki alevrolita sa praktino marinskom Daunom,
koja esto gradi lumakele) ,va povlata je veoma karakteristina i slu7i kao reper, a naziva se Mton!
iDerN)
#ovoljni uslovi za akumulaciju biljne mase, uticali su na poveanje ukupne debljine II ugljenog sloja,
tamo gde je on omogen, a isto tako i poveanje broja grana u delovima gde su postojali uslovi u
procesu sedimentacije, da uz lagano tonjenje nema i sinrone erozije) %amim tim, u zamovarenom
prostoru dolazilo je do Dormiranja nekoliko grana, dve, tri pa negde i etri, koje u ponekim sluajevima
imaju i eksploatabilnu debljinu) $ prostoru koji je danas aktuelan za eksploataciju, drugi sloj ima
najveu srednju debljinu, pa je uzet kao reperni, i sa aspekta razjanjenja strukturnog polo7aja le7ita i
sa aspekta njegove ekonomske vrednosti)
/rei ugljeni sloj ;prvi odozgo< je, po stratigraDskom polo7aju, najmlaEi ugljeni sloj lijaske ugljenosne
serije) Do sada je njegovo prisustvo konstatovano istra7nim buenjem, kako u istonom tako i u
jugozapadnim delovima le7ita)
/rei ugljeni sloj nije u svim sluajevima omogen i po toj osobini je bli7i prvome sloju, ali je sa
aspekta ekonomskog znaaja isto tako danas aktuelan za eksploataciju)
#risustvo prvoga sloja i na krajnjem istoku, bez obzira to su debljine u veini sluajeva ispod
eksploatisani, ne umanjuje znaaj le7itu ve omoguuje zakljuak da se mora raunati na prisustvo
sva tri sloja tamo gde je bilo uslova za Dormiranje prvog L najstarijeg sloja) %a druge strane, u
delovima le7ita gde nije bilo uslova za stvaranje prvog sloja, ne mora da znai da nije bilo razvie II i
III sloja)
<6&6=6S(r'k('r*o-(ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
%lo7ena antiklinala +rke Buke, kao logini %4 nastavak &elograd7ijske antiklinale, pru7a se svojom
du7om osom pravcem %%4!22I, i su7avajui se tone prema %%4, da bi se potpuno izgubila u dolini
/imoka, du7 stubiko!timokog raseda) (ela struktura je bono nagnuta ka %%I)
%lo7ena tektonska aktivnost stvorila je u okviru glavne strukture jo niz sekundarni oblika L
antiklinala i sinklinala) +iekatni tektonski pokreti koji su obuvatili ovu oblast, obrazovali su na
ovom terenu brojne uzdu7ne i poprene rasede iji je odnos i polo7aj u prostoru od va7nosti za
utvEnivanje kontinuiteta prostiranja, naroito ugljonosni sedimenata)
0ko se izuzme /imoki rased dijagonalnog pravca pru7anja, najvei rased u oblasti +rke Buke, pru7a
se zapadnom stranom +elike Buke i razdvaja %I krilo antiklinale +rke Buke od jezgra)
$inak tektonike bio je takav da svi slojevi %I krila imaju pad ka %I, pod uglom od 3:!:F
,
, dok su na
24 krilu nagnuti, prema 424 pod istim uglom)$ antiklinali +rke Buke razlikuju se dve sekundarne
antiklinaleH antiklinala &ujkovog potoka izmenu +elike i Male Buke i antiklinala 0vramikog potoka,
zapadno od Male Buke, kao iMsinklinalaN Male Buke)
DeDinitivno tektonsko oblikovanje slo7ene antiklinale ;ili mini!antiklinorijuma< +rke Buke dali su
pokreti .tajerske Daze) /o su tangencijalni pokreti koji su u itavim 0lpidima, pa i u Karpatskom luku,
ostavili plikativne deDormacije, sa jedne strane, a kao najmarkantnije pojave navlaenja, sa druge
strane) 'eosporno je da su deDormacije posle senona a pre miocena, takone ostavile odraza na ova
oblikovanja)
<6&6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
/okom dugogodinje eksploatacije uglja, u okviru le7ita MMala BukaN, gde se i danas vri
eksploatacija, skoro sve jame koje su bile na ovom prostoru, tretirane su kao Msuve jameN) #riliv vode
u njima je bio mali) $ domenima raseda ima ;sekundarni< pojava vode, ali su te pojave sporadine i
voda se javlja u malim koliinama)
'eto vea koliina vode dolazi preko +,!- ;vetreno okno br) -<, koja se odnikom odvodi do izlaza
iz potkopa i dalje u 0vramiki potok) 2ama 0vramica projektovana je tako da je u potpunosti
obezbeEeno gravitacisko odvodnjavanje sistemom kanala u rudarskim prostorijama)
#riliv vode u jami 0vramica je kontinuiran i ustaljen i iznosi ukupno oko *,9 lGs) %ve pojave vode bile
su vezane uglavnom za rasede i stare radove ali uvek u granicama dugogodinjeg utvrEenog
normalnog dotoka vode)
%tenske mase koje izraEuju povlatu i produktivnu seriju le7ita MMala BukaN razliite su u
idrogeolokom smislu) Pov0!(*! eri3! izraEena je od dogerski sedimenata u kojima su krenjaki
peari dominantni) ,ni u idrogeolokom smislu predstavljaju kolektore podzemni voda i
klasiDicirani su kao idrogeoloki kolektori sprovodnici sa pukotinskim tipom izdani)
Pro+'k(iv*! eri3! izraEena je od lijaski sedimenata u kojima su zastupljeni ugljeni slojevi, zatim
alevroliti, glinci, ugljeviti glinci i siliDikovani peari) ,ni u idrogeolokom smislu predstavljaju
vodenopropusne stene koje se svrstavaju u vodenopropusne izolatore)
#rema sastavu, starosti i strukturi stenski masa le7ita MMala BukaN, nisu se mogli ni oekivati
idrogeoloki problemi, to je i stogodinja praksa eksploatacije uglja potvrdila) Mo7e se rei da su
idrogeoloki uslovi u dosadanjim eksloatacionim radovima bili povoljni jer je ukupni priliv vode
;uglavnom iz rasedni zona i iz stari radova< bio u proseku oko =F lGminut)
<6&6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike
6eterogeni petrograDski sastav ugljonosni sedimenata IMale BukeC, uz tektonske karakteristike
le7ita osnovni su parametri koji diktiraju uslove eksploatacije) Kvarcni peari sa silicijskim vezivom
su najvre stene u le7itu MMala BukaN, te su pogodne to se tie sigurnosti rudarski prostorija, ali
su izuzetno nepovoljni za buenje i miniranje zbog svoje velike vrstine) Kompaktni sitnozrni i
prainasti peari u kojima nije izra7ena slojevitost i koji poseduju izotropnost Diziko!meaniki
osobina, predstavljaju pogodnu sredinu za izradu jamski prostorija, jer su stabilni i zaruavaju se u
relativno krupnim blokovima)
#ovoljne Diziko!meanike osobine ima i takozvani Mton!iDerN ;alevrolit sa obiljem Dosilne Daune<,
koji ini neposrednu krovinu III ugljenog sloja) 'a osnovu ispitivanja Diziko!meaniki osobina te
naslage predstavljaju umereno vrste stene)
Krupnozrni i mikrokonglomeratini peari sa glinovitim cementom predstavljaju dosta vrste stene,
koje pru7aju veliki otpor buenju i miniranju i koje imaju i dobru stabilnost, osim u blizini rasedni
zona, gde su, zbog svoje krtosti zdrobljeni, ponekad zdruzgani i zaglinjeni, kada predstavljaju dosta
nepogodnu sredinu za izradu jamski prostorija)
#eskoviti glinci, koji se javljaju kako u podini tako i u krovini pojedini ugljeni slojeva, na kratkog
vremena posle presecanja rudarskim prostorijama zadobijaju kriljavu teksturu, naroito zbog
planarno orjentisani ugljenisani biljni ostataka i traica uglja) 4bog ovoga se peskoviti glinci
zaruavaju u manjim komadima i nisu stabilni) Izrazito nepogodnu, nestabilnu sredinu pri
otkopavanju, predstavljaju kriljavi glinci i ugljeviti glinci koji esto prate ugljene slojeve i u krovini i
u podini, a nalaze se i kao jalovi proslojci unutar ugljeviti slojeva) ,ni imaju osobinu jakog osipanja
u vidu manji lisnati komadia) %a poveanjem vla7nosti njiova nestabilnost se izrazito poveava i
maniDestuje se preko bujanja kada su u podini, odnosno toenja ako su u krovini ili bokovima jamski
prostorija)
I sam ugalj se pojavljuje dvojako, ili kao kompaktan i krt i relativno vrst, te zateva miniranje pri
otkopavanju, ili pak kao veoma mek i prainast, koji se brzo i lako otkopava)
Mikrotektonika u ovako petrograDski eterogenoj sredini doprinosi nestabilnost pojedini stena i
ote7ava uslove eksploatacije, uz to komplikuje identiDikaciju slojeva, a du7 raseda se proceEuje voda i
destabiluzuje okolne stene, naroito glince)
<6&6>6 S.e"iHi,*e k!r!k(eri(ike
Fiziko-mehanike karakteristike uglja i prateih stena
#roduktivna serija se pored ugljeni slojeva sastoji od peara, peskoviti glinaca, glinaca i kvarcni
peara) 4bog istog ili slinog litolokog sastava produktivne i podinske serije, ima nedoumica pri
identiDikaciji radne sredine u procesu eksploatacije, pa se esto u procesu eksploatacije pri orjentaciji
rudarski prostorija prave greke) %a druge strane, peskovite i ugljevite gline i glinci ne predstavljaju
pogodnu sredinu za lociranje rudniki prostorija) MeEutim, u procesu zaruavanja te iste stene
pogoduju pritiscima jer se lome u sitne komadie i odma zapunjavaju nepodgraEene prazne prostore)
#ovlatna serija je izgraEena od kvarcni peara i metamorDisani glinoviti kriljaca) ?iziko
meanika svojstva ovi stena su ispitana u Laboratoriji za meaniku stena M"udarskog institutaN L
&eograd i prikazani su u tabeli 8)*)*)
Dobijene vrednosti parametara pribli7no su postojane u svim delovima le7ita pa se mogu meritorno
koristiti)
T!7e0! <6&6&6 /i)i,ko--eB!*i,ke k!r!k(eri(ike '203! i .r!(eiB (e*! ' 3!-i R'+*ik! !*(r!"i(!
KVr9k! F'k!L -Avr!-i"!
Jedinica Krovinska serija Produktivna serija
Osobina mere Kvarcni
pear
Tonifer Ugalj Peari Glinci Tonifer
Zapreminska masa tm
!
"#$% "#$$ &#%" "#'( "#"' "#&)
*vrsto+a na pritisak da,cm
"
-%" ))' &.( '&( '&- -!'
*vrsto+a na iste/anje da,cm
"
-& )% "( '& '( $.
*vrsto+a na savijanje da,cm
"
0 0 "( ') '. )(
*vrsto+a na smicanje da,cm
"
&(" &&! "% %$ %! )"
1odul elastinosti da,cm
"
0 0 $.2((( &-(2((( &)(2((( !"(2(((
Ugao unutranjeg trenja 3
o
4 %! %' %& %! %% $'
Ko5e/ija da,cm
"
&'$ &.. 0 0 0 0
G!o*o*o( i -e(!*o*o*o(
% obzirom na nizak sadr7aj volatila oko ;JQ< u antarcitu, iz rudnika M+rka BukaN, ne bi trebalo
oekivati vee koliine metana, pored ostalog i zato to su u procesu stvaranja, a i kasnije,ugljeni
slojevi bili izlo7eni tektonskim naprezanjima pa je trebalo da se izvri degazacija ugljene mase)
MeEutim, u le7itu MMala BukaN, posebno u severozapadnom i centralnom delu le7ita, pojave metana
su znatne, verovatno, pored ostalog i zbog karaktera pratei pelitski naslaga povlate koje su
nepopustljive, te zadr7avaju metan unutar sloja, tako da je njegovo izdvajanje intenzivno tek prilikom
otkopavanja) $ jugozapadnom delu le7ita pojave metana su veoma male, zbog manje dubine
zaleganja ugljeni slojeva, a i zbog izra7eniji rupturni tektonski deDormacija, to je uslovilo
prirodnu degazaciju uglja) #ojava ugljendioksida u jamskom vazduu je evidentna, meEutim u
poreEenju sa metanom je zanemarljiva) #rema tome, "udnik antracita M+rka BukaN ! 0vramica spada
u red metanski jama sa stalnom pojavom metana u toku izrade rudarski prostorija i pri otkopavanju
uglja)
S!-o)!.!03ivo( '203! i )!.!03iv! vo3(v! '203e*e .r!9i*e
%amozapaljivost uglja iz le7ita MMala BukaN je usled njegovog visokog stepena metamorDizma,
odnosno malog sadr7aja volatila, tako mala da i smee praine ovog uglja sa vazduom podnosi visoke
temperature bez eksplozije) /o je i uzrok da ugalj i u izdanakoj zoni ima dobre goree osobine)
'a osnovu ispitivanja ugljene praine, zatim ispitivanja ugljene praine sa vazduom, a posebno sa
-,9Q metana, koje je izvrio M"udarski institutN iz &eograda, ustanovljeno je da ispitivana ugljena
praina nije eksplozivna) Isto tako utvrEeno je da ugljena praina nije sklona samozapaljenju pod
dejstvom kontaktne toplote, jer se u7areno jezgro kod laboratorijskog ispitivanja nije pojavilo ni kod
temperature od 89F
o
( u vremenu trajanja opita od *-F minuta) #raina ugljeni slojeva jame
M0vramicaN, ispitivana po svim osnovama ;parametrima<, ne pokazuje sklonost ka samozapaljivanju
niti eksploziji kako u sistemu ugljena praina L vazdu tako ni u odnosu ugljena praina L vazdu L
-,9Q (68)
<6$6 LE5ITE UGLJA IIBARSKI RUDNICIM
<6$6&6 O.9(e k!r!k(eri(ike .o+r',3!
Kameni ugljevi IIbarski rudnikaA eksploatiu se sada iz tri le7ita, genetski slina, ali po prirodnim
uslovima eksploatacije veoma razliita, i to su le7ita I2arandoA, le7ite I/adenjeA i le7ite
I#rogorelicaA)
5ksploatacija uglja u le7itu I2arandoA, odnosno u jami 2arando privodi se kraju i u toku su pripremni
radovi za likvidaciju, sobzirom da su rezerve pred iscrpljenjem) %lina situacija je i sa le7item
I/adenjeA odnosno jamom I/adenjeA gde su takoEer preostale rezerve za otkopavanje relativno niske)
#roizvodnja uglja iz IIbarski rudnikaA uglavnom je vezana za le7ite I#rogorelicaA gde se vri
otkopavanje uglja povrinskim sistemom) Kroz 2arandolski basen protie reka Ibar i deli ga na vei,
zapadni!severozapadni deo i u u7em smislu jarandolski deo, koji je jednom jezerskom uzanom trakom
u davnoj geolokoj prolosti bio povezan sa gradakim basenom, i manji istoni deo #iskanju)
"eka Ibar dotie istoni deo $anskog basena, gde se i reka %tudenica uliva u Ibar) &asen /adenje!
#rogorelica le7i zapadno od reke Ibra, na oko -,9km vazdune linije) Inae, udaljenosti ova tri
ugljonosna basena je relativno mala) Kroz &aljevac prolazi 7eljeznika pruga &eograd ! Kosovska
Mitrovica i magistralni put Kraljevo!$e!Kosovska Mitrovica)
/adenjsko!progoreliki basen je povezan makadamskim putem sa &aljevcem i $em) "astojanje
/adenja i #rogorelice od &aljevca i $a jeH /adenje!$e :km, a #rogorelica!$e =kmP #rogorelica!
&aljevac >,9km)
Le7ite uglja #rogorelica se nalazi u jugozapadnom delu "epublike %rbije,na prostoru izmeEu planina
Kopaonik na istoku, 1olije na jugozapadu i Bemerna na severo!zapadu)
Le7ite pripada /adenjsko!#rogorelikom basenu,najmanjem basenu Ibarskog tercijara, pri emu je
basen podeljen reicom "aduom na le7ite I/adenjeA i le7ite I#rogorelicaA) Le7ite I#rogorelicaA
je neto manje povrine ;*3a< u odnosu na le7ite /adenje ;*9a<)
1eograDski polo7aj ugljonosnog basena prikazan je na slici 8)-)*)




S0ik! <6$6&6 Geo2r!Hki .o0o4!3 '203o*o*o2 7!e*! II7!rkiB r'+*ik!M
<6$6$6 MorHo0o9ko-Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
MorDoloke karakteristike su predodreEene geolokim sastavom) $ 2arandolskom basenu, izuzev
istonog dela, gde obod basena izgraEuju serpentinisani peridotiti, basen je sa svi ostali strana
ogranien andezitima, iji su morDoloki oblici uslovili veliku razuEenost basena u orizontalnom
pravcu) %trme strane ispresecane su jarugama u kojima do erozije dolazi povremeno) #redstavljaju
glavne morDoloke oblike na obodima basena i postojani su zbog Diziki oblika stena)
$ unutranjosti basena mogu se izdvojiti u morDolokom pogledu sledei obliciH aluvijalna ravan reke
Ibra ;kota K8FFm< sedimenti neogena i reni terasa i obodni delovi basena sa kotama preko kK:FFm)
/adenjsko!#rogoreliki basen je najmanji basen Ibarskog tercijara, sauvan kao erozioni ostatak u
andezitima, koji se prote7e pravcem istok!zapad u du7ini od -km)
$ morDolokom pogledu le7ite I#rogorelicaA predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od zapada
;kK8:F< lagano penje ka istoku ;k K9:F<) 'a terenu su uoljiva orizontalna plitka pomeranja tla u
vidu plitki klizita!ruevi) Le7ite I#rogorelicaA locirano istono od le7ita I/adenjeA i od njega je
odvojeno rekom "aduom, koja je usecanjem svog korita Diziki razdvojila ova dva le7ita)
$ idrograDskom pogledu najvei vodotok stalnog karaktera je reka "adua, kao i mali potoii koji se
samo sezonski Dormiraju i gravitiraju prema reci) 'a podruju le7ita zastupljena je kontinentalno!
planinska klima sa izrazitim godinjim dobima) #risutan je uticaj vla7ni i ladni struja sa 1olije,
@eljina i Kopaonika)
1eoloku graEu ireg podruja le7ita I#rogorelicaApredstavljaju andeziti paleogene i neogene
starosti i sedimenti kvartara) 1eoloka karta podruja data je na slici 8)-)-)
Slika 4.2.2. Geoloka karta podruaja
Ibarski tercijarni basen pa samim tim i le7ite A#rogorelicaC pripada +ardarskoj zoni unutranji
Dinarida) $nutranji Dinaridi se karakteriu velikim rasprostranjenjem terigeni i peleki Dacija,
vulkanogeno L sedimentnim serijama, intenzivnim magmatizmom ;vulkanizam i plutonizam< bazinog
i kiselog karaktera, vieDaznim ubiranjem, prvenstveno mezoarijake graEe)
#reciznija deDinicija pripadnosti basena bila bi ultramaDitski kompleks navlaka Kopaonika koji se
izdvaja kao posebna tektonska jedinica) ,va tektonska jedinica navuena je prema zapadu preko
Drinske zone a ograniena je sa severa razlomima %tudenice, sa jugozapada blok Lokve sa istoka
#lansko!badanjska razlomna zona, sa zapada 1radakom dislokacijom) Karakteristika ove jedinice je
postojanje niza raseda pravca pru7anja sever severozapad L jug jugoistok i severozapad ! jugoistok du7
koji su vrena kako vertikalna tako i orizontalna kretanja masa) $ prostoru izmedju 4apadne
Morave do $roevca pru7a se Ibarski sinklinorijum) ,sa sinklinorijuma pru7a se zapadno od Kraljeva,
pa dolinom Ibra, 2arando L Leak do /repe)
(entralne delove Ibarskog sinklinorijuma izgradjuje Ibarska sinklinala kojoj pripada i Ibarski tercijarni
basen) Ibarska sinklinala izgradjena je od serpentinsko!peridotitski stena vulkanogeno L sedimentne
serije, gornjojurski krenjaka, sedimenata gornje krede, tercijarni sedimenata i debele mase
neogeni vulkanita) Ibarska sinklinala je razlomljena rasedima du7 koji su se vrila i kraljuasta
kretanja to je imalo znaajnog uticaja na tektoniku ugljonosni le7ita u basenu)
<6$6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
%tene koje izgradjuju produktivnu seriju progorelikog le7ita su u petrograDskom pogledu sline
medjusobno) 'a osnovu detaljnog terenskog promatranja, kartiranjem jezgra buotina i laboratorijski
ispitivanja odabrani karakteristini uzoraka ustanovljeno je da su to uglavnom laporovito!glinovite
stene sa razliitim sadr7ajem karbonata i glinovite komponente, tako da se pojavljuju svi prelazi od
isti glinaca preko laporaca do isti krenjaka) $ tercijarnoj seriji progorelikog le7ita izdvojeni su
sledei litoloki lanoviH glinci, laporci, krenjaci, peari ,tuDovi i slojevi uglja)
G0i*"i
1linci su predstavljeni peskovitim, laporovitim i ugljevitim glincima) #eskoviti glinci su sitnozrni a
glavni dendritini sastojak je kvarc koji je nepravilnog oblika i ispucao) 4apa7eno je i prisustvo pirita)
Laporoviti glinci su sastavljeni od karbonatno!glinovite materije i ispresecani su 7ilicama kalcita koje
se ukrtaju medjusobno) #eskovite komponente ima vrlo malo i to su uglavnom sitna kvarcna zrna
uglasta ili slabo zaobljena
$gljeviti glinci su sastavljeni od sericitske glinovite materije pro7ete ugljem) %adr7e u neznatnim
koliinama sitna zrna kvarca i neto zaobljenog kalcita)
L!.or"i
#redstavljeni su peskovitim, glinovitim i ugljevitim laporcima)
#eskoviti laporci sadr7e dosta dendritini sastojaka od koji je najei kvarc, dok su dendtritina
zrna kalcita ea i nepravilnog oblika)1linoviti laporci se odlikuju jednorodnom disperznom masom
koja je sastavljena od kalcita, sericita i glinovite materije) #eskovite komponente ima malo)
$gljeviti laporci su jako sitnozrni, i imaju malo dendritrini sastojaka medju kojima se istie kvarc u
jae ili slabije zaobljenim zrnima)
Kre,*3!"i
#redstavljeni su laporovitim krenjacima i iskristalisanim oolitskim krenjacima) Laporoviti krenjaci
su sastavljeni od kriptokristalastog kalcita pomeanog sa glinovitom materijom) Dendritine
komponente ima malo i predstavljena je kvarcom u uglastim Dormama) Iskristalisani oolitski krenjak
ne sadr7i dendritine sastojke izuzev kalcita)
Pe9,!ri
#rema ueu u izgradnji tercijarne serije imaju podredjen znaaj u odnosu na glince i laporce)
"azliitog su zrna i u tom pogledu variraju u irokim granicamaH od krupnozrni do srednje i
sitnozrni) #rema vrsti cementa izdvojeni su glinoviti, laporoviti i tuDozni peari) $ sastav glinoviti
i laporoviti peara ulaze uglavnom vie ili manje zaobljena sitna zrna kvarca, zatim razliiti
Deldspati koji su znatno kaolinisani i listii biotita nepravilnog oblika) (ementna supstanca je najee
laporovita ili glinovita)
/uDozni peari sastoje se od odlomaka Deldspata, amDibola, biotita, cirkona, sDena, zatim od odlomaka
eDuzivni stena i sekundarni minerala) Kvarc je redak i zrna su mu uglavnom uglasta) /uDovi su
andezitskog porekla i sastoje se od odlomaka andezita, plagioklasa, bojeni sastojaka kvarca i
neprovidni minerala) ,dlomci plagioklasa su najzastupljeniji sastojci stena, razliiti veliina i esto
jako ispucali) ,dlomci andezita su brojni i razliiti veliina) Izgradjeni su od Denokristala
plagioklasa i loritisani bojeni sastojaka, a osnovna masa je kriptokristalasta) (ementna supstanca je
izgradjena najveim delom od lorita, sitni ljuspica sericita i reEe od kalcita
%lika 8)-)3) 1eoloki stub le7ita A/adenjeC
$gljonosna serija u A2arandoluC predstavljena je sa ugljenim slojem koji je u delu A%tare jameC
predstavljen sa : eksploatabilni slojeva uglja, a u A%putenom deluC javljaju se etri ugljena sloja od
koji su dva eksploatabilna ugljena sloja, glavni i podinski)
I ugljeni sloj ! razvijen je na najveem prostranstvu ugljonosnog dela 2arandolskog basena, a u
stratigraDskom stubu to je najvilji sloj) $ I%putenom blokuA razvijen je na vrlo malom prostranstvu,
a debijina mu se kree od *,F9 L 8,=F m)
,vaj sloj mo7e biti raslojen mrkim laporcem, glincem i ugljevitim kriljcemP debljina ovi proslojaka
se krece od F,-F ! -,9F m odnosno 3,*F m)
Direktnu krovinu I ugljenog sloja ineH ugljevite gline, glinci ili laporci, sitnozrni ili krupnozrni
peari) #odina sloja je izgradjena od sivog, tamnosivog do mrkog laporca ispresecanog (a(,
3

7ilicama, ili od peskoviti glinaca)
II ugljeni sloj ! razvijen je na znatno manjem prostranstvu od I ugljenog sloja i manje je debljine, a u
stratigraDskom stubu nalazi se na *F!3F m od I ugljenog slojaP debljine je od *!-,8F m i znatno manje
je zavaen eksploatacijom)
Krovinske naslage ine ugljevite gline i glinac, odnosno laporac, a podinske laporac, pear ili glinac)
III ugljeni sloj ! razvijen je na veem prostranstvu od II ugljenog sloja nalazi se ispod II sloja na oko
-F m i debljine je *,9F L 3,3F m) Besto je raslojen jalovim proslojcima koji ine laporac ili ugljeviti
kriljac) Krovinske naslage su izgradjene od laporca, mestimino malo ugljevitog ili glinca, a podinske
od crnog glinca ili tamnosivog laporca ispresecanog (a(,
3
zilicama)
I+ ugljeni sloj Lnajvie je rasprostranjen u %putenom bloku i debljine je od - L *F,8F m) $ pojedinin
delovima le7ista III ugljeni sloj direktno nale7e na I+ ugljeni sloj ili su odvojeni vrlo malim
proslojkom jalovine ;u tektonskom bloku - koje je sada u eksploataciji<) Krovinske naslage
izgradjuju glinci, pear, ugljeviti kriljci ill laporci, a podinske tamnosivi i mrki laporci sa (a(,
3
,
7ilicama ill peskoviti glinci) $gljeni slojevi padaju pod uglom od *F!8F) ,snovni strukturni sklop
le7ita A2arandoC je predstavljen jednom sinklinalom, pravca pru7anja sever!severozapad, jug!
jugoistok) $ sputenim delovima ove sinklinale slojevi su sauvani, a u izdignutim erodovani) "asedi
su podelili le7ite na vie blokova razliito denivelisana)
6idrogeoloke karakteristike le7ita 2arando su slo7ene) 'ajveu opasnost za pra7njenje ovi izdani u
rudarske radove predstavljaju rasedne zone) ,va pra7njenja mogu biti opasna, o emu svedoi i prodor
vode koji se dogodio iz raseda "!-, *J>-) godine, sa R S *,*FF lGs i *J>9) godine kada je dotok vode
iznosio -* lGs)
Le4i9(e MT!+e*3eJ u morDolokom pogledu predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od istoka
penje ka zapadu)
$ podruju le7ita A/adenjeC razvijeno je est ugljeni slojeva ;od koji je pet eksploatabilno< sa
razliitim debljinama) I i II ugljeni sloj su Dormirani neposredno ispod povrine terena ;od 8,8 do -F
m<) %rednja debljina I ugljenog sloja je 8,8F m , II ugljenog sloja -,F3 m, III ugljenog sloja *,J9 m , I+
ugljenog sloja *,JF i + ugljenog sloja -,9* m) Medjuslojeve izgradjuju peari, laporci, retko
laporoviti krenjaci i peskoviti glinci) Debljina ti medjuslojeva kree se od 9!8Fm, oni su omogeni i
retko sadr7e jalove proslojke ;gline i laporovite peare<)
,snovna struktura le7ita ukazuje na sinklinalan polo7aj ugljeni slojeva sa pravcem pru7anja
severozapad!jugoistok) Le7ite se odlikuje slo7enom tektonikom, sa nizom raseda koji le7ite dele na
vie blokva)
Do sada izvedeni rudarski radovi pokazali su male prilive u jamske prostorije, reda veliine F,8!F,9
lGsek)
Le4i9(e MPro2ore0i"!J predstavlja blago zatalasanu udolinu koja se od zapada lagano penje ka istoku)
"ekom "aduom je odvojeno od le7ita I/adenjeC i nekad je predstavljalo jedinstveni ugljonosni
basen zajedno sa ostalim le7itima) Le7ite se nalazi na maloj dubini, oko :F m)$gljonosni orizont je
predstavljen sa dva ugljena sloja koji imaju skoro isto prostorno razvie na prostoru celog le7ita)
6 789:;<= >9?:- :; >@;A<:; A;B9:=<; 5C22 D, E@?F=<7 ?F?8 >9?:G H=<; 89=<I=C G J?A=<7 9GJ?@I= = 89=<I=, $FG:
>9?: >; <G9GK= ?A J?F@L=<; <G A7B=<= ?A 4C.4 A? 52C-2 D,
66 789:;<= >9?: M >; <G9GK= <G @G>N?:G<:7 ?A /C12 A? 3C+2 D ?A 6 789:;<?8 >9?:G= >@;A<:; A;B9:=<; :; 4C11
D, O;J?>@;A<7 P@?F=<7 ?F?8 >9?:G J@;A>NGF9:G:7 9GJ?@I=C J;LHG@= = 89=<I=,
QB?8 DG9; A7B=<; 9;R=LNG 7N=IG: @7JN7@<; = J9=PGN=F<; N;PN?<=P; <=>7 =K@GR;<=,
S0ik! <6$6<-Geo0o9ki ('7 0e4i9(! MPro2ore0i"!J
<6$6=6 S(r'k('r*o - (ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
4bog male dubine, u le7itu I#rogorelicaA uticaji plikativne i rupturne tektonike nisu izra7eni to je
dokazano izvoEenjem istra7ni radova odn)povrinskim jamskim buenjem)$ procesu geneze le7ita
sedimentacija se odvijala u relativno mirnoj sredini )Dokaz ovome je mala dubina lezita, oko :Fm
kao i zaleganje ugljeni slojeva neposredno ispod povrine terena, na 9,39m do I ugljenog sloja na
buotini & L *3G>=)
Le7ite I#rogorelicaA ine dva ugljena sloja koja imaju strukturu blage sinklinale) #ru7anje ugljeni
slojeva je severoistok!jugozapad sa padom prema zapadu i uglovima zaleganja do *F T)
"azlike izmedju tadenjskog i progorelikog le7ita su evidentne kako u strukturnom, tako i u
tektonskom i ostalim ispitivanim karakteristikama bez obzira na injenicu da su ova dva le7ita Diziki
odvojena usecanjem toka reke "adue),vo navodi na zakljuak da su uslovi sedimentacije u ova dva
le7ita bili razliiti)
<6$6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ik 0e4i9(!
6idrogeoloka ispitivanja le7ita I#rogorelicaA vrio je I1eozavodA L &eograd *J>:) godine, a
rezultati ispitivanja dati su u knjizi 6idrogeoloka ispitivanja ovodnjenosti basena I/adenje!
#rogorelicaA jamska eksploatacija)
Ispitivano podruje I#rogorelicaA ne obiluje vodnim pojavama ;izvorima, pitevima, kopanim
bunarima< kao ni povrinskim tokovima) "eka "adua protie na ipsometrijski najni7oj taki ovog
le7ita) Ipak idrogeoloki miocenski basen treba smatrati relativno slo7enim) 'a njegovu
idrogeoloku slo7enost utiu geomorDoloke karakteristike, slab vegetativni pokriva i na kraju
istra7no geoloki radovi koji su poremetili prirodne uslove Diltracije stenski masa)
'a podruju le7ita izdvojeni su sledei tipovi izdaniH
! 4bijeni tip izdani ;Dormiran u toku reke "adue< i koji nemaju uticaja na le7ite)
! #ukotinski tip izdani ;izdvojeni su u okviru andezita<, a u samom miocenskom basenu
ovaj tip izdani ineH peari, tuDozni peari kao i andezitske bree)
Izvori u ovim sedimentima su retki, javljaju se obino pitevine, manjeg obima)
$ okviru samog le7ita izdvojen je uslovno bezbodni teren) /o su stene slabi i skoro neznatni
Diltracioni karakteristika, izgradjene od glina, glinaca, peskovitog glinca, laporca, ugljevite gline i
uglja) ,ve stene u uslovima pojaane Diltracije du7 raseda i pukotina se ponaaju kao vodopropusne
stene)
<6$6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike
Le7ite I#rogorelicaA pripada grupi plitki le7ita jer zale7e neposredno ispod povrine terena, sa
maksimalnom dubinom do najdubljeg sloja do :Fm) $gljeni slojevi su meEusobno raslojeni slojem
laporca debljine -!=m)$galj se nalazi u sklopu ugljevite gline to mu u mnogome pogorava Diziko
meanike karakteristike)
'eposrednu krovinu uglja ine najveim delom peari , neispitane poroznosti, a podinu ine gline!
glinci dok u pojedinim delovima le7ita podina je andezit o ijim in7injersko geolokim osobinama se
u ovom trenutku se nita vie ne mo7e rei dok se ne izvre ispitivanja)
?iziko!meanike osobine uglja su radjene na ukupno *F uzoraka sa buotinaH :G>:P=G>:P*3G>= i to
uzoraka pratei stena , a ispitivane su sledee osobineH zapreminska masa ;U <, vrstoa pri pritisku ;
c
<, vrstoa pri istezanju ;
i
<, koezija ; c < i ugao unutranjeg trenja ;

<, brzina prostiranja

elastini talasa ;+
p
<, modul elastinosti i koeDicijenat #oissona ;V<)
#rema rezultatima Diziko!meaniki ispitivanja osobina uglja uradjena je tabela klasiDikacija radne
sredine prema vrstoi)
T!7e0! <6$6&6 K0!iHik!"i3! r!+*e re+i*e .re-! ,vr(oi# .o Pro(oG!ko*ov'
K!(e2ori3! (e*e Fvr(o! (e*e N!)iv (e*e KoeHi"i3e*(
,vr(oe
U2!o
'*'(r!9*3e2
(re*3!
W /ekui #ovrinski
pokriva;glinua<
F,3 9=
o
-8X
+Ia Meka #ear *,3=!*,>> :F
o
9F X! :8
o
-8X
I+ $mereno vrsta Laporac!lapor)
krenjak
9,9=!:,>= :9
o
8FX L :=
o
99X
+IIa +rlo mek (rni glinac
ugljevit
F,> -8
o
F>X
2edan od veoma znaajni parametara za tumaenje in7enjersko!geoloki karakteristika le7ita je
koeDicijent vrstoe po #rotoEakonovu ;< ) #rema #rotoEakonovu koeDicijenat vrstoe je parametar
koji se odredjuje na osnovu podataka o jednoosnoj pritisnoj rstoi odreEenoj na uzorcima stenskog
materijala) Izvorni obrazac je S
*FF
p
R
gde je "
p
jednoosna pritisna vrstoa odredjena na pravilnim
malim uzorcima)
$ in7enjersko!geolokom smislu postoji poveana mogunost kli7enja ugljene mase du7
predisponirani ravni, slojnica glinovito!ugljeviti masa)
<6$6>6 S.e"iHi,*e k!r!k(eri(ike
/i)i,ko--eB!*i,ke oo7i*e '203! i .r!(eiB (e*!
Ispitivanje Diziko L meaniki osobina uglja i pratei stena vrio je "udarski institut L 4emun a
rezultati ispitivanja su dati,A u tabeli 8)-)-)
T!7e0! <6$6$6 T!7e0! re)'0(!(! Hi)i,ko -eB!*i,kiB i.i(iv!*3!
UZORAK N
2E"-
:
O
D!NE"-
$
O
D!NE"-
$
"
D!NE"-
$
P
C Q D
E
D!NE"-
$
v
K-Ee"6
R
#"!:G>:
F)FF!8)FF
-)*F 3>):* -)J= :)*J 9=O-8Y J9):-F -)9* F)3*
8)FF!38)>F -)-3 *>=)>* >)3: *J)J> :FO9FY *8F)9-9 3)*> F)39
38)>F!
3:)-F
-)*F -9)*3 *)F8 3)*F :9O9-Y :8)3*F -)*: F)8*
8*)3F!
88)*F
-)9* :>8)J ->)=> >8)J- :9O8FY ->:):-F 8)=3 F)3>
8=)*F!
9*)=F
-)*: =J)>8 -J)*8 --)9- -8OF>Y *9*)3FF 3)-9 F)3:
#')=G>:
*F)-F!
*F)8F
-)-: *>>)-F >)=9 -8)3: :8O-8Y **F)3*F -)8F F)3F
*J)-F!
*J)8F
-)3F 3F3):F 9)93 -:)39 =8O--Y *:F)>FF 3)*9 F)3*
89)-F!
89)8F
-)8J 99=):F *J)8F :3)=J :=O99Y -=*)8FF 8)=9 F)3:
#")*3G>=
9)F!9)3F
-)9J :>8)=F 3-)*3 >>)JJ :8O*=Y 3*F)98F 8)>F F)3=
*J)F!*J)9F -)93 J=)F3 9)>9 *8)F3 :FO99Y *=9)8FF 3)*F F)3F
A2reiv*o( -i*er!0*e i '203e*e .r!9i*e
Ispitivanje agresivnosti mineralne i ugljene praine vrio je "udarski institut L 4emun *J>>) godine u
sklopu 5labrata o potencijalnoj opasnosti od agresivne praine za le7ite uglja I/adenjeA i
I#rogorelicaA)
'a osnovu sadr7aja slobodnog kristalnog %i,
-
u uglju i prateim stenama pojedinano i skupa u
le7itu dobijene su vrednosti konimetriske i gravimetriske maksimalno dozvoljene koncentracije) ,ve
vrednosti prikazane su u tabeli 8)-)3)
T!7e0! <6$6:6 Do)vo03e*e ko*"e*(r!"i3e .r!9i*e
OZNAKA UZORAKA S SiO
$
M6 D6 K6
-2E-
:
FE"-
:
#ovrinski pokriva *3,J F,: 9**
#ear sa proslojkom gline *=,3 F,9 8*8
%iva glina sa prosl)peara --,3 F,8 398
Laporac -,> -,* *)-9F
$gljeviti glinac 3F,= F,3 -=F
I i II sloj *F,J F,> :F>
#rosen za kop *3,J F,: 9**
'a osnovu izvreni ispitivanja mo7e se zakljuiti za povrinski kop le7ita I#rogorelicaAH
! #raine je agresivno opasna
! %rednji sadr7aj slobodnog %i,
-
iznosi *3,J Q
! %rednji sadr7aj slobodnog %i,
-
za sve pratee stene iznosi *=,8 Q)
$ pojedinim slojevima kopa u celini maksimalno dozvoljene koncentrtacije lebdee praine iznosi
- Z! ko. ' "e0i*i8
! 1ravimetrijski F,: mgGm
3
! Konimetrijski 9** BGcm
3
- Proe,*o )! .r!(ee (e*e
! 1ravimetrijski F,9 mgGm
3
! Konimetrijski 8*3 BGcm
3
'a osnovu datog mo7e se zakljuiti da je le7ite I#rogorelicaA predvidjeno za povrinsku
eksploataciju potencijalno opasno od agresivne mineralne praine)
2343 56789:6 ;<=>8?@ <A5B@ C;6DE@FG
234H13 IJKLM NOPONLMPQRLQNM JSTPUVWO
S;>GF>P?-M?@GF>P= 789:;<= BG>;< <G9GK= >; 7 KGJGA<=D A;9?F=DG =>N?H<; S@B=:; = 7 8;?8@GT>P?D
>D=>97 BG>;< >; J@?>N=@; ?A >;9G )=J?F=IG = %G<:;FGI <G >;F;@7 A? U=>N?B@?A=I; = SD?9:=<IG <G :787,
VP7J<G A7R=<G BG>;<G =K<?>= 54 PD G L=@=<G ?P? - PD, S;A=LN; BG>;<G :; 7 S;>GF=I= G GAD=<=>N@GN=F<=
I;<NG@ ?F; ?B9G>N= :; W;>J?N?FGI,
%@78?D <?@DG9<?8 P?9?>;PG S;>GF=IG-MG@P?FGI F;K7:; >; >G 89GF<?D R;9;K<=HP?D J@78?D X;?8@GA-
O=L = G>TG9N<=D J7N;D S;>GF=IG-S;<:>P= S7A<=P-Y7J@=:G = J7N;D S;>GF=IG-W;>J?N?FGI-SF=9G:<GI-
MG@P?FGI F;K7:; >; <G G7N?J7N X;?8@GA-O=L ZS9=PG 5,.,/,[,
(P>J9?GNGI=:G 789:G 7 >P9?J7 BG>;<G ?AF=:G >; <G J@?>N?@7 P?:= ?B7\FGNG >9;A;]G 9;R=LNG^
!
SN@D?>N;<
!
_;9?FGI
!
S;<:>P= @7A<=P
!
SGF<G S;PG - 6* B9?P
);R=LNG SN@D?>N;< = _;9?FGI ?B7\FGNG:7 >;F;@<= A;? S;>GF>P?-M?@GF>P?8 789:?<?><?8 BG>;<GC G
<G9GK; >; <G :78?KGJGA<=D JGA=<GDG X;9:G<=I;, );R=LN; `S;<:>P= @7A<=P ?B7\FGNG :7R<= A;? BG>;<GC G
`SGF<G S;PG - 6* B9?P `I;<N@G9<= A;?, SFG H;N=@= 789:?<?><G 9;R=LNG J?NP?J=DG ZSN@D?>N;<>P=C _;9?FGHP=C
X7HG@>P=C S;F;@<= = _7R<=[ J?F;KG<= >7 >G >;JG@GI=:?D P?:G >; <G9GK= 7 S;>GF=I=,
2343X3 DSPYSZSKNS([QTPSZSKNM NOPONLMPQRLQNM
V N;PN?<>P?D J?89;A7 N;@;< S;>GF>P?-M?@GF>P?8 789:;<?8 BG>;<G F@9? :; P?DJ9=P?FG< = J?@;A
:;A<?>NGF<; 8;?9?LP; 8@Ga;,
OG ?F?D N;@;<7 D?R;D? =KAF?:=N= N@= N;PN?<>P; = D?@T?9?LP; :;A=<=I; = N?^
!
=>N?H<= P@;H<:GHP= J?:G> E7HG:G
!
J?:G> I@F;<=\ J;LHG@G
!
KGJGA<= P@;H<:GHP= J?:G>- SGFG<=HP= P@;H<:GP
%?:G> SGFG<=HP?8 P@;H<:GPG I;9?D A7R=<?D <G8<7N :; PG _Q = __Q = N?<; J@;DG M?@GF>P?: A?9=<=, OG
I;9?: A7R=<= <GF7H;< :; J@;P? I@F;<=\ J;LHG@G H=:= >9?:;F= =DG:7 <G8=B J@;DG _Q, OG P?<NGPN7 >G
I@F;<=D J;LHG@=DG = 7 B9=K=<= P@;H<:GPG >7 F@9? J?9?D9:;<=C >G 789GHG<?D J?F@L=<?DC A7R I;9?8
P?<NGPNG P@;H<:GPG = I@F;<=\ J;LHG@G,
%?:G> I@F;<=\ J;LHG@G <G ?F?D N;@;<7 ?AFG:G =>N?H<= ?A KGJGA<?8 P@;H<:GHP?8 J?:G>G, OG ?><?F7
N;@;<>P=\ = @7AG@>P=\ @GA?FG PG? = A7B=<>P?8 B7L;<:G 7?HGFG:7 ?A<?>= =KD;a7 I@F;<=\ J;LHG@GC
D=?I;<GC P@;H<:GPG = ;@7JN=FG,
SDGN@G >; AG >7 I@F;<= J;LHG@= <GF7H;<= J@;P? >9GNP?F?A<?8 D=?I;<GC ;@7JN=FG = P@;H<:GPG,
%? M,)7P?F=]7 J@; NG9?R;<:G 789:;F=N; >;@=:; I@F;<= J;LHG@= >7 <GF7H;<= >G KGJGAG J@;P? P@;H<:GPG
E7HG:G G J?>9; <GF9GH;<:G ZJ=@=<;:>P; TGK;[ A?L9? A? >NFG@G<:G N;@I=:G@<=\ BG>;<G, 6>N@GR<G B7L;<:G =
@7AG@>P= @GA?F= 7 >F=D @7A<=I=DG J?PGKG9= >7 AG :; JG9;?@;9:;T J?A=<; =K@Ga;< ?A P@;H<:GPG = ;@7JN=FG,
%? _,%;N@?F=]7 7 =>N?H<?: S@B=:= J?>9; F;9=P=\ =KA=KG<:G = <GF9GH;<:G 7 J?>NLG@=:GLP?: TGK= <G>NG:; 7
J?:;A=<=D K?<GDG @GA=:G9<? @GK9GDG<:; = >NFG@G<:; ?9=8?I;<>P=\ BG>;<G,
FZQNO 234313 FOS\PO]OW^O NOPLO SNSZQ^M PUT^QNO C;M_\ORG
%?H;NP?D D=?I;<G J?H=<:; K<GHG:<G ?@?8;<G TGKG 7 P?:?: >; J?<?F? F@L= 7B=@G<:; = =KA=KG<:;C
@G>P=AG<:;C <G:G\=FG<:; >NG@=:=\ T?@DGI=:G J@;P? >9GNP?F?A<=\ >;A=D;<GNGC G<A;<K=NG, $A >@;A=<;
>G@DGNG F@L; >; K<GHG:<; ;J=@?8;<;N>PG =KF=:G<:G J@G];<G @G>;AG<:;D P?:G N@G:7 >F; A? P@G:G J9=?I;<G,
$FGP? A78?N@G:<= = ><GR<= J?P@;N= ?K<GH;<= 7B=@G<:;DC <GF9GH;<:;DC @G>;AG<:;DC ;J=@?8;<;N>P=D
=KF=:G<:;DC P?:= <=>7 J@;>NG9= <= J?>9; J9=?I;<GC 7N=IG9= >7 <G ?JLN7 8;?N;PN?<>P7 >N@7PN7@7 N;@;<GC = <G
>N@7PN7@7 = =K89;A >N;<G 7 J@F?D @;A7 P@;H<:GPG, X@?:<; J7P?N=<; C @G>;A= = A@78= D?@T?9?LP= ?B9=I=C PG?
J?>9;A=IG J?D;<7N=\ J?P@;NGC J@;>;IG:7 P@;H<:GHP; DG>; >F; A? J?A=<; P?DB=<?FG<; >G A@78=D
J7P?N=<GDG 7 J@F?D @;A7 >G A=:G>N@GDGDG,$<; J@;A>NGF9:G:7 87>N7 D@;R7 P?:G ?D?87]GFG
@GK<?F@><7 I=@P79GI=:7 J?AK;D<=\ P@GLP=\ F?AG LN? :; <G:B=N<=:= 7>9?F KG A;9?FG<:; P@GLP?8 J@?I;>G 7
J?F@L=<>P=D = A7B=<>P=D A;9?F=DG P@;H<:GHP; DG>;, QG ?FG: N;@;< PG? = KG 789:;<; BG>;<; C K<GHG:<=
>7 8@GF=NGI=?<=C 7KA7R<= = J?J@;H<= @GK9?D, $F= @G>;A= J@GFIG 6-_ PG? = S6-_Q >P?@? F;@N=PG9<?8 <G8=BG ?A
-2-32b P?<>NGN?FG<= >7 <G J?F@L=<= = 7 :GDGDG >F=\ @7A<=PG S;DBG>G,
6KD;a7 X;9:G<=I; = X@;K?F=I; P@?K I;<N@G9<= A;? N;@;<G J@?N=H7 @;P; S;>GFG CS7FG:GC S;>GF=IG =
O;P7A?FG Z?A =>N?PG PG KGJGA7[ P@?K 7KG<; = A7B?P; PG<:?<;C P?:= >7 <G:FGR<=:= ?B:;PN= <G L=@;D
J?A@7H:7 =>N@GR<?8 J@?>N?@G S;>GF>P?-M?@GF>P?8 789:;<?8 BG>;<G, V >;97 WF?@=LN7 @;PG S;>GFG >G
9;F; >N@G<; J@=DG @;P7 S;>GF=I7, S7FG:G >; 79=FG 7 @;P7 S;>GF7 7 A?<:;D N?P7, S;PG O;P7A?FG P?A
F?A?JGAG %@>PG9? J?<=@; = =KF=@; 7 S=>;FI7, W@;<GR<G D@;RG ?F=\ F?A?N?P?FG :; N=J=H<? A;<A@=N=H<G 7
>P9GA7 >G \?D?8;<?L]7 J?F@L=<; @;9:;TG = <:;8?F; 8;?9?LP; J?A9?8;, V <;J?>@;A<?: B9=K=<= ?NF?@G
:GD; _;9?FGI = SN@D?>N;< J@?N=H; @;PG S;>GFG G :GDG S;<:>P= S7A<=P = SGF<G S;PGC @;PG S;>GF=IG,
%@;P? ;P>J9?GNGI=?<?8 J?A@7H:G :GD; S, ;<:>P= S7A<=P J@?N=H; @;PG SGFG<=IG, S;>GFG >; 79=FG 7 *;9=P7
M?@GF7 P?A SF=9G:<IG, SF; ?F; @;P; 7 P=L<=D J;@=?A=DG 7F;]GFG:7 >F?:; N?P?F; = 8@GF=N=@G:7 PG *;9=P?:
M?@GF=, *?AG =K :GDG S;>GF>P?-M?@GF>P?8 789:;<?8 BG>;<G >; =>J7LNG 7 F?A?N?P?F; = N?^ F?AG =K
:GDG SGF<G S;PGC = :GD; S;<:>P= S7A<=P >; =>J7LNG 7 S;>GF=I7C G =K :GDG SN@D?>N;< = _;9?FGI 7 *?A<= 7
@;P7 S;>GF7 A?P >; A;? :GD>P; F?A; =K :GD; S;<:>P= S7A<=P =>J7LNG 7 SGFG<=HP= J?N?P,
234343 AMSZSKNO `POaO KQPM` JSTPUVWO
';@;< J?A@7H:G S;>GF>P?-M?@GF>P?8 789:;<?8 BG>;<G =K8@Ga;< :; ?A >;A=D;<N<=\C D;NGD?@T<=\ =
DG8DGN>P=\ >N;<GC P?:; >7 JG9?K?:>P;C D;K?K?:>P;C N;@I=:G@<; = PFG@NG@<; >NG@?>N=,
DMLO_SPY^M RLM^M C PG? <G:>NG@=:; J@;A>NGF9:;<; >7 N=9=N=DG G@8=9?L=>N=DG 7 P?:=DG =DG J@?>9?:GPG =
>?H=FG PFG@I<=\ J;LHG@G P?<89?D;@GNGC PFG@I=NG = D;@D;@=>G<=\ P@;H<:GPG = 8<?:>;FG J@=JGAG:7 >=97@7 =
A;F?<7-JG9?K?=P7,
FMPQWO NPQRLOZ^Q[ KNPQZWObO =K8@Ga7:7 =>N?H<= = I;<N@G9<= A;? N;@;<G ?A *;9=P; N@;>N; = X;9:G<=I; = _GF?@=LNG
<G :787, 6KAG<I= ?F=\ LP@=9:GIG ?A =>N?PG PG KGJGA7 :GF9:G:7 >; 7 FG9?F=DG X7>?F=N; S;HP; <G X;9:G<=I=
P?A *, *@;9G KGN=D P?A F@;9G *@;9>P= F@\ 7 '@?89GD BG@=, $F= LP@=9:I= <=>7 P?<>NGN?FG<= 7 7R;D J?A@7H:7
@7A<=PG S;DBG> PGP? <G J?F@L=<= NGP? = 7 :GDGDG @7A<=PG,
FMTQ_M^L^M RLM^M KG\FGNG:7 <G:F;]7 J?F@L=<7 N;@;<G -+C1 c J@;A>NGF9:G<; >7 789GF<?D P@;H<:GI=DGC
A?9?D=N=H<=D P@;H<:GI=DGC I@F;<=D J;LHG@=DG = L9:7<P?F=N=D-?97F=:GDGC @GK<; >NG@?>N=J?9?K?:>P;C
D;K?K?:>P; = PFG@NG@<;,
?PMV^WOVNM _ORM :GF9:G:7 >; 7 >;F;@<?DC >@;A<:;D = :7R<?D A;97 N;@;<G = N?^ X;9:G<=IGC *,X7PFGC
$@9?F=IGC _;9?FGHP; F@NGH;C J?N?D W?B@G F?AGC '@?89GD BG@G = A@,
$F= P@;H<:GI= J@=JGAG:7 _7@= = E@;A=, MG<:; JG@N=:; P@;H<:GPG >7 7 A?9=<= S;>GF=I; <=KF?A<? ?A <G>;9:G
S;>GF=I;C PG? = P?A S;<:>P?8 S7A<=PG, $F= P@;H<:GI= J@=JGAG:7 @GFG<=HP=D P@;H<:GI=DG `:79=:>P;
>NG@?>N=, E@;H<:GI= >7 BG<P?F=N= C >9?:;F=N= A? DG>=F<=C :GP? PG@>N=T=P?FG<= >G LP@GJG<=D J7P?N=<GDGC
F@NGHGDG = J;]=<GDG = J?<?@=DG->9?R;<; = J7P?N=<>P; J?@?K<?>N= = 89GF<= >J@?F?A<=I= = GPN=F;@=
J?AK;D<; F?A;, $F= P@;H<:GI= :GF9:G:7 >; 7 A7B9:=D A;9?F=DG N;@;<G @7A<=PG `S;DBG>GC ?NP@=F;<= >7
@7AG@>P=D @GA?F=DG = =>N@GR<=D B7L;<:=DG 7 >F=D :GDGDG = H=<; J?A=<7 J@?A7PN=F<?: D=?I;<>P?:
>;@=:=,
cPdM^Q JMKVOPQ =K8@Ga7:7 KGJGA<= A;? N;@;<G ?A S9GAG:; <G >;F;@7 J@;P? SN;<:;FIGC d?@<:GPGC
S;<:>P?8 S7A<=PGC '?J?9<=I; = S=>;FIG, %;LHG@= >7 J9?HG>N= >9?:;F=N= A? BG<P?F=N=C >NG9<? =>J7IG9= G <G
J?F@L=<= :GH; @G>JGA<7N=, SG PG@B?<N<=D = >=9=I=:>P=D I;D;<N=DG <;P; JG@N=:; >7 >9GB=:; F;KG<; 89=<?D,
%;LHG@= >7 J;@D>P; >NG@?>N= ,
DQSbM^RNQ RMTQ_M^LQ J@;A>NGF9:;<= >7 J;>P?F=DGC 89=<GDGC 789:;F=N=D 89=<GDGC 789:;DC 9GJ?@I=DGC = N?
:; J@?A7PN=F<G 789:;<G >;@=:G 7 >F=D :GDGDG S;DBG>G, _GF9:G >; 7 J?A@7H:7 SN@D?>N;<GC _;9?FIGC
MGPF=LNGC SGF<; S;P; = S;<:>P?8 S7A<=PG = 7P9:;LN;<; =KD;a7 P@;H<:GPG = I@F;<=\ J;LHG@G, $F;
>;A=D;<N<; DG>; KG\FGNG:7 DG<:7 J?F@L=<7 <G N;@;<7C F@9? >7 @G>J@?>N@G<:;<; 7 A7B9:=D A;9?F=DG
N;@;<GC :;@ >7 =>N@GR<=D B7L?N=<GDG = @7AG@>P=D @GA?F=DG P?<>NGN?FG<= = <G A7B=<GDG ?A +22-.42 D =
N? :; =>J?A I@F;<=\ J;LHG@G,
?S^`ZS_MPOLQ >7 DG9?8 J@?>N?@G = :GF9:G:7 >; = =K8@Ga7:7 B@A? e79G = N;@;<G MGPF=LN; = f=A=9:;, '? >7
F;KG<; A? >9GB? F;KG<; >N;<; 789GF<?D PG@B?<GN<;C FG97N=IGDG @GK<; P@7J<?];C 789GF<?D ?A
P@;H<:GPGC @;a; J;LHG@G = LP@=9:GIG,
?dOPLOP^Q RMTQ_M^LQ e J9=?I;<G >7 <G:DG<:;8 J@?>N@G<>NFG KG\FGNG:7 F@9? DG97 J?F@L=<7 ?P? 4-3 PD+
N;@;<G J@;A>NGF9:;<= >7 B=8@?DC A@?B=<?DC :G9?F=<?D = J;>P?F=DG = L9:7<P?F=DG M G97F=:G<G,
EQ`OP e :; NG9?R;< <G =KF?@=LN=DG F;]=\ =KF?@G = F@;9G PG? LN? >7 *;9=P? = MG9? *@;9? P?A *@;9>P?8 F@\GC
F@;9? =>J?A $>?:GPG F@;9? =>J?A d7@<:G@GC *@;9? X=8G@ = <=K A@78=\, OG>9G8; B=8@G P?A <;P=\ F@;9G
A?>N=R7 = J@;P? +2 D A;B9:=<; LN? :; >97HG: P?A *,*@;9G 8A; :; = P@G>G< F?A?JGA, X=8G@ :; L7J9:=PGF :GP?
J?@?KG<C J?:;A=<; JG@N=:; P@N;C 9GP? ?B@GA=F;,
=PS\Q^RNQ _OLMPQWOZ e J?:GF9:7:; >; <G >N@D=D JGA=<GDG X;9:G<=I; = <G PG<:?<>P=D >N@G<GDG S;>GF; =
S;>GF=I;,'? >7 <;KG?B9:;<= 8@7B= A? >=N<= P?DGA= 789GF<?D ?A P@;H<:GPGC @G>N@;>=N= A;B9:=<; = A? 4 D,
@ZUdQWOZ^Q JMRNSdQ Q KZWU^NSdQ :GF9:G:7 >; 7 L=@=D A;9?F=DG @;P; S;>GF;C S;>GF=I; = SGFG<=I; P?A
SN@D?>N;<GC ?A SN;<:;FIG A? WF?@=LNGC A?<:;D N?P7 S;>GF=I; ?A <G>;9:G A? WF?@=LNGC SGFG<=I; ?A
'?J?9?FIG A? *GF=9G, '? >7 789GF<?D KG?B9:;<= FG97NI= \;N;@?8;<?8 >G>NGFG ?A P@;H<:GPG C LP@=9:GIGC
J;LHG@G @GK9=H=N; F;9=H=<;C A?P >7 J;>P?F= P@7J<?K@<= = >=N<?K@<=, W;B9:=<G J;>P?FG = L9:7<GPG :;
@GK9=H=NG LN? KGF=>= ?A <G<?>G @;P;,
DO`_OLRNM RLM^M e QG\FGNG:7 J?F@L=<7 ?A /5 PD
+
N;@;<G, %@;A>NGF9:;<; >7 G<A;K=N=DGC AGI=N=DGC
J9G8=?8@G<=N=DGC 8GB@?A=:GBGK=DG = PFG@I=N=DGC JG9?K?:>P;C D;K?K?:>P; = N;@I=:G@<; >NG@?>N= = :GF9:G:7 >;
789GF<?D 7 =>N?H<?D A;97 N;@;<G, 6K8@Ga7:7 JGA=<; *;9=P; '@;>N;C A?9=<7 Q9?N>P; @;P;C d@;B;<
$DG<=>G = _;9?F; E?>;, '? >7 DG>=F<; >N;<; :GH; =>J7IG9;C >G A?>NG >=9=I=:7DG M PFG@IG JG9?K?:>P;
>NG@?>N=, g<A;K=N= = AGI=N= :GF9:G:7 >; PG? J@?B?: 7 I@F;<=D J;LHG@=DGC P@;H<:GI=DG = D=?I;<>P=D
>;A=D;<N=DG <G J?N;K7 ?A SN@D?>N;<GC E?D?@>P?8 J?N?PGC W7B?P?8 J?N?P SGF<; S;P; = >F; A?
8?@<:;8 X=8@G, g<A;K=N= >7 NGP?a; =>N@GR;<= B7L?N=<GDG = @7AG@>P=D @GA?F=DGC ?NP@=F;<= 7 >F=D
:GDGDG @7A<=PG S;DBG> = N? <G A7B=<GDG ?A J@;P? +22-.22 D P?:= H=<; JG9;? @;9:;T- J?A9?87
D=?I;<>P?: >;@=:=,
EG@GPN;@=>N=HG< 8;?9?LP= >N7B J?A@7H:G J@=PGKG< :; <G >9=I= 5,.,+, G 8;?9?LPG PG@NG <G >9=I= 5,.,.,
234323 AMSZSKNM NOPONLMPQRLQNM ZMfQKLO
);R=LN; 789:G `SN@D?>N;< =DG >=<P9=<G9<= ?B9=P H=:G >; P@=9G L=@; J@;DG :78?KGJGA7, $>G >=<P9=<G9; J@7RG
>; ?A =>N?PG = N?<; J@;DG KGJGA7 J?A 789?D ?A /2-+2b, h;9? J?A@7H:; 9;R=LNG >; <G9GK= 7 H;?<?D A;97
NKF SNG<:>P?-E7HG:>P; <GF9GP;, %;@D>P= I@F;<= J;LHG@= 7 8@Ga= N;@;<G =DG:7 A?D=<G<N<? 7H;L]; =
<GF7H;<= >7 J@;P? 789:?<?><; D=?I;<>P; >;@=:; = D;K?K?:>P?8 P@;H<:GPG,SG KGJGAG >7 KGJ9GF9:;<=
:;K;@>P=D >;A=D;<N=DG D=?J9=?I;<G G J@;DG >;F;@?=>N?P7 ?AF?:;<= S;>GF>P=D @G>;A?D ?A =>N?H<?8
P@;H<:GHP?8 J?:G>G, E@;H<:GI= H=<; ?B?A = <G:F;]=D A;9?D J?A9?87 J@?A7PN=F<?: >;@=:= KG:;A<? >G
G<A;<K=N=DG J@;A>NGF9:G:7 JG9;?@;9:;T BG>;<G ,
V 9;R=LN7 `SN@D?>N;< @GKF=:;< :; :;AG< 789:;<= >9?: >9?R;<; 8@Ga;C P?:= :; 7 >;F;@?=>N?H<?D A;97 9;R=LNG
@G>9?:;< 7 N@= A;9GC G 7 I;<N@G9<?DC =>N?H<?D = KGJGA<?D A;97 9;R=LNG 7 AFG A;9G, 6>N@GR=FG<:=DG :;
7>NG<?F9:;< J?>N;J;< J@;9GK J?A=<>P=\ J;LHG@G 7 789:;<= >9?: >G 7P9?JI=DG 789:G 7 8?@<:=D A;9?F=DG
J?A=<>P=\ J;LHG@G, VP7J<G A;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G 7 9;R=LN7 `SN@D?>N;< FG@=@G ?A 2C4 A? +4C. DC
J@?>;H<? -C.. D, W;B9:=<G 789:G =K<?>= J@?>;H<? 4C3- D, _G9?F= >;A=D;<N= 7 >9?:7 =K8@Ga;<= >7 ?A
9GJ?@?F=N=\ = 789:;F=N=\ 89=<GC 9GJ@GIGC 89=<?F=N=\ J;LHG@G = J;LHG@G, E?NG P@?F=<; 789:;<?8 >9?:G FG@=@G ?A
- /2C+ D A? +/.C1 DC G P?NG J?A=<; ?A - /-C0 D A? +/+C0 D,
%?F9GN<= A;? 789:;<?8 >9?:G >GH7FG< :; 7 >;F;@?=>N?H<?D A;97 9;R=LNGC A?P :; 7 A@78=D A;9?F=DG
J?NJ7<? 7<=LN;< J@=9=P?D <GF9GH;<:G I@F;<=\ J;@D>P=\ J;LHG@G, %?F9GN<= >;A=D;<N= 789:;<?8 >9?:G
9;R=LNG `SN@D?>N;< J@;A>NGF9:;<= >7 B;9=HG>N?>=F=D 89=<?F=N=D 9GJ@I=DGC 89=<GDG = 89=<?F=N=D
>=F?K;9;<=D J;LHG@=DG, %?LN? :; J@;P? 789:;<?8 >9?:G <GF7H;< I@F;<= J;@D>P= J;LHG@C N? :; J?F9GN<G
>;@=:G >;A=D;<GNG J?NJ7<? =9= A;9=D=H<? @GK<;NG,
ijk lmnopqm rmlksitr uik o povi kuklowi oxyvizmwk {m k| }qmwi vixlo~oqky loqklkpuky
}i}qisi, ykwk}wi joktmw}ui }mvo{i umpqmwi {m oxjmz uvm|wo uvm~iui o |itoqiC uk{o
~owm ilmkvmmC o tvsmwo mp~ivi mvjiC uk{o }C |mlojo~wk vixivi{o ksliq ymwky
}lk{iC wis~mwo vmuk o , viw}yvm}oswk vmuk mvj}uo mp~iviC uk{o vm|}qisi{
uvksow ymwky }lk{i lmnm }m|ojmwqo usivqivi,
FZQNO 2343X3 AMSZSKNQ RLU\ ;MROdRNS _SPOdRNS` \ORM^O
);R=LN; =DG J?9=8?<G9G< ?B9=P = KG\FGNG J?F@L=<7 ?A /C+51 PD
+
,
V 9;R=LN7 :; @GKF=:;< :;AG< 789:;<= >9?: >9?R;<; 8@Ga; P?:= :; =K@GK=N? J?@;D;];< @G>;A=DG 8@GF=NGI=?<?8
N=JG, W;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G 7 9;R=LN7 `_;9?FGI FG@=@G ?A 2C23 D A? +4C12 DC >@;A<:G A;B9:=<G 5C.3 DC
G A;B9:=<G H=>N?8 789:G FG@=@G ?A 2C23 A? 3C42 DC >@;A<:G A;B9:=<G /C20 D, V8G9: =K 9;R=LNG J@=JGAG 8@7J=
J?97>:G:<=\ D@P=\ 789:;FGC F=>?P?8 >GA@RG:G \7D=<=NGC @;9GN=F<? F=>?P?8 >GA@RG:G 9=JN=<=NG = <=>P?8
>GA@RG:G =<;@N=<=NG,
);R=LN; `SGF<G S;PG -6* B9?P! 7 >GAGL<:=D J@?@GH7<>P=D P?<N7@GDG 789:;<?8 >9?:GC KG\FGNG J?F@L=<7
?A 452,20+ D
+
, 'G J?F@L=<G :; <;J@GF=9<?8 ?B9=PG >G A7R?D ?>?D ?P? 002 D 7 J@GFI7 6 - Q = P@G]?D
?>?D 042 D 7 J@GFI7 S - _,
V 9;R=LN7 `SGF<G S;PG!-6* B9?P 7 ?PF=@7 789:?<?><?8 \?@=K?<NG <G9GK= >; >9?: PFG9=N;N<?8 789:G >9?R;<;
>N@7PN7@; @G>9?:;< 7 AFG ?8@G<PG, M;a7>9?:<G :G9?F=<G :; J@;A>NGF9:;<G 789:;F=N?D 89=<?D A;B9:=<; ?A
2C+ A? 5C- D = 89=<?F=N=D J;LHG@?D A;B9:=<; ?A 2C. A? +C/ D, V J?:;A=<=D A;9?F=DG 9;R=LNGC ?F=
J@?>9?:I= J?NJ7<? =K?>NG:7 JG >; 789:;<= >9?: :GF9:G PG? :;AG< P?DJGPNG< >9?: B;K J@?>9?:GPG,
W;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G P@;]; >; 7 8@G<=IGDG ?A /3C/2 A? +C+2 DC ?A H;8G >; A;B9:=<G H=>N?8 789:G :;
?A /+C24 A? 2C4 DC A?P >@;A<:G A;B9:=<G H=>N?8 789:G =K<?>= 5C45 D, V89:;<= >9?: =DG J@7RG<:;C
8;<;@G9<? 89;AG<?C =>N?P - KGJGA >G JGA?D ?A /+-/4 J@;DG >;F;@7,
4.3.3. Geoloka karta okoline Resavica
V 9;R=LN7 `)=J?F A;? - S;<:>P= @7A<=P :; @GKF=:;< :;AG< 789:;<= >9?: J@?D;<9:=F; A;B9:=<;, %@?D;<9:=F?>N
A;B9:=<; :; 8;<;N>PG ZJ@=DG@<G[ = F;]=D A;9?D ;J=8;<;N>PG Z<GP<GA<G[, %@=DG@<G A;B9:=<G :;
789GF<?D ?H7FG<G 7 =>N?H<?D A;97 9;R=LNG = P@;]; >; ?A /D A? 3 D, V I;<N@G9<?D A;97 9;R=LNGC
KGJGA<?DC >;F;@KGJGA<?DC =KD;<9:=F?>N A;B9:=<; :; N;PN?<>PGC P@;]; >; 7 ?A<?>7 ?A / D A? +2 D,
OGJ@;KG<:GC P?:=DG :; B=? =K9?R;< >9?: 7 J@?I;>7 <GF9GH;<:G I@F;<=\ J;LHG@G 7>9?F=9G :; A@?B9:;<:;
789:;<; DG>; 7 >9?:7 = J@;D;LNG<:; =K K?<; F;];8 J@=N=>PG 7 K?<7 DG<:;8 J@=N=>PG,
OG ?FG: <GH=< :; A?L9? A? <G89=\ =>P9=<:;<:G 789:G >G :;A<; >N@G<; = <G8?D=9GFG<:G A? +2 D >G A@78;
>N@G<;, %@?>;H<G A;B9:=<G >9?:G =K<?>= ?P? - D, O;J?@;D;];<= 789:;<= >9?: :; H=>NC B;K :G9?F=\
J@?>9?:GPGC A?P 7 N;PN?<=K=@G<=D A;9?F=DG 78G9: >GA@R= :G9?F; K?<; A;B9:=<; ?A / D,
%@;P9GJG<:; 789:;<?8 >9?:G ?89;AG >; 7 P9=K<=D @GF<=DG A7R P?:=\ >; :GF9:G:7 :G9?F= J@?>9?:I=C 89=<I= =
J;LHG@= =9= JGP J@?>N=@G<:;D P@?F=<>P=D 9GJ?@I=DG 7<7NG@ 789:;<?8 >9?:G,
2343g3 FLPUNLUP^S ( LMNLS^RNM NOPONLMPQRLQNM ZMfQKLO
$><?F<7 PG@GPN;@=>N=P7 9;R=LNG AG:; <GF9GPG I@F;<=\ J;LHG@G J;@DG J@;P? J@?A7PN=F<?8 D=?I;<G,
h@F;<= J;LHG@= J@=JGAG:7 F;9=P?: SNG<:>P?:- E7HG:>P?: <GF9GI= P?:G >; P@;NG9G ?A KGJGAG J@;DG =>N?P7
J@;P? J@?A7PN=F<?8 D=?I;<G, V ?JLN?: N;PN?<>P?: 8@Ga= <GF9GPGC I@F;<= J;LHG@= J@=JGAG:7 A@78?: J?
@;A7 P@G9:7LN= =A7]= ?A KGJGAG J@;DG =>N?P7, V J@?I;>7 <GF9GH;<:G I@F;<=\ J;LHG@G >G `SGFG<=HP=D
P@;H<:GI=DG KGJGA<?8 P@;H<:GHP?8 J?:G>G A?9GK= A? @GK9GDG<:G :;A=<>NF;<; <GF9GP; PGAG :; ?FG
<G=L9G <G ?NJ?@ @;K=>N;<N<=\ `B@;K?FGHP=\ P@;H<:GPG =>N?H<?8 ?B?AG, W?9GK= A? >NFG@G<:G <=KG P@G9:7LN=
7 P?:=DG ?>NG:7 7P9:;LN;<; DG<:; F;]; JG@N=:; P@;H<:GPG,
'=D; >; ?B:GL<:GFG J?9?RG: :7@>P=\ P@;H<:GPG 7 >GD=D I@F;<=D J;LHG@=DGC PG? = ?<=\ =K?9?FG<=\ JG@N=:G
P?:; 9;R; A=@;PN<? J@;P? 789:;<?<?><; >;@=:;, OG =>N= <GH=< A?F;A;<G :; J@?A7PN=F<G >;@=:G 7
<;<?@DG9<= J?9?RG: `A?<:=D I@F;<=D J;LHG@=DGC NGP? AG >7 ?<= <GL9= 7 J?A=<= D=?I;<>P=\
>;A=D;<GNG, %@F?B=N<? ?T?@D9:;<G D=?I;<>PG >;@=:G :; 7>9;A =K9G8G<:G =<N;<K=F<=D N;PN?<>P=D
J?P@;N=DGC =K87B=9G >F?:; J@=DG@<; N;P>N7@<; PG@GPN;@=>N=P; = 7 N?9=P?: D;@= :; @GK?@;<G AG AG<G>
=K7K;N<? = 9?PG9<? <G9GK=D? ?H7FG<7 >;@=:7 ?A >F=\ H;N=@= H9G<G, V J@?I;>7 <GF9GH;<:G I@F;<=\ J;LHG@G
789:?<?><G >;@=:G :; A? N; D;@; @;A7P?FG<G AG :; D;>N=D=H<? @;J@;K;<N7:7 >GD? J?:;A=<= <:;<=
H9G<?F=C P@?F=<G =9= J?A=<GC G J?F@;D;<? = >GD? 78G9:, OG =K@GK=N? :GP7 N;PN?<=P7 9;R=LNG 7PGK7:7 =
<;<?@DG9<= J?9?RG: D;a7 >N@GN=8@GT>P=D :;A=<=IGDGC NGP? AG >NG@=:= >;A=D;<N= `9;R; J@;P? D9Ga=\,
S;D I@F;<=\ J;LHG@G P?:= 9;R; J@;P? :7@>P=\ P@;H<:GPG = J@?A7PN=F<?8 D=?I;<G 7 P@?F=<= 789:;<?8 >9?:G
7NF@a;<= >7 >;A=D;<N= BGKG9<?8 = J?A=<>P?8 ?A;9:PGC JG HGP = ;@7JN=F=,
$><?F<G >N@7PN7@G 9;R=LNG 7PGK7:; <G >=<P9=<G9<= J?9?RG: 789:;<?8 >9?:G,
W;T?@DGI=:; >9?:G >7 A=@;PN<G J?>9;A=IG <GF9GH;<:G I@F;<=\ J;LHG@G J@;P? J@?A7PN=F<?8 D=?I;<G,
MG<=T;>N7:; >; 7 F=A7 <G89=\ N;PN?<>P=\ =>P9=<:;<:G 789:GC A7J9=@G<:G 789:;<?8 >9?:G = @;F;@><=\
@G>;AG<:G, S7AG@>P=D @GA?F=DG 7NF@a;<= >7 @;F;@><= @G>;A= >G >P?P?D = J@;P? /2 D,
';PN?<>P= P?<NGPN= =KD;a7 D=?I;<G = G<A;K=NGC PG? = N;PN?<=K=@G<:; >GD?8 G<A;K=NG 7PGK7:; <G
>9?R;<?>N P@;NG<:G 7 9;R=LN7, E@;NG<:; <GF9GP; I@F;<=\ J;LHG@G 7>9?F=9G :; = P@;NG<:; 789:GC >GD=D N=D
LN? :; A=@;PN<? B=? =K9?R;< 7N=IG:7 <GF9GP;C N; :; 78G9: J?>NG? 7>=N<:;< = N@?LG<, M?87]; :; J?@;A
P@;NG<:G >GD?8 789:;<?8 >9?:GC AG >; P?DJ9;N<G 789:?<?><G >;@=:GC ?A<?><? J?:;A=<= <:;<= A;9?F=
NGP?a; P@;NG9= J?A A;:>NF?D J?N=>GPG >G KGJGAG,
<6:6?6 TUVWXYXZ[\ []W][^\WU_^U[\ Y\`UZ^]
i k}wks |k}i|ipo ymklkpuo vk~isii BG>;<G o myksm kuklowmC vmji
vi}vk}qvimwk}qo }qmwi Zk| wi{sopm ui wi{jim vi}vk}qvimwoj[ uk{m ~m}qs{ yvizo
lmnopqiC jky }m ox|sk{oqo qvo qoi }qmwi^
mvj}uo mp~ivoC
}qmwm ilmkvmmi Zuvm~ito o |itoqo[ o
ykwk}wi joktmw}ui }mvo{i,
ism|mwo }m|ojmwqo }mC wi k}wks }qvuqvwk-qmu}qvwo uiviuqmvo}qouiC kvkxwk}qo o
o|vkymklkpuo k}kowiC jky }sv}qiqo |sm yvm^
a.
vmji kvkxwk}qo loqklkpuoj ~liwksoji lmnopqi rqvjk}qmwr jkym {m kvjovim
vixo{mwky qoi ox|iwo uiv}qwky o ukqow}uky qoi,
kvjovim uiv}qwky qoi ox|iwo jkym {m kusov uvm|wo uvm~iui uk{o yvi|m ilmkvmm
uik o kk| }i }msmvko}qkuiC {yko}qkui o {yi Zmlouo uijmwC mlk v|k[, }msmvko}qk~wkj
|ml uvm~ito }mC wi ksvpowoC k|lou{ svqi~iji o |vyoj klotoji uiv}qoouito{mC pqk
kjky{m kqwk kwovim i|isowi,
vsmwo mp~ivo o vmji }sk{oj loqklkpuoj uiviuqmvo}qouiji qvmilk |i |
o|vkymklkpuo oxkliqkvo, xovkj |i } tvsmwo mp~ivo wis~mwo vmuk joktmw}um
ykwk}wm }mvo{mC oksi vqvwi |mkvjo}iwk}q kjkyisi kvjovim ukqow}uky qoi
ox|iwo,
i ksvpowoC tvsmwo mp~ivo xkwo ksvpow}uky vi}i|ii oji{ owqmvyviwlivw
kvkxwk}qC pqk |i{m jkywk}q |i }m oji kvix{m jii ox|iw xo{mwky qoiC uk{o }m wi
ksvpowo vixwm uik opqmsowm olo jio oxskvo, tvsmwoj mp~ivoji o wi ukwqiuqoji }i
joktmw}uoj }m|ojmwqoji volos sk|m v|iv}um vi|ksm wm vmlixo 2C4 9>;I,
itoqoC uk{o }m wi ksvpowo {isi{ {yko}qk~wkj |ml lmnopqi o xi{m|wk }i uvm~itoji
~owm ilmkvmm joktmw}uk{ ykwk}wk{ }mvo{o jky }m qiukzm }sv}qiqo yv }qmwi uk{oji
{m jkym kvjovim ox|iwo,
b.
ks yv }qmwi }sv}qiwm } }sm }qmwm joktmw}um }qivk}qo k|wk}wk }sm }qmwm ykwk}wm }mvo{m
Zmp~ivoC yiC ylowksoqo mp~ivoC ylowmC ymsoqm ylowmC ylowto o likvto[, sm }qmwm } wi
ksvpowo kquvosmwm o}qk~woj o {yko}qk~woj |mlksoji lmnopqi rqvjk}qmwr o {ij}uoj
v|iv}uoj vi|ksoji, joktmw}uoj }m|ojmwqoji jkym {m vktmzosim o slinmm ox
ymwky }lk{i o likvtiC vmqmnwk xkwo lonm ukwqiuq }i tvsmwoj mp~ivoji o xkwiji
vi}m|i, |iv}uoj vi|ksoji vk|uqoswk{ }mvo{o qsvzmwk {m slinmm o vktmzosim
k|wk}wk ox|iw }lio{m ox|ipwk}qo,
$F?A<:;<?>N 9;R=LNG `_;9?FGI :; 7 A=@;PN<?: KGF=><?>N= ?A J@=@?A<=\ TGPN?@GC ?A<?><? \=A@?8;?9?LP=\
7>9?FG ?F?8 J?A@7HGC PG? = ?A F;LNGHP=\ TGPN?@G 7N=IG:G @7AG@;<:G,
$BK=@?D <G 8;?9?LP7 8@Ga7 9;R=LNG = D?87]7 J?:GF7 @7A<=HP=\ F?AG 78@Ga;<G :; SN7A=:G
\=A@?8;?9?LP=\ =>N@GR=FG<:G N;@;<G = :GDG @7A<=PG `S;DBG> Zd;?KGF?A X;?8@GA /0-1[, OG ?><?F7
>N@7PN7@; >N;<GC J?@?K<?>N= = A@78=\ \=A@?8;?9?LP=\ TGPN?@G ?A<?><? PG@GPN;@=>N=PG 9;R=LNG >F= 9=N?9?LP=
H9G<?F= P?:= 7H;>NF7:7 7 8@Ga= 9;R=LNG D?87 >; >F@>NGN= 7 AF; 8@7J;^
!
SN;<; 7 P?:=DG :; D?87]; T?@D=@G<:; =KAG<=C
!
V>9?F<? B;KF?A<; >N;<;, %@;DG J@=@?A= J?@?K<?>N= 7 9=N?9?LP=D H9G<?F=DG 9;R=LNG
`_;9?FGI D?87]; :; T?@D=@G<:; @GKB=:;<?8 N=JG =KAG<= PG@><?8 J7P?N=<>P?8 N=JG =KAG<=
D?87]; 7 ?PF=@7 P@;H<:GPG P@;A<; >NG@?>N=, $F; >N;<; 7 8@Ga= 9;R=LNG 7H;>NF7:7
T?@D=@G:7]= JG9;?@;9:;T G <G J?F@L=<= >; :GF9:G:7 7 J@;A;97 X;9?8 X@AG <G >;F;@7 = X7HG@G <G
:787 9;R=LNG,
%@;DG 8;?T=K=HP=D =>J=N=FG<:=DG >N;<>PG DG>G P@;H<:GPG :; A? K<GN<; A7B=<; :GP? PG@>N=T=P?FG<G,
W7B=<G PG@>N=T=PGI=:; A;9=D=H<? >; >J7LNG =>J?A P?N; +42 N:, =>J?A P?@=NG @;P; S;>GFG, XGKG
PG@>N=T=PGI=:; JGAG J@;DG @;I= S;>GF= LN? :; >G \=A@?8;?9?LP?8 G>J;PNG F@9? J?K=N=F<? :;@ >; N=D;
?D?87]GFG B@RG A@;<GRG P@;H<:GHP; >N;<>P; DG>; 7 J@GFI7 @;P; S;>GF;,
%?@;A J@=@?A<=\ TGPN?@G P?:= 7N=H7 <G T?@D=@G<:; =KAG<= 7 ?PF=@7 9;R=LNG 789:G `_;9?FGI = F;LNGHP= TGPN?@=
D?87 A?J@=<;N= T?@D=@G<:7 K<GN<; P?9=H=<; @7A<=HP; F?A;, '? >7 D?87]; @7A<=HP; F?A; T?@D=@G<; 7
>NG@=D @GA?F=DG, %@;DG A;T=<=I=:= ?F?A<:;<?>N= 9;R=LNG ?A<?><? :GD; `_;9?FGI D?R; >; >DGN@GN=
=K@GK=N? >7F?DC :;@ :; P?;T=I=:;<N F?A??B=9<?>N= =>J?A :;A=<=I;,
V :GD= )=J?F A;? M S;<:>P= @7A<=P! KG>N7J9:;<= >7 I@F;<= J;LHG@=C 9GJ?@I=C 78G9:C 89=<I=C 89=<?F=N= J;LHG@=C
G<A;K=N = P@;H<:GP, V 8@Ga= J?F9GN; I@F;<= J;LHG@= 7H;>NF7:7 >G 02 c, /2 c H=<; P@;H<:GHP; >N;<>P;
DG>; 7 F=A7 >?H=FG = F;]=\ D;a7>?B<? J?F;KG<=\ >N;<>P=\ DG>G,
%?F9GN<= 9GJ?@I= :GF9:G:7 >; 7 <;J?>@;A<?: P@?F=<=, %?A=<7 789:;<?D >9?:7 >GH=<:GFG:7 89=<I= = 89=<?F=N=
J;LHG@= 7 H=:?: BGK= >; <G9GK; G<A;K=N=,
OGF;A;<; >N;<>P; DG>; <G ?><?F7 >N;J;<G J?@?K<?>N=C N:, F?A?J@?J7>N9:=F?>N= D?87 >; =KAF?:=N= 7 N@=
8@7J;^ F?A?J@?J7><;C >9GB? F?A?J@?J7><; = 7>9?F<? F?A?<;J@?J7><;,
V 7>9?F<? F?A?<;J@?J7><; >N;<>P; DG>;C KB?8 >=N<; =>J7IG9?>N=C F@9? DG9; J?@?K<?>N= = F@9? >9GB;
J@?J7><; D?]= D=?I;<>P; >;A=D;<N;C 9GJ?@I;C 89=<I;C 89=<?F=N; J;LHG@; D?R; >; >F@>NGN= 7 7>9?F<?
F?A?<;J@?J7><; >N;<>P; DG>;,
d@7J7 >9GB? F?A?J@?J7><=\ >N;<>P=\ DG>G 9;R=LNG H=<; I@F;<= J;LHG@= ?BK=@?D AG J?>N?:; J@>9=<; =
J7P?N=<;C PG? = A;9?F= N;PN?<=K=@G<=\ K?<G, V =>N7 8@7J7 D?87 >; 7F@>N=N= P@?F=<>P= = J?A=<>P= >=F=
J;LHG@=C PG? = G<A;K=N= = A;9?F= N;PN?<>P= ?LN;H;<; D=?I;<>P; >;@=:;,
V F?A?J@?J7><; >N;<>P; DG>; ?F?8 9;R=LNG >JGAG:7 >GD? P@;H<:GI= P?:= =K8@Ga7:7 >;F;@?=>N?H<= A;?
9;R=LNG, E@;H<:GI= >7 A?>NG =>J7IG9=C >G J?:GFGDG LP@GJG = F@NGHG, V <:=DG <;DG =KF?@G = F?A;<=\ N?P?FG
NGP? AG >FG J?F@L=<>PG F?AG ?A JGAGF=<G J?<=@; P@?K J@>9=<; = J7P?N=<;,
';@;< L=@; ?P?9=<; 9;R=LNG 789:G `SGF<G S;PG! =K8@Ga7:7 9=N?9?LP= @GK<?@?A<; >N;<; >G @GK9=H=N?D
>N@7PN7@?D J?@?K<?>N= <G ?><?F7 P?:; >; D?87 =KAF?:=N= >9;A;]= N=J?F= =KAG<=^
- KB=:;<= N=J =KAG<=
- PG@>N<= N=J
- J7P?N=<>P= N=J =
- 7>9?F<? B;KF?A<= A;9?F= N;@;<G,
QB=:;<= N=J =KAG<= T?@D=@G< :; 7 ?PF=@7 L9:7<P?F=N?-J;>P?F=N=\ <G>9G8G @;P; S;>GF=I;,
QB?8 DG9?8 @G>J@?>N@G<:;<:G PGP? 7 J9G<7C NGP? = 7 J@?T=97 = ?BK=@?D <G P?9;B9:=F= PG@GPN;@
<=F?G =KAG<=C 7 ?F?D G97F=:?<7 >; D?87 GP7D79=@GN= DG9; P?9=H=<; F?AGC 789GF<?D <;=>J@GF<; KG J=];
KB?8 87>N; <G>;9:;<?>N=,
EG@>N<= N=J =KAG<= T?@D=@G< :; 7 ?PF=@7 D;K?K?:>P=\ P@;H<:GPG ?NP@=F;<=\ 7 =>N?H<?D A;97
N;@;<G, '? >7 >9?:;F=N;C BG<P?F=N; A? DG>=F<; >N;<;C :GP? =>J7IG9;C =K@G>;AG<; = PG@>N=T=P?FG<;,
W7B=<G PG@>N=T=PGI=:; =A; A? =>J?A <=F?G P?@=NG @;P; S;>GF=I;, OG J?F@L=<= N;@;<GC 7
P@;H<:GI=DG <;DG J7<? >NG9<=\ =KF?@GC :;@ P@?K J?<?@;C J7P?N=<; = F@NGH;C ?P? -2-32c JGAGF=<G >;
=<T=9N@=@G 7 J?AK;D9:; T?@D=@G:7]= <G NG: <GH=< @GKB=:;<7 =KAG< <G @GK<=D A7B=<GDG, d;<;@G9<= J@GFGI
P@;NG<:G F?AG PG@>N<?8 N=JG =KAG<= :; S6 - _Q G 7NF@a;< B?:;<:;D J?<?@G <=KF?A<? ?A *@;9>P?8 *@\G =
J?<?@G O;P7A?F>P; @;P;,
$BK=@?D AG :; =K ?F?8 N=JG =KAG<= A?L9? A? J?NGJG<:G `*9GLP?8 J?9:G! :GD; `SGF<G S;PG!C
J?>N?:= = AG9:G J?N;<I=:G9<G D?87]<?>N KG =K9=FG<:; ?F=\ F?AG 7 >GD?: :GD=,
2343h3 8^fM^WMPRNS(`MSZSKNM NOPONLMPQRLQNM ZMfQKLO
6<R;<:;@>P?-8;?9?LPG =>N@GR=FG<:G F@L;<G >7 7 F=L; <GF@GNG KG >FG 9;R=LNG = =>N=DG >7 7NF@a;<=
J?PGKGN;9:=^
- >G>NGF = >P9?J P@?F=<; 9;R=LNGC J?9?RG: 7<7NG@ @;8=?<G9<=\ N;PN?<>P=\ >N@7PN7@GC
- \?D?8;<?>N = G<=K?N@?J<?>N >N;<>P?8 DG>=FG J? JG@GD;N@=DG >G>NGFG = >N@7PN7@;C
- PG@GPN;@=>N=P7 = A7B=<7 K?<; J?F@L=<>P=\ =KD;<G >N;<>P=\ DG>GC
- PG@GPN;@=>N=P7 >N;<>P=\ DG>G 7 K?<GDG F;]=\ N;PN?<>P=\ A;T?@DGI=:G
- >NG<:; J?AK;D<=\ F?AG
- 8;?A=<GD=HP; J?:GF; <G J?F@L=<= N;@;<G >G ?I;<?D >NGB=9<?>N= J?:;A=<=\ K?<G,
E@?F=<>P; <G>9G8;C >G =K7K;NP?D <;J?>@;A<; P@?F=<; =K<GA 789:;<?8 >9?:G P?:; >7 D=?I;<>P; >NG@?>N=
ZI@F;<= J;LHG@=C 9GJ?@I=C J;LHG@=C P@;H<:GI= = P?<89?D;@GN=[ >7 <G:H;L]; \?D?8;<; <;?LN;];<;, OG:F;]=
A;? P@?F=<>P=\ J;LHG@G H=<; I@F;<= J;LHG@= = ?A <:=\?F=\ >N@7PN7@<=\ = T=K=HP?-D;\G<=HP=\ PG@GPN;@=>N=PG
KGF=>; 7>9?F= KG@7LGFG<:G J@= ?NP?JGFG<:7 = F;9=H=<; DG<=T;>NGI=:G :GD>P=\ J@=N=>GPG <G :GD>P7
J?A8@GA7, $F= JG@GD;N@= >7 D<?8?>N@7P= = @GK9=H=N= ?A >97HG:G A? >97HG:GC G9= >; D?R; KGP9:7H=N= AG >7 >G
G>J;PNG ?>=87@G<:G = J?A8@Ga=FG<:G @7AG@>P=\ J@?>N?@=:G 8;?N;\<=HP= 7>9?F= N;LP=,
';@;< <G J?F@L=<= 7 K?<GDG J?NP?JG<=\ J?F@L=<G 7 >F=D 9;R=LN=DG D?R; >; ?I;<=N= PG? >NGB=9G< C =
>GD? J@= =KF?a;<:7 @7AG@>P=\ @GA?FG 7 J9=]=D A;9?F=DG J?:GF9:7:7 >; J?F@L=<>P; A;T?@DGI=:;,
2343i3 FJMbQYQV^M NOPONLMPQRLQNM
jQkQVNS(_M[O^QVNM NOPONLMPQRLQNM U`ZWO Q JPOLM]Q[ RLM^O
$FG =>J=N=FG<:G F@L;<G >7 7 F=L; <GF@GNG ?A >N@G<; >N@7H<=\ =>J=N=FG<:GC G @;K79NGN= >7 J@=PGKG<= 7
NGB;9GDG 5,.,/, A? 5,.,5,
<6:6&6 aWX_\bc\ dW\VcX_^U eUfUb[X-g\h]cUb[Uh k!r!k(eri(ik! ijk] U lW]^\mUh
_^\c] Uf Y\`UZ^] no^WgX_^\cn
Z[\]^ \]_`^ a^b[_cd`\e^
c^\^

;grGcm
3
<
fg[\]hi^ `^
b[d]d\^e

c

;da'Gcm
-
<
fg[\]hi^ `^
d\]_j^k_

i

;da'Gcm
-
<
lhm_jdn^
c
;da'Gcm
-
<
op^h
q`q][^rk_p
][_k^

;
o
<
op^s *,33
*
-89,33 3*,8: ***,9F 3>
o
t[g_`d b_ru^[ -,9= :9-,FF 9*,-3 *--,=F 9:
o
8=v
whxd`\ed b_ru^[ -,3* *38,-F *9,FF ->,>F 9F
o
3:v
yzd`hgd]d b_ru^[ -,8- J=,FF **,9F ->,>F 9F
o
ops_gd]^ pzd`^ -,-* 8=,=> ! ! 9-
o
/abela 8)3)-) "ezultati ispitivanja Diziko!meaniki karakteristika uglja i pratei stena iz /abela 8)3)-) "ezultati ispitivanja Diziko!meaniki karakteristika uglja i pratei stena iz
le7ita I2elovacC le7ita I2elovacC
!6 o^\c\ i lXVUcU ijk\cXj _YXp]
Z[\]_ d\bd]dg^k^ yzd`hgd] b_ru^[ w_\ehgd] pzd`^{
*) a^b[_cd`\e^ c^\^ ;tGm
3
< -,3= L -,3J -,F> L -,3F
-) fg[\]hi^ `^ b[d]d\^e ;da'Gcm
-
< :J,33 L :9,8= -=,: L *-,>3
3) fg[\]hi^ `^ d\]_j^k_ ;da'Gcm
-
< >,J> L :,J= 9,F L 8,F*
8) op^h q`q][^rk_p ][_k^ ;
o
< 8J,FJ L 9-,-*
76 o^\c\ ici^]W ijk\cXj _YXp]
*
Z[\]^ d\bd]dg^k^
o y | } ~ | w t
* - 3 8 * - 3 8 9
*)
a^b[_cd`\e^
c^\^ ;tGm
3
<
*,3- *,3- *,3- *,3 *,>> *,J9 -,-- -,-3 -,--
-)
fg[\]hi^ `^
b[d]d\^e
;da' Gcm
-
<
3JJ -:- -JF 3F>,*- *33,93 *>J,93 33: 838 3*:
3)
fg[\]hi^ `^
d\]_j^k_
;da' Gcm
-
<
! ! ! *=,9* J,J- *:,- ! ! !
8)
op^h
q`q][^rk_p
][_k^ ;
o
<
! ! ! :*
F
88X 9=
F
99X 99
F
8>X ! ! !
9)
lhm_jdn^
;da' Gcm
-
<
! ! ! 83,89 -*,** 3*,3> ! ! !
"6 o^\c\ Uf krovi*e ijk\cXj _YXp]
Z[\]^ d\bd]dg^k^
l[hgd`\ed b_ru^[ l[hgd`\ed pzd`{d
* - 3 8 * - 3
*)
a^b[_cd`\e^
c^\^ ;tGm
3
<
-,8* -,8- -,:9 -,89 -,3> -,*9 -,-8
-)
fg[\]hi^ `^
b[d]d\^e
;da' Gcm
-
<
=F,*J :>,F* 38,3 *8,= 8*,8F 3-,FJ 3-,FJ
3)
fg[\]hi^ `^
d\]_j^k_
;da' Gcm
-
<
>,8: >,38 ! ! F,-- 3,*9 =,-=
8)
op^h
q`q][^rk_p
][_k^ ;
o
<
9F
F
-FX 9F
F
F3X ->
F
3:X J
F
*>X 8:
F
3=X 93
F
3JX 3>
F
93X
9)
Koezija ;da
'Gcm
-
<
*3,:3 *3,3F *F 9,3 >,33 9,=* >,F=
T!7e0! <6:6:6 Re)'0(!(i i.i(iv!*3! Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! '203! i .r!(eiB (e*!
i) 0e4i9(!J Se*3ki r'+*ikJ
6rsta
materijala
7&
grcm
!
7
grcm
!
8 c"
da,cm
"
8 i
da,cm
"
8
da,cm
"
c
da,cm
"
9
da,cm
"
8
3
(
4
: da,cm
"
:;
da,cm
"
<rveni
pear
"#!. "#- ).$ $& &-) &'( &!$#% !! '%(((( '&"(((
=eli pear "#!& "#'& !(#% "#! &&#. $#% &%#' !-
(
'(
>
).(( 0
Ugalj &#!& &#'! '.#% !#- &(#" -#% !(#$ "$
(
'(
>
'.(( 0
?ivi pear "#!& "#'& &)'#$ "#"$ 0 %$#( !'#. ".
(
!(
>
).((( 0
<6:6<6 Re)'0(!(i i.i(iv!*3! Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! '203! i .r!(eiB (e*! i)
0e4i9(! MR!v*! Rek!- IV 70ok
xkviu
Z8ID
.
[

I
ZAG<ID
+
[

=
ZAG<ID
+
[
}
ZAG<ID
+
[

Z
2
[
SS-/5. /,.2 32,-2 +,34 0,+0 1-
2
54
SS-/5. +,45 /5,2+ ,01 +,/5 40
2
2-
SS-/5- +,15 4//,0. ./,/2 -5,+3 12
2
50
SS-/5- /,./ --,05 .,3. /2,.. 1.
2
5/
xivmjow}ui ji}i
I
~sv}qki vo voqo}u

=
~sv}qki vo o}qmxi } ukmxo{i
yik wqvipmy qvmi
G!o*o*o( 0e4i9(!# !-o)!.!03ivo( '203! i ek.0o)iv*o( '203e*e .r!9i*e
#ojave metana u le7itima!jamama A%trmostenC i A%enjski rudnikC su veoma retke i niske, te se
u odnosu na koncentracije svrstavaju u red nemetanski jama, dok su pojave metana u le7itu !
jami A2elovacC stalni pratilac rudarski radova i jama je metanska) 'a osnovu iskustva iz ranije
otkopani delova le7ita A"avna "ekaC oekuje se da e i jama A"avna "eka ! I+ blokC biti sa
metanskim re7imom rada) $galj iz ovi le7ita u basenu je sklon ka procesu samozapaljenja, a
to je potvrEeno nizom jamski po7ara endogenom karaktera) Izvrenim laboratorijskim
ispitivanjima je takoEer potvrEena sklonost ovi ugljeva ka samozapaljenjimu i toH
!
prirodni indeks samozapaljivosti za ugalj le7ita A%trmostenC iznosi :8!*3>
o
(Gmin, za
le7ite 2elovac =F ! **F
o
(Gmin, za le7ite A"avna "eka ! I+ blokC =9 ! *:-
o
(Gmin)
#rema izvrenim ispitivanjima opasni svojstava ugljene praine iz svi le7ita utvrEeno
je da ista poseduje zapaljiva i eksplozivna svojstva i toH
!6 J!-! MS(r-o(e*J
!
/emperatura paljenja natalo7ene praine u smei praina!vazdu 9FF!99F
o
( to znai da
se praina lako pali)
!
"ezultati ispitivanja koji deDiniu opasnost od samozapaljenja natalo7ene praine pod
dejstvom konstantnog izvora spoljne toplote pokazala su da natalo7ena praine visine 9
mm pali se na temperaturi od ->F ! -JF
o
()
!
%vi uzorci pri ispitivanju eksplozivni karakteristika uglja i natalo7ene praine su pokazali
eksplozivnu sposobnost sa donjom granicom eksplozivnosti za smeu ugljene praine!
vazdu od 3-F gGm
3
a za smeu ugljena praina!vazdu !-Q metana *>F gGm
3
76 J!-! MJe0ov!"J
!
'atalo7ena ugljena praina debljine 9 mm pali se pod dejstvom konstantnog izvora
spoljne toplote na temperaturi od -=F ! ->F
o
()
!
,blak lebdee ugljene praine pali se na temperaturi 9F9!:*F
o
(, pa se ugljena praina
svrstava u grupu lako zapaljivi praina)
!
Donja granica eksplozivnosti ugljene praine u sistemu ugljena praina!vazdu 3FF gGm
3
!
Donja granica eksplozivnosti ugljene praine u sistemu ugljena praina!vazdu -Q metana
-3F!3*F gGm
3
"6 J!-! LSe*3ki r'+*ikK
!
'atalo7ena ugljena praina debljine 9 mm pali se pod dejstvom konstantnog izvora
spoljne toplote na temperaturi od -:F ! 3FF
o
() ,blak lebdee ugljene praine pali se na
temperaturi 89F!93F
o
( te se ugljena praina svrstava u grupu lako i srednje zapaljivi
praina)
!
Donja granica eksplozivnosti ugljene praine u sistemu ugljena praina!vazdu iznosi -FF
!3FF gGm
3
+6 J!-! MR!v*! Rek! - IV 70okJ
!
'atalo7ena ugljena praina debljine 9 mm pali se pod dejstvom konstantnog izvora
spoljne toplote na temperaturi od -9F ! -:F
o
() 'a osnovu dobijeni rezultata ugljena
praina se svrstava u grupu lako zapaljivi)
!
Donja granica eksplozivnosti ugljene praine u sistemu ugljena praina!vazdu ! -Q
metana iznosi =9 !-8F gGm
<6<6 LE5ITE RUDNIKA UGLJA MBOGOVINAJ
232313 IJKLM NOPONLMPQRLQNM JSTPUVWO
"udnik I&ogovinaA u administrativnom pogledu pripada optini &oljevac koja zajedno sa optinama
%okobanja, 4ajear i Knja7evac ulazi u sastav 4ajearskog okruga) &ogovinski tercijarni basen je
tektonskog porekla i u geolokom smislu predstavlja jednu sputenu potolinu u podno7ju krajnji
istoni ogranaka Kuajski planina i planine "tanj na jugozapadu, odnosno sputeni deo timokog
vulkanogenog kompleksa du7 poznatog crnorekog raseda, koji preseca masiv po irini) Mali je
dimenzija, irine oko 3!8 km, a du7ine preko 3F km) ,d &ogovine na 24, preko 4lotske i
.arbanovake reke, odnosno %umrakovca i .arbanovca basen se prote7e severnom stranom (rnog
/imoka na %I i to severno od Metovnice sve do &orske %latine i ,trelja na krajnjem %I) %amo
mestimino basen se zavlai du7 reni dolina prema %4, posebno u sredinjem delu gde du7 4lotske i
.arbanovake reke i inovog polja duboko zalazi u obod vulkanski i sedimentni stena krede)
/renutna eksploatacija uglja vri se u le7itu IIstonom poljeA gde je planirano otkopavanje kapaciteta
od 9F FFF tona uglja godinje) %am rudnik I&ogovinaA se nalazi *- km severno od &oljevca) #rostor
rudnika &ogovina nalazi se na listovima K!38!> &oljevac i K!38!J 4ajear, osnovne geoloke karte
%?"2)
Kroz basen prolazi magistralni put #arain L 4ajear L &or, koji predstavlja vezu sa autoputem
&eograd ! 'i ! %koplje) "udnik I&ogovinaA je povezan asvaltnim putem u du7ini od 8 km sa
pomenutim magistralnim putem) #ored ovog puta postoji i stari asvaltni put preko #odgorca i 4lota
kojim je povezan sa &orom) %am basen je ispresecan dosta gustom mre7om seoski puteva kojima su
meEusobno povezana naselja ;slika 8)8)*<)
<6<6$6 MorHo0o9ke- Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
MorDoloke, idroloke i klimatske karakteristike ovog kraja su relativno povoljne za podzemnu
eksploataciju uglja)
$ morDolokom pogledu basen predstavlja blago zatalasanu potolinu ispunjenu jezerskim neogenim
sedimentima, a iru okolinu ine planinski grebeni izgraEeni od krenjaka ili paleozojski kriljaca i
peara ispresecani mnogobrojnim dolinama povrinski tokova klisurasti oblika i strmi dolinski
strana)
'ajvie kote terena u zapadnom i severozapadnom delu su >39!>J* m, a u jugozapadnom planina
"tanj koja visoko tri u reljeDu sa nadmorskom visinom *9:F m) $ centralnom delu basena se istiu
&ogovinski kamen sa :>- m, Kurjakovo &rdo 9J- m, &ajino &rdo 83J m i dr) $ samom bogovinskom
delu basena tereni su znatno ni7i nadmorski visina izmeEu --F!39F m, kao to su brdo "ogoz,
.etae, ?aca +elje i dr) sa irokim dolinama reni tokova)
$ geomorDolokom pogledu najizra7eniji su karstni oblici po obodu zapadnog dela basena, gde su
zastupljene karbonatne stene, u kojima je izra7en aluvijalni proces, zatim proces meanikog
raspadanja stena, odronjavanja, spiranja, a u samom otkopnom polju i proces sleganja terena u zoni
uticaja rudarski radova) $ najviim delovima terena izgraEeni od stena paleozojske starosti,
najintenzivniji je proces meanikog raspadanja i spiranja)
S0ik! <6<6&6 S!o7r!!3*! k!r(! 9ire oko0i*e r'+*ik! MBo2ovi*!J
$ delovima terena gde u graEi uestvuju prete7no krenjaci i dolomiti, veoma je intenzivan karstni
proces, gde su kao rezultat karstiDikacije stvoreni mnogobrojni povrinski i podzemni karstni oblici
reljeDa, vrtae, uvale, suve skarene doline, ponori, peine, jame, kanali i kaverne, dok se ni7i delovi
basena sa kotama od --F!39F m nadmorske visine odlikuju nekarstnim reljeDom, ali je na tom prostoru
najizra7eniji aluvijalni proces)
$ idrolokom pogledu &ogovinski basen dreniraju (rni /imok, +elika &ogovinska i 4lotska reka i
vei broj reica i potoka inei idrograDsku mre7u basena) 'ajvee slivno podruje ima (rni /imok
sa najni7im erozionim bazisom, tako da i cela idrograDska mre7a u ovom basenu pripada (rnom
/imoku) "e7im nivoa ove reke je dinamian i karakterie se estim i naglim oscilacijama) #eriod
visoki voda javlja se polovinom januara do kraja aprila a period srednje i niske vode je u glavnom u
letnjem sunom i jesenjem periodu od juna do decembra) 'ivo ove reke i re7im vodostaja redovno se
prati u toku godine i prema do sada vrenim merenjima amplituda kolebanja vodostaja iznosi 3 m)
Drugo slivno podruje pripada +elikoj reci) 6idraulini gradijenti povrinski tokova za +eliku reku
iznose F,F8, za &ogovinsku reku F,F3=, za Malu reku F,F*- i za %uvu reku F,F99) "e7im 4lotske reke
odlikuje se znatno manjim oscilacijama u poreEenju sa oscilacijama nivoa (rnog /imoka) $ vie
navrata mereni su proticaji na &ogovinskoj reci i u zoni le7ita kretali su se od *,9 do 3 lGs, a na
+elikoj reci od F,> do *,= m
3
Gs u toku meseca Debruara i marta dok su u letnjim periodima znatno
manji) Mo7e se rei da je re7im proticaja na ovim vodotocima direktno zavisan od re7ima padavina)
<6<6:6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
&ogovinski ugljeni basen predstavlja tektonsku potolinu, stvorenu u podno7ju krajnji istoni
ogranaka planine Kuaja, koja je ispunjena neogenim sedimentima) $ okviru ovog basena su
izdvojene dve depresije odnosno dva ugljonosna le7ita, A4apadno poljeC i A Istono poljeC, koja su
meEusobno razdvojena jednom uzanom andezitskom gredom)
I4apadno poljeA zavata zapadni deo basena i u geolokom smislu ini zasebnu celinu, a koja se u
pogledu litolokog sastava bitno razlikuje od IIstonog poljaA) ,granieno je sa severne, ju7ne i
istone strane sedimentima gornje krede koji se sastoje od kvarcni i glinoviti konglomerata,
laporaca i laporoviti krenjaka, peara i tuDova, kao i od eruptivni stena timokog andezitskog
masiva) 4apadnu i jugozapadnu granicu predstavljaju krenjaci donje krede, koji ujedno ine i
neposrednu podinu produktivnoj seriji u ovom polju )
IIstono poljeA je odvojeno od I4apadnogA jednom uzanom zonom gornjokredni sedimenata koji
ine zapadnu granicu, sa juga je odvojeno crnotimokim rasedom, a severna i istona granica
predstavljena je isklinjenjem ugljene serije) "azlika u pogledu litolokog sastava u odnosu na
I4apadno poljeA ogleda se u tome to preko oligocenski tvorevina direktno nale7e mlaEa
miopliocenska serija koja u I4apadnom poljuA nije razvijena)
'a osnovu rezultata do sada izvedeni geoloki prouavanja i rezultata dobijeni iz istra7ni
buotina i rudarski radova, utvrEeno je da &ogovinski basen izgraEuju razliiti litoloki!petrograDski
lanovi, predstavljeni sedimentima donje i gornje krede, eruptivnim stenama timokog andezitskog
masiva, tercijarnim sedimentima sa produktivnom ugljenom serijom i kvartarnim aluvijalnim
nanosom) 'a slici 8)8)-) data je geoloka karta podruja &ogovina, a slici 8)8)3) geoloki stub
podruja)
Se+i-e*(i +o*3e kre+e
%edimenti donjokredne starosti imaju dosta veliko rasprostranjenje uglavnom u obodnim delovima
basena, a ine i podlogu neogenim sedimentima) #redstavljeni su krenjacima, a izgraEuju zapadni,
delimino jugozapadni obod basena, i ujedno ine neposrednu podinu produktivnoj seriji u tom delu)
Krenjaci su plaviasti do sive i crne boje, sa slabo izra7enom slojevitou prepuni Daunistiki
ostataka) Imaju generalni pravac pru7anja %!2) $ obodnom delu ovi krenjaci su jako polomljeni i
karstiDikovani sa razvijenim svim karstnim oblicima ; vrtae, uvale, kaverne, peine<)
Se+i-e*(i 2or*3e kre+e
%edimenti gornje krede izgraEuju severni, ju7ni i istoni deo basena) #redstavljeni su kvarcnim
konglomeratima, laporovitim krenjacima, pearima, laporcima i andezitskim tuDovima) 4bog
nedostatka Daune u stratigraDskom pogledu nije mogue izvriti ralanjivanje pojedini serija izuzev
gornji delova koji pripadaju senonu a predstavljeni su tuDovima, pearima i laporcima) %redinom
basena pravca %!2 prote7e se uzana zona od ovi senonski peara, laporaca i tuDova, koji su podelili
basen na zapadni i istoni deo) $ istonom delu direktna podina izgraEena je od senonski sedimenata
pogotovo od andezita, koji ujedno i predstavljaju paleoreljeD )
V'0k!*ke (e*e
+ulkanske stene u &ogovinskom basenu pripadaju zapadnom delu timokog andezitskog masiva
predstavljene su andezitima i vulkanskim piroklastitima, a javljaju se u severnom, ju7nom i istonom
delu basena) Dubinskim buenjem utvrEeno je da je paleoreljeD istonog dela od andezita koji ine
podlogu tercijarnim naslagama) %ve7i andeziti su sive, zelenkaste, ru7iaste do crne boje sa
Denokristalima sanidina i andezina, a od bojeni sastojaka sadr7e augit i ornblendu)
S0ik! <6<6$6 Geo0o9k! k!r(! .o+r',3! Bo2ovi*!
Gor*3i o0i2o"e*
%edimenti gornjeg oligocena zauzimaju dosta veliko prostranstvo) 'ajbolje su razvijeni u zapadnom i
severozapadnom delu basena, dok idui prema istoku i jugoistoku oligocenska serija isklinjava) #odina
ugljene serije predstavljena je laporcima, crvenim i zelenim peskovitim i laporovitim glinama,
ugljevitim laporcima, pearima i konglomeratima)
Pro+'k(iv*! '203o*o*! eri3!
$ I4apadnom poljuA oligocenski sedimenti sa produktivnom ugljonosnom serijom otkriveni su na
samoj povrini, a u bazi direktno nale7u na gornjokredne krenjake koji idui prema severu zamenjuju
andeziti) $ IIstonom poljuA oligocenski sedimenti su pokriveni mlaEim mio!pliocenskim naslagama i
nalaze se na znatno veoj dubini) Isto tako u bazi se nalaze andeziti i andezitski tuDovi)
Mio.0io"e*ki e+i-e*(i
$ zapadnom i jugozapadnom delu basena miopliocenski sedimenti nedostaju, a gornjo!oligocenske
naslage se javljaju na samoj povrini) Miopliocenski sedimenti zauzimaju veliko prostranstvo u
istonom delu basena) Le7e direktno preko oligocenski naslaga) $ donjim delovima serija ovi
sedimenata je izgraEena od konglomerata i aglomerata sa soivima i proslojcima raznovrsni peskova)
Mestimino konglomerati su slabo vezani pa prelaze u ljunkove) 'avie se litoloki sastav menja i
zastupljene su sive, zelene i 7ute peskovite i laporovite gline sa karbonatnim konkrecijama soivima
raznozrni peskova) $ peskovitim glinama utvrEeno je prisustvo tanki slojeva lignita bez ekonomske
vrednosti, debljine od F,-F!9F m)
Kv!r(!r*e (vorevi*e
%edimenti kvartara predstavljaju zavrnu seriju, a zastupljeni su aluvijalnim renim nanosima u dolini
(rnog /imoka i &ogovinske reke, te imaju relativno malo prostranstvo)
<6<6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Le7ite IIstono poljeA u geolokom pogledu, predstavljeno je oligocenskom produtivnom serijom
koja zale7e na *FF!39F m ispod povrine) #reko oligocenske serije do povrine transgresivno le7i
miopliocenska serija, ija debljina iznosi oko *>F m) ,ligocenska ugljonosna serija nije ravnomerno
razvijena, odnosno izostaje u pravcu severa i istoka, tanije prema lokalnostima %umrakovac i
.arbanovac gde isklinjava ) $ litolokom pogledu, oligocenska serija je izgraEena od laporaca sive i
7ute boje, crvenkasti i zeleni peskoviti i laporoviti glina, masni glina, peara sa
konglomeratinim partijama i ugljevite serije) $gljevita serija je podeljena na podinu, ugljonosnu
seriju i povlatne sedimente)
Po+i*' '203o*o*e eri3e ine laporci, crvenkaste i zelene peskovite gline i ljunkovito!
konglomeratine stene, koje direktno nale7u na andezite, od koji je izgraEen paleoreljeD na gotovo
itavom rasprostranjenju IIstonog poljaA) Debljina podinski sedimenata varira u granicama od 8F do
:F m) #odinske gline lako upijaju vodu i bubre tako da zbog svoji loi in7enjersko!geoloki
osobina, predstavljaju nepovoljnu radnu sredinu)
$ okviru '203o*o*e eri3e, na osnovu rezultata do sada izvedeni istra7ni buenja utvrEena su dva
ugljena sloja na meEusobnom rastojanju od 9!-9 m) Donji, podinski ugljeni sloj odlikuje se
konstantnim rasprostranjenjem i promenljivom debljinom) $gljeni slojevi su meEusobno razdvojeni
jednom serijom laporaca sivo!bele do 7ute boje, mestimino ugljevitim sa tankim proslojcima uglja i
ostacima slatkovodne Daune) ,vi laporci ine direktnu povlatu donjem glavnom i direktnu podinu
gornjem povlatnom krovinskom sloju) 1ornji ili krovinski ugljeni sloj nema svuda ujednaenu
debljinu i konstantno prostiranje u odnosu na donji ugljeni sloj) $gljeni sloj nije omogen ve je
protkan tankim jalovim proslojcima laporca)
S0ik! <6<6:6 Geo0o9ki ('7 .o+r',3! Bo2ovi*e
Pov0!(! '203o*o*e eri3e odnosno gornjeg ugljenog sloja sastoji se od sivo!7uti i 7uti laporaca sa
ostacima Dosilne Daune, koji navie prelaze u laporovite gline, masne gline i peare koji mestimino
sadr7e konglomeratine partije) ,ve konglomeratine partije predstavljaju bazu mlaEim
miopliocenskim stenama, koje su predstavljene razliito obojenim peskovitim glinama, glinovitim i
laporovitim pearima, glinovitim laporcima i laporovitim glinama) $ okviru ovi sedimenata
mestimino se pojavljuju tanki proslojci uglja zanemarljivog ekonomskog znaaja)
'a osnovu dosadanji istra7ivanja konstatovano je da u IIstonom poljuA postoje dva ugljena sloja,
razliito eksploatabilna, razliiti kvalitativni osobina i razliiti debljina)
Dva ugljena sloja su na meEusobnom rastojanju od 9!-9 m) #rvi ;.o+i*ki< ugljeni sloj koji je ujedno
i glavni ugljeni sloj odlikuje se promenljivom debljinom na osnovu podataka istra7nog buenja i
podataka iz rudarski radova od F,*F! =,-F m) $gljeni sloj nije omogen, ve je raslojen jalovim
proslojcima ;laporca<) ,vi proslojci nisu stalni ve i u pojedinim delovima le7ita nema) Debljina
proslojaka se kree od F,*F!F,>F m) %rednja ponderisana prava debljina podinskog ugljenog sloja
preostali rezervi je -,F m, a srednja ponderisana prava debljina u bilansnim konturama sloja je -,J9
m) $gljonosna serija generalno tone prema jugoistoku pod uglom od :!-3)
Drugi ;krovi*ki< ili povlatni ugljeni sloj nema svuda ujednaenu debljinu i konstantno prostiranje u
odnosu na donji ugljeni sloj) $gljeni sloj nije omogen ve je protkan tankim jalovim proslojcima
laporca kompaktnog, belo!sive boje debljine od F,*F do F,=F m) Debljina ovog krovinskog sloja na
osnovu podataka buenja i rudarski radova kree se od F,-F!8,9F m) %rednja ponderisana prava
debljina krovinskog ugljenog sloja preostali rezervi je *,:F m, a srednja ponderisana prava debljina u
bilansnim konturama sloja je -,FF m)
$gljeni slojevi su meEusobno razdvojeni jednom serijom laporca sivo!bele do 7ute boje, mestimino
ugljevitim sa tankim proslojcima uglja i ostacima slatkovodne Daune) ,vi laporci ine direktnu povlatu
donjem glavnom podinskom i direktnu podinu gornjem povlatnom krovinskom sloju)
.ematski prikaz litolokog stuba ugljonosne serije u le7itu IIstono poljeA &ogovinskog basena je dat
na slici 8)8)8)
$gljeni slojevi nemaju svuda eksploatacionu debljinu, te le7ite ima nepravilan oblik)
<6<6=6 S(r'k('r*o-(ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
.ira okolina rudnika &ogovina predstavlja deo Kuajsko!beljanike antiklinale) ,va antiklinala se
periklinalno zavrava u dolini (rnog /imoka) ,d "tnja je odvojena poprenom lukovskom
dislokacijom pravca istok!zapad, du7 koje su sputeni tereni ju7nog Kuaja) Deo terena izmeEu
Kuaja i "tnja, ispunjen neogenim sedimentima odgovara verovatno osnoj depresiji kuajsko!
beljanike antiklinale)
%tene ju7nog dela kuajsko!beljanike antiklinale obrazuju dva strukturna sprata) #rvi ine
niskometamorDni kriljci i peari srednjeg paleozoika a drugi blago ubrani mezozojski sedimenti)
%trukturne karakteristike paleozojski terena nisu za sada dovoljno razjanjene) 'abori u devonskim
sedimentima su u optim crtama braiDormi, dok su u silurskim i ordovikim prete7no linearnog tipa)
K@O6A,?KA BCPO@<A
GO@,JA PO6BCT,A UGBJ:,A ?BOJ
1:DU?BOJ,O BCPO@O6ATO
P@O?BOJC6C,J:
GBC6,A PO;A,?KA UGBJ:,A ?BOJ ?C TC,KA1
P@O?BOJ<A1C GBA,:
PO;A,?K: GBA,:# P:?KO6AT: ;O
BCPO@O6AT: GBA,:
S0ik! <6<6<68 e-!(ki .rik!) 0i(o0o9ko2 ('7! '203o*o*e eri3e 0e4i9(! IBo2ovi*!M
Mezozojske serije pokazuju dobro izra7en periklinalni raspored padova, nesaglasan sa strukturama
paleozoika) 4a razliku od istonog, zapadno krilo kuajsko!beljanike antiklinale je deDormisano
veim brojem raseda koji mestimino grade parketnu strukturu) Du7 zapadnog krila antiklinale
navueni su tereni gornjakog paratona prema istoku)
Bitav &ogovinski ugljonosni basen je izrasedan uzdu7nim i poprenim rasedima razliiti skokova
tako da le7ita u okviru basena imaju tipinu blokovsku graEu) $ neposrednom podruju basena
dominiraju dva raseda i toH (rnotimoki, pru7anja 2I! %4 lociran u levoj obali /imoka i 4lotski rased,
utvrEen od Male /isnice na severu , preko 4lota, #odgorca i &ogovine do &oljevca na jugu)
%lika strukturno!geolokog sklopa se menjala uporedo sa stepenom istra7enosti le7ita) 'akon prvi
istra7ni buenja smatralo se da unutar le7ita vladaju prosti strukturno!geoloki odnosi, da bi se sa
poveanjem obima istra7ni geoloki radova pojedini autori tvrdili kako je unutar le7ita zastupljena
slo7ena tektonika sa dominantnim elementima nabiranja) 'a ovaj nain je bilo objanjeno postojanje
etiri ugljena sloja utvrEena u centralnom delu le7ita na buotinama &!--G>, &!8G=8 i &!88G>) /ek
razradom le7ita rudarskim radovima, i uporeEivanjem sa rezultatima dobijenim istra7nim buenjem i
rudarskim radovima, dobija se jasnija slika o strukturno!geolokom sklopu le7ita, i jasnije su uoljivi
elementi rasedne tektonike)
<6<6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Izvedena terenska idrogeoloka istra7ivanja &ogovinskog ugljenog basena potvdila su slo7enu
geoloku graEu terena ire okoline basena i samog le7ita, koji su uslovili i slo7ene idrogeoloke
odnose) Litoloki sastav basena takoEe direktno uslovljava odgovarajua idrogeoloka svojstva
stenske mase i Dormiranje podzemni voda u njima)
Le7ite I&ogovinaA i njegova bli7a okolina izgraEeni su od sedimenata miopliocenske starosti, koji
ujedno ine i neposrednu krovinu produktivnog oligocena u kojima se izdvaja izdan zbijenog tipa) #ri
izvoEenju rudarski radova dokazano je da je u viim orizontima Dormirana izdan jaeg intenziteta)
$ticaj pomenuti podzemni voda odrazio se pri izradi ventilacionog okna, gde je posle 3Fm od
povrine terena preseen vodonosni orizont i nakon *- godina priliv vode je pribli7no isti , varira
samo u zavisnosti od godinjeg doba)
Daljom razradom rudarski prostorija utvrEeno je da se podzemne vode jaeg intenziteta pojavljuju u
vidu kapanja i curenja i to u delovima le7ita gde je izra7ena rasedna struktura) $ tim delovima
krovinski laporci su puni vode, iz koji se kroz pukotine i prsline podzemne vode slivaju u ugljeni sloj
, to izaziva bubrenje podinski glina koje direktno vre deDormaciju na izraEenim podzemnim
prostorijama)
#osmatrajui iri prostor le7ita u okviru zbijenog tipa izdani ne mogu se oekivati znaajne rezerve
izdanski voda)
Iz navedenog se mo7e zakljuiti da duboka podina ugljene serije u idrogeolokom smislu predstavlja
idrogeoloki izolator, dok neposredna krovina koja se odlikuje pukotinskom i intergranularnom
poroznou predstavlja idrogeoloki kolektor)
#riliv vode u jami koji se meri od samog otvaranja i razrade jame iznosi F,F3!F,F8 m
3
Gmin ) +ei
priliva vode koji bi ugrozili rudarske radove nije bilo)
<6<6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
In7enjersko!geoloke karakteristike ugljenog sloja i pratei stena ;jalovi proslojaka, podine i
krovine< razmatrane su u odnosu na mineroloki i petrograDski sastav, strukturu i teksturu uglja i
pratei stena, stepen karbonizacije, odnosno metamorDizma, slojevitost, pojave kliva7a, ispucalost
endogenog i egzogenog porekla)
$galj i pratee stene pripadaju grupi meki do umereno tvrdi stena) #artije tvrdog i kompaktnog
uglja su nepravilnog preloma, povremeno koljkastog) 4natno su otpornije na pritisak, te7e se drobe i
usitnjavaju, pa su i prostorije izraEene u njima stabilnije) Meki i troni ugalj javlja se u vidu tanji
proslojaka sa pojavama kliva7a i nizom sitni pukotina, pa se lake raspada i troi pod pritiskom)
$ le7itu IIstono poljeA izvoEenje rudarski radova vrilo se kroz razliite litoloke sredine) +ei deo
rudarski prostorija izraEen je u krovinskim i meEuslojnim laporcima miocenske i oligocenske
starosti) Laporci su uslojeni do masivni i predstavljaju povoljnu radnu sredinu) Dobro se bue, masa se
pravilno kida pri miniranju i nosivost je zadovoljavajua) #ri normalnom miniranju ne dolazi do vika
svetlog proDila, a samim tim ni do dodatni radova) $ tektonskim zonama laporci su jako zdrobljeni, a
na pojedinim mestima i potpuno izmenjeni, to ote7ava uslove rada u njima)
$gljeni slojevi poseduju predisponirane ravni klizanja, naroito na kontaktima sa proslojcima
glinovitog peara i laporaca ije se debljine kreu od par milimetara do 3 m) $ tektonski
poremeenim zonama dolazi do pojaani pritisaka, do klizanja ugljene mase, to iziskuje poseban
nain rada pri prolasku jamski prostorija kroz ovakve zone)
#risutnost vlage na pojedinim mestima je stalna ;u rasednoj zoni< to uslovljava veliku silu bubrenja)
"udarske prostorije izraEene u ovoj sredini zatevaju stalno i dodatno odr7avanje a na pojedinim
deonicama prostorija vrena je viestruka rekonstrukcija)"adne sredine prema vrstoi pripadaju
stenama +a do +II kategorije, po klasiDikaciji #rotoEakonova, prikazane su u tabeli 8)8)*)
K!(e2ori3! (e*! Fvr(o! (e*! N!)iv (e*!
KoeHi"i3e*(
,vr(oe
C H D
U2!o
'*'(r!9*3e2
(re*3!
C
o
D
I+!+II
+rlo meke do
meke
&entonitske gline *,J>!F,J3 38!3=
+^!+I $mereno vrste Laporac, ugalj -!3 9-!9F
+I
Meke!umereno
vrste
#eskovite gline - 9F!98
T!7e0! <6<6&68 Fvr(o! (e*! ' 0e4i9(' IBo2ovi*!M .o k0!iHik!"i3i Pro(oG!ko*ov!
<6<6>6 S.e"iHi,*e k!r!k(eri(ike
/i)i,ko--eB!*i,ke k!r!k(eri(ike '203! i .r!(eiB (e*!
?iziko!meanika ispitivanja uglja i pratei stena vrena su na vie uzoraka uzeti iz istra7ni
buotina i rudarski radova u le7itu IIstono polje A)
Iz 1lavnog transportnog niskopa uzeta su 8 reprezentativna uzorka) "ezultati izvreni ispitivanja na
ovim uzorcima prikazani su u tabeli 8)8)-)
Vr(! (e*e

(E-q

"
MP!

i
MP!
C
MP!
E
+
M.!

Q
Laporac
krovinski
-,F: *F,:* *,8F *,=J >F,83 3:
$gljevita
glina
*,9: =,>* *,83 F,=* *F>,FJ 3:
$galj *,3F **,9> 9=,*8
Laporac
podinski
*,J8 8,9= *,*F F,:: 89,== 8F
L zapreminska masaP
c
L vrstoa na pritisakP
i
vrstoa na istezanjeP c L koezija
5
d
! modul elastinostiP L ugao unutranjeg trenja
T!7e0! <6<6$6 8 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB oo7i*! '203! i .r!(eiB (e*! ' GTN-' 0e4i9(!
II(o,*o .o03e M
"ezultati Diziko!meaniki ispitivanja zelene i crvene gline iz podine glavnog ;podinskog< ugljenog
sloja u glavnom ventilacionom odniku AIstonog poljaC data su u tabeli 8)8)3)
Vr(! o.i(! Ze0e*! 20i*! Crve*! 20i*!
+la7nost
b
->,=> -:,J
%peciDina te7ina U ;k'Gm< ->,*F -=,=8
4apreminska te7ina
!vla7na ;k'Gm<
!suva ;k'Gm<
-F,9-
*9,J8
-F,--
*9,J9
0terbergova granica
!granica teenja
*
!granica plastinosti
p
!indeks plastinosti I
p
!indeks konsis) I
k
*9F,89
3*,8-
**J,F3
F,J>
*9>,*9
3-,>3
*-9,3-
F,J9
1ranulometrijski sastav
!glina F,FF-
!praina F,FF-!F,F:
!sitan pesak F,F:!F,-
::Q
38Q
3>Q
93Q
JQ
Direktno smicanje
!ugao unutranjeg trenja
!koezija ( ;k'Gm<
-* 3=v
8>,3=
T!7e0! <6<6:68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB oo7i*! 20i*! i) GVH ' 0e4i9(' II(o,*o .o03eM
G!o*o*o( 0e4i9(!# !-o)!.!03ivo( '203! i ek.0o)iv*o( '203e*e .r!9i*e
$zimajui u obzir sva merenja koja su do sada obavljena, a prema #ravilniku o tenikim
normativima za podzemnu eksploataciju uglja, i "eenja Ministarstva rudarstva i energetike br) 3*F!
F-!*::GJ- od *-)F3)*JJ3) godine jama IIstono poljeA rudnika I&ogovinaA je kategorisana kao
nemetanska jama) 1asno! ventilaciona merenja je obavio "udarski institut L 4emun 4avod za
ventilaciju *JJ-) godine)
,d strane "udarskog Instituta ! &eograd *JJ>) godine izvrena je dokategorizacija jamski prostorija,
obzirom da je prva kategorizacija vrena u Dazi otvaranja jame) 'a osnovu izvreni merenja uraEen je
5laborat o utvrEivanju intenziteta izdvajanja, talo7enja, karakteristika ugljene praine i kategorizaciji
jamski prostorija po stepenu opasnosti od metana i ugljene praine u jami IIstono polje A "udnika
I&ogovinaA) Ispitivanjem zapaljivosti i eksplozivnosti ugljene praine u 5laboratu je potvrEeno da
ugalj iz le7ita I&ogovinaA pripada I grupi tj) da je malo sklon samozapaljenju i da donja granica
eksplozivnosti iznosi --9 gGm
3
)
#ripremne i otkopne prostorije svrstane su u II kategoriju opasnosti od eksplozivne ugljene praine
;kao eksplozivno opasne<, a sve ostale jamske prostorije kategorisane su u I kategoriju opasnosti od
eksplozivne ugljene praine ;kao eksplozivno bezopasne<)
$ dosadanjem radu, otvaranja, razrade i pripreme rudarski prostorija nisu registrovane pojave
endogeni po7ara)
23g3 56789:6 <A5B@ ;<=>8?@ CFI?IG
23g313 IJKLM NOPONLMPQRLQNM JSTPUVWO
S7A<=P 789:G S?P? P?A S?P?BG<:; 7 GAD=<=>N@GN=F<?D J?89;A7 J@=JGAG ?JLN=<= S?P?BG<:G P?:G
KG:;A<? >G ?JLN=<GDG QG:;HG@C E<:GR;FGI = X?9:;FGI 79GK= 7 >G>NGF QG:;HG@>P?8 ?P@78G, h;9?P7J<G
N;@=N?@=:G ?JLN=<; S?P?BG<:G J@=JGAG S?P?BG:<>P?: P?N9=<= = ?B7\FGNG J?F@L=<7 ?A 4+4 PD,
S?P?BG<:>PG P?N9=<G <G9GK= >; 7 I;<N@G9<?D A;97 6>N?H<; S@B=:; G ?P@7R7:7 :; J9G<=<; SNG<:C $K@;<C
W;F=IGC S9;D;<C E@>NGNGIC );>P?F=PC S?RG<: = X7P?F=P, 6KA7R;<G :; J@GFI;D =>N?P-KGJGA,
S7A<=P S?P? :; 7AG9:;< /+ PD ?A S?P?BG<:; <G J7N7 S?P?BG<:G M E<:GR;FGI,
%@?>N?@ 9;R=LNG 789:G S?P? J@=JGAG 9=>N7 E<:GR;FGI ZE .5-+/[ $dEC /^/22 222, S;8=>N@?FG< :; PG?
=>N@GR<= J@?>N?@ 9;R=LNG 789:G S?P?C ?A<?><? PG? ;P>J9?GNGI=?<? J?9:; @7A<=PG S?P? 7 <GA9;R<?D
S;J7B9=HP?D ?@8G<7,
S;F;@<7 8@G<=I7 S?P?BG<:>P?8 789:;<?8 BG>;<G H=<; J9G<=<>P= DG>=F= SN<:GC d?9; J9G<=<;C _;9?F?8 A;9G
= S9;D;<GC =>N?H<7 8@G<=I7 H=<; ?8@G<I= P@;H<:GHP=\ DG>=FG E@>NGNIG = &7J9:;8 PGD;<GC :7R<7 ?8@G<I=
);>P?F=PGC $K@;<G = W;F=I; = KGJGA<7 ?8@G<I= X7P?F=PG = SGR<:G,
V <;J?>@;A<?: B9=K=<= S7A<=PG S?P? :; >;9? U=N97P, OG>;9:;<? J?A@7H:; :; KGLN=];<? ?A
;P>J9?GNGI=?<=\ @GA?FG KGLN=N<=D >N7B?DC G =KF?@ ZF@;9?[ M?@GF=I; :; KGLN=];< ?A KG8Ga;<:G ?NJGA<=D
F?AGDG =K @7A<=PG,
SG?B@G]G:<= J?9?RG: S?P?BG<:>P; P?N9=<; J@;A>NGF9:G B=N<7 P?DJ?<;<N7 <:;<?8 J@=F@;A<?8 @GKF?:GC =
7?JLN; @GKF?:G I;9?P7J<; N;@=N?@=:; ?JLN=<; S?P?BG<:G, S?P?BG<:>PG P?N9=<G =DG =KF;><; ;9;D;<N;
N@G<K=N<?8 J?A@7H:GC :;@ J@;P? X?FG<>P; P9=>7@; <G KGJGA7 = SP@?B<=HP; P9=>7@; <G =>N?P7 ?F? J?A@7H:;
>JG:G M?@GF>P= = '=D?HP?-E<:GR;FGHP= BG>;<, %?>N?:;]G >G?B@G]G:<G J?F;KG<?>N P?N9=<; :; =K N@=
J@GFIG^ =K J@GFIG g9;P>=<IGC E<:GR;FIG = X?9:;FIG, QG N7@=>N=HP7 A?>N7J<?>N J?A@7H:G S?P?BG<:>P;
P?N9=<;C <G:K<GHG:<=:= :; A;? @;8=?<G9<?8 J7NG g9;P>=<GI M S?P?BG<:G M E<:GR;FGIC P?:= <G 7AG9:;<?>N=
?A .2 PD ?B;KB;a7:; S?P?BG<:= A=@;PN<7 F;K7 >G G7N?-J7N;D ( -4C <GK<GHG:<=:=D N7@=>N=HP=D J@GFI;D
7 <GL?: K;D9:=,
SG?B@G]G:<G PG@NG L=@; ?P?9=<; S7A<=PG S?P? AGNG :; <G >9=I= 5,4,/,
4.5.2. M!"#$%&'()!#$%* %a!a%+*!(,+(%* -)!./0a
S?P?BG<:>P= N;@I=:G@<= BG>;< J@;A>NGF9:G N;PN?<>P7 J?N?9=<7 J@GFIG J@7RG<:G =>N?P-KGJGAC <G8<7N7
J@;DG :78?KGJGA7, $FG ?B9G>N D?R; >; J?A;9=N= <G AF; D?@T?9?LP; I;9=<; M ?B?A<= A;? BG>;<G = >GD
BG>;<, $B?A<= A;? S?P?BG<:>P?8 BG>;<G =K8@Ga;< :; ?A PG@B?<GN<=\ = A;9?D 9GJ?@?F=N?-J;LHG@>P?-
P?<89?D;@GN=H<=\ <G>9G8GC P?:= >; ?A9=P7:; J@;N;R<? PG@>N<=D @;9:;T?D 7 P?D; >; =>N=H7 P@;H<:GHP=
?A>;I= W;F=I; = $K@;<G,
';@I=:G@<= S?P?BG<:>P= BG>;< KGJ7<:;< :; D9Ga=D <G>9G8GDG, $A9=P7:; >; B9G8? KGNG9G>G<=D
@;9:;T?D >G <GAD?@>P=D F=>=<GDG ?A 522 D 7 A?9=<= @;P; 6K8G@;C A? ?P? -22 = F=L; D;NG@GC 7K ?B@?<P;
?P?9<=\ J9G<=<G, V ?F?D A;97 N;@;<G D?R; >; =KAF?:=N= <;P?9=P? :;K;@>P=\ TGKG P?:; >; DG<=T;>N7:7 7
F=A7 J?F@L=, '@G8?F= :;K;@G 7 @;9:;T7 <Ga;<= >7 <G <G:F=L;D <=F?7 3.2 D 8A; :; 7>;H;<G :;K;@>PG ?BG9G
J?H;F ?A E@>NGNIG J@;P? h;@?F=HP; '7DB; A? SP@?B<=HP; P9=>7@; = >;F;@<=\ JGA=<G W;F=I;, S9;A;]G
<=RG :;K;@>PG N;@G>G :; <G <GAD?@>P?: F=>=<= ?A ?P? -+2 DC G D?R; >; J@GN=N= ?A M=N@?F?8 PGD;<G
J@;P? :7R<=\ JGA=<G E@>NGNIG A? W;F=I;, '@;]GC <G:<=RG :;K;@>PG N;@G>G :; <G ?P? 122 DC G <G:B?9:; >;
KGJGRG P?A >;9G U=N97PGC =K<GA )GBG@GIG = <G )=J?F?D N@GJ7,
=A@?8@GT>PG D@;RG S?P?BG<:>P?8 BG>;<G J@=JGAG >9=F7 _7R<; M?@GF;C G 7R= J@?>N?@ 9;R=LNG S?P?
>9=F7 M?@GF=I;, *@;9? M?@GF=I; :; =KF?@ =K P@;H<:GHP?8 DG>=FG W;F=I;C P?A <G>;9:G 6>N?I=, V B9=K=<=
S7A<=PG J@?N=H; @;PG 6K8G@G P?:G =KF=@; <G KGJGA<=D JGA=<GDG h;@?F=HP; '7DB; = P?A <G>;9:G 6>N?I= >;
>JG:G >G S;>;9GHP?D @;P?D = F?A?D =K *@;9G H=<;]= M?@GF=I7, ';P7]= PG KGJGA7 M?@GF= IG J@=DG F;]=
B@?: >NG9<=\ = J?F@;D;<=\ F?A?N?P?FG ?A P?:=\ >7 <G:K<GHG:<=:=^ '=>?F=PC O?FGP?FI=C S7F= = U=N97HP=
J?N?P,
S;>;9>PG @;PG <G>NG:; ?A MGaG@>P; @;P; = F=L; J?N?PG P?:= >; >JG:G:7 >;F;@<? ?A >;9G S;>;9IG, E?A >;9G
X?8A=<IG 7 S;>;9>P7 @;P7 >; 79=FG M=97L=<GHPG @;PG P?:G <G>NG:; >JG:G<:;D h@<?BG@>P?8C V@A;LP?8 =
E9=>7@=HP?8 J?N?PG,
FZQNO 23g313 FOS\PO]OW^O NOPLO JSTPUVWO
4.5.1. 2*#$%* %a!a%+*!(,+(%* -)!./0a
V 8;?9?LP?: 8@Ga= 7R;8 ?B?AG = J?A9?8; =>N?H<?8 A;9G S?P?BG<:>P?8 BG>;<G 7 P?D; >; <G9GK=
9;R=LN; 789:G S?P?C 7H;>NF7:7 >9;A;]; >N@GN=8@GT>P; :;A=<=I;^
A;F?<>P= >;A=D;<N= 7 H=:= >G>NGF 79GK; 9=A=N=C G@8=9?L=>N= = 89=<?F=N= G9;F@?9=N=C >=N<?K@<= P?<89?D;@GN= =
J;LHG@= = >9?:;F=N= = BG<P?F=N= P@;H<:GI=
8?@<:G :7@G - A?<:G P@;AG ZN=N?< - FG9;<A=>[ 7 H=:= >G>NGF 79GK;^ DG>=F<= A?9?D=N= = A?9?D=N=H<= 7>9?:;<= =
BG<P?F=N=C G A;9?D = DG>=F<= >=F?-B;9= P@;H<:GI=
A?<:G P@;AG ZBG@;D - GJN[C 7 H=:= >G>NGF 79GK; DG>=F<=C BG<P?F=N= = 7>9?:;<= K??8;<?->J@7A<=
>=F?R7]PG>N= = @7D;<PG>N= P@;H<:GI= 7@8?<>P; TGI=:;
8?@<:G P@;AGC 7 H=:= >G>NGF 79GK;^ BG<P?F=N= @GK<?K@<= J;LHG@=C G9;F@?9=N=C R=I; G<A;K=NG = >?H=FG N7T?FG-
N7@?<C >J@7A<= @7A=>N<=C DG>=F<= = BG<P?F=N= >=F?-@7D;<PG>N= P@;H<:GI= 7 H=:?: J?A=<= 9;R; P@;H<:GHP=
BG<P?F=N= P?<89?D;@GN=C G 7 J?F9GN= R7N?-B;9=HG>N= >G\G@?=A<=C BG<P?F=N=C N@?L<= J;LHG@=->;<?<
N;@I=:G@<; <G>9G8;C P?:; >; >G>N?:; ?A 5 9=N?>N@GN=8@GT>P= @GK9=H=N; >;@=:;^
G[ SNG@?JG9;?8;<G >;@=:G ZJG9;?I;<-;?I;<[ 7 H=:= >G>NGF 79GK;^ I@F;<= PFG@I<= P?<89?D;@GN=C >=F=
= NGD<? >=F= B=N7D=<?K<= P@;H<:GI= >G >=N<=D >?H=FG>N=D 7P9?JI=DG B=N7D=:;C R7N= = K;9;<PG>N= 89=<?F=N=
J;LHG@= = T=<?9GD=<=@G<= 79:<= LP@=9:I=C G9;F@?9=N= = 89=<I=
B[ U=N97HPG 789:?<?><G >;@=:G Z>9GNP?F?A<=C :;K;@>P= >@;A<:= D=?I;<[ 7 H=:= >G>NGF 79GK;^ J?9=8;<=
P?<89?D;@GN=C @GK<?K@<= 7>9?:;<= J;LHG@=C @GK<?B?:<; J;>P?F=N?-9GJ?@?F=N; 89=<;C 89GF<= 789:;<= >9?:C
>=F?K;9;<PG>N= 7>9?:;<= 9GJ?@I= 7 >D;<:=FG<:7 >G J;LHG@=DG = 9GJ?@?F=N=D 89=<GDG = >F=N?D NG<P=\
789:;<=\ >9?:;FG = 789:;F=N=\ 89=<G ZJ?F9GN<= 789:;<= >9?:[
I[ *@DARG<>PG 789:?<?><G >;@=:G Z:;K;@>P= 8?@<:= D=?I;<-JG<?<[C 7 H=:= >G>NGF 79GK;^
\;N;@?8;<= N@?L<= P?<89?D;@GN=C @GK<?K@<= 7>9?:;<= J;LHG@=C @GK<?B?:<; J;>P?F=N; <;>N@GN=T=P?FG<;
89=<; >G J@?>9?:I=DG 9GJ?@G = J;LHG@GC >?H=FG N7T?FG = B;<N?<=NGC 7>9?:;<= 9GJ?@= = 9GJ?@?F=N; 89=<; >G
<;P?9=P? >9?:;FG 89=<?F=N?8 9=8<=NG >P?<I;<N@=>G<=\ 7 :;A<?D \?=K?<N7 = 9GJ?@?F=N=\ 89=<G >G
J@?>9?:I=DG 9GJ?@GC J;LHG@G = J;>P?F=N=\ 89=<G 7 J?F9GN= 789:?<?><?8 \?@=K?<NG
A[ QGF@L<G P9G>N=H<G >;@=:G ZJ9=?I;<-J9;=>N?I;<[C P?:G :; =K8@Ga;<G ?A P9G>N=H<=\ >;A=D;<GNG^
@GK<?K@<=\ L9:7<P?FG = J;>P?FG = J;>P?F=N?-L9:7<P?F=N=\ <;>N@GN=T=P?FG<=\ @GK<?B?:<=\ 89=<G,
OG >9=I= 5,4,+, AGN :; d;?9?LP= >N7B S?P?BG<:>P?8 N;@I=:;@<?8 BG>;<GC G <G >9=I= 5,4,., AGNG :;
d;?9?LPG PG@NG S?P?BG<:>P?8 BG>;<G,
4.5.4. 2*#$%* %a!a%+*!(,+(%* #*3($+a
);R=LN; 789:G S?P? >; <G9GK= 7 >;F;@?-=>N?H<?D A;97 S?P?BG<:>P?8 BG>;<GC 8A; N;@I=:;@<; <G>9G8;
=DG:7 <G:F;]7 A;B9:=<7, $<; >7C J@;DG 9=N?9?LP=D PG@GPN;@=>N=PGDG = JG9;?<N?9?LP=D ?A@;ABGDGC
@GLH9G<:;<; 7 H;N=@= >;@=:;^
0 SNG@?JG9;?8;<G ZJG9;?I;<-;?I;<[C
0 U=N97HPG 789:?<?><G Z>9GNP?F?A<= >@;A<:= D=?I;<[C
0 *@DARG<>PG 789:?<?><G Z:;K;@>P= 8?@<:= D=?I;<-JG<?<[ =
0 QGF@L<G P9G>N=H<G ZJ9=?I;<-;?J9;=>N?I;<[,
U=N97HPG 789:?<?><G >;@=:G Z:;K;@>P= >@;A<:= D=?I;<[ 9;R= N@G<>8@;>=F<? = A=>P?@AG<N<? J@;P? <G>9G8G
>NG@=:;8 JG9;?8;<G =9= J@;P? J@;N;@I=:G@<; JG9;?K?:>P?-D;K?K?:>P; J?A9?8;, 6K8@Ga;<G :; ?A 89=<?F=N?-
9GJ?@?F=N=\ <G>9G8G :;K;@>P?8 >@;A<:;8 D=?I;<G 7 P?:=DG >; <G9GK= ;P>J9?GNGB=9G< >9?: D@P?8 789:G,
$NP@=F;<G :; 7 @;:?<7 >;9G U=N97PC J? P?D; :; = A?B=9G <GK=F, V ?PF=@7 U=N97HP; 789:?<?><; >;@=:;C
@G>J@?>N@G<:;<; 7 J?A@7H:7 9;R=LNG 789:G S?P? = <:;8?F?: L=@?: ?P?9=<=C =KAF?:;<G >= N@= \?@=K?<NG^
J?A=<>P=C 789:?<?><= = J?F9GN<=C =>P9:7H=F? <G BGK= 9=N?9?LP=\ PG@GPN;@=>N=PG,
FZQNO 23g343 AMSZSKNO NOPLO FSNS\O^WRNS` \ORM^O
Slika 4.5.2. AMSZSKNQ RLU\ FSNS\O^WRNS` LMPbQWMP^S` \ORM^O
%@;DG J?AGI=DG =K B@?:<=\ =>N@GR<=\ B7L?N=<G = <G BGK= PG@N=@G<:G :GD>P=\ J@?>N?@=:GC <G>9G8;
podinskog horizonta U=N97HP; >;@=:;C =K8@Ga;<; >7 ?A BGKG9<=\ P?<89?D;@GNGC >=F=\ = R7N=\ @GK<?K@<=\
>9GB? A=:G8;<;N>P= ?HF@>9=\ J;LHG@GC >=F?-D@P=\ <;>N@GN=T=P?FG<=\ J;>P?F=N=\ 89=<G = >=F=\ J;>P?F=N=\
9GJ?@GIG >G J@?>9?:I=DG >=F=\ 9GJ?@?F=N=\ = 789:;F=N=\ 89=<G, W;B9:=<G >;A=D;<GNG ?F?8 \?@=K?<NG <;
J@;9GK= /22 D, OG J?F@L=<= >7 >;A=D;<N= J?A=<>P?8 \?@=K?<NG ?NP@=F;<= 7 :7R<=D = :78?-=>N?H<=D
?B?A<=D A;9?F=DG 9;R=LNG U=N97PC 7 9?PG9=N;N=DG^ S;PGC S7:GPC 6K8G@;C d@?>KA=<>P= J?N?PC );F?F=PC
h;@?F=IG = $@;LGI,
V ?PF=@7 ugljonosnog horizonta <G9GK= >; >9?: PFG9=N;N<?8 789:G >9?R;<; >N@7PN7@; KB?8 J@=>7>NFG
:G9?F=\ J@?>9?:GPG NGD<?->=F=\ 9GJ?@?F=N?-J;>P?F=N=\ 89=<G >G >9GNP?F?A<?D TG7<?D = B;9=\ 9GJ?@GIG, V
J?A=<= = J?F9GN= 789:;<?8 >9?:G <G9GK; >; NGD<?->=F; A;9=D=H<? 789:;F=N; 89=<; =9= 789:;F=N= 9GJ?@I= >G
N@GPGDG 789:G, EGP? >; 89GF<= ;P>J9?GNGI=?<= @GA?F= 7 @7A<=P7 S?P? =KF?A; 7 ?F?D \?@=K?<N7 = 7
;P?<?D>P?D J?89;A7 :; <G:=<N;@;>G<N<=:=C JG :; <GKFG< r89GF<= 789:;<= >9?:r,
Povlatni horizontC =K8@Ga7:7^ >=F?-R7N; = D@P?-K;9;<PG>N; J;>P?F=N; <;>N@GN=T=P?FG<; 89=<; >G
J@?>9?:I=DG =>N?B?:<=\ >9GB? F;KG<=\ J;LHG@GC KGN=D >=F= = >=F?-K;9;<PG>N= 7>9?:;<= 9GJ?@I= >G
J@?>9?:I=DG 9GJ?@?F=N=\ 89=<G Z7 P?:=DG :; J@=>7N<G T?>=9<G :;K;@>PG TG7<G[ = 89= <?F=N= J;LHG@=C PG? = >=F?-
K;9;<PG>N; 9GJ?@?F=N; A;9=D=H<? 789:;F=N; 89=<; >G >F=N?D NG<P=\ >9?:;FG 789:GC ?A P?:=\ >; J? A;B9:=<=
Z2C4 A? . D[ =KAFG:G :;AG< >9?: P?D; :; AGN @GA<= <GK=F rJ?F9GN<= 789:;<= >9?:r, 'G: 789:;<= >9?: <;DG
P?<>NG<N<? @GKF=]; 7 I;9?D 9;R=LN7 S?P?C :;@ D;>N=D=H<? J?NJ7<? =>P9=<:GFG =9= D7 >; A;B9:=<G
@;A7I=@G >P?@? KG +. 7 P?@=>N 789:;F=N=\ 89=<G, W;B9:=<G >;A=D;<GNG J?F9GN<?8 \?@=K?<NG :; J@?D;<9:=FG
= P@;]; >; 7 8@G<=IGDG ?A .2 D 7 DG@8=<G9<=DC A? /42 D 7 I;<N@G9<=D A;9?F=DG 9;R=LNG,
V >;A=D;<N=DG U=N97HP; 789:?<?><; >;@=:; <G9GK= >; ?>P7A<G T?>=9<G TG7<G =>P9:7H=F? >9GNP?F?A<?8 N=JGC
LN? 7PGK7:; AG >7 ?F= >;A=D;<N= NG9?R;<= 7 :;K;@>P?-D?HFG@<?: >@;A=<=, OG N? 7PGK7:; PG@GPN;@
>;A=D;<GNG = J@=>7>NF? A;B;9=\ <G>9G8G 789:G 7 @;:?<7 9;R=LNG 789:G S?P?, QB?8 J@=>7>NFG =>P9:7H=F?
>9GNP?F?A<; <; PG@GPN;@=>N=H<; TG7<;C >NG@?>N >;@=:; <=:; J@;I=K<=:; ?A@;a;<G, S@;A<:;D=?I;<>PG
>NG@?>N U=N97HP; >;@=:; ?A@;a;<G :; <G ?><?F7 >7J;@J?K=I=:; <G>9G8GC ?BK=@?D AG >; <:;<; NF?@;F=<;
<G9GK; =>J?A >;A=D;<GNG *@DARG<>P; >;@=:; H=:G :; 8?@<:?D=?I;<>PG-JG<?<>PG >NG@?>N ?A@;a;<G <G
?><?F7 P?<8;@=:>P; TG7<;C G KGN=D = J? F;9=P?: >9=H<?>N= >G >;A=D;<N=DG '=D?HP?8 BG>;<G 7 P?:=DG >7C
P?A QF;KAG<GC J@?<Ga;<= ?>NGI= >=>G@>P; TG7<;C PG@GPN;@=>N=H<; KG 8?@<:= D=?I;<-\;9F;N,
);R=LN; S?P? 7 >GAGL<:=D P?<N7@GDG 89GF<?8 789:;<?8 >9?:GC KG P?:= >; ?A<?>= J@?@GH7<
B=9G<><=\ @;K;@F=C KG\FGNG J?F@L=<7 ?A +,/.2,11. D
+
,
d9GF<= 789:;<= >9?: =DG @;879G@<? @GKF=]; 7 I;9?D 9;R=LN7, W;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G P@;]; >; 7
8@G<=IGDG ?A +2-.4 DC DGAG :; <;P=D B7L?N=DG 7NF@a;<G A;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G = J@;P? 52 DC A?P
>@;A<:G J?<A;@=>G<G A;B9:=<G H=>N?8 789:G =K<?>= ++C5/ D, V89:;<= >9?: :; <G8<7N J?A 789?D ?A +4
2
-52
2
J@;DG >;F;@7C G 7 B9=K=<= @G>;AG 78G? <G8=BG D?R; B=N= = K<GN<? F;]=,
EG@GPN;@=>N=HG< J@?T=9 >9?:G AGN :; <G >9=I= 5,4,5,
QG 789:;<= >9?: PG@GPN;@=>N=H<G >7 AFG J@?>9?:PG^ J@?>9?:GP 9GJ?@IG A;B9:=<; 2C.-2C3 DC <G 1-/2 D =>J?A
J?F9GN;C KG P?:= :; ?A?DG];< <GK=F rB;9GIr = J@?>9?:GP 89=<; A;B9:=<; 2C+2- 2C42 DC >G 9?PG9<=D <GK=F?D
rA;B;9= DGN;@=:G9rC P?:= :; B9=R= J?A=<=, X@?: = A;B9:=<G :G9?F=\ J@?>9?:GPG FG@=@G:7 PGP? J? J@7RG<:7 NGP? =
J? JGA7 789:;<?8 >9?:G,
_G9?F=D J@?>9?:I=DG 789:;<= >9?: :; J?A;9:;< <G N@= A;9G^
0 J?F9GN<= A;?C =KD;a7 J?F9GN; = J@?>9?:PG 9GJ?@IG ZrB;9IGr[C
0 >@;A<:= A;?C =KD;a7 J@?>9?:PG 9GJ?@IG = 89=<; ZrA;B;9?8 DGN;@=:G9Gr[ =
0 J?A=<>P= A;?C =>J?A J@?>9?:PG 89=<;,
%?@;A 9GJ?@IG = 89=<;C >NG9<= J@?>9?:I= 7 789:;<?D >9?:7 >7 = 789:;F=NG 89=<G = N7T, d9=<G = 789:;F=NG 89=<G >;
:GF9:G:7 7 A?<:;D A;97 789:;<?8 >9?:GC G N7T A;B9:=<; 2C24-2C+4 D :GF9:G >; <G +C2-+C4 D =K<GA 9GJ?@IG,
VA;? :G9?F=\ J@?>9?:GPG 7 789:7 B=N<? >; D;<:G = P@;]; >; ?A 4-/2c, %@=>7>NF? :G9?F=\ J@?>9?:GPG 7
789:;<?D >9?:7 7PGK7:; <G @=ND=H<?>N J@?I;>G <G8?D=9GFG<:G N@;>;NG = DGN=H<; B=9:<; DGN;@=:;C P?:= >;
?AF=:G? >G J@;P=A=DG,
23g3g3 FLPUNLUP^S(LMNLS^RNM NOPONLMPQRLQNM ZMfQKLO
S?P?BG<:>P= BG>;< J@;A>NGF9:G >N@7PN7@<7 J?N?9=<7 P?:G J?J@;H<? =9= A=:G8?<G9<? J@;>;IG F=L;
>N@7PN7@<=\ :;A=<=IG 7 ?F?D A;97 EG@JGN?-XG9PG<=AG^ SNG<:>P?-E7HG:>P7C d?@<:GHP?-S7F?J9G<=<>P7 =
A@, ?@D=@G<:; P?N9=<; 7>9?F9:;<? :; >G N@= 89GF<G >=>N;DG J@;N;R<? 8@GF=NGI=?<=\ @G>;AG, SG>;A= >;
J@7RG:7 J@=B9=R<? J@GFI=DG =>N?P-KGJGAC >;F;@-:78 = >;F;@?KGJGA-:78?=>N?P,
S=>N;D 8@GF=NGI=?<=\ @G>;AG J@7RG<:G =>N?P-KGJGA J@=JGAG S?P?BG<:>P?D @GK9?D7C H=:G N@G>G =A;
>;F;@<=D ?B?A?D $K@;<G = W;F=I;C J?P9GJG:7]= >; >G >GAGL<:?D A?9=<?D M?@GF=I;, $K@;<>P?-
_?LG<=HP= @GK9?DC J@7RG<:G B9=>P?8 D;@=A=G9<?D J@GFI7C :;A<=D A;9?D =A; P@?K KGJGA<= ?B?A P?N9=<;
>G N@G>?D J@7RG<:G ?A );>P?F=PGC J@;P? '@7BG@;FIG A? S7:;F=I;, SG>;A= >G J@7RG<:;D >;F;@?KGJGA-
:78?=>N?P J@=JGAG:7 *@DARG<>P?-S;>;9GHP?D @GK9?D7C P?:=D :; P?N9=<G <G >;F;@7 ?AF?:;<G ?A
JG9;?K?:>P?-D;K?K:>P?8 8?@:G, $FG: @GK9?D =A; N@G>?D ?A *@DAR;C J@;P? M7R=<IG A? &G@BG<?FIGC
?AGP9; >; J@;DG S;>G9I7 <G =>N?P7 <; DG<=T;>N7:; <G J?F@L=<=,
QG T?@D=@G<:; P?N9=<;C <G:F;]= K<GHG: :; =DG? S?P?BG<:>P= @GK9?DC A7R P?8G :; A?L9? A? J?NG<:G<:G =
>NFG@G<:G P?N9=<; <G8<7N; PG :787, E?N9=<G :; B=9G KG\FG];<G :;K;@>P=D F?AGDG 7 P?:=DG :; F@L;<G
>;A=D;<NGI=:G J@G];<G @GA=:G9<=D P@;NG<:=DG, S7JN7@<G P@;NG<:G <G>NGF9:;<G >7 J?>9;
>;A=D;<NGI=?<?8 I=P97>G = >F?:?D GPN=F<?L]7 ><GR<? >7 KG\FGN=9G <G>9G8; <;?8;<G, V>9;A N?8G A?L9?
:; A? N;PN?<>P=\ A;T?@DGI=:; <G L=@;D J@?>N?@7 BG>;<GC NGP? AG :; >FGP= GPN=F=@G<= A=>9?PGI=?<= >=>N;D
7>9?F=? J?:GF7 J@GN;]=\ @G>;AG<:GC >NFG@G:7]= L=@?P? @GKF=:;<7 D@;R7 @GK9?D<=\ >N@7PN7@G 7<7NG@
>GD?8 BG>;<G, OG NG: <GH=< >; 7 BG>;<7C P@G:;D <;?8;<GC T?@D=@G >9?R;<= D?KG=P D;a7>?B<?
A=>9?I=@G<=\ N;PN?<>P=\ B9?P?FG Z>G ?A9=PGDG JG@P;N<; >N@7PN7@;[ P?:= >7 J?>;B<? PG@GPN;@=>N=H<= KG
=>N?H<= A;? BG>;<G,
';PN?<>P; GPN=F<?>N=C P?:; >7 >; ?A@GK=9; <G J?9?RG: = A;B9:=<7 789:;<?8 >9?:GC =>N?F@;D;<? >7 7>9?F=9;
>9?R;<; >N@7PN7@<?-N;PN?<>P; @7AG@>P; 7>9?F; ;P>J9?GNGI=:;C LN? =DG B=NG< 7N=IG: <G A=<GD=P7
=>N@GR=FG<:G = @GKF?: @7AG@>P=\ ;P>J9?GNGI=?<=\ @GA?FG,
S?P?BG<:>P= BG>;< :;C <G ?><?F7 >GN;9=N>P=\ ><=DGPGC J?A;9:;< <G L;>N N;PN?<>P=\ ZDGP@?[ B9?P?FG 7
?PF=@7 P?:=\ >; :GF9:G:7 DG<:= D=P@?B9?P?F=, MGP@? B9?P?F= >7^ _?LG<=HP=C S?P?BG<:>P=C &G@BG<?FGHP=C
S;>G9GHP=C U=N97HP= = h;@?F=HP=,
V 9;R=LN7 S?P?C 7 ?PF=@7 U=N97HP?8 B9?PGC KG>N7J9:;<G :; N=J=H<G JG@P;N<G >N@7PN7@G >G D?KG=HP=D
>;8D;<N=DGC <G LNG 7PGK7:7 B@?:<= J?AGI= =K =>N@GR<=\ B7L?N=<G = @7AG@>P=\ @GA?FG, $FGPFG >N@7PN7@G :;
J?>9;A=IG =<N;<K=F<; rJ?>N@7A<;r N;PN?<=P;C 7>9;A H;8G :; A?L9? A? T?@D=@G<:G B@?:<=\ A;<=F;9=>G<=\
D=P@?B9?P?FG, OG 8@G<=IGDG J?:;A=<=\ D=P@?B9?P?FG A?L9? :; A? J?NJ7<?8 A=>P?<N=<7=N;NG 89GF<?8
789:;<?8 >9?:GC LN? K<GN<? 7N=H; <G N;\<?9?8=:7 @7AG@;<:GC A=<GD=P7 J@?=KF?A<:; = =>N@GR=FG<:GC PG? = <G
;T=PG><?>N = @;G9=KGI=:7 =>N@GR=FG<:G,
23g343 lQTPSZSKNM NOPONLMPQRLQNM
OG J@?>N?@7 9;R=LNG S?P? J@?N=H; @;PG 6K8G@G P?:G N;H; :7R<?D >N@G<?D 9;R=LNG = U=N97HP= J?N?P P?:=
N;H; J@GFI;D >;F;@-:78, E?@=N? @;P; 6K8G@; 7>;H;<? :; 7 J?A=<>P; J;LHG@;C 89=<I; = 89=<;, W7R N?PG
U=N97HP?8 J?N?PG >7H;9:GFG:7 >; D9Ga= J9=?I;<>P= L9:7<P?F=N?-J;>P?F=N= >;A=D;<N= >G J?F9GN<=D
89=<GDGC J;LHG@=DG = 9GJ?@I=DG J@?A7PN=F<; D=?I;<>P; >;@=:;,
V ?P?9=<= 9;R=LNGC J? ?B?A7 BG>;<GC :GF9:G >; F=L; PG@>N<=\ F@;9GC <G P?<NGPN=DG >NG@=:=\ P@;H<:GPG =
89=<?F=N?-9GJ?@?F=N=\ >;A=D;<GNG =K N;@I=:G@<?8 P?DJ9;P>G, Q<GHG:<=:G F@;9G >7^ *@;9? M?@GF=I; 7
<G>;9:7 6>N?I=C S;>G9GHP? F@;9? =>J?A $B9?8 W;9GC F@;9? 7 XG<:>P?D $@;LI7 <G :78?=>N?H<=D JGA=<GDG
E@>NGNIG = A@, 6KAGL<?>N ?F=\ F@;9G P@;]; >; ?A /2 9>;I A? <;P?9=P? A;>;N=<G 9>;I,
SN;<; 7 ?F?D J?A@7H:7 J@;A>NGF9:G:7 \=A@?8;?9?LP; P?9;PN?@; = \=A@?8;?9?LP; =K?9GN?@;, OG:K<GHG:<=:;
P?9;PN?@; J?AK;D<=\ F?AG H=<; P@;H<:GHP; DG>;C =>J7IG9; = K<GN<? PG@>N=T=P?FG<;C J? ?B?A7
>;A=D;<N<?8 BG>;<G, $<; >7 7 F;]?: =9= DG<:?: D;@= = N;PN?<>P= ?LN;];<;C <G@?H=N? 7 K?<GDG @G>;AG,
V <:=DG >; T?@D=@G PG@>N<= N=J =KAG<= P?:= >; A@;<=@G J@;P? D<?8?B@?:<=\ F@;9G = =KF?@G,
=A@?8;?9?LP; =K?9GN?@; J@;A>NGF9:G:7 >;<?<>P= = JG9;?8;<= >;A=D;<N= P?:= =K8@Ga7:7 >;F;@?=>N?H<=
?B?A >;A=D;<N<?8 BG>;<G, %7P?N=<; = N;PN?<>P; K?<; 7 <:=DG =>J7<:;<; >7 J@?A7PN=DG @G>JGAG<:GC
?A<?><? 89=<GDG <G>NG9=D 7 N;PN?<>P=D K?<GDGC P?:; >J@;HGFG:7 :GH; I=@P79GI=:; J?AK;D<=\ F?AG,
%?F9GN<; <G>9G8; 789:;<?8 >9?:GC P?:; >; >G>N?:; ?A 9GJ?@GIGC 9GJ?@?F=N=\ = J;>P?F=N=\ 89=<G = J;LHG@GC
NGP?a; <G:F;]=D A;9?D J@;A>NGFG9:G:7 =K?9GN?@; J?AK;D<=\ F?AG, V <:=DG >GD? D;>N=D=H<? D?R;
A?]= A? @;NP=\ GP7D79GI=:G J?AK;D<=\ F?AG = N? 7 =>J7IG9=D P?DJGPN<=D J;LHG@=DG = 9GJ?@I=DG,
MG<:; P?9=H=<; J?AK;D<=\ F?AG GP7D79=@G<; >7 7 >;A=D;<N=DG J9=?I;<G = 7 G97F=:G9<?-A;97F=:G9<=D
<G>9G8GDG A7R P?@=NG M?@GF=I; = <:;<=\ J@=N?PG, V ?F=D N;@;<=DG J?AK;D<; F?A; >; >P7J9:G:7 7
<:=\?F?D J?F@L=<>P?D A;97C 7 J;>P?F=N=D = L9:7<P?F=N=D >;A=D;<N=DG,
d9GF<= TGPN?@= ?F?A<:;<?>N= 9;R=NG S?P? >7^
0 J?AK;D<; F?A; =K P@;H<:GPG W;F=I;C
0 GND?>T;@>P; F?A;C =<A=@;PN<? J@;P? PG@>N<?8 N=JG =KAG<=C
0 @G>;A<; >N@7PN7@;C P?:; J@;>;IG:7 =>N?F@;D;<? = 9;R=LN; = P@;H<:GP; =
0 F;LNGHP= TGPN?@= ?F?A<:;<?>N=C <G>NG9= N?P?D @GK@GA; = ;P>J9?GNGI=:; 9;R=LNG,
M;@;<:;D J@?N=IG:G F?A; 7 U=N97HP?D J?N?P7C J@; 79G>PG 7 K?<7 @7AG@>P=\ @GA?FG = J@= 7L]7 7 @;P7
6K8G@7C 7NF@a;<? :; AG <;DG 87B=NGPGC LN? K<GH=C AG 7 ?F=D 7>9?F=DGC F?A; J?N?PG <; 7N=H7 <G
?F?A<:;<?>N 9;R=LNG,
S;PG 6K8G@G 7 J?A@7H:7 9;R=LNG N;H; :;A<=D A;9?D J@;P? P@;H<:GHP; J?A9?8; G A@78=D A;9?D J@;P?
F?A?<;J@?J7><=\ <;?8;<=\ >;A=D;<GNG, M;@;<:;D J@?N=IG:GC J@; 79G>PG 7 P9=>7@7 = J? =K9G>P7 =K <:;C
7NF@a;<= >7 87B=I= F?A; ?A ?P? + 9>;I LN? 7PGK7:; AG ?F; F?A; J@=\@G<:7:7 =KAG<= PG@>N<?8 N=JG = NGP?
D?87 AG 7N=H7 <G ?F?A<:;<?>N <;P=\ A;9?FG 9;R=LNG, V <;J?>@;A<?: B9=K=<= S7A<=PG S?P? F?A; 6K8G@;
J?<=@7 7 G97F=:G9<; <G>9G8; = PG? J?AK;D<; F?A; J@;P? =KF?K<?8 = F;<N=9GI=?<?8 ?P<G = A7R N;PN?<>P=\
A=>9?PGI=:G 7F=@7 7 @7AG@>P; @GA?F;, S ?BK=@?D <G T=9N@GI=?<G >F?:>NFG 789:;<?8 >9?:G = J@GN;]=\ >N;<G
DG9G :; D?87]<?>N J@?A?@G F;]=\ P?9=H=<G F?AG 7 @7AG@>P; @GA?F; =K7K;F 7 N;PN?<>P= J?@;D;];<=D
K?<GDG = J@= A=@;PN<?D P?<NGPN7 P@;H<:GHP; J?A9?8;,
';PN?<=PG N;@;<G :; ?A J?>;B<?8 K<GHG:G KG ?F?A<:;<?>N 9;R=LNGC 8A; >; J?>;B<G JGR<:7 ?B@G]G <G
@G>;A; D;@=A=:G9<?8 J@GFIG J@7RG<:GC P?:= J@;>;IG:7 9;R=LN; = P@;H<:GP; W;F=I;C N; J@;A>NGF9:G:7
J?N;<I=:G9<; 9=<=:; P@;NG<:G J?AK;D<=\ F?AG =K PG@>N<; =KAG<= 7 9;R=LN;,
OG ?F?A<:;<?>N 9;R=LNG 7N=H; = >GD J@?I;> @GK@GA; = ;P>J9?GNGI=:; J@= P?D; A?9GK= A? <G@7LGFG<:G
J@=@?A<=\ 7>9?FG 7 9;R=LN7, SNFG@G >; >=>N;D J7P?N=<G P?:; J@;>;IG:7 J?:;A=<; 9=N?9?LP; H9G<?F;C G <G
J?F@L=<= >; >NFG@G:7 7A7B9:;<:G =KGKFG<G >9;8G<:;D N;@;<G, V ?F=D 7A7B9:;<:=DG >; GP7D79=@G:7 F?A;
P?:; >;C J@;P? <G>NG9=\ J@>9=<G = J7P?N=<G D?87 =<T=9N@=@GN= 7 @7AG@>P; @GA?F;, V T?@D=@G<:7 @7A<=HP=\
F?AG 7H;>NF7:7 = F?A; P?:; >; P?@=>N; 7 J@?I;>7 ;P>J9?GNGI=:; KG KGD79:=FG<:;C ?NJ@GL=FG<:; = A@, G
J?N;<I=:G9<7 ?JG><?>N J@;A>NGF9:G:7 = F?A; GP7D79=@G<; 7 >NG@=D @GA?F=DG,
S7DG@<= D;>;H<= J@=9=F= F?A; 7 :GD7 FG@=@G:7 ?A +,202 D
.
A? 0,452 D
.
C LN? :; 7NF@a;<? <G ?><?F7
@GAG J7DJ; J@;P? P?:; >; @7A<=HP; F?A; =KBGI7:7 <G J?F@L=<7, *@;A<?>N= P?;T=I=:;<NG F?A??B=9<?>N=
P@;]7 >; ?A 2C+4 A? 2C14,
4.5.4. 563*60*!,%&7*#$%* %a!a%+*!(,+(%*
SG =<R;<:;@>P?-8;?9?LP?8 G>J;PNG >N;<; P?:; =K8@Ga7:7 9;R=LN;!S?P? = <:;8?F7 7R7 ?P?9=<7 D?87 >;
>F@>NGN= 7 N@= 8@7J;^
0 F;KG<; >N;<;C
0 J?97F;KG<; =
0 <;F;KG<; >N;<;,
*;KG<; >N;<; >7^ J@;PGDB@=:>P= P@=>NG9G>N= LP@=9:I=C A;F?<>P; = PG@B?<>P; <G>9G8;C J;@D>P= J;LHG@=C
D;K?K?:>P= P@;H<:GI=C J;LHG@= = 9GJ?@I=C >NG@?JG9;?8;<= P@;H<:GI=C J;LHG@= = P?<89?D;@GN=C F;]= A;?
<;?8;<=\ >;A=D;<GNGC ;@7JN=F<; >N;<; M G<A;K=N=C G<A;K=N-BGKG9N= = <:=\?F= N7T?F= = B=8G@ ZN@GF;@N=<[,
%?97F;KG<; >N;<; >7 >;A=D;<N= KGF@L<; J9=?I;<>P; >;@=:;, O;F;KG<; >N;<; >7 N;@G><= L9:7<P?F=C
G97F=:G9<= >;A=D;<N= = JGA=<>PG A@?B=<G,
%?A=<G 789:;<?8 >9?:G KGJ?H=<:; BGKG9<=D P@;H<:GHP=D B@;HGDG = P?<89?D;@GN=DG J@;P? P?:=\ 9;R;
J;>P?F=N; 89=<; = 89=<I=C 9GJ?@?F=N?-J;>P?F=N= 89=<I=C J;>P?F=N= 9GJ?@I= = FGJ<?F=N= J;LHG@=, O;J?>@;A<7
J?A=<7 789:;<?8 >9?:G H=<; 789:;F=N; 89=<; P?:; H=<; J@;9GK ?A J?A=<>P=\ 89=<GIG PG 789:7,
V89:;<= >9?: :; >9?R;<?8 9=N?9?LP?8 >G>NGFG >G >NG9<=D :G9?F=D J@?>9?:I=DG 789:;F=N; 89=<;C 89=<;C 9GJ?@IG
= N7TG, QG A?<:= = >@;A<:= A;? 789:;<?8 >9?:G PG@GPN;@=>N=H<= >7 89=<G = 789:;F=NG 89=<GC G KG J@=P@?F=<>P= A;?
9GJ?@GI = N7T, W;B9:=<G 789:;<?8 >9?:G :; +2-52 DC G 7A;? :G9?F=\ J@?>9?:GPG :; A?>NG 7:;A<GH;< = =K<?>=
?A 4-/2c,
%?F9GNG 789:;<?8 >9?:G =K8@Ga;<G :; ?A 9GJ?@GIGC J;>P?F=N=\ = 9GJ?@?F=N=\ 89=<G = 89=<GIGC 89=<?F=N=\ =
9GJ?@?F=N=\ >9GB? F;KG<=\ J;LHG@G = J;>P?FGC D;>N=D=H<? L9:7<P?F=N=\, V J?:;A=<=D A;9?F=DG 9;R=LNG
@GKF=:;< :; :;AG<C G <;8A; = AFG J?F9GN<G 789:;<G >9?:GC A;B9:=<; 2C4-.C2 D, V <;J?>@;A<?: J?F9GN=
789:;<?8 >9?:G @GKF=:;<= >7 9GJ?@I=C 7 @;a=D >97HG:;F=DG 9GJ?@?F=N = 89=<?F=N P@;H<:GP >G J@?D;<9:=F=D
>GA@RG:;D hGh$
.
, %@;P? 9GJ?@GIG 9;R; 9GJ?@?F=N= = J;>P?F=N= 89=<I= >G NG<P=D J@?>9?:I=DG J;LHG@GC G 7
J?:;A=<=D A;9?F=DG 9;R=LNG @GKF=:;< :; = :;AG< >9?: KG89=<:;<?8 J;LHG@GC A;B9:=<; /-4 D 7 P?D; >; D?R;
<G]= 8G> J?A J@=N=>P?D, %@;P? ?F?8 \?@=K?<NG J;LHG@G 9;R; J;>P?F=N= = 9GJ?@?F=N= 89=<I=,
S;A=D;<N?9?LP=D G<G9=KGDG 7K?@GPG =K J?F9GN; 789:;<?8 >9?:G 7NF@a;<? :; AG >GA@RG: J;>PG ZT@GPI=:;
A? 2C21 DD[ 7 89=<I=DG FG@=@G ?A / A? 55c G >GA@RG: T@GPI=:G =>J?A 2C21 DD 7 J;LHG@=DG >; P@;]; ?A
/+ A? /5c, d9GF<= >G>N?:GP J;>P?F=N; T@GPI=:; 7 J?F9GN<=D >;A=D;<N=DG :; PFG@I, SGA@RG: hGh$
.
7
J;>P?F=N=D 89=<I=DG = 89=<I=DG :; ?A 5 A? /1cC 7 9GJ?@?F=N=D 89=<I=DG +4-.1cC G 7 9GJ?@I=DG =
89=<?F=N?-J;>P?F=N=D 9GJ?@I=DG 52-1-c, %?F9GN<= \?@=K?<N PG@GPN;@=L7 H;>N; F;@N=PG9<; = B?H<;
9=N?9?LP; J@?D;<; 7 >N7B7 J? J@7RG<:7 PG? = J? JGA7 789:;<?8 >9?:G, %@?D;<; >G>NGFG = A;B9:=<;
9=N?9?LP=\ H9G<?FG >7 789GF<?D J?>N;J;<;,
V A?9=<= @;P; 6K8G@;C J@;P? <;?8;<=\ 789:?<?><=\ >;A=D;<GNG 9;R; G97F=:G9<= <G<?>=-L9:7<P?F=C J;>P?F= =
P@7J<=:= P@;H<:GHP= FG97I= A?B@? F?A?J@?J7><=, OG >;F;@<=D JGA=<GDG W;F=I;C 7 :7R<?D ?B?A<?D
A;97 9;R=LNG J?F@L=<>P= A;? N;@;<G :; =K8@Ga;< ?A >NGB=9<; JGA=<>P; A@?B=<; G9= >FGP= J?@;D;]G:
@GF<?N;R<?8 >NG<:G D?R; A?F;>N= A? J?:GF; P9=K=LNG,
4.5.8. 9-*:("(/6* %a!a%+*!(,+(%*
;(<(/%&=*'a6(/%* %a!a%+*!(,+(%* .7#0a ( -!a+*>(' ,+*6a
6>J=N=FG<:G T=K=HP?-D;\G<=HP=\ PG@GPN;@=>N=PG F@L;<G >7 <G 7K?@I=DG =K 789:;<?8 >9?:G = A=@;PN<; J?A=<; =
J?F9GN; 789:;<?8 >9?:GC /0-5-4, 8?A=<;, $F=D =>J=N=FG<:=DG :; 7NF@a;<? AG J?:;A=<= A;9?F= 789:;<?8
>9?:G = :G9?F=\ J@?>9?:GPG 7 789:;<?D >9?:7 =DG:7 @GK9=H=N; F@;A<?>N= =>J=N=FG<=\ JG@GD;NG@G, %?F9GN<=
J;LHG@= J?A A;:>NF?D F?A; 87B; P?\;K=:7C G J?F9GN<= 89=<I= KG>=];<= F?A?D =DG:7 PG@GPN;@=>N=P;
J?><=\ A? DG><=\ 89=<G F=>?P; J9G>N=H<?>N=, %?A=<>P= 89=<I= 7 A?A=@7 >G F?A?D J?J@=D; PG@GPN;@=>N=P;
DG><=\ 89=<G F=>?P; J9G>N=H<?>N=, *@;A<?>N= J?:;A=<=\ JG@GD;NG@G 7 N;PN?<>P= J?@;D;];<=D K?<GDG
B=]; AG9;P? DG<:; ?A F@;A<?>N= =>N=\ JG@GD;NG@G <;J?@;D;];<=\ >N;<G, V NGB;9= 5,4,/, = 5,4,+, AGN= >7
J?AGI= T=K=HP?-D;\G<=HP=\ PG@GPN;@=>N=PG 789:G = J@GN;]=\ >N;<G 9;R=LNG!S?P?,
T!7e0! <6=6&6 /i)i,ko--eB!*i,ke oo7i*e '203! i .r!(eiB (e*! 0e4i9(! '203! Soko
)=N?9?LP=
H9G<

S

@
<
I

=

>

@
h
OGJ?,
8ID
.
8ID
.
c c AGOID
+
AGOID
+
AGOID
+
AGOID
+
AGOID
+ 2
E@?F=<>P=
9GJ?@GI
= P@;H<:GP
+C4/
+C43
+C5-
/C/+
/C13
/C3.
/C55
+C+5
+.C2.
.+C02
/2C44
4C44
.+C0. /+5C1
/52C-
/23C2
/4C/+
5+C51
/4+C0
/+C+4
/+C51
.1C23
53C/-
.2C0+
//C-5
+4C42
+3C.1
/3C0/
+0C+2
.. >@;A,
DG,
D=<,
*c
V8G9:
AGLHG@
/C.-
/C5+
/C.+
2C0.
/C+0
/C.+
/C+3
+C/3
..C5
.4C10
./C/4
+C.3
44C00 ++3C2
+33C4
/5+C3
+2C30
+.C.
+3C.1
/5C25
+3C.0
/1C./
5/C/3
1C++
.-C-+
.-C1-
1/C2+
+.C2.
/0C4.
+.
+0
/.
.1 >@;A,
DG,
D=<,
*c
&P@=9:GF
78G9:
/C-0
+C45
/C52
/C/1
/C51
/C31
/C+-
3
+4C/1
+3C13
/0C34
0C-1
/1C02 /2+C0
/5+C-
3.C42
/.C.+
1C.. //C35 /- .1 >@;A,
DG,
D=<,
*c
V8G9:
/C51
/C5-
/C55
2C3.
/C54
/C53
/C5/
.C25
+5C02
+1C10
++C/2
-C1+
2C12 /01C-
++4C/
/-5C/
//C/5
/0C2-
+.C.
/1C-
/+C.5
/+C22
/.C0
/2C/
/4C+-
/0C-.
+4C/3
/1C/1
12C20
.4 .3 >@;A,
DG,
D=<,
*c
%;J;9:=FGI
+C./
+C.1
+C+3
2C40
/C11
/C13
/C15
/C20
0C.2
/2C42
-C00
/+C00
+3C/5 5.C4+
50C+
52C24
-C-1
/C02
+C12
/C//
+0C+1
3C. 52 >@;A,
DG,
D=<,
*c
V8G9:
=K<GA
B;9IG
/C.0
/C52
/C.3
2C1+
/C..
/C.5
/C./
/C21
.4C25
.4C12
..C3+
+C/2
5C./ +1/C1
.-3C/
/2/C0
45C1-
+-C2+
.2C-4
/3C-0
/3C.4
4/C+3
34C5-
++C4.
5.C3/
4-C3.
1+C/0
4+C31
1C./
52 .- >@;A,
DG,
D=<,
*c
X;9GI
+C//
+C/4
+C2-
/C++
/C12
/C10
/C4+
5C3.
//C+/
/+C31
0C41
.-C2.
+.C04
+1C4-
+/C.0
//-C4
/02C3
55C+1
/1C10
-C53
/+C/2
+C3-
/2C14
//C42
/4C+.
-C-1
/-C30
/.C/1
/0C50
1C35
/1C5+
+1
5+
//
.2
..
+3
>@;A,
DG,
D=<,
*c
S@;A<:=
/C.- /C.+ .2C+0 .C14 +02C+ +/C2 43C3
-2C-/
44C25
1/C4-
.1 .3 >@;A,
DG,
>9?:
789:G
/C.3
/C.4
/C2.
/C..
/C.+
2C4.
.2C53
+0C53
/C15
.+5C-
+.1C.
/+C0.
+1C25
/2C+.
.4C21
51C1+
/-C+4
55C-3
/.C+4
D=<,
*c
d9=<?F=N=
78G9:
/C14
/C11
/C14
2C4/
/C53
/C4+
/C55
-C+4
+4C12
+-C+3
+0C.0
-C54
/2C4-
/+C-+
3C5.
/44C+
/03C5
///C0
.1C1/
+5C2-
+3C42
/1C14
/+C4+
/4C5.
+.C./
-C+4
++C01
/0C04
.+C.5
/4C+0
/3C-+
+3
+0
+1
..
.4
.+
>@;A,
DG,
D=<,
*c
V8G9:
/C.0
/C52
/C.3
2C-+
/C..
/C.5
/C./
2C00
+0C-0
.2C++
/0C42
/C2-
5C./ +5-C5
.5.
/1/
+0C-+
/3C4
+/C5
/5C0
/.C/-
/+C33 -1C2
00C4
1+C+
+5C32
53 .3 >@;A,
DG,
D=<,
*c
d9=<G =
89=<I=
+C42
+C4-
+C5/
+C25
+C/0
+C.4
+C24
2C33
-C-.
0C3/
1C5+
-C1.
/+C3/
/5C01
3C41
3.C15
02C1
-1C/3
/5C-2
0C54
//C.
0C1/
/-C15
4C-5
-C+3
5C4/
54C/1
/.C5-
/3C15
/2C14
+/C+4
/1C1
++
/5
.+
..
./
>@;A,
DG,
D=<,
*c
E@?F=<>P=
9GJ?@GI =
J;>P?F=NG
89=<G
+C1 +C+ +4 4 +0 >@;A,
DG,
D=<,
*c
%;LHG@
+C14
+C-2
+C1/
2C41
+C.+
+C5-
+C/-
+C23
4C.3
4C3/
5C0.
4C12
/+C13
/1C34
3C4+
0.C12
//2C0
-1C0
..C/-
/2C-+
/0C/2
+C.5
+/C+5
/4C10
+-C11
.C-.
.2C4-
/5C1-
+4C35
.C5-
+3C12
+5 +1 >@;A,
DG,
D=<,
*c
Tabela 5.3.2. Fiziko-mehanike karakteristika uglja i prateih stena leita Soko uzor!i iz buotina
"#25 i $%-#3&
$K<GPG 7K?@PGC
A7B=<G = F@>NG >N;<;

POD
.

>
POD
.
<
c

J
AGOID
+

>
AGOID
+

AGOID
+
h
AGOID
+

2
/,
)_-/+4
Z552C2-552C5D[
78G9:
/-C+4 /.C42 /.C3- +C1- //+C10 5C3-
.0C--
-0C45
-
+/C0. .5b52
+,
)_-/+4
Z55-C4-55-C3D[
78G9:
/4C-+ /.C5+ /5C24 5C53 0+C32 4C./
11C+0
31C/-
(
/3C44 .4b+2
.,
)_-/+4
Z54/C+4-
54/C44D[
78G9:
+/C2- /+C12 /.C02 0C.4 /45C/. -C3-
./C3.
1.C11
04C50
+0C53 .1b/4
5,
)_-/+4
Z543C1-540C2D[
78G9:
+.C/4 /.C01 /5C.5 +C14 /-/C30 3C13
.3C+2
-1C.0
/2/C31
.+C4- .-b.
4,
Md-/.2
Z53.C--53.C0D[
78G9:
/.C+5 /.C.4 /5C2+ 5C-3 /14C4+ 3C/4
.3C+2
-1C.0
//5C40
- -
1,
Md-/.2
Z533C+-533C4D[
78G9:
/1C-. /.C5- /.C04 .C55 /2/C+1 1C..
+4C51
42C0.
-1C.0
+2C/1 .1b42
-,
Md-/.2
Z50.C--505C2D[
78G9:
/-C5. /.C44 /.C30 +C54 /-3C+4 0C/1
-
-
-
- -
3,
Md-/.2
Z42+C2-42+C.D[
78G9:
++C-4 /.C30 /5C12 5C31 /03C54 /+C10
55C41
30C/+
/..C13
.3C/5 .-b54
0,
Md-/.2
Z534C1-534C0D[
9GJ?@ B;9=
/C+3 /1C32 +2C++ /1C02 +31C53 +-C04
55C41
30C/.
/+-C.+
54C.3 ..b+-
/2,
)_-/+4
Z515C+-515C4D[
789:;F=NG 89=<G
/1C+4 /-C/4 +4C.0 .+C5 - -
-
44C/3 /1b++
//,
Md-/.2
Z4/2C.-4/2C-D[
789:;F=NG 89=<G
/3C5. /1C-3 +4C/3 ..C5 - -
-
-+C25 /3b4
2a,6,6,+ ( =*+a66,6,+ #*3($+a
);R=LN; 789:G S?P? PG@GPN;@=>N=H<? :; J? J?:GFGDG 8G>?FG 7 9=N?9?LP=D H9G<?F=DG P@?F=<>P?8 A;9G
789:;<?8 >9?:G, 6KF@L;<?D PGN;8?@=KGI=:?D J@;DG >NGJ;<7 ?JG><?>N= ?A D;NG<G :GDG :; >F@>NG<G 7
A@787 PGN;8?@=:7, %?@;A D;NG<>P?8 @;R=DG @GAG 7 S7A<=P7 KG =>N= >7 F;KG<; = J?:GF; =KB?:G 8G>GC 789:G
= >N;<>P?8 DGN;@=:G9G J?A J@=N=>P?D, gP7D79GI=:; 8G>GC ?A<?><? 8G>?FG J?A J@=N=>P?D F;KG<; >7 KG
>9GB?F;KG<; J;LHG@; = J;>P?F=N; 89=<; 7 <;J?>@;A<?: P@?F=<= 89GF<?8 789:;<?8 >9?:G,
E?9;PN?@= ?F=\ Z8G>?FG[ <G9GK; >; 7 <;J?>@;A<?: P@?F=<= 789:;<?8 >9?:G 7 JG@N=:GDG >9GB? F;KG<=\
J;LHG@GC J;>P?FG = J;>P?F=N=\ 89=<G, V =>N@GR=FG<=D A;9?F=DG 9;R=LNG ?F= P?9;PN?@= 8G>G >N@GN=T=P?FG<= >7
7 P@?F=<= 789:;<?8 >9?:G <G 7AG9:;<?>N= ?A /+D A? .4 D,, 6K7HGFG:7]= J?:GF7 D=8@GI=:; 8G>G 7 9;R=LN7
S7A<=PG P?:= :; G7N?\N?<? F;KG< KG 789:;<7 DG>7 A?L9? >; A? KGP9:7HPG AG :; J@=@?A<G =9= GJ>?97N<G
D;NG<??B=9<?>N 789:;<?8 >9?:G K<GN<? F;]G ?A 7NF@a;<;, SGD? 7 N?D >97HG:7 D?89? :; A?]= A? J?:GF;
D;NG<G = =KFG< 789:;<?8 >9?:G, W@78?C =<N;<K=F<G N;PN?<>PG GPN=F<?>N ?D?87]=9G :; 8G>7 AG >F?:=D
J@=@?A<=D 7K8?<?D <Ga7 J7N A? F;] >J?D;<7N=\ P?9;PN?@G 8G>G, %@;>NG<P?D N;PN?<>P; GPN=F<?>N= =
<:=\?F?D >NGB=9=KGI=:?D 8G> 7 <GF;A;<=D P?9;PN?@=DG A?LG? :; J?A J@=N=>GP P?:= >; P@;]; ?A / A?
++BG@G, dG><G >D;LG >G>NGF9:;<G :; ?A 789:;<A=?P>=AG Zh$
+
[C GK?NG ZO
+
[ = D;NG<G Zh
5
[, SGA@RG:
J?:;A=<=\ >G>N?:GPG FG@=@G = N?^ h$
+
- 5C-4 A? 44C/5cC h
5
- 2C3 A? -2C12 c = O
+
- ++C45 A? 0.C30c,
%@;DG =KF@L;<=D =>J=N=FG<:=DG 8G>?<?><?>N= 9;R=LNGC PG? = <G ?><?F7 F=L;8?A=L<:; P?<N=<7G9<; P?<N@?9;
= @;8=>N@GI=:; F;<N=9GI=?<=\ = 8G><=\ JG@GD;NG@G 7 H=NGF?D J?AK;D<?D J@?=KF?A<?D >=>N;D7 S7A<=PGC
7NF@a;<G :; @;9GN=F<? DG9G D;NG<?<?><?>N 789:;<?8 >9?:GC GJ>?97N<G D;NG<??B=9<?>N <; J@;9GK=
F@;A<?>N ?A 2C/2 D
.
h
5
> A?P >; @;9GN=F<G D;NG<?<?><?>N P@;]; 7 8@G<=IGDG ?A /.-/- D
.
h
5
N,
dG>?<?><?>N 9;R=LNG @7A<=PG S?P? =DG >9?R;< 7N=IG: <G J@?I;> ;P>J9?GNGI=:;C >=>N;D ?NFG@G<:GC
F;<N=9GI=:; = J@=D;<7 P?DJ9;P><=\ D;@G KGLN=N; 7 ;P>J9?GNGI=:?D KG\FG];<?=D A;9?F=DG 9;R=LNG,
Samozapaljivost uglja i svojstva ugljene praine
6>J=N=FG<:G >GD?KGJG9:=F?>N= 789:G = 789:;<; J@GL=<; =KF?a;<G >7 7 F=L; <GF@GNG 7 @GK9=H=N=D A;9?F=DG
;P>J9?GNGI=:?D KG\FG];<?8 A;9G 9;R=LNGC PGP? 7 9GB?@GN?@=:>P=D 7>9?F=DGC NGP? = r=< >=N7r, %@;AD;N<=D
=>J=N=FG<:=DG 7NF@a;<; >7 >P9?<?>N= = KG :;A<7 = KG A@787 T=K=HP?-\;D=:>P7 DG<=T;>NGI=:7, SP9?<?>N
789:;<; DG>; PG >GD?KGJG9:=F?>N= =>J?9:GFG >; F;] <G N;DJ;@GN7@= ?A --
?
hD=< A? /+1
?
hD=<, gP? >;
?FG J?:GFG AG9:; @GLH9G<=C A?B=:G >; ?P? /.c 7K?@GPG P?:= =DG:7 F;9=P7 = =K@GK=N7 >P9?<?>N PG KGJG9:;<:7C
..c =DG 7D;@;<7 >P9?<?>NC A?P ?>NGNGP =9= 45c =DG:7 @;9GN=F<? DG97 >P9?<?>N 789:G PG
>GD?KGJG9:;<:7, $FG: ?A<?> A?B=:;< :; ?A >F=\ =>J=N=FG<=\ 7K?@GPG <G ?F7 J?:GF7 =9= PG@GPN;@=>N=P7
789:G,
6>J=N=FG<:G 789:;<; J@GL=<; J?PGKG9G >7 <:;<? T=<? NG9?R;<:; >G J@;N;R<?D P@7J<?]?D K@<G =>J?A 12
D=P@?<G, ';DJ;@GN7@G JG9:;<:G 789:;<; J@GL=<; 7 >D;L= >G FGKA7\?D P@;]; >; ?A 442-132
?
h, 'GP?a;C
7NF@a;<? :; AG <GNG9?R;<G 789:;<G J@GL=<G A;B9:=<; ?A 4 DD J?A >J?9:<=D =KF?@?D N?J9?N; JG9= >; <G
N;DJ;@GN7@= ?A +42-.42
?
h, SF; ?F; F@;A<?>N= 789:;<; J@GL=<; <G9GK; >; 7 K?<= ;P>J9?K=F<?>N=C @GA=
H;8G :; = >F@>NG<G 7 ;P>J9?K=F<? ?JG><7,
OG ?><?F7 =>J=N=FG<:G >GD?KGJG9:=F?>N= 789:G = 789:;<; J@GL=<; 7NF@A:;<? :; AG 78G9: 7 9;R=LN7 S?P?
J@=JGAG 8@7J= >GD?KGJG9:=F=\ 789:;FG >G J@=@?A<=D =<A;P>?D SKG//4-/33 hD=<, W?<:G 8@G<=IG
;P>J9?K=F<?>N= >D;L; 789:;<G J@GL=<G-FGKA7\ :; 554 8D
.
C G KG >D;L7 789:;<G J@GL=<G-FGKA7\- +c h
5
=K<?>= +.2 8D
.
,
<6?6 LE5ITE UGLJA RUDNIKA MJASENOVACJ
<6?6&6 O.9(e k!r!k(eri(i0e .o+r',3!
"udnik mrkog uglja I2asenovacA iz Krepoljina se nalazi u istonoj %rbiji) %amo mesto Krepoljin je na
oko -9 km jugoistono od #etrovca na Mlavi i administrativno pripada optini @agubica,
&ranievskog okruga) Lokacija samog rudnika nalazi se oko 9 km ;radionica i magacini< odnosno =
km ;pogon< ju7no od Krepoljina)
/renutna eksploatacija uglja vri se u le7itu I(entralno poljeA) Le7ite I(entralno poljeA se nalazi u
neposrednoj blizini pogona rudnika, izmeEu sela MedveEica, %ige, &liznak i Milanovac) #odruje
le7ita je obuvaeno listom %ige /opograDske karte * H -9 FFF i listom L!38!*8F @agubica ,1K i le7i
na geograDskoj irini 88O**v9>vvL88O*-v38vv ' i geograDskoj du7ini -*O33v8JvvL-*O38v-9vv 5)
Mesto Krepoljin je locirano na raskrsnici regionalni saobraajnica &eogradL&or i KrepoljinL
Despotovac kojim ostvaruje komunikaciju sa najbli7im gradskim naseljima ;#etrovac -9 km,
#o7arevac :- km, &or =F km, Despotovac 39 km<)
S0ik! <6?6&6 So7r!!3*! k!r(! 9ire oko0i*e r'+*ik!
#ogon rudnika je povezan sa mestom Krepoljin jednim delom, do radionice rudnika makadamskim
putem, a odatle dalje asDaltnim putem koji je upotrebljiv tokom itave godine) ,d Krepoljina, preko
sela %ige, do +odne ;pogon "M$ N"embasC< postoji put drugog reda sa kojim je ovo podruje
6omolja povezano sa privrednim centrima "esave i #omoravlja) Isporuka uglja iz rudnika
I2asenovacA vri se ovim saobraajnicama kamionskim prevozom ;%lika 8):)*<))
<6?6$6 MorHo0o9ko-Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
MorDoloke, idroloke i klimatske karakteristike ovog kraja su relativno povoljne za podzemnu
eksploataciju uglja) $ geomorDolokom pogledu ovo podruje predstavlja brdovitu oblast sa
nadmorskim visinama koje se kreu od -9FL9J* m)
#ovrinu terena okonturenog le7ita, po njegovoj du7oj osi orijentacije %IL24, morDoloki izgraEuje
&liznako brdo sa najveom nadmorskom visinom od 9*9 m) 'ajni7e delove ine doline &liznake
reke, 2asenovake reke i %uvog potoka, iste orijentacije, Dormirane van konture le7ita u krenjakim
usecima sa najni7im kotama od -9F m)
#redeo optine @agubice razuEen je gustom idrograDskom mre7om iji tokovi pripadaju najveim
delom slivu Mlave a manjim delom, slivu "esave, #eka i /imoka)
'a povrini iznad samog le7ita I(entralno poljeA nema vodeni tokova a 2asenovaki potok protie
jugoistonim i istonim obodom le7ita te sa duboko useenim jarugama, kao pritokama, drenira
okolni izdignuti teren))
$ samoj blizini pogona rudnika se nalazi manje vetako jezero koje je konDiguracijski ni7e od od
ulaza u jamu i njegove vode ne mogu ugroziti objekte rudnika)
&liznako brdo koje direktno pokriva le7ite izgraEuju navueni trijasko!jurski krenjaci koji su na
celoj povrini pokriveni kulturnim pokrivaem koji u velikoj meri spreava direktan prodor
atmosDerski padavina u stenske mase iznad le7ita i omoguava povrinsko oticanje ;slivanje< vode u
povrinske tokove 2asenovake reke i %uvog potoka, koji ine leve pritoke Mlave) $ticaj idrograDski
uslova na priranjivanju podzemne izdani iznad le7ita i ovodnjenost samog le7ita, sveden je na
minimum pozicijom i orijentacijom povrinski tokova, koji su van konture le7ita i useeni su u
glinovite vodonepropusne sedimente tercijara) #ovrina priranjivanja podzemne izdani atmosDerskim
padavinama, u odnosu na idrograDske uslove, svedena je na povrinu samog le7ita sa povoljnom
okolnou koju pru7a pozitivan orograDski oblik &liznakog brda, koji omoguava brzo slivanje
povrinski voda)
<6?6:6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
Le7ite uglja pripada skrivenom tipu le7ita) Le7i u produktivnim ugljonosnim sedimentima donjeg
miocena preko koji su navueni stariji mezozojski sedimenti &liznako!jasenovake kraljuti te se
mo7e rei da se odlikuje slo7enim strukturno!tektonskim uslovima)
"ezultati dosadanjeg istra7ivanja su doveli do toga da su na ovom prostoru izdvojena dva strukturna
komleksaH
kompleks autotona L podloga tercijera
kompleks alotona L navlake preko tercijera)
$ sastav !'(oB(o*! ulaze permski crveni peari, prelazni beli permsko!trijaski peari, trijaski
slojeviti i ploasti krenjaci, srednje trijaski krenjaci i jurski, ploasti i masivni krenjaci sa
ro7nacima)
$ sastav !0oB(o*!, odnosno mezozojskog kompleksa navuenog preko ugljonosnog tercijara ulazeH
tvorevine trijasa ;srednjeg trijasa najveim delom<, predstavljene u gornjim viim delovima proDilaH
rumenkastim, sivim i sivomrkim krenjacima, povremeno partije crni bituminozni krenjaka i crni
alevrolita, mestimino se javljaju i dolomitine partije) $ ni7im, dubljim delovima proDila su obino
7utosivi delimino i peskoviti, uslojeni krenjaci ;mestimino breasti i milonitizirani<, povremeno
grudvastog abitusa, a u neposrednoj krovini tercijarne serije) #o geolokoj starosti su to donji delovi
srednjeg trijasa a verovatno i najvii delovi donjeg trijasa) 'ajvea debljina trijaski krenjaka u
navlaci, u buotini 2!83G=: iznosila je do -J= m) #ored trijaski tvorevina, u severnim delovima
I(entralnog poljaA, ka #adini Mare na severu, u graEu alotona ulaze i tvorevine jureH sivi, ploasti i
masivni krenjaci, zatim ro7naci, pa laporoviti krenjaci prljavo7ute boje, mestimino dosta peskoviti
sa brojnom Daunom srednje jure ;doger<, dok su masivni krenjaci i ro7naci gornjojurske starosti)
$gljonosnu seriju tercijara podruja sainjavaju jezerski sedimenti u iji sastav ulazeH ljunkovi,
peskovi, gline, glinci, reEe laporci, ugljevite gline ugljeni slojevi i drugi sedimenti)
4a ugljonosni orizont mo7e se rei da je veoma slo7ene graEe i veoma promenljive debljine)
Litoloki proDil ugljonosne serije donjeg miocena na osnovu podataka buenja je sledeaH
#odinu ugljenog sloja ine prete7no slabo vezani meki peari i peskovi, zelenkaste boje,
promenljivog granulometrijskog sastava) ,ve tvorevine su u veoj ili manjoj meri zaglinjene) "eEe se
javljaju sedimentne bree, konglomerati i ljunkovi) $ bazalnim delovima miocena preovladavaju
krupnozrni i neobraEeni elementi iz baze izgraEeni od komada krenjaka i ro7naca) $ delovima le7ita
gde je ugljeni sloj sauvan od krenjake navlake debljina naslaga podinskog odeljka je vea i kree se
obino od -FL=F m)
$ ugljenom sloju interslojni jalovi umetci imaju podreEeno uee u odnosu na organsku materiju,
pa se smenjuju litotipovi uglja, kao produkti razliiti mikroDacijalni uslova, koji u celini daju
omogeniju graEu ugljenog sloja u odnosu na prisustvo jalovine)
Debljina ugljenog sloja varira i u nekim delovima ;istok i jugoistok< silazi ispod eksploatabilne
debljine, a u nekim ide i do -J m, ;na buotini 2!3-G=9<) %lojni oblik le7ita deDormisan je postrudnim
tektonskim pokretima koji su maniDestovani razlomima du7 koji je dolo do smicanja i u zavisnosti
od inteziteta do izdvajanja vei ili manji blokova meEusobno denivelisani sa razliitim
vrednostima pada i orjentacije)
#ovlata ugljenog sloja sastoji se od glina, reEe laporaca, povremeno peara i glinaca)
Karakteristino je za sedimente u povlati da se u njima javlja takozvani Iareni pear!arenjakA, mek
i troan, mrkocrvene ili 7ukaste boje maksimalne debljine do - m) Debljina sedimenata povlatnog
odeljka je varijabilna ali u svakom sluaju je mala to je posledica tektonske redukcije ovi slojeva
nastale u procesu kraljutanja mezozojski krenjaka preko nji, koji su kretani od zapada prema
istoku) $ pojedinim delovima le7ita debljina povlatnog odeljka dosti7e i do 3F pa i vie metara, dok u
delovima le7ita gde je bila intezivna redukcija, krovina svela na nekoliko metara ili je pak krovina u
potpunosti razneta, te je uoljiv kontakt samog sloja i tektonske krovine)
1eoloka karta okoline rudnika predstavljena je na slici 8):)-) a na slici 8):)3) je prikazan geoloki
stub okoline rudnika
S0ik! <6?6$6 Geo0o9k! k!r(! oko0i*e r'+*ik!
<6?6:6 Geo0o9ki ('7 oko0i*e r'+*ik!
<6?6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Le7ite je nepravilnog, izdu7enog oblika sa pru7anjem du7e ose severoistokLjugozapad) Du7ine je oko
*)-FF m i irine do 3:F m u centralnom delu gde je najire) 4avata povrinu od oko 39F)FFF m)
'ajvei ;centralni< deo je otkopan te preostale geoloke rezerve zavataju daleko manju povrinu L
oko *F>):FF m) ;%lika 8):)8)<
S0ik! <6?6<68 Pre20e+*! ki"! 0e4i9(! '203! ICe*(r!0*o .o03eM r'+*ik! IJ!e*ov!"M
Le7ite je nagnuto ka jugozapadu tako da su najvie izoipse podine ugljenog sloja na severoistoku
3JF, a najni7e na jugozapadu *99) 1ranice le7ita su najveim delom tektonske du7 nekoliko
markatni raseda)
4apadnu garanicu ine, gledano od sevara ka jugu, rasedi "!3, "!: ;*-:G>J<, "!> ;**FG>F< i "!J
;3F-G9-< svi sa pru7anjem %%IL224)
%everna granica je du7 granice isklinjavanja sloja dok je severoistona granica najverovatnije, du7
povrine navlaenja gore pomenute kraljuti preko ugljonosnog orizonta)
1ranica le7ita na istoku i jugoistoku u jednom manjem delu je zona isklinjavanja ugljenog sloja
unutar miocenski sedimenata)
2u7na granica je, takoEe du7 raseda L "!-)
Debljina ugljenog sloja varira od totalnog isklinjavanja du7 tektonsko!erozione granice le7ita na
istoku pa do -J m ;buotina 2!3-G=9<, odnosno do -*,9 m istog uglja na istoj buotini) ,vakav raspon
u vrednostima debljina ugljenog sloja odnosi se na celokupno le7ite) $ delovima le7ita sa preostalim
rezervama variranje debljina uglja je manje)
J'2o)!.!+*i +eo se ranije nazivao I%puteni blokA jer se na osnovu strukturno geoloke interpretacije
prilika u le7itu smatralo de je ovaj deo denivelisan u odnosu na centralni deo le7ita du7 raseda)
Izradom rudarski prostorija otvaranja i razrade ovog dela, dobijene su nove inDormacije o strukturnim
prilikama koje su pokazale da je ovaj deo povezan sa otkopanim centralnim delom, te da je prirodni
nastavak le7ita ka jugozapadu) 1ranicu le7ita u ovom delu ine nekoliko raseda L "!J na zapadu koji
je direktno konstatovan u nekoliko rudarski prostorija) 'a jugu je predpostavljeni rased "!- koji
najverovatnije zavrava na "!J) ,stali deo preostali rezervi je okonturen starim rudarskim radovima)
$gljeni sloj u ovom delu le7ita ima, generalno gledano, bla7e padne uglove oko *-O i pada ka
jugozapadu ) "adi se o kompaktnom ugljenom sloju koji se, na osnovu parametara teniki analiza,
odlikuje boljim kvalitetom i manjim prisustvom glinovite materije u uglju)
Sever*i +eo je okonturen rasedom "!3 na zapadu, na severu i istoku tektonsko!erozionom granicom
isklinjenja sloja a na jugu, jednim delom, rasedom "!= ;39*G>*< koje je osmotren u rudarskim
radovima otkopavanja na krajnjem severu otkopanog dela le7ita, a drugim delom starim radovima)
$gljeni sloj ima sinklinalnu Dormu sa osom du7 raseda "!: koji je denivelisao ugljeni sloj za oko 8F m
na severu dok je ta nivelacija daleko manja ;do *F m< na jugu u reonu buotine *!J*GJ*) Karakterie se
veim raslojavanjem glinovitim proslojcima)

S0ik! <6?6=68 Prik!) '203e*o2 0o3! ' 7'9o(i*!-! J-@% C0evoD i J-@@ C+e*oD
Debljine ugljenog sloja vie variraju u odnosu na ostali deo le7ita) Kreu se u rasponu od
isklinjavanja do *8,*- m na buotini 2!J>GJ=)
<6?6=6 S(r'k('r*o-(ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
#o staroj tektonskoj rejonizaciji le7ite rudnika I2asenovacA je vezano za "idanjsko!sievaku zonu i
to za "idanjsko!krepoljinsku dislokaciju koja je u literaturi opisana kao I"idanjsko!krepoljinska
zonaA) Izvrenom rejonizacijom "idanjsko!krepoljinske rasedne zone odreEene tri morDoloke i
tektonske jediniceH
zapadni krenjaki pojas
pojas crveni peara
istoni krenjaki pojas
$ ovakvoj tektonskoj rejonizaciji le7ite I(entralno poljeA rudnika I2asenovacA nalazi se u okviru
zapadnog krenjakog pojasa)
/ektonika 1ornjako!suvoplaninske navlake je slo7ena i pored izrazitog navlaenja prema istoku i
severoistoku) IzgraEena je od sistema sinDormi i antiDormi koje su delom mlaEim rasedima
deDormisane) Kao celina, 1ornjako!suvoplaninska navlaka predstavlja jednu prostranu antiDormu ija
osa po pru7anju povija, a izgraEena je od vie antiDormi i sinDormi sekundarnog znaaja) 'ajbitnija
odlika ove jedinice je istonovergentno kretanje permski crveni peara sa mezozojskim
sedimentima na njemu ili samo mezozojski sedimenata preko ugljonosnog donjeg miocena u prostoru
Krepoljin L 2asenovac L &liznak)
S0ik! <6?6?68 Pre20e+*! (ek(o*k! k!r(! Kre.o03i*ko2 '203o*o*o2 0e4i9(!C.re-! OGK S/RJ
Li( 5!2'7i"!D
Le7ite uglja I(entralno poljeA je tektonski situirano u okviru &liznako!jasenovake kraljuti) ,va
kraljut se u literaturi razliito naziva ;Izapadna dislokaciona linijaA< mada je svi autori identino
tretiraju) $ ovom podruju, najbolje prouenom zavaljujui radovima istra7nog buenja,
dokumentovano je navedeno istonovergentno kretanje trijaski i jurski sedimenata preko
ugljonosnog donjeg miocena) ,d sela &liznaka preko 5lendre i 2asenovca do Krepoljinske reke
rasprostranjen je miocen izgraEen od aluvijalno!proluvijalni jezerski sedimenata sa slojevima uglja)
$ okviru pomenuti krupni jedinica Krepoljinska zona predstavlja kraljuastu strukturu, meEutim za
podruje le7ita uglja rudnika I2asenovacA ona ima elemente navlake) Intezitet kretanja navuenog
paketa za sada dokumentovano iznosi oko >FF m, mada sagledavajui raspored tercijarni tvorevina
ispod navueni trijaski krenjaka zapadno od dananji radova u liniji I%tari 2asenovacA L &liznak,
ka zapadu mo7e da iznosi i najmanje do *,9 km)
/ektonske prilike samog le7ita I(entralno poljeA su u uskoj vezi sa gore pomenutom navlakom
mezozojski krenjaka i sa nekoliko bitniji raseda) #regledna tektonska karta Krepoljinskog
ugljenosnog le7ita prikazana je na slici 8):):)
<6?6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
%pecijalna idrogeoloka istra7ivanja na rudniku I2asenovacA nisu vrena) 1eneralna saznanja o
idrogeolokim uslovima i ovodnjenosti le7ita nalaze se u studijiH Hidrogeoloka-fotogeoloka
studija sklopa terena u podruju KrepoljinJasenoac!, koji je uradio "udarsko!geoloki Dakultet,
grupa za idrogeologiju *J>3) godine)
0nalizirajui idrogeoloke uslove le7ita I(entralno poljeA, kao i problematiku koja proizilazi iz ti
uslova, neminovno je sagledati i prikazati osnovne tipove izdani, njiov znaaj u pogledu uticaja na
ovodnjenost le7ita, mogunost zatite od eventualni prodora rudniki voda u rudarske radove)
#oroznost stenski masa I(entralno poljeA, uslovila je izdvajanje sledei tipova izdaniH
zbijeni tip izdani
karstni tip izdani
pukotinski tip izdani
Z7i3e*i (i. i)+!*i je izdvojen u okviru sedimenata donjeg miocena u podinskom odeljku koji ineH
peari, ljunkovi, peskovi u bazi, valuci krenjaka) ,vaj odeljak u odnosu na polo7aj le7ita, nema
bitnog uticaja na ovodnjenost le7ita)
K!r(*i (i. i)+!*i je izdvojen u okviru stenski masa gornje jure, srednje jure i srednjeg trijasa i ine
gaH uslojeni krenjaci, krenjaci mrko7ute boje, peskoviti krenjaci, laporoviti krenjaci, mermerisani
krenjaci)
$ okviru jure i trijasa, javljaju se jo peari i ro7naci, pa su i oni u sklopu karstnog tipa izdani, poto
u karstnom tipu izdani u ijem se sklopu nalaze mogu biti uslovno ovodnjeni ili ovodnjeni)
P'ko(i*ki (i. i)+!*i je izdvojen u okviru donjeg miocena i gornje jure i to u povlatnom odeljku
kojeg ineH laporci, peari, peskovite gline, slojevi uglja, neuslojeni ro7naci i manje pojave krenjaka)
,vaj tip izdani ovodnjen je preko pukotina, prslina i rasedni zona, a iz karstnog tipa izdani)
Dreniranje rudniki voda u rudarske radove mogue je preko raseda, rasedni zona, prslina i
pukotina) 6idrogeoloke karakteristike terena uslovljavaju ranjenje, odnosno pra7njenje rudniki
voda, kao i proces vodozamene u okviru svoji idrogeoloki karakteristika)
6ranjenje izdani zavisi od nekoliko uslovaH
idrogeoloki
geoloko!tektonski
idrometeoroloki
vegetacioni pokriva
idrogeograDska mre7a
Hi+ro2eo0o9ki '0ovi L u zavisnosti od tipa izdani i procenta zastupljenosti na istra7ivanom podruju,
uglavnom su nepovoljni)
Geo0o9ko-(ek(o*ki '0ovi L u ranjenju izdani odra7avaju se razliito a u konkretnom sluaju svi
tipovi izdani imaju nepovoljne uslove za dreniranje vode, te mo7e doi do ovodnjenosti le7ita)
Hi+ro-e(eoro0o9ki '0ovi ogledaju se u godinjim sumama padavina, koje za istra7ivano podruje
iznose u granicama oko :FFL>FF mm)
Ve2e(!"io*i .okriv!, L od vegetacionog pokrivaa zavisi re7im povrinskog oticanja tokom vremena)
,vaj uslov za teren je povoljan, pogotovu u periodu bujanja vegetacije)
'epovoljne, napred navedene, idrogeoloke karakteristike povlatni naslaga imae ogranien uticaj
na opte idrogeoloko stanje jame, zbog relativno malog sabirnog slivnog podruja, na kome
relativno strmi brdoviti teren omoguuje brzo slivanje vode u dolinu) +ode reka, reica i potoka mogu
raniti podzemlje, a nekada mogu i ugroziti rudarske radove) $ konkretnom sluaju za sada je to
praktino zanemarljivo) 'a povrini iznad le7ita nema vodeni tokova a 2asenovaki potok protie
jugoistonim i istonim obodom le7ita te sa duboko useenim jarugama kao pritokama, drenira okolni
izdignuti teren)
#ra7njenje izdani na ovom terenu vri se preko izvora i kopani bunara sa prilivima od F,F* do 3,F lGs
koji su u direktnoj vezi sa koliinom padavinama)
Imajui u vidu navedene idrogeoloke odlike le7ita kao i iskustva tokom dosadanje eksploatacije,
idrogeoloke prilike le7ita i jame I(entralno poljeA mogu se oceniti da se kreu u granicama
normalni jamski uslova, sa normalnim prilivom vode u jami do F,*L8,F lGs)
Merenja priliva vode u delu jame gde se sada vri eksploatacija, su pokazala da su prilivi oko *9 m za
-8 sata tj) F,*= lGs) Merenja priliva vode na glavnom vodosabirniku jame pokazuju da su prosene
vrednosti u rasponu od -,9L3,F lGs)
Mesta odakle se mo7e oekivati opasnost od prodora rudniki voda, jesu neposredni kontakti
ugljenog sloja i krenjaka u povlati, iz karstni izdani navuenog kompleksa, i stari rudarski radovi)
$koliko se sa buduim rudarskim radovima bude dolazilo u neposrednu blizinu stari rudarski
radova ili direktan kontakt krenjaka i ugljenog sloja, a pogotovo ako se ide sa ni7om kotom
eksploatacije, neopodna je maksimalna opreznost)
<6?6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
$galj i pratee stene pripadaju grupi meki do umereno tvrdi stena) #artije tvrdog i kompaktnog
uglja su nepravilnog preloma, povremeno koljkastog) 4natno su otpornije na pritisak, te7e se drobe i
usitnjavaju, pa su i prostorije izraEene u njima stabilnije) Meki i troni ugalj javlja se u vidu tanji
proslojaka sa pojavama kliva7a i nizom sitni pukotina, pa se lake raspada i troi pod pritiskom)
$ le7itu I(entralno poljeA ispucalost uglja i pratei stena obzirom da se javlja kao rezultat
strukturni promena nastali tektonskim putem ima znatnog uticaja na slabljenje meaniki osobina)
4ato u blizini rasedni zona treba takoEe oekivati izrazitiju ispucalost i pojaanu maniDestaciju
jamski pritisaka, a u vezi sa tim i nepovoljnije karakteristike u radnoj sredini)
#eskovite gline, peskovi i kriljavi glinci u krovini i podini predstavljaju nepovoljnu sredinu zbog
mogunosti proruavanja i sklonosti ka bubrenju, te to povremeno zateva rekonstrukciju rudarski
prostorija)
#odinske ugljevite i peskovite gline, glinci i jako glinoviti peari imaju relativno malu nosivost, a
istovremeno sklonost da u dodiru sa vodom bubre, te u ovim sredinama treba raunati sa tonjenjem
podgrade, kao i sa pojaanim pritiskom iz stropa i poda, naroito u raskvaenim zonama) ,dr7avanje
prostorija u ovakvoj radnoj sredini zatevae ee uklanjanje bujavog materijala iz poda, kao i
povremenu rekonstrukciju prostorija)
'eposredna krovina se pri otkopavanju dobro zaruava i nema nepovoljnog uticaja na radni prostor
otkopa, osim ako se u krovini ne nalaze direktno navueni krenjaci, kao tektonska krovina, ije
zaruavanje kasni sa napredovanjem otkopa i rui se u velikim blokovima) $ zonama sa manjom
otkopnom visinom ;do -,FF m<, usled sklonosti bubrenja, podinski peskovito!glinoviti materijala,
smanjuje se visina otkopnog prostora tako da se zaruavanje krovine nema znatnijeg uticaja na
sleganje povrinskog terena)
$ trijaskim i jurskim krenjacima i kompaktnim pearima izrada rudarski prostorija zateva vee
buake radove, sa neto sporijim napredovanjem i vei utroak eksploziva, ali su zato prostorije u
ovim radnim sredinama trajnije i sa neznatnim trokovima odr7avanja)
<6?6>6 S.e"iHi,*e k!r!k(eri(ike
/i)i,ko--eB!*i,ke k!r!k(eri(ike '203! i .r!(eiB (e*!
Laboratorijska ispitivanja Diziko!meaniki karakteristika uglja i pratei stena iz istra7ni rudarski
radova le7ita I(entralno poljeA vrena su na nivou osnovnog odnika, na koti K8FF, te se mogu
oekivati sline karakteristike i u ni7im delovima) Ispitivanja vrena u laboratoriji za meaniku stena i
rudarske operacije "1?!&eograd, na uzorcima uglja i pratei sedimenata pokazale su sledee
rezultate ;/abela 8):)*)<H
T!7e0! <6?6&68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB oo7i*! '203! i .r!(eiB (e*! 0e4i9(! ICe*(r!0*o
.o03eM
Vrsta stene Naziv i vrednost parametra
"
#

t$m%

c
da&$cm
'
(
da&$cm
'

)
*aporoiti glinac
+polata,
-./
0.01
2
0/.03 0.00
0-.4
3
5ear +polata, /.-/
0.06
1
21.78 //.13
87.8
3
9galj
67.4
/
6./7 6/1.76 64.36
/2.2
0
9gljeita glina
60.3
-
6.27
8
-.12
08./
/
9gljeiti glinac 1.-- 0.67 67.87 2.78
/0.2
3
L vla7nostP L zapreminska masaP
c
L vrstoa na pritisakP
L ugao unutranjeg trenjaP c L koezija
G!o*o*o( 0e4i9(! # !-o)!.!03ivo( '203! i ek.0o)iv*o( '203e*e .r!9i*e
2ama rudnika I2asenovacA je kategorisana kao nemetanska) Ispitivanja ugljene praine pokazala su da
natalo7ena i lebdea praina pod dejstvom izvora toplote predstavlja izvor opasnosti) #oslednja
kategorizacija izvrena je u julu -FFF) godine od strane "udarskog instituta!&eograd)
"udarski institut!&eograd vrio je laboratoirijska ispitivanja uzoraka u cilju odreEivanja stepena
ugro7enosti po opasnosti od eksplozivne ugljene praine, odnosno kategorizaciju jamski prostorija)
'a osnovu izvreni laboratorijski ispitivanja uzoraka uglja i natalo7ene ugljene praine iz jame
rudnika I2asenovacA zakljueno je sledeeH
Ispitivani uzorci su malo skloni samozapaljenju, odnosno :FQ pripadaju drugoj grupi)
"ezultati ispitivanja, koji deDiniu opasnost od zapaljivosti natalo7ene ugljene povrine pod
dejstvom konstantnog izvora spoljne toplote pokazuju da natalo7ena ugljena praina
predstavlja izvor opasnosti i da e se na temperaturi od -:F!->FO upaliti za relativno kratko
vreme)
#rema rezultatima ispitivanja eksplozivnosti ugljene praine u smei ugljena praina!vazdu
;jama nije metanska<, pripremani uzorak pokazao je eksplozivne karakteristike poev od
koncentracije --9 grGm)
#rema 5laboratu o kategorizaciji i razvrstavanju rudarski prostorija po stepenu opasnosti od metana
jame "M$ I2asenovacA izraEen od "I!&eograd *JJJ) godine i na osnovu reenja Ministarstva
rudarstva i energetike br) 3*F!F-!**-G-FFF) god) od *J)F=)-FFF) god, sve pripremne i otkopne
prostorije izlazne vazdune struje i prostorije kojima se vri izvoz uglja iz jame su svrstane u II stepen
opasnosti od eksplozivne ugljene praine) #rostorije ulazne vazdune struje su svrstane u I stepen
opasnosti od eksplozivne ugljene praine) #o stepenu opasnosti od metana jama je svrstana u I stepen,
odnosno kategorisana u nemetansku jamu)
<6A6 LE5ITE UGLJA RUDNIKA MLUBNICAJ
<6A6&6 O.9(e k!rek(eri(ike .o+r',3!
Le7ite uglja ILubnicaC se nalazi u istonoj %rbiji, = km od 4ajeara, koji je geograDski,
administrativni, privredni, politiki i kulturni centar optine i 4ajearskog okruga) /eritorija optine je
omeEena sa severa obroncima planine Deli 2ovan, sa istoka i jugoistoka obroncima %tare planine,
kojom ide dr7avna granica prema &ugarskoj, na jugu i jugozapadu Lasovakom planinom kao
ogrankom planine /upi7nice, a na zapadu 2e7evicom i ograncima +elikog Kra)
Le7ite ILubnicaC se nalazi u neposrednoj blizini sela Lubnica u kome se nalazi i istoimeni rudnik)
4avata prostor izmeEu 83O9FX i 83O93X severne geograDske irine, --O*FX i --O*9X istone geograDske
du7ine i apsolutnim nadmorskim visinama u rasponu od -FF m na severu, u dolini Lubnike reke do
33F m na jugu u reonu 4lopadine)
1eograDski polo7aj le7ita je prikazan na listu 4ajear * ;933!*< topograDske karte "epublike %rbije)
"udnik ILubnicaC ima relativno dobre komunikacijske veze) %am rudnik se nalazi u selu Lubnica koja
se nalazi na IstaromC putu 4ajearL&oljevac) 1rad 4ajear ima odlinu saobraajnu vezu preko
magistralni putevaH #arainL4ajear L bugarska granica, #arainL4ajearL'egotinLKladovo L
rumunska granica, #arainL4ajearLKnja7evacL'i i 'egotinL4ajearLKnja7evacL'i ) Magistralni
pravci ka &ugarskoj su, pored magistralnog puta &eogradLDonji MilanovacLKladovoL'egotin i dalje,
jedina i najkraa putna veza 5vrope i ostalog dela %rbije ka severnoj &ugarskoj i ju7noj "umuniji i
dalje prema (rnomorskom basenu, to 4ajearu daje poseban meEunarodni znaaj)
%aobraajna karta podruja rudnika data je na slici 8)=)*)
#revoz uglja iz rudnika ILubnicaC vri se 7iarom du7ine oko =,9 km do bunkera na 7eleznikoj
stanici u selu 1rljanu, oko 8 km ju7no od 4ajeara, na 7eleznikoj pruzi #raovoL'i) /akoEe se
koristi i drumski prevoz L asDaltnim putem preko 4ajeara ka &oru i 'egotinu prema severu i
Knja7evcu ka jugu, odnosno putem 4ajearL#arain ka zapadu i dalje autoputem &eogradL'i)
<6A6$6 MorHo0o9k%- Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
,vim podrujem preovlaEuje brdsko!planinsko zemljite, sa zajearskom kotlinom u centru) %ama
kotlina se nalazi izmeEu karpatskog i balkanskog planinskog luka) %metena je u zapadnom delu
/imokog basena) Kotlina se prote7e od +ra7ogrnca do vratarnike klisure, na zapadu do grebena
Lasovake planine, kao dela /upi7nice gde je delimino rastavljena od crnoreke kotline planinom
/upi7nicom)
4ajearski basen pripada (rnom /imoku, &elom /imoku i /imoku) Du7ina basena je oko -F km) ,n
predstavlja deo prostrane uzdu7ne depresije koja se pru7ala od Dunava do Knja7evca i koja je
tektonskog porekla)
S0ik! <6A6&68 S!o7r!!3*! k!r(! Z!3e,!rko2 .o+r',3!
4ajearski neogeni basen, ispunjavaju neogeni i kvartarni sedimenti) %redinji najni7i deo basena,
nadmorske visine *-9L*8F m, kao najdublji deo dna nekadanjeg sarmatskog jezera, zavata prostrana
aluvijalna ravan (rnog /imoka, &elog /imoka i /imoka, reka koje i danas imaju najvei uticaj na
morDologiju ovog dela terena)
$ 4ajearskoj kotlini zapa7aju se dve rene terase relativni visina 9L*F m, kao i tri jezerske terase)
,stali deo terena koji izgraEuju neogeni sedimenti, u morDolokom pogledu predstavljen je tipinim
blago zatalasanim, bre7uljkastim reljeDom sa nadmorskim visinama od *9F m ;kod 4vezdana na
(rnom /imoku<, pa do 399 m ;Kulmea, zapadno od Lubnice<) 'a prostoru samog le7ita ILubnicaC
dominatno je 1ornje brdo i ?aEed sa kotama 33F m ;slika 8)=)-)<)
'ajva7niji idrograDski objekti na irem podruju su &eli i (rni /imok) (rni /imok izvire u obliku
kraki vrela kod Krivog +ira i tee kroz Krivovirski basen, 2ablaniku klisuru, %umrovako!
arbanovaki basen, klisuru &aba 2onu i 4ajearski basen, gde se sastaje sa &elim /imokom, gradei
reku /imok) &eli /imok koji nastaje spajanjem %vrljikog i /rgovikog /imoka kod Knja7evca
protie kroz Knja7evaki basen, +ratarniku klisuru i 4ajearski basen) $ zajearskoj kotlini &eli
/imok prima sa leve strane 1rliku i Lubniku reku koja je zajedno sa njenom pritokom #laninikom
rekom najznaajniji vodotok u7eg podruja i koja drenira povrinske vode iznad samog le7ita)
+odostaj svi ovi reka je najvii u prolee, a najni7i u letnjim mesecima) 'a ovom podruju nema
prirodni jezera a postoji akumulaciono 1rliko jezero koje slu7i za vodosnabdevanje)
S0ik! <6A6$68 To.o2r!2k! k!r(! oko0i*e L'7*i"e
<6A6:6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike
Lubniko!zvezdanski ugljonosni basen je sastavljen iz vie ugljonosni polja koja se meEu sobom,
manje ili vie razlikuju po svojim montan!geolokim karakteristikama, kao posledica genetski
uslova) Lubniki deo Dormiran je u jezerskim uslovima dok je 4vezdanski Dormiran u priobalskim
morskim uslovima)
"azlike su u litolokom sastavu ugljonsne Dormacije, njenoj debljini, broju i strukturi ugljeni slojeva)
"azlike postoje i unutar lubnikog dela basena) /ako je polje I,sojnoC prema slojnim
karakteristikama speciDino pa se unutar samog polja mogu izdvojiti zone sa razliitom strukturom i
brojem ugljeni slojeva, a celo polje I,sojnoC se mora tretirati razliito od ostali delova basena)
Le7ite uglja ILubnicaC pripada skrivenom tipu le7ita) 4avaljujui brojnim podacima dobijenim
dubinskim istra7nim buenjem i vie decenijskim rudarenjem u predelu Lubnice i 4vezdana, mo7e se
odreEenije govoriti o litostratigraDskim odlikama Lubniko!zvezdanskog ugljonosnog basena, i samog
le7ita ILubnicaC) Kao i na irem prostoru Lubniko!zvezdanskog basena i u prostoru lubnikog
le7ita podlogu i obod izgraEuju stene turon!senonske andezitske vulkanogeno!sedimentne Dormacije)
$ sastav ove Dormacije ulaze ornblenda!piroksen andeziti kao i andezitske vulkanoklastine i
vulkanosedimentne stene predstavljene aglomeratskim tuDovima i tuDitima, konglomeratima i
pearima) %edimentne naslage ove Dormacije predstavljene su sivo zelenim i mrko zelenim laporcima,
peskovitim laporcima sa gustom mre7om kalcitski 7ica kao i sivim i sivo!zelenim pearima
gradacione slojevitosti)
Diskordantno i transgresivno preko vulkanogeno!sedimentne Dormacije nale7u sedimenti elvetske
ugljonosne limnike Dormacije, ispunjavajui depresivnu akumulacijsku sredinu ovog le7ita) $kupna
debljina serije sedimenata ove Dormacije iznosi u centralnom delu lubnikog le7ita oko -FF m, sa tri
orizonta L podinskim, ugljonosnim i povlatnim)
Po+i*ki Bori)o*( je prosene debljine 8F m i poinje sivo!zelenim konglomeratima u kojima se
susreu i Dragmenti tanki ljutura Dosila) Konglomerati postepeno, preko svetlosivo!zelenkasti
troni peara sa paralelnom slojevitou, prelaze navie u sivo!zelene laporovite glince i alevrite
prainasto peskovitog sastava) #odinski paket sedimenata zavrava se svetlosivo!zelenkastim
peskovito!laporovitim alevritima sa proslojcima koji sadr7e ugljenisani biljni detritus ili liske i soivca
uglja i sa svetlijim proslojcima peskovitog tuDogenog sastava sa mnotvom Dragmenata Dosilni
ljutura)
U203o*o*i Bori)o*( je prosene debljine =FL>F m i poinje prvim podinskim ugljenim slojem
debljine 9LJ m, a zavrava se drugim L povlatnim) IzmeEu I L podinskog ugljenog sloja do II ugljenog
sloja, na rastojanju :FL=F m, nalazi se paket svetlosivo!zelenkasti laporaca sa proslojcima i soivima
laporovitog krenjaka) 'ajvie nivoe paketa ovi sedimenata izgraEuju peskoviti alevriti i troni
peari sa proslojcima jako obogaenim ugljenisanim biljnim detritusom i organskom supstancom)
Pov0!(*i Bori)o*( ugljonosne Dormacije, debljine do >F m, izraEen je od maslinasto!zeleni i
sivomaslinasti laporoviti i peskoviti glinaca u smenjivanju sa sivozelenim glinovitim pearima)
Diskordantno i transgresivno preko sedimenata ugljonosne Dormacije kao i preko tvorevina obodne
andezitske vulkanogeno!sedimentne Dormacije nale7u sedimenti torton!donjesarmatske limnike
Dormacije arolikog litolokog sastava) $ seriji ovi sedimenata istiu se svetlosivo!zelenkasti troni
glinoviti liskunoviti peari kao i svetlosivi liskunoviti troni peari i peskovi sa ukrtenom
slojevitou i sa proslojcima peskoviti laminirani alevrita sa teksturama podvodnog kli7enja) ,vi
sedimenti se smenjuju sa slojevima i proslojcima gruboklastini sedimenata drobine i ljunkova
S0ik! <6A6:6 Geo0o9k! k!r(! 7!e*!
%lika 8)=)8) 1eoloki stub okoline Lubnica
krenjakog, pearskog i andezitskog sastava) Debljina serije sedimenata ove Dormacije iznosi u
centralnom delu le7ita *9FL-FF m)
#ovrinski sloj 7utomrki peskovito!ljunkoviti glina sa karbonatnim konkrecijama, esto sa
rasejanim stenskim blokovima najverovatnije pripada kvartarnom deluvijalnom nanosu brdski
padina) 1eoloki stub okoline Lubnice prikazan je na slici 8)=)8) a na slici 8)=)3) prikazana je 1eoloka
karta basena)
6elvetska, limnika ugljonosna Dormacija koja ispunjava depresivnu akumulacijsku sredinu ovoga
basena i koja predstavlja nosioca ugljene serije Lubniko!zvezdanskog basena mo7e se podeliti na tri
odeljka, odnosno orizonata i toH donji orizont, ili podina ugljenom orizontu, ugljeni orizont i
povlatni orizont)
$gljeni orizont je prosene debljine od =FL>Fm) 'ajveu ekonomsku va7nost ima podinski ili I
ugljeni sloj sa visokim stepenom postojanosti prostiranja u celom basenu i sa malom izmenljivou
morDoloki i kvalitativni karakteristika, sa prosenom debljinom od 9LJ m)
'a rastojanju 8FL*FF m nalazi se II ugljeni sloj slo7ene graEe sa karakteristinim raslojavanjem i
razgranjavanjem kao i sa malim stepenom postojanosti prostiranja pri emu su prisutne bilo podinska
ili povlatna grana ovog sloja eksploatabilne debljine -L9 m samo sporadino u ogranienim zonama
basena) 4bog visokog stepena varijabilnosti morDoloki, Diziko!meaniki i kvalitativni
karakteristika ovaj sloj ima samo sporadinu ekonomsku vrednost, sa aspekta mogunosti rentabilnog
selektivnog otkopavanja)
#ored I i II ugljenog sloja koji ima prostiranje u celom le7itu na lokalitetu I&areC dokazano je
postojanje jo dva ugljena sloja, III i I+ koji ipsometrijski le7e iznad prvog i drugog ugljenog sloja
sve do erozione granice ugljonosnog orizonta) Iznad ugljonosnog orizonta na celom prostoru le7ita
pokrivaju mlaEi torton!sarmatski sedimenti, peskovi, gline, konglomerati)
<6A6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Le7ite uglja ILubnicaC je najvee le7ite uglja unutar Lubniko!zvezdanskog ugljonosnog basena i
jedino je le7ite ovog basena koje je jo uvek u eksploataciji) 'alazi se ju7no od sela Lubnica kod
4ajeara, u njegovoj neposrednoj blizini) Le7ite zavata povrinu od oko 3:J a) "e je o skrivenom
le7itu lignita koje najveim delom le7i ispod 1ornjeg brda ;k) 33F<) ,vo je le7ite, prvenstveno
rasednom tektonikom, izdeljeno u nekoliko ugljonosni polja u kojima su, uglavnom, razvijena dva
ugljena sloja, dok su u jednom manjem delu le7ita razvijena etiri ugljena sloja)
Le7ite uglja ILubnicaC sainjavaju ugljonosna polja I,sojnoC, na zapadu, polje I%tara jamaC u
centralnom delu i (entralno i istono polje na istoku) Dosadanjom podzemnom eksploatacijom je
otkopavan I ;donji< ugljeni sloj i to unutar polja I%tara jamaC i I,sojnoC!centar) #ovrinskim kopom
su u jednom kratkom periodu eksploatisani delovi treeg i etvrtog ugljenog sloja u I,sojnoC!jug)
1lavni nosilac bilansni rezervi je I ugljeni sloj)
#olo7aj ugljonosni polja u le7itu dat je na slici 8)=)9)
#olje I,sojnoC je sa nekoliko raseda vei razmera dodatno podeljeno na I,sojnoC!sever, I,sojnoC!
centar i I,sojnoC!jug)
S0ik! <6A6=6 Pre20e+*i .0!* .o03! ' 0e4i9(' LL'7*i"!K
<6A6=6 S(r'k('r*o-(ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Lubniko!zvezdanski ugljonosni basen predstavlja kotlinu, koja je Dormirana rasedanjem i tonjenjem
gornjokrednog kopna, u vremenu koje je predodilo marinskoj donjotortonskoj transgresiji, kojom
prilikom je bio Dormiran /imoki tercijarni zaliv Istone %rbije)
Kotlina je slo7enog tipa, jer nju sainjavaju nekoliko manji i vei, plii i dublji depresija, koje su
jedna od druge odvojene pragovima izgraEenim od sedimenata gornje krede, andezita i njiovi
piroklastita)
6elvetska, jezerska ugljonosna serija Dormirana je u tim depresijama slinim, ali ne i istovetnim
uslovima ;batimetrijski odnosi, tektonska aktivnost i dr)<, to je prouzrokovalo i razlike, naroito u
pogledu debljine ugljonosne Dormacije i karaktera njene ugljonosnosti tj) u broju, debljini i
meEusobnom odstojanju ugljeni slojeva u njoj)
,ve primarne razlike izmeEu pojedini polja Lubniko!zvezdanskog basena, jo vie su bile
komplicirane jednim novim rasedanjem i tonjenjem pojedini delova basena, koje se izvrilo posle
talo7enja torton!donjosarmatske serije)
'a taj nain u Lubniko!zvezdanskom ugljonosnom basenu Dormirano je vie vei ili manji
ugljonosni polja, koja su jedno od drugi odvojena rasedima, odnosno zonama IizjavlovljavanjaC
ugljeni slojeva)
Lubniki i 4vezdanski basen zajedno predstavljaju dve depresije jugoistonu i severozapadnu)
MeEusobno su odvojene pragom)
$ strukturnom pogledu, usaglaavajui se sa paleoreljeDom ugljena Dormacija Lubnikog dela basena
zadobila je oblik sinklinala, lokalno odvojeni tektonskim zonama) Mo7e se rei da (entralno i
Istono polje ine jugoistonu sinklinalu le7ita dok polje I,sojnoC ini severozapadnu slo7enu
sinklinalu)
<6A6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
+oda u dosadanjoj eksploataciji uglja u rudniku ILubnicaC nije predstavljala poseban problem, tako
da do sada nisu vrena posebna idrogeoloka istra7ivanja)
#riliv vode u jamskim prostorijama iznosi F,F9- mGmin i pripada I grupi prema oceni merenja
"udarskog Instituta iz &eograda) 'a osnovu toga, vodoobilnost u rudniku je mala sa koeDicjentom F,J
lGt uglja i normalnim prilivom vode u jamskim prostorijama od F,>= lGsek)
MeEutim, treba imati u vidu da je ugljonosna serija koja je izgraEena u najveoj meri od laporaca i
laporoviti glinaca vodonepropusna, pokrivena torton!sarmatskom serijom, debljine esto i preko -FF
m) ,va serija je u najveoj meri sastavljena od peskova i ljunkova u smenjivanju sa plastinim i
peskovitim glincima) +odopropustljivi, psamitsko!klastini sedimenti preovlaEuju u gornjem delu
serije, dok pelitski lanovi kao vodonepropusni u donjem delu) ,va torton!donjesarmatska serija, s
obzirom na njen litoloki sastav ponaa se kao kolektor podzemni voda, pa kod izvoEenja rudarski
radova ovo dobija na znaaju)
#oto je rasedanje u basenu mlaEe od pomenute serije, mogue je da izvesna koliina vode iz nje, du7
raseda protie u ugljonosnu seriju i tamo gde su prsline i pukotine u njoj jo otvorene, a naroito u
sinklinalnim prevojima)
<6A6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
#osebna in7enjersko!geoloka prouavanja terena u okviru rudnika ILubnicaC nisu vrena) 'a osnovu
geoloke graEe i litolokog sastava terena izdvaja seH
kompleks poluvezani i vezani stena, koje uestvuju u graEi obodni delova basena ;gornje
kredne tvorevine<
kompleks poluvezani i nevezani stena, predstavljaju sedimenti torton!sarmatske serije
kojima je pokrivena ugljonosna elvetska serija)
,vakav sastav stena odlikuje se procesima kli7enja i to naroito po obodnim delovima basena)
'a severnom delu lokaliteta I&areC na lokalnom putu LubnicaL#laninica mogu se uoiti aktivna
klizita, koja su ustvari aktivirana Dosilna klizita) %am o7iljak klizita ugrozio je asDaltni put, tako da
je on u du7ini preko 9F m jako oteen)
<6A6>6 S.e"iHi,*e k!r!k(eri(ike
/i)i,ko--eB!*i,ke k!r!k(eri(ike '203! i .r!(eiB (e*!
Laboratorijska ispitivanja Diziko!meaniki karakteritika uglja i pratei stena vrio je "udarski
institut!&eograd) Ispitivanja su vrena na uzorcima uzeti iz jame i iz buotina ;*J>3<) $ periodu od
*J>3) do *JJ*) godine Diziko!meanika ispitivanja su vrena samo iz buotina &!**GJF i to samo za
etvrti ugljeni sloj)
%tenske mase u kojima se uglavnom izvode rudarski radovi suH laporci i laporoviti glinci, peari,
ugalj, glina)
Laboratorijska ispitivanja Diziko!meaniki osobina su izvrena za sledee litoloke lanoveH
pear!podinski,
pear!krovinski,
pear!proslojak u ugljenom sloju,
laporac ;laporoviti glinac<!krovinski
ugalj)
#regled rezultata izvreni laboratorijski ispitivanja dat je u tabelama 8)=)*) do 8)=)8)H
T!7e0! <6A6&68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! (e*!# 3!-! IOo3*oJ
Vr(!
(e*e
P!r!-e(ri
r
S

(E-
:

&
+!NE"-
$

"
+!NE"-
$

i
+!NE"-
$
"
+!NE"-
$

E
+!NE"-
$

Laporac!
krovinski
*>,>J -,:9 *,>: >*,*= 9,-3 *F,-: 998>v *>FF !
Laporac *-,-> -,:F *,>3 >>,8J J,-* *:,*8 9-83v 3JFF !
#ear -:,93 -,:9 *,>3 39,*- 3,38 *:,*: 98Jv ! !
#ear -8,=F -,:> *,>3 8*,F> 3,:9 =,FF 99*-v -3FF F,*J
#ear 3F,-8 -,:9 *,J* =3,F8 :,>8 *-,=8 98-3v ! !
#ear!
podinski
*J,:* -,:3 *,J> J3,*3 >,-: *9,>= 99*8v 8JFF F,*9
#ear *=,:> -,:J *,JJ *-J,F9 J,9= -F,3> 9=9=v 9JFF F,*J
T!7e0! <6A6$68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! .rvo2 '203e*o2 0o3!# 3!-! IOo3*oJ-
+o*3i '203e*i 0o3
Vr(!
(e*e
P!r!-e(ri

Q

s
tGm
3

*
da'Gcm
-

c
da'Gcm
-

i
da'Gcm
-
c
da'Gcm
-

5
da'Gcm
-

$galj!p 39,FJ *,33 *,-9 -3-,9F -8,39 8-,98 9-3=v *-FF F,-=
$galj!p 39,- *,39 *,-= *83,-= *:,>9 -=,93 9F89v >=F F,-*
$galj!p 39,F= *,38 *,-> >8,J> J,-9 *9,F> 9-Fv >:F F,-*
$galj!p 3>,=: *,3F *,-* *=3,8= *>,98 3-,F* 9-*>v *39F F,-3
$galj!p :3,8- *,3* *,-8 ->8,88 3F,-* 9-,39 9--8v *8*F F,-*
$galj!s 3=,83 *,-J *,-- *3*,:> *-,9: -3,*9 98:v J:F F,-3
$galj!s 3=,:* *,3J *,3* JJ,=3 **,9> *J,F: 9F9=v =*F F,-9
$galj!s 33,8= *,8* *,38 J3,*3 J,-: *:,:: 93-=v *8F F)-3
$galj!s 39,-3 *,3* *,-= >*,** J,>= *9,>* 9F**v :8F F,-8
$galj!s 38,FJ *,33 *,-> >F,== *F,3> *:,** 8J*:v =F9 F,-=
$galj!k 3:,F* *,-J *,-9 --3,33 -8,3> 8*,9> 9*9=v *98F F,-*
$galj!
siliDikovan
8,9= -,:> -,** 8>8,:F 8:,3- >9,-> 988v -*>FF F,*>
#ear!
proslojak
-9,9- -,9> *,=8 8F,F3 3,>: =,F= 939:v 3FFF F,*=
#ear!
proslojak
-J,-- -,:F *,=J 33,F* 3,=- :,-3 9*-:v ->FF F,*>
#ear!
proslojak
-8,-9 -,=F *,=8 -3,38 -,** 8,F* 989:v ! !
G!o*o*o( i -e(!*o*o*o( 0e4i(!
,dreEivanje gasni parametara ugljeni slojeva i pratei stena iz aktivne jame rudnika ILubnicaC
uradio je "I!&eograd, *J>*) i *J>=) godine) Ispitivanja su izvrena na uzorcima iz otvorenog dela
jame kod dubine od *:F m) 'a osnovu izvrene analize konstatovana je mala gasonosnost ugljaH
1asonosnost uglja kree se od F,8** do F,J>> mGt uglja raunato na sve gasove ;(,
-
, '
-
, i
(6
8
<)
Metanonosnost se kree od F,FFF do F,FF3 m Gt uglja)
Dobijeni podaci ne mogu dovoljno dobro da prognoziraju buduu gasonosnost i gasonobilnost pri
eksploatacionim radovima na veim dubinama) 0nalizom jamskog vazdua nije pokazano prisustvo
ostali tetni gasova) 'a osnovu izvreni laboratorijski ispitivanja samozapaljivosti uglja i
zapaljivosti ugljene praine utvrEeno je da su pojave (, i (,
-
mogue kao posledica oksidacioni
procesa) 'a osnovu ispitivanja sastava gasne smee i na osnovu analiza gasni odnosa u jami
ILubnicaC, polje I%tara jamaC pripada I kategoriji azotno!metanske zone a njeni najdublji delovi II
kategoriji metanske zone)
T!7e0! <6A6:68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! ')or!k! i) 7'9o(i*e B-IVE:
Vr(!
(e*e
P!r!-e(ri

Q

s
tGm
3

*
da'Gcm
-

c
da'Gcm
-

i
da'Gcm
-
c
da'Gcm
-

5
da'Gcm
-

$galj!p L
donji sloj
! *,3- *,-- *-F,JF *3,8- --,:= 9*8*v >9F !
$galj!s L
donji sloj
! *,-* *,-= **9,-: *9,>: -3,:= 8>=v >*F !
$galj!k L
donji sloj
! *,-* *,*: :3,*9 :,>9 **,=- 9-3v =-F !
$galj L
gornji
sloj
! *,3: *,3* *8-,8F *8,9- -9,=: 933v J-F !
$galj L
gornji
sloj
! *,3= *,3= J3,9> *F,8- *=,9= 9*3>v >:F !
T!7e0! <6A6<68 Pre20e+ Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! ')or!k! i) 7'9o(i*e B-&&E@%
Vr(!
(e*e
P!r!-e(ri

Q
s
tGm3
*
da'Gcm-
c
da'Gcm-
i
da'Gcm-
c
da'Gcm-

5
da'Gcm-

#ear!
krovinski
-3,--! ! *,-- 3=,>F 3,*F :,-3 9--:v 38)F*- !
#eskovite
gline u
uglj)
sloju
-9,98! ! *,-= 8*,3F 3,J- =,-9 98*Fv 8*)99* !
#ear!
podinski
-=,8F! ! *,*: :9,*9 :,-: **,8J 939Jv 9:)889 !
1linoviti
pear
*9,8*! ! *,3* 83,=8 3,-8 :,J* 9=9>v 8F)393 !
$galj :>,-*! ! *,3= >9,-8 9,=3 *-,J* 9J-3v >*)FFF !
Samozapaljivost uglja
$ rudarskoj praksi rudnika ILubnicaC u vie navrata dolazilo je do endogeni po7ara, a najvei po7ar,
koji je izazvao i privremeno obustavljanje rada u jami, dogodio se *J=-) godine iznad navozita
glavnog izvoznog niskopa)
#rema sklonosti ka upali ugalj iz aktivni radilita jame rudnika ILubnicaC pripada treoj grupi
ugljeva i prema izvrenim ispitivanjima rudnik bi trebao da sprovodi odgovarajue mere protiv
zagrevanja uglja u sloju i eventualni endogeni po7ara)
Eksplozivnost ugljene praine
'a osnovu laboratorijski ispitivanja eksplozivni i samozapaljivi osobina ugljene praine ugljenog
sloja iz aktivne jame rudnika ILubnicaC koje je izvrio "I!&eograd *J>>) godine, ustanovljeno je
sledeeH
Disperzivni sastav ugljene praine, natalo7ene du7 transportni puteva ukazuje da praina
pripada IDinimC prainama i na osnovu ovog pokazatelja svrstava se u potencijalno
eksplozivno!opasne praine)
/emperatura tinjanja natalo7ene praine iznosi od -JFO do 3*FO(, dozvoljena maksimalna
temperatura povrina na kojima se talo7i praina ne sme da prelazi temperaturu od -*9O( u
jami, odnosno -39O( u objektu separacije)
'a osnovu analize rezultata ispitivanja paljenja oblaka praine praina se kategorie kao lako
zapaljiva i opasna po eksploziju) /emperatura paljenja oblaka ugljene praine je utvrEena u
intervalu 8*FL8-FO()
23i3 56789:6 <A5B@ ;<=>8?@ m9:@n@5Bo
<6>6&6 O.9(e k!r!k(eri(ike .o+r',3!
%jeniko!tavaljski ugljononosni basen nalazi se na jugozapadu %rbije) #rema teritorijalno L
administrativnoj podeli pripada ju7om delu zlatiborskog okruga i optini %jenica) 0dministrativno
upravni centar je grad %jenica
%jeniki kraj je u geograDko!morDolokom smislu dosta izolovan) %a severa i severo!istoka okru7en je
visokim planinama 2avorom ;*)9*J< i 1olijom ;*)>33<, sa istoka 'inajom ;*)3:- m<, 6omarom ;*)9F-
m< i %uarom ;*)3:- m<, sa juga Kruicom ;*)939 m<, 6umom ;*)9F- m<, @ilindarom ;*):*: m<,
2arutom ;*)8-> m< i sa zapada 1iljevom planinom ;*):*= m<, 2adovnikom ;*)=33 m< i 4latarom ;*):-9
m<) 4bog toga su prirodni uslovi za ostvarivanje saobraajni veza ote7ani, pa ovaj kraj MzaobilazeN
glavne saobraajnice) /ako se %jeniko!.tavaljski ugljonosni basen nalazi izmeEu dve 7eleznike
pruge ;&eograd!&ar i &eograd!Kraljevo!%koplje< i dva drumska koridora ;Ibarska magistrala i
&eograd !$7ice ! (rnogorsko primorje<) 'ajznaajnija saobraajnica je regionalni put "aka L 'ovi
#azar L %jenica L #rijepolje, jer povezuje ovaj kraj sa 7eleznikim prugama i magistralnim drumskim
saobraajnicama ; slika 8)>)*< 5konomski razvoj ovog kraja i poveanje trgovinske razmene sa
susednim gradovima uticao je na modernizaciju puteva i izgradnju novi ;put %jenica L Ivanjica, put
%jenica L &ijelo #olje preko &ara<) MeEutim, mre7a lokalni puteva nije razvijena to je
ograniavajui Daktor ekonomskog razvoja ovog kraja)
$kupna povrina %jeniko!tavaljskog ugljonosnog basena iznosi *9F km
-
) &asen obiluje velikim
rezervama mrko!lignitskog uglja) $ njegovom centralnom delu nalazi se le7ite M(entralno poljeN u
kome se sada vre eksploatacioni radovi)
<6>6$6 MorHo0o9ko-Bi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike
%jeniko!tavaljski ugljonosni basen u tektonskom pogledu prestavlja poprenu potolinu sputenu i
duboko useenu u stariji paleoreljeD koji je izgraEen od paleozojski stena, trijaski karbonatni
naslaga i tvorevina dijabaz L ro7nake Dormacije) $ orograDskom i geomorDolokom smislu predstavlja
kotlinu ija je povrina blago zatalasana sa nadmorskim visinama reljeDa od JFF do *3FF metara i
zavata prostor od *9F km
-
) /eritorija ima oblik nepravilnog romboida L severni deo je iri dok se
ju7ni deo klinasto su7ava) $ istonom i srednjem delu basena reljeD je neto izra7eniji, pri emu se
istiu uzvienjaH Krivaja ;*)-J3 m<, ,graj ;*)3FF m<, Kapura ;*)-FF m<, /anaskova glava ;*)-*8 m<,
.abanov kr ;*)-FF m<, &orovo brdo ;*)-:8 m<, +eskova klea ;*)*FJ m<, 0sanovo brdo ;*)-F= m<,
#opovo brdo ;*)*:F m<, "adulovska glavica ;*)*8* m<, &ojite ;*)*:= m< i Kula ;*)-38 m<)
%jeniko podruje obiluje brojnim potocima i rekama koji obrazuju mre7u povrinski tokova)
6idrograDska mre7a u celini pripada slivu reke +ape povrine oko 9FF km
-
) Desne pritoke su Kne7ica,
&oevska i #anjevska reka a leve 1rabovica i 2ablanica) Koliina vode reke +ape kree se od * do *F
m
3
Gsek) "eka +apa se severno uliva u reku $vac)
<6>6:6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ike .o+r',3!
,snovnom geolokom kartom %?"2 list %jenica razmere *H *FF)FFF i tumaem karte ;%1D L &eograd,
*J=3< obuvaeno je ire podruje %jeniko!tavaljskog basena prema kome u geolokoj graEi ovog
podruja uestvuju sledei litostratigraDski lanovi predstavljeni po vremenu stvaranja stenama
razliite starostiH
- M9Ga= JG9;?K?=P ZA?<:= = 8?@<:= PG@B?<[
- M;K?K?=P ZA?<:=C >@;A<:=C 8?@<:= N@=:G> = >@;A<:G = 8?@<:G :7@G[
- ';@I=:G@ Z>@;A<:= = 8?@<:= D=?I;<C A?<:= J9=?I;<[,
d;?9?LPG PG@NG J?A@7H:G AGNG :; <G >9=I= 5,3,+,
FZQNO 23i313 FOS\PO]OW^M dMkM FWM^QVNS ( 9LOdOZWRNS` \ORM^O RO PM`QS^OZ^Q_ _MRLQ_O
S0ik! <6>6$6 Geo0o9k! k!r(! 9ire2 .o+r',3! 0e4i9(! LCe*(r!0*o .o03eK
%jeniko ! .tavaljski basen je poprena potolina duboko sputena unutar centralne oDiolitske zone
unutranji Dinarida) ?ormiranje potoline je nastalo pod uticajem sna7ni radijalni tektonski
pokreta) $ basenu postoje dve vrste rasedaH stari, sa veim i mlaEi sa manjim stepenom inteziteta) #rvi
su uestvovali direktno u stvaranju samog basena) $ ovoj oblasti preovlaEuju Dinarski pravci
rasedanja, du7 koji je sputena %jenika kotlina)
%intezom prikupljeni podataka i dosadanji istra7ni radova proizilazi da i sama sjeniko! tavaljska
ugljonosna serija u okviru basena nije bila poteEena radijalni tektonski pokreta koja su se u ovoj
oblasti esto deavali) #osledica je stvaranje brojni lokalni subvertikalni raseda razliitog stepena
inteziteta i mre7astog rasporeda koji su sjeniko!tavaljsku ugljonosnu seriju IiskomadaliA u vie
samostalni denivelisani blokova trouglastog ili paralelopipednog oblika) $sled rasedanja dolo je do
diskontinuiteta ugljenog sloja sa izdizanjem ili sputanjem pojedini blokova) #ri tome se ugljeni sloj
u izdignutim blokovima nalaze na -F!tom a u sputenim na 3FF!tom metru dubine)
Istra7ivanja ire okoline basena ukazuje da le7i na preseku regionalnog razloma reke +ape na zapadu i
Ljutske reke na istoku) "azlom reke +ape ine dva meEusobno paralelna gravitaciona raseda du7 koji
je dolo do tonjenja i Dormiranja iroke doline reke +ape, tako da ovaj blok u strukturnom smislu
predstavlja tektonski rov) 1lavne tektonske strukture prate dolinu Ljutske reke i doline reka +ape i
reke 2ablanice, to ukazuje na stepeniasto sputanje tektonski blokova od severoistoka prema
jugozapadu) "azlomne strukture po svojoj orijentaciji mogu se grupisati u dva sistema) #rvi sistem
razloma ;stari< orijentisan je u pravcu severozapad L jugoistok i predstavljen je krupnim regionalnim
rasedima ije se pru7anje mo7e pratiti na znatno veem prostoru) Drugi sistem razloma ;mlaEi<
orijentisan je upravno na pretodni ;pru7anja je severoistok L jegozapad<, neto je manji dimenzija
ali takoEe dosta jakog inteziteta)Bitav basen, odnosno istra7ni prostor, podeljen je u tri istra7no!
eksploataciona poljaH
! Istono eksploataciono polje
! (entralno eksploataciono polje i
! 4apadno eksploataciono polje)
I(o,*o ek.0o!(!"io*o .o03e
Istono eksploataciono polje prostire se od &rnjice i &rnjike reke na istoku, +eskove klee na jugu,
sela %tupa i "aspogana na severu do "adulovske glavice i Kokoia na zapadu) 5laborat o rezervama
za %tupski deo uraEen je *J>9) godine) "epublika Komisija je potvrdila ove rezerve ;#otvrda broj
3*F!-8JG>8!F-G* od *8)F3) *J>9) god)< u koliinama koje su prikazane u tabeli 8)>)*)
T!7e0! <6>6&6 Re)erve '203! ' S('.ko- +e0' i(o,*o2 .o03! overe*e e0!7or!(o- &@>=6 2o+6
K0/51,"I20
"545"+5 ;t<
&ilansne +anbilansne $kupne
0 *)8==)=*F ! *)8==)=*F
& 9::)>>F ! 9::)>>F
0K& -)F88)9*F ! -)F88)9*F
$ ostalom delu istonog polja, na osnovu podataka dobijeni istra7nim buenjem, uraEen
je*J>=) god) 5laborat o rezervama uglja) "epublika Komisija ove rezerve je potvrdila ;#otvrda broj
3*F!3F*G>=!F-G* od F3)F9)*J>J) god)< u koliinama koje su prikazane u tabeli 8)>)-)
T!7e0! <6>6$6 Re)erve '203! ' o(!0o- +e0' i(o,*o2 .o03! overe*e e0!7or!(o- &@>A6 2o+6
K0/51,"I20
"545"+5 ;t<
&ilansne +anbilansne ukupne
0 *F)*-F)9-F ! *F)*-F)9-F
& *=):F-)9=F ! *=):F-)9=F
0K& -=)=-3)FJF ! -=)=-3)FJF
Ce*(r!0*o ek.0o!(!"io*o .o03e
(entralno eksploataciono polje nalazi se u centralnom delu basena i zavata prostor izmeEu istonog i
zapadnog polja) ,vo polje istra7eno je dubinskim buotinama i rudarskim radovima) 'a osnovu
podataka istra7nog buenja i podataka rudarski istra7ni radova *JJ=) uraEen je 5laborat o rezervama
uglja) "ezerve uglja u koliinama koje su prikazane u tabeli 8)>)3) potvrEene su od strane "epublike
Komisije ;"eenje broj 3*F!F-!>3GFJ= od -J)*-)*JJ=) god)<)
T!7e0! <6>6:6 Re)erve '203! ' "e*(r!0*o- .o03' overe*e e0!7or!(o- &@@A6 2o+6
Eg'(d$S6_g
S(Q(S*( ZN[
X=9G<><; *G<B=9G<><; VP7J<;
g ++3,.12 31.,1+2 /,20/,032
X 4,5/+,212 5,++/,0/2 0,1..,0-2
gX 4,152,5+2 4,234,4.2 /2,-+4,042
h
/
34+,3.2 +41,2+2 /,/23,342
gXh
/
1,50.,+42 4,.5/,442 //,3.5,322
'ovim dubinskim istra7nim buenjem kao i rudarskim istra7nim radovima proirene su
granice istra7nog polja prema istoku i severu)
Z!.!+*o ek.0o!(!"io*o .o03e
4apadno ugljonosno polje zavata prostor od reke +ape na istoku, povrine *- km
-
) #olje je izdeljeno
na tri samostalna blokaH
S;F;@<=
S@;A<:= =
_7R<=,
Severni blok
S;F;@<= B9?P KG\FGNG J?F@L=<7 ?A 5C- PD
+
, (9GB?@GN ? @;K;@FGDG 789:G KG ?FG: B9?P 7@Ga;< :; /03.,
8?A=<;C 7 P?:;D >7 ?B@Ga;<= J?AGI= A?B=:;<= =>N@GR<=D B7L;<:;D <G ?><?F7 P?:=\ :; <GA9;R<G A@RGF<G
E?D=>=:G J?NF@A=9G Z%?NF@AG B@?: 2+-/..3. ?A +5,//,/03., 8?A,[ @;K;@F; 789:G 7 P?9=H=<GDG P?:; >7
J@=PGKG<; 7 NGB;9= 5,3,5,
T!7e0! <6>6<6 Re)erve '203! ' ever*o- 70ok' )!.!+*o2 .o03! overe*e e0!7or!(o- &@>:6 2o+6
Eg'(d$S6_g
S(Q(S*( ZN[
X=9G<><; *G<B=9G<><; VP7J<;
X 5.,.51,312 32/,-02 55,/53,142
h
/
/2,./-,.42 31+,-32 //,/32,+.2
X h
/
4.,115,./2 /,115,4-2 44,.+3,332
Sre+*3i i 3'4*i 70ok
S@;A<:= = :7R<= B9?P KG\FGNG:7 J?F@L=<7 -C. PD
+,
%@;DG >N;J;<7 =>N@GR;<?>N= @;K;@F; J@=JGAG:7
PGN;8?@=:GDG X = h
/
, E?9=H=<; 7NF@a;<=\ @;K;@F= J@=PGKG<; >7 7 NGB;9= 5,3,4,
T!7e0! <6>6=6 Re)erve '203! ' re+*3e- i 3'4*o- 70ok' )!.!+*o2 .o03!
Eg'(d$S6_g
S(Q(S*( ZN[
X=9G<><; *G<B=9G<><; VP7J<;
X 5/,+50,022 - 5/,+50,022
h
/
4+,++0,.-2 - 4+,++0,.-2
X h
/
0.,5-0,+-2 - 0.,5-0,+-2
%?>DGN@G:7]= BG>;< 7 I;9=<=C A?>GAGL<:=D =>N@GR=FG<:=DG = <G ?><?F7 <:=\ =KF@L;<=D J@?@GH7<=DGC
J?NF@a;<; >7 K<GHG:<; @;K;@F; 789:G H=:; >7 7P7J<; P?9=H=<; J@=PGKG<; 7 NGB;9= 5,3,1,
T!7e0! <6>6?6 Uk'.*e re)erve '203! ' 7!e*' '(vrGe*e +o!+!9*3i- i(r!4iv!*3i-!
VNF@a;<; @;K;@F; 789:G gC X = h
/
PGN;8?@=:G >F@>NGFG:7 ?FG: BG>;< 7 :;AG< ?A <G:J;@>J;PN=F<=:=\ 7
J?89;A7 P?9=H=<G = PFG9=N;NG 7 S@B=:=, S7AG@>P= =>N@GR<= = ;P>J9?GNGI=?<= @GA?F= KGJ?H;N= >7 KG F@;D;
W@78?8 >F;N>P?8 @GNG 7 :GD= SN7J>P? J?9:;, (P>J9?GNGI=:G 789:G N@G:G9G :; A? /01-, 8?A=<; PGA :;
:GDG KGNF?@;<GC G =>N; 8?A=<; ?NF?@;<G :; <?FG :GDG 7 >;97 &NGFG9: 8A; >; = >GAG F@L= ;P>J9?GNGI=:G,
<6>6<6 Geo0o9ke k!r!k(eri(ke 0e4i9(! LCe*(r!0*o .o03eK
Eg'(d$S6_g S(Q(S*( ZN[
g +,410,102
X /24,-/0,0+2
h
/
3+,/+/,2+2
gX h
/
/02,522,1.2
Le7ite uglja I(entralno poljeA nalazi istono od %jenice na udaljenosti od oko *- km a severozapadno
od 'ovog #azara na oko 8- km) Le7ite zavata atar sela .tavalj po kome je rudnik dobio ime)
%aobraajna veza le7ita I(entralno poljeA sa %jenicom i 'ovim #azarom je asDaltni put)
#ovrina terena koju zavata le7ite I(entralno poljeA je blago zatalasana a najvia kota terena iznosi
*)*8* m ;"adulovska glavica<) /eren le7ita se sni7ava od severoistoka prema jugozapadu) 1ranice
le7ita suH na severu Lisa, na istoku %tupsko polje, na jugu #opova glavica, na zapadu &ojite
;4apadno polje<)
'a le7itu I(entralno poljeA otvoren je rudnik I.tavaljA koji vri eksploataciju uglja) "udnik I.tavaljA
u osnovi zavata ugljonosno podruje centalnog dela %jenikoLtavaljskog basena) 1lavne ulazne
prostorije otvaranja locirane su u ju7nom delu le7ita centralnog eksploatacionog polja i to dva
niskopaH 1I'!* i 1+'!-) 'a kraju ovi odnika u krovinskoj eta7i poela je eksploatacija sa
stubnom metodom otkopavanja) 'a ovakav nain Dormirano je i pripremljeno severoistono otkopno
polje) ,snovne prostorije otvaranja i pripreme mestimino presecaju produktivnu Dormaciju le7ita od
krovine do podine i poduvataju sve registrovane i priznate rezerve uglja u ovom delu le7ita, to
njiovu kapitalnu vrednost uveava)
6ipsometrijski polo7aj ugljenog sloja je razliit i u zavisnosti je od inteziteta radijalni pokreta i
skokova du7 raseda izmeEu pojedini blokova) 'ajvia kota ugljenog sloja je *)F9:,9F metara a
najni7a je >F*,33 metra) $gljeni sloj razliito zale7e po blokovima) $gao zaleganja ugljenog sloja
kree se od 9

do 99)
$gljena serija je slo7enog litolokog sastava i retko je omogena) Kao jalovi proslojci javljaju se
uglavnom laporci, ugljeviti laporci reEe glina, ugljevita glina i pear)
$ zavisnosti od jalovi proslojaka u samom ugljenom sloju mogu se izdvojiti tri delaH podinski, srednji
i krovinski deo ;u rudarskoj terminologiji oznaeni kao podinska, srednja i krovinska eta7a<)
Po+i*ki +eo Debljina ovog dela kree se od - do : m) Loijeg je kvaliteta od srednjeg i
krovinskog dela) $galj je kompaktan sa prisutnim proslojcima izgraEenim od ljuturica Dosilni
ostataka) 4a podinski deo karakteristian je proslojak Dine gline izrazito svetle braon boje ija se
debljina kree do F,F9 m) $ podini podinskog dela ugljenog sloja nalaze se ugljeviti laporci, reEe
ugljevite gline)
Sre+*3i +eo ,vaj deo karakterie se vrstim i kompaktnim ugljem dobrog kvaliteta) Debljina
ovog dela kree se od -,9 do 9 metara) ,d podinskog dela ugljenog sloja odvojen je proslojkom
ugljevitog i jako Dosilonosnog dosta vrstog laporca debljine od F,9 do * metar) %amo mestimino u
ovom delu javljaju se partije listastog, malo glinovitog ;reEe sa Dosilima< laporca)
Krovi*ki +eo Krovinski deo ugljenog sloja je najkvalitetniji, prosene debljine od -,- do :,:
m, izrazito vrst i kompaktan) ,d srednjeg dela odvojen je proslojkom ugljevitog laporca debljine od
F,8 do * m koji je konstantno razvijen) 'eposrednu krovinu ovog dela ini vrst kompaktan 7uto!sivi
laporac sa Dosilima, kojima se zavrava ugljena serija)
'a slici 8)>)3) ematski je prikazan reprezentativan proDil ugljenog sloja ;ugalj i jalovi
proslojci<)
FZQNO 23i343 9M_OLQkSdO^ JPSYQZ PMJPMkM^LOLQ^S` U`ZWM^S` RZSWO RO WOZSdQ_ JPSRZSWbQ_O
U FWM^QVNS(KLOdOZWRNS_ U`ZWS^SR^S_ \ORM^U
#rosena debljina ugljenog sloja sa jalovim proslojcima iznosi *3,3 m dok prosena debljina istog
uglja bez jalovine iznosi J,*= m)
<6>6=6 S(r'k('r*o-(ek(o*ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
Dosadanjim istra7ivanjima konstatovano je da svi znaajni rasedi imaju skok krila i preko -F m a da
pri tom debljina ugljenog sloja u krilima raseda nije promenjena) 4a celo M(entralno poljeN
karakteristino je da rasedi ne menjaju debljinu ugljenog sloja ve samo njegov ipsometrijski polo7aj)
MeEutim u rasednim zonama javljaju se delovi le7ita bez uglja) #ad ugljenog sloja generalno je *FO)
#ojedini blokovi M(entralnog poljaN imaju vei pad i do 9FO, to i izdvaja u posebnu rudarsko!
tenoloku celinu)
#osledice ovakvi tektonski odnosa su i slo7ene idrogeoloke prilike koje ote7avaju eksplataciju
uglja) &udui jamski radovi odvijae se u severoistonom delu M(entralnog poljaN, to e zatevati
intezivnije istra7ne radove)
S3e*i,ko - (!v!03k! '203o*o*! eri3! mo7e se litoloki ralaniti na etiri nivoa ;slika 8)>)8)<H
*) #odinski nivo sastavljen od konglomerata, peara, glina, reEe laporaca sa ugljenim slojem
;podinski sloj< male debljine do F,: metara) Debljina naslaga ovoga nivoa je *FF!*9F metara
-) $gljonosni orizont debljine *F!3F metara)
3) #ovlatni nivo prestavljen 7ukastim i sivo belim laporcima, slojevitim pearima i
naizmenino naslaganim belim laporcima i dacitskim tuDovima sa povlatnim ugljenim slojem debljine
od F,9 do 3,9 metara) Debljina naslaga ovoga nivoa je od -F do -=F metara
8) 'ivo bigroviti krenjaka) Debljina ovog nivoa kree se od 9 do 8F metara, a u nekim
delovima i do *=F metara)
M0!G! .0io"e*k! eri3! sedimenata sastavljena je od grubo klastini tvorevina ija je debljina od
:F!3FF metara)$ tektonskom pogledu neogena serija sedimenata je aktivno zavaena radijalnom
tektonikom)
FZQNO 23i323 9M_OLQkSdO^ ZQLSRLPOLQ`POYRNQ RLU\ FWM^QVNS ( 9LOdOZWRNS` \ORM^O
<6>6?6 Hi+ro0o9ke k!r!k(eri(ike KCe*(r!0*o2 .o03!L
$ toku izvoEenja podzemni rudarski radova rudnike vode predstavljaju jedan od najva7niji
Daktora koji utiu na obim proizvodnje i produktivnost rada pri eksploataciji uglja) #rodor podzemni
voda u rudarske radove mo7e da dovede do potapanja rudnika) 2ama A.tavaljC vie puta bila je
potapana)
$ cilju normalnog odvijanja podzemni radova i izbegavanja nepredviEeni katastroDa do koji bi
moglo doi izvoEenjem novi rudarski radova vre se idrogeoloka istra7ivanja jame A.tavaljC) $
tom smislu vri se kontinuirano podzemno idrogeoloko kartiranje jame koje obuvataH utvrEivanje
uslova zaleganja sloja uglja, postojanje tektonski poremeaja, stabilnosti krovine zidova prostorije i
stanje njiove podgrade) #ored ovi istra7ivanja, vre seH osmatranje priticaja vode u rudarske radove,
osmatranja temperature vode, stabilnost stena i dna prostorije, idrogeoloka osmatranja povrinki
tokova u blizini rudnika i osmatranje sistema za odvodnjavanje rudnika) IzraEenim sistemima
odvodnjavanja sa vodosabirnicima i pumpnim postrojenjima obezbeEuje se normalan rad u jami)
<6>6A6 I*4e*3erko-2eo0o9ke k!r!k(eri(ike 0e4i9(!
$ M(entralnom poljuN nisu vrena posebna in7enjersko!geoloka prouavanja terena) $sled
otkopavanja ugljenog sloja dolazi do uticaja na povrinu terena usled ega nastaje stvaranje
Mnegativnog reljeDaC ili do IprovaljivanjaA terena i Dormiranja udubljenja nalik pingama) /eren se
usled otkopavanja sle7e suksesivno kako radovi na otkopavanju napreduju) $ prvo vreme se otvaraju
vertikalne pukotine gravitacionog tipa i orizontalnog zeva do F,9 metara i oznaavaju zonu
otkopavanja) #rostorni polo7aj pukotina na povrini terena se poklapa sa prostornim polo7ajem i
geometrijom otkopni jedinica u eksploatacionom polju) %leganje terena usled otkopavanja uglja
rezultira stvaranjem ulegnua, a u poetku se maniDestuje pojavama prslina i pukotinama na objekata i
o7iljaka na povrini)
4a samo le7ite M(entralno poljeN znaajno je to da je strukturni sklop predstavljen jasnim rasedanjem
ugljenog sloja to dovodi do stvaranja razliito denivelisani blokova) $ tim delovima dolo je i do
slabljenja, nekopaktnosti i poveane ispucanosti stenski masa, tj) do stvaranja eterogene i
nekoerentne zone) 'a taj nain u blizini raseda i rasedni zona dolazi do poveanog protoka
podzemne vode) $ tim zonama obino se javaljaju i plastine nevezane i slabo vezane stene koje u
dodiru sa vodom bubre, poveavajui orizontalne i vertikalne pritiske na jamski rad)
$gljeni sloj prestavlja pogodnu radnu sredinu za izradu rudarski prostorija uz primenu normalni
postupaka miniranja ili pak primenu kombajna L odnosno mainske izrade) IzraEene prostorije u
ugljenom sloju odr7avaju se du7e vremena uz uobiajeno podgraEiivanje pa ak i bez podgrade) $galj
sa prateim stenama neposredne podine i krovine, ima vrlo dobru nosivost te omoguuje primenu
eline Drikcione ili idrauline podgrade) $ ugljenom sloju mogu se privremeno otvoriti MveeN
povrine bez podgrade, bez izra7ene opasnosti od iznenadne i nekontrolisani zaruavanja)
T!7e0! <6>6A6 K0!iHik!"i3! r!+*e re+i*e ' r'+*ik' (!v!03 .re-! ,vr(oi# .o Pro(oG!ko*ov'
?OLM`SPQWO
RLM^O
pdPRLS]O RLM^M >OkQd RLM^M
?SMYQbQWM^L
VdPRLS]M
<`OS U^UPOK^WM`
LPM^WO
*6-*66 *@9? D;P; A? D;P; V8G9: /C03 45
?
/4-15
?
52
*G-*6
M;P; A? 7D;@;<?
HF@>N;
)GJ?@-9GJ?@GI . 42
?
+5
*66 M;P; )GJ?@?F=N; 89=<; +C. 42
?
42
Direktnu podinu i povlatu ugljenog sloja ine uslojeni kompaktni laporci, dobri Diziko!meaniki
osobina i zadovoljavajue vrstoe) "udarske prostorije se mogu izvoditi primenom normalni
postupaka miniranja ili pak primenom kombajna) IzraEene prostorije uglavnom ne zatevaju IgustuA
podgradu) Direktna krovina se uglavnom dobro zaruava pri veoj otvorenoj povrini)
<6=6>6 S.!"iHi,*e k!r!k(eri(ike
/i)i,ko--eB!*i,ke k!r!k(eri(ike '203! i .r!(eiB (e*!
Ispitivanje Diziko!meanik karakteristika uglja i pratei stena uraEena su na uzorcima
uzetim u staroj jami A.tavaljA i na uzorcima uzetim iz istra7ne buotine /#!-) Dobijeni rezultati
ispitivanja iz stare jame rudnika M.tavaljN mogu se privatit i za dananje eksploataciono polje, poto
se stara i nova jama nalaze u istom delu le7ita M(entralno poljeN kao i u istom ugljenom sloju)
Ispitivanja su vrena naH *3 uzoraka uglja, 8 uzorka iz proslojaka u uglju, - uzorka neposredne podine,
- uzorka neposredne krovine i 3 uzorka visoke krovine) Iz buotine /"L- ispitivanja su vrena naH 3
uzorka iz ugljenog sloja, po jedan uzorak iz neposredne krovine i podine ugljenog sloja)
'a osnovnim uzorcima ispitane suH zapreminska gustina ;U
*
<, vrstoa na pritisak ;
c
< vrstoa
na istezanje ;
i
<, vrstoa na savijanje ;
s
<, vrstoa na smicanje ;<, koezija ;%< ugao unutranjeg
trenja ;<, modul elastinosti ;5<, poroznost ;"< i vla7nost L ;tabela 8)>)>)<)
T!7e0! <6>6>6 Re)'0(!(i i.i(iv!*3! Hi)i,ko--eB!*i,kiB k!r!k(eri(ik! ')or!k! '203!
i .r!(eiB (e*! i) r'+*ik! (!v!03
<kSPON q
1
r
b
r
Q
s F t r
b
6 uPQ_MT\O
V8G9: Z8?@<:G J9?HG[
/C+3 /03 /-C1. 4.
?
/2 .5C52 /5C-/ /2C34 0C3/ D=<=D7D
/C.4 +32 +.C/1 12
?
+2 5+C+3 +-C-4 /23C12 /5C-/ DGP>=D7D
V8G9: Z>@;A<:G J9?HG[
/C+3 +42 /-C./ 45
?
22 .3C52 3C/- /4C12 0C3/ D=<=D7D
/C.5 +-1 +1C42 12
?
/0 53C-2 +/C+4 ./C2+ 0C3/ DGP>=D7D
V8G9: ZA?<:G J9?HG[
/C+- /4- /4C-. 42
?
/4 .2C41 //C2. /2C3. /.C23 D=<=D7D
/C41 +32 +2C02 40
?
42 5+C02 +5C0. 14C0/ /-C03 DGP>=D7D
%@?>9?:I= Z8?@<:=[
/C14 /23 //C.3 42
?
42 +2C-4 +5C4. .C5/ /5C10 D=<=D7D
/C30 /44 /+C12 43
?
22 +0C-4 +3C12 ./C2+ /-C03 DGP>=D7D
%@?>9?:I= ZA?<:=[
/C-. 32 /2C42 51
?
-2 /-C+/ /+C11 /2C34 /1C.4 D=<=D7D
/C52 /.+ /-C0/ 15
?
5+ +4C51 /1C.4 +1C.1 +/C+4 DGP>=D7D
%?A=<G Z<;J?>@;A<G[
/C4+ +/5 /+C51 40
?
22 .2C41 .3C12 +.C+4 /0C1+ D=<=D7D
/C45 +-2 /3C12 1/
?
+3 5/C.5 5-C5+ 34C.2 - DGP>=D7D
E@?F=<G
Z<;J?>@;A<G[
/C33 /12 /1C.2 4+
?
22 +0C32 /.C30 +2C34 /-C03 D=<=D7D
/C0. /0. /-C55 44
?
22 .+C+/ ++C2- 52C.2 +0C5. DGP>=D7D
E@?F=<G ZF=>?PG[
/C0- 43 1C/1 51
?
5. /2C-1 /2C1+ ./C2+ +/C+4 D=<=D7D
+C2+ /01 +.C12 4+
?
.- .3C23 /5C.2 .3C-1 .+C-2 DGP>=D7D
G!o*o*o( '203!# !-o)!.!03ivo( i ek.0o!)iv*o( '203e*e .r!9i*e
Dosadanjim istra7ivanjima dubinskim buenjem i pri jamskoj eksploataciji nisu zapa7ene niti
registrovane pojave tetni gasova ;(6
8
, (,
-
i dr)<) 'a osnovu iskustva i eksploatacioni uslova ne
treba oekivati pojavu tetni gasova, izuzev oni koji nastaju usled oksidacioni procesa i miniranja)
Le7ite M(entralno poljeN ! jama M.tavaljN je zbog toga uvreno u nemetansko) 'a veim dubinama
ipak treba redovno kontrolisati sastav vazdua)
'a osnovu utvrEenog prirodnog indeksa samozapaljivosti i ispitivanje uzoraka natalo7ene ugljene
praine u jami mo7e se zakljuiti da ugalj pokazuje veliku sklonost ka samozapoaljivosti, a ugljena
praina pri zagrevanju prestavlja izvor opasnosti) %amozapaljivost u ugljenom sloju je ranije dovodila
do jamski po7ara u delovima le7ita u blizini stari radova) 2amski po7ari mogu se izbei ukoliko se
preduzmu odgovarajue mere) Ispitivanja eksplozivni svojstava ugljene praine nisu vrena
=6RANG UTICAJA PRIRODNO sGEOLOKIH USLOVA NA IZBOR SISTEMA
OTKOPAVANJA I SIGURNOSTI U RUDNICIMA
=6&6 Teore(ke o*ove o+reGiv!*3! r!*2! '(i"!3! *! i)7or i(e-! o(ko.!v!*3!
#rirodno!geoloki uslovi prisutni u le7itima uglja imaju odluujui uticaj na izbor sistema
otkopavanja i njegove teniko!tenoloke i ekonomske parametre) 4a eDikasno i racionalno
otkopavanje ugljeni slojeva u jamama moraju se detaljno istra7iti i utvrditi uslovi radne sredine, te
na osnovu rezultata isti izvriti izbor sistema otkopavanja i odgovarajue meanizacije)
&itno je istai da se samo na osnovu kompleksno sprovedeni istra7ivanja mogu deDinisati uslovi
otkopavanja i utvrditi nain ispoljavanja izabranog tenolokog procesa na radnu sredinu)
$ taki 8) detaljno su obraEeni prirodno!geoloki uslovi u aktivnim le7itima uglja i njiovi
pojedinani uticaji sa speciDinim ispoljavanjem na radnu sredinu)
'a osnovu izlo7enog vidljiva je slo7enost izbora sistema otkopavanja i mnogobrojni uticaji prirodno!
geoloki uslova u otkopnom polju,odnosno ukupno le7itu)
$ cilju odreEivanja ranga uticaja pojedini uslova na izbor sistema otkopavanja izvrena je
kategorizacija ovi uslova na 8 grupeH
I grupa L ,#"5D5L2$2$I $%L,+I
II grupa L D,#$'%KI $%L,+I
III grupa L ,1"0'IB0+02$I $%L,+I
I+ grupa L I%KL2$BI+I $%L,+I
4a I grupu razvrstani su oni prirodno!geoloki uslovi koji predstavljaju osnovni uslov za primenu
odgovarajueg principa koncentracije, metode i tenologije otkopavanja)
/ako je opredeljujui uslov za primenu vertikalne ili orizontalne koncentracije debljina ugljenog
sloja, za izbor metoda iroki ela debljina sloja i dimenzije otkopni polja ;blokova<, za komorne
metode odgovarajua kompaktnost krovni naslaga i uglja, a za stubne metode tektonska struktura i
zaruavajue karakteristike krovine) Kod izbora tenologije otkopavanja opredeljujue uslove
predstavljaju Diziko!meanika svojstva ugljenog sloja)
$ grupu dopunski uslova spadaju oni prirodno!geoloki Daktori koji iziskuju povremeno
preduzimanje teniki mera za eliminisanje njiovog negativnog ispoljavanja kod primenjenog
sistema otkopavanja)
$ grupu ograniavajui uslova razvrstani su oni uslovi koji ograniavaju primenu tenoloki reenja
sistema otkopavanja i utiu na tenike i ekonomske eDekte, a karakteriu se potrebom preduzimanja
sistematski teniki mera za smanjenje ili eliminisanje njiovog negativnog ispoljavanja)
1rupu iskljuivi uslova ine oni prirodno!geoloki uslovi koji iskljuuju primenu pojedini
tenoloki reenja sistema otkopavanja)
#rikaz ranga uticaja pojedini prirodno!geoloki uslova na izbor tenoloki reenja sistema
otkopavanja prikazan je u tabeli) 9)*)
%I%/5M
,/K,#,+0'20
K0/51,"I20 ! "0'1 $/I(020 #"I",D',!15,L,.KI6 $%L,+0
I ,#"5D5L2$2$I II D,#$'%KI III ,1"0'IB0+02$I I+ I%KL2$BI+I
#"I'
(I#
K,'
?)
,/K
,#)
6K *) debljina sloja do 9m * )nagib sloja
*) gorski udar
-) ekspanzije gasa i materijala
+K -) debljina sloja preko 9m *) nagib sloja
*) sklonost uglja ka
samozapaljenju
*) debljina sloja manje od 9m
M5
/,
D0
,/
K,#
0+
0'2
0
.iroko
elo ;6K<
*) debljina sloja do 9m
-) racionalna du7ina
otkop)
polja po pru7anja i padu
*) nagib sloja
-) Diziko!
meanika
svojstva sloja i
pratei stena
3) izmene debljine
sloja
*) visoka metanonosnost
-) veliina rezervi uglja
3) Diziko!meanika svojstva
podine
*) neracionalna du7ina
otkopnog polja po pru7anju i
padu
.iroko
elo ;+K<
*) debljina sloja 9m
-) racionalna du7ina
otkop)
polja po pru7anja i padu
*) nagib sloja
-) Diziko!
meanika
svojstva sloja i
pratei stena
*) vodoobilnost
-) sklonost uglja ka
samozapaljenju
3) visoka metanonosnost
8) veliina rezervi uglja
*) neracionalna du7ina
otkopnog polja po pru7anju i
padu
Komorna
metoda
*) debljina sloja preko 9m
-) vrstoa i kompleknost
neposredne krovine
*) izmene debljine i
nagiba
sloja
*) nagib sloja
-) visoka metanonosnost
3) sklonost uglja ka
samozapaljenju
*) nepovoljne veliine vrstoe
i kompaktnosti krovine
-) gorski udari
%tubna
metoda
*) debljina sloja 9m
-) racionalna du7ina
otkop)
polja po pru7anja i padu
*) nagib sloja
-) Diziko!
meanika
svojstva sloja i
pratei stena
*) nagib sloja
-) visoka metanonosnost
3) sklonost uglja ka
samozapaljenju
8) gorski udari
/56
',
L,
1I2
0
,/
K,#
0+
0'2
0
Miniranje
*) Diziko!meanika
svojstva
ugljenog sloja
*) debljina ugljenog
sloja
*) svojstva ugljene praine
-) metanonosnost
3) struktura ugljenog sloja

prema izabranom proncipu i
metodi otkopavanja i
opredeljujuim Daktorima izabira
se odgovarajua tenologija
otkopavanja ;alternativno
kombinacija dve ili vie
tenologija<
#odsecanje
*) Diziko!meanika
svojstva
ugljenog sloja
*) debljina ugljenog
sloja
*)struktura ugljenog sloja
%truganje
*) Diziko!meanika
svojstva
ugljenog sloja
*) Diziko!
meanika
svojstva podine
*)struktura ugljenog sloja
"ezanje
*) Diziko!meanika
svojstva
ugljenog sloja
*) nagib sloja
-) Diziko!
meanika
svojstva podine
*) nagib sloja preko -9
-) struktura ugljenog sloja
6idrorazara
nje
*) Diziko!meanika
svojstva
ugljenog sloja

*) izra7ena sklonost uglja ka
samozapaljenju
Ttabela 5.2. Kategorija - rang utiaja prirodno-geoloki! uslova na izbor sistema otkopavanja
=6$6 Kri(eri3'-i )! k!(e2ori)!"i3' .o+)e-*iB r'+*ik! '203! ' o+*o' *! .o(e*"i3!0e o.!*o(i
)!vi*e o+ .riro+*o-2eo0o9kiB '0ov!
#otencijalne opasnosti u rudnicima uglja zavise od prirodni opasnosti i od opasnosti prouzrokovani
tenolokim procesom eksploatacije)
4a odreEivanje kriterijuma za kategorizaciju polazi se od injenice da u jednom le7itu uglja mo7e
egzistirati jedan ili vie izvora opasnosti, a da se svaki od ti izvora ceni prema te7ini ;kategoriji<
Diziko!meaniki pokazatelja)
$ odnosu na potencijalne opasnosti rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom podeljeni su u tri
jamske kategorije i toH
I) 2amska kategorija obuvata le7ita sa povoljnim uslovima eksploatacije odnosno le7ita ije
geoloke karakteristike ne izazivaju naroite tekoe u pogledu sigurnog izvoEenja
eksploatacioni radova)
II) 2amska kategorija obuvata le7ita sa srednje tekim uslovima eksploatacije, odnosno le7ita
ije prirodno!geoloke karakteristike vre uticaj na sigurno izvoEenje eksploatacioni radova)
III) 2amska kategorija, obuvata le7ita sa tekim uslovima eksploatcije, odnosno le7ita ije
prirodno!geoloke karakteristike vre bitan uticaj na sigurno izvoEenje eksploatacioni radova
i zateva posebne mere za obezbeEenje sigurnosti rada)
&li7e deDinicije pojedini kategorija za navedene geoloke uslove okarakterisane su sledeim
elementimaH
?
*
! nagib sloja
?
-
! debljina sloja i njena izmenljivost
?
3
! dubina zaleganja sloja
?
8
! tektonski odnosi u le7itu
?
9
! Diziko!meanika svojstva ugljenog sloja i pratei naslaga
?
:
! sklonost masiva ka gorskim udarima
?
=
! metanoobilnost sloja
?
>
! samozapaljivost uglja
?
J
! eksploazivna svojstva ugljene praine
?
*F
! zapaljiva svojstva ugljene praine
?
**
! agresivnost praine uglja i pratei stena
?
*-
! sklonost izbojima gasa ;gasa i materijala<
?
*3
! vodonosnost le7ita
$ daljem tekstu daju se kriterijumi za odreEivanje kategorijaH
*) 'agib sloja ;?
*
<
$ odnosu na ugao zaleganja ugljenog sloja usvojeni su sledei kriterijumi za odreEivanje kategorijeH
I) kategorija L $gljeni slojevi sa uglom zaleganja do 9
F
II) kategorija L $gljeni slojevi sa uglom zalegaleganja od 9!3F
F
III) kategorija L $gljeni slojevi sa uglom zaleganja preko 3F
F
-) Debljina sloja ;?
-
<
$ odnosu na debljinu sloja usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L povoljni uslovi rada) Debljine sloja -!9 m sa promenljivou debljine *FQ od
srednje debljine
II) Kategorija L srednje teki uslovi rada) Debljina sloja 9!= m sa promenljivou debljine
*FQ od srednje debljine ili -!9 m kod promenljivosti debljine -9Q od
srednje debljine)
III) Kategorija L teki uslovi rada) Debljina sloja manja od - m ili kada je debljina vea od
= m i kod promenljivosti debljine preko -9Q na rastojanju po padu i pru7anju
do 9F m
3) Dubina zaleganja ugljenog sloja ;?
3
<
% obzirom na ovu prirodnu karakteristiku usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L povoljni uslovi rada) 5ksploatacija se vri do dubine -FF m
II) Kategorija L srednje teki uslovi rada) 5ksploatacija se vri na dubini -FF!9FF m
III) Kategorija L teki uslovi rada) 5ksploatacija se vri na dubini preko 9FF m
8) /ektonski odnosi u le7itu ;?
8
<
$ odnosu na tektonske odnose u le7itu usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L /ektonski malo poremeena le7ita, sa preko * miliona tona rezervi po
otkopnom bloku)
II) Kategorija L /ektonski poremeena le7ita, sa rezervama F,-9*,F miliona tona rezervi u
otkopnom bloku u kome debljine sloja bez prekida kontinuiteta
III) Kategorija L /ektonski poremeena le7ita, sa prekidima kontinuiteta debljine sloja i
veliine rezervi do F,-9 miliona u otkopnom bloku
9) ?iziko!meanika svojstva ugljenog sloja i pratei stena ;?
9
<
$ odnosu na ovaj pokazatelj usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L ?iziko!meanika svojstva ugljenog sloja i pratei stena dozvoljavaju
osiguranje jamski prostorija bez podgraEivanja
II) Kategorija L ?iziko!meanika svojstva ugljenog sloja i pratei stena zatevaju
normalno podgraEivanje sa drvenom podgradom pri izradi jamski prostorija
IIIH) Kategorija L ?iziko!meanika svojstva ugljenog sloja i pratei stena zatevaju
specijalno podgraEivanje ;ojaana elina podgrada, betoniranje,
kombinovani sistem eline podgrade, ankerisanje i torkretiranja i dr)< pri
izradi rudarski prostorija
:) %klonost masiva ka gorskim udarima ;?
8
<
$ odnosu na ovaj pokazatelj usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L Le7ita ija svojstva masiva ne iskazuju mogunost nastanka gorski udara
III) Kategorija L Le7ita odnosno delovi le7ita, ija svojstva masiva ukazuju na mogunost
nastanka gorski udara,
=) Metanoobilnost le7ita ;?
=
<
% obzirom na ovu karateristiku usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L nemetanski uslovi u le7itu
II) Kategorija L metanske jame sa pojavom metana do 9 m
3
(6
8
Gmin
IIIH) Kategorija L metanske jame sa pojavom metana preko 9 m
3
(6
8
Gmin
>) %amozapaljivost uglja ;?
>
<
4a razvrstavanje ugljeni slojeva po stepenu opasnosti od samozapaljenja usvajaju se sledee
kategorijeH
I) Kategorija L ugalj ugljeni slojeva sa indeksom samozapaljivosti do >F
F
(Gmin
II) II) Kategorija L ugalj ugljeni slojeva sa indeksom samo zaapljivosti od >F!*-F
F
(Gmin
IIIH) Kategorija L ugalj ugljeni slojeva sa indeksom samozapaljivosti preko *-F
F
(Gmin
J) 5ksplozivna svojstva ugljene praine ;?
J
<
4a ocenu potencijalne opasnosti od eksplozivnosti i kategorizaciju jame po stepenu ugro7enosti
sledei kriterijumiH
I) Kategorija L ugljena praina ne poseduje eksplozivna svojstva
II) Kategorija L ugljena praina ima donju granicu eksplozivnosti preko -FF gGm
3

IIIH) Kategorija L ugljen apraina ima donju granicu eksplozivnosti manje od -FF gGm
3
*F) 4apaljiva svojstva ugljene praine ;?
*F
<
I) Kategorija L ugljena praina ne poseduje zapaljiva svojstva
III) Kategorija L ugljena praina poseduje zapaljiva svijstva
**) 0gresivna svojstva praine uglja i pratei naslaga ;?
**
<
$ odnosu na agresivna svojstva ugljene praine usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue
kategorijeH
I) Kategorija L sa sadr7ajem %i,
-
u uglju i prateim stenama do 9Q
II) Kategorija L sa sadr7ajem %i,
-
u uglju i prateim stenama do 9!-FQ
IIIH) Kategorija L sa sadr7ajem %i,
-
u uglju i prateim stenama preko -FQ
*-) %klonost izbojima gasa ;gasa i materijala< ;?
*-
<
$ odnosu na sklonost radne sredine ka izbojima gasa ;gasa i materijala< usvojeni su sledei kriterijumi
za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L radna sredine nije sklona ka izbojima gasa ;gasa i materijala<
III) Kategorija L radna sredina sklona ka izbojima gasa ;gasa i materijala<
*3) +odonosnost ;?
*3
<
$ odnosu na ovaj pokazatelj usvojeni su sledei kriterijumi za odgovarajue kategorijeH
I) Kategorija L jame sa pritokom vode do F,9 m
3
Gmin i dubinom do -FF m bez akumulirani
podzemni voda ili jame otvorene potkopom kod koji se eksploatcija vri
iznad nivoa potkopa
II) Kategorija L jame sa pritokom vode do 3 m
3
Gmin i dubinom do 9FF m kod koji postoji
mogunost nagli prodora akumulirani podzemni voda
IIIH) Kategorija L jame sa pritokom vode preko 3 m
3
Gmin i dubinom preko 9FF m kod koji
postoji mogunost nagli prodora akumulirani podzemni voda
0nalizom prirodno !geoloki uslova u sada aktivnim le7itima ! rudnicima uglja odreEeni su
kvantitativni elementi kategorizacije po prirodno !geolokim uslovima ;tabela 9)-)<
T!7e0! =6$6 Kv!*(i(!(iv*i e0e-e*(i k!(e2ori)!"i3e .o .riro+*o -2eo0o9ki- '0ovi-!
KATEGORIJA ELEMENTI KATEGORIZACIJE
/
&
/
$
/
:
/
<
/
=
/
?
/
A
/
>
/
@
/
&%
/
&&
/
&$
/
&:
I & & & & & & & & & & & & &
II = = : = : - &% = &% - : - =
III &% &% = &% &% &= &= &% &= &% = &= &%
$vrtavanjem vrednosti za ? odreEene su vrednosti za kategorije, i toH
I Kategorija ! do 8,9F
II Kategorija ! do 8,9F!9,8F
III Kategorija ! preko 9,8F
#o ovim kriterijumima u III Kategoriju spadaju jameH 2arando, %enjski rudnik, 2elovac, %oko, a u II
KategorijuH %trmosten, "avna "eka ! I+ blok) $ I Kategoriju razvrstane su jame .tavalj, ,sojno!jug,
2asenovac, Istono polje!&ogovina, /adenje i +rka Buka)
?6 LITERATURA
*) Dragosavljevi 4), Deni M), Ivkovi M)H %trategija razvoja podzemni rudnika uglja u %rbiji u
okviru razvoja ugljeni basena sa povrinskom eksploatacijom, Basopis "udarski radovi, br)*G-FFJ,
&or, -FFJ
-) ukanovi D), Miljanovi 2), Ivkovi M)H Designing and reliabilit oD mine ventilator Dacilities,
/ecnices, tecnologies, enducation, management ;ttem<, +ol)9, '
o
* -F*F, %arajeva, -F*F
3) ) ukanovi D)H Istra7ivanje strukture trokova pri izradi podzemni prostorija u rudnicima uglja u
%rbiji, Basopis "udarski radovi, br)-G-FF9, &or, -FF9
8) ) ukanovi D), Ivkovi M) Milenkovi 2)H 5nergetski potencijal rudnika sa podzemnom
eksploatacijom u "epublici %rbiji, Basopis 5nergija br)3!8G-FF:, &eograd, -FF:
9) Ivkovi M)H "acionalni sistemi podzemnog otkopavanja slojeva uglja velike debljine u slo7enim
uslovima eksploatacije, Doktorska disertacija, "1?!&eograd, *JJ=
:) Ivkovi M), ukanovi D), Miljanovi 2)H Investigation oD properties and protection against coal
dust eplosion in underground mines %erbia, /ecnices, tecnologies, enducation, management ;ttem<,
+ol)9, '
o
* -F*F, %arajeva, -F*F
=) Ivkovi M)H %istematizacija prirodno!geoloki uslova uticajni na izbor sistema podzemnog
otkopavanja u aktivnim le7itima uglja u %rbiji, Basopis "udarski radovi, br)-G-F**, &or, -F**
>) Ivkovi M)H ,ptimizacija teniki parametara komorne metode otkopavanje u podzemnim
rudnicima uglja, Basopis 0riv za tenike nauke, 1odina II!br)-, &ijeljina, -F*F
J) Ivkovi M), Ljubojev M) H ,cena ugro7enosti eksplozivnom ugljenom prainom u podzemnim
rudnicima uglja u %rbiji, Basopis "udarski radovi, br)*G-FFJ, &or, -FFJ
*F) Ivkovi M), Lekovski "), Ljubojev M) H DeDinisanje sistema uticajni uslova kod izbora metode
otkopavanja kratkim meanizovanim elom u rudnicima uglja, Basopis "udarski radovi, br)-G-F**,
&or, -F**
**) Ivkovi M),?igun L2), @ivojinovi I), Ivkovi %)H ,ptimizacija proizvodno!teniki parametara
stubne metode otkopavanja ugljeni slojeva, Basopis "udarski radovi, br)8G-F**, &or, -F**
*-) Ivkovi M)H %trategija razvoja rudnika sa podzemnom eksploatacijom u %rbiji u uslovima
restrukturiranja, Basopis "udarski radovi, br)-G-FF*, &or, -FF*
*3) Ivkovi M), Ljubojev M) #erendi %) H Istra7ivanje uslova radne sredine u cilju uvoEenja metode
meanizovanog otkopavanja I ugljenog sloja u jami rudnika NLubnicaM, Basopis "udarski radovi,
br)*G-FF*, &or, -FF*
*8) ) Ivkovi M), Miljanovi 2)H #arametri uticajni na 7ivotnu sredinu u rudniku N%okoM!%okobanja,
Basopis "udarski radovi, br)*G-FFJ, &or, -FFJ
*9) Ivkovi M)H $gro7enost podzemni rudnika uglja endogenim po7arima, Basopis 0riv za
tenike nauke, 1odina III!br)3, &ijeljina, -F*F
*:) Ivkovi M)H Koncept tenolokog razvoja procesa podzemne eksploatacije u aktivnim rudnicima
uglja u %rbiji, 4bornik radova meEunarodnog savetovanja 5nergetika -F**, 4latibor, -F**
*=) Ivkovi M)H %istem degazacije kao preventivna zatita pri radu u izbojnoj radnoj sredini u
rudnicima uglja, Basopis 0riv za tenike nauke, 1odina III!br)3, &ijeljina, -F*F
*>) Ivkovi M), /rivan 2), /oi D) H Istra7ivanje metanonosnosti i metanski uslova u podzemnim
rudnicima uglja, 4bornik radova nauno!strunog skupa N"udarstvo u budunosti "epublike %rpskeM,
"?!#rijedor, -F*F
*J) Ivkovi M)H Kolektivno ugro7avanje zaposleni u podzemnim rudnicima uglja izvoEenjem
minerski radova, 4bornik radova konDerencije N4atita na radu ! multidisciplinarno ostvarivanje
bezbednosti i zdravlja na raduM, %I/ +ojvodine, /ara, -F*F
-F) Kokeri %), Deni M), 1uberini ")H %tanje i mogunosti daljeg razvoja proizvodnje uglja u
"M$M%okoM!%okobanja, 4bornik radova %impozijuma "udarstvo -F*F, "1?!&eograd, -F*F
-*) Miljanovi 2) Ivkovi M), /rivan 2)H Istra7ivanje uslova radne sredine u jami N%trmostenM
"M$M"embasM u cilju uvoEenja meanizovane idrauline podgrade ;M6#<, Basopis /enika!"ud),
geologija i metal) :- ;-F**<, &eograd, -F**
--) Miljanovi 2)H $ticajni Daktori pri realizaciji predviEene proizvodnje uglja u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom u "epublici %rbiji, Basopis "udarski radovi, br)*G-FF*, &or, -FF*
-3) Mili +), #antovi "), %vrkota I)H 0plied mining metods in %erbian underground coal mines, 38
k

International octobar conDerence on mining and metalug, &or, -FF-
-8) Ljubojev M), #opovi "), "aki D)H "azvoj dinamiki pojava u stenskoj masi, Basopis "udarski
radovi, br)*G-F**, &or, -F**
-9) #opovi "), Ljubojev M),&ugarin M)H ,snove postavki meaniki modela sadejstva podgrade u
stenskoj masi, Basopis "udarski radovi, br)*!-G-FF:, &or, -FF:
-:) #antovi "), Milievi 4)H #rognoza brzine buenja duboki buotina idraulinim ekiem, ,
Basopis "udarski radovi, br)-G-FF>, &or, -FF>
-=) %tjepanovi M)H 'ovi izazovi i vizije rudarstva u svetu sa osvrtom na rudarstvo %rbije, Basopis
"udarski radovi, br)-G-FF=, &or, -FF=
->) 5laborati o rezervama uglja u aktivnim le7itima 2# #5$ ! "esavica, &iro za projektovanje i razvoj
!&eograd, -FF8 ! -F**