XXII - Identitet manjine

TA JE MANJINSKA GRUPA? KAKO ONA MOE DA SE DEFINIE?

Postavljajui ovo pitanje ne mislim na definicije socijalne grupe u smislu
ekonomskih, socijalnih, politikih kulturnih i drugih kriterijuma, prema kojima
se grupe u drutvu mogu razlikovati. Nas ovde interesuje kako se stvara
manjinski identitet, tj. koje su psiholoke posledice delovanja ovih
"objektivnih" faktora na ljude koji pripadaju manjinskim grupama u drutvu.
D li se o!i ose"#$ ko %l!o&i pose'!e soci#l!e ()$pe ko#$ s*i
#s!o )+lik$#$ od os,lih !akve e-ek,e imaju ova oseanja "pripadanja ili
nepripadanja# ! !#iho&o soci#l!o po!!#e $ ponaanje prema
lanovima svoje i drugih grupa
Postoje mnoge definicije manjine koje predla%u sociolozi, politikolozi i drugi.
Naveu neke k)i,e)i#$*e *!#i!ske p)ipd!os,i koji su sadr%ani u tim
definicijama& '()*
+. )anjine su pod)e.e!i segmenti u okviru slo%enih dr%avnih zajednica,
-. )anjine se odlikuju speci#l!i* -i+i%ki* ili k$l,$)!i* k)k,e)is,ik*
koje dominantni segmenti drutva !e ce!e /ko#e s*,)#$ i!-e)io)!i*01
.. )anjine su s*o2s&es!e celi!e "grupe# u okviru drutva ijim lanovima
su zajednike odre/ene sli%!os,i i od)e.e!i soci#l!e !epo&ol#!os,i
"hendikepi#
0. 1lanstvo u manjinskoj grupi se prenosi sa generacije na generaciju na
osnovu pukog po)ekl, ak i kada ne postoje neke izra%ene kulturne ili fizike
osobenosti,
2. Pripadnici manjine te%e da se oro/avaju "stupaju u brak# samo
me/usobno.
Najei kriterijumi manjinske pripadnosti&
Kriterijum brojnosti& 3no to je upadljivo jeste da ')o#!os, $ o&i*
de-i!ici#* !e i() &3!$ $lo($1
Primeri& neke numerike veine u 4u%noj *frici $ odgovaraju svim ovim
kriterijumima, dok neke numerike manjine $ kao to su *frikaneri "belci#
uklapaju se samo u ovaj poslednji "%ene se iskljuivo me/u sobom#.
5ako/e, brojnost ne mo%e uvek da poslu%i kao odgovarajui okvir za analizu
manjine& Na primer& separatistiki pokret u !vebeku "!anada# je manjinski
pokret u okviru !anade. 6tanovnici !vebeka koji govore francuski, iako
"manjina u okviru slo%ene dr%ave", veina su u oviru ove provincije i stvaraju
sve vee probleme sopstvenoj manjini "onima koji govore engleski#. 6lian
primer su i *lbanci u okviru 674, odnosno !osova "manjina u slo%enoj dr%avi,
ali u drugom smilsu veina koja stvara probleme sopstvenoj manjini#.
Kriterijum socijalnog poloaja4/sd)3! pod 50 !od mnogih socijalnih
istra%ivaa princip odre/ivanja manjine nije brojnost ve soci#l! po+ici#
+88
()$pe $ d)$,&$1 )anjinama se oznaavaju grupe koje karakterie inferioran
"podre/en# polo%aj u drutvu.
Psiholoki kriterijum manjinske pripadnosti koji nas ovde prvenstveno
interesuju nalazimo u . navedenoj odrednici& M!#i!e s$ s*o2s&es!e
celi!e /()$pe0 $ ok&i)$ d)$,& %i#i* %l!o&i* s$ +#ed!i%ke
od)e.e!e sli%!os,i i od)e.e!i soci#l!i !edos,ci6 !epo&ol#!os,i
/he!dikepi01
*li ni ovaj kriterijum nije sasvim jednostavno primeniti.
Kko !s,#e 7*!#i!8?
!ao to je u prethodnim predavanjima reeno, 5ajfel, "+89+# pravi otru
razliku izme/u soci#l!ih k,e(o)i# i soci#l!ih ()$p. Postoje socijalne
kategorije ljudi kao to su crvenokosi ljudi, ili niski ljudi, levoruki, debeli i sl.
3ni se odlikuju slinim me/usobnim osobinama "koje se esto smatraju
hendikepom# ali oni ne ine socijalnu grupu.
:a bi se neki skup pojedinaca smatrao socijalnom grupom, pored ovog
psiholokog kriterijuma "da se ljudi oseaju pripadnicima grupe i da se za njih
misli da su pripadnici iste grupe# mora da zadovolji jo neke kriterijume& izbor
lanova grupe mora biti zasnovan na jasnim principima razlikovanja od
drugih, moraju imati neku vrstu strukture "uloge i organizacija#, prihvaen
sistem internih normi koji reguliu ponaanje, moraju biti trajnije prirode,
odlikovati se nekom vrstom kohezivnosti "lojalnosti lanova#, identifikacija
lanova sa grupom, me/usobna zavisnost u ostvarivanju ciljva i u
zadovoljavanju potreba.
3vakve karakteristike se mogu primeniti na neke manjinske grupe, ali ne na
sve.
!atkada neki skup pojedinaca koji ini socijalnu kategoriju unutar drutva tek
postepeno, pod odre/enim uslovima, prerasta u socijalnu grupu. ;
psiholokom smislu tu se radi o kontinuumu, a ne jasnoj ditinkciji. <zme/u
"kategorije" na jednom kraju i "grupe" na drugom kraju kontinuuma odvija se
slo%en socijalno$psiholoki proces kojim kategorija postepeno postaje
socijalna grupa. Pripadnici neke kategorije postepeno usvajaju zajednika
uverenja, reakcije i stavove o svom speci#l!o* s,,$s$ u drutvu.
Spol#!#i i $!$,)!#i k)i,e)i#$*i *!#i!ske p)ipd!os,i
Postoje =spoljanji> i =unutranji> kriterijumi manjinske pripadnosti.
a !"poljanja! de#inicija kao uslo$ nastanka oseanja manjinske
pripadnosti& !atkada se ovaj proces nastajanja manjinske grupe iz neke
kategorije razvija na osnovu toga to postoji spoljanji konsenzus me/u
veinom u drutvu da su oni na neki nain "drugaiji" i taj "spoljanji"
kriterijum pripadnosti manjinskoj grupi prethodi njihovom "unutranjem",
psiholokom kriterijumu - oseanju da su manjina9 ta vie, spol#!#
-??
de-i!ici# i ,)e,*! %es,o $p)&o p)oi+&ode ose"!#e d se p)ipd
*!#i!sko# ()$pi1
6poljanjim uslovima izazvan nastanak manjinske grupe $ koja se, mo%da, ne
bi obrazovala da nema tih spoljanjih definicija& kategorije ljudi odre/enih,
socijalno relevantnih, karakteristika "boje ko%e, starosti, etniciteta, zajednikih
osobina# ostali lanovi drutva op3#$ kao osobe koje imaju neto
zajedniko, kao posebnu kategoriju i po!#$ se na odre/en nain prema
njima i to sli%!o p)e* s&i* p)ipd!ici* ,e k,e(o)i#e. Nametnuta
de#inicija i %ajednika sudbina postepeno do$ode do s$esti o posebnom
poloaju i tretmanu &diskriminaciji', %ajednikim interesima i tako se
ra%$ija oseanje pripadnosti nekoj manjinskoj grupi 5ek zatim mo%e doi
do organizovanja takve grupe, sticanja normi i vrednosti, ciljeva, kohezivnosti
itd. "mo%e, ali ne mora#.
1esto, oseanje zajednike pripadnosti manjini mo%e da se stvori daleko pre
nego to se grupa oformi u kohezivnu, organizovanu grupu, i da stvori
posebne "neformalne" obrasce ponaanja, tj. postane manjinska grupa.
'1 (nutranji kriterijumi &de#inicije' manjinske pripadnosti. )noge
definicije manjina ukljuuju neke subjektivne karakteristike njihovog lanstva $
stereotipi, uverenja, samo$svest, identifikaciju. :a bi manjina postala
prepoznatljivi socijalni entitet $ mora me)u lano$ima da postoji s&es, da
su im zajednike neke socijalno relevantne karakteristike i da ih te
karakteristike razlikuju od drugih lanova drutva "grupa#. *li, ove socijalno
relevantne karakteristike moraju biti pose'!e &)s,e da bi mogle da stvore
oseanje "samo$svest# o pripadanju "manjini" u smislu u kojem se ovde o
tome govori. "Naime& drutvo se i ne sastoji ni od ega drugog nego od
manjina $profesionalnih, regionalnih, uzrasnih i sl.#
3seanje pripadnosti manjini - manjinski identitet - mo%e se stvoriti tek onda
kada je to to nekoga ubrajaju ili se on sam sebe ubraja me/u pripadnike
neke posebne kategorije $ povezano sa op3!#e* !ekih soci#l!ih
posledic ko#e i+ ,o( slede6 pose'! ,)e,*! od s,)!e d)$(ih ko#i se
od!osi ! s&e %l!o&e k,e(o)i#e * ove =posledice> ukljuuju
diskriminaciju od strane drugih i negati$ne sta$o$e u odnosu na neke od
kriterijuma pripadnosti toj kategoriji "boju ko%e, du%inu kose, poreklo, itd.#.
:a bi se shvatilo ta u psiholokom smislu znai manjinski identitet "oseanje
pripadnosti manjini# mora se napraviti jasna razlika izme/u indi$idualnih
razlika i grupnih razlika "i iz njih proisteklih posledica#.
@rvenokosi ljudi, niski ljudi, levoruki, debeli, mucavci $ ne mogu stei
oseanje da su "lanovi odre/enih manjina". 3ve karakteristike "iako su
zajednike velikom broju ljudi# imaju znaaj samo kao individualne
karakteristike u njihovom privatnom %ivotu. 5eko je zamisliti tetne "grupne"
posledice koje slede iz levorukosti, ili mucanja, na primer. ; linom %ivotu one
imaju ogroman znaaj i mogu predstavljati hendikep pojedinano.
Na primer, retko ete u novinama nai lanak koji poinje sa& ":ebeli "ili
levoruki# gosp. A uhvaen je u kra/i automobila....". *li zato veoma esto&
-?+
"tamnoputi mladi romskog porekla> ili..>ruska barska igraica> ili....>dva
7umuna ubila brani par....".
+a%lika izme/u individualnih atributa $ gojaznost, mucanje $ i onih koji
upuuju na pripadnost manjini $ 7umun, 7om $ je u tome to ovi prvi nisu
karakteristike ljudi iz kojih se !eki d)$(i soci#l!i +kl#$%ci mogu lako izvui.
Na osnovu toga to je neko debeo ne mo%e se nita zakljuiti o drugim
osobinama drugih ljudi iz kategorije debelih. :ebljina, mucanje, levorukost $
ne koriste se kao $ani kriterijumi socijalne tipologije. 3ni ne asociraju na
neke druge socijalno va%ne osobine svih debelih, svih mucavaca ili svih
levorukih. 3ve karakteristike nemaju znaaja u socijalnom kontekstu, mada se
smatraju hendikepom, po pravilu sudovi drugih pripadnika drutva o njima
nisu jako emocionalno ili vrednosno zasieni "mada, pod odre/enim
drutvenim uslovima, mogu postati#. 5ek kada i ako te karakteristike steknu
odre/eno znaenje u socijalnom kontekstu, tj. postanu va%ni kriterijumi
socijalne tipologije B one poinju da vre jak uticaj na stavove i ponaanje
drugih prema ovim kategorijama ljudi "neopravdane generalizacije, uniformno
ponaanje prema svima#.
7ezultat toga je da su debeli, muvcavci, levoruki, ljudi koji koriste odre/enu
zubnu pastu $ skupovi pojedinaca, dok 7omi, 7umuni, dugokosi tinejd%eri "u
jednom periodu#, bivi zatvorenici, ruske barske igraice $ jesu ili lako mogu
da postanu manjinska grupa u psiholokom smislu "ali, kao to je
napomenuto ne moraju to da postanu, to zavisi od drutvenih, istorijskih itd.
okolnosti#. Na primer, puai danas u 6*: B moglo bi se zakljuiti da su
veoma blizu manjinskog identiteta zbog netrpeljivog tretmana od strane
nepuake =veine>.
3no to je %ajedniko 7omima, 7umunima, dugokosim tinejd%erima, ruskim
barskim igraicama $ jeste to to se za njih vezuju iroko rasprostranjeni
negati$ni stereotipi koji sadr%e i jedan broj drugih karakteristika koje se
pripisuju svim ili veini pripadnika ovih kategorija.
*li, ra%likuju se po tome to ne prih$ataju s$i oni "na pr. dugokosi tinejd%eri,
ruske barske igraice# da su na neki nain povezani me/usobno i razliiti od
drugih socijalnih kategorija. Ne postoji psiholoki kriterijum pripadnosti B svesti
o me/usobnoj poveznosti ili zajednikoj sudbini, ne prihvataju svi da su na
neki nain povezani i bitno razliiti od drugih.
KOJI SU PSI:O;OKI US;O<I PRI:<ATANJA MANJINSKOG
IDENTITETA?
(slo$i prih$atanja &us$ajanja' manjinskog identiteta $ svesti da im je
zajedniko to to su manjina ni%eg statusa u odnosu na ostale, da su neto
posebno i odvojeno $ zavisi od mnogih socijalnih i socijalno$psiholokih
uslova.
"$esnost o manjinskoj pripadnosti i identi#ikacija sa manjinskom
grupom u psiholokom smislu, ka%u socijalni psiholozi, zavisi od toga na
koji nain pojedinci - pripadnici manjine - opaaju %amiljene !granice!
i%me)u s$oje i drugih $einskih grupa, s$oju od$ojenost od ostalih. :a li
-?-
te granice koje ih dele od ostalih vide kao otro povuene i "neprobojne", one
koje im onemoguavaju da lako pre/u iz svoje u drugu grupu ili kao
promenljive i porozne $ koje omoguavaju lako prela%enje iz one ni%eg statusa
u onu vieg statusa.
Nain na koji pripadnici manjine opaaju granice izme/u veinske i svoje
grupe zavisi od nekih u$erenja koja oni imaju o sebi i drutvu u celini. ,ri
sistema u$erenja su posebno va%na u ovom pogledu&
+. ;verenje da su kriterijumi njihove "posebnosti" "one osobine koje ih
razlikuju od drugih# takve "prisilne i trajne# da je nemogue ili teko bilo kom
pripadniku manjine da individualno "napusti" grupu i postane lan veine $ koji
se nee razlikovati od drugih "na pr. @rnac da pre/e u Celce#. ;verenje o
osu)enosti na s$oju grupu, zatvorenosti u svoju grupu kao u zatvor "zato
to su boja ko%e, jezik, poreklo i sl. utisnuti na njih kao %ig#. :rugim reima, to
je uverenje da individualna socijalna mobilnost "na pr. to to e neko postati
lekar, advokat, uitelj, menad%er# nee spreiti, u mnogim va%nim socijalnim
situacijama, da ga drugi prepoznaju kao pripadnika manjine.
-. ;verenje, povezano sa prvim, da karakteristike koje ih odvajaju i razlikuju
kao pripadnike posebne manjinske grupe "boja ko%e, jezik,# ili im se pripisuju
svima, nezavisno od individualnih razlika $ proizvode odre/ene socijalne
posledice za sve ili veinu lanova grupe, neskriminativno, odre/uju njihovu
zajedniku sudbinu
.. ;verenja koja sami pripadnici manjine imaju o s$ojoj sopst$enoj
posebnosti u odnosu na druge "da su posebni i =odvojeni> od drugih#. 5o
znai, da imaju oseanje manjinske pripadnosti, insisstiraju na svojoj
posebnosti.
T)i $slo& !s,!k i #%!# ose"!# *!#i!ske p)ipd!os,i "ova
uverenja o "posebnosti" mogu nastati kao proizvod#&
a. na osnovu nametanja spolja $nametnuta socijalna kategorizacija$ koja se
onda interiorizuje i pretvara u "spiralu psiholoke posebnosti", odre/eni
stavovi i tretaman =spolja>.
b. na osnovu tradicije posebnosti i odvojenosti od drugih, koja se razvija na
osnovu kulturnih, socijalnih, istorijskih uslova, u tom sluaju uverenja o
nemogunosti da se pre/e u drugu grupu nije samo spolja nametnuto, ve
postoji sna%an socijalni pritisak unutar grupe "religijske sekte, neke etnike
manjine, ideoloki pokreti, *mii B doseljenici holandskog porekla u 6*:#,
znai, ve postoje kao posebna grupa koja nastoji da ouva poseban identitet,
a to je naknadno pojaano i spoljnjim i unutranjim stavovima i obrascima
ponaanja. Posootji te%nja da se ouva odvojeni identitet, ali kasnije postoji
interakcija spoljanjih i unutranjih ogranienja.
c. Neke manjine mada svesne svoje kulturalne, socijalne, itd., posebnosti,
daju sebi pravo da promene neke od o$ih ra%lika ako i kada to %ele "'koti u
(ngleskoj, @rnogorci u 4ugoslaviji, katolici u 6*:#. Psiholoka ogranienja
"spoljanja i unutranja# tada vremenom slabe i oni se meaju "asimiluju# u
ire drutvo, mada zadr%avaju druge osobenosti. *li, gubi se postepeno
psiholoka osnova manjinske pripadnosti. )e/utim, kada postoje prepreke
tome Bnovi i jaki oblici grupnog identiteta mogu da se pojave, ili da se =o%ivi>
stara pripadnost.
-?.
KOJI SU PSI:O;OKI PRO=;EMI I EFEKTI MANJINSKE PRIPADNOSTI?
!ako smo videli, manjine se najee definiu na osnovu kriterijuma
posebnosti koje su nametnute spolja $ od strane veine. 5o je jednostrana
definicija. 3ni se smatraju "razliitim" na drutveno relevantan nain od
neega to samo po sebi nije definisano. )anjina je, znai, !odstupanje! od
norme. 3va posebnost se pri tom povezana sa stigmatizacijom i
pretpostavljenom inferiornou.
Problem ou$anja po%iti$nog socijalnog identiteta
- Pripadnici manjina, oigledno, imaju ne samo zajedniki identitet nego i
neke zajednike probleme vezane za svoju manjinsku pripadnost& to je
kon#likt i%me)u %ado$olja$ajue samo-reali%acije &i slike o sebi' i
ogranienja koja im namee realnost pripadanja manjinskoj grupi.
Deneralna ljudska karakteristika jeste da nastoje da postignu i ouvaju
sopstveno samo-poto$anja i da obe%bede poto$anje od strane
drugih, da odre po%iti$nu sliku o sebi. 6toga je manjinama teko da
podnesu prezir drugih i da ouvaju pozitivan socijalni identitet.
"ocijalni identitet - s$est o pripadnosti grupi %ajedno sa emoti$nim i
$rednosnim %naajem koji se toj pripadnosti pridaje.
6matra se da e se pojedinci pre identifikovati sa grupama koje doprinose
njihovom pozitivnom socijalnom identitetu, a da e te%iti da "napuste"
"psiholoki ili stvarno# grupe koje ga naruavaju.
6ve dok va%e spoljanji kriterijumi vrednovanja pripadnosti manjinskoj grupi i
ona se definie kao odstupanje od norme koju predstavlja veina $ pojedinci
koji pripadaju manjini imae problema sa samo$potovanjem i predstavom o
sebi.
N ko#i !%i! p)ipd!ici *!#i!e )e($#$ ! ,$ #ed!os,)!$ de-i!ici#$
ko# i* !*e"e i!-e)io)! s,,$s $ d)$,&$ Ko# )ee!# ili s,),e(i#e
*!#i!ske ()$pe ko)is,e d 'i od)3le po+i,i&!i soci#l!i ide!,i,e,?
. P+I/0.,.N12
4edan od naina reagovanja jeste prih$atanje i us$ajanje negati$ne
predsta$e o sebi &$ero$anje u sopst$enu in#eriornost'
Pojava obrnutog etnocentri%ma me/u pripadnicima manjina koje su
generalnim konsenzusom oznaene kao inferiorne& internalizacija spoljanje
predstave o njima i sopstveno obezvre/ivanje.
Prihvatanje negativne predstave o sebi nastaje pod sledeim uslo$ima&
$ kada u drutvu postoji opta saglasnost u pogledu prirode osobina koje se
pripisuju manjini,
-?0
$ manjina u nekoj meri i sama prihvata te kriterijume razlikovanja koji su joj
spolja nametnuti,
$ nepostojanje alternativa, tj ideje da je takvo stanje u drutvu nelegitimno i da
ne mora da bude trajno,
$ tekoe da se pre/e iz stigmatizovane grupe u neku drugu,
$ injenica da neki sluajevi uspene individualne socijalne mobilnosti iz
manjinske grupe nisu uticali na prirodu generalno uspostavljenih odnosa
izme/u manjine i drugih.
Eenomen self$hatred "samo$mr%nje#
kod @rnaca "@rnaki kompleks#, 4evreja ")arks je jedna od najuvenijih
%rtava ovog kompleksa#, u nas u poslednjih deset godina je prilino rairen
"pod uticajem stigmatizacije =spolja>#. Psihologija geta.
Primeri3 istrai$anja
Proces usvajanja svesti o manjinskom identitetu poinje od ranog detinjstva&
Klark i Klark& eksperimenti sa crnom i belom lutkom "decu su pitali na koju
lie, koja im se vie dopada, koju bi %eleli za prijatelja# $ crna deca imaju
ozbiljnih problema sa identitetom, identifikacijom i preferiranjem sopstvene
grupe. 3ni se pogreno identifikuju sa belom lutkom i preferiraju svetliju boju
ko%e. <dentifikacija sa =veinom> "F$++ g.#. Preferiraju ne svoju nego druge
grupe koje imaju superioran status. ;svajaju stereotipe sredine.
:eca obojenih imigranata iz Gapadne <ndije odbacivala pripadnike sopstvene
grupe koji %ive u <ndiji.
4evrejska deca *kenazi "evropski 4evreji# u odnosu na decu
6efarda&preferirali evropski izgled u odnosu na =jevrejski>
4orland "+8H8# poredio preferiranje sopstvene grupe kod bele dece iz
*merike, kineske dece iz Iong !onga "u kome nema dominantne rase# i crne
dece iz 6*:& 9-J bele, H2J kineske i -9J crne dece pokazivali su jasne
preferencije zu odnosu na sopstvenu grupu.
!od odraslih& manifestacija prihvatanja nepovoljne slike o sebi kroz tzv. geto
psihologiju
( potra%i %a identitetom3 manifestovali povlaenje od ireg drutva,
njihovog sistema normi, vrednosti, standarda i postignua i pore/enja sa
drugima i stvaranje sopstvenih zatvorenih grupa koje imaju sopstvene
standarde, vrednosti suprotne onima koje su opte prihvaene. 6trategija koja
samo pothranjuje postojee stereotipe i podele.
)ada se negativna predstava o sebi internalizuje "prihvata i usvaja#
ona ne postaje centralni aspekat individualnog identiteta "pore/enje se vri
unutar grupe# i stoga to ne ugro%ava mnogo lini identitet. 5ato neko moe
ostati srean i %ado$oljan u 6etu s$e dok on opstaje
Primeri3 Naa situacija. 4evrejski tetlovi "male zajednice# poetkom
veka u 7usiji i <stonoj (vropi. 6tvaranje mini$kulture koja je dovoljno jaka da
zatiti samo$potovanje svojih lanova od =hladnih vetrova> neodobravanja
koji duvaju spolja. <zolovanost i izbegavanje pore/enja koje mo%e biti
povre/ujue.
Psiholoko povlaenje od pore/enja sa drugima to je omogueno
razvojem posebnih i socijalno monih kriterijuma line vrednosti, s druge
-?2
strane postoji i pasivno prihvatanje povre/ujue slike to naruava lini
identitet "pasivnost, mali stepen motiva postignua#. 3vo je, u stvari, druga
strana prihvatanja drutvenog status quo.

7 897.:I0.N12
3igledno da psiholoki status manjine ima odre/enih posledica po
pojedinevo samo$potovanje, dostojanstvo i predstavu o sebi. 3ve posledice
posebno dolaze do izra%aja u situacijama koje provociraju direktno
pore)enje izme/u veine i manjine.
"ocijalno pore)enje je od sutinske $anosti %a ra%$oj nae
predsta$e o sebi 5o mo%e biti pore/enje izme/u veine i manjine, ili bilo
koje dve socijalne grupe, izme/u pojedinca koji pripadaju tim grupama.
Posebno u situacijama konflikta ili tenzija me/u grupama to mo%e postati
centralni aspekt ove predstave. Gato je uvek optereeno sna%nim emocijama.
1ak i neutralne ili benigne razlike izme/u grupa stiu jaku vrednosnu i
emocionalnu konotaciju "primer nacionalizama#.
;poredna predstava o sebi kod pripadnika manjina je esto negati$na
i ugro%ava samo$potovanje.
6toga oni koriste jedan broj psiholokih reenja "ili pokuaja reenja# ovih
problema. Krste reenja ili strategije koje koriste da bi izali na kraj sa svojim
manjinskim identitetom %a$ise od socijalnih uslo$a u kojima i$e
."I4I;.:I1.
Pr$a strategija3 pokuaj da se asimiluju u veinu.
*similacijaL da bez ogranienja koja namee pripadnost posebnoj etnikoj ili
rasnoj grupi uestvuju u %ivotu ire zajednice. Pokuaj da seukljue u veinu.
Postoji nekoliko $arijanti ovog procesa asimilacije u psiholokom i
socijalnom smislu&
a. Pokuaj ili te%nja da napuste grupu i pridru%e se grupi vieg statusa. !ada
ne postoje prepreke za socijalnu mobilnost koje bi postavila bilo koja od
grupa. 6luaj nekih etnikih grupa koje su imigranti u 6*: ""melting pot"#.
5ada manjine prestaju da postoje. Psiholoko meanje. .similacija grupe u
celini ; osnovi su uverenja o socijalnoj mobilnosti.
Primer& Nemci u *merici$ usvojili engleski jezik.
b. Neki ljudi prelaze u veinsku grupu i jedno vreme uestvuju u njoj bez
ogranienja ali, ipak nisu u potpunosti prih$aeni &posmatraju se kao
i%u%eci od pra$ila' niti je time reen problem manjinske grupe u celini,
niti su time predrasude otklonjene
Primer& ; nekim evropskim zemljama sa jakom tradicijom antisemitizma jedan
broj 4evreja se probio kroz barijere predrasuda i diskriminacije i ak stekao
visoke drutvene polo%aje ali je problem manjinske grupe u celini ostao
nereen kao i postojee predrasude
-?H
:rajfusova afera u Erancuskoj $ njegova identifikacija sa veinom kao
Erancuza i kao oficira armije, koji se nije razlikovao od bilo kog Erancuza bila
je totalna.
7atenau $ nemako$jevrejski industrijalac i ministar spoljnih poslova Nemake
koji je ubijen +8-. $, dvadesetak godina pre dolaska Iitlera na vlast pisao je o
"zatiti plemenite krvi od meanja".
3vakva asimilacija pojedinaca, kada se njihova grupa i dalje smatra
drugaijom, odvojenom i inferiornom, stvara psiholoke probleme i esto vodi
tome da oni postaju "vei katolici od pape" $ esto jae naglaavaju negativne
osobine sopstvene grupe. ;poredi& =identifikacija sa agresorom>. Potreba da
se uspostavi psiholoka distanca u odnosu na grupu kojoj su prethodno
pripadali. 5ako/e, =janiarski sindrom>.
c. trei vid je ilegalna asimilacija "kri$anje s$og porekla da bi sebi
obe%bedili !prola%!
Primer& menjanje prezimena u 6*: "nemaka prezimena po$amerikanizirali#.
; <stri, u )akedoniji "i se dodaje i oduzima#.
; nacistikoj Nemakoj& skrivanje jevrejskog porekla.
; 4u%noj *frici& melezi svetlije boje ko%e prikrivaju rasno poreklo.
; ovom sluaju odbacivanje sopstvene grupe je ak jae nego u prethodnom.
Predostro%nost da budu demaskirani uslovljava pojaavanje napada na
sopstvenu grupu.
.K8489.:I1.
Posebna strategija je tzv. akomodacija3 &socijalna kompeticija sa
$einom' - manjina nastoji da sauva svoj poseban identitet i osobenost, ali
istovremeno pokuava da se pribli%i veini u mogunostima da postignu
ciljeve i obezbede potovanje koje se u irem drutvu vrednuje. 5e%e da
redefiniu ili reinterpretiraju elemente socijalnog pore/enja. ;verenja socijalne
kreativnosti.
5o se posti%e&
- promenom valence "negativne# karakteristike prema kojoj se porede
- promenom same karakteristike prema kojoj se porede
- promenom grupe sa kojom se porede
$ Primer za prvo& socijalni pokreti @rnaca u *merici& va%an aspekat militantnog
crnakog pokreta H?$tih je bio sadr%an u pokuaju no$e a#irmacije crnakog
identiteta< sadr%ano u uvenom sloganu& "Clack is beautiful" "=@rno je lepo>#.
Poruka je da manjina ne mora da postane slina drugima "veini# da bi mogla
da do/e do istih ekonomskih i socijalnih ansi i mogunosti u drutvu.
Nasuprot tome, naglaava se poseban kulturni identitet, tradicija i koreni.
3dbacuje se vrednovanje nametnuto spolja. Nije stvar samo u tome da "boja
ko%e nije va%na". :ilj nije da se neutrali%uje negati$no $redno$anje te
osobine $e da se ono preokrene. Pokret "jednaki ali razliiti". Nije cilj da se
bude kao veina, ve da se ostane razliit "ali bolji#. Nije cilj da se kao
pojedinci integriu u veinu, ve da deluju kao grupa i promene odnose me/u
-?F
grupama. Pokuaji da se ponite, modi#ikuju ili preokrenu tradicionalno
negati$no $redno$anje osobina manjinske grupe
- :rugi nain je pokuaj ne samo da promene status svoje grupe na nekoj
dimenziji vrednovanja $e da promene samu dimen%iju pore)enja * samu
$rednost kriterijuma
6trategije socijalne kreativnosti stvaraju novu grupnu razliitost&
$ re-avaluacija postojee manjinske karakteristike koja sadr%i negativnu
konotaciju,
potraiti u prolosti grupe neto i% njiho$e tradicije ili neki poseban
atribut, oi$eti ih, i dati im no$i i po%iti$an %naaj I%misliti no$u
karakteristiku grupe koja ima po%iti$nu $rednost
Primeri& mitovi iz prolosti, nebeski narod, mitski junaci, novi$stari jezik
"osnove posebnosti, znaaja i digniteta grupe#.
$ tra%e se nove konstruktuvne karakteristike kao dimenzije me/ugrupnog
pore/enja.
)anjinske grupe koje u svojoj prolosti ne mogu da na/u nita to bi naglasilo
njihov poseban identitet $ izmiljaju & stvaraju se nove ideologije koje
ideologizuju razlike.
Primeri& 6ifra%etkinje& "to god mogu mukarci mi mo%emo bolje"
Civa 4ugoslavija B "etnogeneze, novo$govori#, ., =(tnogeneze> u nas. Novi
jezik B Irvatski, @rnogorski.
5rei nain B lateralno pore/enje ili pore/enje sa ni%ima od sebe.
"8:I1.;N. P+842N.
"trategije socijalne promene u ok$iru odbaci$anja in#eriornog statusa3
osni$anje socijalnih pokreta koji imaju za cilj da preokrenu u stvarnosti
inferioran status manjine u superioran. Promene u strukturi odnosa u drutvu
B promene relativnih pozicija svoje i drugih grupa u odnosu na relevantnu
dimenziju statusa. Soci#l!i ko!-lik,i.
=ema >3 Kriterijumi pripadnosti manjinskoj grupi
+. )anjine su pod)e.e!i segmenti u okviru slo%enih dr%ava
-. )anjine se odlikuju speci#l!i* -i+i%ki* ili k$l,$)!i* k)k,e)is,ik*
koje dominantni segmenti drutva !e ce!e
.. )anjine su s*o2s&es!e celi!e "grupe# u okviru drutva ijim lanovima
su zajednike odre/ene sli%!os,i i od)e.e!i soci#l!e !epo&ol#!os,i
"hendikepi#
0. 1lanstvo u manjinskoj grupi se prenosi sa generacije na generaciju na
osnovu pukog po)ekl, ak i kada ne postoje neke izra%ene kulturne ili fizike
osobenosti
2. Pripadnici manjine te%e da se %ene "oro/avaju# samo me/usobno.
-?9
............................................................................................................................
=ema ? "trategije usposta$ljanja po%iti$nog socijalnog identiteta me)u
pripadnicima manjinskih grupa
> S,),e(i#e si*ilci#e
a Nesmetana potpuna asimilacija &manjinska grupa kao poseban
socijalni entitet postepeno ise%a$a'
b 9elimina asimilacija &neki pojedinci probijaju barijere ali samo kao
!i%u%eci od pra$ila!< in#eriorni status grupe ostaje nepromenjen
c Ilegalna asimilacija &skri$anje porekla'
? S,),e(i#e ko*odci#e
a Postati, kro% akciju ili reinterpretaciju grupnih karakteristika, sliniji
superiornoj grupi
b +einterpretirati postojee in#eriorne karakteristike grupe tako da se
ona $ie ne poka%uje kao in#eriorna $e se postie po%iti$no-$redno$ano
ra%liko$anje u odnosu na superiornu grupu
c "t$aranje, kro% socijalnu akciju i@ili irenje no$ih !ideologija! no$ih
karakteristika grupe koje omogua$aju po%iti$no-$redno$ano
ra%liko$anje u odnosu na superiornu grupu
A S,),e(i# soci#l!e p)o*e!e
+a%$ijanje socijalnih pokreta u cilju promene drut$ene strukture
&odnosa i%me)u grupa u drut$u' i time in#eriornog statusa s$oje grupe
u celini

-?8