HRVATI SU VATIKANSKI ZOMBIJI

Istorija je niz lai sa kojima smo se sloili.-Napoleon Bonaparta.Hrvatska

nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem atikana.!ana"nji #rvatski
narod je ve"ta$ka kreacija %imokatoli$ke crkve& unapred zami"ljena kao
instrument jedno' zlo$ina$ko' projekta& utemeljeno' na tenji da se srpski narod
uni"ti unija(enjem& pokatoli$avanjem ili potpunom )izi$kom likvidacijom&kako
vi"e ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na
isto$noevropske prostore& pa i dalje do *rno' mora.+vaj projekat nije bio
unapred dat kao 'otov i zaokruen& ve( se postepeno razvijao i sazrevao imaju(i u
prvoj )azi ilirsku& a u dru'oj )azi ju'oslovensku opciju. ,e-utim& su"tina
rimokatoli$ki# zlo$ina je stalno ista.Neverovatno je& da najbrojniji narod na
Balkanu . srpski narod /& doivi takve 'ubitke i depresije u zemljama 'dje je bio
najbrojniji i najdravotvorniji.Srbi su u 01. veku iz'ubili2 3unu Srbiju&
!almaciju& Herce'ovinu& Skadar& najsrpskiji 'rad 45. veka 6 !ubrovnik& delove
7orsko' 8otara& 9apadnu Bosnu& :iku& 8ordun& Baniju& 9apadnu i Isto$nu
Slavoniju& Baranju& *rnu 7oru&8osovo i ,eto#iju.Istorijska je za'onetka& kako su
Hrvati posle aktivno' u$e"(a na strani poraeni# sila& u dva svetska krvava rata&
uspeli sjesti za zajedni$ki sto s pobednicima i oba puta pro"iriti svoju vlast na
tu-im teritorijama;<o je izuzetno politi$ko ume(e& koje se mo'lo ostvariti samo
uz ju'oslavenstvo kralja =leksandra i kasnije uz antisrpsku politiko dravni$ku i
komunisti$ko diktatorsku poziciju Hrvata& 3osipa Broza. =li nisu samo to 'ubici
1
srpsko' naroda. S 'ubitkom teritorija i prirodni# bo'atstava nestajao je i srpski
narod.Sin#ronizovano& raznovrsno i snano radilo se u srpskim etni$kim
prostorima zapadno' Balkana na sveproimaju(em po#rva(enju Srba& naro$ito
od polovine 45. veka i nezaustavljivo kroz ceo 01. vek.9a"to se toliko skriva od
javnosti popis stanovni"tva u !almaciji& austrijsko' statisti$ara dr =dol)a >ikera&
po kojem je u !almaciji 4?@A. 'odine ivelo ??&50B Srba .katolika& pravoslavaca i
mu#amedanaca/& 41&?CB <alijana i 1&0C =rnauta.Iz popisa stanovni"tva u
=ustriji& odnosno =ustro-D'arskoj i to iz2 4?@1& 4?E1& 4?A1& 4??1& 4?51& 4511. i
poslednje' popisa iz 4541. se neoborivo i neporecivo uvi-a da je postojala srpska
etni$ka ve(inska procentualna zastupljenost u stanovni"tvu pokrajina u sastavu
dana"nje %epublike Hrvatske2 Slavoniji& ,aloj la"koj .,aloj Srbiji/& Baniji&
8ordunu& :ici& 7orskom 8otaru& %avnim 8otarima& !almaciji& !ubrovniku& Boki
8otorskoj i& $ak& u IstriF Stanovni"tvo Istre je do po$etka sedamnaesto' stole(a
bilo srpsko i pravoslavno. = kratkotrajna srednjevekovna drava Hrvatska je bila&
tako-e& s pravoslavnom reli'ijom i Hrvati (e prelaziti u rimokatoli$ku veru tek
kad i# pokore ,a-ari G 415A. 'odine.D 3HSHN 45@@. 'odine u jednom 'ovoru
prema pisanju Hrvatsko' 'lasa najve(i tada"nji Hrvat dr 3uraj 8rnjevi( je
rekao2 Ire jedno 401 'odina Hrvatska je bila vrlo malena2 9a'orje i okolica& to je
bila Hrvatska +naj kraj 'dje se 'ovori kaj& to je Hrvatska.Bez ikakvi#
dokaza& veli$ala se stara Hrvatska i postepeno stvarali tzv. Hrvati kao
rimokatoli$ka nacija& iako o njima nema ori'inalni# dokumenata ni podataka o
nji#ovom postojanju u istoriji.+ Hrvatima nema ori'inalni# podataka ni u
jednom ar#ivu $ije postojanje je starije i od tzv. stare Hrvatske iz perioda
#rvatske narodne dinastije& odnosno iz vremena pre njeno' pot$injavanja od
strane ,a-ara 6 ni u ar#ivu atikana& ni enecije& ni ,ilana& ni >irence& ni
7raca& ni Be$a& ni *ari'rada 6 ni i'de ni ni'de& ve( u tzv. prepisima sa stariji#
nesa$uvani# ori'inala& $ime je nastala samo #istorijska Hrvatska u
prepisu.,alo ko postavlja pitanje& kako to da za ve(inu nekada"nji# drava ima
ori'inalni# i ubedljivi# podataka& samo o dravi srednjovjekovnoj Hrvatskoj 6
'le $uda 6 nema nijedanF Hrvatska nacija )ormirana je od nekoliko srpski#
elemenata& a jedan od nji# je i jezik& koji su usvojili od uka 8aradi(a.3ezik je
merilo jedno' naroda& a Hrvati su& da bi bili narod& ukrali srpski jezik i unakazili
'a. Irevara je odi'rana kada je :judevit 7aj nasankao uka 8aradi(a i pod
okrilje na"e' jezika ubacio kajkavski iz'ovor. +d tada Hrvati 'ovore srpskim
jezikom& iako 'a samo kvare i prave 'a nakaradnim& pa se iz to'a moe slobodno
zaklju$iti da pri$aju nakaradnim srpskim jezikom. :judevit 7aj& Nemac
2
poreklom& otvoreno kae da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj.D Srednjem
veku u !ubrovniku& !almaciji i ostalim delovima ojne 8rajine bio u upotrebi
samo srpski jezik G nikad HrvatskiD Srbiji se niko ne usudi postaviti pitanje
3adransko' mora i ostrva u njemu.<o jedino pokre(e Slovenac 9ma'o 3elin$i(
Ilemeniti& tvrde(i da Italija nije predala 3adran i ostrva Hrvatskoj&ve( S>%3. +n
trai Jda se jadranska obala i otoci podele na sve drave& naslednice S>%3 . oko
4111 otoka /. Hrvatska nikad . pravno / nije imala u posedu jadransku obalu
Italija& posle !ru'o' svetsko' rata je bila primorana da & na ime ratne "tete ustupi
3u'oslaviji Istru& 9adar i otoke.9a"to se i sada izbe'avaju istine;9a"to se krije da
Hrvati nisu bili bedem i za"tita #ri"(anske Hvrope pred <urcima& jer su u'arski
)eudalci u 9a'oruju& po na'ovoru pape 8limenta Sedmo'& pri"li turskom savezu i
postali turski vazali2 Ivan i 8rsto >rankopan& za'reba$ki biskup Kimun Hrdedi i
#rvatski ban >ranjo Ba(ani. 9a"to i posle nepopravljivi# 'odina i vekova ne
smijemo znati istinu;!a su istorijske $injenice temeljito nje'ovane& a ne skrivane&
od Herce'ovaca& !almatinaca& !ubrov$ana i ostali# na Balkanu& moda i ne bi
bilo rata unutar iste krvi ..4L #ttp2MMNNN.Ooutube.comMNatc#;
vP5rQmDi9,8!s ..0L
#ttp2MMkovce'.tripod.comM#rvatiRnisuRistorijskiRnarod.#tm SL
#ttp2MMNNN.Ooutube.comMNatc#;vP<#j7:RRIQ1
3
!ubrova$ki-kalendar iz 4?5A. 'odine nije $uo za #rvatski jezikF.atikan je
stvorio Hrvate kao umjetnu naciju& a zapravo se radi o Srbima-
katolicima.!ubrovnik&koje' su u 45. veku nazivali JSrpska Sparta& je bio srpski
tr'ova$ki& du#ovni i primorski centar. Stanovni"tvo sa prostora !ubrova$ke
republike je $ak sve do po$etka 01. veka zadralo srpski identitet.<o "to su
!ubrov$ani ispovedali katoli$ku veru& kao i Hrvati& ne 'ovori ni"ta o srodnosti
!ubrov$ana i Hrvata. D pitanju je priroda "irenja katolicizma u srpskim
zemljamaT na jadranskoj obali i zale-u. <o je $injeno za#valjuju(i dominaciji
atikana& enecije& ,a-arske i =ustrije u ovom delu Balkansko' poluostrva.D
!ubrovniku je #rvatsko ime nepoznato sve do sredine 45. veka kad& posle pada
Napoleona& nova sila u tom delu 3adrana& =ustrija& u !ubrovniku i nje'ovom
zale-u .8onavle/ nalazi katolike koji se& 'le $uda& ose(aju i izja"njavaju kao
Srbi.No"ena iskustvima sa prostora !almatinske 9a'ore& Hrvatske& Slavonije&
Uumberka& *arska kancelarija u Be$u donosi odluku da na katoli$anstvo
!ubrovnika i zale-a umesto srpstva kalemi #rvatstvo& kao najbliu entitetsku
odrednicu.<ako je po$ela kroatizacija !ubrovnika.+no "to danas imamo u 'radu
ispod Sr-a& u 8onavlima& #rvatstvo zasnovano na mrnji prema Srbima& delo je
be$ko' dvora i 8atoli$ke crkve. +nome ko ne poznaje istoriju !ubrovnika& ali
4
stvarnu& a ne )alsi)ikovanu& zaista iz'leda $udno da taj 'rad& ovakav kakav je
danas& sa okolinom& pre samo stotinu i ne"to 'odina nije imao 'otovo nikakvi#
dodira sa #rvatstvom.4?AC. se u !ubrovniku osnivaju2 Ieva$ko dru"tvo Slo'a&
!ubrova$ko radni$ko dru"tvo& !ubrova$ki 'lazbeni zbor& a 4??A. i 9adru'a
Srpkinja !ubrovkinja. 9atim& slede2 Srpska dubrova$ka akademska omladina 6
4511& Srpska zora 6 4514& 7imnasti$ko 6 sokolsko dru"tvo !u"an Silni 6
451A. i ,atica srpska 6 4515. Virili$na izdanja knji'a i novina& izdavana su u
"tamparijama Iretnera i ,ate 7raci(a.3edan od naju'ledniji# nov$ani# zavoda u
!almaciji& bila je Srpska "tedionica u !ubrovniku.D kalendaru J!ubrovnik za
prostu 4?5?. 'odinu& "tampanom u dubrova$koj Ktampariji =. Iasari(a&
nalazimo& uz ostalo& i podatak kojim jezikom se u to vreme 'ovori u !ubrovniku i
to& stoji u kalendaru& J'ovor u ku(i. D !ubrovniku je sve do u WI. veka delovala
slavenska kancelarija& 'dje su se dokumenti pisali 6 (irilicom.+d 44.4AA
stanovnika !ubrovnika nji# 5.A4S izjasnilo se da 'ovori srpskim jezikom.
Italijanski je koristilo A4E& nema$ki 0?@& ma-arski S?C stanovnika 'rada. Neki su
se izjasnili da 'ovore $e"ki& slovenski& poljski i ruski& ali niko& ni jedan jedini
stanovnik !ubrovnika& nije rekao da 'ovori #rvatskim jezikom.!almacija ime je
nastalo po tvr-avi !almi& koja je bila sedi"te jedno' saveza srpski# plemena u
borbi protiv %imljana& oko 4E1 'odine s. e. <vr-ava !alma se nalazila desno od
izvora reke Neretve& iznad Nevesinja.Hrvati svojataju veliko' matemati$ara i
astronoma %u-era Bo"kovi(a samo zato "to je nje'ov otac Nikola& Srbin& pre"ao u
katoli$anstvo u !ubrovniku& da bi zbo' tr'ovine mo'ao nesmetano da ide u
Italiju.Svi dubrova$ki pisci ose(ali su se Srbima& a najve(i me-u njima Ivo
7unduli( je u +smanu od 44 111 sti#ova ve(inu posvetio Srbima u Srbiji&
,akedoniji& Herce'ovini i Bosni. +bra$un sa srpstvom u !ubrovniku& uz pro'one
Srba !ubrov$ana& po$eo je posle atentata pripadnika pokreta ,lade Bosne na
prestolonaslednika =ustrou'arske >ranca >erdinanda& u Sarajevu 454C. 'odine.
!esila se 8ristalna no( u !ubrovniku& pre one u Nema$koj i posle za'reba$ko'
juri"a na Srbe i nji#ovu imovinu 4510. 'odine. Hrvatski juri"nici& na $elu sa
Nik"om Svilokosim& uni"tavali su sve "to je bilo srpsko u !ubrovniku2 "kole&
novine& dru"tva& stanove& privredne objekte i dru'o. Ialili su srpske zastave i
lomili srpske simbole.Srbi katolici& intelektualci& tr'ovci i crkveni
dostojanstvenici& koji su za sebe 'ovorili da su Srbi& punili su zatvore i bili mu$eni
i maltretirani.Niko se ne bi $udio& da je !ubrovnik u vekovima porodice 7unduli(
pao pod ne$iju vlast& jer srpske drave tada i nije bilo& ali pasti u vremenima
snane srpske kneevine i kraljevine& pa i 8raljevine 3u'oslavije; <o je
5
neoprostivoF ..Xak je i jedan papa& :av WIII&javno i pismeno priznao
!ubrov$anima da su Srbi.Svojevremeno je Boidar ioli(& najcenjeniji #rvatski
pozori"ni reditelj& u intervjuu za'reba$kom 7lobusu& obja"njavaju(i probleme
sa kojima se susre(e zbo' svo' nacionalno nekorektno' jezika& sa ponekim
srbizmom& rezi'nirano zaklju$io2 ,i Hrvati smo ionako sklepan
narod..#ttp2MMNNN.srpsko-nasledje.co.rsMsr-lM455?M10Marticle-41.#tml
HRVATI SU VATIKANSKI ZOMBIJI Dsta"ija se probudila& nije ni zaspala&
ni bila pokopana& kako smo mislili& i taj 'rozni element rovari u #rvatskom
nacionalnom bi(u.Nije (irilica problem u ukovaru& ona je samo iz'ovor da se
maknu preostali Srbi. Na bilo koji na$in.<o radi drava koja se su"tinski ne
razlikuje od one kakva je bila u vreme Iaveli(a.D istoriji jezika i naroda& izvan
na"i# prostora& nema podataka da je neko pismo posmatrano kao neprijateljsko-
kao "to se to de"ava u Hrvatskoj.3edino usta"ki zakon iz aprila 45C4. 'odine na
podru$ju N!H& zabranjivao je upotreba (irilice .Xirilica je pismo istocno'
rimsko' carstva .izantije/ 6 pravoslavaca. ukovar je uvek kroz istoriju bio
srpski 'rad. <amo prije stotinjak 'odina nije ni bilo druk$iji# slova osim
(irili$ni#.<ada su iz ukovara na razne strane odlazili dopisi kao da su pisani iz
dana"nje' 8ra'ujevca. Virili$ni i srpski& naj$e"(e ekavskiVirilicom su
!almatinci& Istrijani pisali $ak C-@ vekova prije ne'o "to su morali po$eti pisati
latinicom zbo' uticaja zapadni# neprijatelja& to jest %omana i 7ermana.+d 44. do
4?. veka na velikim delovima #rvatske teritorije stanovni"tvo je svoje kulturne
potrebe izraavalo i (irilicom.Najstariji prona-eni dokumenat napisan (irilicom
6
je Iovaljska listina iz 40@1. 'odine& neka vrsta pravno' dokumenta koji je 'ovorio
o raspodeli i posedu zemlji"ta na Bra$u&a u Ioljicama na (irilici je napisan veliki
Iolji$ki statut 4CCC. 'odine.Severno od reke 8rke i njeno' ulaska u more& kod
Skradina& prevladala je 'la'olji$ka pismenost& a juno po $itavoj !almaciji
(irili$ka.9bo' austrou'arske #e'emonije i otvaranja naroda sa to' podru$ja
prema zapadu& te uticaja 8atoli$ke *rkve& latinica postaje 'lavno pismo.Virilica je
na"e prvo pismo& od neolita. in$ansko pismo prona-eno kraj Beo'rada ima $ak
01 slova dana"nje (irilice& A slova 'la'oljice i ? latinice& to bi nam ne"to trebalo
'ovoriti i zna$iti.Hrvati su bi(a koja su se u svojoj istoriji uvek naju'odnije
ose(ala u mo(noj tu-oj 'uzici. atikanskoj&austrijskoj& talijanskoj& ma-arskoj&
njema$koj& ameri$koj a posebno u HD 'uzi$etini. Bar tako 'ovore
7
.*ela istorija Hrvata je )alsi)ikovana 6 isto kao i u slu$aju istorije Srba i mno'i#
dru'i# naroda po svetu.Ioput 3evreja& i Srbi su nezaobilazna rtva manipulacija
%ima i nje'ove )alsi)ikovane istorije. !elo J+ upravljanju carstvom 8onstantina
Ior)iro'enita& kao 'lavno' izvora o poreklu i dolasku Slovena na Balkan& isto je
)alsi)ikovano& kao i brojni dru'i. e(ina istori$ara bi se sloila da kada ne bi
postojalo ovo Ior)iro'enitovo delo& onda o dolasku i poreklu Srba i Hrvata& i
poreklu nji#ovi# imena& ne bismo znali ni"ta& i u nji#ovoj najranijoj istoriji ostala
bi rupa. Ba" ta $injenica podstakla je atikan da to delo )alsi)ikuje. Ba" to
saznanje& da (e lairanjem 'lavno' istorijsko' izvora o najdaljoj pro"losti Srba i
8
Hrvata mo(i da izmeni budu(nost to' naroda& i da (e istim mo(i da manipuli"e&
bio je 'lavni motiv atikanu da nastavi sa svojim uobi$ajenim prljavim poslom
prikrivanja istine.I zaista& dovoljno je po'ledati stavove zvani$ne nauke o poreklu
Hrvata i imena JHrvati& pa videti da su isti zasnovani isklju$ivo na ovome
Ior)iro'enitovom delu kao 'lavnom izvoru.!a pomenuto delo zaista predstavlja
)alsi)ikat o poreklu Hrvata pokaza(e nam primeri iz samo' teksta. Irvi od nji#
'ovori o tome kako je navodno nastalo ime Hrvata. +vako je tamo
zapisano2YHrvatZ na slovenskom jeziku zna$i Yonaj koji poseduje veliku teritorijuZ.
D Ior)iro'enitovom delu pi"e da su Hrvati tako nazvani zato "to su u svome
posedu navodno drali mno'e zemlje i veliku teritoriju. 9animljivo je da u istom
delu pisac $ak i >rana$ku& koja je drala polovinu Hvrope& naziva Jvelika
>rana$ka .iako to nije sam naziv drave/& pa onda $udi da je i jedno od
slovenski# plemena nazivano Jeliki Hrvati.+$ito je da naziv JHrvat& ne ni na
jednom slovenskom jeziku& ve( ni na jednom jeziku na svetu ne zna$i Jonaj koji
dri veliku teritoriju. = za"to bi onda jedan vizantijski car napisao tako ne"to&
po'otovo ako se uzme u obzir da je car Ior)iro'enit bio veoma obrazovan vladar;
9vani$no obja"njenje 'lasi da je Ior)iro'enit& navodno& zapisao takvo poreklo
imena Hrvata& po"to je ta re$ veoma sli$na 'r$koj re$i #ora& "to bi zna$ilo
Jzemlja. ,e-utim& ni u tom slu$aju nije nimalo jasno za"to onda #rvatsko ime ne
zna$i Jzemljani& Joni koji dre zemlju& a ne Joni koji dre veliku teritoriju. No&
svu tu 'un'ulu lai razotkriva slede(e pitanje2 8ako to da su Hrvati& koji su se
doselili sa Srbima na Balkan& kako kae Ior)iro'enitovo delo& dobili ime po 'r$koj
re$i #ora& a da su Srbi dobili svoje ime po latinskoj re$i servus; I Hrvati i Srbi su
se zajedno doselili na Balkan& ali je vizantijski vladar Srbe nazvao po latinskoj re$i
za Jroba& a Hrvate po 'r$koj re$i za JzemljuT pa da li se u izantiji 'ovorilo
latinskim ili 'r$kim jezikom; 3o" je ve(i problem u tome "to u Ior)iro'enitovom
delu pi"e da naziv JHrvat ima takvo zna$enje na slovenskom jeziku& a ne na
'r$kom& tako da ta nji#ova pri$a o vezi 'r$ke re$i #ora i imena JHrvat ne pije
vodu. Sasvim je jasno da je to neko umetnuo u Ior)iro'enitovo delo u kasnijem
dobu.<ako-e& JIor)iro'enitovo izvo-enje srpsko' imena od latinske re$i servi u
zna$enju Jrobovi nemo'u(e je iz jo" jedno' razlo'a& a to je da su i u Srednjoj
Hvropi 6 isto kao na Balkanu 6 iveli Srbi pod tim imenom. Srednjoevropski Srbi
se kasnije spominju u )rana$kim analima& i to su Srbi koji nisu nikad bili pod
vla"(u izantije& niti su dolazili na Balkan& pa nisu ni mo'li da dobiju takvo ime
po latinskoj re$i za Jrobove od vizantijsko' cara. + ovome je 'ovorio i veoma
cenjeni #rvatski istori$ar& >erdo Ki"i(.+n je smatrao da je poreklo imena Hrvata i
9
Srba& koje navodi Ior)iro'enit& nenau$no i neta$no. +n kae da ako su Srbi zaista
dobili naziv po latinskoj re$i za robove& kako onda objasniti tvrdnju cara
Ior)iro'enita da su Srbi potekli od nekr"teni# Srba iz tzv. JBele Srbije u Srednjoj
Hvropi& koja se dakle nazivala Srbija iako se nalazila van Balkana i doma"aja
izantije; 9na$i& zvala se Bela Srbija pre no "to su Srbi tobo uop"te postali
robovi vizantijsko' cara& te on nije ni mo'ao da im da ime Servi& u zna$enju
Jrobovi& $ak i ako ne uzmemo u obzir sve dru'e izvore iz %ano' srednje' veka i
anti$ki# vremena koji nam 'ovore o srpskom imenu. +vo nije toliko bitno kao
dodatni dokaz da je etimolo'ija srpsko' imena od re$i servi neta$na& ve( je bitno
iz razlo'a "to pokazuje koliko su )alsi)ikatori bili neoprezni i aljkavi u svom
naivnom i sa velikom mrnjom motivisanom krivotvorenju istorije Hrvata i
Srba..
Celokupna zvanina i!"o#i$a $e %o&ila 'e!&i!li(a.)*Hen#+ ,o#-..
Va"ikan .Sve"a S"oli(a/ ili Ri&oka"olika (#kva0/ vi1e o- 2il$a-u
%o-ina/ nepo!#e-no ili po&o3u ka"oliki2 -#4ava 5v#ope/ po-!"i(ao i
o#%anizovao zloine %eno(i-a na- S#'i&a/ n$i2ovo p#evo6en$e u
2#va"!ku na(i$u/ a na$i!"#a$ni$e $e '#i!ao i uni1"avao !#p!ku kul"u#nu
'a1"inu .a "i&e i ev#op!ku0 7 u !vi& !#p!ki& ze&l$a&a.Je-an o-
&no%i2 -okaza -a $e Ka"olika (#kva po-#4avala zloine na- S#'i&a
$e i in$eni(a -a !u "#o$i(a ko&an-ana"a Ja!enov(a 'ili ka"oliki
!ve1"eni(i.8okol$e S#'a u N9H o#%anizovalo $e p#eko :;< ka"oliki2
!ve1"enika/ a n$i2 => lino !u !e ?-okazali u klan$u@Na po-#u$u N9H
u #i&oka"oliko& k#!"a1ko& po2o-u !"#a-alo $e ukupno ==; !#p!ka
!ve1"enika/ "#i epi!kopa !u zve#!ki u'i$ena.Nika-a i ni%-e na !ve"u/
o"ka-a po!"o$e #eli%i$e i na#o-i/ ve3u zloinaku nakazu !ve" ni$e
u%le-ao/kao 1"o $e 'io To&i!lav ,ilipovi3/zvani SOTONA@,#a So"ana
.To&i!lav ,ilipovi3/ pa V$eko!lav Ma$!"o#ovi30 p#ip#e&ao $e/
o#%anizovao i -i#ek"no ue!"vovao u na$%#ozni$e& $e-no-nevno&
pokol$u ne-u4ni2 S#'a u n$i2ovi& -o&ovi&a. Sa&o za nekoliko
&e!e(i :AB=. %o-ine/ po !op!"veno& p#iznan$u/ u Ja!enov(u $e zaklao
oko ;< 2il$a-a S#'a.,RATAR SR5CKO 85RICD B#a3o H#va"i/ kol$i"e
!ve S#'e/ a na$p#i$e &o$u !e!"#u ko$a $e u-a"a za S#'ina a on-a -o6i"e
-a va! i!pove-i&).H#va"i !u 'ili $e-ini na#o- na !ve"u ko$i $e !vo$e
4#"veES#'e/ Jev#e$e/Ro&eF u 9#u%o& !ve"!ko& #a"u p#vo 4ivo"in$!ki
10
&uio 7 "e1ko i -u%o/ 'ez 2#ane i vo-e/ va-e3i i& oi i o-!e(a$u3i
-elove "ela/ pa i2 u!&#3ivali p#e'i$an$e&/ klan$e&/ u-a#an$e&
&al$e& u lo'an$u/ 'a(an$e& 4ivi2 u %#o"lo pe3i/ kuvan$e& !apuna o-
4#"ava/ za"#pavan$e& 4ivi2 u na!ipe i %#o'ove/ va6en$e& ne#o6ene
-e(e iz u"#o'e &a$ki i na -#u%e !vi#epe naine.8aveli3eve u!"a1e !u
'ili na$&on!"#uozni$a i na$u4a!ni$a kol$aka Galan%a u i!"o#i$i !ve"a@
Sva "a zve#!"va ko$a !u in$ena u N9H l$u-!ki u& ni$e za'ele4io.
H#va"!ke u!"a1e !u u u'i$an$u na-&a1ile Ne&(e. Bili !u -aleko %o#i o-
na(i!"a.S&#" u Ja!enov(u 'ila $e -aleko u4a!ni$a ne%o u zlo%la!no&
Au1vi(u.Savezni(i !u o!"avili H#va"!ku unu"a# Ju%o!lavi$e/ ne pi"a$u3i
za n$enu o-%ovo#no!" za %eno(i-/ a 4#"ve u!"a1"va !u p#ipi!ali
nei&enovani& Ga1i!"i&a ili Ne&(i&a. Za"o !u Kon(en"#a(ioni lo%o#
?Ja!enova(/ kao i -#u%a !#p!ka !"#a"i1"a/ o!"ali nepozna"i 1i#o$
ev#op!ko$ i !ve"!ko$ $avno!"iKa-a $e Hi"le#ov !pe(i$alni
opuno&o3enik za Balkan/ -# He#&an No$'a2e#/ :AB;. %o-ine poeo
in"enzivni$e -a !e 'avi !#p!ki& pi"an$e&/ na$p#e $e poku1ao -a !"ane
na k#a$ 2#va"!ki& zloini&a. U !vo$i& &e&oa#i&a/ za 2#va"!ki pokol$
S#'a No$'a2e# ka4eD?8okol$ S#'a o- !"#ane H#va"a !pa-a u
na$!vi#epi$e ak(i$e &a!ovno% u'i!"va (ele !ve"!ke i!"o#i$e. 9o4iveo
!a& -a &i !e u!"a1ke vo-$e 2vale kako !u zaklali &ilion S#'a/
ukl$uu$u3i "u i o-o$a-/ -e(u/ 4ene i !"a#(e.)I"ali$ani !u !e "ako-$e
z%#a4avali na- 2#va"!ki& zloini&a u 9#u%o& !ve"!ko& #a"u/
o!"avl$a$u3i o "o&e ne&ali '#o$ -oku&ena"a. Me6u na$po"#e!ni$a
i"ali$an!ka -oku&en"a o 2#va"!ko& %eno(i-u na- S#'i&a !pa-a
pi!&o %ene#ala Alek!an-#a Huzana Mu!olini$u. 5vo "o% pi!&aD
O'ilaze3i !#e!ka &e!"a S"ola(/ Iapl$inu i H$u'in$e .iz&e6u J< i :;< k&
!eve#no o- 9u'#ovnika0 7 !azna& o- na1i2 o'ave1"a$ni2 oGi(i#a -a !u
8aveli3eve u!"a1e/ p#e"2o-no% -ana/ poinile neki zloin u $e-no&
!elu .8#e'ilov(i0.Ne-o!"a$u &i #ei -a opi1e& ono 1"o !a& "a&o
za"ekao. U veliko$ 1kol!ko$ uioni(i/ za"ekao !a& zaklanu ui"el$i(u i
:=< n$eni2 uenika@ Ni$e-no -e"e ni$e 'ilo !"a#i$e o- := %o-ina@ Zloin
$e neu&e!na i nevina #e 7 "o $e p#evazilazilo !vako lu-ilo@ Mno%i&a
!u o-!ekli %lave i po#e-$ali i2 po -$aki& klupa&a. Iz #a!po#eni2
u"#o'a u!"a1e !u izvukle (#eva i/ kao novo%o-i1n$e v#p(e/ #a!"e%li i2
i!po- plaGona i ek!e#i&a uku(ali u zi-ove@ Ro$ &uva i ne!no1l$iv
!&#a- ni!u -ozvol$avali -a !e "u -u4e za-#4i&o. 8#i&e"io !a& nae"i
11
-4ak !oli u 3o1ku i z%#anu"o u!"anovio -a !u i2 klali polako/ !ole3i i&
v#a"ove@ I "a&an ka- !&o o-lazili/ u za-n$o$ klupi !e zaulo -e$e
k#kl$an$e. 8o1al$e& -vo$i(u vo$nika -a vi-e 1"a $e. Izneli !u $e-no%
-$aka/ $o1 $e 'io u 4ivo"u/ -i!ao $e !a napola p#e!eeni& %#kl$ano&@
Svo$i& koli&a o-veze& "o $a-no -e"e u na1u vo$nu 'olni(u/
pov#a"i&o %a !ve!"i i o- n$e%a !azna&o punu i!"inu o
"#a%e-i$i.Zloin(i !u na$p#e/ na !&enu/ !ilovali ui"el$i(u S#pkin$u
.i&e $o$ $e S"ana A#nau"ovi30 i on-a $e/ p#e- -e(o& u'ili. Silovali !u i
-evo$i(e o- o!a& %o-ina. Za !ve "o v#e&e/ pevao $e !ilo& -ove-eni
o#ke!"a# (i%ana i u-a#ao u "a&'u#e@O- 2il$a-u i ne1"o -u1a/ u !elu
vi1e ne&a niko%a@ I!"o%a -ana ."o !&o o"k#ili ka!ni$e0 ka- $e izv#1en
zloin u 1koli/ u!"a1e !u po2va"ale $o1 ><< !"anovnika !ela 8#e'ilov(i i
!ve i2 'a(ili u $a&u ili na 4ivo"in$!ki nain na pu"u -o $a&e
po'ili.Bo!na i He#(e%ovona $e "a-a 'ila u !a!"avu N9H
12